УВОД

Прва јавна електрана је изграђена у Њујорку 1882. године и та година се сматра
почетком електрификације. Тада се користила клипна парна машина која је покретала
генератор једносмерне струје и он је напајао струјом сијалице са угљеном нити а
касније и моторе једносмерне струје. Тај систем производње ел. енергије се углавном
састојао од неколико електрана које су биле међусобно изоловане и неповезане и био је
препун недостатака. До преокрета у електрификацији је дошло изумом
трансформатора, трофазне струје и асинхроног мотора 1887. године па је тада дошло
до великог напретка у овој области. Када су се јавили захтеви за већим снагама ел.
енергије, дошло је до међусобног повезивања електрана и до стварања великих
електроенергетских система.
У Србији је прва термоелектрана изграђена 1893. године у Београду.

1

енергију тамо где је најекономичније и да је на најекономичнији начин пренесе до потрошача где ће бити потрошена. омогуће прикључак извора (електране) и потрошача на мрежу. Њихова основна улога је да: 1.). подсистема производње. енергије на велике удаљености уз минималне губитке и падове напона. У чворовима се граде разводна постројења. чиме се врши пренос ел. 20kV и 35kV. ЕНЕРГИЈЕ Преносне и дистрибутивне мреже се састоје од чворова и грана (водови). 220kV и 380kV а у свету и 500kV. Номинални напони (ефективна вредност међуфазног напона) дистрибутивних мрежа у Србији су: 0. 2 . Трансформаторска станица још и врши трансформацију ел. енергијом снабдевају велике индустријске потрошче. 2. омогуће спајање водова истог напонског нивоа који се стичу у чвору. подсистема преноса.ПРОИЗВОДЊА И ПРЕНОС ЕЛ. С обзиром на намену. соларне и сл. Номинални напони генератора у електранама су релативно ниски (најчешће 15kV или 20kV). преко енергетских трансформатора повежу мреже различитих напонских нивоа и 3. Номинални напони (ефективна вредност међуфазног напона) преносних мрежа у Србији су: 110kV. аеро. 3kV и 6kV (за индустријске мреже) и 10kV. 3. Ова постројења могу бити са трансформацијом напона или без ње. енергија се од електрана до потрошачких чворова преноси преко преносне мреже и то је подсистем преноса. подсистема дистрибуције и 4. подсистема потрошње. Даље се ел. Разделна станица је свако постројење у којем се стичу водови истог напонског нивоа и намена му је да обезбеди расподелу ел. разводна постројења се могу поделити на разделне и трансформаторске станице. Електроенергетски систем састоји се од: 1. У савременим електроенергетским системима највише су заступљене термоелектране и хидроелектране а постоје и друге (нуклеарне.1. енергије на прикључене водове. ЕНЕРГИЈЕ Основна улога електроенергетског система је да производи ел. 750kV и 1150kV. 2.4kV. Потрошачки чворови се на дистрибутивну мрежу пркључују преко енергетских трансформатора спуштача напона.УЛОГА ТРАНСФОРМАТОРСКИХ И РАЗВОДНИХ ПОСТРОЈЕЊА У ПРЕНОСУ ЕЛ. енергија од потрошачких чворова до потрошача преноси преко дистрибутивне мреже и то је подсистем дистрибуције. Подсистем производње састоји се од великог броја електрана за производњу ел. енергије. Произведена ел. Посебан случај дистрибутивних мрежа су индустријске мреже које ел. Електране се на преносну мрежу прикључују преко енергетских трансформатора подизача напона. 2.

