You are on page 1of 383

ORIJENTALNI INSTITUT

U SARAJEVU
INSTITUT ORIENTAL
А SARAJEV-0
PRILOZI
ZA ORIJENTALNU FILOLOGIJU 1 ISTORIJU JUGOSLOVENSKIH
NARODA POD TURSKOM VLADA VINOM
R
Е V U Е
DE PHILOLOGIE ORIENTALE Е Т D'HISTOIRE DES PEUPLES YOUGOSLAVES
SOUS LA DOMINATION TURQUE
v
1954-55
REDAKCIJA:- REDACTION:
D-r BRANISLA V DURDEV, NEDIM FILIPOVIC,
HAMID В   D-r SACIR К  
ADEM HANDZIC
STAMP К ZA VOD » VESELIN MASLESA« SARAJEVO
1 9 5 5
Glavni i т urednik: NEDIM
FILIPOVIC - т urednik:
ADEM HANDZIC. Slaganje tur-
skog i teksta · т DZE-
MAL SPAFJb .- Tilraz 900 pri.mje-
ra<ka-.
Rukopi'Si se '\[.acaju. Obayjestenja
daje redakcija   Orijentalni
institut (zgra·da ђ muzeja)
Sarajevo, Vojvode Ы ш 7
SADRZAJ - TABLE DES MATIERES
Strana
Teufik Muftic, Uvod и н т jezika - Une i!ntroduction а J.'etude des
synonymes de la и а г а Ь е 5
Dr. Mehmed Begovic, п и medzele i opsteg ю й д za н
о г и - Le code ctvil ottoman (medjellat)et le code aiv'irl de Montenegro de 1888 33
Hamid Ь Dzizja И harac - »Dzizj.a« о и la contribution (le »haralc«) 43
Mithat Sertoglu, Neke m•i:sli о izvor:ima za и и - и п 1SUT
les и ·de l'h:i1stoi:re ot·tomane 103
Fehim Bajraktarevic, и srpomen.itci и и - Les и turcs а Oh:rid 111
Adem Handzic, п п   и Ali-pasa - Le Gouverneur de Bosnie
ш и A1:i!-pacha .
Omer Music, Mmbligu-n-ni•zam fi dTn.i-1-i:slam od и Prozorca - и
п fi: dini-1-i!Sliim de Muhammed de Prozor
П е т а р м в П р и л о г П р о у ч а в а њ у с а р а ј е в с к и х к у ј у н џ и ј а - CoiJJtri,bution а
135
181
des и de Sar.ajevo . 199
Dr. Sacir Sikiric, Ь Haldunova Pro.J.egomena - Les г d' Ь   Haldun 233
Nedim Filipovic, и ш и п i п - Les ti!mars »Odzak1uk« en
н • et Herzegovine .
Hivzija Hasandedic, и Cejvana Hethode и Hercegovini - Les ю и
de Cejvan Kethode en Hetrz€goiV!i:ne
Muhamed А Mujic, Prilog н и а aJJkoholnth pica и п i г
pod osmanskom v1ascu - Con,triLbution а и de la jouissance des boi,ssons a1co-
oliqes en Bosnie et Herzego.vine pendant le regime ottoman .
Rade Uhlik, О н и novo:indi:skim jezicima zeban-i и i :rromendi с Љ
le и dans н et dans а н г (tsi,gane)
SITNI PRILOZI - NOTES
Sur
251
275
287
299
Dr. Saci·r т Ј е ш rukopis Dzamina divana - П г и >>Divan« d.e Gami 320
и HadZijahic, Udio hamvezija и и na Mehmed-pasu Sokolovita- La р а г
des »Hamzevis« dans 1'attentat т Mehmed pacha Sokolov1C
1*
325
4
KRITIKA, OCJENE I PRIKAZI - CRITIQUES, COMPTES RENDUS
ю Dr. Fehrimu Badraikta'l'evi6u (Besim Korkut) . . . . . . . . . ._ .
Н С Hony, А Ш ћ т i Fahiir Iz and Н С Hony, AnEngblG,h-Turkish
Di,ctionary (F. Bajraktarevic) . . . . .
Wo1fram Eberha<rd und Pertev Ы Boratav, Typen ti.irkischer VoJ!ksmarchen (F. Baj-
raktarevic) . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .
Hans Wehr, Ь Worterbuch fiir die Schriftsprache der Gegenwart (F. Bajrak-
tarevic) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Heuser-$evket, Turkisch-deutsches Worterbuch (F. Bajraktarevic) .
М Fuad Kopriilu, Aleune ю н all' rinf1uenza delle ю b'iZ<lfntiae
И istiltuz.ioni oti:omane (F. Bajraktarevic) . . . . . . . . . .
Љ Cha<blua - Н   И aus der ш (F. Bajraktarevic) .
н т Mehmed
wende А Handzic)
der т und seille Zeit - г т Zeit-
Re'lf Н й   Et-ta<rr'if fi Ь 1-arebiyyi I, 11 О Music)
Hailffi B1anc, Studllies in North Pa1estinian Arabk Т Muftic)
Char1es Pellat, L'Arabe Vivali!t Т Muftic) . . . . . . . . .
Zeitschritft der .De-ut:schen Morgenliindischen И Band 103-104 А Handzic)
Н 1-<ilmiyy.i 1-<arebilyyi, XXVII, sv. 3 • ј ј 4 (0. М и З с
г .A:s:ilat;irque, Tome CCXLI Fasc. No 1-4 Т Muftic) . . .
Oriens, Vol, 6. NO 1-2 Т Muftic) . . . . . . . . . . .
W'iener ZeiltschDitft fiir drie Kunde des Morgenlandes, Band 51. sv. 1-4 i В 52 S1V1. 1-4.
А Handzic) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Bu1letin of the School of г and A:frtcaa з Un:iversi:ty of п Vol XV.
Strana
331
338
340
342
344
346
346
347
349
351
351
351
354
356
357
358
Р а т 1-3 Т Muftic) . . 360
Bullei;in de l'Institut d'Egypte, Tom.e XXXV Т Mujtic) 362
Jo'Urnal of the GyjpiSY Lore Socirety, Third Seni.es, Vol. XIX, Part. 4; Vol. Х Х Р 1; XXIII,
Р 3-4; Vol. XXIV, Р 3-4; Vo1. XXV, Р 1-2 (R. Uhlik) . . . . . . 363
IZ REDAKCIJE - DE LA REDACTION
OSI\"Pt redakc'ije na neke probleme ·c.asop•isa - н т • 'retPospectif de la redaction
sur q'Uelques з de la revue . . . . . . . . . . . 369
н casopirs.a i Њ - Echange des з et des Ш . 372
TEUFIK MUFTIC
UVOD. U, SINONIMIKU ARAPSKOG JEZIKA
PREDGOVOR
Pojava da se u nekom jeziku u istodobnoj upotrebl javljaju р о dvije ili vise
rijeci ili izraza istog odn. vrlo Ь znacenja, ili kako se oni oblcno nazivaju,
sino•nimi (ar . muteradifat), naziva se sinonimija   ј tera-
d u f). Kako se pak ta pojava u prvom redu odnosi na znacenje rijeci, to Ь na-
ucna grana koja ј е proucava tj. sinonimika spadala u jedno sire lingvisticko
podrucje koje se bavi znacenjima t·ijeci uopce, а nosi naziv s е m а h t i k а ili s e-
m а s i о 1 g i а Medutim, ta pojava im11 naravno mnogo dodirnih tacaka i s osta-
lim jezicnim disciplinama: fonetikom, morfologijom, tvorbom rijeci, sintaksom i
stilistikom.S obzirom na tu njenu raznolikost i specificnosti pojedinih njenih dije-
vova, namecu se sami od sebe i razliciti metodi za njeno proucavanje od о ј Љ su
neki primjenljivi i na cjelokupnost ove pojave. Tako Ь npr., onaj njen dio koji ј е
tjesnje vezan za fonetiku u izvjesnom smislu mogao djelimicno da se ispituje i eks-
perimentalno. Pitanja frekvencije javljanja rijeci i izraza (kao i drugi slicni pro-
Ь zahtijevaju naravno statisticki nacin promatranja. Razvoj raznih Ь i
znacenja, njihov zivot i nestajanje isrpiti vali Ь se s gledista historije. Javljanje
sinonimije kako u dijalektima samog arapskog jezika, tako i u drugim semitskim
i uopce ostalim jezicima u svijetu trazi н metod н U po-
gledu svrhe jednog ovakvog Ь studija (bez obzira н а metod rada) о н Ь se
mogao usmjeriti u pravcu н Ь н н Ь pak vi$e teoret-
skih rezultata, а moguca Ь н Ь i neka к i н i drugog.
Kako se iz samog н moze н cilj ovog rada nece Ь neko н
senje gotovih rezultata koji Ь Ь postignuti na neki od gore н nacina.
Svrha ј е rada, naprotiv, da na prvom mjestu н н н а samu pojavu sino-
н i н usko н s njom na jezicnom podrucju, а zatim da н
vaznost н н radi dobljanja cisto prakticnih rezultata narocito u le-
ksikografiji te. njihova koriscenja u н nastavi, stilistici i sl. S druge н
ovdje bismo samo ukazali i na mog-ucnost primjene izvjesnih rezultata sinonimike
pri н odredenih pojava u oblasti etno1ogije
1
historije
1
fi1g ..
zofije i ц jos щ granf' щ ч О i dr,
6 Teufik Muftic
------------------------
Rad se u svemu о а ш с ю na pojave u arapskom knjizevnom jeziku.
ski dijalekti se spominju samo u vezi s izvjesnim pozajmicama iz njih i opcim
njihovim н na knjizevni jezik. Opcepoznate analogije s н jezicima po-
sebno se ne isticu. Kratko receno, н н с е se obraditi, ukoliko se to moze u jednom
ovakvom uvodnom studiju, samo slijedeca pitanja: р о s t а ј а n ј е s i, n о n i m а
n а с i n i n ј i h о v е u р о t r е Ь е t е n ј i h о v о n е s t а ј а n ј е i n а ј z а д n e-
k е m i s l i о v а z n о s t i р r о н с а v а n ј а о v е р о ј а v е t ј z n а с а ј s i-
n о n i m i k е u g l а v n о m s а m о н u z о ј о Ь l а s t i l i n g v i s t i k е
К а о izvori za н pojave sinonimije uopce moze naravno da po-
н zivi govor (knjizevni i dijalektalni), а potom i usmena i pisana knjizevnost
н о р с е а posebno djela lingvistickog karaktera. О pojavi sinonimije znali н vec i
pisali stari arapski gramaticari i 1eksikografi, а literatura о njoj (u sklopu d1·ugih
semantickih pojava) na н u zadnjim godinama sve ј е ш н Izgle-
da da dosada nije objavljeno neko Ь i iscrpnije н djelo specijalno о sino-
nimiji u arapskom jeziku п kod Arapa niti п а Zapadu, р а ј е i to Ь о jedan od
povoda da napisem ovaj н rad н н potsticanja п а rad н ovoj oblasti ara-
Ь
Sto se tice Hngvistickih radova koji Ь р о nasem н mogli korisno da
posluze za Ш i obuhvatniji п rad п а tom р о ј н u н н п to
Ь Ь Ш gramaticka djela о р с е naravi н kojima se, pored ostalog, govori i о se-
mantickim kao i izvjesnim drugim pojavama koje s1.1 н nekoj vezi i sa п
ili 1pak leksicka djela podesna i za proucavanje ovoga п н н н
tim zadnjim н н djela н kojima н rijeci н na semantickoj osnovi
(tj. р о grupama rijeci п п kao sto ј е npr., veliki rjecnik Kitabu-1-mu-
fi н od Љ SJ:de). Pored takvih, za ovakvo proucavanje Ь с е svakako
pogodne i leksicke monografije tj. manja djela koja detaljno govore о pojedinim
pitanjima arapskog jezika s njegovom Ь razvijenom sinonimijom ne sarno s
· obzirom na broj sinonirna, nego i п а bogatstvo i fino nijansiranje njihovih zna-
cenja.1)
POSTANAK SINONIMA
Uvodni dio
U daljem н vidjece se da ј е nastajanje н ш manje ili vise pove-
н s н pojavama obradenim u raznirn odjeljcima gramatike, р а с е Ь po-
desno da н а е razmatranje i podijelimo prerna toj vezi. Prije samog н potreb-
н с е Ь da se nesto ш i о opcirn uzrocima jezlcnih usljed cijeg
djelovanja dolazi i do tzv. s i n о n i m i. z а с i ј е i 1 i s t v а r а n ј а s i n о n i m а
1
) Takve monografije su, npr., к i t а Ь u-1-w u h il s, к i t а Ь u-1-h а i 1, К i t а Ь u-s-s а   К i-
t а Ь u-1-i Ь i 1 O•d Asme<J:je i sliCna dje1a drugih autora. О najvaznijim г 1eksikografsJ,cim
djelima kod ADapa iscrrnije podatke daje, ppr., Ј Kraemer u ш radu S t u d i е n z u r а 1 t-
a г а Ь i s с h е n L е х i k о g r а р h i е - Nach Istanbuler und Berliner Handschriften - (Oriens,
Vo1. 6, No. 2, 1953, str. 201-238). Osta1a lingvisticka i г potrebna literatura neka se potrazi,
npr., u dje1u: G е s с h i с h t е d е r а r а Ь i s с h е n L i t t е r а t u r von Carl Brockelmann,
2. Auflage, Leiden, I. Band - 1943, П Band - 1949; I. щ - 1937, П Supp1. ___..,
. \
ш Е џ р р - 1942.
Uvod u sinonimiku arapskog jezika 7
-----------------------
К а о ostale jezicne pojave ni postanak sinonima nije mozda neki н
dogadaj u razvi,tku je,zika, ne,go ј е ustvari proces koji bez prestanka traje i dan
danas. Mnogobrojni su uzroci na djelu pri tom procesu sinonimizacije. Jedni leze u
samoj prirodi jezika, drugi u Ь ljudi koji se njime sluze, а treci u svijetu н ko-
jemu zive. Djelovanje svih tih uzroka, svih tih najraznovrsnijih egzogenih i endoge-
nih2) sila nesto е jedinstveno, ustvari tako nerazdvojno povezano, da se razdvajanje
moze izvesti samo teoretski, u svrhu lakse analize. Ziva rijec izlozena ј е vjecnoj mi-
jeni. Uz glasovne promjene vezane su cesto i one u znacenju i obratno, а sve te pro-
mjene opet zavisne su od о р с е mijene u svijetu. Razvoj jezika nekog naroda stvarno
ј е samo jedan od vidova njegove о р с е kulturno-historijske evolucije.
Drugu grupu tih egzogenih sHa od znacaj:a za jezicne promjene sacinjavaju i
pojedinacni dogadaji u razvoju ljudskog drustva. Pojava islama, npr., od presudnog
ј е znacaja za arapski jeziik uopce, а posebno za knjizevni. Ne samo da ј е taj dogadaj
izazvao mnoge promjene u njemu, nego mu ј е ustvari osigurao i sam zivot sve do
danasnjega dana. Tako ј е za arapski jezik znacajan i bliZi kontakt Arapa sa Zapadom
od 19 vijeka, nagli tehnicki razvoj u nasem stoljecu kao i razni drugi manje-vise
vazni dogadaji u' povijesti arapskih zemalja.
К а о trecu ш tih spoljasnjih sila koje djeluju na promjene u jeziku tre-
ba smatrati i narodnu mastu. Ona oblikuje izvjesne strane, р а i domace ali narodu
katkad nerazumljive rijeci, а mijenja i Љ znacenja, i to sve u skladu sa svojim
shvatanjima i osjecanjima п а osnovu bolje poznatog i р о obliku slicnog materijala u
narodnom govoru, sto se onda moze prenijeti i u knjizevni jezik . Т о djelovajne na-
rodne fantazije na podrucju jezika naziva se n а r о d n о m i 1 i р u с k о m е t i m о
1 g i ј о m.
О drugim tzv. endogenim silama koje su na djelu pri promjeni znacenja
rijeci, р а prema tome i pri stvaranju sinonima, Ь с е govora u odjeljku о э п
Sada Ь pak najtprije iznijeli samo Ь о fonetskim promjenama znacaj-
nim za sinonimizaciju.
Kod svake rijeci (u uzem smislu mozemo ovdje reci i sinonima) razlikujemo
s jedne strane njen glasovni (akustlcki) utisak koji nastaje kao rezultat odredenog
fizioloskog procesa tj. pokreta govornih ·organa. S druge strane zapazamo njenu
pojmovnu (semanticku) prirodu tj. njeno znacenje kao proizvod izvjesnog psiho-
loskog procesa (misljenja, osjecanja i volje). Sto se tice akusticke strane jezika,
nece nas ovdje zanimati i oni najmanji dijelovi do kojih se moze doci teoretskom
analizom, nego samo oblici koji imaju samostalno znacenje, р а bili oni prostijeg
(rijeci) Ш slozenijeg sastava {izrazi Ш lokucije). Glasovne Ш fonetske pojave Ь с е
za nas od interesa u prvom redu ukoliko su u vezi s pbstankom sinonima. О se-
mantickoj strani rijeci Ь с е govora u odgovarajucem poglavlju ovoga rada.
2
) О tim egzogenim silama vidi: г Р е а г Skok, Р r е g 1 d f r а n с u s k е g r а m а t i k е  
Dio prvi: I Fonetika, П Morfolo15ija, III Tvorba rijeci, rv Semantika, V Щ щ 1938
1
str.   497-499.
8 и и
Fonetske promjene
Usljed glasovnih promjena moze da dode i do promjena u znacenju П Ј е С
а nas с е ovdje naprotiv zanimati samo takve fonetske promjene zbog kojih se
'njihovo znacenje nece znatno ili nikako promijeniti. U poglavlju о semantickim
promjenama vidjecemo Ь о tome da svaka rijec ima svoje individualno kao
i svoje funkcionalrio znacenje.
3
) Mi cemo se uglavnom pozabaviti onim prvim. Т о
individualno znacenje vezano ј е u г (kao i u ostalim semitskim jezicima)
prvenstveno za tzv. korjenite suglasnike ili radikale. U ovom poglavlju с е doci u
obzir promjene upravo tih suglasnika. О grupi konsonanata koji zajedno s vokalima
sluze za nijansiranje osnovnog znacenja rijeci kao i za tvorbu raznih njihovih
osnova i Ь govorice se u vezi s morfologijom i tvorbom rijeCi.
Od promjena korjenitih suglasnika, ne ulazeci Ь u ispitivanje njihovih
uzroka i navodeci samo р о nekoliko karakteristicnih primjera, doci с е ovdje u obzir
slijedece: а z а m ј е n ј i v а n ј е Ь ј е d n а с е n ј е с r а z ј е d n а с i v а n ј е
р r е m е t а n ј е i е i s р а d а n ј е s и g 1 s n i k а
а Zamjenjivnje (supstitucija, а г JIJ.:I Љ Ш vise Ь
fizio1oski srodnih) konsonanata н п da se zam.ijene u п о г ј е п н
. .
obrazujuci п а taj п а с п dva ili vise п п п о г ј е п о а Uzmimo za г ko-
г ..:;_;. - bezeqa, Ј - beseqa i Ј   be?aqa. Vidimo da se razlikuju t_t)o drugom
radikalu od kojih su »Z«, »S« г glasovi razliciti р о п dok ј е -?-
slicno п »S« uz dodatak tzv. velarizacije, а т Ј Џ - itbaq) tj. dizanja г
znjeg dijela jezika prema mekom nepcu, velumu. Konsonanti »S, Z« pripadaju grupi
dentala ciji ј е naziv п р о п govornom organu koji sudjeluje
pri п artikulaciji tj. р о Ь (latmsk.i dens = zub). Druge takve grupe
Ь SU SVOje ime р о н govor11im organima kao sto Sll: llS11e, :jezik,
nepce, resica, grlo i dr.') п se zamjenjuju ponajvise л п п iz
jedne te iste takve grupe, ali ima slucajeva zamjene п i iz Ь а
ponekad i udaljenijih grupa. Evo jos nekoHko primjera takve supstituc.ije: 1) iz
istih grupa: ._;l.;i- eraqa, ..:;1.;·"'- heraqa, ):- - ge'ere, - ge'are, Ј - erge'e, "-:-.;\
- ergehe, с Ј • - medeJ:la, о Ј - medehe, ј • - remeze, _;.l - lemeze, Ј - gedde, l.,._
- - zebeqa, Ј Ј zemeqa, _;:) - gebere, ј - zebere; 2) iz Ь н
- redal)a, - re<;faha, lt.; - tele'a, (! - telega, c:::l; - feleg;e, Jl; - feleqa,
Ј - Ь е п е а - Ь е п е е 3) iz daljih gru'pa:r .);. - hareme; r...l;. - hazeme, fesege,
С - fesege i mnogi drugi.
5
)
Ь Ј е d n а с е n ј е (asimblacija).
6
) - Asimilacija п sastoji se н
tome 1) da se dva razlicita о п о п а п а Ь susjedna) Ь н р о
3
) Skok, Љ str. 196-198, § 495.
4
) Poblize о и konsonanata р с mjestu и vidi, npr., u и Т и
Т r i 1 i t е r е u а r а р s k о m ј е z i k н (Prilozi za orijentalnu н itd. III-IV, str. 511-
515) i drugim.
5
) Neke od ovih и navodi, р г Е Ь й й и Ь н Ь И
et- Ь u svom и К i t il Ь н F i q h и we Esrilri-1-<.areblyye (I izdanje, Kairo 1318/
1900), str. 302. Vidi takode i kod Н н и djelu: Е М и z h i r f i и 1 u m i-1-
н g а w е е n w il<i-h 5, (Kairo 1325/1907), I dio, str. 272-282 Ш str. 325-331.
6
) о asimilaciji и о р с е vidi: N. v. н ш G r а m а t i k а 1 i t е r а t н r n g а r а Ь
5 f; о IS о ј а z k Ф г 1928
1
в г
Uvod u sinonimiku araJpskog jezika 9
ш izgovoru tako da se jedan od njih usljed toga ш u fizioloski srodan
glas. Т о Ь Ь tzv. d ј е l i i с n а а s i ш i l а с i ј а kao sto ј е ш promjena
kons. »n« u Ш ispred Ь u rijeci Ј transliteri:rano sunbul, а stvarni ј е i:z-
govor s u ш Ь u l; 2) da se ti konsonanti ш potpuno izjednace obrazujuci
а ш о jedan udvojeni odn. dugi konsonant (to ј е tzv. р о t р u n а а s i ш i 1 с i ј а
ar. i\.C..)\- ш Poznato ј е npr. jednacenje kons. »1« od odredenog c1ana .....;! _ _,.:!\ r'l
- ш sa ш п jza njega, а Н nas с е ovdje zanimati
а ш о s1ucajevi kada pored Ь s ш ш postoje i takvi bez nje (naravno
istoga znacenja). Takvi se s1ucajevi jav1jaju npr. kod izvjesnih g1ago1skih Ь
Tako u V i VI vrsti g1ago1a ciji г pocinju ш ..:.,, С ј
._;..' U"', .1 i Ј prefiks » te-« izgublvsi svoj voka1, se ш s po-
ш ш а naprijed se radi izbjegavanja dvokonsonantnog pocetka (
- iltiqa'u-s-sakinein) koji ne trpi arapski knjizevni jezi<k, dodaje prefiks »i-«.
Tako nastaju npr. s1ijedeci para1e1ni Ъ (V vrsta) с - Ъ - Щ е Ь Ь е е
• - tesaqqaqa, _;&.:;\ - issaqqaqa, - tetahhere, .;,bl - Щ i sl.; ili (VI
vrsta) l:\:.i - tetabe'a, l:\i\ Щ i;\Ji - tedare'e, Ј - iddare'e, _;\\.ii _ ф
Ј - ig i td.
7
)
н »n« od prefiksa »in-« u VII г g1ago1a ш о е (ali ne ш о а da
se ш s ш ш Ш doticnog g1ago1a, р а nastanu n1pr. ovakvi
Ь - ш   pored ш neasimiliranog - ш   i dr.
8
)
Kod g1agola VIII vrste kons. »t« ·o·d infiksa -te- moze da se ш s
ш ш doticnog g1ago1a (u obzir do1aze najvise slijedeci ra·dikali Ј Ј • <.?·
•• ._::.,, ..:.,, Ј ), ј U""' .1 ). Kako jednacenje u nekim ш moze da bude
ш Ш н ili i da se nikako ne izvrsi, ш nastati zbog toga razni
ш oblici kao StO SU npr . - Щ е ш е е Ј - ш ј - ш Ј
- - iddekere, ј - Щ fil :.. ittegare, - г -
bere i dr.")
Uz parcija1nu ш ш Ј u s а n о v posebno slucaj jednacenja
u vezi s ш Medutim, taj Ь se slucaj mogao Ь osta1im s1uca-
ш ш р о mjestu tvorbe nasuprot jednacenju sug1asnika na osnovu
njihove zvucnosti, а ш о sto ш ovd:je ш ш potrebnim jedno takvo raz-
'dvajanje u ш ш . ш za ш н asimilacije na-
vodi а ш о primjer rijeci с - degate (bez ve1arizacije) р е ш а Ј - cJagata (s ve1e'-
н Slican Ь ш Ь о i kod rijeci Ј sirut prema .11.;"' - ?irat (ovosu
7
) Vise primjera za to vidi, npr., u djelu: Dr. Sa:cir Sikiric, Muhamed Pasic i Mehmed Han-
c1.zic, G r а m а t i k а а r а р s k о g ј е z i k а za nize roazrede medrese i srednjih skola. I dio:
Gramatika i vjezbenica sa rjecnikom, Sarajevo 1936; П dio Sintaksa i citanka sa rjecnikom, Sa-
rajevo 1937; I, str. 109.
8
) Ь str. 27, VII pod Primecanie.
9
) Uporedi Jusmanov, ibld., uz VIII, str. 27-28.
10
) Jusmanov, ibld., str. 14;,
10 и и
-------------------------------- ------------
и primjeri asimilacije и konsonanata sto ј е rjedi и nego kod
и Ovdje Ь spadali npr. i и kao sto и и rijecima: J;h-1 - is!abl,
Ј Ь - Щ и ш Ј щ и i sl.
11
)
К а о poseban и и asimilacije moglo Ь se uzeti stapanje и
istih radikala и jedan и odn. н konsonant. Т о se dogada u odredenim
okolnostima kod tzv . .....<..[,.:,. и glagola tj. takvih ciji ј е и i treci raclikal
jednak kao npr . .>. .. - medde а isto tako i kod pravilnih glagola и IX i XI vrstl. Nas
с е ovdje и zanimati samo takvi н ё kada и р о г е о s udvojenim postoje
i oblici kod kojih do tog stapanja nije doslo. Т о cemo na,ci и izvjesnim oblicima im-
perativa i prohibltiva ( <.tf Ј Ј е г \Ve nehy) i apokopatusa ( - megzum) kako
и I (osnovnoj) tako i и izvedenim vrstama izuzev П V i XIV. Zbog slicaosti gornjih
oblika dovoljno с е Ь da navedemo samo nekoliko primjera za imtperativ:
I г - и и и ili Ј и .) - firre, г Ш _;)\ - ifrir,
U""" - messe, messi ili u-·1 - imses; IX vrsta: Ј - ф Ц г ili Ј - ф ш
i. dr.
12
)
с R а z е d n а с i v а n ј е (disimilacija). -- Gore spcmenuto stapanje и
identicnih konsonanata и jedan и ide za tim da se izbjegne ponavlja1nje istog su-
glasnika и jednoj te istoj rijeci. г jezik uopce ne trpi da dva ista и
Ь и и и radikali и и Jedini znacajniji и cine navedeni mu-
<.ia'af г ali se i kod njih sastaJanje dvaju istih radikala otklanja
и stapanjem и i treceg korjenitog и u taj isti samo н
jeni, и и
и kada se od dva ista i1i fizioloski sasma Ы konsonanta jedan
zamijen:i nekim и razlicitim konsonantom; о а н se kaze da se izvrsilo njihovo
r а z ј е d n а с i v а n ј е (njihova ш Tako npr. pored oblika sa rijetkom
konsonantskom gru.pom »fm« kod rijeci ial - lefeme ш rl.il - lifam •postoje i takvi
s oblcnijom grupom »!m« tj. (1 -le!eme i rl:l - Щ а Slican ј е и i u primjer-
ima: е -seqaga prema ё - seqa'a ш r"" -?aqaga prema t"" -?aqa'a i sP
3
)
d) Premetanj (metateza, ·ar. - Ъ -- Dva korjeni и mo-
и nekada da zamijene svoja mjesta Ь и pojedinim rijecima Ы о u nekom kori-
и uopce tj. и svim rijecima   od takva dva ili vise sinonimnih korje-
nova. и se pri tom и oblcno dva su.sjedna radikala, ali se takva
zamjena vrsi i и u.daljenijih radikala kao sto ј е npr. slucaj kod glagola Ј Ј
.- desere i u-.).J -redese. Evo jos nekoliko primjera za premetanje и uopce:
- !;at.efe, Ь l;afete, - fel;ate, )-·_;. - seb.are, tJ';. Sere!}a, Ј   Џ
-l;azret, .110..) - zagleta, ь   ј - Ц   .;.;..\. - mil'aqat, А •• - mi'leqat i dr.
11
)
11
) Uporedi, npr., и Ma<lilf, Е М и n g i d и 7 izdanje 1931) kod tih rijeci, str. 9 i 11.
12
) Poblize о ovakvim и vidi: Jusmanov, Ь str. 39-40.
13
) О pojavi disimilaeije и arapskom и Ы с е svakako podataka и и К о n s о n а n-
tische Dissimilation in den semitischen S.prachen od R. Ruzicke, Praha
1909, samo nam to djelo (kao ni и sa slicnom Ь nije nazalost bilo pristupacno;
14
) Uporedi о ovome, npr., Т е Ш Ь ibld., str. 3
1
0·2 Ш Щ   Ы I, str. 282-285.
Uvod и sinonimiku aratpskog jezika 11
е I s а d а n ј е   с - !)agf).- Korjeniti и se opcenito vrlo riJetko
и Ь е Zn:acajan и od toga с н е tzv. Ь su.glasnici ( Ј Ј Ј Ј и  
'illeti) tj. Ј (w, у svakako zbog т о ј е vokalne naravi, р а е stoga i и se-
mivokalima ili poluglasnicima. Pored njihova и zamjenjivanja i pretva-
ranja и и glasove, oni se nekad ј pJtpuno и Ь е kod tzv. Jl:. - mitai, .....; .>':" 1 - egwef
i ,_,.,.;l;- korjenova (kao i njihovih ш ali se mi ovdje necemo upustati
u nabrajanje svih mogu.cih и ispadanja suglasnika, nego cemo navesti pri-
mjere samo za slucajeve javljanja paralelpih oblika tj. takve gdje pored obl.ika s
Ы konsonantom dolazi i takav gdje ј е on ostao u upotrebl ili е pak ispa-
danj samo izuzetan sl ucaj.
U skla1dU S onim sto П naglasili, и Ь konsonanta »W« ili у
te njihova pretvaranja и odgovarajuce vokale itd. kao щ л kod Jt; - qale, .JL - sare,
Ј Ј - т • Ј - rem.a i sl. ne mozemo ovdje navoditi, iako su veoma oblcni i
mnogobrojni, jer se и takvim s1ucajevlma sinonimni Ь ne и Isto se tako
ovdje ne Ь mogli nayoditi ni и gdje postoje istina р о dva Ь istoga zna-
cenja od kojih ј е jedan и odredeni radikal kao npr. infinitiv :.;.. - miqa!: po-
red Ј • Ј wemq (od Ј Ј - \Vemiqa), ј е г и isti nastali na osnovu raznih oblika (ovdje
fi'let odn. fa'l), te Ь ovo zapr<:tvo э и и
Od ostalih и 1ma н ispadanja konsonanta • (tzv. ;;_;.- - hem-
zeta),a jos rjede se и Ь е ostali konsonanti. Slucajeye ispadanja hemzeta kod odrede-
nog clana (tzv. Ј ј О ј   - и kao i nekorjenitog hemzeta od 1prefiksa
kod nekih rijeci (kao c..r.l- Љ r·\ - ism, c:"l:.fl-   п i dr.) i Љ glagolskih Ь
(imperativa I vrste te infinitiva, perfekta i imperativa VII, VIII, IX, Х i XI vrste
glagola) spominjemo za to sto se hemze kod istih rijeci i Ь samo u и
и sacuvalo и и (to ј е tzv. ;;_;.-- и   Poblize se о tome
moze naci u svakoj gramatici arapskog jezika.
15
)
Vrlo ј е rijedak и и hemzeta kao и radikala и naknadnu
kantrakciju vokala usljed cega se prvi i treci radikal ш ю Ь Tako
npr. od Ј - se'ele moze da postan.e Jl- - sale, od Ј - ze'eke с е nastati Ј - zake
itd.
16
)
Kod nekih glagola u п Ы pored oblika s krajnjim hemzetom
postoje i sinonimni Ь bez п ј е а ili zapravo pretvorenim u konsonant »W« Ш у
(samo se postavlja pitanje koji su ocl njlh prvobltni?). Tako npr. pored ·Li.J - refe'e
postoji i li_; - refi'\, 1:"" - !)ate'e, с hata, i.J.Ji- erjre'e, Ј e<Jra, \),\ - atre'e, <>),\
- atra i dr.
1
')
Kod п rijeci od vise ш moze u mnozini da п neki od njih
ili pak da ostane i sacuvan п р mnozine Jt.;- te'alin i --:-il.; -   Ь (od --:-1..;- ta'leb)
Ш - bet!adin i а - be!!anid (od ё - beQ.andat) i dr. Slicno se moze dogoditi
i pri tvorbl deminutiva, р а с е se za л ј е а naci р о dva Ь kao sto ј е u primjeru
15
) Sikiric itd., Љ 15-17 idr.
16
) Vidi, npr., Jusmanov, Ь str. 44.

