FOTOGRAF NIJE SLIKAR

Kompozicija je re koju mnogi fotografi upotrebljavaju vrlo obazrivo, iz razloga straha, predrasuda ili
neznanja. Oni koji se plae, smatraju da je tema razgovora suvie problematina i zamrena za ma kakvu
vrstu diskusije; oni koji se klone ovog izraza zbog predrasuda, dovode to u vezu sa jalovim
piktorijalizmom staromodne salonske fotografije, a oni koji su ostali neznalice u fotografiji, pravdaju to
zbog mistinih, zbrkanih diskusija koje suvie esto zamute svaki razgovor o ovome predmetu. Ali
kompozicija stvaranje celine, da upotrebimo definiciju Thorndika Barnharta je osnovni problem
za svakoga fotografa koji eli da postigne vie od obinog kljocanja.

Moda je ureivanje (organizacija) ili pripremanje bolja re. Kompozicija bi, dakle, znaila
ureivanje (organizovanje) likovnih elemenata forme, linija, svetlih i osenenih partija u
ujednaenu, skladnu celinu.

ivot je bezgranino raznolik, haotian i promenljiv. Zadatak kreativnog fotografa je da odvoji fragmente
ovoga haosa i da ga tako uredi u trailo svoga aparata da slika ispadne jasna i povezana. Gramatika
kompozicije, tj. oni grafiki elementi koji stvaraju kompoziciju i zakone koji je prate, jeste ista za
fotografiju kao i za slikarstvo ili bilo koju drugu likovnu umetnost. Ali metodi postizanja kompozicije nisu
isti za sve likovne forme i ovo unosi dosta konfuzije i protivrenosti.

I slikarstvo i fotografija koriste ravnu povrinu i oboje su ogranieni otrim, utvrenim granicama
pravougaonika ili kvadrata. Razlika izmeu fotografa i slikara je u prilaenju pravljenja slika. Slikar stvara
direktno i ima apsolutnu kontrolu nad elementima kompozicije. On stoji ispred pareta istog platna i
koristi potpuno slobodu da stvori to eli. Ako je ak slikar apstraktan ili subjektivan, on moe
eksperimentisati i sa oblicima, bojama i strukturom koji nisu ni u kakvom stvarnom odnosu sa realnim
objektima.

Fotograf, meutim, mora da radi indirektno da bi stvorio efektnu kompoziciju. U poreenju sa slikarom,
fotograf je mnogo vie i vrde vezan sa realnodu. On moe da registruje samo ono to stvarno ivi pred
objektivom njegove kamere. Da li ovo znai da je fotografija mehaniki proces registrovanja bez kontrole
fotografa? Svakako da ne, jer ovaj argumenat, koji se javio jo pre 120 godina, im su Daguerre i Niepce
fiksirali svoje prve fotografije, prilino je brzo sruen, zahvaljujudi nekim fotografijama u toku ovih istih
120 godina.

Fotografi stvaraju kompozaciju najvedim delom indirektnim metodama. Samo studio-fotograf radi sa
uvebanim modelima ili mrtvim predmetima, te tako ima direktnu kontrolu kao slikar. Dogaaj moe da
se reira, stolica moe da se pomeri a rolpapir da ugui nepogodnu pozadinu, ali ovo su ipak ograniene
metode. A to se tie fotoreportera, on smatra na-roitim uspehom ako dogaaj prikae onako kako se
desio. Pa koje su onda indirektne metode kontrole koje ostaju fotografu?

Mogle bi itavu knjigu da napune, ali ove dve su najosnovnije: kontrola prostora i kontrola vremena.
Kontrola prostora znai izbor daljine snimanja opti plan, srednji plan, krupni plan ili detalj i
odreivanje ugla snimanja. Svaki onaj koji napravi korak dva udesno ili ulevo da bi se oslobodio
neeljene pozadine, vri kreativnu kontrolu u toku samog slikanja. Fotograf se krede u prostoru oko
svoga objekta i time menja kompoziciju. Ako ima dobre oi, on de nadi daljinu i taku snimanja koje de
najbolje izvriti ureivanje njegove slike. On moe i povedati svoju kontrolu izborom objektiva razliitih
inih daljina, od ekstremno irokih do super-teleobjektiva.

Kontrola vremena je moda jasnije objanjena Henri Cartier-Bressonovom koncepcijom odluujudeg
momenta. U toku dogaaja vedina situacija sa kojima se suoava fotograf su u stanju kretanja
trenutak koji se izabere za ekspoziciju je najznaajniji. Jedan delid sekunde kasnije ili ranije i slika (tj.
veran trenutak dogaaja) je isputena. Fotograf treba da ima otar vid i brz refleks da bi uhvatio letedi
trenutak kada se elementi njegove slike spajaju u dobro organizovanu celinu.

Ove dve osnovne metode kompozicije slike ne znae sve metode koje stoje na raspoloenju fotografima.
Postoji jo osvetljenje, izbor ine daljine (tj. izbor otrine ili neotrine), hemiska kontrola nad
tonalitetom i kontrastnodu i plus svega rad u mranoj komori: kontrola kopiranja, razvijanja i
povedavanja. Svi ovi metodi ine fotografiju vie kreativnim sredstvom izraavanja, nego razni mehaniki
pronalasci za golo registrovanje realnosti.

