You are on page 1of 30

cmyk

cmyk
Alakh Niranjan
APSOLUTNA ISTINA
Otkrivenje tajne univerzuma
Alakh Niranjan
APSOLUTNA ISTINA
Otkrivenje tajne univerzuma
Izdavai
Autor i
igoja tampa
Za izdavae
Alakh Niranjan
Fotografja na naslovnoj strani
Panoramski prikaz Mlenog Puta
Priprema i tampa
Tira
1000
ISBN 9788675587606
Kontakt za narudbine
tel. 063/7451882
e-mail: apsolutnaistina8@gmail.com
Copyright 2010 Alakh Niranjan
Nijedan deo ove knjige nije doputeno reprodukovati ili distribuirati
u bilo kom obliku ili uvrstiti u bazu podataka bez prethodnog odobrenja autora.
APSOLUTNA ISTINA
OTKRIVENJE TAJNE UNIVERZUMA
Alakh Niranjan
Beograd
2010
Posveeno svima onima koji, zagledani u daljinu, trae
samoga Sebe: tragaocima za Apsolutnom Istinom!
SLINO LOTOSU, IJE KORENJE PONIRE U BLATO A CVET
SE RASCVETAVA NA SUNCU, BOANSKI PRINCIP, ZATVOREN
U LJUDSKOJ PRIRODI, TRAI DA SE OSLOBODI MATERIJE I
DA SE UZVISI PREMA SVETLOSTI NAJVIEG SAZNANJA!
Bhagavad-gita
OVLADAO JE SOBOM ONAJ KO ZNA SEBE; SPOKOJAN,
STALOEN I OSLOBOEN UDNJE JE ON. ZLO GA NE DOTIE,
NE UZNEMIRUJE, JER U PLAMENU NJEGOVOG UZVIENOG
SAZNANJA SVE ZLO SAGOREVA!
Upanishad
U KOGA SVE ELJE ULAZE KAO TO REKE UTIU U PUNI I
NEPROMENLJIVI OKEAN TAJ DOSTIE UNUTRANJI MIR.
KO JE ODBACIO SVE ELJE I SLOBODNO IDE NAPRED, BEZ
SEBINOSTI I SUJETE TAJ DOSTIE UNUTRANJI MIR!
Bhagavad-gita
BUENJE VENOSTI
Pomisli zebnju mlaane reke
kad prvi joj vijug s izvora kree,
svesna da vie se u svome veku
vratiti domu nikada nee.
Neznano kuda sudba je goni
sila sve jaa je svakoga trena,
srce je vue izvoru njenom
al nazad vie povratka nema.
Protiu nemo minuti, sati,
sumorni dani u nizu kroe,
i seanja davna polako blede...
mlaanoj reci budunost poe.

Vibrira oaj sa svakim valom,
samoa stee, ko ponor crna,
kroz beskraj morae bez ikog svoga
potoi mali plaljiva srna.
Na putu bola eka ga stenje,
i suna zemlja, i pustinja sura,
sunce e pei, vetar da kopni,
...udee nazad al izvor ga gura.
Strana je tmina neznanog toka,
umor i tuga robe sve vie
al, kada bude na izmaku snaga:
blagoslov stie s kapima kie!

Postae potok reica bistra
u kojoj e ivot stanite nai,
i poee ubor radost da budi
a dani tuge u prolost zai.
10 APSOLUTNA ISTINA
Tei e urno kroz polja mnoga,
velike ume, predele strane,
budie ivot u svakom biu
a ljubav zacelie na dui rane.
Sree na putu i reice druge
raznog iskustva i ivotnog toka,
i slie se skupa u istu svrhu
i postae mona reka duboka.
Tvorie sebi korito mono,
klisure silne e se razmai,
nosie stenje brzaci divlji,
iskonsku snagu u sebi e nai.
Poplave strane izlivi moi
lomie nade prirode blage;
potoi mali, nekada krhak
zanesen posta naponom snage.
Obale bujne postae tesne
hteo bi carstvo da obujmi vee,
ali, bez Svrhe na kraju puta
spoznae druge da nema sree.
Troei mo na puste rukavce,
tvorei movare od ive vode,
samo e teti initi korist
mesto da hrli delti slobode.

Jer, sve reke enjom priziva more,
i svaki brzak o smiraju sanja:
u veem sopstvu na kraju sliva
da ispuni svrhu svog postojanja.
Pa, kako bi ikad stigla do neba
Svesnosti reka s lednika drevnih,
osim da stopi se svim svojim biem
sa veitim tvorcem oblaka belih?...