Za znacenje i drugo uporedi, npr., М а Ф Н ibld., kod. navedenih glagola,
12 Teufik Muftic
..1...lc - 'uleidin i ..1..:}" - •uleinid (koji su deminutivi od л - 'alenden), ali i ovo prije
spada u morfologiju odn. tvo·rbu rijeci jer su ovi raz1iciti obli.Jci nastali na osnovu
razlicitih tipova za obrazorvanje p1ura1a odn. deminutiva.
18
)
Pojava odbacivanja cije1og s1oga kada se nade pored drugog istog ili И
njemu, naziva se h а р 1 l о g i ј о m. Tako se npr. kod nekih g1ago1a moze odbaciti
prefiks »te-« u imperfektu u oblicima kada dode ispred drugog »te«, р а se moze
reci Щ Ј Г J..)i.; - tenezze1tl mjesto т ,J..)i.:; - t.etenezzelu, i SJ.i
9
)
Ovim Ь zavrsili kratak preg1ed fonetskih promjena (ustvari samo konso-
nanata) vaznih za stvaranje sinonima. Grada nije iscrp1jena do kraja, ali ј е mozda
receno ono sto ј е najvaznije u vezi s postankom sinonima. Na redu ј е sa:da da po-
g1edamo i о Ь ј е najraznovrsnijih oblika u prvom redu u т Ь rijeci а time na-
ravno i sinonima) zajedno s izvjesnim pojavama iz morfo1ogije, jer su ove dvije
grane gramatike medusobno tijesno povezane.
Tvorba rijeci i morfologija
20
)
Promatrajuci konsonantske promjene obracali smo paznju na stvaranje sino-
nimnih oblika i rijeci od vec postojece grade u jeziku. Sada Ь pak pogledali
postajanje Ш tvorbu raznih osnova, rijeci i oblika bez Ъ na п pro-
mjene njihovih korjenitih suglasnika. Imajuci uvijek na umu ogranicenje stavljeno
razmatranju u ovome radu, obradicemo sada razne n а с 1 n е о Ь r а z о v а n ј а
n о v i h r i ј е с i р о m о с u а k r а t k i h v о k а 1 Ь f 1 k s i ј е с d е r i v а
с i е i d) k о m р о z i с i ј е Iako se jezik bogati i usljed spomenutih konsonantskih
promjena, ipak glavni izvor obnove leksickog Ь arapskog jezika lezi upravo u
Ь oblika nastalih na pojedine od ovih nacina ili zapravo vecim dijelom raznim
njihovim Ь Tako se kratki vokali npr. Ь sa svim osta1im
nacinima tvorbe, ali ima oblika koji pored radika1a sadrze samo kratke vokale.
Najprije Cemo i razmotriti takve obllke.
а К о m Ь i n а с i е s k r а t k i m v о k а 1 i m а - Arapsko pismo, uko1iko
uopce biljezi kratke vokale, kvalitativno razlikuje samo tri osnovna voka1na tipa:
.;."":,; - fetl,lat tj. а   - 9ammet tj. »U« i о kesret tj. »i« koji u zavisnosti od
okolnih glasova donekle mijenjaju i svoj Ь kvalitet.
Vokalizam u arapskom vr1o ј е pokretan, а us1jed toga do1azi do mogucnosti
stvaranja Љ sinonimnih oblika koji nas ovdje jedino i zanimaju. Tako se npr.
u perfektu ( .._,:,l. - ф jav1jaju glago1i Ciji ј е drugi radika1 razlicito vokaliziran
(naravno uz _ isto znacenje takvih Ь kao npr. - be<:.fe·!J_a, begul}a, begil}a,
Ј - feseqa i fesuqa, t_) - ferega i feriga i dr.
Kod nekih с е se takva н javiti u imperfektu (i srodnim oblicima)
kao sto ј е u primjerima: Ј yefsuqu i yefsiqu, - ye:Sibe'u i Ь Ј ya'-
rusu i ya'risu, Ј • • yaqfu1u i yaqfilu, &.i: - yefregu i yefrugu itd.
21
)
18
) О ispadanju konsonanata u ovakvim slui'ajevima vidi, npr., u djelu: Dr. С Р Caspari's
i\ r а Ь i s с h е G r а m m а t i k, Ftinfte Attflage bearbeitet von August Mtiller, Н а Н е а S. 1887,
str. 120 (Anmerk. а i str. 15'0· (Anmerk. а
19
) О ovom vidi, npr., Sikiric itd., Ь I, str. 106.
20
) о Ь rijeci opcenito vidi, npr., Skok, Ь str. 91-97.
21
) Ovi i mnogi drugi primjeri щ se vide, npr., kOd м а • й а Ь Ш u ma kojem ц
f;)'om arapskom rjecniku. · ·
____________ U_vod и sinonimiku ara1p•skog jezika 13
Р о и и se od samo tri osnove (oznacene kod njega sa к а т а л Ћ а
т у л к а т и л razvilo kod т ve1iko mnostvo (preko 40) Ь g1ago1skih
imenica Ј Ј • -

Da Ь se izbjeglo kasnije ponav1janje, navodicemo ovdje
и i oblike obrazovane fleksijom i derivacijom. Evo neko1iko primjera tih
glago}skih imenica: Е qat', t_lk.i.;- Щ t-'·- maq!a'; i..1\- kerem, ;,..)- keremet,
keramet;.Jic и ф ш и Ј и ->.Jic и o.Ji .. - ma'<Juret ma'<Jiret; ј - fisq,
Ј - и й   - c)aJ:lk, c)aJ:lik, c)iJ:lk i1i c)iJ:lik itd.
Kod pridjeva Jusmanov navodi 10 т osnova.
23
) Evo samo nekoliko
primjera za njih и и а о i и ,.prethodnom и с а ј и - negs, nig·s,
neges, neg1s, и i >; - и i\->; - ne·vvwam, - и )"'" и
и ј - haliyy; а - и и ...>:h:. - setlr i sl.
Postoji preko 30 Ь za и nepravilne ш ( ./S:. tS - gem' и
kesser) od kojih se samo nekoliko о Ъ а и ј е и р о о с и kratkih voka1a, inace
se one tvore afigi,ranjem и vezi s tim vokalima. Evo zato nekoliko primjera tih
mnozina obrazovanih na razne nacine и и da njihovi odredeni Ы
и manji broj jedinki (to и tzv. :.l.ii\ (S - и dok se kod Ћ
Ь mnozine to ogranicenje ne jav1ja (sto ј е и с а ј tponekad i kod onih prvih).
Takve mnozine и se ;;jsJ[ (_,..._ и Osim toga napominjemo da
neke mnozine и raz1icita znacenja и raz1icitim znacenjima zajed-
nickog Ы jednine (kao npr . ...::.-.7:-:- Ь и у й = и с е i ..::.-l:-:1- ebyat = stihovi) izve-
dene od zajednicke jednine - beit koja ш а ·t.a о Ь а 1Zll!a1cenja,). А sa,da evo ю
liko primjera tih nepravilnih mnozina: ј - и ili и и Ј - nimar, Ј
- numur, o.Jli. - nimaret, о Ј й ј - и .Jli.l - enmar . (sve od .)
- nemir); Ј naq, Ј у - nilq, niyaq, Ј ј enwuq, J.Jil - en'uq, Ј е и и
ј - и Jl_,;l - enwaq, - п - niyaqat i pravilno - naqat (sve
od - naqat); pi - и ili neum, (-; - и ili niyyem, il:i - niyam ili
и i i\>; - и (sve od (li - na'im) itd.
24
)
Ь F 1 k s i ј а - Ona Ы и tri nacina tvorbe П Ј е С и
promjenom Ь о njihovih voka1a Ь о radika1a, ali ј е i ovaj п cesto, vezan i s
и nacinima tvorbe. Т о и ovi ш 1) d и 1 е n ј е (pro1ongacija) izvjesnog
voka1a, 2) и d v а ј а n ј е (geminacija) nekog radikala i 3) р о n а v 1 а n ј е (re-
и jednog Ш и radik1a и obadva s1ucaja tj. od и i ponav1ja-
nja se и prvi radtkali).
25
)
1) D u 1 е n ј е - Upotreba dugih voka1a (u osnovi rijeci) veoma ј е cesta и
tvorbl rijeci. Pored и koji se • и naci u ost;alim primjerima, da navedemo
ovdje jos samo neko1iko (zajedno s njihovim odgovarajucim sinonimima): .)L- safere
22
) О tipovima ovakvih glago1skih imenica od trilitera vidi Jusmanov, ibld., str. 36 ili Caspa-
ri-Miiller, Љ str. 88-9·5·.
23
) О tim osnovama kao i uopce о tvorbl pridjev.a vidi Jusmanov, ibld., str. 59.
24
) О obrazovanju ovakvih plurala vidi, npr., Jusmanov, ibld., str. 65 ili uopce о broju kod
imena Cas-r:ari-rv'Itiller, ibld., str. 133-152.
25
) О raznim drugim Ь kod tvorbc ш е з vidi, npr., Caspari-Miiller, ibld., str. 96-
125 ili Jusmanov, ibld., str. 67-71.
14
н н
(= - sefere), ..;:,.;";,.. - ha<}1r (= ./;,.;.- ћ а ф <S...t:;"_;- ili ·1.;:;".; fi[lf!ira' (=
- faf!r), - blidin ili - bed!n (= - Ь i dr.
2
")
2) U d v а ј а n ј е - I udvajanJe nekog т (osim prvog) jedno ј е od
Ъ п sredsta'va za п velikog broja najraznovrsnijih Ь I ovdje
cemo navesti samo jos п е е primjere uz one koji su spomenuti kod drugih nacina
tvorbe rijeci i raznih njihovih Ь i to kod glagola: Ј ё - galleqa (= Ј   - galiqa
ili Jli-1- ag·leqa), ._.<.,.;, - <}a"afe (= ._<"L,.;, - <Ju'afe), -   (= u,,.l;i - tef!alle.?a),
Ј а - ihdarre Ј - ф /·; - te'alleme (= r\"' - 'alime), - tekebbere
(= - istekbere), у - isvvedde (= "'1_,-1 - iswadde) i dr. (Ovdje ш na-
ravno samo na odredena zajednicka znacenja, а pojedini od ovih glagola ima]11 i dru-
gih raznih znacenja).
27
)
3) Р о n а v 1 а n ј е - Ponavl Janjem citavog dvokonsonantskog korijena (bl-
litere) nastaje korijen od cetiri konsonanta г npr. od ј Ј pored glagola
r е m m е postoji (u istom znacenju) i fJ'.J- r е m r е m е Slicno ј е i u ovim primje-
rima: [? - regj;e,   Ј - reg;rege, --=-: - bet!e, - betbete i dr.
28
)
Reduplikaciju ш i u Ь pridjeva npr. prema f..;" - 'arim ima 1 Ј
- 'aremrem (gdje se ponavljaju dvd zadnja radikala). Moze da se pornovi i samo
treci radikal kao sto ј е npr. kod pricijeva: Ј - rimdid prema ...I.·.JI - ermed i sl.
I imeni,cese:mogu obrazovati na ovaj nacin а npr. prema .)l • .J - remld ima i Ь
• Ј - rimdidi1', tako ј е slicno i kod rijeci у - sewad prema ј - su'ded, Ј - qail
prema ;.1__,1_; - qailUlet itd.
с D е r i v а с i ј а Pod tim imenom podrazumijevamo izvodenje rijeci i nji-
hovih oblika pomocu а f i k s а (prefiksa, infiksa i sufiksa). Afiksi mogu da budu
· mrtvi tj. takvi da se vise ne osjecaju kao nesto zasebno, п е о kao sastavni dio kori-
jena, а drugi su zivi tj. oni koje jez1cno osjecanje zapaza kao nesto dodato (afigi-
rano) korij enu za oznaku neke nij anse nj egova п а ili neke funkcij doticne
rijeci. Pomocu zivih afiksa mogu se i clanas tvoriti nove rijeci i oblici, dok se to po-
mocu mrtvih vise п е obavlja. S Ъ na predmet rada, necemo ovdje moci
opsirno navoditi sve moguce afikse i njihova п Isiaknucemo samo, kako
ј е vec naglaseno, da u sastav afiksa mogu doci samo odredeni konsonanti tj. tzv.
д Ј ._;_,"'!..\ - el J:!urilfu-z-zewa'idu, а to su slijedeci: "...:;.., (kao i .), .1 nastali asimi-
lacijom od njega), У Ј <5·
К а о primjer г vise ncoproduktivnih afiksa (u nasem slucaju
sufiksa) mogli Ь se navesti slucajevi obrazovanja trilitera od Ь Tako npr. od
korijena dl »1-k« pored glagola dl - lekke (s udvojenim ш radikalom) nastali
su u starijem . periodu razvoja arapskog jezika i mnogi г sinonimni glagoli
obrazovani pomocu raznih sufiksa koji se danas osjecaju kao sastavni, treci radikal
tog novog korijena tj. trilitere. К а о primjeri za to neka nam posluze slijedeci gla-
goli izvcdcni od gornjcg korijcna »1-k<<: Ј - leke'e, Ј lekete, с -lekeJ:!a, .).s:r -le-
26
) О г glagola vidi, р г г г Љ г 26-41 ili н Љ г
23-29.
27
) О ovakvoj sinonimiji kod pojedinih glagola vidi, р г Т е Ш Ь ibld., str. 295-297.
2
") Za ove i slicne н н р о г е п р г й ibld., kod tih г
Uvod u sinonimiku araJpskog jezika 15
kede, Ј lekeze, U:.sJ- lekese, lekega, f! -leke'a i f -lekeme. Slicno е i kod
slijedecih primjera: е regge, (!':".)- regrege, "-;"':".):.. regebe ili Ь Ј rugide,
u-<;-) - regese, ј Ј - reg·efe; "-;"")- re'abe, е re'age, k) - re'ade, u-") - re'ase, ,_;.".)- re'i-
se, с Р Ј Ј ј - zelle, с zelige, - zelel,1a, - zeleqa Ш zeliqa; felege,
cl; - felel)a, Ё - feleha, l\; - felege, С -fele'a; ё - felega, Ј - feleqa, (;1 - ifte-
leme, Ј - fela; (:_; - nete'e, "-:"'L: - netebe, r:_:-: - netege, r:,:_; - netel)a, t:_; - neteha,
_.\; - netere, netese, ....,a.'U- netec}a, L:_;- nete'a, А netefe, Ј neteqa, d:.;- nete-
ke, J:-i - netele i mnogi drugi.
2
")
К а о korjeniti osjecaju se npr. i slijedeci konsonanti pojedinih raznih vrsta
afiksa:
1) prefiksa: »t-« kog glagola ј tegere nastalo prema VIII vrsti jl- itteg·e-
re (ili Ј - ltegere) od г - egere; tako ј е npr. slicno i kod - tehige prema
- itteha<Je od ј - ehac,le i sl.; Ji:.i - tetful н н ili titfel = "-:"\.; - ta'leb) i
»n-« ј е dcdato npr. kod Ј - э   Ј - 'i!yel), »W-« ј е prefigirano (prema
н govoru) kod .)_ji_, - wazere mjesto ј - azere ш kod ..7'1_, - wamere mj . Ј
- amere i sl.;
2) infiksa: »-n-« J.:i:;,.- hanfeqiq (= J.-'i- - baifeq), <S.J..:l<- - 'alenda ili п i
- 'alended ( ..J.lc - 'ald), »-\V-« npr. kod Ј Џ - tewazere mj. Ј t·e'azere i sl.
(opet prema puckom govoru), ali ј е ono i inace cesto kao infiks (pretvarajuci se ne-
kada u vokal »U« obrazujuci tako diftong »au« ili »eu«) npr. u Ј Ј keuter (=
- ke!1r), Ј gerwel (= g;erel), Ј н Ш Ј teurab (= '-:-'\.i - ш
itd.;
у (nekad ј е preslo u vokal »1« Ш obrazuje i diftong »ai« Ш »ei«) npr. u
- - а - ...
1
• - mihsir (= Jd> - ili щ - has-
wer ili he;;iir, - bli;>ir, о Ј а - Ј - J"'t•- mih-
_)\,.,
1
• - Љ J"'">-v· - sve nazivi za lava);
З н »-D«npr.kod Ј 'aqreb .. - ma'qaret .. - mu'-
Ь
»-t« kod - н   У - berriyyet), Ј - melekut (= - mulk) i sl.;
»-1« kod J-'f' - 'ab·del (= ...l:" - 'abd), Ь - taisel (= ...,.-.:!. - tai<s), Ji:" - heiqal
(= Ј   - ehyeq);
>>-Il« kod с с Ј ra'sen (= Ј re'is), - gaifen (= gaif), ј zem-
l)anet (= е ј - н ili ј н i dr.
31
)
Pored raznih afiksa koji н spomenuti u gornjim primjerima za tvorbu ra-
znih rijeci i njihovih oblika н i mnogi н afiksi koji su н i u savre-
29
) Ovi primjeri (kao i neki drugi) uzeti su iz v1astite manje zblrke sinonima. Druge pri-:
mjere kao i nesto о samoj pojavi yidi Jusmanov, ibld., str. 22. Druga djel.a koja govore о tvorbl
trilitera iz Ь kao sto ј е npr., G. Ј Bo'cterweck, Т r i l i t е r i s m u s i m S е m i t i s с h е n,
l,eid·en 1951, i njemu slicna, nisu nam й Ы а pristupacna.
30
) Uporedi Jusmanov, ibld., str. 42, Primecanie.
31
) Primjere za razne ovakve а i za druge, zive afikse mozemo naci, npr., u Ь ibld.,
str. Ш Щ ibld., П dio, str. 24--104 i dr.
16 Teufik Muftic
-----------------------------------
menom arapskom jeziku, ali nece Ы potrebno da se ovdje posebno navode, jer su
oni manje vise obradeni u svim ,gramatikama arapskog jezika, а mnogi su vec i
navedeni kod Ы mnozina, Ш i drugdje.
d) К о m р о z i с i ј а -- DvijE· i vise rijeci mogu na razne nacine da se udruze
u ј е с Ј л novu rijec tzv. slozenicu s nesto ili sasvim izmijenjenim znacenjem п е о
sto Ь ga mogle da imaju te iste rijeC:i u izvjesnoj sintagmi. Ovaj nacin tvorbe г
relativno ј е slabo razvijen u arapskom ш Izgleda da ј е nesto cesca tvorba slo-
zenih glagola (koja se arapski naziva - naht)
32
) kao i Ъ л oblika iL njih.
U slozenice Ы se kao neki prelazni tip ю mozda ubrojati i spomenute
kvadrilitere nastale reduplikacijom ш kao sto su npr. ili с т ) i sl., samo sto
se njihovi korjenovi (tj . odn. [!) ne Ы kao samostalne rijeci kao
sto ј е to slucaj ko·d pravih п Prema tome Ь se u slozenice ipak mogle ura-
cunati slicne kvadrilitre, ali samo one nastale od samostalnih Љ uz-
vika kao sto su npr. - besbese (nasta1o od uzvika u-: - bes) ili - bahbeha od
[ bah i sl.
Spomenuti izraz »naht« Ь se za slozenice obrazovane а od dvije
samostalne rijeci i Ь za takve slozenice nastale od citave recenice. I u п i
u н slucaju rijeci koje ulaze u sastav п skracuju se na razne nacine
zbog cega se ovaj nacin tvorbe naziva i Jlj\..;..1 - ihtiziil ili - sto 7.naci
skracivanje. Recenica se skrati na taj nacin da se od pojedinih rijeci iz nje uzmu
samo cetiri karakteristicna л od kojih se onda obrazuje kvadrilitera р о
opcem njihovom tipu. Rijetki su slucajevi slozenica sa vise konsonanata kao sto ј е
npr. rijec ._;\ ... f"' - (od Jv"' - i ._;\"" - i dr.
Evo nekoliko primjera za slozenice nastale od samo dvije rijeci: iJ.\,., -
(od Jl,., - i iJ."" - - _.,h:,.;, г (od Ь - c;labeta i - c.Jabere),
Ј - а bderiyy ( = ;\J.II Ј