Ipak, fotograf, vie nego slikar, u milosti je sluaja. On treba jo da razvije intuiciju za dobru kompoziciju i
munjevitu reakciju zato to se esto dobra fotografija pojavi neoekivano i nestane skoro uvek pre nego
to on ili zatvara okine. Nije potrebno nikakvo podudaranje izmeu broja nainjenih ekspozicija i
broja postignutih dobrih slika, ali jedan snimak je retko dovoljan. Ako slikar napravi greku on moe da je
popravi i ponovo da pokua. Ako fotograf pogrei, on ne moe da popravi greku sem da napravi novi
snimak.

Svaka umetnika ekspresija ima svoja ogranienja. U poreenju sa slikarom, fotograf radi pod teim
ogranienjima koja usto vie zahtevaju. Ali u okviru ogranienja svoje forme on jo moe da koristi
ogromnu slobodu stvaranja. Greaka de biti utoliko manje ukoliko vie savladate razliite fotografske
kontrole koji zapravo komanduju elementima kompozicije.



ZADATAK KOMPOZICIJE

Dobra kompozicija, kao vrlina, je neto s im se praktino svaki moe pohvaliti. I dok vedina fotografa
barem veruje da dobro komponuje svoje slike, malo njih zna zato je kompozicija tako vana. Odgovor
na pitanje Zato se muimo sa kompozicijom? je stvarno vrlo jednostavan. Dobro komponovana slika
je jasnija, efektnija i prijatnija nego ona koja je ravo komponovana.

Fotograf izraava sebe ne samo izborom onoga to slika, ved isto tako i nainom koji je izabran da gleda
na objekat. Posao i briga svakog fotografa nije samo sadraj slike ved i kompozicija forme u kojoj je
sadraj izraen. I dok je dobra kompozicija znaajna za svaku fotografiju, njen odnos prema objektu
moe da se menja. U vedini fotografija zadatak kompozicije je da podupre i razjasni sadraj slike.
Meutim postoje i fotografije koje su apstraktne. U ovim fotografijama objekat je izabran pre svega za
grafiki efekat i u tome smislu kompozicija je slika.

Kompozicija svake slike ima vie zadataka. Najosnovniji zadatak je da koncentrie panju na centar
interesa slike. Kompozicija koja vodi pogled posmatraa na deo slike koji nije u odnosu sa idejom koju je
fotograf hteo da izrazi, izgleda ravije nego da je zaboravljena. Posmatra ne bi trebalo da ima
neugodan osedaj radoznalosti o tome ta se deava iza slike. Dranje panje posmatraa je znaajna
funkcija fotografske kompozicije.

Najsloeniji i najprefinjeniji zadatak kompozicije je da podri emocionalnu visinu fotografovih osedanja o
objektu slike. Miljenje da razliiti tipovi linearne kompozicije mogu imati razliito emocionalno dejstvo
iako se to esto dogaa postaje vrlo problematino i nejasno. Ipak, poznato je da horizontalna
linija najbolje daje utisak mirovanja; vertikalna linija izraava dostojanstvenost i ozbiljnost; dijagonalna
linija je najdinaminija; cik-cak linija je najaktivnija a kriva je najgracioznija. Pri svemu tome ne sme se
nikada zaboraviti da se dinamina kompozicija primenjuje samo na dinamine mo-tive.


NE M0ETE RUITI ZAKONE AKO IH NE POZNAJETE

esto se govori da nema utvrenih zakona kompozicije i da mnoge fotografije ne potuju ni osnovne
zakone kompozicije. Meutim, zaboravlja se kada se zakoni rue, da onda mora postojati stvarni razlog,
vizuelan ili psiholoki, da se to ini.

Evo nekoliko osnovnih zakona kompozicije kojih se, manje-vie, svi dre:

Izbegavajte tonsko meanje. Jedna od najobinijih greaka u kompoziciji je zaboravljanje da se isti tonovi
mogu pomeati.

Dajte samo jedan centar interesa. Ako ima vie od jednog vanijeg objekta, odn. vie centara interesa,
slika de zbuniti posmartaa.

Ukljuivanje prednjeg plana pomae da se stvori iluzija dubine. Mnoge neplastine i neinteresantne slike
mogu se lako spasiti ubacivanjem prednjeg plana.

Ne delite sliku na dva jednaka dela. Ovaj savet sadri istinu da ni vertikale ni horizontale ne treba tano
da dele sliku. Rezultat de biti suvie statina, simetrina kompozicija.

Centar slike ne sme biti i centar interesa. Centar interesa je najznaajnija taka na slici, to je mesto na
koje oi odmah idu. Efekat de se znatno smanjiti ako centar interesa bude i centar slike.

Pokret neka ima prostora ispred sebe, a ne da bei iz slike. Akcija ili pokret ma koje vrste vodi oi u
pravcu kretanja. Ako akcija bei iz slike vie nego to ulazi, kompozicija je oslabljena. Ovo isto vai i za
portret.



