You are on page 1of 15

Универзитет у Београду

Филолошки факултет
Катедра за иберијске студије
Група за шпански језик, хиспанске културе и књижевности

Мотиви путовања, пријатељства и љубави у Дон Кихоту
(први део) Мигела де Сервантеса
семинарски рад из Шпанске књижевности 6.

Студент:

Руководилац рада:

Маја Галовић, 2011/0573

др Владимир Карановић
Број бодова: ____

У Београду, 30.4.2014.

формирању ликова и њихових односа. и други. осуда књижевности и односи између протагонисте витеза и осталих ликова. пре свега Санћа Пансе и Дулсинеје. У раду ће бити представљени неки од носећих мотива: мотиви љубави. 2002: 701) 1 . Од тада доживело је веома много превода.Апстракт. витеза. књижевност. Оно представља централно дело у његовом опусу и Сервантесов начин да искаже своје ставове обухватајући најразличитије теме: друштво. нису укалупљени на начин на који се то обично радило и то је оно што читаоца забавља и враћа га књизи. међу омиљеним темама за проучавање налазе се пародијски моменти. даме. Они ће бити изложени првенствено кроз примере односа протагонисте. а затим и кроз односе протагониста уметнутих новела у делу и осталих споредних ликова. 1964: 16). студије и књиге посвећене његовом изучавању као и титулу узора . (Естебанес Калдерон. љубав. Увод Свевремено дело Мигела да Сервантеса (Miguel de Cervantes) Велеумни племић Дон Кихот од Манче објављено је 1605. Због такве широке лепезе. Због свих горе наведених признања. Дон Кихота. путовање. Иако нису први ликови штитоноше. морал. 1 Moтив је најмања јединица на коју се могу разложити елементи теме или фабуле неког дела. 1. Последња тема значајна је због вештине којом су ликови изграђени и начина на који се зближавају и повезују. године (први део). одишу новином. са другим ликовима. Такве љубави и пријатељства инспирисала су и потоње уметнике што сведочи о Сервантесовој врлини.за једну нову врсту књижевности коју ми зовемо модерним романом“ (Хајне. Сервантес.. већ најрепрезентативније и најбитније примере. бројне похвалне епитете. мотив. пријатељства и путовања у првом делу романа Велеумни племић Дон Кихот од Манче шпанског писца Мигела де Сервантеса. страст и многе друге које чине део свакодневице. рад ће обухватити анализу неких од најважнијих мотива1 који се јављају у првом делу и они ће бити представљени из неколико перспектива које су кључне за њихово тумачење. обухватајући не све. савест. Кључне речи: Дон Кихот. пријатељство. На тај начин приказаће се како су искоришћени ови мотиви да би се постигли пародични моменти витешких романа и испитати њихову улогу у току радње. роба и сл. новеле уметнуте у дело. а потом 1615.

Данијел Ајзинберг (2003) говори о односу Дон Кихота са женама: «Las teme y las rechaza. али ју је и обрадио на свој начин.чудна творевина [.] духа. Она постаје инспирација за његове поступке.. Витешка љубав и мотив даме Витешки романи који су претходили Дон Кихоту писани су по шаблонима. (Естебанес Калдерон. није заинтересован да се ожени и скраси.2 Дакле.Боји их се и одбија их.2. Лик Дулсинеје и однос са Дон Кихотом Како је Дон Кихот сада витез. и у том смислу је «para él. más real que Aldonza Lorenzo»3 (Рајли. Бискајца у IX глави) и све подређује њеној вољи.“ (Превод: ауторка) 3 . Међутим.одуховљење“ свега тога за Дон Кихота. где је витез централни лик у својим авантурама. Више воли своју маштарију о савршеној жени.. али Дон Кихоту – Дулсинеја. а непостојећи лик. а витез њен подређени којим она влада како жели. Он сваки свој подвиг посвећује њој.1.. он једном 2 . 1982: 59). али решив проблем.1. Тако Дон Кихот постаје заљубљен у мит. ту наилази на мали. али мит који га покреће више од било које стварности што заправо и јесте одлика људског. Он нема други начин него да направи да од једне обичне сељанке каква је Алдонса. 2004: 71). 2. Дон Кихот и Дулсинеја – љубав према миту 2.за њега.. Дулсинеја је . иако она не постоји.“ (Превод: ауторка) 2 . већ је кренуо у свет да га освоји за њу“.1.Дон Кихот није отишао у Тобозо да се она у њега заљуби. 2002: 110). Алонсу Кихану је потребна Алдонса Лоренсо. потребна му је и дама.. постане један тако јединствен. Мигел де Унамуно (1969: 74) ту његову страст илуструје једним лепим запажањем: . ко је заправо Дулсинеја? Ако је дама витезу отелотворење љубави и части.1. Оваквог хероја покрећу две ствари: слава и љубав према дами која му даје снагу (Естебанес Калдерон. синтеза утисака понетих из небројених витешких романа које је прочитао“ (Павловић Самуровић.. иако на први поглед безнадежно удубљен у своје замисли и машту. међутим. сваког пораженог шаље да јој укаже част (нпр. једна . више стварна него Алдонса Лоренсо..2. Prefiere su fantasía de una mujer perfecta aunque inexistente». Љубав и парови у делу 2. Tа концепција љубави назива се amor cortés у којој је дама недостижно и савршено биће. Међутим. no tiene interés en casarse y sentar cabeza. 2002: 221). Ову традицију Сервантес је пренео у свој роман.