дана. Постројења високог напона (110kV и више) се раде напољу. На апсциси су нанешени сати. Главни делови разводних постројења су: сабирнице. Према томе. омогућава мерење или штити другу опрему од разних кварова или пренапона. Површина испод криве представља произведену енергију Wd у току дана. а на ординати оптерећења у MW. које се појављује у време кад највећи број потрошача у систему користи електричну енергију.енергије са једног напонког нивоа на други па се помоћу ње повезују мреже различитих напонских нивоа. Постројења за унутрашњу монтажу смештена су у зградама које се у ту сврху граде па су апарати и уређаји који се употребљавају код ове врсте постројења заштићени од атмосферских утицаја (влага.Дневни и годишњи дијаграм оптерећења Основна карактеристика електричне енергије. У дијаграму се у току 24 сата појављују два карактеристична оптерећења: максимално Pmax. растављачи. које се углавном јавља у ноћним сатима. прекидачи. На слици приказан је дневни дијаграм оптерећења једног електроенергетског система. 3. У трансформаторској станици која се налази у близини електране уграђује се и одговарајућа опрема која омогућава прекидање. уређаји за мерење и заштиту.) и зато су једноставније конструкције.1. и минимално оптерећење Pmin. на отвореном. ЕЛЕКТРИЧНА ПОСТРОЈЕЊА У РАДУ 3. по којој се она разликује од осталих индустријских производа. односно искључење појединих делова мреже или далековода. Према томе. троше електричну енергију по количини и по времену које им најбоље одговара. управљање и аутоматику. почев од великих индустријских потрошача. сигнализацију. Он представља основу за познавање захтева потрошача и на основу њега врши се изградња и погон електрана. или су без њих. прашина и сл. не постоји могућноот акумулирања или ускладиштења већих количина електричне енергије. Потрошачи електричне енергије. отвореног или оклопљеног типа. У постројења отвореног типа спадају постројења која имају преграде. трансформатори. Према просторном смештају постројења могу бити за унутрашњу и спољашњу монтажу. електране у једном енергетском систему треба да у сваком моменту задовоље потребе потрошача. с обзиром на индустријски процес. баријере и сл. То су постројења за напоне до 38kV (постројења за средњи напон) и могу бити отвореног или оклопљеног типа. Производња електричне енергије могућа је само у количинама које у посматраном моменту захтевају потрошачи тј. месеца и године. потражња електричне енергије мења се током сата. па све до широке потрошње у домаћинству. 3 . на радне и животне навике. јесте директна зависност производње и потрошње. на доба године.

нави-ка потрошача итд. иста количина енергије Wd произвела би се уз знатно мање средње снаге Psr тј. Wd Psr m = ______= ______ . Фактор оптерећења је однос између стварно произведене енергије и енергије коју би произвођач могао да произведе да је током 24 сата непрекидно радио с максималном снагом Pmax tj. Кад би потрошња била константна током 24 сата. Слика 1: Дневни дијаграм оптерећења електроенергетског система Из дијаграма може се закључити да произвођач мора у електранама имати инсталирану расположиву снагу већу од Pmax и да ћe му та снага бити у току дана искоришћена само кратко време. а према томе и трошкове производње. учешћа индустрије. произвођач би могао да има мању инсталисану снагу. Због тога се као основни показатељ неког конзумног подручја узимају фактор оптерећења и однос између минималне и максималне снаге.Облици дневних дијаграма оптерећења различити су за различита потрошачка подручја и зависе од структуре потрошача. Pmax 4 . 24 Pmax Pmax Карактеристичан je и однос минималног и максималног оптерећења: Pmin m = ______. доба године.

Ако се са i(din/kWh) означе специфични трошкови изградње. камате и доприноси. трошкови за гориво и мазиво. на ординати је нанешена снага.стопа издвајања за ремонт и одржавање. стални годишњи трошкови или трошкови снаге могу се изразити као: Ts = р • i • pi (din/god) R = pos + pa + p A + pRo pos . требало би узети 365 дијаграма дневног оптерећења.стопа амортизација pa . припрему воде и др.За анализу оптерећења посматраног конзумног подручја у току године.. дијаграм трајања оптерећења.2. Трошкови инвестиционог одржавања. иста количина енергије Wg могла се произвести за време Т дефинисано као: Wg m = ______ . тј.20. a на апсциси време трајања укупног годишњег оптерећења том снагом. Pmax 3. Фактор пропорционалности износи 0.Призводни трошкови за 1kWh Трошкови производње електричне енергије састоје се од сталних трошкова Ts. и од променљивих трошкова TR.150. инсталисана снага електране са Р. независних од количине произведене енергије. а не по хронолошком реду.трошкови осигурања pa . Максимална снага Pmax траје само кратко време. Оптерећења су у свим дијаграмима поређана по величини. амортизација. ануитети. Ови трошкови пропорционални су произведеној енергији и износе: 5 . Површина испод криве показује укупно произведену енергију Wg у току године.(век трајања у годинама 20-30) pА .стопа акумулације за проширену репродукцију pRO . зависних од производње. а стопу годишњих трошкова инвестиција са р. Због непогодног облика дијаграма дневног оптерећења за годишње анализе се радије употребљава тзв. У променљиве годишње трошкове или трошкове рада спадају углавном трошкови текућег одражавања. На слици приказан је дијаграм трајања оптерећења за једно потрошачко подручје. трошкови управе и лични дохоци особља су стални годишњи трошкови. Уколико се представи да је оптерећење било стално максимално. а минимална снага Pmin траје свих 8 760 сати.

