You are on page 1of 14

Seminarski rad : Inovativnost i preduzetničke ideje - osnovna

pokretačka snaga preduzeća
Novi Sad, maj 2008.

Sadržaj

Uvod ...................................................................................................................................3
1 Šta su to preduzetničke ideje ?........................................................................................5
1.1 Izvori preduzetničkih ideja................................................................................................6
1.2 Faze razvoja preduzetnicke ideje......................................................................................7
2 Inovacije ..........................................................................................................................7
2.2 Kako izgleda inovativna kompanija?................................................................................9
2.3 Posledice inovacija - Jedinstvenost - Teško se kopira......................................................9
Novi poslovni modeli predstavljaju pretnju uhodanom, nemaštovitom načinu
poslovanja. Proizvodi i usluge danas se mogu relativno lako kopirati. To pokazuju Kina i
ostale dalekoistočne zemlje koje ne samo što mogu napraviti funkcionalno jednak, a
znatno jeftiniji proizvod, nego sve više napreduju i u dizajnu koji im je dosad bio slabost.
Međutim, poslovni model i dalje predstavlja onu 'sitnu', ali bitnu razliku. Uspešne
kompanije (i one koje to žele biti) stoga najveći naglasak stavljaju na inovacije poslovnih
modela koje im daju dugoročniju prednost pred konkurencijom. ......................................9
2.3.1 Zašto je teško kopirati tuđi poslovni model? ................................................................................9
3 Biznis inkubatori ...........................................................................................................10
3.1 Definicija Biznis Inkubatora...........................................................................................11
3.2 Klasifikacija Biznis Inkubatora......................................................................................12
Zaključak.........................................................................................................................13
Literatura..........................................................................................................................14

2
Uvod

- „Sve što se može izmisliti već je izmišljeno”, Čarls Duel, direktor Američkog
patentnog zavoda, 1889. godine.
- „Čovek neće poleteti narednih 50 godina”, rekao je Vilbur Rajt svom bratu
Orvileu 1901. godine.
- „640 K memorije bi trebalo biti dovoljno za svakoga” Bil Gejts, direktor
Microsofta, 1981. godine.

Ove izjave predstavnika svetskih inovacija samo nam govore koliko se Svet iz
dana u dan menja, i koliko su promene i inovacije potrebne da bi se opstalo u
današnjem konkurentnom poslovnom svetu.

Preduzetništvo je, kao inovativni i svrsishodni proces, u prirodnom skladu sa
suštinom čovekovih potreba da stalno nešto radi, da menja, stvara i afirmiše svoje
rezultate. Osobe i pojedinci preduzetničkog duha i predispozicija žele da samostalno
osmišljavaju i oblikuju svoje poslovne aktivnosti, da kroz njih ispolje i potvrde svoj
kreativni identitet. Preduzetnički duh, koji se ispoljava kroz marljivost, posvećenost poslu
i motivisanost uspehom, može se afirmisati i praktično transformisati kroz preduzetnički
poduhvat i njegove rezultate jedino u društvu u kome je dominantna tržišna privreda,
sloboda izbora aktivnosti, sloboda inicijative, sloboda razvoja sposobnosti i sticanja
znanja i potpunog korišćenja multidimenzionalnih ljudskih resursa.
Preduzetnički ambijent i klimu sa navedenim i drugim karakteristikama danas imaju
visoko razvijene zemlje koje su svesne značaja i uloge preduzetništva u privrednom
prosperitetu i rešavanju brojnih problema društvenog razvoja.

3
I sve zemlje koje se nalaze u procesu tranzicije, znači bivše socijalističke zemlje, kao
i zemlje u procesu razvoja, okrenute su ka preduzetništvu i preduzetničkom biznisu i
nastoje da stvore uslove koji će pogodovati uspešnijem startovanju, efikasnijem
upravljanju i stabilnijem razvoju preduzetništva kroz sve organizacione oblike koji ovom
poslovnom faktoru odgovaraju. Preduzetnički biznis je za njih nada da će brže rešiti
probleme stagnacije i nazadovanja privrede i ekonomije, probleme nezaposlenosti,
siromaštva i tehničkotehnološke zaostalosti. Da bi se ta opredeljenja ovih država i
privreda što pre i uspešnije ostvarila, neophodno je stvoriti preduzetnički ambijent i
klimu, ali i klimu sposobnu da uvodi i prati inovacije u preduzetništvu.

