You are on page 1of 15

1

Mainski Fakultet Kragujevac







Seminarski rad iz predmeta Proizvodni Sistemi
Tema: Programiranje NC i CNC alatnih maina








Profesor: Student:
Miladin Stefanovic Slobodan Andrejevic 746/2010


2

Sadraj:

3.Uvod
3.Istorijat
4.Numerika Kontrola
4.Istorijat NC maina
5.CNC maine
6.Princip rada CNC maina
7.Uporedna analiza promene CNC i klasine tehnologije
8. Programiranje NC I CNC alatnih maina moze biti

9. Opsti principi Programiranja
10. Runo programiranje
11. Poluautomatizovano programiranje
12.Automatizovano programiranje
14. Zakljuak






3



Uvod

Jedan od osnovnih elemenata FPS (Fleksibilnih Proizvodnih Sistema) jesu CNC maine.
Fleksibilni proizvodni sistemi se sastoje od grupe obradnih stanica (uglavnom sastavljenih od
CNC maina) meusobno povezanih automatizovanim unutranjim transportom i sistemom
zaliha i pod kontrolom integralnog kompjuterskog sistema.


Istorijat

Sve do ranih pedesetih godina dvadesetog veka veina operacija u proizvodnji je bila
obavljana na tradicionalnim mainama, kao to su strugovi, iverai i prese, kojima nedostaje
fleksibilnost i koje zahtevaju visoki stepen obuenosti radnika. Svaki put kada bi se pravio
razliit proizvod, alati na mainama su morali da se promene, kao i kretanje repromaterijala u
procesu proizvodnje.
Razvoj novih proizvoda i delova komplikovanih oblika, zahtevao je od operatera brojne
probe u cilju pravilnog podeavanja parametara proizvodnje na maini. Dakle, zbog ljudskog
faktora, pravljenje potpuno istih delova bilo je teko i dugotrajno.
Cena ljudskog rada je predstavljala znaajan deo ukupne cene proizvoda, to nikako nije
moglo dovesti do masovne proizvodnje, a samim tim i velikih zarada.
Glavni problem u proizvodnji, kretanje materijala i tanosti obrade, morali su biti reeni, i
to ne samo zbog utede materijala nego i zbog utede vremena. Svi ovi faktori, kao i veliki
tehnoloki razvoj, doveli su do postepenog, ali sigurnog, uvoenja automatizacije u proizvodnju.
Automatizacija je generalno definisana kao proces koji maina obavlja po unapred
definisanim stupnjevima (operacijama), uz pomo ili bez pomoi oveka, koristei specijalnu
opremu i ureaje koji obavljaju procese proizvodnje i kontroliu njene parametre.
Automatizacija je unela novine u procesu proizvodnje kao to su pomo hidraulike pri
podizanju tekih predmeta ili lasersko merenje tanosti dimenzija, senzorsko upravljanje
operacijama itd. U sutini, najvei pomak je napravljen u proceni ovekovog uticaja na
proizvodnju. ovek vie nije sirova snaga ve je u ulozi nadzora nad radom maine, takoe se
potencira umni, a ne fiziki rad. Ni tu se nije stalo. Teilo se tome da maina obavlja sav posao, a
to podrazumeva proizvodnju i kontrolu kvaliteta proizvoda, a da uloga oveka bude samo u
programiranju maine. Tako su nastale NC maine i njihovi naslednici CNC maine.




4

Numerika Kontrola (NC)

Numerika kontrola je metod upravljanja pomeranja delova maine zadavanjem
kodiranih instrukcija u sistemu maine, u obliku brojeva i slova. Sistem automatski prihvata ove
podatke i prevodi ih u izlazni signal. Ovi signali, u trenutku, kontroliu rad razliitih delova
maine (npr. ukljuivanje i iskljuivanje vretena, menjanje alata, pozicioniranje obratka ili alata
du odreene putanje itd.). Kod operacija koje se obavljaju numerikom kontrolom, podaci i
instrukcije koje se odnose na operacije maine (poloaj delova, brzine, dubina rezanja,
opsluivanje maine sirovinom itd.), se mogu pohraniti na magnetne medije, koji su se
vremenom menjali od kaseta do magnetnih diskova. Koncept NC kontrole je da se specifina
informacija sa magnetnog diska moe proslediti do kontrolne table maine.
NC je imala veliki uticaj na sve aspekte proizvodnih operacija. NC maine se sada
prvenstveno koriste u proizvodnjama malog obima i srednjeg kvaliteta gde je veliki dijapazon
proizvoda.