JEDNOSTAVNOST JE KLJU ZA KOMPOZICIJU

ista ili neutralna pozadina pomae da se objekat lepe istakne. Ekspozicija i osvetljenje takoe pomau
da se reducira konfuznost i prenatrpanost. Ako vam nisu potrebni detalji u senci, tj. mogu nepotrebno
da privlae panju, onda dete krade eksponirati i dobidete crnu senku. Snimanje sa male daljine je
najefektniji i najlaki nain da se iskljue nepotrebni detalji i da se istakne ono to je najvanije na slici.

Otrinom odn. neotrinom slika se takoe pojednostavljuje. Osim toga ved kada gledate motiv izbacite
sve to je nepotrebno. Fotografsko gledanje je neprekidan rat protiv nebitnog i beznaajnog.


IZREZ IZ NEGATIVA STVORIDE BOLJU SLIKU

Postoje dva osnovna tipa pravljenja izreza iz negativa. Prvi i najobiniji je korektivni izrez: to je
izbacivanje elemenata koji rue ekspoziciju i koje ne moete da iskljuite iz slike kada snimate.
Korektivan izrez je i sreivanje manjih nereda, kao izbacivanje kosih ili ispravljanje horizontalnih linija.

Drugi tip pravljenja izreza se vri u kreativne svrhe. Jasno je da nedete uvek eleti da budete ogranieni
onakvim slikama kakve su snimljene. Neke slike prirodno trae vertikalan format, a neke bolje izgledaju u
horizontalnom formatu.

Treba ipak podvudi da je pravljenje izreza iz negativa stvar ukusa i znanja fotografa.
10 NAINA DRAMATIZACIJE


EFEKTNO SVETLO. Svetlo se tako moe upotrebiti da potpuno transformie objekat. Na primer, obazrivo
snimanje direktno u sunce, uz promiljenu podekspoziciju, dade efekat suneve ekspozicije, uz
dramatine siluete objekata na zemlji.
Drugim reima, protivsvetlo je jedno od najjefektnijih sredstava kako za isticanje objekata tako i za
stvaranje prostornosti. Ako se upotrebi kako treba ono moe dati izvanredne siluete i posebnu lepotu
pejzaima. Odvajanje objekata od neeljene pozadine takoe se uspeno postie snimanjem u
protivsvetlu.
Svetlo sa strane ili odozgo takoe moe pomodi da se postignu slini efekti, sasvim razliiti od onih koji
se postiu svetlom iz pozicije kamere. Haj-ki osvetljenje takoe stvara neobine slike, eksponiranjem
na detalj u senci koji slui kao centar interesa.
Obratite, dakle, panju kada slededi put snimate, i pokuajte da svoj objekat ili objektiv namestite tako
da vam osvetljenje da jednu sasvim novu sliku.

ZAUSTAVLJENA AKCIJA. Ne zaboravite da vrlo kratkom ekspozicijom moete potpuno da zaustavite
zamrznete pokret. Na primer, pokuajte da uhvatite najinteresantniji momenat kada deca preskau
konopac. Dobidete i dinamine pokrete i zanimljive izraze na licima dece.
Mnogi amateri misle da ne mogu da zaustave pokret svojom kamerom, jer imaju najkradu ekspoziciju
1/500 sek ili ak duu. Oni zaboravljaju da izmenom ugla snimanja mogu da povedaju mogudnost
zamrzavanja neke akcije. Osim toga, paljivim posmatranjem akcije moe se uhvatiti momenat kada je
izvestan pokret u trenutku zastoja, kod fudbalera to je momenat kada udari loptu, kod skoka u vis
kada skaka dostigne najviu taku itd.
Najvanije kod zaustavljanja akcije je da se zaustavi taan momenat kada je izraz ili pokret najivlji ili
najkominiji.

RAZLIVENA AKCIJA. Svet emocija, uzbuenja i dinamike najsugestivnije katkada zabelei ekspozicijom
koja nije bila dovoljna da savreno otro registruje pokret.
Drugi nain da se prikae iluzija pokreta je panovanje kamerom pradenje pokretnog objekta
kamerom. Ovim nainom se postie neotra pozadina, ali objekat je otar. Panovanje plus duga
ekspozicija daje nean, impresionistiki efekat. Jedan od najuvenijih fotografa, Ernst Haas, vrlo esto
upotrebljava ovu tehniku snimanja.
Probajte dakle ta de se desiti ako neki pokretni objekat snimite dugom ekspozicijom. ak T ili B
ekspozicija moe dati neoekivane rezultate kada se snima pokretni objekat. Mogudnosti su
neograniene, te i najprozainije slike mogu iznenada oiiveti ako ih va objektiv snimi neotro ili
razliveno.

NAMERNA PERSPEKTIVNA IZOBLIENOST. - Preterana i dramatina iskrivljenost su uvek dobar savet
kada se obino eli preobratiti u neobino. Postie se lako: snimanjem objekta odozdo ili odozgo, na
primer neke visoke zgrade uz uotravanje na najblii objekat. Najsnanije efekte postidi de oni amateri
koji imaju irokougaone objektive, stvarajudi ne samo neobine slike ved i komine.