u-'-:*; - Ъ ( = ._;\.;) i sl.
Primjeri za slozene glagole nastale od citavih izraza Ш recenica prilicno su
л Evo nekoliko primjera: Ј - besmele (od .t\ г ), Ј - l,lamdele (od
.t Ј Ј ), Ј - sem'ale (od р r:>\- ), ._;1_,<> -1,1au1eqa (od '11 ;;_,.; '1 Ј '1) i mnogi dr.
Ovakve slozenice u novije vrijeme tvore se i od п rij eci prilago-
divsi ih prethodno fonetici arapskog jezika npr.: v•Li - telfene (= te1efonirati),
;;_;,;l.; - telfezet (= televizija) i sl.
3
")
U ovom poglavlju Ы se mozda mogla spomenuti i tzv. genitivna veza (
- ic;lafet) zbog tijesne poveza.nosti njenih sastavnih dijelova (tj . .....;t;,..- щ i
":11 ..jl,o.. muc;laf ilei-hi), ali cemo о tome govoriti ipak u poglavlju о sintaksi gdje se
to redovrio i obraduje.
32
) О tome vidi, npr., Ь   Ь str. 309ili Щ Љ I, str. 285-288.
33
) Vidi djelo: Hans Wehr, А r а Ь i s с h е s \V б r t е r Ь u с h f ii r d i е S с h r i f t s р r а с h е
d е r G е g е n w а г t, Leipzig 1952, (I svezak), г 85.
Uvod u sinonimiku .arrupskog jezika 17
-----------------------
Sintaksa
Promatrajuci postanak ш u vezi s ш i ш р о ј а а ш а
obracali ш о paznju а ш о na individualno znacenje rijeci, а svaka rijec, kako ј е
spomenuto, ima ujedno i svoje funkcionalno znacenje, tj. ona pripada izvjesnoj ka-
tegoriji rijeci (imena, glagola, cestica) usljed cega svakra od njih ш а svoj odre-
den nacin upotrebe. Sintaksa se upra.vo i bavi tim ш rijeci proucavajuci
njihov medusobni odnos u recenici. Ona dakle promatra upotrebu pojedinih vrsta
Ш kategorija rijeN te raznih njihovih Ь kao i nacin obrazovanja recenica.
Kako nas ovdje zanima .samo pojava sinonimije, to cemo spomenuti samo п е е
najvaznije mogucnosti koje nam pruza sintaksa da na razne nacine izrazimo iste
misli i osjeca11ja. Т о se moze postiCi zamjenom pojedinih vrsta
njihovih Ь i raznih Evo sada nekoliko vaznijih slucajeva takvog
zamjenjivanja.
Kodpojavesup,stitucijenekavrsta rijeci moze d.a zamijeni drugu (u ra-
znim odgo,varajucil!ll oblkima) ne mijenjarjuci pri i svoje funkcionalno znacenje.
Najznacajnija ј е supstitucija drugih imena р а i cijelih recenica) pomocu licnih i
drugih zamjenica (zbog cega su i Ъ to ime). ш za to о р с е su poznati, р а
Љ nije potrebno ni navoditi.
34
)
Razni Ь jedne te iste rijeci (u leksickom smislu) mogu takoder da se me-
dusobno zamjenjuju. Т а se zamjena moze medutim izvrsiti i s drugim rij-ecima Ш
izrazima. Mogucnosti da izvjesne pojmove, osjecnnja i misli izrazimo razlicitim sin-
taktickim sredstvima prakticki su ta:kor eci neo.granicene.. Iako znaC.enje ostaje
uglavnom isto, mozemo npr. mjesto П Ј е С ;;,i,..lo- - (vihor) Ь drugu
rijec samo sireg znacenja tj. r:;.; - r!J:l (vjetar) s Ь koji ј е suzava u smi-
slu gornje rijeci, р а kazati: - r. sedldet. Mjesto toga pridjeva mozemo
uzeti odgovarajucu imenicu ( - sidd·et) stavivs,i ј е u genitivnu vezu (i<:fafet) s
rijecju uz koju ј е staja:o Ь (tj. uz tzv. Э - щ te Ь se u п
slucaju reklo: - г ф
Neke rijeci kao npr. '-:-'\ - е Ъ ё - е   u-;1 - Ь Ј - gu i dtuge gub'e u
п slucajevima u ф svoje osnovno znacenje npr. Ј - ebu-1-eb-
tal (nadimak za lava), ..:... Ј - ehu-1-meuti (= san), Ј   u-;1 - Љ
(putnik), Jl. Ј ф mal Ъ i sl. te tako nastaju u stvari prave s1ozenice.
35
)
kod genitivne veze moze zgodno da se Ь (ili ј е to ustvari i
о Ь с п ј е mjesto samog g·enitiva i odgovarajuci prijedlog te Ь to dakle Ь а г
ziciona1na« konstrukcija. Tako npr. mjesto r.r.\1 Ј ј ('J..,d\)
Ш gulamu zeidin Ј <S.>.I\ Ш ke'su Љ (= ._,.\5)
sl. в
34
) О zamjenicama uopce vidi, npr., Jusmanov, ibld., str. 85-89. О upotrebl licnih zamjenica
vidi, npr., Sikiric itd., ibld., П str. 9-10 ili Caspari-Milller, ibld., str. 82-84, а о ostalim zamjeni-
cama str. 172-180.
35
) О ovakvim imenima vidi jos u Jusmanova, ibld., str. 109-111 ili Suylitl, ibld., I, str.
299-314.
36
) Uporedi Caspari-Mtiller, ibld., str. 299, § 443.
2 - Prilozi za orijentalnu filologiju
18 Teufik Muftic
-----
u recenici neku genetivnu konstrukciju s pridjevom mozemo zamijeniti istom
takvom konstrukcijom ю u nekom drugom dijelu te recenice ili pak mjesto toga
Ь neku drugu konstrukciju. Pri svemu tome razlike u znacenju takvih
recenica ostace prilicno neznatne. Tako npr. mjesto Jl,.,1.1 ,:_;-".-/1- mozemo reci Jl,..:..
;_;,._ -/;- ili bez ф .JL,a..;. ;.;.--<> -/i' Ш (s tzv . ј temyizom u akuzativu):   Ј -/i'
Mj.esto konstrukcije s pridjevom mogla Ь se Ь odgovarajuca kon-
strukcija s gla.golom, р а Ь se npr. reklo: .. .. : .. : .. _ ... .;I- i1i -/;- Jl...,.;. ..::..i-... itd.
Poznato ј е da se finitni glago1ski Ы tj. perfekt i imperfekt (u svojim
raznim nacinima: ei-/• - й '-:"J"'"i..- i - megzum) mogu nekada
medusobno п Tako npr. u pogodbenim recenicama mjesto Ј ul moglo
l\i. se reci i ..::..l.i ul i sl.
37
) Zamjena ovih oblika moze da se vrsi 'i inace u vezi
s odredenim partikulama koje determiniraju znacenje doticnog glagolskog Ы
u vremenskom ili u nekom drugom pogledu. Tako bi п р oblici
1
;1 Ј - la equmu,
1
_;;1 Ј - е п й Ј - lU н bili uglavnom п п svi
п п Ь bilo п р i s oblicima - ma Ъ '-:""':$"\ fl - lem ektub
koji imaju п п proSlosti itd.
Mjesto finitnih mozemo nekada Ы i odgovarajuce п glagol-
ske oblike п р п ili particip). Tako Ь se npr. mjesto (JI '-:-"lhi t)\ -:1-:1" Ј
moglo reci d:l"' flJI Љ Ш npr. mjesto Ј Ј     У J·L:-- mozemo
kazati   Г Ј Ј Ј i1i lf\.; Ј it.d.
38
)
Pravila kongruencije (slaganja) subjekta i predikata dozvoljavaju u izvje-
snim slucajevima upotrebu muskog i zenskog roda u istim primjerima: ( ..::...U.) ь
(.,1""0-.:.11. Negdje i broj moze da bude razliCit npr. ili s participom
aktivnim ( Jo.li.ll г ismu-1-fa'il): < > )1
Kako п р mjesto (.,1""0-..:.11 Ь mozemo reci i Н u--·:.1\ tj. s obrnutim redom
rijeci, to vidimo (uzevsi naravno u obzir i druge takve slicne slucajeve) da i red
rijeci pruza mogucnosti za razlicit п izrazavanja sto se samog poretka tice,
dok а б е п ј е moze п da ostane isto u о Ь а slucaja.
Zbog п ispustanja subjetka pri п aktivne u п I'ece-
nicu п е moze se govOI'iti о п potpunoj п u arapskom jeziku kao sto
to moze Ь u п drugim jezicima kao npr. u п
Ima medutim slucajeva da izvjesni Ц zadrze isto п а с е п ј е р а bili oni
џ р о е Ы ј е п u aktivnom ili pasivnom Ы Takvi su п р slijedeci glagoli: .......
- se'ide i u pasivu su'ide, ..:...-.;; - п i nufiset, - zeha i ј - zuhiye i dr.
39
)
Detaljnije ispitivanje svih sintaktic
1
cih sredstava u vezi ·sa ш po-
kaza]o Ь svakako i druge mogucnosti, osim onih koje smo ovdje naveli primjera
radi ukazujuci time na vaznost sintakse i za mnoga pitanja sinonimike.
U iducem poglavlju ukazace SE" na vaznost izvjesnih semantickih pojava za
postanak sinonima, :ali ј е zadatak semantike da osvijetli i mnoga druga pitanja od
kojih cemo neka samo dotaknuti Ш pak istaknuti na kraju ovoga rada.
37
) Vidi u vezi s tim о pogodbenim т Sikiric itd., ibld., П str. 101-105.
38
) U vezi s ovim vidi о tzv. н stanja Sikiric itd., ibld., П 48-49.
39
) Vidi Ь ibld., str. 304.
19 Uvod u sinonimiku э jezika

Semantika
40
)
А Е n d о g е n е s i 1 u z r о с i р r о m ј е n а z n а с е n ј а
Ovo ј е zadnje poglavlje koje se bavi pitanjem postanka sinonima. Zato (:emo
u vezi s tim obratiti paznju samo na promj·ene znaNmja rijeci usljed kojih dolazi
i do pojave sinonimije. U prethodnom poglavlju istaknuto ј е da svaka rijec ima
svoje individualno i svoje funkcionaino znacenje. Ovdje с е Ь govora о indivi-
dualnom znacenju rijeci, ali prije toga reci cemo nesto i о onom drugom i to u vezi
s pojavom transpoztcije.
41
)
U gramatici arapskog (kao i г jezika vrsi se klasifikacija rijeci prema
odredenim opcim pojmovima koje one oznacavaju i na osnovu toga dijele se, vec
prema shvatanju, na manji ili veci broj vrsta ili kategorija kao sto su npr.: clan,
imenice, pridjevi, glagoli, prilozi itd. navodeci im odredene funkcije koje mogu da
vrse u sintaksi doticnog jezika. Desava se medutim da pojedine rijeci iz neke odre-
dene vrste (npr. pridjeva) preuzmu nekada funkciju rijeci iz neke druge vrste
(npr. imenica) u odgovarajucem znacenju. Т а pojava mijenjanja funkcije neke ri-
jeci naziva se t r а n s р о z i с i ј о m. Tako ј е u arapskom sasvim oblcno da se pri-
djev Ш neki particip upotrijebe kao imenice р а npr. - faq1r moze da znaci si-
romasan i siromah; - Ь = onaj koji pise itd., ali i ptsar. '7' - mektub
= napisan i pismo i sl. Ima i obrnutih slucajeva tj. da imenica vrsi funkciju pri-
djeva kao sto ј е u primjeru '-:'""'ll\ (411 - ш с   gehebu (= zlatni idol) i sl.
Tako cesto i infinitiv (ma?dar) ima г znacenje npr. Ј .. •1__,.1- imre'etun •ad-
lun; rt.S. - bedrun temamun Ш bedru temamin) i dr.
42
)
U vezi s pridjevima treba spomenuti sintakticku figuru tzv. е 1 i s u
tj. ispustanje imenice (koja se sama podrazumijeva) i prenosenje njenog znacenja
na njen atri.but usljed cega se on р г е а tome supstantivira.
Pored pozajmica iz stranih jezika G. Z е i d а n kao drugi uzrok bogatstva
sinonima u arapskom jeziku navodi i pojavu da su mnogi Ь (..:.._,.; - й
postali imenice р а navodl primjer takvih naziva za lava:
1
tht\ - el-I;attam, .;\ht\
- el-l;attar, Л - el-a?yed,   - es-sedld,'-:'""'1)1 - Ь '7' _,.., .)\ - el-merhub, '7'
- el-mehub, el-agleb, '-:'"t"" ':/\- el-a?heb,'7' Ј г Ј Џ - Џ
- el-meyyas.
4
")
Jedan od uzroka elipse ј е ·svakako i teznja za skracivanjem i ubrzavanjem
govora, dakle jedna od endogenih sila, о cijem smo idjelovanju rekli da с е se
govoriti upravo u ovom poglavlju. Tr-eba medutim imati uvijek na umu da н po-
red tih unutarnjih sila redovno na н i one spoljasnje о kojima se govorilo u
uvodu. Ti unutrasnji uzro·ci promjena znacenja rijeci mongobrojni su i vrlo kom-
pleksne psiholoske Istina, u pojedinim slucajevima mozemo zapaziti kako
se manje ili vise istice ova ili ona komponenta npr. intelektualna, eticka, estetska
itd., р а Ь se na toj osnovi mogla izvrsiti i podjela tih endogenih sila odn. uzroka
semantickih promjena. Neka minuciozna i detaljna podjela takve naravi nece Ь
40
) К а о osnova za ovo pog1av1je pos1llzio ј е odjeljak о semantici ll Skok, Ь str. 19ti·-207.
41
) Vidi Skok, Ь str. 179-180, § 475.
42
) Uporedi Ш str. 350·, § 501.
43
) Vidi u dje1u: Girg! Zeidan, К i t [t Ь u Т e'r 1 h 1 а d а Ь i-1-1 u g а t i-1-•a r е Ь i у у е Ka-
iro 1912, sv. I, str. 47. О elipsi vidi Skok, Ь str. 201, '§ 501.
2*
20 Teufik Muftic
medutim potrebna na ovom mjestu. Navescemo samo osnovne stilske figure vazne
za promjenu znacenja ne misleci naravno pri tom samo na knjizevni stil nego i na
stil arapskog knjizevnog jezika uopce (tj. i onog т s izuzetkom zivih njego-
vih dija1ekata). Pomocu nekih od tih н mogu с Ј а nastanu promjene ё
trajne naravi (kao npr. kod spomen11te elipse) dok ј е to kod drugih naprotiv rjedi
slucaj, р а se novo znacenje javlja samo 11 odredenom kontekstu odn. 11 nekoj po-
sebnoj govornoj situaciji, dakle samo povremeno, kao sto Ь npr. Ь kod upotrebe
rijeci u ironiji, personifikaciji ili alegoriji i sl. Govoreci ukratko о tim ш
dovoljno с е mislim, Ь ·da navedemo uglavnom samo one figure i u onom redu
kako ј е to ucinjeno 11 Ь gramatici dr. Р S k о k а

Pcslije elipse na
red Ь dosla figura eufemizam
Eufemizam .:..- - ш Ь U zelji da nekoga ne 11vrije::1i-
mo, preplasimo, iznenadimo i uopce ne izazovemo neko neugodnc osjecanje slu-
zimo se rijecima i izrazima koji d·onekle mogu da Ь tezin11 i neprijatnost
nase izjave, saopcenja i sl. Takav nacin izraza'lanja naziva se в

Tako
npr. mjesto da jednostavno kazemo: ..:...l. - mate (umro ј е mozemo 11potrijeblti i
Ь izraze kao sto su npr.· Ј -

<.5,;,; - Ј Ј о <.:;I_,.,.;,J) Ј i sl.
I r о n i ј а ( - tehekk11m, .1 1 - istihza ) . - N asuprot ш da Ь se
nekome narugali, ponizili ga i slicno, mozemo svaku rijec pozitivnog znacenja upo-
trijeblti u sasma suprotnom tj. negativnom smislu, р а Ь npr. r.ll" - Ш н с е
Ь ironicki znaCila ustvari isto sto i rijec J"'l':'" - gahil п Mo-
п takve upot:r:ebe п а г а о s11 takoreci п р а daljih primjera п е
с е о п navo·diti, jer su sasvim Ъ