...Jer važna činjenica stoji: posledica produktivnog preduzetništva je privredni rast...a
da bi preduzetništvo bilo produktivno, mora da bude inovativno!

4
1 Šta su to preduzetničke ideje ?
Preduzetnička ideja predstavlja impuls, podsticaj i pokretač volje, namere i energije
preduzetnika da svoje sposobnosti usmeri ka odabranom cilju. To je prvi korak kojim
preduzetnik započinje svoje putovanje kroz svet biznisa, pa je stoga izuzetno važno
odabrati pravu ideju. To je i prvi ozbiljan izazov, koji ima dalekosežne posledice na tok i
ishod preduzetničkog poduhvata. A koja ideja je prava? Ona koja je dobra kombinacija
preduzetničke vizije, mašte, imaginacije i preduzetničkih potencijala sa jedne strane, i
realnog tržišnog stanja, koje se ispoljava preko nezadovoljenih potreba, sa druge.

Da li neko ko ima želju i teži da postane preduzetnik to zaista i može pokazuje se
najpre kroz (ne)mogućnost pronalaska prave biznis ideje kao pokretačke snage poslovnog
procesa.

Kako se dolazi do preduzetničke ideje? Nema recepta, nema pravila, nema modela.
Ima veoma različitih iskustava i mnogobrojnih mogućnosti i šansi, jer svaki problem
može biti ideja, može biti dobra prilika. Zato je i osnovno obeležje preduzetničkih
poslova to da nema dva identična, nema duplikata, svaki posao je originalan, drugačiji.

Preduzetnička ideja može biti delo samog preduzetnika ili je preduzetnik može
obezbediti iz raznih drugih izvora. Izvori preduzetničkih ideja mogu biti vrlo različiti, pri
čemu preduzetnici mogu sami tragati za idejama, mogu angažovati druge pojedince ili
agencije osposobljene za pronalaženje i stvaranje ideja, a mogu i jednostavno kupiti
ideju. U procesu dolaženja do ideje preduzetnik treba da ima osmišljenu, planiranu akciju
kako ne bi nepotrebno gubio vreme i pravio troškove. S obzirom da potencijalno dobrih
ideja ima na sve strane, preduzetnik ili angažovani pronalazač ideja mora se koncentrisati
na oblasti užeg interesovanja, recimo na oblasti bliske profesiji, onome što preduzetnik
zna da radi ili što je već ranije radio. U traganju za idejama preporučuju se intenzivna
aktivnost, kretanje, kontaktiranje, posmatranje, osluškivanje i permanentno razmišljanje.

5
1.1 Izvori preduzetničkih ideja

• Potrošaci
• Kupci
• Konsultantske institucije i individualni konsultanti
• Sopstveni menadžeri i zaposleni
• Konkurencija
• Imitacija i inovativne imitacije
• Trgovacki predstavnici i posrednici
• Ostali izvori (pronalazaci, vlasnici patenata,
laboratorije, inovatori..)
• Hobi
• Nadarenost
• Strucnost
• Prilike
• Pronalazaštvo
• Ostalo1

Istraživačke aktivnosti za iznalaženje preduzetničkih ideja treba najpre usmeriti prema:

- problemima u postojećem sistemu potrošnje i otkrivanju eventualnog
nesklada, neravnoteže;

- promenama kod direktnih konkurenata i njihovih izuma i noviteta;

- novim tehnološkim rešenjima i dostignućima u oblasti preduzetničkog interesovanja,
jer su ona sve češće najbolji izvori ideja za nove poslovne poduhvate;

- promenama u državnoj regulativi radi uočavanja koje se delatnosti i razvojni
procesi stimulišu a koji destimulišu;

- društvenim trendovima i procenama verovatnoće porasta inovativnih
mogućnosti u određenim oblastima;

1
http://www.ekonomija.cg.yu/files/1204307335.pdf

6
- promenama u demografskoj strukturi i demografskim kretanjima.