las Galateas. por dar subjeto a sus versos y porque los tengan por enamorados y por hombres que tienen valor para serlo.приликом у разговору са Санћом истиче да је свестан своје уобразиље кад је његова изабраница у питању. las Dianas.] fueron verdaderamente damas de carne y hueso. Дијане. 1999) Дакле. постоји. као што је то било са Дулсинејом.. Постоји у виду идеала и то је довољно да чини једну лепу.2. las Silvias. 2.1. Љубав Камиле према Лотарију постаје јача него она коју је гајила према мужу и има као и већина осталих љубавних прича (за разлику од Дон Кихотове) ту дозу страсти и пожуде и више је световна. она је пропратни део његовог бића у витешкој одори. као да ликови једноставно изаберу и . Љубавни парови у уметнутим новелама 2. Неопрезни радозналац – љубавни троугао Друга трагична љубавна прича прати три лика из уметнуте новеле Неопрезни радозналац. y de aquéllos que las celebran y celebraron? No. Анселма и Лотарија... Ипак. Анселмову жену.“ (Сервантес. las Fílidas y otras [. Не могавши да издрже своје савести и тугу.2. Анселмо ствара парадоксалну ситуацију у којој је у браку којег је заправо сам уништио и који сада.. како Станислав Зимић (2003: 81) примећује.. и Камилу. По њему. bástame a mí pensar y creer que la buena de Aldonza Lorenzo es hermosa y honesta. није савршен. [.] y yo me hago cuenta que es la más alta princesa del mundo. Силвије. Због Анселмових провера да ли би му Камила била верна. [.»4 (Сервантес. 1988: 198) 3 . емоције. Ни он не буде равнодушан на њу. него их само измишљају да би им стихови имали неки предмет и да би људи држали за заљубљене и за људе који нешто полажу на заљубљеност. Y así. али заправо тужну и неостварену љубавну причу чији се мотив протеже кроз целу књигу.Зар ти мислиш да оне Амарилде. Галатеје и остале [.. она на крају не успева да одоли Лотарију који је био задужен да оствари те провере. тако да. на крају све троје умиру. мени је довољно да мислим и верујем да је добра Алдонса Лоренсо лепа и поштена. Он тада дајући примере каже: «¿Piensas tú que las Amarilis. два пријатеља.. las Filis.] су збиља биле од пути и кости и љубазнице онима који су их славили и који ће их славити? Зацело нису.. већ на нивоу целокупног дела. а поготово заљубљивање. sino que las más se las fingen. por cierto. када он у то верује.. иако према такорећи непостојећој жени. Стивен Хачинсон (2004: 77) говори о овој појави не само на нивоу Дон Кихота као лика. 4 . Филиде.. не може се занемарити љубав која. И тако.] па је ја себи замишљам да у свету нема више принцезе од ње.одраде“ га.