Istorijat NC maina

Osnovni koncept NC maina zasnovan je jo rane 1800. godine i to kod maina za tkanje
kod kojih su upravljanje vrile metalne kartice sa izbuenim rupama. Putanje u rad igala za
tkanje zavisilo je od prisustva ili odsustva rupe na kartici. Ovaj izum je kasnije upotrebljen i kod
klavira koji automatski svira odreenu melodiju, a u tom sluaju, dirke su se aktivirale vazduhom
koji je prolazio kroz perforirani papir ili rolnu.
Princip numerike kontrole kretanja alata na maini zasnovan je jo 1940. godine od
strane Parsonsa i to pri pokuaju proizvodnje propelera za helikopter. Prvi prototip NC maine
napravljen je 1952. godine u MIT-evim laboratorijama za servomehanizam.
Numeriki podaci u vidu rupa na papirnoj traci obraivani su na kompjuteru, to je jo
jedan od izuma MIT-a. U eksperimentima delovi su bili obraivani uspeno, precizno i
uzastopno, bez intervencije operatera. Na osnovu ovog uspeha, industrija mainskih alata je
poela da dizajnira, pravi i reklamira NC maine. Kasnije ove maine su nadograene i nastale
tzv. CNC (Computer Numerical Control) maine ime se postigla vea fleksibilnost, preciznost i
lake izvoenje operacija.












5

CNC maine

panski proizvoa elektronskih ureaja Fagor od sedamdesetih godina dvadesetog veka
proizvodi i CNC upravljake jedinice i digitalne upravljake i merne elemente neophodne u
industrijskoj upotrebi. Trenutno su u upotrebi dva tipa CNC upravljakih jedinica baziranih na
otvorenoj arhitekturi i Windows operativnom sistemu: FAGOR 8055 CNC i FAGOR 8070 CNC
sa razliitim mogunostima izbora pojedinih komponenti kojima je uzrok modularni sistem
gradnje.
Kao i veina vodeih proizvoaa i Fagor je upravljaki sistem koncipirao kao dvodelni,
sastavljen iz CNC panela sa PC funkcijama postavljenog na samoj maini i CNC jedinice
(centralne upravlake jedinice) koja se nalazi u komandnom ormanu, dok vezu izmeu njih ine
visokobrzinska serijska veza ili neki drugi vid komunikacije.
FAGOR 8055 CNC
Ova upravljaka jedinica je namenjena konstrukciono jednostavnijim konvencionalno
graenim CNC mainama i alatkama kao to su: strugovi i obradni centri za struganje, glodalice i
obradni centri za glodanje kao i brusilice. Potencijalnim korisnicima je na raspolaganju irok
dijapazon komponenti kao to su dva tipa monitora (LCD i RST), digitalna i analogna gafika
kartica, memorijske kartice razliitih kapaciteta, razliiti tipovi komunikacijskih interfejsa i sl.
FAGOR 8070 CNC
Ova upravljaka jedinica spada u grupu naprednijih upravljakih jedinica namenjeni
mainama za visokobrzinsku obradu. Osnovna njena karakteristika je velika brzina izraunavanja
neophodnih za izvravanje komandi. U ovom sluaju je vreme izraunavanja pojedinanih
blokova programa svedeno na jednu milisekundu. U ostale napredne funkcijekoje su ugraene u
ovu upravljaku jedinicu su:
Napredni algoritmi za kontrolu putanje obrade
Kontrola greaka za prevenciju greaka u kretanju
Splajn interpolacija
Kontrola greaka za izbegavanje greaka u kretanju
Post-interpolacioni filteri za eliminisanje rezonance
...
Ova upravljaka jedinica je zasnovana na Pentum procesorima (postoji mogunost izbora) sa
Windows operativnim sistemom to pored svih osnovnih prednosni PC tehnologije ukljuuje i
mreo povezivanje sa drugim raunarima.