Peter Drucker, već pominjani i citirani eminentni svetski stručnjak za menadžment i
preduzetništvo, govori o sistemskoj inovaciji kao izvoru inovativnih mogućnosti. Za
njega je sistemska inovacija „svrsishodno i organizovano traganje za promenama, tako da
se u okviru sistematske analize mogućnosti takvih promena mogu prihvatiti kao
ekonomske i socijalne inovacije“. Tako je moguće identifikovati sedam izvora
inovativnih mogućnosti, od kojih su četiri u okviru sektora proizvodnje ili usluga, i ljudi
iz tih sektora ih mogu prepoznati, a ostala tri izvora su van ovih područja. 2

1.2 Faze razvoja preduzetnicke ideje
Preduzetnicka ideja prolazi kroz cetiri karakteristicne faze ili etape, i to:
1. Faza spoznaje
2. Pionirska faza
3. Faza sazrevanja
4. Faza diversifikacije

2 Inovacije

Često se misli da su inovacije moguće samo u velikim preduzećima sa velikim
laboratorijama i sa velikim budžetom. Istina je, međutim, da je većina radikalnih
inovacija nastala u malim firmama. Avion, helikopter, polaroid kamera, hidroulična
kočnica, biosintetički insulin, robotska ruka, samo su neki od pronalazaka nastalih u 20.
veku u malim preduzećima sa relativno ograničenim sredstvima.

Ako koristimo jezik brojki onda se vidi da je 95 odsto svih radikalnih inovacija posle
Drugog svetskog rata, a 50 odsto inovacija uopšte, nastalo u malim preduzećima.

Inovacija je primena nove i značajnije poboljšane ideje, dobra, usluge, procesa koja ima

2
http://www.knowledge-bank1.org/preduzetnistvo_vs_2_svi_05/lekcije/lekcija3.htm

7
korisnu primenu.Kategorije inovacija:

• inovacije proizvoda,
• inovacije procesa,
• organizacijske inovacije,
• marketinške inovacije i

• inovacije poslovnog modela.3

2.1 Tri načina inovacija

Postoje tri načina za inovaciju poslovnog modela, istaknuo je na nedavnom IBM Forumu
Hendrik Lang, voditelj IBM-ovog 'Strategy&Chain Consultinga', dela koji je zadužen za
pružanje podrške klijentima u strateškim projektima.

1. Inovacija industrijskog modela koji podrazumijeva inoviranje lanca vrednosti
kroz premeštanje u drugu industriju, redefinisanje postojećeg ili kreiranje potpuno
novog lanca vrednosti.
2. Model inovacija modela prihoda, odnosno inoviranje procesa stvaranja ( i
povećanja) prihoda kroz pružanje novih vrednosti potrošačima ili klijentima te
inoviranjem modela određivanja cena koji se može znatno odraziti na konačan
rezultat.

Klasičan primer je Gilletteov 'razor and blades' (ili 'hook and bait') poslovni model koji
funkcioniše na način da se osnovni ili glavni proizvod prodaje po nižoj ceni, a profit ubira
na drugim proizvodima s visokim maržama koji su, pak, esencijalni za upotrebu
osnovnog proizvoda.

Taj je poslovni model odavno osmislio King C. Gillette, no i dalje koristi u industriji
brijaćih aparata i žileta.

3
http://bs.wikipedia.org/wiki/Inovacija

8
3. Preduzetnički model inoviranja poslovanja, podrazumeva inovacije lanca
vrednosti menjajući proširena preduzeća u smislu veće integracije ili
specijalizacije te transformirajući mrežu zaposlenih, dobavljača, klijenata itd.

2.2 Kako izgleda inovativna kompanija?

• Nekad : Stari poslovni model glasio je: planiraj - napravi - dostavi.
• Sad : Novi poslovni model glasi: oseti i odgovori, oseti i odgovori !

Drugim rečima: osluškuj i menjaj se u minutama, ne u mesecima! Više potsticaja iz više
izvora s više različitih mesta postaje plodno tlo za nove ideje, a nakon toga dolaze
kritičko filtriranje ideja i analiza.

2.3 Posledice inovacija - Jedinstvenost - Teško se kopira

Novi poslovni modeli predstavljaju pretnju uhodanom, nemaštovitom načinu
poslovanja. Proizvodi i usluge danas se mogu relativno lako kopirati. To pokazuju
Kina i ostale dalekoistočne zemlje koje ne samo što mogu napraviti funkcionalno
jednak, a znatno jeftiniji proizvod, nego sve više napreduju i u dizajnu koji im je
dosad bio slabost. Međutim, poslovni model i dalje predstavlja onu 'sitnu', ali bitnu
razliku. Uspešne kompanije (i one koje to žele biti) stoga najveći naglasak stavljaju
na inovacije poslovnih modela koje im daju dugoročniju prednost pred
konkurencijom.