Заробљени капетан – религија која спаја У другој уметнутој новели. мада ће ова религиозна имати превласт над њом до краја приче. Тако је мотив љубави искоришћен на два плана. плану духовне.2. Мотив љубави. 2003: 162). Oна је чиста. подојен пастирским романима. 2003: 45). попут Дон Кихота. Он је. два пријатеља. 2. Он му и врло често прибегава..2. заробљеником са којим ће побећи у Шпанију. или Лели Маријен.оживи [. како је она назива. узвишена и мења њен живот у темељу. религиозне љубави према богу и овоземаљске према капетану.. Остали љубавни парови у делу Сем поменутих прича које заузимају највећи део романа. Пре свега то су Гристосомо и Марсела где је Сервантесу успело да . Овај љубавни четвороугао има срећан крај (за разлику од већине претходних прича) и све лажи и проблеми се решавају у крчми. Карденију и Лусинди и Фернанду и Доротеји (Микомикони). човека и животиње. Иако је мотив љубави између мушкарца и жене доминантан.. Затим наилазимо на компликовану причу о два пара. који у једном сплету лажи. Oна га одбија због чега он умире. његов крај није могао бити другачији него смрт.2. Забавни карактер ове приче и вештина којом је испричана инспирисала је чак и Шекспира да напише The history of Cardenio 1613. јер је љубав погодна као покретач радње и инспирација ликовима да делају. године (Рикер. коју пратимо кроз велики део романа. Наишавши на њен презир. оца и кћерке. заробљени капетан упознаје у свом заточеништву у Алжиру лепу Маварку Сораиду која је спознала хришћанство и има једну жељу – да оде из исламског света и буде хришћанка. Она тада има само једну љубав и то је љубав према Богородици. 1982: 51). правди и истини. 4 . Гристосомо је младић који се заљубљује у лепу пастирицу Марселу. дакле.] стилизовану средину пасторалне идиле“ (Павловић Самуровић. Сервантес искоришћава на више места и на другачије начине. то није и једина врста која се среће.3. Поред ње јавља се и љубав између браће. појављује се још пар мотива љубави у причама људи на које Дон Кихот и Санћо Панса наилазе током својих путовања. љубав према књигама. био заљубљен у идеалну пастирицу и пре него што је срео Марселу (Зимић. Та љубав касније је спаја са новом љубављу. превара и случајности налазе једни друге.

Са друге стране. Како Педраса Хименес и Родригес Касерес (1980: 150) наводе. витез не прави ту разлику када њих двојица разговарају.2. стварајући благу дистанцу која помало одудара од целокупне слике односа између два лика. Он Санћа опомиње само онда када се не понаша пристојно или у складу са ситуацијом. Пријатељство 3. 2002: 1041) 5 . пријатељом. Начин обраћања Дон Кихота Санћу Начин на који се ликови обраћају један другом у делу утиче на нашу перцепцију њиховог односа. Дон Кихот је лик који се врло често угледа баш на Амадиса. 3. И сви каснији витезови смишљени по узору на Амадиса били су увек праћени од верног штитоноше“ (Павловић Самуровић. Дон Кихот не персира Санћу. (Естебанес Калдерон. Тај . Иако је витез хијерархијски изнад коњушара између њих се јавља блискост.3. синком или једноставно драгим Санћом. Они деле и срећу и несрећу што их зближава. а Санћо .1. Битно је уочити и један моменат када је у питању превод. Када му се обраћа назива га братом. Наиме. 5 То је лик који обухвата унапред дефинисан скуп физичких. син његовог поочима).однос витез и штитоноша успостављен је већ у Амадису (Амадис и Гандалин. Александра Манчић се одлучила да они ипак персирају један другом. Сервантес је одлучио да му додели Санћа. у преводима Ђорђа Поповића Даничара и Душка Вртунског. Сервантес је из разлога што је присуство само једног лика захтевало или чисту акцију или монологе. 1982: 46).1. психолошких и моралних особености и који је публици лако препознатљив на основу раније познатог. Сваки витез има свог штитоношу који му је веран и одан.1. и у том смислу.. Иако је Дон Кихот витез.само“ коњушар.. одлучио да уведе још једног што је давало више простора и могућности. Дон Кихот и Санћо – целина сједињена у контрастима 3. већ му се једноставно обраћа . у литератури се често може наићи на још један разлог. Зашто је потребан Санћо? Витез и штитоноша су два типизирана лика5 из витешких романа..1. Са друге стране.на ти“ што доводи до утиска да су њих двојица блиски.

