You are on page 1of 7

Aleksinacka gimnazija

SEMINARSKI RAD IZ INFORMATIKE


Logicka organizacija racunarske mreze




Ime profesora: Lazarevic Nebojsa


Ime ucenika: Vladimir Stefanovic


Aleksinacka gimnazija, 01.06.2011.

2

Jednu racunarsku mrezu predstavlja sistem koji povezuje razlicite uredjaje.
Racunarke mreze postoje sa ciljem:
o zajednickog koriscenja hardvera i podataka
o razmene podataka
o komunikacije izmedju vise korisnika
o zajednickog rada korisnika na nekim poslovima
-Svaki uredjaj prikljucen u mrezu jeste cvor.


Da bi neki uredjaj mogao da razmenjuje podatke sa drugim uredjajem (racunari, periferni
uredjaji) moraju biti ispunjeni neki uslovi:
o komunikacioni medijum
o komunikacioni uredjaj
o komunikacioni softver


Topologija mreze nastaje geometrijskim uredjenjem veza (komunikacioni put izmedju dva
cvora) i cvorova (krajnje tacke neke grane mreze) koji cine mrezu. Preme topologiji racunarske
mreze se dele (na osnovu tipova uredjaja i potreba korisnika):
o topologija zajednicke magistrale
o topologija zvezde
o topologija prstena
o potpuno povezana topologija
o kombinovana topologija (hibridna topologija )




Aleksinacka gimnazija, 01.06.2011.

3

Logicka organizacija mreze predstavlja logicki nivo mreze koji odredjuje nacin
komunikacije izmedju racunara. Najcesci nacin upravljanja komunikacijom kod prstenaste
topologijemreze, a koristi se i kod magistralnih topologija jeste PRSTEN SA ZETONOM (token
ring)

Token je specijalni niz bitova (3B-danas, nekada je kolicina podataka token-a bila 4Mbit/s,
vremenom se usavrsavao sistem) koji cirkulie unutar prstena od cvora do cvora kada nema
prenosa poruka. Definise se i kao mehanizam kojim se kontrolosu redosled i pravo racunara da
koriste komunikacioni kanal. Racunar koji je snabdeven zetonom ima ekskluzivan pristup mrezi
za prenosenje poruka, cime se izbegava mogucnost konflikta poruka razlicitih racunara.
Cvor koji zeli da posalje poruku zadrzava zeton i salje poruku. Cvorovi u mrezi proveravaju
poruku kada ih ona prolazi. Oni su odgovorni da prihvate paket koji je upucen njima, odnosno
da proslede paket upucen drugim cvorovima. Paket obicno mora da obidje ceo krug dok se ne
vrati do posiljaoca sa potvrdom prijema od prijemnog cvora. Kada cvor zavrsi slanje poruke, on
mora da vrati zeton nazad u cirkulaciju, cime oznacava zavrsetak operacije i daje priliku drugim
cvorovima da koriste kanal. Isti cvor ne moze da salje dve poruke uzastopce. Na taj nacin se
sprecava da korisnik zauzme kanal. Ako cvor ne zeli da salje poruku kada zeton dodje do njega,
prosledjuje ga sledecem cvoru u prstenu.
Svaki cvor u prstenu moze biti Aktivan (Active Monitor-AM) ili Pasivan (Standby monitor).
Medjutim, samo jedan cvor moze biti Aktivan u jedinici vremena. On se bira eleksijom ili
metodom monitor contention.
Monitor contention je lansiran kada:
-se pojavi gubitak signala na prstenu,
- se vec odabrani, aktivan monitor nije detektovan on strane drugih cvorova
- je aktivan monitor istrosio vreme predvidjeno za radnju (ako stanica ne detektuje token 7s).
Naravno, kada se odabere nov AM, on mora da posalje potvrdan token nazad stanici, medjutim,
ako jos neki cvor hoce da postane AM, onda se eleksijom bira na osnovu najvise MAC address.
Onda svi ostali cvorovi postaju PM. U svakom trenutku, svaki cvor mora biti spreman da
postane AM. Aktivan monitor izvrsava mnogobrojne administrativne funkcije prstena.
Postoji 8 (0-7) nivoa prioriteta zetona, na osnovu kojih se parcijalno odredjuje da li AM moze da
vrsi tu funkciju, naravno standard se postavlja u stanici.
Aleksinacka gimnazija, 01.06.2011.