2.3.1 Zašto je teško kopirati tuđi poslovni model?

Dok je neki novi proizvod znalcima često dovoljno da vide da bi napravili više-
manje vernu kopiju, u poslovni proces treba proniknuti i shvatiti što je dovelo do neke
promene, smatraju pobornici ove ideje.

Kada neka kompanija inoviranjem poslovnog modela dođe do, npr. iznenadnog skoka
tržišnog udela i "počisti" konkurenciju, u prvi mah pitanje je iskreno zaprepaštenih

9
posmatrača: 'Šta su oni to, zaboga, učinili?' Kopirati poslovni model obično je vrlo teško
jer on leži na cielom spletu 'soft' faktora koje je teško razumeti spolja: ljudi, umreženost
njihovih znanja i veština, način razmišljanja i bezbroj sitnica koje su utkane u specifičnu
korporativnu kulturu.

2.4 Inovativna korporativna kultura

Izgradnja inovativne korporativne kulture, kao preduslovaza razvoj i
osmišljavanje bilo kojega novog poslovnog modela, nije nimalo lagan zadatak. To
podrazumeva otvorenost neočekivanim, potpuno novim, neisprobanim idejama od samog
rukovodstva do svakog zaposlenog u kompaniji. Čak i više od otvorenosti prema
novome, inovativno okruženje podrazumeva odricanje od starih pravila, navika i običaja
te volju za njihovim menjanjem. Raznovrsnost unutar organizacije također je jedan od
podsticaja inovativnosti zato što različiti ljudi različito percipiraju istu situaciju te u
skladu s tim i tragaju za različitim rešenjima.

Nasuprot tome, homogenost smanjuje njenu inovativnu sposobnost. Svaki atribut
koji se dodaje kompaniji najčešće je samo posledica karaktera njenih ljudi, nema
inovativnih kompanija bez inovativnih ljudi kao što ni agresivnih kompanija nema bez
agresivnog vođstva. Upravo zato, ključni je preduslov za inoviranje promena i načina
razmišljanja. Osim toga iznimno je važno, što vrlo dobro znaju u Silicijumskoj dolini,
znati 'propasti'. Ako se bojite greške, neuspele ideje, tada u takvoj kulturi i okolini neće
biti inovacija. Jer kad bi kreativnost bila dovoljna, samo bi trebalo ideju koja vam je pala
na pamet zapisati na papir i stvar bi bila gotova...Ovako ipak treba mnogo više truda!

3 Biznis inkubatori
Biznis inkubatori su instrumenti za podršku preduzetništvu,sa ciljem da bi se
smanjila nezaposlenost i osnovao što veći broj novih preduzeća.Biznis inkubatori su
pretežno usmereni na rešavanje problema lokalnog ekonomskog razvoja putem
unapređenja preduzetničke baze, u smislu kako kvantiteta, tako i kvaliteta.

10
"Inkubacija" u ovom kontekstu podrazumeva obezbeđivanje dobrih uslova za
otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje poslovnih ideja,inovativnost u podsticanju
razvoja preduzetničkog duha, kao i preduzimanje konkretnih koraka u očuvanju takvih
uslova i kapaciteta neophodnih za sprovođenje zamisli.
Biznis inkubatori omogućavaju pružanje neposredne podrške preduzećima koja tek
počinju sa radom, u periodu kada su najpodložnija neuspehu, i na taj način direktno
utiču na stepen uspešnosti tih preduzeća.
Poreklo koncepta BI može se prepoznati u industrijskim zemljama Zapada tokom
sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