Н i р е r Ь о 1 о - guluwvv ili mubalega). - Pojedine rijeCi, izrazi
i konstrukcije, iako 1ogicki izrazavaju isti pojam ili istu mis:ao, ra'zlik11ju se medu-
sobno samo р о tome u kojoj mjeri г razne stepene intenziteta nasih osje-
canja. Upotreba rijeci i lokucija kojl izrazavaju (ili im ј е stvarno samo takva na-
mjena) vrlo jaka osjecanja zove se й (pretjerivanje).
47
) Cestom 11potrebom
izg11be nekada takva pretjerivanja od svoje prvobltne izrazajne snag<e t.e se р о svojoj
vrijednosti izjednace s Ы rijecima Ъ е narocite afektivnosti.
Pored drugih mogucnosti hiperbolicnog izraz.avanja koje mogu da н npr.
П vrsta glagola (uporedi npr . ./'.5 - kesere prema г i dr.), elativ ( J:.,a..i:ll r\
-   Щ deminutiv r\ - щ с - itbli' (to ј е 11potreba
rijeci i:stog Ь od kojih ј е druga rijec oblcno nesamostalnog znacenja н
prvoj kao pojacanje npr. с - g·a'i' na'i' ш v-: .:."-... - J:lasen besen i sl.)
48
)
postoji u arapskom nekoliko specijalnih Ь tzv.   - н
lega tj. Ь intenziteta, а narocito kod pridjeva (koji se, kako ј е istaknuto, о р с е
") Pored Ь djeia dr. Skoka u vezi s tim stilskim figurama napominjemo da smo
se donek1e po.sluziti i djelom: Т е о r i ј а k n ј i z е v n о s t i itd. koje su napisale К Bogdanovic
i К Ь Ь Beograd 1937., str. 67-82.
45
) Uporedi Skok, ibld., str. 20ol-20.2, § 502 ili str. 263-265, § 567-570.
46
) О ironiji vidi Skok, ibld., str. 202, § 504.
47
) О hiperboli uporedi Skok, ibld., str. 203, 51{)6 ili str. 262-263, § 562.
48
) Uporedi sa Т Ь ibld., str. 3013 ili Щ ibld.; 1, str. 244-251.
Uvod u sinonimiku .araJpskog jezika 21
---------------------------- ------------
nito vrlo lako supstantiviraju). Takvi su oblici kod pridjeva npr. - ekkal,
- sikkit, ;_,)\._ allamet, Љ - miskin i dr.
40
)
U vezi s tzv. stilsko-estetskim razlozima, vaznim za promjenu znacenja, spo-
minje d r. S k о k samo slijedece tri figure: metaforu, metonimiju i sinegdohu, а
zasnivaju se na о р с о ј sposobnosti rijeci da se ю u prenesenom ili figura-
tivnom znacenju.
М е t а f о r а ( ;;_;\.:-1 - isti'are, ј - megaz). -- Ova figura nastaje tako da se
skracujuci poredenje zadrzi samo ona rijec kojom se uporeduje neka druga. Kad
npr. u arapskom kazemo za nekoga da ј е pravi Ј - esed (lav), zelimo da istakne-
mo njihovu slicnost u pogledu izvjesne zajednicke Ь (ili vise njih) uvdje
npr. hrabrosti, snage i d.r. U ovom primjeru dakle rijec esed ima znacenje rijeCi
- suga' te ј о ј ј е dakle u tom s1ucaju ю Kako ј е mogucnost ovakvih
poredenja prakticki neogranicena, ovo ј е stoga jed.an od izvora .sinonimije.
50
)
М е t о n i m i ј а ( - kinaye ili - tel\v!Q). Т о ј е nacin oznacavanja
stva·ri nekim njihovim znakom, г posudom, .radnje orudem kojim se
obavlja, dogadaja mjestom i vremenom u kojima se odig11ava, posljedice njenim
uzrokom i sl. Tako npr. rijec   znaci nosiljka (= С Ј Ь - h·eudeg), ali moze
da se upotrijebl i za samu zenu u njoj i1i pak za udatu zenu uopce. Rijec .. yed
znaci ruka, ali i sposobnost njena za rad (tj. •) - quwwet), .\ ....... - sema' ј е nebo,
ali i ono sto neka•da iz njega pada tj. kisa (= Jh.- metar) itd.:.
1
)
S i n е g d о h а Т а figura oznacava upotrebu dijela za cjelinu (pars pro
toto, - teb'1Q), jednine za mnozinu, jedinke za cijelu vrstu (speciesa za genus,
- istigraq) Tako npr. u izrazu Ј Ј rijeci Ј Ь п su
mjesto ili u jednom drugom (k&o i, gornji iz Qur'ana) Co: .• i С Ј у   jedinka
џ :11 oznacava cijelu vrstu odnosno svakog pojedinca iz nje, р а Ь se mjesto toga
moglo dakle reci i ,:"l-il Ј itd.
52
)
В Vrste promjena znacenja
U semanti.ci se pored ovih figura u vezi s promjenom znacenja rijeci i uzro-
cima koji ih izazivaju spominju i vrste mijenjanja tih L-nacenja. U tom pogledu
imamo slijedecu podjelu na tri grupe: а s obzirom na Ь znacenja rijeci razliku-
jemo r а s i r i v а n ј е i s u z а v а n ј е Ь u vezi s njihovoin afektivnoscu р о
Ь о l ј s а v а n ј е i р о g о r s а v а n ј е i с u odnos.u na i:zra'zavanje intenziteta
moze se zapaziti ј а с а n ј е а jos vi:se njegovo s l а Ь l ј е n ј е Evo р о л
liko primjera za sve te vrste promjena znacenja.
а Rasirivanje i suzavanje.
53
).Rasirivanje(ekstenzija)jeslucaj
da izvjesne rijeci s Ь uskim, specijalnim znacenjem Ь vremenom
opcenitije, sire znacenje kao sto ј е npr. kod rijeci Ј Ј - wird koja najprije znaCi
49
) О ovakvim Ь vidi u Caspari-Muller, ibld., str. Ш
50
) О metafori vidi Skok, ibld., str. 203--2:04 & 508.
51
) О metonimiji vidi Skok, ibld., г 204, § 51f)9.
52
) О sineghodi vidi Skok, ibld., str. 20·5, § 510, а primjer.a za sve tri PVe figure џ
jeziku mozemo naci, npr., u й   ibld., т st.r. 207-217.
G
3
) О tome victi Skok, ibld.: str, б • б §§ Ы i bl3,
22 Teufik Muftic
----------------
samo dolazak na vodu (pojilo), а poslije znaci isto sto i rijec ityan tj. dola-
zak Ь gdje. Isto tako ј е npr. rijec '-:"'.;L;.- ђ а Ь u ш oznacavala samo ш
ljivca deva, а kasnije kradljivca uopce Ј - sariq). Rijec - gumu'at prvo
znaci pctak, а potom moze da se Ь i u znacenju rijeci (!:-1- usbu' tj. sed-
mica (analogna ј е kod nas upotreba rijeci nedjelja).
S u z а v а n ј е (restrikcija) ј е и slttcaj prema gornjem, р а cemo
п koji primjer za nju: rijec - ђ znaCila ј е najprije sto i Ј -
tj. pored ostalog i namjeru, smjeranje, upucivanje ili putovanje u izvjesnom
pravcu, р а ј е onda, ogranicenjem toga znacenja, postala oznakom za putovanje
u sveta mjesta tj. hodocasce ili hadz. Tako slicno rijec ,__;_; ziff znaci najprije isto
sto i - zegab tj. paperje uopce, э zatim se njeno znacenje suzava te znaci samo
tako perje kod noja (prema nekim J.eksikr:Jgrafima).
5
•)
Ь Р о Ь о l ј s а v а n ј е i р о g о r s а v а n ј е

  -- Afektivna vrijednost neke
Г ili izraza moze tokom vremena da se р о ј а с а р а da se u vezi s tim i znacenje
njeno izmijeni u pozitivnom smislu (to Ь dakle Ь р о Ь о 1 s а v а n ј е ili s. m е
1 i о r а с i ј а znacenja). Ta:ko ј е npr. rijec musir, pored ostalog, znaCila s1icno
sto i rijec l'::"l; - а ф tj. savjetnik, а danas (u Egiptu) oznacava najvise cinove u
vojsci (feldmarsal) Ш mornarici (adrniral). И se npr. rijec   - vreme-
norn mijenja u naznacenom pravcu р а znacl, pored gledalac ili nadzornik, i di-
rektor (= Ј • mudir), inspektor А - mufettis) р а i ministar (= ј Ј - wezir).
о о ш е da se svaka rijec pozitivnog znacenja s gledista afektivnosti moze
Ь i u negativnom smislu bl.loje govora u vezi s г i'ronije. Т о Ь Ь о
ujedno i primjer pogorsavanja (depr·ecijacije) znacenja. Napomenuto ј е i to
da ј е takva promjena u tcm slucaju г Ima medutim slucaj-eva da se zna-
cenje pogorsa i trajno narocito u Ь kod vecih Ш ш socijalnih г
cija u vezi sa Ь njihovih razliCitih interesa. Npr. rijec - Ы •
Ь jezicki prvobltno znacila novost uopce, dok Ь s г stanovista kod
nje mogli zapaziti, pored suzavanja, i pogorsavanje znacenja jer se ona Ы
va u п г (raskolnistvo) tj. novotarija uperena protiv ustaljenih vjer-
skih dogmi. Ovo ј е primjer i za to kako pojedina rijec п ю е dozivjeti vise ovih
promjena u isti mah.
с Pojacavanje i Ь

- Pored morfoloskih i sint.aktickih
sreds.tava kojima se moze povecati in.tenzitet u znacenju neke rijeci Ш izraza (sto
smo vec spomenuli kod figure hiperbole) arapski jezik ј е bogat i zasebnim rije-
cima koje se oznacavajuci isti pojam razlikuju samo р о intenzitetu osjecanja veza-
nog uz pojedine г Uzmimo samo jedan od mnogobrojnih primjera iz djela
F i q h u-l-1 н g а (ili iz slicnih d.jela). Tako se tu npr. nizu izrazi za pojam izrazen
н »zed« i to р о rastucem п ovako: u=-6. - 'atas, џ - 7;ame', Ј   с -
den, - Rullet, - luhbet,

.. - huyam,
1
1_,1 - н i najzad - guwad.
57
)
54
) Mnogo primjera za о Ь а ova slucaja mozemo naci, р г и Щ Љ I, str. 252-265.
5
") U vezi s tim vidi Skok, ibld., 20\:!, § 505 i str. 206 § 514,
"") Skok, ibid., str. 2106-207, § 516,
"') Victi • Ь iblct., str. 137.
Uvod u н arapskog jezika 23
-------------- -------- - -------------
Kako ј е naprijed istaknuto, postoji u jeziku tendencija da rijeci s prvobltno ja-
kim intenzitetom cestom upotrebom gube od te svoje sposobnosti izrazavanja ј а Љ
osjecanja Ь о u pozitivnom Ь о u negativnom smis1u, р а se uz ј Љ moraju upo-
trijeblti druga sredstva u tu svrhu.
К а о jedna od pos1jedica о р с е naravi kod Љ Љ promjena znace-
nja rijeci jav1ja se pojava da jedna te ista rijec moze da ima dva i vise Љ
znacenja. Т а pojava naziva se р о 1 i s е m i ј а - istirak) i oblcna ј е u svim
jezicima.
58
) G. Z е i d а n isticuci osobltosti arapskog jezika navodi i tu pojav11, р а
kaze da 11 njem11 postoji vise od 200 rijeci od о ј Љ svaka ima р о tri znacenja, vise
od 100 р о 4, а tako isto р о 5 znacenja. Dalje, р о njem11 ima rijeci redom sve do
25 znacenja kao sto su npr. l)amim, - fenn i u-_:b - tais, а ima Љ i sa vise.
Tako npr. rijec Ј Ь - !1iil im 27, - 'ain 35, j_,I: - 'agftz 60 znacenja itd.
59
)
К а о jednu drugu od1iku arapskog jezika spominje on i tzv . - aQdiid tj.
rijeci koje sadrze u isti mah sasvim suprotna znacenja. Takve su р о njemu npr .
.)..; - qa'ade (u znacenju ge1ese i rt;- qame), negal)a (= ь - arise i
<.fJJ- rewiye), '7'\) - dabe (= - g·emude i - sale), .>.-.91 - efsede (=   esre'a
i th!\ - ebta'e), L>}\ - aqwa (= ..li:.91 - ifteqare i - istagna) i dr., а navodi da Љ
ima v,ise stotina.
60
)
Ovdje Ь mogli spomen11ti i posebnu н о ј и pruza и arapskom
и и и а а ( - tetniyet) da Ь se izrazila dva razliCita pojma koji
stoje и nekoj Ь ili da1joj v-ezi Ь da и oni р о и sliCni, ali i т
itd.) kao sto ј е 11 primjerima: u\.)\.1 - el-me1ewani (= Џ Ј J:UI - и we 11-ne-
har), - e1-l)agerani (= Ј '-:-"'l\1 - e<_i- <_ieheb11 \>ve Љ Ј а - e1-ebe-
wani (r';'\ Ј '7'';'1 - el-·eb11 we 1-umm), uli.9Li.\ - e1-b;3.fiqani ( '7'jll J_,.:..ll - es-serq11
we 1-g.arb) i mnogi и

U svim dosadasnjim и postajanja. Љ rlJeCl 1 znacenja mislilo
se samo na arapski knjizevni jezik u и smis111 te rijeci tj. na govor о Љ
koji ј е 11zet za osnovu knjizevnog jezika, ali ј е arapski jezik tokom sto1jeca bogatio
svoje 1eksicko Ь i rijecima iz »neknjizevnih« dija1ekata. а dijelom i rijecima
iz Љ jezika, р а cemo sada и reci i о ta dva izvora Љ rijeci 1 zna-
cenja, а naravno u vezi s time i sinonima.
Dijalektalne rijeCi
К а о jedan od uzroka stvaranja sinonima е s-S 11 у ut 1 istice to sto и npr. и
dva p1emena nasta1e dvije razlicite rijeci za isti pojam, р а se kasnije rasirila и
treba о Ь ј и rijeci kod о Ь а p1emena, а zabo-ravilo se gdje ј е nastala jedna od Љ
rijeci ili obadvije.
62
) Tu se svakako mis1i na govore plemena, na kojima se teme1ji
arapski Љ jezik (tj. plemena Q r eiS, Q i s, Т е m 1 m, Е s е d, а zatim i
Н и ct е i 1 i dijela К i n а n е i Т а у у plemena),
6
') dok se od Љ arapskih ple-
58
) Uporedi о tome sa Щ Љ I, str. 217-228.
59
) н ibld., str. 47, tacka 5.
60
) Zeidiin, ibld., str. 47, tacka 4, s.amo smo mi sve primjere navodili u perfektu.
61
) М н о о prmjera za ovo mozemo naci, npr. u Щ   ibld., П str. 114-125. ·
62
) Uporedi sa Щ ibld., I, str. 241 (u poglvlju о sinonimima, str. 228-244),
63
) О tome vidt Љ str, 128 i dr, .
24 Teufik Muftic
mena iz raznih razloga u pocetku nista nije unosilo u knjizevni jezik. Medutim
usljed sirenja njegova podrucja tokom stoljeca taj princip se naravno nije mogao
г u cijelosti, te su tako primane pojedine rijeCi i dr. i iz govora tih drugih
Osamostaljavanjem Ь u kojima su se u narodnom govoru postepeno
Ш razni dijalekti, pojacavao se \7remenom i njihov uticaj na knjizevni jezik.
Odvojenost pojedi·nih krajeva djelovala ј е u pravcu sve vece т samih
dijalekata, sto opet, u vezi s gore recenim, na drugoj strani djeluje na izvjesne
ю u knjizevnom jeziku Ь u domenu leksikona, shvatimo li danasnji
knjizevni arapski jezik kao cjelinu bez obzira na zemlje u kojima se govori odn.
Ь kao takav.
Neke od tih rijeci imace manje-vise lokalan karakter, dok с е druge opet
imati siru upotrebu. Evo nekoliko primj era takvih rijeci: (':-; - qaml) (u Siriji) i
... - J:!intat (u Iraku) zaJ. - г Ј burmet (za Ј - qidr) ili - Ш
(za ;.;..;'- - gurfet- u Meki); У Ј mudiriyyet (za - naJ:!iyet i1i (.;1 - iqlim - u
Egiptu);   - qir (za ..>l; - qar prva u Н i d z а z u, druga u plemenu Т е m i m
itd.
64
)
U vezi s ovim mogle Ы se navesti i zastarjele rijeci а r h а i z m i) Ш ,:J_,fi,.
- metruk tj. napustene, kako ih Arapi zovu. Takva su npr. imena dana u sedmici
iz predislamskog vremena (tzv . Ч - gahiliyyet) pocevsi od subote: л - siyar,
J_,i - ew-vvel, Ј Ј - euhed Ш ..:;_,.,\ - ehwen, Ј о - gubar i1i Ь а г А - dubar Ш di-
bl:ir, u-ij• - mu'nis i - Љ


Strane rijeCi
Zahvaljujuci izvjesnim svojim Ь kao sto ј е npr. bogatstvo samih
korjenova (preko 10.000), raznim sredstvima tvorbe rijeci, sposobnosti mijenjanja
i znacenja rijeci i dr. arapski knjizevni jezik mogao ј е u vrlo velikoj mjeri da
sacuva svoju cistocu te da primi sasma mali broj tudih rijeci, а za mnoge od
njih vec ima ili Ь mogao da н i dobre domace rijeci. Kako su neka•d н
upotrebl i jedne i druge, to dolazi i do pojruve sinonimije, sto nas ovdje jedino i za-
nima. Ipak, da u vezi s ovim spomenemo jos samo to da su Arapi najvise г
preuzeli od Perzijanaca, а preuzimanje Љ pocelo ј е jos u predislamsko doba.
Takav ј е slucaj i s rijecima hebrejskog, latinskog, grckog ili sanskritskog pori-
jekla. U njega н zatim usle i neke rijeci iz sirskog i abesinskog, kasnije iz ш
i talijansko·g te. narocito francuskog i engleskog jezika, а ponesto i iz raznih dru-
gih jezika. Evo nekoliko primjera za rijeci primljene samo iz nekih od navedenih
jezika s њ • aratps.kilm r1ijecima: - bustan (= ..... J;adl-
qat), - guman (= _)) - durr), r-:J.' - Ь   (= у ј - J:!arir), А - !}uffas
(= Ь waiwai) i mnoge druge; (hebrejske) (i<:- - g·ehennem (= _,.i- - seqar),
- sebur (= Ј - Ы i dr.; (grc'ke) Ј Р firdeus (= - gennet), - du1fin
(= - du!J.as) i dr.; (latinske) .1\..r' - (= е Ь Щ /"'}- (= -:.l.l.- т е
6
') О dijalektima i rijecima iz njih vidi, npr., u Suyuti, Љ I, str. lH-136 Ш 152'--159 Ш
П str. 175-178 i dr.
65
) О slicnim rijeCima vidi u Щ   Ь I, ·str. 129-133.
Uvod u sinonimiku arapskog jezika 25
lik) i dr.; (abesinska) с -'anbeset (= ;._\ - esed) i dr.; (turske) ,Ji.:; - tutun (=
c:"l>,)- duhan), J.)t:.- й (= _;_,h.- Џ o_r.::.:.;- tengeret Ј qidr) i dr.;
(talijanske) Щ - biilet (= ._._; ... J:tazmet), Ь   - bustat (= J.:...r. - berid) i dr.; (francuske)
Ј - й (= Щ u.J:I. - е у й п (= .....;.11 ._Q\\ - elfu elfin) itd."")
В SINONIMA
Iz razmatranja о postanku sinonima moglo se zapaziti da su to ustvari rijeCi
kao i sve ostale, te ·da s toga nemaju ni neke specijalne Ь ni znacenja, niti
pak imaju neku svoju posebnu egzistenciju u jeziku. Promatranje njihove upo-
trebe Ь Ь dakle samo teoretsko izdvajanje п aspekta opceg zivota l'ijeci
u svrhu njegove analize. Za nas с е ovdje biti п ako obratimo paznju samo
п а п о р с е principe п upotrebe: na ј е п о ј strani u obicnom govoru
kao i u knjizevnosti, а na drugoj st11ani п а п njihovo u svrhe п pro-
ucavanja О cemu Ь Se govorilo U Za!Sebnom, • п po•glavlju O•Vog ra•da.
Kako ј е vec naglaseno, cijelo ispiti а п ј е pojave п vrseno ј е u radu
sa gledista arapskog knjizevnog jezika, р а zato po·d п govorom treba
ovdje razumjeti, vec prema kulturnom usponu, govor nekad veceg, а nekarl ma-
п broja obrazovanih ljudi. г п jezika u zivom govoru kao da
ј е п sve Ь usljed razvoja i Ъ neknjizevnih dija1ekata u narod-
ш jeziku. Ipak, п postoji jako djelovanje knjizevnog jezika (putem sko-
la, stampe, п i dr.) п а narodne govore, а spomenuto ј е da postoje i
obrnuti uticaji, р а se usljed svega toga uzajamno prenosi i upotreba sinonima,
samo ш treba imati na umu da mnogi sinonimi п porijekla vaze
kao takvi samo za knjizevni jezik, а ne i za doticni dijalekt koji u tim slucajevima
drugih rijeci Ш izra·za uopce i п е а dok п posjedlije svoje specijalne sino-
nime koji nisu usli i u knjizevni jezik, а takvi п а ovdje nece ni zanimati.
Kod onih koji se sluze knjizevnim ш u ш zivotu, uglav-
nom i nece Ь neke ve6e razlike izmedu zive i pisane rijeci te с е i uticaj knji-
zevnog stila Ь kod njih vrlo jak, а s tim с е u vezi i upotreba sinonima pokazivati
п razlike а ш о u nekirn posebnim ш
Razlozi za Ь п uopce bice svakako vrlo п Ako u svi-
jesti onoga koji govori, ne dode do izrazaja i п о postojanju npr. dvaju sino-
nima kao takv:ih, on с е ih Ь (odn. Ь kao svake dvije druge
rijeCi. Govornik u tom slucaju dakle upotrebljava sad ovaj sad ona'j od tih sinonima
ne vodeci п racuna о eventu,alnoj п razlici u pogledu afektivnosti Ш
neke druge njihove Ь Т о se naravno desava i kod knjiZevnika, ali ј е za
п ш odredenih rijeci od prvenstvene vaznosti, р а tako naravno i upotreba
upravo ovog ili onog п sinonima, te oni prema tome, nasuprot п
slucaju, moraju pri svom stvaranju postupati manje-vise svjesno trazeci adekvatne
rijeci i izraze tj. one koji с е п а ј Ь о ј е izraziti njihovu misao ili osjecanje.
I u zivom go·voru upotreba п moze da bude potpuno namjerna i
svjesna. Razlozi za nju mogu da budu individualne п kao sto ј е њ
66
) О perziskim rij.ecima u arapskom vidi, npr., u Ь ibld., str. ili uopC.e о
ш i posudenicama, npr., u Щ Ь I, str. 159-172, Zeidan, ibld., I, str. 37-40 ili Ј В
Б Vocabulaire щ 16 izd.anje, Bejrut 1951, str. 10'07-10<12 i dr.
26
и и
primjer и sejha Е Ь й Н u g i f е W а i 1 Ь А t а (699-748 nase
ere) koji ј е iz fiziolosko-psiholoskih razloga izbjegav.ao и р о е Ь и rijeci u kojima se
javlja konsonant Т (on ј е Ь о t:l -el!eg tj. nije mogao da izgova'ra taj glas), р а
ј е tako npr. jednom zgodom rrijesto oblcnijih rijeci с ..:• - mura"at i )'6 - ka:fir
и sinonimne rijeci .....;.:..:.. - и i Ј - и а i inace ј е npr. mjesto
oblcne ..r. - и и Ь provincij alne izraze е qamJ:! ili ь ... - J:lintat Ш
za Ј ј - г rijec L__,;,. - magge' itd. tj. rijeci и kojima se ne javlja glas Г