Лорел и Харди.3.1. la poesía y la realidad». Довољно је само сетити се неких парова из књижевности и телевизије који подсећају на кихотовски: Џозеф Ендруз и Парсон Адамс. Са друге стране и њихови карактери су потпуно различити. 8 . док други да .. а Санћо обратно. кратак струк и широка стопала. па и C3PO и R2D2 (Рајли. једна сасвим смешна и нескладна слика. супротним половима магнетне игле. духа и тела.умре жваћући“ (1988: 7). Рајли (2004: 79) наводи да их је Кафка 6 .. Битно је поменути још један аспект: њих двојица савршено допуњују један другог. велик раноусталац и љубитељ лова. 1988: 21).“ (Превод: ауторка) 7 6 . 1972).Једно без другог не иде. док се код Кољевића jeдан родио да . За Елену Перкас де Понсети (1975: 630). Дон Кихот и Санћо су физички две потпуно супротне слике. Шерлок Холмс и доктор Вотсон. 2004: 79).8 Анхел Басанта (1985: 93) их наводи као крајњи идеализам и материјализам. један без другог су апстрактни. поезије и стварности. Критика их пореди на разне начине. прихватање свега пто га чини баш таквом особом каква је. el talle corto y las zancas largas. gran madrugador y amigo de la caza»6. Међутим. и он почиње да верује у причу о Микомикони).. они баш као и супротни полови функционишу јако добро заједно. мршав. ма колико они били различити. seco de carnes.3. нестварни. са сигурношћу се може говорити о утицају који имају један на другог.велики трбух. Две супротности које се допуњују Пре свега. Обе почињу у првом. други да првог држи на земљи“.снажна састава. Даље се може говорити и о санћификацији самог Дон Кихота који почиње да усваја стварност (Мадријага. док је други имао «la barriga grande. y por esto se le debió de poner nombre de Panza »7. Ипак.“ (Сервантес. Кихотизација Санћа јавља се постепено. Дон Кихот значи неприхватање онога што си. Хајне (1964: 22) их пореди са лордом Бајроном и његовим слугом Флечером. први је «de complexión recia. суха лица.контрадикција у виду Бога и света. На први поглед. већ имају и наследнике.живи умирући“.. enjuto de rostro. . он усваја од господара неке ставове (нпр. el espíritu y la carne. 1988: 21). и зато ће бити да су му дали име Панса“ (Сервантес. привлаче се. али пре свега мења побуде које га наводе на путовање. а достижу врхунац у другом делу романа. Први да другог вуче за перчин. чак се често сматрају двема крајностима. то више није само обећано острво већ и слава. Међутим. док су код Хелмута Хацфелда (1966: 26) представљени као «contradicción entre Dios y el mundo. У предговору за једно од издања Дон Кихота Сретен Марић (1998: 8) каже: .. Како их Сервантес описује. рекло би се.. они као такви не само да имају своје претходнике.