BUENJE VENOSTI 11
A tada, kad krug se konano sklopi
kad vrelo na uu svoj lik prepozna
tad najdublja mudrost iskustva se raa
i Istina boanski mir oslobaa.
Kad Celina konano prigrli deli
to davninom usni da odbaen bee,
ko magla pod suncem sva patnja lapi
i itav kosmos blaenstvom plee!

Nekada davno, u gornjem toku,
oajem skrhan potoi jedan,
ka svojoj Darmi
*
sudbinom voen,
na ishoditu svega to tee
u okeanu bi Osloboen.
Spozna Ekstazu, ivota Tajnu:
kruenje veno kapljice-due,
i da Okean Beskrajne Svesti
Istina njegova oduvek bee!!!
* Dharma (sansk.) put ispunjenja istinske svrhe neega (ili nekoga) odnosno svrha
sama po sebi.
PREDGOVOR
Krajem 15. i do sredine 16. veka, u junom Bengalu (dananji Ban-
glade) iveo je jedan veliki svetovni i duhovni uenjak dakle jedna izu-
zetna, i veoma obrazovana, osoba toga vremena imenom Sanatana Go-
svami (1488-1558), koji je bio veliki autoritet po pitanju religijskog uenja
Vainavizma, i kod koga su mnogi panditi i bramini (uenjaci) u to vreme
dolazili da, pod njegovim okriljem, izuavaju astre (drevne svete spise
Hinduizma). U mlaem dobu, po zavretku studija, a po oevoj smrti, on
biva primljen u dravnu slubu na mesto ministra u tadanjoj bengalskoj
vladi, ali ubrzo potom jedan sudbinski, i sudbonosni, susret e mu u pot-
punosti promeniti ivot!...
Naime; kada je u Bengal, tadanju dravnu prestonicu Ramakeli, sti-
gao veliki, i nadaleko uveni, mudrac i svetac etanja Mahaprabu (Caita-
nya Mahaprabhu, 1486-1534), Sanatana mu je, gonjen dubokom unutar-
njom ei za istinom, otiao pred noge, primio blagoslov, i potom, doi-
vevi duboku unutarnju katarzu u njegovom svetom prisustvu, bezuslovno
reio da napusti poloaj u vladi i krene stazom renuncijacije. Meutim, pri
tom svom prvom susretu sa potovanim svecem, morao je da razveje neke
krucijalne nedoumice i zablude koje su ve due vremena muile njegovo
unutarnje bie... Poklonivi se svetim stopalima, upitao je: Potovani Ui-
telju, ta je to obrazovanje?. Iako je Sanatana Gosvami bio veoma uen,
imao veoma iroko formalno i neformalno svetovno obrazovanje, poznavao
nekoliko jezika, ukljuujui i Sanskrit, ipak je upitao o istinskom obrazo-
vanju. Narod me naziva visoko obrazovanim nastavio je Gosvami a
ja sam takva budala da im stvarno verujem. Svetac mu lakonski odgovori:
Zato ne bi smeo misliti da si dobro obrazovan? Ti si veoma uen, i veliki
si poznavalac Sanskrita i persijskog jezika. Moe biti ree Gosvami
ali ja ne znam ko sam. Zatim je nastavio govoriti svecu: Ne elim patiti,
ali su mi ove materijalne nevolje i bede prisilno nametnute. Ne znam ni
odakle sam doao, niti kuda idem, a ljudi me nazivaju obrazovanim. Kada
me nazivaju velikim uenjakom, zadovoljan sam i prija mi, ali sam zapravo
tako velika neznalica, da ne znam: KO SAM?!...
I, ubrzo potom, Gosvami se veoma predano posvetio Stazi koja e mu
dati konani odgovor na njegovo gorue pitanje.
14 APSOLUTNA ISTINA
Sanatana Gosvami je, ovim svojim pitanjima, zapravo govorio u ime
svih nas obinih smrtnika. I jednoga dana, pre ili kasnije, svi mi emo
se nai u situaciji identinoj njegovoj; ne mislim da emo svi biti toliki
srenici, poput njega, da dobijemo priliku biti u drutvu takve svete oso-
be (mada ko zna!?...), ali da emo jednom doi do te take odakle emo
teko moi ikuda dalje bez odgovora na ovo egzistencijalno pitanje to
sigurno! Naime, u ovoj, i ovakvoj, naoj civilizaciji je (jo uvek) izuzetno
mali broj onih pojedinaca koji, zaista istinito, mogu da kau da su spoznali
sebe. Ti pojedinci, ili tanije rei divni izuzeci, ne mogu se ubrojiti u onu
gore pomenutu kategoriju, jer su oni sve samo ne obini smrtnici. No,
ovo nipoto ne znai da su oni neobini, ak naprotiv, ve samo znai
da je znanje koje su realizovali toliko mono i prosvetljujue, da ih ini
neuporedivo NE-obinijima od svih (nas) ostalih koji, jo, nisu njime
prosvetljeni.