NEOBINI UGLOVI SNIMANJA. Menjajudi svoju stajnu taku menjate sliku. To je skoro uvek
jednostavno, jer se svaki objekat moe snimati iz najrazliitijih pozicija. Snimanjem iz donjeg ili gornjeg
ugla (ili rakursa, kako to nazivaju filmski snimatelji), sa ove ili one strane objekta, drugim reima, svako
udaljavanje od uobiajenog snimanja iz visine oka, prua vam mogudnosti da povedate interesantnost
svoje slike.
Najbolji nain da dobijete pogodan ugao jeste da posmatrate objekat kroz trailo iz najrazliitijih pozicija.
Mnoge dete odbaciti, ali iz jedne pozicije objekat de svakako najinteresantnije izgledati. I vae
emocionalno prilaenje objektu takoe de determinisati ovaj ili onaj ugao. Na primer, snimanjem odozdo
objekat de izgledati dostojanstvenije, uzvienije, snanije, dok snimanjem odozgo on de se priguiti,
smanjiti.

LICE U KRUPNOM PLANU. Za kondenzovanje objekta krupni plan je idealan. On je intiman i snaan,
jer ispituje objekat. Krupni plan daje priliku fotografu da pokae ono to je kod njega kreativno, jer
mu omogudava da izdvaja delove od celine. esto se kae da su detalji interesantniji i snaniji od celine,
razume se, ako fotograf ima ukusa, mate i proverenu mod opservacije, da zapazi ono to je najbitnije i
najtipinije kao detalj jedne celine.
Podsedamo vas da krupni plan moete postidi ili za vreme snimanja, maksimalnim pribliavanjem
objektu (predledama ili teleobjektivom) ili za vreme povedavanja izrezom. Vrlo mala dubinska otrina za
vreme snimanja izbliza takoe sa svoje strane prua mogudnosti za neobine slike.

DEKORATIVNOST I GRAFIKA. - Briljivo posmatranje prozainih scena esto de vam otkriti interesantne
dekorativne i grafike elemente na nekom, na izgled, obinom motivu. Prvi problem je pronadi ih, a
drugi, tako ih ukomponovati u sliku (pri smimanju ili povedavanju) da se dovoljno istaknu. Ponekad
izvesne apstraktne linije su oevidne, ali esto moe ih videti samo iskusno fotografsko oko. Katkada
samo neznatna izmena pozicije kamere uinide ih vidljivim, pogotovu kada se zna da je priroda u tome
pogledu prilino na strani fotografa. Uobraavajte da ste slikar i smatrajte kada snimate da su
dekorativni ili grafiki elementi vane komponente slike.

FOTOGRAFIKA. Jaki kontrasti bilo crno na belom ili belo na crnom poboljavaju obinu sliku,
dajudi joj skoro litografske kvalitete.
Jako kontrastne slike dobidete lako ako eksponirate samo na svetle partije ili samo na osenene a kopije
radite na tvrdom papiru. Jo vedu kontrastnost postidi dete ako negativ razvijate u pozitivrazvijau ili
nekom drugom koji radi vrlo kontsrastno. Opisanom tehnikom moete dobiti kopije kod kojih apsolutno
dominiraju tamne partije na raun svetlih koje de se tako jo vie istaknuti. Podsedamo vas da se
kreativno stvaranje u fotografiji ne zavrava pritiskom dugmeta zatvaraa na foto-aparatu to je samo
poetak.

VRLO MALA DUBINSKA OTRINA. - Uotravanje naobjekat u prednjem planu, sa potpuno neotrom
pozadinom, moe biti jedno od najkreativnijih fotografskih sredstava izraavanja. Na taj nain se
intenzivno odvaja i akcentuje centar interesa, a nemirna pozadina dobija neobini i tajanstveni izgled.
Kao praktina mera, to je jedan od najjednostavnijih naina da se pokori nemirna i neprivlana pozadina.
Upotrebljena kreativno, ovakva pozadina moe stvoriti snane slike. Pokuajte i ovakav eksperimenat: i
pozadinu i prednji plan izbacite iz fokusa, a samo uotrite na objekat izmeu njih. Na taj nain objekat,
kao centralna taka kompozicije, jo vie de se istaknuti i dobiti u snazi.

EKSTREMNA DUBINSKA OTRINA. - Ovom tehnikom se postie izvanredno snaan vizuelni efekat, a
naroito fotoaparatima koji imaju irokougaone objektive, ili raznim subminijaturnim kamerama, kao to
je Minox, iji objektivi imaju veliku dubinsku otrinu.
Velika dubinska otrina moe biti naroito efektna ako objekat u prednjem planu slui kao okvir slici,
dajudi na taj nain veliku iluziju prostornosti. Naravno i bez irokougaonog objektiva moete dobiti veliku
dubinsku otrinu, ako aparat stavite na stativ, zatvorite dijafragmu do kraja a vreme ekspozicije
produite koliko treba.