4

Eternet (Ethernet) je namenjen za kontrolu saobracaja u topologiji magistrale i zvezde. U ovim
mrezama, kao i kod prstena sa zetonom, komunikacioni kanal u jednom trenutku moze da
koristi samo jedan cvor. Komunikaciona linija ima specijalni signal, koji se naziva nosilac
(carrier), koji je prisutan na liniji i kada nema prenosa podataka. Cvor koji zeli da posalje
podatke osluskuje da li je linija slobodna i ako jeste salje paket.
Moze da se dogodi, zbog vremena potrebnog da signal putuje kroz mrezu, da dva cvora
ustanove da je magistrala slobodna u isto (priblizno isto) vreme i da oba posalju svoje pakete. U
takvom slucaju dolazi do sudara dve poruke. Kada cvorovi detektuju sudar, prekidaju postupak
slanja poruke i ponavljaju sve od pocetka. Sto je broj sudara na mrezi manji, mreza je efikasnija.
Standardizacija:
Prvi standard Eterneta je objavljen 1980. Godine od strane DIX konzorcijuma proizvodjaca
(Digital Equipment Corporation - DEC, Intel, Xerox) za brzine prenosa 10 Mb/s. Koristeci inicijale
ovih kompanija nazvan je DIX eternet standard. Ovaj standard definisao je eternet kao
tehnologiju lokalnih racunarskih mreza sa specifikacijama za rad na sistemu zasnovanom na
debelom koaksijalnom kablu. i kod svih standarda, DIX standard je ubrzo dopunjen
tehnickim imenama, popravkama i malim poboljsanjima, DIX V2.0 standard. DIX konzorcijum
razvio ove standarde tako da ih je svaki proizvodjac mogao koristiti, tehnologija koja je bila
dostupna svima. Najvecu cenu platio je Ziroks koji je morao da se odrekne prava na patentiranu
tehnologiju. 1982. Godine Ziroks je dao i pravo na koriscenje imena eternet[2]. U vreme kad je
objavljen DIX standard, profesionalna organizacija, Institut inzinjera elektrotehnike i elektronike
(Institute of Electrical and Electronics Engineers - IEEE) bavio se pravljennjem otvorenog
standarda lokalnih mreza. Komitet za lan i man mreze, ciji standardi pocinju sa rednim brojem
802, oformljuje radnu grupu 802.3 koja je preuzela sistem opisan u originalnom DIX standardu i
koristi ga kao osnovu za novi IEEE standard. Ovaj standard je objavljen 1985. Godine sa nazivom
IEEE 802.3 visestruki pristup sa osluskivanjem nosioca uz otkrivanje sukobljavanja, CSMA/CD
metod pristupa i specifikacije fizickog nivoa. U nazivu ne pominje eternet. IEEE je ovu
tehnologiju nazvao CSMA/CD ili jos krace samo 802.3. Danas vecina ljudi koristi naziv eternet
kad se pominje mrezni sistem opisan 802.3 standardom.

IEEE ovaj standard predstavio americkom nacionalnom institutu za standarde ANSI (American
National Standards Institute) koji ga je prosledio na visi nivo, gde je prihvacen od strane
Medjunarodne organizacije za standardizaciju ISO (International Organization for
Standardization), cime je IEEE 802.3 eternet standard postao i medjunarodni standard sto je
omugucilo proizvodjacima mrezne opreme sirom sveta da prave komponente zasnovane na
ovoj tehnologiji.
Aleksinacka gimnazija, 01.06.2011.