Ko je tu zaista obian (prirodan, istinski, autentian) ovek mi, koji
njih smatramo neobinima, ili oni, koji su utemeljeni u svom istinskom
identitetu biva nam kristalno jasno tek kada jasno shvatimo da znanje
istine, odnosno bitisanje u svesnosti iste, predstavlja samu sutinu naeg,
ljudskog bia. ...Samo; ta je to ISTINA?
Svi mi, ljudi, smo veoma ponosni na svoj razum, jer je upravo on taj
koji nas ini superiorno razliitima u odnosu na ivotinje, u odnosu na
maloumne (ne-razumne) i lakomislene ljude, i ini nas zrelim, odraslim
osobama, za razliku od dece. Meutim; da li smo se ikada, u tom svom
uobraenju i sujeti, istinski zapitali da li je ta naa superiornost zaista
istinska ili je, moda, samo plod nae zdravorazumske uobrazilje?!
Teko da jesmo, jer bismo inae, kao prvo, morali shvatiti da je osnovna,
sutinska odlika istinski razumnog bia: u potpunosti razvijena svest o
sopstvenoj egzistenciji.
Da li se mi, uopte, moemo podiiti tom odlikom kada ne znamo ak
ni to KO smo? ...Svakako da moemo (uistinu, niko nam to zadovoljstvo
ne moze uskratiti), ali time samo, i upravo, potvrujui da istinski razum
ipak stanuje na nekoj drugoj adresi.
Dakle, uvaavajui nepobitnu injenicu da, ovakvi kakvi smo, ne po-
sedujemo istinski razum, odnosno (po)znanje Istine, sasvim je jasno da
PREDGOVOR 15
smo mi, svako od nas ponaosob, iako se smatramo odraslim i zrelim oso-
bama, ipak, jo uvek zapravo DECA! Svialo se to naem egu ili ne,
ali to zaista jeste na istinski poloaj, uostalom: ono to smo pred Bogom
(pred licem Istine) to istinski jesmo.
ovek koji ne zna svoj istinski identitet, jasno je, ne moe znati ni
svoj istinski poloaj, a onaj ko ne zna svoj istinski poloaj ima, neizbe-
no, apsolutno nesigurnu i neizvesnu egzistenciju. Ustvari, toliko je mnogo
kljunih nepoznanica u naem ivotu da nam strah usled te neizvesnosti
konstantno visi nad glavom poput Damoklovog maa. A, prirodno, poto je
konstantno prisutan taj, stalni i pritajeni (bilo svesni bilo nesvesni) strah
od Sutra: ta e sa nama biti kratkorono, ili ta e s nama biti dugorono,
kao i ...to je najnezgodnije, ta e s nama biti konano; kao i kakvo e to
Sutra stii, odnosno da li emo mi uopte biti tu da ga doekamo kako bi
onda, uopte, i mogli da istinski ivimo, i uivamo, u ovom bogom-nam-
datom Danas?!...