6

Princip rada CNC maina

Funkcionalni elementi u numerikoj kontroli su:
Unos podataka numerika informacija se skladiti i ita sa magnetnog medija
Obrada podataka program se uitava u jedinicu za kontrolu maine radi obrade
Izlaz podataka ova informacija se prevodi u komandu koja ide do servomotora koji
dalje pomera obradak ili alat na maini do odreene pozicije

Tipovi kontrolnih ciklusa kod CNC maina:
Otvoreni ciklus
Zatvoreni ciklus
Kod otvorenog ciklusa kontrole, signali se alju do servomotora od strane kontrolora, ali
pokreti i konana pozicija radnog stola se ne podvrgavaju proveri tanosti poloaja.
Zatvoreni ciklus kontrole je opremljen raznim reduktorima, senzorima i brojaima koji
precizno mere poloaj radnog stola. Signal sa senzora i brojaa se uporeuje sa programskim
signalom i kada se poklope radni sto je precizno pozicioniran.

Pozicione mere kod CNC maina se mogu obezbediti na direktan i indirektan nain.
Kod direktnog sistema merenja senzor oitava skalu na radnom stolu, i to je veoma precizan
sistem zbog malog odstupanja mera. Kod indirektnog metoda postoji tzv. rotacioni enkoderi koji
pretvaraju rotaciono kretanje u translatorno. Ovaj metod je manje precizan zbog svoje
konstrukcije.

Postoje dva osnovna tipa kontrolnih sistema kod CNC maina:
Takasto upravljanje (tzv. pozicioni sistem)
Konturno upravljanje (sistem kontinualne putanje)
Kod takastog upravljanja svaka osa maine se pomera pomou dva zasebna vretena,
zavisno od tipa operacije, razliitim brzinama. Maina se samoinicijativno kree maksimalnom
brzinom, sa ciljem smanjenja utroka vremena proizvodnje, ali kada se priblii krajnjoj poziciji
usporava. Takoe kod operacija kao to je buenje, operacije se obavljaju postupno. Nakon to je
rupa izbuena alat se povlai nagore i maksimalnom brzinom pomera ka sledeoj poziciji.
Putanja koju pree alat na maini je bitna da bi se smanjilo vreme proizvodnje i efikasnost. Ovaj
sistem se koristi uglavnom kod buenja i glodanja.
Kod konturnog upravljanja pozicioniranje i operacija obrade se sprovode istovremeno
du kontrolisanih putanja ali razliitim brzinama. Kako alat vri obradu dok je u pokretu,
precizna kontrola i usklaivanje brzina je veoma bitno. Ovaj sistem je u upotrebi kod glodalica,
maina za zavarivanje, maina za otrenje alata itd.



Izbor odreenog programskog jezika, kojim se programiraju putanje alata (interpolacija)
tj. same CNC maine, zavisi od sledeih faktora:
Nivoa obuenosti radnika,
Sloenosti dela koji se proizvodi,
Tipa opreme i kompjutera koji se koristi,
Vremena i novca.


7




Uporedna analiza primene CNC i klasine tehnologije

Uporedna analiza CNC i klasine tehnologije izvrena je u kompaniji D.O.O. DAREX
kod izrade radne ploe 22mm sa ciljem da pokae angaovanu radnu snagu i potrebno vreme
izrade jedinice proizvoda. Operacije, maine, broj radnika i vreme izrade radne ploe
prikazaemo tabelarno:
Red. br. Operacija Maina Broj radnika Vreme izrade [sec]
1. Obeleavanje Runo radno mesto 1 15
2. Grubo rezanje Trana testera 1 40
3. Gruba obrada profila Stona glodalica 1 30
4. Fina obrada profila Stona glodalica 1 30
5. Kraenje na tanu meru Kratilica 1 20

Ukupno 5 135

Iz tabele se vidi da je kod izrade na mainama klasine tehnologije za izradu jedne radne
ploe 22mm neophodno angaovanje 5 radnika i da je ukupno potrebno vreme 135 sec. To znai
da se u jednoj smeni, ako jedna smena uslovno traje 8 sati ili 28800 sec, moe proizvesti 214
radnih ploa. Primenom CNC tehnologije FAGOR 8070 sve ove operacije moe da uradi jedan
radinik za 34 sec.,etiri puta bre, to znai da bi se u jednoj smeni primenom CNC tehnologije
moglo proizvesti 847 radnih ploa.