специфична цена горива (din/kWh) увећана за 10% на рачун осталих променљивих трошкова. Специфични инвестициони трошкови и (din/kWh) знатно су већи него код термоелектрана. добија се цена енергије с (din/kWh) износи: с= + Ssr • Ct (din/kWh). Ако време коришћења инсталисане снаге електране износи Тi (h/god) може се произведена енергија представити као Wg = pi • Тi. тарифни ставови за обрачун електричне енергије. Тарифним системом се утврђују: критеријуми и мерила за одређивање категорије потрошње и група потрошача.TR = Cg • Wg (din / god) где je Cg . само стални трошкови.3. Код хидроелектрана постоје. у горњу цену треба још урачунати и сопствену потрошњу електране која износи 7-10% од произведене енергије. Уколико је време трајања инсталисане снаге Тi веће. Да би се добила цена на прагу електране. због опсежних грађевинских радова приликом изградње хидроелектрана. то је произведена цена мања. обрачунски елементи за утврђивање вредности испоручене електричне енергије и начин њихове примене.Тарифни систем Тарифни систем је начин обрачунавања испоручене електричне енергије потрошачима. обезбеђује прилагођавање потрошње електричне енергије условима и могућностима електроенергетског система. а трошкови мазива занемарљиво су мали. 6 . као и мере којима се применом обрачунских елемената и тарифних ставова за обрачун електричне енергије. У термоелектранама се више оперише са средњим специфичним утрошком топлоте Ssr (kcal/kWh) и ценом топлоте Ct (din/kcal) тако да се променљиви трошкови могу приказати као: TR = Ssr • CT • WG (din/god). За дату електрану све величине осим Тј могу се сматрати константним. Ако се то уврсти у укупне трошкове. 3. јер су трошкови горива једнаки нули. укупни годишњи трошкови износе: Т = Ts + TR = р • i • рi + Ssr • Ct • Wg (din/god). Према томе. у ствари.

Потрошачи чији су објекти прикључени на електроенергетску мрежу ниског напона до 1 kV а имају трошила чија је једновремена снага већа од 42 kW. за потрошаче из категорије „широка потрошња". потрошачи са једнотарифним мерењем 2. односно имају електроенергетску сагласност на називну струју прикључка већу од 63 А. Широка потрошња 5. Јавно осветљење У категорији „потрошња на високом напону" су потрошачи чији су објекти прикључени на електроенергетску мрежу напонског нивоа 110 kV и више. потрошачи са управљаном потрошњом У првој групи потрошача преузета активна енергија се мери применом јединственог дневног тарифног става. паркова. тунела. У категорији „потрошња на средњем напону" су потрошачи чији су објекти прикључени на електроенергетску мрежу напонског нивоа изнад 1 kV. а нижег од 110 kV. и којима се обрачунска снага. према времену коришћења и другим условима преузимања електричне енергије. У категорију потрошње „јавно осветљење" је потрошња електричне енергије за осветљење улица. Потрошња на средњем напону 3. тргова. Мере за прилагођавање потрошње електричне енергије условима и могућностима електроенергетског система садрже стимулативне услове коришћења електричне енергије за потрошаче који рационално користе ту енергију и изражавају се тарифним ставовима. потрошачи са двотарифним мерењем 3. историјских и других обележја. образују се следеће групе: 1. уређаја за путну сигнализацију и друга потрошња за осветљење јавних површина и јавних објеката. једновремене снаге потрошача и намене потрошње. 7 .Категорија потрошње електричне енергије одређује се у зависности од напона на месту испоруке електричне енергије потрошачу. Испод ових вредности потрошачи електричне енергије спадају у категорију „широка потрошња". Тарифни ставови за обрачун електричне енергије утврђују се за сваку категорију потрошње и групу потрошача. Категорије потрошње електричне енергије су: 1. Потрошња на високом напону 2. У другој групи преузета активна енергија мери се зависно од доба дана. пешачких пролаза. врсте мерних уређаја и других критеријума. У зависности од начина мерења испоручене електричне енергије. активна и реактивна енергија утврђује мерењем спадају у категорију „потрошња на ниском напону". путева. као доба примене виших и нижих дневних тарифних ставова. Потрошња на ниском напону 4.