Nije dovoljno da znamo znanje o tome kako se zovemo, na kojoj
adresi stanujemo, ko su nam komije, roaci, prijatelji, ko su nam roditelji
i blii ili dalji preci, kojoj naciji pripadamo, ili ije dravljanstvo nosi-
mo... naravno da su to sve bitne stvari, odnosno bitna znanja, u naim
ivotima, ali sve je to zapravo veoma relativno (a shvatiemo kasnije kako
i zato je to tako) i kao takvo, ipak, od drugorazrednog znaaja. Da bismo
zaista shvatili svoj istinski poloaj, makar i samo u ovoj materijalnoj ravni,
nije dovoljno samo znanje vezano za, recimo, poloaj prostorije u kojoj se
trenutno nalazimo, u kojoj ulici, gradu i dravi je nae trenutno prebivali-
te, pa ak ni znanje poloaja same planete u Sunevom sistemu. ...Jesmo
li ikada u ovom svom ivotu koji, uzgred, naspram venog toka vremena
koji prati trajanje ovog beskrajnog Univerzuma, predstavlja neuporedivo
krai dogaaj od obinog bljeska ibice u pokuaju da je upalimo usred
olujne noi jasno sagledali puku injenicu da se ba ovoga trenutka (kad
god to bilo i bez obzira da li neto uurbano radimo ili se dokono odma-
ramo u svom krevetu) zapravo nalazimo u samom centru ogromnog vrtlo-
ga nezamislive brzine i nesluenih kosmikih zbivanja?! Naime; ova naa
planeta Zemlja a i mi sa njom! svakog pojedinanog trenutka: rotira
oko svoje sopstvene ose brzinom od oko 0,5 km u sekundi, istovremeno
se okreui oko Sunca brzinom od oko 30 km u sekundi, istovremeno
zajedno sa Sunevim sistemom plovei rubom ove nae spiralne galaksije
brzinom od 250 km u sekundi, dok ceo Mleni Put pree svake pojedina-
16 APSOLUTNA ISTINA
ne sekunde rastojanje od ak 300 km u sklopu Lokalne grupe galaksija;
itd, itd. ...I, uistinu, sve se to deava S A D A.
Zato smo sve ovo uopte pominjali? Pa samo zato to smo, blaeno
leei u svom krevetu, ovoga trenutka (dakle sada), savreno ubeeni
kako se nalazimo u stanju savrenog MIROVANJA (!!!).
...ta je to, dakle, sa naom uobiajenom, svakodnevnom, savre-
nom percepcijom ovoga sveta, naeg poloaja u njemu, odnosno percep-
cijom realnosti uopte?! I, da li mi ivimo svoje ivote sa punom sveu
o sebi, svom postojanju i samoj realnosti? Sasvim sigurno, i oigledno,
odgovor je: NE!
Savreno je jasno da su na sopstveni poloaj (slobodno uzmimo u
obzir bilo koje mogue znaenje ovog termina!) i poloaj samog Univer-
zuma, u bilo kom pogledu, tako izvanredno uslovljeni da se tu zapravo
ne moe ni govoriti o nekakvoj uslovljenosti, ve iskljuivo o jednoj
(i) jedinstvenoj Istini (naglasak je na Ist-o-sti!). Naime, mi nismo UNU-
TAR Univerzuma, ve smo od njegove tvari nainjeni: mi JESMO
Univerzum!
Da bismo zaista spoznali tu gorepomenutu istinu Istinu o apsolut-
nom Poloaju neophodno je da se, pre svega, dobro zagledamo unutar
svog sopstvenog bia da spoznamo istinu o onome koji tu istinu eli
da spozna: istinu o naem sopstvenom Identitetu. Jer, tek kada jasno spo-
znamo ko je taj to traga, tek tada emo moi i da naemo. Dokle god
smo u zabludi o sopstvenom identitetu, biemo i u zabludi o tome ta je, i
kako je, ispravno initi, kao to e i svo nae znanje i sve nae istine
biti ipak, i uvek, samo zablude. No, kada konano ostvarimo uvid u pravu
i potpunu istinu o samome sebi, to e, zapravo, biti istina o svim sferama
naeg sopstvenog bia; tako da e ta nova probuena svesnost rezulti-
rati totalnom revolucijom nae svesti i totalnom rekapitulacijom svih naih
dotadanjih stavova i odnosa prema samome sebi, prema svetu i svojim
blinjima, i prema Postojanju uopte.
Dakle, budui da je najdublja (apsolutna) istina o naem sopstvenom
biu ujedno i najdublja istina o samom Univerzumu, izvesno, i nesum-
njivo, je da se u sutini svega postojeeg nalazi jedna jedinstvena, opta i
sveproimajua: Apsolutna Istina!
Tu istinu ne moemo dokuiti nikakvim spoljanjim alatima i poma-
galima, niti je moemo spoznati tragajui okolo za njom, ve je to mo-
PREDGOVOR 17
gue, iskljuivo, njenim o-sveavanjem u apsolutnoj dubini svoga sop-
stvenog bia: Sutinskom Samospoznajom.
Tek napredujui na putu samospoznaje (samorealizacije), mi poinje-
mo istinski odrastati prevazilazei poloaj ne-razumnog i ne-zrelog dete-
ta, koje samo moe da misli da zna istinu. Naime, onaj ko misli da zna
istinu taj je ne zna, jer istina ne samo da nema nikakve veze sa miljenjem
ove ili one osobe, ve nema apsolutno nikakve veze sa miljenjem uopte.