PORTRET


Portret je snimak neke osobe na kome je fiksiran njen iv i iskren izraz izvesnog duevnog stanja ili
raspoloenja (napregnutost, veselost, srdba, potitenost, bol itd.), ili izvesnih osobenosti uslovljenih
uzrastom, ivotnim iskustvom odnosno ivotom uopte, zanimanjem, podnebljem i sl. On moe biti
pretstavljen poprsjem ili samo delom lica (to se ree ini i to obino kod linosti naglaeno markantnih
crta ili izraza), ili moe biti i snimak cele osobe eventualno vezan i sa nekom radnjom kojom se takoe
naglaava izraajnost portreta.

U portretu treba po mogudstvu, da je sauvana i slinost sa modelom. Ovo se napominje zato jer izvesna
teka duevna stanja (razljudenost, strah, bol) i preterana napregnutost izobliavaju fizionomiju ponekad
do te mere da se slinost sa uobiajenim izgledom i potpuno izgubi. Jasno je da de se to i u fotografiji
odraziti, neki put i sa razlogom vie: osoba moe biti snimljena iz neuobiajenog poloaja (kamera nisko
ili visoko), to de uiniti da se ta razlika zbog perspektivnog ocrtavanja u jednoj ravni jo i pojaa.

Ako portret ima dokumentarni karakter, slinost sa modelom mora biti to potpunija.

Snimanju portreta treba pristupiti tek po detaljnoj studiji modela, svetlosti, pozadine, aparata i dr. U
pogledu modela potrebno je uveriti se da li je on dovoljno uveban za poziranje i odravanje eljenog
izraza i u relativno duem vremenskom periodu; da li ima ba onakvu fizionomiju kakva se eli
reprodukovati pod odreenim uglom snimanja uz date svetlosne okolnosti. i tsl. Za uvebavanje
modela potrebno je obostrano veliko strpljenje i razumevanje. Svetlost je potrebno prouiti s obzirom
na njenu prirodu (dnevna, vetaka, kombinovana), jainu i razmetaj svetlosnih izvora. Problemu
pozadine posvetiti mnogo vie panje nego to se to obino ini, a takoe aparatu i optici, pa i svim
fototehnikim postupcima.

Portret, dakle, izuskuje ozbiljnu i dugu studiju, a pre svega potpuno jasnu predstavu o tome ta se slikom
eli prikazati. Snimanje bez pripreme i podavanje trenutnim utiscima teko de dovesti do uspeha.

Teite portreta je na liniji oi nos, usta, brada eventualno i na rukama i te partije treba da su
od ostalih dovoljno izdvojene tonski i perspektivno (otrinom). Naravno, i u ovome bide izuzetaka.

Obrisi poprsja (glava, vrhovi ramena) obino ine trougao sa osnovicom dole, to ostavlja utisak
stabilnosti i vrstine ili su, u odnosu na strane slike, i snanije iskoene. Kompozicija u ovalu glava u
krupnom planu najede je takoe koso postavljena, sugeriudi veselost, nestabilnost i nepouzdanost,
ako je sputena, i odlunost, samosvest, a gordost ako je uzdignuta. Profilu najbolje odgovara blaga S
linija (zabaena glava) sa vie prostora u pravcu pogleda da se u protivnom ne bi sugerisao utisak
skuenosti, odnosno sudara sa ivicom slike; to vredi i za sve ostale sluajeve. Visoko postavljanje, (vrh
glave skoro na gornjoj ivici), sa zabaenodu unazad, makar i neznatnom, ostavlja utisak snage, oholosti i
agresivnosti, a obratno pogotovu sa visoko postavljenom linijom ramena skromnost i potitenost.
Jasno da pri svemu ovome ima i izuzetaka. Tako, na primer, neka blaga i nena fizionomija, odgovarajudi
mekano osvetljena odavade utasak nostalgije, mira ili tuge, iako je postavljena visoko i sa zabaenom
glavom.

Osoba snimljena u celosti ili do pola, obino se postavlja dijagonalno u odnosu na optiku osovinu
motiva, u blae ili otrije izvijenoj liniji (priblino slovu N ili Z) odnosno S koja pretstavlja tzv. liniju
lepote, ree sasvim uspravno ili poloeno.

Linija oiju, naelno, dolazi u gornju tredinu slike.

Tonovi mogu po elji odnosno eljenom uinku biti skueni (tvrdi) ili iroki (meki), ili harmonini. Prvi
de pogodovati markantnim i starijim osobama, dajudi izrazu vrstinu i odlunost, drugi nenijim (deca,
ene) naglaavajudi blagost i mekodu. Harmonino tonska skala najede se upotrebljava pri snimanju
osoba u celom, osim ako to nisu siluete.

Tvrdi se tonovi postiu jednostranim voenjem svetlosti, (najpogodnija je vetaka) a meki i harmonini
primenom vie reflektora, eventualno i zaklonjeni tankim prozirnim papirom, ili refleksnim povrinama
(ovo naroito kad se snima pri dnevnoj svetlosti) ili upotrebom omekivaa uz uslov da je glavno
svetlo veoma naglaeno.

Voenjem svetlosti potrebno je slici obezbediti ivost ritminom izmenom tonova (naprimer: sredina lica
svetla, jedna strana u lakoj senci, druga u gudoj, pozadina u nekom drugom tonu, vrna svetla pic
lihteri naglaena jako, crnine potpuno zasi-dene), to je primenom vie reflektora lako postidi.