5

Performanse eterneta:
Maksimalna velicina okvira je 1536B (proizvoljno odredjena granica, uslovljena
primopredajnikom.Tada je memorija bila jako skupa-1978)
Minimalna velicina okvira iznosi 64B
Adresiranje:
U pocetku, eternet je bio izveden u topologiji magistrale. Svaki mrezni uredjaj je bio
povezan na isti, zajednicki medijum i svaki signal je slat svim uradjajima odjednom. Sa niskim
prometom ili u mailm mrezama, to je bilo prihvatljivo resenje. Glavni problem je bilo kako da
uredjaj prepozna da je primljeni signal namenjen za njega a ne za neki drugi uredjaj na istoj
mrezi. U tu svrhu je stvorena fizicka ili MAC adresa. Bez obzira na tip eterneta koji se koristi,
ovaj dogovor o predstavljanju adrese uredjaja prihvacen na nizim slojevime OSI modela. Fizicka
adresa je predstavljena 48-bitnom vrednoscu u heksadekadnoj notaciji i dodaja se podacima
drugog sloja OSI modela.
Eternet na 10Mb/s postoji u 4 osnovna oblika:
1. Siroki eternet (10Base5 sistem, koristi debeli koaksijalni kabl precnika 9.5 mm,
impedanse 50 . Ovi kablovi su posebno projektovani za eternet ali mogu da se
koriste i standardni debeli koaksijalni kablovi.Ovakva mreza ima sledece osobine:
Pouzdanija od tankog eterneta
Moze da premosti veca rastojanja
Slozenija arhitektura mreze
2. Tanki eternet (10Base2 sistem, koristi tanki kaoksijalni kabl, 0.48 mm, impedanse
50 . Tanki kaoksijalni kabl je bio popularan jer se lakse pripremao i ugradjivao od
debelog kabla za siroki eternet a ima istu brzinu komunikacije i jeftiniji je. Siroki i
tnaki eternet se direktno vezuju za segment. Danas se ne koriste i nisu podrzani
novim 802.3 standardima.
3. Eternet na upredenim paricama (Prvobitni debeli i tanki koaksijalni kablovi su
zamenjeni ranim verzijama UTP kablova, koji su u poredjenju sa kaoksijalnim
kablovima jeftiniji i laski za rad. Uvodjenjem habova kao uredjaja, topologija je
takodje promenjena iz magistrale uzvezdu. Habovi su sluzili za grupisanje cvorova
kako bi se omogucilo da se mreza vidi kao celina. Kad bi se frame pojavio na nekom
portu, bio bi iskopiran i prosledjen svim uredjajima. Uvodjenjem haba povecana je
pouzdanost, tako da sudar podataka na nekom od linkova ne dovodi do zastoja
komunikacije u celoj mrezi vec samo na tom linku. Medjutim, kopiranje i isporuke
svim korisnicima nije resilo problem sudara, sto je reseno tek uvodjenjem
komutatora (swith) kao uredjaja. 10Base-T je prva tehnologija eterneta koja koristi
Aleksinacka gimnazija, 01.06.2011.

6

kablove sa uporednim paricama. Rane verzije su koristile kablove kategorije 3
(Cat3), dok danasnje koriste kategorije 5 i vece. Za prenos signala u osnovnom
opsegu, frejmovi se ubacuju na link ka nis binarnih impulsa kodiranih jednostavnim
Mancester kodom. Mreza je u topologiji zvezde, pri cemu su linkovi duzine 100m.
10 Base-T se danas retko koristi u lokalnim mrezama.
4. Eternet na optickom vlaknu ( 10Base-F je prva razvijena tehnologija eterneta na
optickim vlaknima. Uvodjenjem eterneta koji koristi kablove veceg dometa, nestala
je granica izmedju lokalnih i WAN mreza. Eternet je tehnologija za lokalne mreze
koja ja bila implementirana na nivou neke zgrade, dok je ovaj sistem, koji je ionako
slabo koriscen, ukazivao na njegov dalji razvoj - postizanje mreza vecih dimenzija)















Aleksinacka gimnazija, 01.06.2011.

7

LITERATURA:




RACUNARSKE MREZE, prezentacija (Microsoft PowerPoint), autori: Nebojsa
Lazarevic, profesor informatike i Aleksandar Nikolic, student Elektronike
Racunarstvo i informatika, udzbenik za 1. razred srednje skole, Zavod za
udzbenike, Dr Nikola Klem
http://en.wikipedia.org/wiki/Token_ring
(www.wikipedia.com, Token ring )
http://sr.wikipedia.org/wiki/
(www.sr.wikipedia.org, Eternet)