Slicnih и vjerojatno Ь se jos moglo naci и vezi s nekim г
glasom ili glasovnom и Razne fonetske promjene kod rijeci а u vezi s tim
i postanak novih korijena, rijeci i oblika - р а prema tome i sinonima) i nastale
и pored ostalog, i iz teznje za olaksanjem, и i slicnim pojavama u vezi
s izgovorom raznih glasova, ne samo kod pojedinaca, nego i и nekoj manjoj ili ve-
coj jezicnoj zajednici. Razlozi tih promjena и dakle manje ili vise akusticko-fizio-
1oske naravi, ali se naravno ni psiholoski momenti ne и ш и и
biti iz vida.
Pored tih r:azloga и naravi koji и djelova1i na promjene pojedinih
glasova i njihovih и ima i takvih koji и н na stvaranje vanjskog lika
с ј е Ј Љ rijeci Ш niza njihovih tipova. Tako и ti razlozi forme bili т
vjerojatno i pri _ и mnogih sinonima. Zahtjevi ritma i rime и н
redovno i н rijeci o·dredenog Ь te prema tome nekada i н р о е Ь н sino-
nima odredenog glasovnog tipa. Т о ј е od posebne vazonsti н arapskom н koji
ima tako и н а poznata ј е sklonost Arapa prema rimi и prozi н tzv.
t:"M - и tj. rimovanoj prozi), а jos viSe svakako н poeziji. Evo samo jedan pri-
mjer rimovanja н   u• Ј " ;.:<-1)1 Ј • Ч ul Ј
Kada se н svijesti pjesnikovoj javila zelja da н Ь н od п ј е с
r а g i у е t-! g i у е t, morao ј е radi rime н н о н н (ili eventualno
и и njoj р о formi), jer inace do rimovanja naravno ne Ь doslo da ј е mje-
sto prve upotrijeblo Ь н н rijec za ј н tj. - ibll ili za н н sino-
nim - ganem Ш da ј е н е о ove dvije zadnje rijeci). Ne mozemo naravno н
н sve и raz1oge kojima se on, pored и н pri izboru upravo
onih gornjih rijeci н rimi.
Nema potrebe da se navode п primj.eri iz pjesnistva, samo с е ш о na-
glasiti da ј е cesta н rime, а mozda narocito one jednoobrazne na krajll sva-
kog stiha cesto vrlo н pjesama г vrsta vjerojatno Ь od znatnog uticaja
na prosirenje н izvjesnih ohlika ili i na stvaranje novih, а onda н vezi s
tim i na stvaranje novih rijeci н о р с е а posebno i mnogh sinonima.
Razlozi fiziolosko-fonetske naravi izgleda da н Ь od prvenstvene vaznosti
pri и izvjesnih tipova sinonima, а za н н н р о е Ь и Ь с е sv<1kako
vazniji razlozi semanticke naravi, jer и za н р о е Ь н od vrijednosti samo takve
rijeci sa vec н oblicima i odredenim znacenjem (ili znacenjima). S obz•rom
67
) О ovome и djelo: Gahiz, Е В е у а n и v е t-t Ь у 1 n, I, 2 izdanje, K.airo 1351/
1932, str. 27, blljeska 4 i str. 30.
68
) К i t а Ь и М е q а m а t i-1-H r 1 r 1, 7 izd., Kairo 1317/1899, str. 299-300. Ovo kao i
slicna knjiZevna djela kao sto ј е Gahizov й itd., и Е l-K а m i l i и р и
а ј и о Ь Щ е grade kako za filolosko tako i C:isto lingvisticko ispitivanje.
Т   ara1pskog __ _
27
na izvjesne svoje osoblne sinonimi с е р о svojoj upotrebl spadati na ш mjestu
u domen stilistike bilo govornog jezika Ь jezika lijepe knjizevnosti. Pored ю
sto sinonimi kao rijeci uopce и и stranu izvjesnog pojma, oni и
ujedno da и i razne vrste i и osjecanja onih koji se njima и
odnosno da ih и kod onih ш и и Arapi su narod vrlo zivog tem-
peramenta, р а se to odrazava i и и и Govoreci о morfologiji aDapskog
jezika М Н о r t е n, pored ostalog, veli:
69

»Der и и Sinninhalt der grammatischen Formen и е п sehr
affektvoHes п п an, п dem das Erlebnis der и п am п п
п wird«.
Jedno · od п sredstava za п tih raznih afekata su svakako i
п nastali п а razne п р а i и и (kao i п nenavedenih)
stilskih Hgura kao sto su npr. hiperbola, и metafora, sinegdoha itd., а
sve и о п е и upotrebl i и п и и и и п п
i zivljeg izrazavanja, п и njega raznolikosti, п п Ь о ј а pokazi-
vanja radosti i zalosti, mrznje i ljubavi, Ь i smirenosti kao i svih drugih
ugodnih i и osjecanja и п а ш а te svrhu postizanja п п nasih
ciljeva и izazivanja takvih osjecanja и drugima. Ovo1iko ovdje и v·ezi s temom,
а и Ь ј е zalazenje и to spada и и stilistike i ю disciplina.
Pri kraju ovog poglavlja da reknemo samo г i о и п п
mizacije ili nestajanja sinonima. Rijeci и i и iz raznih r.azloga,
razna znacenja rijeci takode se п mijenjaju р а i и Ь е Uzevsi и obzir sitni-
je Ш ve6e razlike koje redovno pos1:oje и pojedinih sinonima mozemo Љ
smatrati oblcnim rijecima, р а Ь prema tome sve sto ј е е с е п о vazilo naravno i za
njih. Ima ipak и da za п pojam и izvjesnoj п zajednici postoje u
odredenom и takoreci potpuno ravnopra,mi izrazi, pravi п п za
ј е а п te isti pojam. Izgleda medutim da se u takvom и redovno ne ш
и odrzati и и na istom р о и с ј и te ј е а п od njih п znacenje tj.
doblja п е о и ili se uopce и iz upotrebe. Uzrok toga п kao da ј е
и sama pojava п п ш а taj nas slucaj moze п i zanimati
п а ovom mjestu. Upravo о O'Vlakvom п sinonima govori i G. К Z i f п а
slijedeci п


»The history of language reveals а п у instances of the development of two
п о т the same thing, yet it is Ь у no п и that two completely
и п exist together long п the и of а )given и
и п often differ in Љ that one is generic, the other special, or
the one abstract and the other concrete, or the one collective and the other indi-
н or, like dormant and п in English, the н synonyms refer
to different т within the common categ.ory. The consequence of the и
и existence of two different of congruent meaning would р г о Ь а Ь у
always Ь е the leveling or deletion of orne Ь у Љ е other«.
69
) Vidi djelo: М а х Horten, Die ћ des Islam (itos,amoiz:Anhangii:
Orientierende Bemerkungen tiber die drei Kulturspra·chen des heutigen Orientes), MLi.nchen 1924,
str. 307.
70
) U svome djelu: Т h е Р s у с h о Ь о 1 g у о f l а n g џ а g е Boston 1935, str. 29Q,
28 Teufik Muftic
Mozda Ь primjena statistickog metoda posmatranja jezicnih pojava, ј е
и и ovom и (pored drugih mogucih nacina), na osnovu frekvencije si-
nonima u njihovim manjim i vecim и mogla da baci izvjesnog svjetla n&
samo na р о ј а и Ь sinonima, nego i na druge Ь и vezi s pojavom
sinorimije и о р с е Zasada smo mogli samo konstatirati izvjesne Cinjenice u vezi s
tim kao i postaviti izvjesna pitanja cije rjesavanje ostaje kao zadatak и
rada na sinonimici и и и semantickih pojava povezanih s njom и manjoj
ili mjeri.
V AZNOS'l'' SINONIMIKE
Iz dosadasnjeg izlaganja, а naroci to iz onih nekoliko misli и vezi s и
bom sinonima, moglo se и nesto i о vaznosti njihova и na с е т и
Ь se sada ovdje malo opsirnije zad.rzali.
и sinonima moglo Ы da и prakticnih kao i teoretskih koristi.
Materijala za to (obradenog doSia,da samo и izvjes.11om и ima naravno u izo-
Ь и s obzirom na bogatstvo arapskog jezika п п а ovom р о ј и Da Ь se Ь
bar п Ь р о ј а ш о tome и evo nekih brojcanih podataka za
nekoliko vaznijih и sinonima onako ka'ko ih navodi G. Z е i d n.
71
) и
ostalog on tu daje slijedece podatke о Ь о ј и sinonima za neke rijeci kao sto и npr.:
- senet-24, Ј Ј - й

ь - ...,.......:. - sems-29, - seJ:lab-50, ..... h.
- metar-64, .....   - Ь <l.. - ma'-170, - leben-13, tako i za Ј с - 'asei, ј
- b.amr-100, Ј - esed-350, ;.;.,. - J:layyet-100, kao i za Ј - gemel, ;.;l; - naqat-255.
Tako и mnogobrojni i sinonimi za nazive drugih raznih zivotinja kao sto и npr.
Ј - и u-..... ; - feres, Ј - J:limar itd., zatim za и i dr. Vrlo ј е razv.ijena
sinonimija i kod pridjeva р а tako npr. za Ј ь - taw:ll ima 91 sinonim, za
ima 160 р а tako slicno za mnoge и pridjeve kao sto и npr. - и Ј
- ker!m, Ј   - Ъ е   П itd.
Kako smo vec istakli, и и smo se najvise zadrzali na tome da и
na mnogobrojne izvore tog bogatstva sinonima u arapskom и zeleci time
и и и na to odakle Ъ ј е а н и и radnik u ovom р о
и с ј и lingvist1ke trebao da pode u svom radu na и и а kasnije i pri
sredivanju tog bogatog materijala eyentualno и и nekog ш alfabet-
skog rjecnika sinonima radi njihova lakseg koriscenja Ъ и ю prakticne svrhe
Ь radi и и iz г razloga. Naravno da Ь se mogle а
negdje i morale) и Ь i и forme izn'osenja i koriscenja и ma-
terijala npr. и di:dakticke svrhe и skoli а i van nje ш и с е ј а arapskog
и ili jezika и о р с е а narocito mozda pri prevodenju s arapskog, а jos
vise na arapski jezik. U svim tim и izgleda da ю pretstavlja
jednu od glavn'ih tesko,ca pri и toga jezika. Kako i gdje da brzo nade
neki ucenik р а makar on Ь о i rodeni А т а р а и strana,c, odgovor na
pitanje о ј и и rijec i kada da Ь za izvjestan pojam i1i osjecanje ako
mu pri tom na и stoje makar samo dva sinon1ma, а da ne govorimo о
и kada ih ima na desetke, а ponekad cak i na stotine!? Ь п
7
1) Zeidan, ibld., I, str. 4&-47.
Uvod и п arap:skog jezika 29
----------------------
kada navode sinonime, rijetko se и н u objasnjavanje tananih ali ipak vaznili
razlika u njihovoj upotrebl, а ko opet da se snade u vecim djelima, koja и cesto
neprakticna, l kada su mu uopce и sto svakako nece Ь tako cest i
oblcan slucaj. К о npr. moze lako da dode do ogromnog rjecnika Lisanu-1-'Areb,
а kad i dode, kako da se u njemu snade ne samo zbog obllja njegove grade, nego
jos vise zbog njegove slabe sistematicnosti?
Kako istice dr. Р S k о k,
72
) s pravom se moze kazati da sinonima u nekom
и smislu i nema. и г koje naztvamo sinonimima и postoje
majne ili vece razlike и raznom pogledu. Osnovni prakticni zadatak sinonimike blo
Ь р о nasem и u tome da jasno ukaze u cemu ј е ta г и njih tj.
kako da ih pravilno и Ь u zivom govoru Ь о pri pisanju.
Kako napominje dr. S k о k
7
"), pri izradi rjecnika sinonima treba polaziti ne
od rijeci, nego od ideje i :traziti potom sve rijeci ili izraze koji ј е izrazavaju, te na
taj nacin nastaje tzv. ideo1oski (ili analogicki) rjecnik. On dalje istice tesko·cu koja
se javlja pri poretku sinonima, р а veli da ј е н а ј Ь о ј е postupiti onako kako to pre-
и francuski lingvist С h. В а ll Rijeci Ь se poredale ю ·da Ь najprije
dosle one koje и neutralne u н afektivnosti (tzv. intelektualne rijeci), а onda
one koje pokazuju tzv. effet и tj. one koje najbolje и (koje и
adekvatne) osjecanjima koja и а poredale Ь se р о intenzitetu i vrsti tih
osjecanja i najzad Ь dosle one koje и tzv. effet par evocation tj. evociraju
ili и ujedno i na sredinu u kojoj se Ь и (pokazuju dakle da li
ј е rijec npr. vulgarna, ucena, н zastarjela, pjesntcka i sl.). Ovakvi
rjecnici, pored prakticne primjene u skolskoj obuci, а i inace pri prevodenju i uopce
и i н arapskog jezika, mogli Ь Ь od koristi i na jednom slrem
podrucju naime i и pitanju no,rmiranja bar jednog dijela и savremenog
arapskog knjizevnog jezika, а to ј е jedno od osnovnih i,najtezih pitanja ш
arapske leksikografije i arapskog jezika и о р с е О tome se Ь Н W е h r
izraz,ava na slijedeci nacin:
74
)
»Das Arablsche liegt zwar nach dem formalen Bau fest, der sich in R(;geln
fassen lasst. Hier hat die traditonelle и и der alten Hochsprache als Mu-
stersprache и die Jahrhunderte п ы gewirkt. Ganz anders verhiilt
es si:ch im Bereich des Wortschatzes und der Ph.raseologie, die den wechselnden
и и и Љ г dienen mi.issen und der ю п
u.nter·Jiegen. Die и einer и Ь Norm ist sehr weit vorgeschrit-
ten in der Sphare des Berichtes in Presse und и Die Gri.lnde,
Љ im i.ibrigen der Wortschatz weniger genormt ist, sind mannigfacher Art
( ;) .«
Zasto sve do tog no,rmiranja arapskog rjecnika za moderni jezik u svim
Ь zivota nije doslo, ne mozemo ovdje objasnjavati, ali cemo ipak istaknuti
а щ о to da ј е и pojava bogate sinonimije jedan od vaznih razloga zasto se ne
moze tako brzo doci do zeljenih rezultata u tom и Zato Ь Ь о ј е а п od
vaznih zadataka sinonimike da na temelju svestranijeg i Ь ispitivanja ukaze
na ono sto treba da и е u jedan takav normativni ё koJi Ь vazio za sve
72
) Skok, Ь str. 259, & 556 (pod naslovom: III. п п  
73
) Skok, ibld., str. 262 §§ 560-561.
74
) Wehr, Ь Vorwort, str. V.
30 Teufik Muftic
arapske zemlje, а sto Ь se opet mo,glo odbaciti kao suv1sno i nepotrebno, imajuci
naravno u И taj njegov opcearapski karakter, а ne koceci ipak prirodni razvoj
dijaJekata р а ma kako se oni udaljili od norme knjiZevnog jezika.
Na manje-vise teoretskom podrucju jedan takav rjecnik Ш uopce neka Ь
arapskih sinonima mogli Ь da nam pokazu_ na jednoj strani osn_ovne pojmove arap-
skog misljenja а donekle i psihicku, duhovnu .stranu Arapa uopce kao i nacin kako
se to sve odrazilo u jeziku tj. njegovu н izrazajnih sredstava od kojih sva-
kako i sinonimima pripada jedno znacajno mjesto. Na osnovu njihova ispitivanja
mogli bismo dakle sagledati misaoni Ш uopce duhovni horizont arapskog г  
г samo do izvjesne mjere. Р о miSl] enju С г kao da ј е taj ю
zont uskih granica, nijanse koje pokazuju sinonimi kao da su interesantne samo za
bedulne, а osim toga on istice i to da se slicno zapaza i kod drugih naroda koji su
na razvojnom stupnju kulture kao i Arapi. Uostalom evo njegovih rijeci:
7
")
е г ш des Arabische:c. ist г г entwkkelt, frei-
lich nur fiir die Bediirfnisse eines }n engem Kreise sich bewegenden Denkens.
Bekannt sind die freilich stark Ь Ь Renommistereien Ь I"exi-
kographen, die sich anheischig machten, 1000 Worter filr das Kamel, 500 fiir den
Lowen und das Schwert zusammenzubringen In der That hat der Araber fiir die
Dinge seiner taglichen Umgebung namentlich й die Tiere seiner Herde, й die
Terra:ineigentiimli'chkeiten der Wiiste
76
) und fiir seine BewaHnun.g, eine seh.r retche
Synonymik entwickelt, die unendlicJ1 feine, natiir1ich nur den Beduinen interes-
sante Nuancen zum Ausdruck bringt. Das ist nun freilkh keine Rasseneigentiim-
lichkeit der Araber, sondern eine Folge Љ Kulturzustandes, die sich bei ande-
ren Vi:ilkern unter gleichen Bedingungen ganz ebenso beobachten lasst.«
Na osnovu gornjeg mogao Ь moZda neko doci do zakljucka da ј е bogatstvo
jezicnog izrazavanja u arapskom jeziku razvijeno samo u podrucju konkretnog,
ali se_ s tim ne Ь ю sloziti npr. rniSljenje М Hortena .koji navodeci razloge zbog
kojih su Perzijanci, iako onda na visem н nivou nego Arapi, ipak od njih
preuzeli rijeci za najapsJraktnije pojmove, istice jednu karakteristiku arapskog je-
zika te pored ostalog kaze i slijedece:'
7
)
»Die Losang dieses Widerspruches ist darin zu suchen, dass das Arablsche die
heHige Sprache war. Dabei entwickelte es а Ъ е а н sich eine sokhe Ausdrucksfahig-
keit, dass es fast ohne Annahme von Fremdwortern •den Erfordernissen. einer: hohen
Geisteskultur nachkam. Die ћ dazu gab die Ausdehnungsfahigkeit der
Ь im Ь An konkret-sinnliche Bilder werden die abstrak-
testen Begriffe angesch1ossen, ohne _dass dabei das Neue als das Verstandnis er-
schwerend empfunden wird. Eine gewisse Dehnbarkeit der Bedeutung ist dem Ara-
Ь н eigen.«
Т а sposobnost arapskog jezika za lako vezivanje apstraktnog za konkretno
i uopce ta Ь nadarenost Arapa za н   о р с е i principijelno, za tzv.
»genericki« nacin misljenja, kako to Horten istice na jednom drugom mjestu,
78
)
75
) G е s с h i с h t е d е r А r а Ь i s с h е n I. i t t е r а t u r, Leipzig 19011, str. 4.
76
) Upor·edi u vezi s tim rad: Friedrich Binder, D i е В о d е n f о r m е n W ii s t е .n а r а
Ь i е n s u n d i h r е h е u t i g е n В е z е i с h n u n g е n, (Wiener Zeitschrift fiir die Kunde des
Morgenlandes, 51. Band, 1. und 2. Heft, Wien 1948, str. 43-55).
77
) Horten, ibld., str. 322.
78
) Horten, ibld., str. 320.
Uvod u sinonimiku arapskog jezika 31
pokazuje se naravno i u semantici pri mijenj&nju znacenja rijeci, а kako ј е to u
direktnoj vezi i sa sinonimijom, to Ь se jedan od zadataka njenog proucavanja sa-
stojao i u tome da ispituje kako tu, tako i druge odredene forme misljenja, а sva-
kako i mnoge d_ruge pojave duhovnog i uopce kulturnog zivota samih Arapa, а u
izvjesnoj mjeri i raznih drugih naroda na cije ј е jezike znatno utkao kako arapski
jezik posebno tako i njihova duhovna i materijalna kultura uopce.
Zelja п а ш ј е da п а kraju р о п о о istaknemo da ovim zaista ш pogle-
dom п а pojavu sinonimije i srodna п u ш jeziku ukazemo ne toliko
п а samo bogatstvo i п njegovih   п koliko п а п same
pojave za п ispitivanje kao i п а vaznost primjene rezultata п
р о е Ь п о na prakticnom polju i to naravno 11 prvom redu u podrucju jezika а poi-
mence u leksikografiji, stilistici, didaktici i г Ь lingvistike. Ima ш
go radova na ovom polju, ali su svakako potrebni i novi, р а kako ј е istaknuto, jedan
od glavnih ciljeva ovoga rada bio ј е i taj da da potstreka za buduci Ь rad
na ispitivanju ove interesantne п pojave, narocito п i za arapski knji-
'zevni. jezik.
RESUME
UNE INTRODUCTION А L'ETUDE DES SYNONYMES DE LA LANGUE ARABE
L'auteur essaie d'attirer   п tion н la riche synonymie de l'ara-
be litteraire ainsi н е ш l'importance d'etudier с е fait avec la џ н п
н е п premier н ш le terrain п н pui:s montre а Ь   Ш
les resultats de ces etudes pour des buts pratiques et dans quelques au,tres bran-
ches d.e la science en genera·l ou ·da:ns les arts.
La ш est divisee en trois parti'es: la premiere (la plus н
  о с с н р е de la п de l'origine des synonymes (de la synonymisation) en н
н les procedes phonetiques les н п р е х l'assimilation, la me-
tathese, la perte des consonnes radica1es etc.). Apres, il proce·de а la formatiOli des
mots (par la flexion, derivatio·n et composition), а la п la н seule-
ment en connection avec la crea,tion des synonymes (i>ci р е х par des н т styli-
н differentes, comme р е х la metaphore, а syneccioche,   н 1'.iro-
nie, l'hyperbole) etc.
А с б е de ces н н des synonymes dans l'arabe, il н
н н н ca's de la synonymie proven.ant р а т les mots   н ·des dialec-
tes arabes п et des ю
La seconde partie apporte н notions generales co1ncernant l'emploi des
н On у н н importance dans la н н parler н
mais н н dans la celle dte а lan.gue ecrite. On у п н brievement
е fait н е des vrai,s synonymes se perdent: с е sont с е н х н ont н е a•cception et
н ein[)loi а р е н pres identiques н le meme terrain н н п une
periode de temps determinee (c'est le р т о с с de la ш
32 Т Muf.tic
La troisieme а derniere) partie montre l'importance de l'etude des synony-
mes, non seulement а cause de leur н en arabe, mais aussi а cause de la
Љ qui se manifest.e dans cette н de т 1eurs н et d'uti-
liser cette possibllite pour exprimer les idees et les sentiments d'une fa<;on plus
riche, plus claire et plus pre·cise, soit dans la vie quotidienne soit dans la prose
litteraire ou dans la poesie.
L'auteur attire l'a:ttention sur l'importance de   н des synonyme·s du
point de vue   н fixa.tion du vo·cabulaire de la н т arabe contempo-
raine, с е qui represente un probleme Ь difficile ert t·res important de la lexko-
. graphie contemporaine arabe ainsi que de   de l'arabe en general.
Quoique ces problemes soient importants р о н l'etude de nombreux .aspets dif-
fei1ents de la culture arabe (ainsi que de celle rslamique) en general, il n'etait pas
Ь de les etudier darns le Ca1d.re de cette breve etude, l'auteur s'etant Jimite
aux ш dans l:e domaine de la langue. Le but principal de cette etude
est le desir de l'auteur   п les chercheurs а des travaux в plus pro-
fonds et plus vas.tes dans le domaine de la synornymie, fait si frequent et si ш
tant dans la langue arabe surtout celle litteraire.
D-r MEHMED BEGOVIC
SLICNOSTI IZMEDU MEDZELE 1 OPSTEG IMOVINSKOG
ZAKONIKA ZA CRNU GORU
Na teritoriji Jugoslavije primenjivala su se obadva ova zakonika. М е d z l а
ј е Ь delimicno na snazi u Bosni i Hercegovini kao п п za sve
gradane bez razlike do 1945 godine. Medzela se primenjivala i ranije u onim
nasim krajevima koji su prisajedinjeni ili Srblji ili Crnoj Gori posle ratova 1876-
1878 i ratova 1912-1913 godine. О р s t i i m о v i n s k i z а k о n i k Ь о ј е na
snazi do 1945 godine u Crnoj Gori na onom prostoru koji ј е ona zauzimala posle
balkanskih ratova.
1
)
Tursko pravo t,Jocivalo ј е du.go vremena na dva izvora: na s е r i ј а t u
(islamskim propisima) i na k а n u n i m а (uredbama izdatim od sultana). Takvo
pravno uredenje odgovaralo ј е njenom ekonomskom i drustvenom stanju koje se
izrazavalo u vojno-feudalnom poretku. Т а ј ј е poredak trajao nekoliko vekova, ali
tokom XVIII veka ovaj poredak pocinje da se post.epeno rusi pod pritiskom
iznutra i spolja. Raja trazi t,Joliticke, п i verske slobode. Bukte ustanci,
dolazi do mesanja stranih sila, do н i ratova, i Turska ј е Ь prinudena da
vrsi u ovom pogledu izvesne reforme. Ove reforme trebalo ј е ozakoniti. Turska
pristupa tom delu 1839 go·dine donosenjem h а t i- s е r i f а   ukaza о verskim i
politickim pravima.
Т о ј е Ь о pocetak zakonodavnog rada preuredene Turske. Od tada ј е donet
niz п   а medu njima 1 Medz·ela (zbornik), ustvari gradanski zakonik, ciji su
propisi njih 1851 na broju postepeno о Ъ ј avljeni u vremenu od 1869-1876. Medzelu
ј е radila komisija sastavljena od najboljih turskih t,Jravnika toga vremena, а
kao grada posluzila su im resenja serijatskog prava.
2
) Т о ј е uostalom naglaseno
i u izvestaju koji ј е redakciona komisija podnela 1868 godine velikom veziru,
gde pored ostalog pise, da se komisija pri izradi Medz·ele љ na dela naj-
priznatijih п hanefiske skole, koji su raspravljali one delove prava koji se
ticu gradansko-pravnih poslova«.
3
)
1
) и А VNOJ а od 3 П 1945 Ш и и и svi propisi koji и Ь
na snazi и и n.a dan 6 IV 1941 godine. Ova ј е и potvrdena Zakonom od 23 Х 1948
godine.
2
) и и sacinjavali izasl.anici Ministarstv.a и   и   Drzavnog
saveta i Vrhovnog и Komisija ј е radila pod pretsednistvom Ahmed Dzevdeta, ministra pravo-
и Pored njega Clanovi komisije koj.a ј е izradila и и Medzele od clana 1 do 403
Ь и Seid Н а Ш Seif-ed-Din, Seid Ahmed и   Seid Ahmed Hilmi, Mehmed Emin, Ь
Ь Zade Ala-ed-Din.
3
) Т а ј ј е izvestaj stamp.an и uvodu Medzele.
З - Prilozi za orijentalnu filologiju
34 Mehmed Begovic
Krajem XVIII veka С г а Gora Ь svoj prvi za:kon tpod imenom »Zakonik
opsc1 crno,gorski i brdski«. Donosi ga zbo glavara i staresina pod vladikom Petrom I
na Cetinju 18 Х 1798 godine. Zakonik ј е kratak, sadrzi 33 clana, gde su isprepleteni
propisi krivicnog, gradanskog i administrativnog prava sa izrekama, preporukama
moralno-ver:ske prirode.
Polovinom XIX veka Crna ш а Ь svoj н zakonik »Zakonik Danila I
knjaza i gospodara slo1bodne Crne Gore i }3rda«. Zakonik ј е donet u н sa
glavarima i staresin.ama i г 23 IV 1855 godine na Cetinju. Ovaj zakonik
ima 95 clanova а sadrzi •propise iz raznih oblasti prava.
Krajem XIX veka, za vlade knjaza Nikole I Crna Gora dobiva svoj treci
zakonik »Opsti imovinski zakonik« koji ј е proglasen svecano na Cetinju 25 III 1888
л Opsti imovinski zakonik sadrzi 1031 propis, gde ј е obradeno gradansko pravo
i to н stvarno i Ъ
Crna Gora н vreme donosenja Opsteg imovinskog zakonika Ь ј е vrec pot-
н samostalna drzava, politicki ojacana i teritorijalno prosirena. Ona ј е ta,da
imala oko 10.000 kvadratnih kilometara i oko 250.000 stanovnika. Njena ekonomika
Ь ј е jos nerazvijena. Ekstenzivno stocarstvo i zemljoradnja Ь su njene naj-
glavnije privredne grane. Zanatstvo, trgovina, saobracaj i kredit nisu Ь jos
dovoljno razvijeni. Crnoj Gori trebao ј е dakle, zakonik koji с е od,govarati nJenim
ekonomskim i н н i ona ga ј   е zaista Ь u Imovinskom н
Ops,ti imovinski zakonik ra:dio ј е V а 1 t а z а r В о g i s i с najvec1 i ш
pravnik н Slocvena. Bogisic koji ј е tada Ь о profesor Pravnog н u
Odesi, primio se ovog teskog zadatka р о zelji г i ruske vlade koja ј е
uostalom snosila · troskove oko izrade zakonika. Bogisic pristupa ovom н 1873
godine, usvajajuci nov i н Ь nacin pri iz1adi zakona. On ј е stao na stanoviste
da zakonik treba da Ь н е izraz narodnog pravnog shvatanja koje se ogleda u
narodnim pravnim obicajima. On tu н misao istice ovim recima: »Osnov
zakoniku valja da ј е sarstavljen od pravila i ustanova koje se, dosta, nahode н
zivotu, duhu i н narodnjem. Т о s.to ctpstoji ne treba da se н ni i:zmijeni,
osim slucaja prijeke potrebe«.') Da Ь se to postiglo treba1o ј е л н
cmogorske pravne о Ь с а ј е koji с е posluziti kao grada pri izradi zakonika. Bogisic
pristupa svesrdno tome н i prikuplja Ь н н ne samo н Crnoj Gori
nego i u susednim krajevima. О tome • н grade Bogisic veli: »1873 godine
Ь р о narocitoj zelji kneza crnogorskog komandiran u н н radi sastavljanja
i kodifikacije crnogorskih zakona. Tom prilikom sastavih opet novi naputak na
osnovu koga sabrah н ne samo u Crnoj Gori nego i u Hercegovini i u Arbaniji ...
tj. н Podgorici ... «
5
)
н н postojeci pravni Ь posluzili dakle kao osnov i grada pri
izradi ш On se pri tome nije upustao н razmatranja kako ј е nastao i kako
•) V. Bogisic, Nekoliko rijeci о nacellma i metodi usvojenim pri izradi imovinskog zako-
nika, prevod sa francuskog od N. Ducica, Beograd 1888 g.
5
) Spomnica d-r V.altazara Bogisica, Du brovnik, 1938, 52 i sl.
Bogisic ј   е pravio lmovinski zakonik za mnogo sire okvire nego ј е Crna Gora imala u
vreme izrade zakonika. On ј е rpravio zakonik za veliku Crnu Goru u ciji Ь sklop ю jedan
deo skadarskog pasaluka, Hercegovin.a i juzna Dalmacija. Т е ј е krajeve Crna ш а nastojala
da oslobodi i prisajedini i u njima ј е poma.gala i potstical.a ustanke. Т о se o.seca i iz !'ada
Bogisiceva koji prikuplja gradu za zakonik ne samo u tadasnjoj Crnoj Gori nego takode i u
Hercegovini i u Skadarskom pasaluku.
Slicnost izmedu medzele i opsteg imovinskog zakonika za Crnu Goru
35
se razvijao koji pravni oblcaj. Da li ј е 't,)Ostao samoniklo Ш se razvijao pod stranim
и Za njega ј е Ь glavno da jedan oblcaj zivi и и da ga se narod
drzi, da odgovara njegovoj pravnoj svesti, р а da ga и kao и pri izradi
zakonika.
J\l[edzela i Imovinski zakonik Lioziveli и u svoje vreme veliko priznanje. I
jedan i и zakonilk prevedeni и л а vise stranih jezika.
6
)
и ova dva zakonika postoje izvesne slicnosti. Т о se ogleda: 1) и и
jednog i и zakonika, jer jedan i и о Ь а и ј и u.glavnome stvarno i Ы
ciono pravo, 2) и terminologiji, jer Imovinski zakonik и Ы za izvesne г
pojmove и pravne izraze, 3) и resenjima о ј а и и za ю pravne
ustanove.
1. - Slicnosti u sistematici. - Imovinski zakonik sa tehnicke strane, р о
SVOJOJ sistematici i и obrade Uvrsten ј е и najoriginalnije zakonike toga
vremena. Ovo nije Ь lako ostvariti i postici. Da Ь и tome u.speo, Bogisic ј е
dugo vremena и и proucavao strane gradanske п р а cak i projekte
г п zakonika. U jednoj п ·stvari о п se ne pridrzava sistematike koja
ј е Ь и и tadanjim gradanskim zakonicima. Bogisic и Imovinski zakonik
ne и р о pravilu porodicno i п pravo kao sto to c•ine и evropski
zakonici, п е о ugla:;nom п i Ы pravo. О п п vrlo и
razlozima svoj stav и tom • и н raspravi »0 и porodice i nasledstva
и sistematici«. Tom prilikom istice da takav sistem usvaja i projekat japan-
skoga gradansko.ga zakonika, а da se toga donekle drzi i Otomanski ш
zakonik, tj. Medzela koja ј е vec Ь prevedena п а и jezik. п ј е
ovde п и da se tom prilikom Bogisic vrlo п izrazava о Medzeli i veli
»da ј е to veoma originalan i п п