Ако се у току дана догоде промене које ремете остварење предвиђеног плана диспечерска служба ће извршити потребне измене и ускладити план са могућностима. > куповину електричне енергије од других електропривреда. не занемарујући ротирајућу резерву.4. уговорне обавезе и губитке у електричној мрежи). Преносна мрежа са припадајућим објектима 8 . Дневни план рада EEC треба да садржи: сатни бруто конзум. > расположиве минималне и максималне снаге по месецима. пумпе и руднике). преноса и дистрибуције електричне енергије У складу ca наведеним тачкама ради се електроенергетски биланс који представља једногодишњи план производње. потрошње и ангажовања капацитета преноса. уговорне обавезе.3. На основу биланса предвиђених снага и потреба за електричном енергијом. о евентуалним поремећајима и хаваријским режимима који могу да проузрокују тешке последице. предвиђеног конзума и купопродајних уговора. Диспечерски центар (ДЦ) система или ЕПС-а на највишем нивоу хијерархије и у његовој је надлежно-сти управљање ЕЕС-ом Србије.Диспечерска служба и центри Међу службама одговорним за експлоатацију система једна од најважнијих је диспечерска служба која представља управљачки орган једног сложеног система. пумпе. Полазећи од планираног дневног оптерећења система. регулациони опсег и потребан напонски ниво. диспечерска служба прави програм дневног ангажовања електрана. Организације за производњу и пренос енергије дужне су да обавесте диспечерску службу о стању у свом постројењу. > планирану производњу електричне енергије и угља (за електране. Диспечерска служба ЕПС-а Србије је двостепено организована. Основни задатак диспечерске службе је да непрекидно управља електро-енергетским системом тако да се обезбеди: > стабилност система > довољно снабдевање потрошача електричном енергијом > сигурност снабдевања потрошача > квалитет снабдевања потрошача економичност производње. план пумпања. Он обухвата и: > укупне потребе за електричном енергијом и снагом (за директне потрошаче. планира се дневно и сатно оптерећење система. производњу електрана и обезбеђену ротирајућу резерву и регулациони опсег. > редослед економичности електрана. дистрибуције.

9 . > отвара и затвара дозволе за рад на објектима II и III групе. МРЦ то врши у облику права регулисаних Правилником о раду ЕЕС-а и Диспечерске службе ЕПС-а. Сви објекти ЕЕС-а су према својој улози и значају подељени у три групе: I. као и Упутство о надлежности и делокругу рада МРЦ-а. Слика 2: Мрежни регионални центар Носилац одговорности за координацију и управљање EEC као и потребним манипу-лацијама у вези са планираним и непланираним радовима је диспечерска служба ЕПС-а.због своје територијалне распрострањености је подељена на шест региона којима управљају мрежни регионални центри (МРЦ) сл. МРЦ обавља следеће послове: > оперативно управља радом објеката III групе. > подноси захтеве за радове или пријаве за одобрење искључења. > прибавља писмене сагласности од електродистрибутивних организација и директних потрошача за планирана искључења и друго. 2. II и III. Упутством о начину спровођења мера и поступака за извођење радова. > издаје налоге за укључење и искључење објеката II групе.

Пренос мерења активне и реактивне енергије је импулсног карактера. ради веће сигурности. учестаности. Од овог решења одступљено је једино у случају мерења која се базирају на промени отпора као мерне величине. На слици приказано је мерење позиција регулационе склопке и температуре трансформатора помоћу једног мерног претварача: G2OI G22 - мерни претварач. hg . а који се прикључују на кола мерних трансформатора. активне и реактивне енергије. а и где је могуће представља скупо решење. пошто се мерна информација добија у облику импулса са бројила енергије (није потребан претварач). Обрада аналогних информација ради даљинског преноса. За диспечерске центре и МРЦ-ве предвиђа се даљински пренос свих мерења која су потребна за технички исправно и економски оправдано вођење ЕЕС-а. Pt-100 . Ово решење је типски усвојено. отпор итд. Ово решење је диктирано техничким могућностима. погодне за прикључивање на аналогне улазе телеинформационог уређаја. активне и реактивне снаге.инструмент за показивање позиција регулационе склопке. пошто постоје два одвојена начина приказивања мерних информација. Све мерне информације се истовремено и стално презентирају локално у објектима и преносе даљински у центар управљања. напон.Даљинска мерења Мерења у EEC могу бити локална и даљинска. на чији се излаз редно повезују инструменти за локално повезивање и улаз уређаја за даљински пренос. позиција регулационе склопке и друго. пошто би одвојени системи за локално приказивање и даљински пренос. Локална мерења су мерења на самим објектима чији приказ је предвиђен одговарајућим инструментима на командној табли или орманима.5. што је за неке величине немогуће реализовати. уређај за даљинско управљање мора да поседује одговарајући импулсни улаз са обезбеђеном акумулацијом мерне величине.давач температуре (сонда). Улази мерних претварача се такође везују на крају мерних кола (иза инструмената). температуре. захтевали посебне (одвојене) даваче.) претварају у стандардне струјне сигнале 0-10 triA (± 5 mA). Мерни отпори одговарајућих давача прикључују се искључиво на улаз одговарајућих мерних претварача. Зато. Најчешће се даљински преносе следећа мерења: мерења струја. инструмент за температуру. 10 . мора се вршити одговарајућим мерним претварачима који мерне величине (струја. напона.3.