2004: 103). Лотарио се труди да на сваки начин помогне Анселму и спречи његову пропаст. Ипак. унесрећи тиме што ће га послушати. проводе много времена један с другим и чине се нераздвојнима. јер су они познати као . Чак и овде се понекад додаје потенцијална хомосексуална конотација.9 У сваком случају. Поготово је изражен однос магарца и Санћа. Парох и берберин покушавају да спасу Дон Кихота лудила и брину за његово здравље. треба је обрадити из једног другог аспекта. док се Фернандо није заљубио у Лусинду. могу се посматрати као једно биће.4. који му тепа. на крају долази до трагедије. 7 . оно са чим се пореде остали. На пример. Овај тако дубок и сложен однос толико се истраживао да се чак долазило и до претпоставки о Сервантесовој наводној хомосексуалности. Остала пријатељства у делу Чини се да је Сервантес веома волео ову тему јер се мотив пријатељства врло често може наћи у делу. 3. Alicante: Biblioteca Virtual de Miguel de Cervantes. 2003. иако то Анселмо тада не види. 9 Види рад: Ајзинберг 2003: D. Може се говорити о пријатељству Дон Кихота и Росинанта и Санћа и магарца. Eisenberg.com/obra-visor/la-supuestahomosexualidad-de-cervantes-0/html/ffd77c6e-82b1-11df-acc7-002185ce6064_3. Он одбија да га.html#I_1_> (20. «La supuesta homosexualidad de Cervantes».2. То није необично с обзиром на то да њих двојица представљају крајности црта личности које свако од нас у мањој или већој мери поседује. 3. ова два сапутника су постала мерило за пријатељство.3.два пријатеља“ (Рајли. тражи га кад га украду од њега и изражава огромну радост када га поново нађе. <http://www. Иду свуда заједно.. Неопрезни радозналац – крах пријатељства Иако је ова прича већ поменута. јер кад се саставе дају складност.cervantesvirtual. У том смислу. док су једно без другог илузије. па чак и ове две животиње које се држе заједно будући да су осуђене једна на другу. Карденио и Фернандо су такође били пријатељи. Санћо и његов кум се такође уважавају и поштују. макар и не тако очигледно представљен. Мада је главна нит трагична љубав.2014). сам почетак говори о савршеном пријатељству Анселма и Лотарија.сматрао једним бићем.

Ту срећу ветрењаче и Бискајца. галијаше. Микомикони. Дон Кихот и Санћо . Лик лутајућег витеза Лик лутајућег витеза (на шп. 2002: 617). уплићу се у приче о Марсели и Гристосому. пут траје знатно дуже и носи много више авантура.1. језера. Пошто се витез не може бити од куће.1. протагониста се мора отиснути на пут. роба и Сораиду. Чак немамо ни конкретно 8 . Карденију итд. где се завршава први део. Прво путовање: Алонсо Кихано одлучује да пође на пут као прави витез у потрази за пустоловинама.путници луталице 4. Од предела.1.3. 4. 4.4. све због даме којој тиме доказује своју љубав и покушава да је завреди. Путовање 4. где га крчмар крунише за витеза. Тај лик преточен у књижевни даје особу која иде по далеким егзотичним местима у потрази за авантурама. Клару и Луиса. Оно што знамо је да долази у крчму. сусед га налази и враћа кући. одлучују да се врате кућама како би извидали ране и спремили се за наредни. сем крчме. он нам не прецизира места којима се крећу Дон Кихот и Санћо. Санчо наводно стигне и до Тобоса. прва два путовања се одвијају у првом делу. углавном непозната и неоткривена (Естебанес Калдерон. Барселона. шуме и ливаде. он креће сам и оно траје знатно краће од другог. у којој господар и коњушар. Друго путовање: Овога пута су два путника.1. caballero andante) заснива се на стварним ликовима. острва. Тобосо). Путовања Од укупно три изласка која прате Дон Кихота. На том путу наилази на нека незаобилазна места (дворци. На прво. претучени. Дулсинејиног села. Предели и места Мада нам Сервантес даје неке топониме (Сијера Морена. даље лутајући спаси Андреса и. Путовање се завршава још једном битком. на које полази са својим коњушаром Санћом. Тај први пут не траје дуго. пролазе и кроз планине. након што га мазгари пребију.2.1. људима који су у XV веку ишли по разним местима на турнире. пећине).