3.1 Definicija Biznis Inkubatora

Biznis inkubator je vrsta poslovnog udruženja čija je svrha da pruži podršku
procesu osnivanja uspešnih novih preduzeća putem pružanja određenih usluga, u koje
može spadati: prostor inkubatora, zajedničke usluge (sekretarijat, kancelarijska oprema,
knjigovodstvo, preduzetničko savetovalište, finansijski saveti, itd.), marketing i
umrežavanje. Inkubatori se međusobno mogu razlikovati po načinu na koji pružaju
usluge, po organizacionoj strukturi, kao i po tipu klijenata.
Biznis inkubatori koji su počeli sa radom ili su samo registrovani u Srbiji su:
Inkubator tehničkih fakulteta – Beograd , Biznis inkubator – Knjaževac, Inkubator
centar –Niš, Biznis inkubator centar – Prokuplje, Biznis inkubator centar Bor – Bor,
Inkubatorcentar za razvoj preduzetništva Rača – Rača, Poslovni inkubator Subotica –
Subotica, Poslovni inkubator Zrenjanin – Zrenjanin, Poslovni inkubator – Senta,
Poslovni inkubator Beočin – Beočin, Biznis inkubator – Pančevo, Biznis inkubator –
Kruševac, Biznis inkubator– Užice.4

4
www.mega-ui-serbia.org

11
3.2 Klasifikacija Biznis Inkubatora

U skladu skriterijumima za prijem i ciljevima, mogu se podeliti na dve osnovne
grupe:
• Višenamenski biznis inkubatori u koje mogu biti primljena sva preduzeća koja
zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standarde, i
• Specijalizovani biznis inkubatori, usredsređeni na konkretnu delatnost (kao što je
razvoj tehnologije, usluga, proizvodnje).

12
Zaključak
Naučili smo da su ideje potrebne da bi uopšte došlo do bilo kakve preduzetničke
aktivnosti.One su nužan preduslov i pokretački impuls.Najbolje su one koje su dobra
kombinacija preduzetničke vizije i preduzetničkih potencijala sa jedne strane strane , i
realnog tržišnog stanja (nezadovoljenih potreba potrošača) sa druge strane.
Bez preduzetničkih ideja, preduzetništva ne bi ni bilo, ali čak i sa dobrim idejam,
bez inovacija nema uspeha.Bez inovativnih procesa, sve je samo "mrtva trka" sa
vrmeenom u tržišnoj ekonomiji i globalnom poslovanju. Inovacije su potrebne svuda, ali
u preduzetništvu su najpotrebnije jer one doprinose boljem zadovoljenju potreba
potrošača. Dans je imperativ poslovanja i uslov za opstanak preduzetništva : stlana
promena - menjati- kontinuiran proces - trajno sadašnje vreme! Kako je čuveni
preduzetnik i inovator danačnjice Bill Gates rekao : “Every day were saying, 'How can
we keep this customer happy?' How can we get ahead in innovation by doing this,
because if we don't, somebody else will.”
Da pomognu process inovacije, smišljeni kao uspešna alatka poslovanja, tu su
biznis inkubatori, koji predstavljaju jedno od rešenja za problem veoma malog broja
novoosnovanih preduzeća i, indirektno, manjeg broja novih radnih mesta na lokalnom
nivou, u tom smislu što podržavaju novoosnovana preduzeća u svim aspektima njihovog
poslovanja.
Preduzetničke ideje, inovacije u preduzetništvu, biznis inkubatori svih vrsta....svi
su oni samo po karika u lancu koji je svakim danom sve duži, ali pitanje se nameće shta
je karika posle? O tome bi svaki preduzetnik trebao da razmišlja. Neko ko bude čitao ovaj
seminarski rad kroz koji mesec ili godinu, biće bliže sledećoj kariki, ili moža već ko zna
kojoj po redu daleko od biznis inkubatora.

13
Literatura

www.mega-ui-serbia.org
http://bs.wikipedia.org/wiki/Inovacija
http://www.ekonomija.cg.yu/files/1204307335.pdf
www.kg.ac.yu/uplf/fak/tehc/GrozdanicR060306.doc
http://www.scindeks.nbs.bg.ac.yu/clanak.php
http://www.knowledge-bank1.org/preduzetnistvo_vs_2_svi_05/lekcije/lekcija3.htm
http://www.ekonomija.cg.yu/files/1204307335.pdf
www.telfor.org.yu/telfor2005/radovi/PU-1.14.pdf
www.nzte.govt.nz/section/11735.aspx
http://en.wikipedia.org/wiki/Business_incubator
http://blog.b92.net/arhiva/node/2168
http://ec.europa.eu/enterprise/bi/

14