Ona se ne spoznaje miljenjem ve direktnim iskustvom: doivljavanjem
(u punom smislu znaenja te rei!), odnosno, kako nas ue drevni mudraci
Kada znanje, predmet spoznaje i znalac (onaj koji spoznaje) posta-
nu Jedno.
Stoga, sutina principa samospoznaje jeste u sledeem:
Spoznajom onoga to mislimo da jesmo spoznajemo, zapravo,
sve ono to nismo, a tada nam se celo bie budi i otvara za iskustvo
istine onoga to zaista jesmo! ...ta ovo zapravo znai, postepeno e nam
direktno predoavati i predoiti ova knjiga.
Ovo nije obina knjiga; ona, zapravo, i nije knjiga ve prijatelj, i to
u najdubljem smislu znaenja te rei. Naime, ako je prijatelj onaj ko
nas upuuje ka naoj apsolutnoj dobrobiti, odnosno ka naem istinskom,
apsolutnom prijatelju, onda ona zaista to jeste. Jer, na apsolutni prijatelj
jeste nae istinsko sopstvo ono to mi istinski jesmo a ona nas upuuje
neposredno na njega!
Takoe, ova knjiga se ne ita, jer itanje, samo po sebi, podrazume-
va intelektualni proces. Naprotiv; njoj se prilazi celokupnim svojim biem
a tada duhom prodiremo daleko, daleko iza pukih rei i izraza, i jasno
uoavamo (do-ivljavamo) Izvor odakle sve te rei emaniraju. ...Njoj se
prilazi potpuno otvorenog uma i srca: kada prilazimo iskrenom prijatelju
mi to inimo sa poverenjem, bez trunke rezerve doivljavajui ga kao
sebe samog; a takav pristup jeste ono to se naziva: predanost. Onaj ko
joj tako pristupi, bie prikopan na suptilno vostvo njene frekvencije
frekvencije Istine i biva postepeno voen ka sutinskoj istini svoga
sopstvenog bia i Postojanja uopte: Apsolutnoj Istini!
Budui, dakle, da smo svi mi, makar negde u dubini svoga bia, za-
pravo deca da veoma malo, ili nimalo, razumemo pravu sutinu stvari,
pojava i odnosa u Egzistenciji neophodno je da veoma postepeno bude-
18 APSOLUTNA ISTINA
mo upuivani u samu Vrhovnu Tajnu. Ovo stoga to, obian ljudski um
(deji um) moe razumeti konkretno izloenu Istinu otprilike jednako
kao to i proseno predkolsko dete moe razumeti Ajntajnovu Teoriju
relativiteta pa ak, moemo biti sasvim sigurni, vee su anse na strani
deteta! ...Ajntajnova teorija se moe razumeti logikom racionalnog uma
to je i osnovni preduslov da stvari predstavimo sebi na zdravorazumski
nain dok se Istini moe prii iskljuivo tzv. Paradoksalnom logikom,
koja racionalni um, jednostavno, dovodi do ludila.
Upravo zato, ova knjiga e nas neno voditi stazom postepenog pro-
dubljivanja direktnog iskustva poput roditelja koji brino ui voljeno
dete da hoda... i tek kada vrsto stanemo na sopstvene noge, biemo
u stanju da tom novom, Probuenom sveu jasno pojmimo konkretnu
Stvarnost i Istinu, Virtuozno pleui igru slavljenja ivota kako je to
ve negde divno reeno. S tim u vezi, jedan dobar deo knjige, a ne samo
uvodni, predstavlja zapravo Uvod uvod u takvo stanje svesti iz koga
emo, potom, neposredno moi da komuniciramo sa istinama koje su u
onom preostalom, a naroito zavrnom, delu knjige sasvim otvoreno pre-
zentirane. To je uvod u takvo stanje svesti po povratku iz koga nikada
vie neemo biti isti! No, ne bojte se: ta promena e, jednostavno, biti toli-
ko kvalitetna da se zaista neemo moi prepoznati ali u najpozitivnijem
moguem smislu. A tada, u tom istom, novom svetlu emo sagledavati i
sve druge, i sve drugo, odnosno: ceo Univerzum emo jasno pojmiti
kao velianstvenu Emanaciju naeg sopstvenog bia! I to nee biti nikakva
uobrazilja, ve jednostavno apsolutna ISTINA.