Dobrom podelom otrine po dubini tj. da je potpuno otra samo linija oi nos, usta, brada i
pogodnim voenjem svetlosti, najjae naglaeni detalji, ili cele linije, oi nos, usta, brada slika de
dobiti plastinost i, uz upotrebu odgovarajude optike, perspektivno dobro delovati, to je vaan uslov
svake dobre slike.

Model treba postaviti u takav poloaj da ne deluje tvrdo (zategnute tetive i miidi) i usiljeno. Za snimanje
poprsja potrebno je da sedi na stolici bez naslona, uspravno i lako nagnut napred, da ne bi eventualno
dolo da tzv. perspektivne deformacije, sa leerno stavljenim rukama u krilo. Po potrebi neka je i dobro
naminkan, ali nikako toliko da minka pokrije karakteristine nabore koe i izmeni prirodan izraz.
Pravilno upotrebljena minka skratide nezahvalan a skoro uvek neminovan proces retua.

Svetlost reflektora pogodnija je za rad od dnevne svetlosti jer reflektore moemo pokretati ne pokredudi
model i tako regulisati jainu svetlosti odnosno menjati stepen zasenenja pojedinih partija po volji.

Snimanje se moe obaviti i samo sa jednim svetlom (sunce, jedan reflektor), kako je ved napomenuto, ali
to su izuzetni sluajevi. Redovno de, meutim, biti potrebno vie svetlosnih izvora.

Najskromnije mogudnosti prua jedan reflektor uz pripomod vede, svetle refleksne povrine (zid, platno,
papir, osvetljene istim reflektorom, otprilike suprotno njoj postavljenim), koja slui za ublaavanje
(razbijanje) senki. Upotreba vie reflektora i vie refleksnih povrina, namede se veoma esto: za
dosvetljavanje pojedinih delova (ruke, kosa, nakit), potenciranje vrnih svetla, izdvajanje pozadine itd.

Razmetaj reflektora nemogudno je ablonizovati ved i zbog toga to se on upravlja i prema
karakteristinosti lika, ali, naelno, svetlosni efekti u slici treba da su to blie prirodnim. Prema tome,
najjae svetlo tzv. glavno svetlo ili glavno efektno svetlo kome su sva ostala svetla u pogledu
intenziteta podreena, moe se nalaziti spreda, sa strane i neto uzdignuto to odgovara polaaju sunca
(ovaj poloaj zauzima i reflektor pri snimanju samo sa jednim svetlom i to tako da od strane u senci bude
osvetljena jagodica). Opte svetlo ili ekspozicisko svetlo ublaava trvdodu senki povedavajudi zbog
toga plastinost slike; ono je i regulator ekspozicije. Svetlo sa strane osvetiljava pozadinu ne dodirujudi
model (ono je jedno od pomodnih svetla) a svrha mu je da izdvoji (tonski) model od pozadine i ujedno da
izbrie eventualne senke na pozadini nastale od druga dva re-flektora. Jedno ili dva pomodna svetla
mogu se staviti vie glave da prosvetle kosu ovo samo kod plavih osoba, lihteri na crnoj kosi ine je
sedom; jedno svetlo direktno spreda i nisko ublaide senke pod bradom i dati vedu ivost oima.

Dobri svetlosni efekti mogu se postidi i pri dnevnoj svetlosti uz pomod refleksnih povrina. Naroito su za
to pogodne manje svetle prostorije (kuhinja, kupatilo) sa tankim zavesama na prozoru, jer omogudavaju
vanredno modulisane senke.

Dnevna i vetaka svetlost mogu se kombinovati, pri emu de ili jedna ili druga biti glavna, dnevna ako se
ele meke slike, vetaka najede ako se ele tvre.

Glavno svetlo voeno vie sa strane inide model mravijim, a voeno vie spreda umanjide bore ali i
smanjiti plastinost slike.

Potrebno je da pozadina bude mirna i jednolino osvetljena dakle bez ara, mrlja i ukrasa naelno u
svetlo-sivom tonu. Model od pozadine treba da je dovoljno izmaknut da bi se izbegle senke od unakrsno
postavljenih reflektora, a i zato da se po potrebi, ak i bela pozadina reprodukuje u tamnijem tonu.

Na aparat se ne postavlja naroit zahtev, pa ni na optiku osim u pogledu ine duine. Za nemirnije
osobe i decu najpogodnija je refleksna kamera sa svet-losno jaom optikom. Snimanje izbliza (krupnija
glava) ili cele osobe dijagonalno postavljene u odnosu na optiku osobinu objektiva, ili paralelno sa
njom, apsolutno zahteva objektiv vede ine duine. Uopte je preporuljivo snimati sa objektivom vede
ine duine zbog manje dubinske otrine (veda plastinost). Objektiv zakloniti od direktne svetlosti
reflektora, odnosno sunca.

Ortohromatski materijal dobro reprodukuje ton koe, boju usana i oiju; za osobe sa plavom kosom
nepodesan je (bide u pozitivu crna) ako se kosa posebno i izdano ne osvetli. Zahteva vedi retu
ukoliko se sitnije mane (sunane mrlje, bubuljice, oiljci, mladei) ele ukloniti. Pri vetakoj svetlosti
iziskuje znatno produenje ekspozicije.