из МРЦ-а или из центра управљања електродистрибуције). Да би се даљински управљало потребне су (телемеханичке поруке) које се могу поделити у три групе: одређене информације 11 . из одговарајућег центра. што значи да се из сваког центра управља одговарајућим делом постројења.R .диск са отпорима у регулационом орману.Даљинско управљање и сигнализација Разликујемо два режима управљања код објеката ЕЕС-а и то: > даљинско управљање. > локално управљање. односно не постоји могућност истовременог управљања са лица места (локално) и „даљински". Што се тиче избора места управљања усвојен је принцип искључивости надлежности. Ово се односи на постројење као целину. И за овај случај важи принцип искључивости надлежности.6. јер нема управљања само делом постројења (нпр. Слика 3: Уређај за даљинско управљање 3.

Побуда релеја је једносмерним напоном (најчешће 48 V) мз уређаја за даљинско управљање. > сигнализације. > Даљински пренос аларма се врши стално тј. > мерење. Сигнализација се може поделити на два дела и то: > индикација положаја расклопне опреме и > аларми > Индикација положаја расклопне опреме се добија преко контаката сигналних склопки расклопне опреме ако их има довољно или преко помоћних релеја у посебном орману преко којих се врши умножавање контаката. независан је од режима управљања 12 . Даљинске команде се шаљу преко командних релеја који се обично смештају у посебне ормане. У оквиру уређаја за даљинско управљање уграђени су одређени склопови који оне могућавају једновремени излаз команде укључења и искључења (због сигурности).> команде.

Слика 4: Уређај за даљинско управљање 13 .

IV. заставица. ужади. . таблица са «златним» правилима (који се односе на рад и манипулације у постројењима) и обавештење о обавезној примени средстава личне заштите.у близини места рада где је потребно безнапонско стање због ових радова.блокирањем погонских механизама. . а обухваћени су поступком уземљивања и раткоспајања. Такође. .на местима одвајања од напона. . . У њима се не смеју налазити предмети који би могли да ометају пролажење.ПРОПИСИ О ИЗВОЂЕЊУ РАДОВА У ЕЛЕКТРИЧНИМ ПОСТРОЈЕЊИМА На одговарајућем и довољно уочљивом месту у постројењу поставља се једнополна шема постројења.блокадом укључења прекидача. . светлосне и звучне сигнализације и слично. просторија. Текст «златних» правила гласи: I.уклањањем топљивих уметака осигурача. на свим проводницима који су у нормалном погону под напоном. Уземљивање и краткоспајање спроводи се: . .блокадом АПУ. 14 . Врата затворених електричних погонских просторија треба да се изнутра отварају само кваком а споља специјалним кључем. . Уземљивање и краткоспајање спроводи се земљоспојницима или преносним направама за уземљивање и краткоспајање. упутство за пружање прве помоћи при несрећи коју изазива ел.4. Обавезно је постављање таблице са забраном приступа. III. Искључење. Ограђивање делова под напоном се спроводи применом ограда. струја. Ходници и просторије у разводним постројењима у зградама треба да су довољно широки и високи.уклањањем полуга и ручица за манипулацију.стављањем изолационих уметака. II.прекидачем и растављачем. Безнапонско стање утврђује се на свим проводницима који су у нормалном погону под напоном. V. уз видљив прекид (ако је изводљив). треба поставити и натписе који означавају намену појединих ћелија.развезивањем проводника. трака.вађењем уметка нисконапонских осигурача. . . На видним местима постројења треба поставити таблице за упозорење на опасност од додира и приближавања деловима под напоном. прикључака и сл. Спречавање случајног поновног укључења.на месту рада.раставном склопком. Безнапонско стање утврђује се индикатором напона или мерним инструментом. остварује се: . остварује се: .