а да се ни не питају где су. он одлучује куда се иде: «Subieron a caballo.html 9 . Најбитнији пут који прелазе Дон Кихот и Санћо јесте пут маште и фантазије. На пример. упутише се даље онамо куда је хтео Росинанте“ (Сервантес. Кипар.es/libro. Када капетан дође у крчму. На самом крају. y sin tomar determinado camino. Турска. мотив згодан да да флуидност радњи и олакша повезивање догађаја. Са друге стране. Путовања у уметнутим новелама У Неопрезном радозналцу нема посебно изражених мотива путовања. se pusieron a caminar por donde la voluntad de Rocinante quiso»10 (Сервантес. Фландрија.2. овде се већина авантура одвија у блиским крајевима (Басанта. у Заробљеном капетану је тај мотив доста присутнији. 1999). сигурно је то да је пут заправо веза која спаја Дон Кихота са осталим ликовима. Ту се помињу Ђенова. на крају доспева на почетак. почиње своју причу говорећи о свим местима које је прошао као војник. Цариград и многи други градови и државе. 4. 1999: 35). Росинанте је вођа пута. Луис Руис де Варгас у свом делу Tierras y lugares de la ruta de “Don Quijote de la Manchaˮ наводи да је Дон Кихот из Пуебле де Алморадијел. за разлику од витешких романа где је радња у далеким. Једино знамо да се радња одвија у Фиренци и да Анселмо користи путовање као изговор да не буде код куће у време кад Фернандо извршава његове задатке. 10 .место из кога крећу. попут Дон Кихота и самог Сервантеса. Милано. por ser muy de caballeros andantes el no tomar ninguno cierto. 1988: 155) 11 Види: http://quijote. Временом су се јавили покушаји да се на основу информација из романа реконструишу руте путовања и тачна места кроз која пролазе протагонисти. а Гристосомо из Консуегре (1986: 15-19). Међутим. Наравно. 2000: 35)..bne. у Шпанију правећи тако круг. онај који их чини онаквима какви јесу (Донахју. 2005: 171). Алжир. егзотичним пределима.Појахаше и не одабравши одређени пут (јер сасвим одговара лутајућим витезовима да се не бира одређени пут). Они даље крећу куда их пут наведе. На веб страници Националне библиотеке11 може се наћи и интерактивни садржај који између осталог садржи мапу са уцртаним рутама и стајалиштима. само знамо да је то Манћа (Басанта.

Међу свим прелепим дамама. Његова љубав није телесна и такође је свеприсутна.5. али начин на који су повезани и изграђени нас и ражалошћује. па пролазећи заједно са Санћом и добро и лоше. Сваки витез има даму и коњушара и мора да лута у потрази за авантурама како би био достојан дамине љубави. Он је сањалица у окрутном свету који је изгубио свест о правим вредностима. Љубав такође не постоји без Дулсинеје. Самим тим ови мотиви су обавезни да би се Дон Кихот остварио као витез. за разлику од свих осталих страсних љубавника. 10 . Не можемо да се не идентификујемо са њим у неком тренутку. како у делу тако и у његовим мислима. Постају два лика која ће ући у историју и који ће бити препознатљиви свуда у свету. Он се на том путу сусреће са свакаквим ликовима и ситуацијама. правог пријатеља за Санћа и правог витеза у својој храбрости на том путу. Дон Кихот је оличење жртве за Дулсинеју. која опет. суживота два тако различита човека који ипак не могу један без другог. не постоји без Дон Кихота. Тај мотив пријатељства се протеже током целог дела где смо ми сведоци постепеног зближавања. Ти путеви су нит која повезује ликове и догодовштине и у том смислу је неизоставан. али и књижевности генерално. али има љубав. они постају нераздвојни. Мотив путовања је оквир за сва дешавања. што чини ову књигу литературом погодном за разне периоде живота појединца. Сервантес је овде врло вешто од ликова који су пародија на ликове из витешких романа створио ликове који јесу смешни. Дон Кихот можда нема чисту свест. он бира машту. друго да упознамо све остало. свесну илузију и она сама му је довољна. Прво путовање да упознамо Дон Кихота. поготово што уједно чини део витешког начина живота. Врло су повезани и присутни у делу. немогуће је издвојити један доминантан мотив од набројаних. пријатеља и пут да следи. Закључак На самом крају. али тако моћна и покретачка да делује стварније од многих других. То је потпуно апсурдна љубавна прича.