Orto-panhromatski, a naroito panhromatski materijal, reprodukuje ton koe suvie svetlo usne
takoe, pa je potrebno ili dobro minkanje ili filter da se to izbegne, ukoliiko se eli izbedi. Plave oi
bide, moda, suvie tamne; plava kosa u dobrom je tonu. Sve ove greke kompenzuju se plavim filtrom
koji de se upotrebiti samo uz vetaku svetlost.

Negativski postupak je uobiajen.

U pozitivskom procesu prilikom uveliavanja moe se uticati na tonske vrednosti poznatim
nainom zaklanjanja odnosno dosvetljavanja.

Ukoliko je snimak vedi, upotrebide se papir grublje strukture, ali i tu nema pravila: videli smo mnoge
velike portrete (velike u svakom pogledu) i na visoko sjajnom papiru.

Boja papira bide esto i topla (slonova kost, amoa), a takoe i tonovi pa de biti, po potrebi ak i
smei.

Retu kao i na negativu i to ne samo tehnikih greaka, dozvoljen je uz uslov: da se ne primeti i da
ne izobliava fizionomiju ako se to specijalno ne eli.




NEKOLIKO SAVETA ZA DOBIJANJE LEPIH PORTRETA


Najglavnija stvar kod snimanja portreta treba da bude ne samo dobijanje analitikog" portreta osobe
koju snimamo, ved i dobijanje njenog individualnog duevnog izraza. Osobi koja je snimljena moe da se i
ne dopadne takav portret, ali to i i nije tako vano. Za nas, koji u svoj rad unosimo mnogo vie
priljenosti i ambicija, vanije je da postignemo to bolji rezultat. Meutim, bez dobrog poznavanja
tehnike snimanja portreta to nije mogude.

Da otponemo s kamerom. Preporuljivo je da kamera bude snabdevena to je mogude boljim
objektivom do koga moete dodi. Za portretisanje najbolje je da objektiv ima neto vedu inu daljinu
nego objektivi koji se smatraju normalnim za izvestan format. Na taj nain vi dete ispuniti povrinu
negativa komotno, bez potrebe nekog vedeg pribliavanja modelu, ime bi samo rizikovali da dobijete
deformisano lice. Ako je objektiv sa normalnom ili kratkom inom daljinom u proporciji sa povrinom
negativa, onda je najbolje da kameru malo udaljite od objekta koji snimate, kako bi se izbeglo ved
pomenuto deformisanje.

Pozadina je takoe veoma vana stvar. Ravan zid moe biti osvetljavan tako da proizvodi razne svetlosne
efekte. U sluaju da zid nije ravan, ili ako su na njemu prozori ili vrata, zamraite ih roletnama ili prosto
prekrijte kakvim debetom, platnom ili per-ploom".

Za portrete film bi, u najvedem broju sluajeva, trebao biti takvog kvaliteta da daje lepe i meke gradacije
tonova. Mnogi fotografski veterani radije upotrebljavaju ortohromatske filmove, ali dobar panhromatski
film sa srednjom osetljivodu dade uvek zadovoljazajude rezultate, jer istovremeno dozvoljava i upotrebu
minke na modelu radi boljih efekata. Ultra osetljive filmove treba izbegavati kod snimanja portreta
zbog krupnog zrna na negativu. Isto tako treba izbegavati filmove sa slabo osetljivom emulzijom koja
daje suvie tvrde i kontrastne povrine na negativu.

Pribor za osvetljavanje kod snimanja portreta pri vetakom svetlu, a i kod dnevnog koji put, treba da se
sastoji od dva ili tri reflektora. To bi bilo minimalno kod ovakvih snimanja. Naravno, ako se eli postizanje
i nekih naroitih efekata u kosi i iza modela, onda bi trebalo nabaviti i jedan do dva spotlajta" t.j.
reflektora sa soivom.

Postavljanje i upotreba svetlosti je jedan od najvanijih elemenata kod snimanja portreta.
Dnevna svetlost je takoe vrlo pogodna za dobijanje efektnih i izraajnih portreta. Senke od sunane
svetlosti se kod modela mogu otkloniti ili ublaiti reflektovanom svetlodu kartona premazanih
aluminijevom bronzom ili nekom sjajnom materijom. Ako je sunce podnevno i jako, onda se moemo
posluiti i reflektorom.

minka je stvar za sebe. Spretnom upotrebom minke moe se mnogo pomodi da se dobije dobar
portret, specijalno enski portret. Ima ljudi ije lice nije pogodno za portretisanje. U tom sluaju traimo
pomod od minke, koja umnogome smanjuje defekte na licu. Meutim, minka se nikad ne preporuuje
kod dece!


Postavljanje modela je jedan od najvanijih elemenata u postizanju dobrih rezultata. O ovome se dosada
vrlo malo pisalo. Ovo je tajna koju profesionalci u najvedem broju sluajeva uvaju za sebe. Moe neko
biti odlian tehniar i poznavalac kamere, osvetljenja, emulzije i sl., ali ako ne poznaje tajnu pravog i
dobrog postavljanja modela, rezultati de vedinom biti negativni. Zbog toga demo se u okviru ovoga
lanka da zadrimo na ovoj temi.