I, jo neto; iako je ovo Znanje izuzetno mono i superiorno, sam za-
kon Prirodnog-poretka-stvari je savreno uredio da ono ostaje apsolutno
nedokuivo bilo kome ko bi uopte i imao nameru da ga zloupotrebi. To
je stoga to blagoslov da ga prime imaju iskljuivo oni istog i nevinog
srca (a shvatiemo usput ta to zaista znai!), te e samo oni imati oi da
vide i ui da uju kao i mudrost da ga primene. ...anse da mu pohlepa,
oholost, okrutnost, zavist, mrnja, zloba ili bilo koji drugi vid egoizma iole
priu, nisu nimalo vee nego to ih je sipilski kralj Tantal imao da utoli
svoju neutoljivu glad i neutoljivu e; ak, u poreenju sa onim prvim,
Tantala slobodno moemo smatrati pravim miljenikom bogova.
Obzirom na sve izreeno, ako odemo jo dalje, moemo shvatiti da
zapravo cela knjiga predstavlja UVOD: uvod u neto Neizrecivo, Neopisi-
vo i nepojmljivo udesno!...
PREDGOVOR 19
I, jo samo neto; moda e neko primetiti i biti potpuno u pravu da
e se, na pojedinim mestima u knjizi, odreene stvari delom ponavljati ili
ak namerno forsirati (a naroito uporno insistiranje na bavljenju samim
centralnim sveuzrokom celokupne ove nae mikro-kosmike i makro-ko-
smike Drame), ali neophodno je da budemo to objektivniji, to meki
i otvoreniji, te da shvatimo da nita nije niti suvino, niti preterano, ako
li doprinosi potpunijem razumevanju istine. Pored toga, imajmo stalno
na umu sutu injeninost one velike istine ovaploene u veno aktuel-
noj izreci: Govoriti apstraktno veoma je lako, ali objasniti stvarnost
reima veoma je teko. ...ak, mnogo blie istini je rei da je objasniti
stvarnost reima nemogue; no, zato, postoji jo jedna, beskrajno misti-
na ali savreno istinita, Lao Ce-ova izreka, koja veli: Ono to je teko
dostino esto zahteva mesece, katkad i godine; ono to je nemogue
samo malo vie.
Nepokolebljivo se drei istine, evo ovde sveanog obeanja, da emo
vremenom sve jasnije uviati (i uvideti!), ta to zaista znai, zato i kako je
to tako, kao i koliku teinu zapravo imaju ove izreke!
Konano, da ne duimo vie, jer nije lepo ostaviti Prijatelja da eka:
pruimo mu ruke, oslobodimo svoj um i otvorimo mu srce, i on e nas
blago i neno povesti na najzanimljivije, najudesnije i najdragocenije pu-
tovanje koje se moe desiti jednom ivom biu Putovanje ka samome
Sebi!
DUG JE PUT OD SEBE DO SEBE ITAV
UNIVERZUM MORA SE PREI!
Pa, prijatno...
ZAVRNA RE
Ako je ivot, kao to mnogi znaju rei, zaista kola a jeste onda
smrt predstavlja zavrni, diplomski Ispit! Stoga, ako nam je u tom, pre-
sudnom, trenutku EGO u potpunosti odsutan ako nam je svesnost apso-
lutna (nevezana i neuslovljena eljama i strahovima) automatski biva
realizovan Apsolut.
U Bhagavad-giti stoji iskaz sledee injenice:
Ono o emu osoba meditira u vreme smrti, naputajui svoje telo,
apsorbovana u misao o tome, to postie nakon smrti. (Bg.8/6)
To je svakako tano, ali vano je shvatiti da na ovekove misli u vre-
me smrti utiu upravo ona dela koja je inio za ivota, i one misli i sklono-
sti za kojima se povodio. Prema tome, ako tokom ivota nismo ispravno,
i u potpunosti, savladali Lekciju, onda nam je, neminovno, i ishod Ispita
predodreen na neuspeh. ...Istina, odnosno ivot, ne trpi kampanjsko ue-
nje; nju ne moemo prevariti SEBE ne moemo prevariti!