Druga tabela daje prikaz angaovane energije kod klasine tehnologije:
Red. br. Maina Instalisana snaga motora [kW]
1. Runo radno mesto -
2. Trana testera 5,5
3. Stona glodalica 5,5
4. Stona glodalica 5,5
5. Kratilica 3,0

Ukupno 19.5




8


Ukupna upotrebljena snaga motora kod maina potrebnih za proizvodnju radne ploe je
19.50 kW, a kod CNC maine FAGOR 8070 upotrebljena snaga motora je 4,9 kW ili 4 puta
manja.





Programiranje NC I CNC alatnih maina moze biti:


- Runo
- Runo sa pomagalima ( poluautomatizovano )
- Automatizovano ( mainsko )


Ako se programiranje posmatra sa spekta organizacije razlikuju se:
- Radioniko programiranje
- Programiranje u funkciji pripreme proizvodnje:
- Runo
- Automatizovano
- Sa ili bez korienja CAD/CAM sistema
Opsti principi Programiranja
Programiranje u irem smislu reci predstavlja aktivnost reavanja problema pomou
raunara. Proces programiranja obuhvata sledee faze:
- Analiza problema
- Pisanje programa
- Testiranje programa
- Izrada potrebne dokumentacije i programa na odredjenom nosiocu informacija.

Pod programiranjem u uem smislu rei podrazumeva se:
- Pisanje odnosno
- Kodiranje programa.

To podrazumeva poznavanje odgovarajuih programskih jezika.
Svaki programski jezik definisan je:


9

- Sintaksom
- Strukturom podataka
- Semantikom
- Vezanim vremenom

Sintaksa jezika predstavlja strukturu jezika I definise pravila za kombinovanje simbola I
rei.
U okviru sintakse razlikuju se po stepenu sloenosti:
- Osnovni simboli
- Elementarne instrukcije
- Reenice
- Sloene reenice
Jedan od najbitnijih elemenata structure podataka je povezivanje sintakse sa
semantikom programskog jezika.
Semantika programskog jezika vri transformaciju structure podataka od ulaza do
izlaza raunara. Semantikom se definie znaenje rei.
Vezano vreme je vreme potrebno za izvodjenje neke operacije, veliki uticaj na vezano
vreme imaju program za prevodjenje:
- Asembleri
- Kompajleri
- Inkrementalni kompajleri
- Interpreter





Runo programiranje

Pri runom programiranju polazi se od radionikog crtea. Programer na osnovu radionikog
crtea I crtea polufabrikata definie plan obrade. Iz plana obrade proizilaze redno mesto ili
maina, potrebne operacije, njihov redosled, brojevi obrta, pomona kretanja, operacije u kojima


10

treba izvriti zemenu alata.


Na osnovu podataka o maini i steznom priboru i plana obrade definie se plan stezanja. On
obuhvata informacije o poloaju predmeta obrade, koordinatnih osa, dimenzijama predmeta
obrade I steznog probora, te definie nain stezanja. Plan stezanja omoguuje bre postavljanje
predmeta obrade na mainu, olakava programiranje I omoguuje izradu specifikacije steznih
alata.
Na osnovu plana stezanja informacija o alatu I reimu obrade definie se plan alata, koji sadri
informacije o vrsti alata, preniku alata, broju zuba alata, dimenzijama alata, drau alata,
rastojanju izmedju vrha alata I referentne ravni radnog vretena, operacijama u kojima se alat
koristi.
Na osnovu podataka o maini, priboru, alatu I reimu obrade, programmer popunjava tehnoloki
programski list. Kodiranjem ovog lista dobija se izvorni program, Pomou buaa trake dobija se
izvorni program na buenoj traci, koja sadri informacije pomeranja I informacije ukljuivanja.