одговарајуће заштитне мере: а. таблице безбедности и средства за означавање места рада. заштитне изолационе плоче.ЗАШТИТНЕ МЕРЕ И СРЕДСТВА ЗАШТИТЕ НА РАДУ Током обављања радова у постројењима користе се: 1. изолациона и мерна клешта. Изолационе мотке се употребљавају у затвореним постројењима а у отвореним само када је време суво. светлосне и звучне индикаторе. заштитне наочаре и штитник за очи и лице. траке. Индикатор напона служи за утврђивање напонског стања делова који су у нормалном погону под напоном и они се могу користити само за напоне за које су намењени и искључиво се са њима ради са изолационим рукавицама. Заштитне изолационе плоче користе се када се радови изводе у близини напона. 15 . ужад. као затита од случајног додира делова под напоном. Таблице безбедности и средства за означавање места рада обухватају таблице опасности. Изолационе мотке се састоје од цеви (шупљих или пуњених пеном) и изолационих штапова. мерне. 2. забране и упозорења.5. Заштитна обућа су заштитне електроизолационе чизме које се носе при манипулацијама у постројењима у којима напон додира и корака није у дозвољеним границама и обућа за електричаре која се носи при манипулацијама и другим радовима у постројењима. заштитни опасач. заставице. показивачи или индикатори напона и сл. Заштитни опасач служи за обезбеђење од пада при раду на висини. б. Изолациони алат служи за обављање радова под напоном. заштитно уземљење опреме високог напона и б. основна (способна су да дуго издрже радни напон и да омогуће радницима да додирују делове под напоном и да раде на њима): изолационе мотке (оперативне. заштитне рукавице. Заштитне рукавице могу да се користе као заштита од механичких и других повреда или при манипулацијама у постројењима у којима напон додира и корака није у дозвољеним границама. допунска (не могу самостално да омогуће заштиту али појачавају заштитно дејство основних средстава): шлем. Са њима ради квалификовани радник и искључиво са изолационим рукавицама. радно одело. ремонтне). Изолациона клешта се користе за постављање и скидање осигурача под напоном. средства личне заштите и заштитна опрема која могу бити: а. заштитна обућа. као и ограде. уземљење надземних водова.

Загреб 16 . Александар Матић. Х: Високонапонска расклопна постројења. ЗАВОД ЗА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКУ 3. Пожар. за IV разред електротехничке школе 2.ЛИТЕРАТУРА 1. Деспот Јанковић. Техничка књига. Маријана Живић Ђуровић: ЕЛЕМЕНТИ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИХ ПОСТРОЈЕЊА. Момчило Радивојевић: ЕЛЕМЕНТИ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИХ ПОСТРОЈЕЊА.

.............. 15 ЛИТЕРАТУРА........................2.................................................................Даљинска мерења........................................Даљинско управљање и сигнализација ..........................Призводни трошкови за 1kWh .. 5 3... 8 3..........................................Диспечерска служба и центри ......... ЕЛЕКТРИЧНА ПОСТРОЈЕЊА У РАДУ.................................................................. 3 3...... 11 4.............. ЕНЕРГИЈЕ ..........................................................................................1...........................................................................4....................................................................................................ПРОИЗВОДЊА И ПРЕНОС ЕЛ.....ПРОПИСИ О ИЗВОЂЕЊУ РАДОВА У ЕЛЕКТРИЧНИМ ПОСТРОЈЕЊИМА ...........Дневни и годишњи дијаграм оптерећења .......... ЕНЕРГИЈЕ .............. 3 3........ 6 3.................................................УЛОГА ТРАНСФОРМАТОРСКИХ И РАЗВОДНИХ ПОСТРОЈЕЊА У ПРЕНОСУ ЕЛ................... 14 5..........3..................................................................................5.......................................................................................................................ЗАШТИТНЕ МЕРЕ И СРЕДСТВА ЗАШТИТЕ НА РАДУ ............................. 2 3.......................... 2 2..................................................................................................................САДРЖАЈ: УВОД ..6........................................................................................................ 16 17 ...................................... 10 3..........Тарифни систем.................... 1 1....................................................

МАТУРСКИ РАД ИЗ ЕЛЕКТРИЧНИХ ПОСТРОЈЕЊА Тема: Електрична постројења у раду 18 .