Dokle god ivimo tako kao da nikad neemo umreti vezivajui se
za ivot, a u bekstvu od suoavanja sa injenicom sopstvene smrtnosti
i prolaznosti uopte biemo uslovljeni ciklinom egzistencijom u krugu
raanja i smrti. Vezujui se za ivot, mi se zapravo, i ne znajui to, ve-
zujemo za smrt. Na taj nain vezujemo se za iluzije uma, koje su nita
drugo do dve strane istog novia; dok nam sam Novi (Istina) ostaje
veita nepoznanica.
ivot i smrt su, sa stanovita Istine, jedno isto i zato bi PRVA stvar
u naem ivotu trebala biti razumevanje istine o POSLEDNJOJ: razume-
vanje istine o SMRTI! Samo budalasti ljudi kakvi mi uglavnom jesmo
odbijaju da se blagovremeno i adekvatno pripreme za ono to je nemi-
novno, pokuavajui u zaboravu (a zaborava nema!) nai spas. Pri
tome savreno podseajui na onog veselog i bezbrinog cvrka iz bajke
o cvrku i mravima. ...Isto kao to se jo po danu moramo adekvatno pri-
premiti za nadolazeu no; isto kao to se za nastupajuu zimu moramo
adekvatno pripremiti jo dok traju topli letnji dani; isto kao to je prijatna
ZAVRNA RE 409
i bezbrina starost uslovljena adekvatnim ivotom u mladosti... tako i
pitanje Smrti treba biti u potpunosti razreeno jo dok smo u punom
ivotnom naboju! Jer, dok god ne spoznamo istinu o smrti, izbegavajui
da se suoimo sa njom (istinom), i sam ivot e nam konstantno biti nera-
zumljiva zagonetka i nerazreivi problem.
Istinsko razumevanje jedne suprotnosti uslovljeno je istinskim razu-
mevanjem one druge: Zdrav ovek ne zna ta je to bolest, ali on zato ne
zna ni ta je to zdravlje ne zna ga ceniti; i zato mu i dolazi bolest, kako bi
ga otvorila za mudrost i razumevanje. Tek kada shvati ta je to bolest
(u neposrednom suoenju sa njom), spoznaje i istinu o zdravlju! Na isti
nain nam i starost donosi apstinenciju od svega onoga to smo neprirodno
i nekontrolisano konzumirali (upranjavali) u mladosti. Poto tada nismo
ispravno razmiljali ni o mladosti ni o starosti ne znajui da cenimo ni
jedno ni drugo starost nas, na primeren nain, usmerava na otrenje-
nje. Zato je i razumljiva injenica da starost, uglavnom, donosi mnoge
ivotne mudrosti... a to, naravno, ipak nema nikakve istinske veze sa
godinama ili sa ivotnim dobom ve iskljuivo sa vrstinom nae odluke
da se svesno suoimo sa Istinom, i istoj se predamo. ...Moj savreni boan-
ski Uitelj, moj Svamii, sreo je Istinu ivuu Istinu, svog Gurua, Mad-
havanandu kada je imao samo trinaest godina, a sa svojih sedamnaest
je realizovao Savrenstvo. Od tog mladog doba (merilo ivotne zrelosti
jeste dubina duhovnog iskustva, a ne godine zemaljskog ivota!) on bitie
kao Savreni Mudrac, pronosei irom sveta poruku te vene Mudrosti i
Istine na dobrobit celom oveanstvu.
Prema tome; dokle god se, ne razumevajui je, plaimo smrti, biemo
u konfiktu i sa samim ivotom. Zato: Onaj ko nije za Nebo, nije ni za
ivot zemaljski; onaj ko ne zna kako (u kom stanju) treba umreti, taj ne
zna ni kako (u kom stanju) treba iveti. ...Takoe, dok god smo vezani za
ivot dok god ga elimo mi istovremeno, i ne znajui to (dakle na ne-
svesnom nivou), elimo (i) samu smrt. A, Bog je tako milostiv da usliava
sve nae (svesne, podsvesne i nesvesne) elje, i daruje nam sve ono emu
teimo! Eto kako sami sebe vrsto, i nesvesno, drimo zarobljenima u
krugu raanja i smrti.
ivljenje ivotne mudrosti (umetnost ivljenja) podrazumeva isto-
vremenu svesnost obe suprotnosti svesnost Paradoksa.
Kada smo u sveobuhvatnoj svesnosti istine ivota i smrti, tada ima-
mo istinsku svesnost (o) Prolaznosti i tada, zapravo, bitiemo u svesnosti
410 APSOLUTNA ISTINA
Neprolaznosti (svesnosti Boga), sagledavajui venost Istine. Realizacija
te mudrosti (Svesnosti) jeste na ivotni i sudbinski put (naa Dharma)
bili mi toga svesni ili ne! Na tom putu, svaka investicija (u smeru njegove
realizacije) jeste Savrena Investicija.
ak i u svetovnom ivotu, svaki ozbiljan, ambiciozan poslovni ovek,
profesionalac i entuzijast, nastoji da ulae, po mogustvu, upravo u ono
to ima to-veu i to-trajniju vrednost. San svakog takvog oveka a
svi mi smo, negde u dubini due, ba takvi jeste: Savrena Investicija.