 
Bogisic п е sprovodi dosledno gore п а е е п и misao nego pravi
и Tako ј е и Imovinski zakonik п е о propi:se о st.arateljstvu (cl. 640-674
i 960-963) koji и р о pravnoj sistematici и porodicno а п е u imovinsko
pravo. Т о isto cini i Medzela и cl. 957-1002 gde se и п о poslovnoj
sposobnosti i starate1jstvu. Bogisic и Imovinski zakonik и п о takode п и
о vrstama doko:za (Cl. 971-977), iako ta stvar dolazi !pre u zakon о postupku nego
и gradanski zakonik. Slicno postupa i Medzela ali u sirem oblmu, donoseci odredbe
о щ Ь i sudskim od1ukama (cl. 1572-1851).
U и sistematike ,ima jos jedna znacajna slicnost izmedu ova dva
п Naime, i jedan i и zakonik п pored posebnih pravnih pravila
i opsta pravna pravila, pravne maksime. Tako .Medzela u ш uvodu п
opsta Ц koja с е kako se veli ll clanu 1 и kao sredstvo da se
lakse »razume i dokuci smisao posebnih pravila«. Tu ј е п а е е п о 99 opstih г
koja с е dakle и kao uvotl u и propisa i и navedenih u
ME:dzeli. Imovinski zakonik opet na svome kraju п 45 pravnih izreka »koje,
kako se u и veli, iako ne и п ni п ni izmijeniti, mogu mu
ipak objasniti razum i smisao« (cl. 987-1031).
6
) Medzela ј е preveden.a na francuski, nemacki, engleski, arapski, srpsko-hrvatski,
bugarski i grcki. Opsti ш zakonik preveden ј е na francu.ski, ruski, nemacki, talijanski
i spanski.
7
) D-r V. Bogisic, О polozaju porodice i nasledstva u pravnoj sistemi, Beograd 1893, str.
27 u primedbl.
3*
Mehmeci Begovic
Ve1i se da ј е ove izreke Bogisic sastavio '.t>O и о и н а Kaliforniski gradanski
7ako·nik.
8
) U tom и и mogla т и ј е и i Medzela о kojoj se i
sam Bogisic pohvalno izrazava i koja ј е Ь kako ј е vec receno, и primeni и onim
krajevima Crne Gore koji и oslobodeni 1878 godine. О ovoj poslednjoj slicnosti
и Medzele i Imovinskog zakonika и ј е i ranije и nasoj pravnoj
knjizevnosti.
9
)
Pored slicnosti и ova dva zakonika postoji i jedna Ь њ и
и Ъ i и Ь pravnih propisa. Bogisic iz Ь prava izvlaci
nacela i ta nacela vrlo vesto i jasno и и pravna pravila. Bogisic se
с и а и navodenja jer to otezava preglednost i и zakonskog
teksta. Redaktori Medzele и и и jer и и pravna pravila navodili
i primere. Т а ј nacin и ј е iz ra:z1oga da prosecni svet mo·ze bez poteskoca
и и pravnih pravila. Stalo se na stanoviste da zakon treba da и и
ne samo и и nego i narod koji tesko t,:>ravilno shvatiti apst.raktna
pravila bez primera. Zbog ovoga ј е Medzela ostala dosta и i razvucena
sto nije и sa Imovinskim zakonikom.
2: - Slicnosti u terminologiji. - Jezik, pravilno izrazavanje i и
i и terminologija и vazno sredstvo za и zakona.
Bogisic ј е na ovo pitanje polagao и и On ј е pri izradi zakonika mnogo
pazio _na' и jezika i и ogroman napor 'da pronade narodni pravni izraz za
pojedine '.tJravne и i pojmove. U njegovoj arhivi, pise Solovjev, »vidi1mo
koliko ј е podataka и da Ь pronasao onaj izraz koji najbolje odgovara-
narodnom shvatanju i koji с е Ь и и а da ne и Ь od pravnicke
tacnosti«.
10
) Sam Bogisic veli da ј е jezik »glavno sredstvo za и zakona«,
i istice da и и treba izbegavati и stranih reci ukoliko za to
ima podesnih izraza и narodnom и Tom prilikom narocito podvlaci da treba
izbegavati и izraze.
11
) Т о on nagla·sava iz razloga sto se и narodriom jeziku
velikog dela Crne Gore и Ь и njegovo vreme prilican broj и reci.
I pored toga Bogisic и izvesnc и pravne izraze koji и se Ь odomacili
и narodnom jeziku Crne Gore, а za koje nije ю naci podesan i г и
narodni izraz. U Imovinskom zakoniku zaista se nalazi nekoliko и г izraza Ш
arapskih izraza koji и и и и jE:zik а odatle и narodni jezik Crne Gore, kao
amanet (ostava), cl. 390, 882, kesim {zakup stoke) cl. 322-327, kirija и  
cl. 878, и и и   Cl. 885. Za ovu и г е с Imovinski zakonik veli:
и Ш и и ј е ono sto narod Ь и и zove и ili
ortacina«.
и zakonodavstvo toga vremena и i и se takode navedenim
izrazima, р а ta cinjenica pored ostalog govori da i и и terminologije postoji
izvesna slicnost и Medzele i Imovinskog zakonika.
8
) D-r Aleksandar So1ovjev, О zivotu i radu Valtazara Bogisica, Sabac, 1935, str. 8 pod 22.
9
) Dr Vidan Blagojevic, Kratka paralela izmedu uvodnog dela MedZele i zavrsnog dela
Bogisicevog crnogorskog imovinsko•g zakonika, Arhiv, Becgrad 1938, XXXVI (LIII), broj 1 i 2,
81-86.
10
) Dr А Solovjev, О р cit., 10.
") Dr V. Bogisic, Tehnicki termini u zakonodavstvu, prevod N. Ducica, Б 1887, 16.
Slicnost izmedu medzele i opsteg imovinskog zakonika za Crnu Goru 37
3. - Slicnosti р о sadrzini. - и MedZele i Imovinskog zakonika postoje
takode i slicnosti р о sadrzini, koje se и i и и izvesnim и
kao i и nacelima na kojima te и и Za dokaz и и sledece
ustanove: natapanje zemalja, podlog, zakup zemalja, kesim i amanet.
N а t а р а n ј е z е m а 1 а U vreme Bogisiceva rada na Imovinskom и
izvorska i recna voda и Crnoj Gori iskoriscavala se za potrebe ljudstva i stoke,
kao i za pokretanje mlinova, stupa valjarica i za natapanje zemalja. п
se vrffilo u manjem и nego п Ono se vrsilo и to vreme u Baru, и Crmnici,
u Podgorici oko Љ   u Nudolu (Grahovo) oko Zaslapnice, а pocelo se и
i u Gornjim Vasojevicima oko Lima i njegovih pritoka.
Izgleda da se natapanje zemalja pocelo vrsiti и Crnoj Gori tek za vreme Tur-
ske.12) Nema podataka iz kojih Ъ se moglo и da se ono vrsHo i ranije,
kao sto ј е to slucaj, na primer, za Makedoniju., gde se natapanje spominje и
hrisovulji svetom Dordu Skopskom od 1300 godine.
13
) Zna se da su и potsticali
uvodenje natapanja u •pojedinim na:s.im krajevima. Oni su to cinili u и da poraste
p1odnost zemljista, а и da se р о е с а ј и i njihovi prihodi. Tako, na primer, и
Gornjim Vasojevicima potsticaj za natapanje dava1e su a1ge iz Plava i ш
polovinom XIX vek.
14
) Tada se u tom kraju sticajem raz11Jh ekonomskih cinilaca
izvrsila promena u p1odoredu. Umesto strmnih zita, narod ј е р о с е о sejati и и
i и vecoj meri saditi krompir, jer te vrste Ъ kada se а г • р а ј и а ј н mnogo vece
Љ р о н oranja nego sto to а ј н п zita.
15
)
Mogucnost natapanja zemalja ј е jedan od и za razvitak intenzivnije
zemljoradnje н toplim i susnim krajevima gde su zemlje tanke i kamenite kao sto
ј е slucaj н Crnoj Gori. Natapanje ј е mahom skopcano sa dosta Ъ radovima
oko podizanja brana, gradenja naprava z:1 crpljenje vode i pravljenje odvodnih i
razvodnih kanala (jazova, vada). Ti radovi vrse se zajednicki radnom snagom onih
koji se sluze vodom i о njihovom н Т о sa svoje strane izaziva н da se
utvrde pravila о ucestvovanju н tim radovima i troskovima, kao i pravila о и
н vodom i о н natapanja. Jednom 1ecju potrebno ј е utvrditi prava i
duznosti onih koji se и vodom za natapanje. U narodnim pravnim Ь
Crne Gore postojala .su takva pravila koja н Bogisicu н kao grada pri
12
) Nat.apanje zemalja vrsili su od d.avnina narodi na istoku. О tome ima odredaba u
Hamur.abljevom zakoniku koji ј е sacinjen oko 2:000 godina pre n.ase ere. Dr Ceda Markovic, Zako-
nik Hamurablja, Beograd, 1924, § 53-56. О tome ima odredab·a i u cgipatskom pravu. U
se izvode o·d pre nase ere radovi za prosirenje mreze n.at.apanj.a. S. F. Kecekjan,
Opsta istorija drzave i prava, prev. В Nedeljkovic, Beogr.a:d 1946, 44. Staro arapsko oblcajno
pravo raspravlj.a takode pitanje о koriscenju vcde. Natap.anje ј е vrseno na mnogo vekova pre
pojave Muhamedove u juznoj Arablji о cemu svedoce rusevine velike brane kod Mareba. Cl.
Huart, Histoire des Arabes, Paris 1912, I, 51. Mnogo drocnije oblcaj nat.apanja javlja se kod
naroda u juznom delu Evrope, kod Grka i Rimljana. Alfred Ossig, Romisches Wasserrecht, Leipzig
1898. Ovi narodi preuzimaju tehniku natapRnja od naroda istoka.
13
) Dr Teodor Tal:'anovski, Istorija srpskog prava u Nemanjickoj drzavi, Beogr.ad 1935,
III, 98.
14
) Sreten Vukosavljevic, SP.oskP m'PcihP n л   Rengraci 1!147, 78-7!1; dr Milisav н
vac, Navodnjavanje u Gorjem Polimlju, L=osebni otisak iz Arhiva za poljoprivedne nauke i
tehniku, Beograd 1948, 8.
15
) Kukuruz i kl'ompir kao kulturne Ь ke dosle su iz Amerike u Evropu. Sej,anje ovih
Ь bez kojih se danas ne. moze zamisliti privreda odomacilo se џ nasim krajevima џ ю
XVII i XVIII veka.
38 Mehmed BegoviC
--------------------------------
izradi zakonika. Bogi:Sic ј е ovome и tposvetio Ь и и On ј е и Imovinski
zakonik и jedno poglavlje od 11 Clanova о и zemalja (cl. 122--132).
MedZe1a takode и ovo pltanje i posvecuje т и и и Т о ј е
sasyim и kad se и и Ъ cinjenica da ј е Medzela radena р о serijat-
skom pravu koje о и i и о и Ь vode potanko raspravlja, jer voda
za и poned ostalog ima i obredni znacaj. Serijatsko tpravo razvijalo se и
и i toplim krajevima koji и ш р а ј е prema tome Ь potrebno
da se iscrpno и svi o·dnosi koji se и na и vode. Т и se raspravlja
о и vodopoja (haki-sefe) i о и natapanja (haki-sirb). Medzela и ova
pitanja и dva poglavlja koja se sastoje od 17 clanova (cl. 1262--1269 i 1321--1328).
Medzela i Imovinski zakonik и а ј а ј и о   л natapanja ista pravna resenja.
16
)
Т о se moze и и tekstova jednog i и zakona. Clan 122
Imovinskog zakonika, koji т о и и vode iz javne reke, odgovara
и 1265 Medzele; Clan 123 н zakonika, koji govori о и preko
и н zemlje и vezi natapanja, odgovara clanu 1325 Medzele; clan 124 Imovinskog
zakonika, koji и red natapanja, odgovara и 1269 и vezi sa clanom 1326
Medzele; clan 127 Imovinskog zakonika, koji raspravlja pitanje о и troskova
za ciscenje i opravljanje vodovoda, odgovara и 1326 Medzele; i clan 130 Imovin-
skog zakonika, gde se raspravlja о и и vodom sa izvora, odgovara clanu
1267 Medzele.
П navedenim propisima Imovinskog zakonika i Medzele и se, kako
se vidi, и pitanja о snosenju troskova oko podizanja i odrzavanja naprava
za natapanje, kao i pitanje о и i и natapanja. Ovo podudaranje ш и
navedena dva zakonika moze se obiasniti и serijatskqg prava. Р о   и
natapanja crnogorsko Ь pravo poprimilo ј е resenja serijatskog prava na
и koga и se и vremena raspravljali ovi odnosi и Crnoj Gori. П г
toga govori cinjenica sto se natapanje vrsilo и и ш ш koji и
oslobodeni ispod turske vlasti tek и ratovima od 1858--1878. Vrsilo se и и
mestima, и doline reka, и tamo gde ј е turska vlast Ь Ъ i gde
ј е Ь mesano н i hriscansko stanovnistvo. п ',:>rilog toga moze и
takod,e i cinjenica da i dan danas и ш ш и Crne Gore ima Ш
broj и izraza.
17
)
Р о d 1 g. Imovinski zakonik poznaje dve vrste za1oge na nepokretnim dobri-
ш 1) podlog, 2) и Podlog ј е pravo zaloznog poverioca da' drzi zalozeno
dobro i da ga и i s njega plodove i dohotke prima и и Ь
(cl. 864 i 183). и stranke mogu ugovorom и da jedan deo prihoda i
plodova ide na и и П а с и н а а ј е и otplatu и vrsi s;e samo onda »ako
ј е tako narocito ',:>ogodeno« (cl. 864). Zastava ј е zaJozno pravo koje se stice »ne
predajom, nego tim sto se dug i zalog pravilno и u javne zastavne knjige« с 865
и vezi sa cl. 193).
16
) Austriski gradanski z.akanik s.adrzi dva proa;;isa о sluzenju vodom: § 496 ureduje pravo
crpljenja vode, а § 497 ureduje pravo vodovoda. Srbljanski gardanski zakonik s.adrzi tri prapisa
koji ureduju ova pitanje § 359-361. Ni jedan ni drugi zakonik ne raspravljaju medutim о н
natapanj.a.
17
) Fazla, poklon vode anima koji н pravo da н sa odredenam vadom. (Luto-
v.ac, о р cit. 19) - Ise, uisetiti џ vodi i voct'a koja е neispravno Ь (S. Vuk:o-
й о р cit. i 1-:Sl),
Slicnost izmedu medzele i opsteg imovinskog zakonika za Crnu Go.ru 39
Kod po-::Hoga zalozeno dobro г u drzavinu i uzivanje poverioca, а kod
zastave zalozeno dobro _ostaje kod duznika i on н prihode. Podlog ј е ш
teza i nepovoljnija н za duznika nego zastava. Kod podloga н se lisava
drzavine i н nepokretnog ciobra i tako dolazi н zavisan polozaj od poverioca.
Poverilac ј е dakle н ';>ovlascenom н on stice pravo da drzi i uziva zalozeno
dobro i da prihode toga dobra н н Ь bez o,bzira na njhovu visinu. н
ako su stranke ugovorile, mo·ze se jedan deo Љ н н 1.1 doblt, а н d,eo
н н н U н с а ј н da н ne vrati о н dug, poverilac moze 1raziti
od н da se podlozeno do,bro proda i odatle njegovo potrazivanje izmiri. Na ovaj
naCin doblvanje kredita Ь ј е п za vrlo teske н Duznik kao Ь
strq.na Ь о ј е н na milost poverilaca. Podlog lici na antihrezu vizantiskog
i rimskoga prava s tom razlikom sto ј е poverilac р о Justinijanovom zakonodavstvu
(VI vek n. е Ь о duzan da prihode zalozenog dobra н prvom н н а с п а 1.1
interes cija ј е visina Ь odredena zakonom, а cstatak da н u н duga.
18
)
Sltcno resenje Ь ј е na snazi н sredrijevekovnom н srpskom. н ј е ipak р о
н н Ь о н povoljnijem н nego   Ј о vizantiskom pravu, jer
ј е 1.1 svako vreme mogao traziti р о г а с а ј dobra р а i onda ako Ь ga poverilac
prodao.
111
) г zakonici XIX veka razilaze se р о pitanju dopustenosti anti-
hrez:e. U prilog toga dovoljno ј е navesti dva najpoznatija zakonika koje ј е dao
XIX vek, Francuski gradanski zakonik od 1804 i Austriski gradanski zakonik od
1811 godine. Francuski gradanski :Zakonik dozvoljava antihrezu uglavnom pod
istim uslovima kao vizantisko pravo (cl. 2085--2091), Austriski grada.nski zakonik,
medutim, izricno zabranjuje ovu ustanovu u § 1372, koji glasi: »Ugovor kojim
se tpoveriocu dopusta plodouziva.nje zalozene stvari nema zakonskog dejstva«.
Podlog se primenjivao u г Ь pravu i pre donosenja
Imovinskog zakonika. Bogisic ј е г shvatanje i narodne oblcaje о ovom
ш kao i inace, samo uoblicio u zakonske propise. On nije u zakonik uneo
nijednu ustanovu ako za nju nije Ь oslonca u narodnom pravu i shvatanju.
Postavlja 'Se pitanje 'Otkuda ova н u crnogorskom Ь pravu i
kako se ona pojavila upravo u navedenom obliku. Na to Ь mo:gli naci odgovor u
serijatskom pravu koje dozvoljava zaloznom poveriocu da uziva tprihode za}ozenog
dobra, а da ih nije н uracunavati u otplatu glavnke. Т о ј е resenje uneto i
u Medzelu clan 750 koji propisuje da zalozni poverilac moze na н ugovora
zadrzati Ь pravo da Ь plodove z11lozene stvari ... а da ih nije duzan u
otplatu duga uracunavati«. Za tu г govori i okolnost stb ј е podlog usko
vezan za kredit. Kredit se u ona vremena mogao Ь u gradovima kod boga,tih
trgovaca, zanatlija i н dobro stojecih ljudi. U gradoVie su se mogla ubrojiti
ona mesta koja su imala р о nekoliko hiljada stanovnika, kao Cetinje, Podgorka,
Niksic, Kolasin, Bar i Ulcinj. Svi gradovi Crne Gore sem Cetinja blli ц pod
turskom vlascu sve do oslobodilackih ratova od 1858-1878. U tim gradovima
ziveo ј е pored ostalih 1prilican broj н Kreditiranje se za tursko vremena
vrsilo pod uslovima i na naCin propisan serijatom. Tako su serijatsko pravni propisi
presli u Ь pravo crnogorsko, а o-::latle u Imovinski zakonik.
20
)
18
) Dr Ј Baron, Pandekten, Leipzig 1890, 326; Н Dernburg, System des romischen Rechts,
Berlin 1911, 504-505.
19
) Clan 901 D).lsanova zakonika.
20
) Serijatsko pravo zabranjuje muslimanima uzimanje kamat.a (Kuran, II- 275). Medu-
tim, t?. ш izigr?.va1a se ч џ na. о Ь э г а 111>ct11: 1) р џ щ ц g;de Н ф
40 Mehmed Begovic
D а v а n ј е z е m l ј е n а n а р о l i с и Т о ј е р о Imovinskom и
и р о kome vlasnik zemlje и »ime и tprima dio zemaljskog roda«
od napolicara (Cl. 309). Ovo ј е и stvari zakup zemalja gde se и placa
delom zetvenog prinosa, kao polovlnom Ш trecinom prinosa. Medutim, и
zemalja moze se javiti i и и Ь и gde se и placa и novcu, gde
ј е и kako veli Imovinski zakonik, »otsjekom odredena« (cl. 279). I jednoj
i и vrsti и Imovinski zakonik и posebno poglavlje. Dakle, i
jedan i и Ь i nacin и zemalja postojao ј е и vreme izrade zakonika
u oblcajnom и crnogorskom.
О и zemalja na и о а и р и gde se и placa и и
zemljisnog roda, Imovinski zakon sadrzi cetiri propisa (cl. 309-312). Т и se
raspravlja о и и ovog и i о pravima i и
и i vlasnika zemlje. Medzela takode о davanju zemalja na и sadrzi
и и od 10 propisa, gde se raspravlja о и i posledicama ovog
и (cl. 1431--1440). Propisi Medzele i Imovinskog zakonika о ovoj stvari и
osnovi se и и U и и dovoljno ј е porediti odredbe sadrzane и и
309-311 Imovinskog zakonika, sa odredbama Clana 1431-1435 Med.Zele.
Iz toga ne treba и da и о zakupu zemalja и samo ova
dva zakonika i da ih oni р о prvi р и т и и Ugovor о и и zemalja ј е
stara ustanova koja postoji_ kako н .starijim tako i и novijim pravima. Т а ј
и и i ona prava koja su blla и vaznosti na и jos pre dolaska
и Ugovor о napolici п kolonat« poznaje i rimsko i vizantisko rravo,
а poznaje ga i srpsko srednjovekovno pravo pod imenom >:tpodoranije«.
21
) Sigurno
ј е isto tako da se davanje zemalja na и vrsilo i и Crnoj Gori pre dolaska
Turaka, jer se ovaj oblik и javlja и gde se veliki kompleksi zemalja
и bllo silom bllo milom и и Ь pojedinaca koji и u stanju da
to sami о Ь а и ј и
I pored toga propisi Imovinskog zakonika о napolici zemalja odgovaraju
najvise propisima Medzele. Ni ova slicnost nije и I ovde kao i и napred
navedenim •_,Jrimerima postoji izvesna veza и ova dva zakonika, о kojoj ј е
vec Ь r:e-Ci. Da Ы se cialo potrebno objasnjenje ove stvari treba u prvom redu
и gde ј е и Crnoj Gori u vreme izra-de zakonika bllo uoblcajeno davanje
zemalja na napolicu. Takva pojava javlja se oblcno onde gde nije dovoljno razvi-
jena novcana privreda i gde ima zemljovlasnika koji и u и da о Ь а и ј и
svoje zemlje samostalno svojom radnom snagom, nego и sticajem okolnosti
и da ih daju na napolicu. Tesko ј е pretpostaviti da и seljaci tadasnje
Crne Gore oblcavali da а ј и svoje zemlje na и Oni и ni imali odvise
zemlje о ј и ne Ь mogli sami Ъ pogotovu kad se uzme и Ъ cinjenica
na osnovu ugovora praVJo plodouziv.anja (rehn), 2) putem prodaje sa pravom otkupa Ь е ј   Ь   1-
vefii), 3) putem stv.aranj.a udruge s nejednakim п ili davanje odredene sume na pr1p[od
(rebah) kakvom н ili zanatliji. I. Rusd, Bidaja, П 2109; MedZela, cl. Ю
Ove nacine primenjivali su nasi muslimani; а н ih i danas muslimani u drugim
krajevima. н ј е u Alziru н cak i mere da se ogr.anici pravo plodouzivanja
:;:aloznog poverioca. М Morand, Edude de droit musulman, Alger 1910, 267. U н su 'opet
serij.atsku zabranu о davanju novaca na interes iskoriscav.ale evropske banke. Mnogi muslimani
su ulagali novac na cavanje, ali nisu uzimali in teres. Na taj su nacin eyropske banke st'.farale
rezervne fondove. Ch. Gide, Cours   л politique, Paris 1925, П 281.
21
) Dr Teodar Taranovski, о р cit., III-IV, 116.
Slicnost izmedu medzele i opsteg imcvinskog zakonika za Crnu г
41
. ------ -------
da su seljaci mahom ziveli u porodicnlm kucnim zajednicama koje su raspolagale
sa dovoljno radne snage da sami obrade i vece povrsine zemlje. Ovoj vrsti zakupa
pribegavali su mahom gradani, varosani, koji su imali zemlje 'iJO selima а nisu
ih mogli sami obradivati. Gradova ј е Ь kako ј е vec receno, ш а о u tadasnjoj
Crnoj Gori. Muslimani su tada sacinjavali znatan deo п gradskog sta-
novnistva а bavili su se zanatima, trgovincm, Ш su ziveli od prihoda svojih dobara
kao age i begovi. Vecina ј е od njih imala svojih zemalja р о selima, koje su drzali
i obradivali seljaci ili kao civcije u Ь п zakupa ill kao napolicari na
osnovu ugovora о napolici. U prilog toga moze se navesti i clan 35 Imovinskog
zakonika koji govori о zidanju i sadenju na aginskim z,emljama izvan varosi, kao
i proklamacija knjaza gospodara od 13 П 1881 godine о amnestiji muslimanskih
њ gde se veli: »Sto se tice za ubuduce vi cete se s1obodno pogadati sa vasijem
naseljenicima, Ь starim, Ь novlm, za kolicinu dazblne koju с е vam oni
placati«."
2
)
Muslimani navedenih mesta zasniv,ali su svakako zakupne od'nose, sve do
prikljucenja tih krajeva Crnoj Gori, u smislu serijatskog prava. Serijatsko-tpravne
odredbe о ovom pitanju unisle su lokom vremena u tim krajevima u Ь
prayo, а to ј е posluzilo Bogisicu kao materijal pri izradi one glave Imovinskog
zakonika koja govori о napolici zeml:ilja. Otuda se dakle moze razumeti ono podu-
daranje koje postoji о ovom pitanju izmedu Medzele i Imovinskog zakonika.
К е s i m. Т о ј е њ vrsta zakupa stoke. Imovinski zakonik poznaje
dve vrste zakupa stoke: 1) napolicu i 2) kesim. Kod u.govora о ш   rizik za
propast stoke koji nastupi bez krivice pastira snosi vlasnik а ne pastir. Pripasa
se deli р о pola, а ostale koristi п mleko, sir, maslo) dele se р о ugovoru ili
oblcaju (cl. 313-321). Naprotiv kod ugovora о kesimu pastir koji Ь uzeo stoku
pod takav zakup snosio Ь odgovornost za »svaki nazadak stok1e tpa i slucaj«, i duzan
ј е »povratiti vlasniku uprav onoliko stoke koliko ј е pocetkom kesima od njega i
primio« (cl. 322). Uzimalac pod kesim ima pravo na svu pripasu i sve koristi, а
duzan ј е da vlasniku daje prema ugovoru. Ш oblcaju »odredeni dohodak u maslu,
siru Ш novcu« (cl. 324).
Ugovor о kesimu ima narociti znacaj za vlasnika, jer ј е on na ovaj nacin.
osiguran da mu glavnica nece propasti, а ukoliko i propadne, uzimalac pod kesim
ju ј е duzan u celosti п Tako se vlasnik zasticuje od eventualnih zloupotreba
koje Ь mogao izvrsiti uz.imalac stoke. Stocari su pokret1jivi, idu za pasom, tesko
ih ј е drzati pod okom i otuda postoji п da stocar vlasnika obmane, navo-
deci da ј е nastupio pomor stoke, da su. vuci pojeli ili hajduci oterali toliko i
toliko brava, grla stoke. Tu ј е Ь tesko utvrdivati istinu i pravo stanje stvari,
а narocito u nemirna i nesigurna vremena. Ugovor о kesimu pretstavljao ј е dakle
najsigurniji nacin da se tome doskoci i da se predu.sretnu eventualni sporovi koje
ј е tesko na cistac izvesti.
Ugovor о kesimu pretstavlja i za pastire izvesni mamac. Т о za njih pret-
stavlja neku vrstu tgre na srecu, je:r ako okrenu dobra i Ь vremena, oni
mogu za kratko vreme zakr-diti i obogatiti se. Iz navedenih razloga se и :ranija
vremena najvise Ь ovoj vrsti zakupa stoke ne samo u Crnoj Gori nego
i drugim nasim krajevima."
3
) Т о ј su vrsti ugovora Ь oblcno muslimani.
Dajuci stoku pod kesim ili na Ь Ь su sigurni da im glavnica propasti nece,
а da с е stoku Ь е truda i troska prehraniti i pored toga vuci izvesnu korist u
smoku i mrsu koji ј е neo•phodan za muslimansku kuhinju. Oni su ovaj ugovor
zasnivali u smislu serijatskog prava iako da narod u raznim krajevima Jugoslavije,
р а i u Crnoj Gori i dan danas ovu vrstu ugovora oznacava turskim pravnim izra-
22) г zakona i г za г г 1910, 95. U tu г moze posluziti: г
Min. г djela od 16 VII 1882, br. 1549 г 106) i uputstvo г ю savjeta od
28 VI 1883 г 129).
23
) Srblj.anski г zakonik poznaje takode ovu г ·zakupa stoke i naziva ј е
>>kesimom« (§ 693-694).
42 Mehmed Begovic
zom!
4
) Dakle, nacela serijatskog prava о ovom н unisla н u crnogorsko
Ь pravo, i tako su Bogisicu posJuzila posredno kao grada pri izradi Imovin-
skog zakonika. Т а ista nacela su pos1l1Zila su. neposredno ka'o grada i redaktorima
Medzele u. kojoj ј е navedeni u.govor podveden pod nacela о zajednici dobara,
u.druzi. Р о Medzeli u.govor р о kome se drugome н nepotrosna dobra uz
odredenu naknadu u p1odovima н se р о nacelima za udrugu kao i u
Austriskom gradanskom zakoniku, а ne р о nacelima о zakupu kao u. Imovinskom
zakoniku..
2
")
А m а п е t. Т о ј е jedna Ь vrsta ostave, sto naglasava clan 882 Imovin-
skog п koji propisuje »amanet ј е takode ostava ... о п а Ь tajno Ь
te izisku.je Ь povjerenja н l1raniocu«. Hranilac ј е п »odgovaran za
svaki п (cl. 390). Pored а ш а п е а п zakonik govori п i о ostavi
н pravom smislu u п 378-387. Medzela poznaje takode dve vrste ostave,
ostavu u pravom smislu. (vedia) а to ј е ono »dobro koje se ostavi п na
п (cl. 763), i п cu.vanje н dobra ma р о kojem osnovu to Ь
(Cl. 762). Cu.var amaneta odgovara za ostecenje i Ь stvari ako Ь
to nastupilo Ь njegovim nemarom Ь п greskom (cl. 768).
Kako se vidi i ј е а п i drugi zakonik poznaje dve vrste ostave. Cak i jedan
i drugi zakonik Ь za н п vrste isti п izraz »amanet«
i u.svajaju о tome uglavnom ista pr::tvna nace1a. Ustanovu amaneta, а i sam izraz,
Bogisic ј е preuzeo н Imovinski zakonik iz Ь p.rava tadasnje С п е Gore.
Ovaj pravni izraz i ustanova unisla ј е u jezik i о Ь с а ј е п pod н ь
serijatskog prava cija su п usvojena i u Medzeli. Pod uticajem serijatskog
prava sacu.vao se takode н trag о н н oblcajnom pravu svih н
krajeva koji su bili dugo п pod turskom ш     Tako se znacaj i Ь
ove ustanove najlepse ocrtavaju u п п izreci koja se cuje н п
i Hercegovini, а koja glasi »ku.ca gorl а п stoji«.
Eto, to su п slicnostl izmedu ova dva п а с а ј п а п XIX veka
koji su. svojom pojavom izazvali duboko п н н svetu. Uspeh i
zasluga Bogisiceva svakako ј е mnogo veca nego redaktora Medzele. Dok na izradi
Medzele н grupa pravnika i п se ·u radu na serijatsko pravo, na
gotov sreden i razraden materijal, Bogisic radi sam, sam Ь pravne о Ь с а ј е
sam ih razvrstava i uoblicava u. pravne propise. On ј е uspeo da na osnovu te nesre-
dene i sirove grade stvori velicanstveni ipravni spomenik koji с е ujedno Ь kako
izraz narodnog jezika, tako i izraz pravnih о Ь с а ј а Crne Gore toga vremena.
Njegov ј е rad slican radu vajara koji ume da iz sirovog grubog kamena isklese
lik i izraz zivog i misaonog coveka.
RESUME
LE CODE CIVIL OTTOMAN (MEDJELLAT) Е Т I.E CODE CIVIL
DE MONTENEGRO DE 1888
L'auteur fait une з entre ces deux codes qui etaient en vigueur
en Yougoslavie jusq'en 1945. П у constate des analogies importantes et les explique
par l'influence du droit musulma.n. En effet, Ј е Code civil Ottoman etait elabore
d'apres les principes du droit musulman, et le Code civil de Montenegro d'apres
les coutumes montenegrines sur н le droit musulman а exerce des influen-
ces sen.sibles au cou.rs de la dominatton tu.rque.
24
) Narod Hercegovine, Crne GQre i Boke naziva kesimom davanje zemalja pod zakup uz
odredenu k'olicinu zetvenog prinosa. V. Bo,gisic, Zbornik sad,anjih pravnih oblcaja Juznih Slovena,
Zagreb 1874, str. 476.