Tafalla: Cénlit Ediciones.).4. Сарајево: Веселин Маслеша. Manual de la literatura española.).3.UU) del 7 al 8 de abril de 2005. Rodríguez Cáceres. Alicante: Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes. El ingenioso hidalgo Don Quijote de la Mancha. 13-441.com/obra-visor/el-ingenioso-hidalgo-don-quijote-de-lamancha--0/html/> (22. <http://www. pp. B. Басанта 2000: А. in: J. 6. Сервантес 1999: М. 169-179. Basanta (coord. Koљевић 1988: С. Eisenberg. Донахју 2005: D. 39-95.com/obra-visor/cervantes-y-donquijote-0/html/> (9. Зимић 2003: С.. Vol. de Cervantes. Don Quijote de la Mancha. I. Basanta. Madrid: Iberoamericana. 35-36. pp. превео: Ђорђе Поповић. Педраса Хименес. Кољевић. Donahue. Велеумни племић Дон Кихот од Манче. Madrid: Iberoamericana. Actas del Congreso celebrado en el College of Wooster (Ohio EE.cervantesvirtual. Pedraza Jiménez. 4. 5. Басанта 1985: А. III Barroco: Introducción. pp. Сервантес 1988: М.Сервантесов Дон Кихот“. de Cervantes. in: М. 3. 5-9. P. pp. pp. in: M. Vol. Los cuentos y las novelas del Quijote.cervantesvirtual. Gabriele (coord.Библиографија: • Примарна: 1. «Introducción». Родригес Касерес 1980: F. 2. 149-156. Ајзинберг 2003: D. . 1605-2005: Don Quixote across the centuries. pp. prosa y poesía. Сарајево: Веселин Маслеша. "Liminality and Communitas in the Quijote and the Novelas ejemplares". Велеумни племић Дон Кихот од Манче. Студије: 1.2014). Аlicantе: Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes. <http://www. Cervantes y Don Quijote. 11 . El ingenioso hidalgo Don Quijote de la Mancha. pp. Madrid: Anaya. M. превео: Ђорђе Поповић.2014) • Секундарна: Историје књижевности: 1. de Cervantes. 91-94. 2. de Cervantes. Bilbao: Plaza & Janéz. Зимић.

Hatzfeld. VII y VIII. Павловић Самуровић. Павловић Самуровић 1982: Љ. Нолит. Хацфелд 1966: H. 162. Дон Кихот Мигела де Сервантеса. Руис де Варгас 1986: L. L. in: Diccionario de términos literarios. 220-223. pp. traducido por: Enrique Torner Montoya. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Cervantes y su concepto del arte. Madrid: Editorial Gredos S. превео: Гојко Вртунић. . 16. 15. 127-135. El Quijote como obra de arte del lenguaje. 10. Para leer a Cervantes. pp. Живот Дон Кихота и Санча Пансе према роману Мигела Сервантеса Саведре. 12. Оштроумни племић Дон Кихот од Манче. 14. Tierras y lugares de la ruta de «Don Quijote de la Mancha». Minuesa. pp. de Unamuno.es/literatura/quijote_antologia/madariaga. Barcelona: Acantilado. <http://www. 71-91. Riley.2014). 12 . XXIV. −:−. 137.pdf> (14. S. in: М. pp. p. VII ed. превео: Ђорђе Поповић. Приручници: 1.cervantes. де Сервантес. <http://cvc. A. Percas de Ponseti. Естебанес Калдерон 2002: D. Madrid: Aguirre. I. caps. −: −. pp. «Caballeresca». Estébanez Calderón. Београд: Култура. Перкас де Понсети 1975: H. pp. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.htm> (3. Bulletin of the Cervantes Society of America. Рајли 2004: Е.hnet. pp. Buenos Aires: Editorial Sudamericana. Maрић 1998: С.. 7-33. "Affective Dimensions in Don Quijote". 617. Poesía y amor cortés». 137-148. 8. Hutchinson. pp.. in: −. 78-104. 2. . de Riquer. Хачинсон 2004: S.Трагична луда“. estudio crítico de algunos aspectos y episodios del «Quijote». Guía del lector del Quijote. 11. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes. 11-21. Num. pp. Maдријага 1972: S.7. pp. 17. Оштроумни племић Дон Кихот од Манче.org/~cervantes/csa/articf04/hutchinson. 25-35. Heine. 1972 (1926). Марић. «Cortés.Увод у Дон Кихота“. Madrid: Alianza Editorial. Vol. 9. 13. pp. Barcelona: Crítica. Ruiz de Vargas. in: М. pp. де Сервантес. 49-75. Хајне 1964: H. 630-637. pp. 46-60. Introducción al «Quijote». 7-26. С. 109-112. Унамуно 1969: М. «Libros de caballerías». in: −. Vol.4. Београд.2014).4. de Madriaga. Рикер 2003: М. Madrid: Hijos de E.

701. «Tipo». −:−. 13 .−:−. «Motivo». pp. p. in: −. in: −. 1041-1042.

14 .