Runo programiranje se primenjuje ukoliko je manji broj instaliranih NC odnosno CNC alatnih
maina.
Kod savremenih CNC sistema, vrlo esto se koristiradioniko programiranje posebno u sluaju
tipiziranih procesa pri stabilnom program proizvodnje. Programiranje se ostvaruje putem menija
sa odgovarajueim potprogrgramima u sluaju struganja osnovni meni najee nudi sledee
mogunosti:
- Simulaciju obrade
- Informacije o obradi
- Opis geometrijskih informacija
- Uaz u program obrade

Radioniko programiranje se ostvaruje u dve faze. Prva faza je nezavisna od maine I obuhvata
definisanje:
- Geometrije predmeta i polufakbrikata
- Vrsta obrade i redosleda operacija
Druga faza zavisi od vrste i tipa alatnih maina I obuhvata:
- Kreiranje CNC instrukcija
- Pripremu CNC alatne maine
- Grafiku simulaciju procesa obrade.


11


Poluautomatizovano programiranje

Poluautomatizovano programiranje ostavruje se pomou miniraunara ili personalnog
raunara PC. Programer obuhvata vei broj podataka sa radionikog crtea, pribora, maine i
alata I na osnovu njih pie izvorni program. Programiranje je pojednostavljeno jer odgovarajui
softver oslobadja programera od rutinskih operacija pri pisanju programa, Posebana prednost
ovih sistema je u slucaju kada programmer ima mogunost direktnog komuniciranja sa
raunarom. Dobijeni program se moe memorisati u eksternoj memoriji PC ili miniraunara.



Automatizovano programiranje


Korienjem relativno jednostavnih jezika sa sintaksom bliskom oveku poveava se
preglednost programa smanjuje vreme i trokovi programiranja, omoguuje brza izmena
programa vrsi redukcija informacija itd.Korienje raunara je uslov za obradu 3D predmeta
obrade sloenog profila.
Pri automatizovanom programiranju koriste se datoteke alata, maina, materijala, postupka
obrade i pomonih probora.









12






13















14

Z A K LJ U A K

Korienjem CNC tehnologije uoene su mnoge prednosti, a i mane CNC maina:
Fleksibilnost operacija je poveana, kao i mogunost da se proizvode delovi
komplikovanih oblika sa odlinom preciznou (skoro kao proizvodi pravilnih oblika),
smanjeno je uee otpatka u proizvodnji, poveana produktivnost.
Upravljanje mainom je jednostavno uz pomo kompjutera.
Vie operacija se moe izvriti samo jednim programiranjem maine, to znaajno
skrauje vreme procesa proizvodnje odreenog dela.
U poreenju sa konvencionalnim mainama, za rad na CNC maini potreban je nii
stepen obuke radnika (kod konvencionalnih maina radnik mora da zna tehnologiju rada
na maini da bi obavio potrebnu operaciju, dok se kod CNC-a sve svodi na pozicioniranje
predmeta rada na radnom stolu i putanje u rad CNC maine sa unapred zadatim
programom. Treba uzeti u obzir i to da programe za CNC piu specijalno obueni ljudi.).
Glavna mana CNC maina je njihova visoka cena kao i cena njihovog odravanja. Poto
su CNC sistemi sloeni, svaki pad sistema mnogo kota i zato je redovno odravanje
neophodno.





LITERATURA
uleti, R., Fleksibilni proizvodni sistemi
Levi-Jaki, M., Menadment tehnologije i razvoja, igoja, Beograd, 2006.
http://en.wikipedia.org/wiki/Cnc
http://en.wikipedia.org/wiki/Numerical_control
http://ipm.ftn.ns.ac.yu/pub/realizovani_projekti/ANALIZA_SAVREMENIH_RESENJA_
UPRAVLJACKIH_JEDINICA.pdf







15