§ 1103 OGZ.
26
) Srp. gr. zakonik Ь takode »amanet« kao izraz za ostavu (§ 569).
HAMID В
DZIZJA ILI HARAC
(N astavaik)
К а о sto smo vidjeli, u cijeloj Osmanskoj imperiji zaveden ј е 1690 godine jedan
sistem u pogledu odredivanja visine .i nacina kupljenja c!Zizje. Protpisano ј е da se
kupi od о о Ь е tj. od svakog Ь а da se kao baza za utvrdivanje njene
visine uzme stanoviste hanefiske г skole. А to znaci, da se od Ь
uzima р о 4 dukata gord!isnje, od т staleza р о 2 dukata, а od ostalih р о 1
dukat. Vrijednost pa!k dukata т ј е prema zvanicnom kursu. Odredivan ј е i
т т navedenih triju klasa i to oblcno 20% р о najvisoj, 60% р о srednjoj, а
20% р о najn:izoj skali.
1
Izuzetno u periferijsikim vilaj etima, kao sto ј е Bosna i
Hercegovirna, kupljeno ј е tpo najnizoj stopi, а na podrucjima Ь granice polovina
р о srednjoj а polovina р о najnizoj skali.
1
Iz sidziLa Ь kadija (koji ь е nalaze u Drzavnoj arhivi NR Makedonije u Sko-
plju) moze se konstatovati d.a ј е u Makedoniji, ka6 i u vecem dijelu Rumeliskog vilajeta, dzizja
ublrana prema imovnorh stanju obveznika na tri kategorije. Vec u pocetku zavodenja jedin-
stvenog sistema upucen ј е u tom smislu kadijama Ь skopskog i skadarskog sandzaka
ferman od 5 safera 110'3 godine Х Ш Щ koji ј е zapisan u sidzilu I/27, list 40 v.
Sto se tice srazmjera, on ј е Ь о nesto ·r;ovoljniji za srednju i nizu kategoriju. К а о
primjer navescemo · nekoliko carskih zapovijesti, iz kojih se vidi koliko ј е kojih lista э л
za kadiluke ю Lerin i Prilep (s.a Mariovo).
а Berat od 16 ш 1163 (21-VII-175<0) god., sidz. I/53, list 10:
najvisih lista (»iila«) 1.0'93 (   П
srednjih lista (»evsat«) 9.664 (66,42%)
najnizih Hsta (»edna«) 3.793 (26,07%).
-----· --'-...-'.--
Svega Љ О
Ь Berat od 3 dzumada П 1i66 (7-IV-1753) god., I/53, list 67:
najvisih lista 1.123 ( 7,53%)
srednjih lista 9.784 (65,62%)
najnizih lista 4.0'03 (26,85% ).
Sveg.a 14.910.-
с Ferman od 15 zk. 1171 (21- VII-1758) god., I/54, list 19r-20r:
najvisih .lista 1.326 ( 7,82%)
srednjih lista 11.408 (67,35%)
najnizih lista 4.206 (24,83%).
Svega 16.92r0.-
U ferrhanu se istice da se od siromaha dzizja ima ublrati u cetiri rate. Isto se to navodi
i u slijedeca dva berata.
d) Berat od 7 zk. 1175 (30- т -1762) god., I/55, list 56:
najvisih lista 1.309 ( 7,80%)
srednjih lista 11.272 (67,22%)
pajniiih lista 4.189 (24,98%),
. ____ ...-'.__:_--.:._..:_,
Svega 18.934.-
44 Hami,d Ь

U zadnjoj dekadi XVII vijeka vrijednost zlatnika, zvanog е r i f i« а ka-
snije altun«, iznosila ј е

Ј grosa ili 100 para. Prema tome dzizja ј е
iznosila za prvu kategoriju 10 grosa, za т 5, а za najnizu 2
1
/ 2 т Т а ј
iznos ostao ј е nepromijenjen sve do 1744 godine. Tada ј е dzizja povecana u   ш
srazmjeru i to za najnize liste 10 р а г а za srednje 20 i za najvise 40 para. Iza toga
do kra,ja XVIII vijeka \ri.sina dzizje ostala ј е ista, sto ttJokazuje izvjesnu Ь
г finansij u ovam stolj ecu.
Medutim u prvoj polovini XIX vijeka dzizja ј е sest puta povecana. Dok ј е
1804 godine iznosila za najnize liste 3 grosa, za srednje 6, а za najvise 12 grosa,
godine 1834 izasla ј е ш 15 т za ш а 30 i 60 grosa za srednje i najvise.
Znaci d.a se ј е drzava kroz citavo to vrijeme nalazila u teskoj finansiskoj krizi i
da ј е Ь povisivati na neki nacin drzavne prihode, da Ь podmirila svoje
redovne i vanredne izdatke.
Fermanom 20 sabana 1213 godine (4-XII-1803), koji ј е upucen sarajev-
skom kadiji, naredeno ј е da se pocevsi od1219 godine (pocinje 12-IV-1804) dzizja
poveca za 10 odnosno 20 i 40 para. Iz toga ',Jroizlazi da ј е za najnize liste iznoslla 3,
za srednje 6, а za najvise 12 grosa. U fermanu su navedeni i razlozi, zbo,g kojih ј е
doslo do ovog povecanja. Predvidalo se da с е doci do vojnog pohoda i do poveca-
nja izdataka na vojsku. Medutim iz redovnih drzavnih prihoda ti se izdaci ne Ь
mogli pokriti, sto Ь nesumnjivo dovelo do krize i poremecaja u drzavnim finan-
sijama. toga ј е р о naredenju Selima III ovo pitanje raspravljano na Drzavnom
savjetu i zakljuceno, da se dzizja poveca na gornji nacin. U: tom smtslu upuceni su
svim vilajetima fermani, ko,je su valije razaslali svim kadijama na svom ttJodrucju
zajedno sa svojim bujuruldijama.
Usidzilu т ka,dije 26 safera 1219 godine (6-VI-1804) zaveden ј е
и cijelosti gore spomenuti ferman i bujuruldija bosansko,g valije Ebu Bekir-pase
od 1 muharema 1219 godine (12-IV-1304).
2
Iz ove bujuruldije se vidi, da ј е kupljenje
dzizje u Bosanslkom ejaletu ustupljeno valiji. On ј е ovo kupljenje na podrucju sa-
rajevske kance1arije ustupio ш dzizjedaru, kome ј е predao dzizjanske 1iste
u zapecacenoj bosci. Bujuruldijom se nareduje, da se ona ima :sudski otvoriti u pri-
sustvu ka,dije i dzizjeo::lara i Ш ispravnost Hsta. Nadalje se istice, da se od sva-
kog na ime dzizje ima uzetd. р о 3 grosa. Т о dolazi odatle sto se ј е u Bosni i г
govini kupilo   Ј О najnizoj sikali.
U sidzilu Ь kadije iz tog vremena nalazi se ferman slicnog sadrzaja
od 19 њ 1218 god'ine (3-XII-1303), upucen tamosnjem kadiji i dzizjedaru.
3
Samo treba napomenuti da se ј е dzizja u tim krajevima kupila prema tri kategorije.
Iz fermana sultana Mahmuda П od 17 ramazana 1231 godine (5-VIII-1816),
upucenog bosanskom ka,diji i н vidimo da se od pocetka 1232 godine
(pocinje 21-IX-1316) dzizja povecava za 1 odnosno 2 i 4 grosa, prema kategorijama.
е Berat od 28 zk. 1221 (6-II-180,7) god., I/82, Jist 19:
naj visih lista 1.541
srednjih lista 12.944
najnizih lista 4.449
Svega 18.934.-
( о о
(68,36%)
(25,50 о
Prevod ovog berata na makedonski jezik dao ј е Panta DZambazovski u zblrci »Tur:ski
dokumenti za makedonskata istorija (1803-18<08)« П Skopje, strana 92-94.
2
Vidi dokumenat 12 i 13.
3
Drzavna arhiva NRM, sidZil bltoljskog kadije, I/80, list 63. - Prevod na makedonski
u navedenoj zblrci »Turski dokumenti za makedonskata istorija (1803-1808)«, П str. 35.
Dzizja ili harac 45