Glava ili lice je najglavniji predmet o kome moramo naroito voditi rauna prilikom postavljanja modela.
Vrlo se retko portretiu modeli s lica (en face) ili s profila, jer nijedan od oba naina ne daje prirodan
efekat. Nasuprot ovome, portreti kod kojih je lice snimljeno sa tri etvrtine daju najlepe rezultate.

Treba zapamtiti da kod dranja glave ona mora biti tako postavljena kako bi se istakle dobre crte lica,
dok ostale delove glave treba nainiti nenametljivim. To znai, da kameru treba postaviti neto nie ako
elimo da smanjimo suvie dugaak nos, ime istovremeno istiemo neto vie bradu. Nasuprot tome,
kod kratkih ili prdastih noseva, kamera treba da ima neto vii poloaj. Kratak i irok nos moe biti
osvetljen skoro potpuno s jedne strane, ime se postie mala optika varka. Pazite samo da ne diete
suvie visoko kameru iznad nivoa lica vaeg modela. U takvim sluajevima dobijaju se nesrazmerna
iskrivljavanja, odnosno izobliavanja ramena i vrata, to proizvodi dosta groteskan efekat.

Velike ui mogu biti ublaene pomodu senke i ugla kamere. Raspored svetlosti treba udesiti tako, da
spoljne izboine ne budu istaknute, a zatim treba snimati iz ugla iz koga se nede videti ui koje stre.
Veliki otvor objektiva pomae da se umanje ovakvi i slini fiziki nedostaci. Polje otrine u dubinu je vrlo
malo, poto je otrina udeena na oi, tako da ostali delovi glave iza oiju ostaju malo neotri. Tu treba
paziti da se ne preteruje, pa samo oi ostaviti otre, a ostali deo lica da bude kao u nekoj magli.

Vilica i njena struktura esto pretstavlja za poetnike pravu torturu. Vilica koja je dokasta ili masivna
moe biti umanjena ako podignemo neto malo ugao kamere. Slaba vilica ili brada pojaava se ako se
ona neto izbaci napred i snima iz neto vede blizine, ali nikad iz profila. Potpuno frontalne i poze iz
profila dolaze u obzir tek onda, kad moramo da snimamo dugako i izdubljeno lice. U takvim sluajevima
najbolje je osvetliti lice direktno, a nii ugao kamere proiride suvie dugako lice.


Kod modela iju glavu ili glavu zajedno s ramenima treba da snimamo, a u sededem je poloaju, najbolje
je da za tu svrhu uzmemo stolicu bez naslona ili fotelju bez delova za odmaranje ruku. Model mora malo
da se nagne napred i da neto okrene glavu od fron-talne pozicije. Ruke i ake, bez obzira da li de u
definitivnoj slici biti pokazane, treba drati olabavljeno u ugodnoj, leernoj poziciji. Pazite samo da
ramena izgledaju normalno, niti oputena niti uzdignuta. Ona ne smeju biti ni u potpuno horizontalnoj
liniji, ime bi samo odvratili panju s lica.

Oi su, naravno, najvaniji deo portreta. Ne plaite se da va model gleda direktno u objektiv. To daje
portretu srdanost u izrazu i otvorenost koja se drugim nainom ne moe postidi. Osim toga, ako lice
koje snimate gleda van kamere, postoji opasnost da pogled odvede gledaoca van slike. Zato ostavite u
pravcu oiju dosta praznog prostora na vaem negativu, kako bi se ovaj osedaj izbegao.


Kod snimanja portreta postavlja se jedno opte pravilo, a to je, da model izgleda uvek leeran i ugodno
smeten. To naravno ne znai da model treba da se izvali ili razbakari na otomanu ili fotelji. Dobar deo
osedaja leernosti i oputenosti moe se postidi ako lice koje se snima sedi normalno na stolici ruku lako
oputenih u krilo i nogama ugodno nametenim.


Portretisanje nije teko ako samo vebate i uite ta mogu razne svetlosti da proizvedu. Jedan od
najboljih naina za vebu je lutka, odnosno glava lutke ili manekena . Postavite glavu na neku kutiju i
osvetljavajte je sa svih strana. Kada budete pomerali svetlost prema glavi iznad i ispod, oko i iza nje,
onda dete videti ta se sve deava sa osvetljenim i osenanim delovima glave. Kada budete uoili
osvetljenje koje vam se najvie svia, zapi-ite na hartiju i nacrtajte dijagram sa rasporedom svetla,
kamere i modela, i to uvajte za vau dalju upotrebu.

Pokuajte s ovim i nedete se kajati, jer kada se dobro budete upoznali sa osvetljenjem, priborom za
snimanje i, naroito, postavljanjem modela, uspeh nede izostati i vi dete onda lako sa ved uvebanim
okom modi zapaati nedostatke u radu i na taj nain postidi svoj neposredni cilj dobijanje dobrog i
ekspresivnog umetnikog portreta.