Meutim; svi koji ulau u prolazne stvari, i koji su okovani iskljuivo sve-
tovnim preokupacijama, ulau u Iluziju i grade svoju kuu na pesku. Za
razliku od njih, oni koji ulau u sopstveni duh prosvetljenje sopstvenog
bia i svesti ine savrenu investiciju jer ulau u neprolaznu vrednost;
to je odlika onih istinski mudrih, koji svoju kuu grade na steni. ...A,
svaka graevina je jaka i stabilna samo onoliko koliko su joj jaki i stabilni
TEMELJI!
Svi mi, ovako ili onako, teimo upravo Bogu (Savrenoj Vrednosti),
ali mnogi nisu svesni te injenice i zato, robujui iluziji, to ine na pogre-
ne naine i, samim tim u korist svoje tete.
Svesno ulaganje u Put predstavlja vrhunsku mudrost, jer:
Za onoga ko ide ovim putem ni jedan napor nije uzaludan, ni
jedno steeno dobro nije nikada izgubljeno; i mali napredak na ovoj sta-
zi moe zatititi oveka od najvee opasnosti i straha.
(Bhagavad-gita, 2/40)
Znanje u svesnosti Krine (Svevinjeg prim.) tako je savreno
da ako ovek deluje u svesnosti Krine i uprkos tome ne postigne savr-
enstvo, u svom sledeem ivotu napreduje dalje s postignutog nivoa.
Drugim reima, dela vrena u svesnosti Krine su trajna. Budui da su
vezana uz telo, materijalna postignua nestaju sa smru. Znanje vezano
uz privremene oznake nije trajno. ... Mi smo ustvari duh i stoga e nae
duhovne aktivnosti ii s nama kud god da odemo. (Kralj Znanja)
Sutina celokupnog Mahaprabuijevog velianstvenog boanskog
uenja, iji je Svamii autentini predstavnik, i pronosioc, u ovom naem
dobu, saeta je u jednoj jedinoj Njegovoj zagonetnoj reenici:
Prava je umetnost provui slona kroz uicu igle.
ZAVRNA RE 411
Iako to naem umu zvui kao apsolutna besmislica, za iju realizaciju
bi, u najmanju ruku, trebalo da se desi kakvo nezamislivo udo, ipak, na
ovom naem sudbinskom Putu Putu Prevazilaenja EGA i ta umobol-
na fantazija, ta nemogua mogunost, na divan i udesan nain postaje
mogua, i apsolutno izvesna, realnost!
U vezi toga, u pogovoru svoje velianstvene knjige Skrivene snage
u oveku akre i kundalini, Svamii je rekao:
Jednog e dana napuhani slon naeg ega postati tako malen da
e se moi provui kroz uicu igle bez i najmanjeg otpora. Upravo je
to zadatak koji moramo obaviti.
Stoga; budimo svesni Iluzije, ulaimo sve svoje sposobnosti u razu-
mevanje Istine, i realizujmo istinsku mudrost i umetnost ivljenja ono o
emu nam je govorio Uitelj Oo poruujui:
IVITE IVOTOM OTVORENE AKE,
A NE IVOTOM STISNUTE PESNICE!
SADRAJ 417
SADRAJ
BUENJE VENOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
PREDGOVOR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
OPTI UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
FENOMEN EGZISTENCIJE EGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Uzroci sveukupne patnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
ISTINSKO ZNANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Kako stei istinsko znanje (Kako postati Znanje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Odnos izmeu lai, predrasuda i istine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
ta je ispravno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Sve to inimo, inimo: zbog sebe, za sebe i sebi . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Zakon Uzroka i Posledice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
BORBA i BEKSTVO, kao izbor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
KREATIVNOST, UMETNOST I LJUBAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
TA JE TO LJUBAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Sutina EGO-ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
VERA, RELIGIJA, BOG. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236
Religijske dogme i zablude u svetlu ISTINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
APSOLUTNA ISTINA O BOGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
Makro-kosmiki aspekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
Mikro-kosmiki aspekt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266
Protivrenost je Istina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276
Da li postoji GRANICA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294
EGO-UNIVERZUM I ISTINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304
EVOLUCIJA SVESTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
EGO I ZDRAVLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348
SUDBINA I SMISAO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386
ZAVRNA RE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 408
POGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 412
cmyk
cmyk