К а о opravdanje za ovo povisenje isrtice se to sto ј е kod kupljenja dzizje u zadnje
vrijeme novac zvanicno racunat •prema ranijoj prometnoj vrijedinosti. Medutim,
u O·dnosu na zlatnik vrijednost novca ј е opala, р а ј е Ь potrebno da se visina
dzizje uskladi р е ш а ta·danjoj prometnoj vrijednosti novca. Nakon konzultovanja о
visini dzizje zatrazena ј е i fetva, da Ь se i s cisto pravnog gledista opravdalo njeno
povisenje.
4
U stvari drzava se ј е nalazila u teskom finansiskom stanju i Ь ј е prisi-
ljena da trazi nacina kako с е doci do noVifl prihoda. Interesantno ј е ш
da se u fermanu napominje, da Ь н н zvanicne i ш vrijednosti
novca trebalo naplatiti i za ranjie godine. Ali s o-bzircm da ј е г а ј а opterecena i dru-
gim vanre-dnim dacama zbog pripravnosti za skori vojni pohod, to se ta razlika nece
traziti. Ujedno ј е н н istaknuto, da se broj lista ne povecava i da se od
raje ne smije traziti niti ј е п а akca vise nego sto ј е odredeno.
Р е ш а ovom н od septembra 1816 godine vi:sina dzizje ј е iznosila 4
grosa za najnize, 8 grosa za srednje, а 16 grosa za najvise liste. Ali prema н ш н
diji bosanskog valije г н od 23 н ш 1234 godine (22-XI-
1818), koju ј е s prepisom navedeno.,g- fermana н ш kadiji, u 13osni
i Hercegovini kuplj eno ј е t,Jo 4 grosa.
5

Т о isto vidimo i iz potvr•de gradiskog kapetana Saliha od 1 muharema 1236
god1rJe (9-IX-1820). On ј е preuzeo kupljenje clzizje na po.drucju п i г
1749 najnizih lista, н svaku р о 4 т Prema о ш е Ь о ј е zaduzen kod
valine Ь sa 6996 grosa. А da с е to na ш isplatiti, dao ј е н о
ј о ш za to jamci svojim ш

Kroz kra·tko vrijeme iza toga dZizja ј е opet povecana. Т о vid.imo iz т
Mahmuda П od 19 sabana 1242 godine (18-III-1827). U njemu se govori о dva pove-
canja Prvo ј е uslijedilo pocetkom 1240 godine   ю 26-VIII-1824) i to za naj-
nize liste za 2 grosa, а za srednje i najvise za 4 i 8 grosa. S ovim povecanjem naj-
manja dzizja ј е iznosila 6 grosa. srednja 12, а najvisa 24 grosa. U н ј е
н da ј е zbog pa•da vrijednosti novca dzizja Ь ispod seriatskog iznosa, te
se ј е njena visina т uskla,diti prema stvarnoj vrijednosti.'
Ali vec nakon tri godine doslo ј е do novog povecanja. Ovim se fermanom,
koji ј е upucen bosanskom kadiji i dzizjedaru, podvlaci da od pocetka 1243 go•dine
(pocinje 25- П dzizju Ъ povecati, jer ј е nastala velika razlika u н
н vrijednosti ci,stog srebra i sitnog novca. ш toga potrebni su ve1iki pri-
hodi, da Ь se mogli t,Jodmiriti izdaci za novu reformisanu н н А s a-
k i r i М е n s н r е i М u h а m е d i у е Zbog toga se dzizja povisuje za 3 odnosno
• Vidi dokumenat 14.
5
U ovoj se bujuruldiji govori о zaostacima dzizje iz 1232 godine. - Vidi dokumenat 15.
6
Vidi dokumenat 16.
Slicnu ispravu imamo od istog kapetana' za 1243 godinu (pocinje 25-VII-1827}. Vidi doku-
menat 21.
Iz potvrde sluzbenika Gr,adiske tvrdave od 1238 godine (1822-1823] proiz1azi da ј е Salih-
kapetan i tada kupio dzizju na istom sektoru (dokumenat 17). Prema navedenim dokuemnti-
ma znaci da ј е on na svom pcdrucju stalno kupio dzizju, na sto ј е svakako Ь о ovlasten od
strane bosanskih valija.
7
Iz bujuruldije bos. valije Hadzi Mustafa-pase od 8 novembra 1826 godine, kome ј е ·r:o-
vjereno kupljenje dzizje u Bos.anskom ejaletu, saznajemo, d.a ј е on ovo kupljenje na sektoru
Mostara i Belgraddzika (Konjica) dao pod zakup Smajlagi i predao mu odgovarajuci broj
najnizih lista. Uporedi dokumenat 18.
46 Hamid Ь
6 i 12 grosa. Znaci da majmanja iznosi 9, srednja 18, а naJVlSa 36 grosa. U fer-
manu ј е ujedno navedeno da с е se ublranje ovih prihoda izvrsiti u tri rate u toku
sedam mjeseci.
8
Ovo povecanje dzizje za tako kratko vrijeme doslo ј е poslije ukidanja jani-
carske vojske. Ono jasno pokazuje, koliko su н trzavice slablle н
snagu drzave.
Iz bujuruldije bosanskog valije Abdurahim-pase od 9 zulhidzeta 1242 godine·
(4-VII-1827) н travnickom kadiji sevidi, da ј е kupljenje dzizje н Bo1sanskom
н Ь tada н bos. valiji. On ј е to na sektoru Travnicke kancelarije
н н н i н s naredenjem da od svakog uzmu р о
9 grosa na ime dzijze.
9
Ali pored svih mjera drzavne se finansije nisu 1popravile. Fermanom sul-
tana н П ј е o·dredeno da od pocetka 1245 godine (pocinje 3-VII-1829) naj-
manja dzizja Ь н е 12 grosa, srednja 24, а najvisa 48 grosa. Razlozi su opet isti. А
da Ь se н Ы reakcija na ovo stalno povecavanje dzizje, fermanom ј е strogo
naredeno drzavnim н da budno paze, da dzizjedari ne Ы vise uzimali.
А toga ј е kako stoji н н - i Ь Na nekim mjestima mjesto 36 grosa
н ј е р о 70-80 grosa. Iz to·ga se izvodi zakljucak, da za raju ovo povisenje
nece Ь tesko, ako se Ь н е striktno postupilo prema carskoj zapovijesti.
10
Medutim vrijednost novca ј е i dalje padala, te ј е moralo doci do novog po-
vecanja. Jednim vrlo opsirnim fermanom sultana Mahmuda П od 5 zulkadeta 1249
godine (16-III-1834) dzizja ј е dostigla svoj najveci iznos od 15 odnosno 30 i 60
grosa i sve do njenog п godine zadrzala ј е istu н U stdzilu sara-
jevskog krudije iz tog vremena nalaze se pod gornjim datU'mom dva fermana skoro
istog sadrzaja.
11
О Ь а н upucena bosanskom valiji н samo se ј е а п odnosi
na п а н na novopazarski н Za В о п н ј е odredeno 92.511 najnizih
lista, а za navedeni kadiluk 10.347 istih lista za dzizju. Kupljenje dzizje п
ј е navedenom bosanskom valiji, а on ј е na pojedinim sektorima н drugima.
Kupljenje dzizje na sarajevske kancelarije Ь ј е u zadatak sarajevski
muteselim Fazil-beg i preuzeo г broj najnizih lista.
12
Da ne Ь Ь kakve zloupotrebe pri н dZrzje, ј е fermanom na-
red:eno da se liste za н dije:le' н pri:sutstvu drzavnih н (kadije 1 н
ш ili njihovih zastupnika) i з iz naroda (svesteni:ka i kodzabasa).
8
Vidi dokumenat 19.
9
Vidi dokumenat 20.
U istom smislu ј е i н kajmakama Bosanskog ej.aleta Malkoc Mehmed-beg.a od
29 s.afera 1244 godine (10-IX-1828). Njemu ј е Ь povjereno kupljenje dzizje п Bosni i Her-
cegovini za 1244 godinu. Na osnovu toga on ј е ovo n,a р о п с ј н travnicke kancela.rije dao pod
zakup GluhbegoviCu Osman-begu i Г е а Ј mu potreban broj najnizih lista. - Orijentalni in-
stitut, sidzil travnickog kadije, br. 27, sk 27.
10
Vidi dokumenat 22.
Prema bujuruldiji bos.anskog valije Namik Ali-pase od 1 н 1246 god. (26- VI-
1830) kupljenje dzizje na podrucju sarajevske kancelarije ustupljeno ј е Vragi S.alih-agi. - Gazi
Husrevbegova Ь Ь sidzil sarajevskog kadije, br. 68, str. 93.
U doba bos. valije Mahmud Hamdi-pase н а istom podrucju ovu ј е duznost vrsio sal'ajev-
ski н Musa-aga; sto se vidi iz valine н ш   od 29 safera 1248 god. (28-VII-
1832). - Sidzil sarajevskog kadije, br. 71, str. 35.
11
Gazi н Ь Ь sidzil sar.ajevskog kadije, br. 73, stran.a 73-75.
11
Isti sidzil, str. 88 н г н bos. valije н od 1 muharema 1250 (10-V -1834)
godine.
Dzizj.a ili а г а с
47
Osim toga ј е naglaseno da se osim dzizje ne l!zima n.ista и kao sto ј е »k ii a-
d i у е (za otvaranje s listama), »i k r а m i е (na ime nagra·de), Ш а а
(za izdrzavanje Ђ i »t h s i l i у е (inkasacije).
и dzizje и Н и ovo doba Ь ј е povjereno Ali-pasi
и jer ј е ovaj sandzak predat и na samostalno и Т о izmedu osta-
log и и i njegove dvije ш н и и od 1251 (1835) i 1254 (1838)
godine, и € nevesinjskom kadiji i и kojemu ј е Ь п и
и da kupi и п а svom р о г и с ј и

.t>ri и imamo desetak zvanicn.ih isprava
п и и и о г и и и р ј е п ј а dzizje i и
novca п Ali-pase и п od 1834.-1849 п

I poslije Ali-pase jedno kratko г ш su upravljali Hercegovi-
ш Sarhos Ali-•pasa (do 22-VI-1852), ш (do 3-VI-1853 )i Skadarlija и
satlija и (do 5-VIII-1854), а tada ј е ona ponovo п Bosni.
1
"
Za ovo vrijeme и Hercegovacki sandzak spadali и и Mostar, Treblnje,
Nevesinje, Plevlje, Prijepolje, С а ј п с е Foca, Konjic, Stolac, Niksic, и Ga-
bela, PoCitelj, Blagaj i ј и Ь п ј е ш nahije Grahovo, Piva, п i Imotski.
О а с п и и р ј е п ј а dzizje Bosanski divan ј е 1841 godine donio jedno а с е п о
rjesenje i о о ш izvijestio sve kadiluke. Prema и od 25 zh. 1256 ogdi:ne
(17-II-1 841), koja ј е и livanskom i glamockom ш и е е ш и и
13
Vidi d·okumen.at 23 i 24.
н Т о su slijedeci dokumenti:
а г   г od 25 zh 1249 (5-V-1834) godine, kojom Ь г
kog valije О е г Hakki г da ј е od nevesinjskog muteselima г na ime dzizje 7:000
г
Ь г od 13 dzumada I 1251 (6-IX-1835) godine, о ј о ш cehaja hercegovackog mu-
tesarifa potvrduje, da ј е zakupac neYesinjske dzizje Lutfullah-beg predao vilajetskoj blagajni
13.447 gro·sa.
с Potvrda о zaduzenju (>>deyn temessiikii«) od 1 г 125•4 (27-III-1838) godine, ko-
jom nevesinjski .muteselim н r:otvrduje, da na ime zakupnine za pr-euzetu
s listama od dzizje za Nevesinjski srez duguje vilajetu 33.500 grosa. Obavezuje se da с е to
p1atiti u н od 91 dan. Na poledini ј е oznaceno d!a ј е navedena suma potpuno isplacena.
d) Potvrda od 25 safera 1256 (28-IV-1840) godine, kojom nevesinjski muteselim Lutful-
lah potvrduje, da mu ј е her-cegoyacki valija Ali Ь (koji ј е ovlasten za kupljenje ne-
muslimanske dzizje u Hercegovackom s:andz.aku) ustupio kupljenje dZizje u Nevesinjskom
srezu. Obavezuje se da с е г sumu od 34.'GOO grosa poloziti Ь u г od 31 dan.
е Potvrda od 5 г 1258   Ю Х godine, kojom Ь hercegovackog mu-
tesarifa Hadzi-hafiz Ridvan potvrduje, da ј е na ime zaostataka od nevesinjske dzizje г
Ь 2.5•00 grosa.
g) Potvrda od 19 dz. I 1261 (26-V-1845) godine, kojom Ь herc. muetsarifa Hadzi-
hafiz Ridvan potvrduje, da ј е muteselim predao u potpunosti zakupninu neve-
sinjske dzizje u н od 35.01()0 г
h) Potvrda na:vedenog Ь od 27 dz. I 1262 godine (23-V -1846), kojom г da
ј е muteselim н predao Ь 25.000 grosa za г nevesinjske dzizje.
i) Potvrda istog Ь od 5 zh. 1263 (14-XI-1847) godine, kojom potvrduje da ј е od
nevesinjskog muteselima u potpunosti г zakupnina dzizje za doticni srez.
ј Po.tvrda navedenog Ь od 27 r. I 12•65 (2•0·-II-1849) godine, kojom da
ј е od nevesinjskog muteselima Lutfullah.a primio u r:otpunosti dzizju toga sreza, te da imeno-
vani nije ostao nista duZ.an.
·ove dokumente stayio mi ј е na г moj dobri prijatelj i istaknuti nas isto-
ricar H.amdija Kresevljakovic, na с е н mu se i na ovom mjestu toplo zahvaljujem.
'" Prema н o·d kraja zulhidzt'ta 1255 godine (26-I-4-II-1840), upucenom bos. va-
liji IVI. Vedzihi-pasi, ukupan iznos dzizje u Bosanskom ejaletu, izuzim.ajuci Hercegovacki san-
dzak i mjesta н Srblji, Ь о ј е 1,652.710 grosa. - Gazi Husrevbegova Ь Ь Ш
sarajevskog kadije, br. 78, str. 21.
48
Ham1d Ь
kao povjereniku za kupljenje dzizje u ta dva kadiluka, dokinuto ј е davanje dzizje
pod zakup. Odredeno ј е da se dzizja ubuduce kutpi preko povjerenika i da se za tu
duznost uzmu i:spravni i sposobni н Za svaiki kadiluk treba uzeti toltko povje-
renika, koliko ј е dovoljno, da Ы se sva dzizja н u tcku jednog mjeseca. Tim
н se htjele sprijeciti sve nepravilnosti i н н н za koje
se veli, da su na nekim mjestirma mjesto 15 gros.a н р о 17 i 21 gros. Osirm to·ga
su isJi р о selima s velikom tpratnjotm i trazili hranu za se i za svoje konje. Ovom
н н data н sva potrebna н i naredeno da se od д obvezni:ka
dzizje н р о 15 н
Vrijedno ј е ovdje н н н hercegovackog vezira Sarhos Ali-
pase od 25 Ъ I 1267 (28-I-1851) godine. Ova ј е н н н pretsjedniku
  Ш (odbora) н Mostaru н naiblma i н Hercegovackog san-
dzaka, clanovima navedenog Mejzlisa, sreskim upra.viteljima i clanovima njihovih
od1bora, zatim н i raji, te kodzabasama i knezovima.
Т н se navodi da ј е stari nacin kupljenja dzizje dokinuJ i da se prema car-skoj
zapovijesti ima н u smislu novih н Naime н treba н na
osnovu deftera, а uz pomoc mitropolita, svestenika i kodzabasa. Prethodno se uz
njihovo sudjelovanje н sastaviti spiskovi, ne izostavljajuci i ne н nikog.
Niti se kome smije ciniti nepravda niti se kogod moze uzimati н zastitu.
17
Slicnog ј е sacdrzaja i н н hercegovackog valije Ismail-:pase od 13 mu-
harema 1269 Х godine, н н Konjickog sreza i drugim
н н te knezorvima i kodzabasama. н н se nareduje da se dzizja
kupi р о najnizoj stopi i da se to vrsi pr·eko varoskih i seoskih kodzabasa i odbor-
ni:ka.18
Nave•deni i•znos dzizje i nacin п ublranja ostao ј е isti sve do kraja posto-
janja ovog porez'a.
1
D
16
Uporedi s и 2·5.
Iz jednog pisma bos. vali.ie Mehmed и • od 1 и 1259 godine П
Yidimo ш da se ј е и Bosni dzizja и п р о 15 grosa od osobe (»ehl-i zimmet-
ten ale-sseviyye и he:sablyle с Љ а у е ... <<). - Or. institut, dok. br. 677.
I.ako ј е gornjim naredenjem receno da с е se dzizja и Ь и и с е kupiti н povjerenika,
ipak ј е bilo i и К а о primjer mozemo naYesti Ь и ј и и ј и bo•s. valije Osman Nuri-pase
od 23 и 1261 godine (1-II-1845). On ј е и dZizje na и и Travnik
-Zenica izdao pod и s tim, da se od svatkog и podjedn.ako •r:;.o 15 grosa.
17
Orijentalni и sidzil mostarskog kadije, br. 7, list 108v-109r.
18
Vidi и 27.
19
и и svojoj istoriji Bosne govori о dzizji и XIX и i veli и ovo: Seri-
atski osnov i pravi1o ю ј е ј е primjenjivano za и sastojalo se и oYom. Dzizja ј е .stavljena
kao obaveza na и и и Dijelila se na tri vrste: ц и и i
и Najvisa ј е izno.sila 48, serdnja 24, а najniza 12 direhma г А vrijednost svalrog
dirhema odgovaral.a ј е jednom и srebra s normalnom sadrzinom. U prYim Yremenima
navedena se ј е dzizja и i placal.a s jednom vrstom z1atnog novca, koji ј е odgovarao vri-
jednosti 12 dirhema srebra. Т о znaci da se ј е za и и и р о 4, za srednju р о 2
i za и р о jedan и U posljednje vrijeme, tj. и doba k.ada sam ј а Ь о vee odrastao,
dirhem srebrenog novca, zvanog а l t 111 k<<, koji ј е koliao и svijetom, и se ј е 50
para. Ana1ogno tome za и dzizju uzimano ј е р о 60 grosa kao ekYivalent od 48 г
za и 3'0, а za и р о 15 grosa. U Bosni od prve klase bllo ј е vrlo malo, od srednje
bilo ј е nesto, ali vecina ј е davala najnizu н - S.alih Sidki Н и Т Bosna,
str. 303 (Orijentalni и и Ь г 1164).
Dzizja Ш harac 49
DOKIDANJE DZIZJE
Narocitim ш и и od 18 и 1856 godine, koji;m
и proklamovane izvjesne reforme (»islahat fermanl«), и ј е princip jed-
nakosti svih gradana kako и pravima taiko i и и N toga и Ь и и с е
i nemusli:n:'tani treba da и и о с е т и с е и kratkom и Ь н po-
sebni zakon. Ovim fermanom dzizja ј е и Ali posto ј е ovo bilo tesko odmah
sprovesti, to ј е и da se u и и и и samo jedan dio и
mana, а и da п toga а ј и ekvivalent u и kao svoj doprinos za
и

О и и ovog novog poreza, koji ј е nazvan »i а n е i а s k е r i у е
data su и s narocitim zapovijestima. Т о vidimo iz fermana od sredine zulka-
deta 1272 godine (14 do 23-VII-1856), koji ј е щ щ с е и Travnickog san-
dzakata.21 Т и se na ш и istice da se na ime »ianei askeriye« и ovom
и ima и 978.750 grosa, а zatim se govori о и razrezivanja ovog
iznosa na pojedine srezove ovoga и Prethodno с е se pozvati sreski и
i pretstavnici hriscana i jevreja iz svih srezova i s njima odrzati savjetovanje и
и ш и Njima с е se izdati potvrde о Ь о ј и н i о »ianei askeri-
ye«. Zatim с е se oni povratiti и svoje srezove. U sreskim odborima treba s pret-
stavnicima pojedinih sela izvrsiti г и prema Ь о ј и stanovnistva i visini
poreza. А onda с е и svakom selu i svakoj mahali sami mjestani komsijski
prema imovnom и odre,diti koliko с е koji dati na ime »ianei askeriye«. Obaveza
i davanje ovoga poreza и se od pocetka septembra 1855 godine.
22
Bosanski valija Mehmed и svojim dopisom od 29 и 1273
godine (29-IX-1856) и ј е и travnickom kajmaikamu, da se za jednu go-
и ne mp•ze uzeti i dzizja t »ianei askeriye«. Zato, ako ј е u travnickom н
р о и р ј е н а dzizja, neka se и za »ianei askeriye«. Ukoliko tpak н iznos Ь и е
veci od »ianei askeriye«, ima se г
23
U nekim krajevima stvarno ј е н dzizja prije nego sto ј е obja\rljen
ferman о njenom и Radi toga, da se u istoj godini ne Ъ и i dzizja i
»ianei askeriye«, Porta ј е izdala potrebna и svim vilajetima. Zato ј е i bosan-
ski 'Ja1ija Mehmed Resid-pasa svojim ш od 21 Ь I 1273 godine (19-XI-
1856) и na to н svim sandzacima i в da se na to dobro pazi.
24
U о о ш prela•znom и Ь ј е nestporazuma. Nemuslimani iz nekih mje-
sta и se za1ili, da se od njih trazi »ianei askeriye« za 1271 н и iako su oni za
н д и dali и U vezi s tim lVIinistarstvo finansija ј е izdalo jedno Ъ
u kome se veli da ј е р о srijedi Ь и ш dzizja ј е и za navedenu 1271
и и koja tr,aje od 11 septeinbra 1854 do kraja и 1855 godine
р о starom и А u.zimanje »ianei askeriye« pocinje 1272 godine, а to znaci
od 1 septembra 1855 godine i и se do kraja и 1856 godine. Zato н neki
mislili da se u jednoj godini р а с а ј и dva poreza. и dzizja ј е и р о
mjesecnoj hidzretskoj godini, а za »ianei askeriye« ј е и da se и ш а р о и
canoj finansisokj godini i to н od mjeseca   Ь
2
0' Siddik Sami Onar, Bedel-i askeri, Islam ansiklopedisi, П str. 439-440.
21
Orijentalni institut, dokumenat Ь г 4116.
22
Treba napomenuti, d.a hidzretska 1272 godina, и kojoj ј е proklamov.an ferman о re-
formama (»islablit fermanl<<)-, ю s prvim ю 1855 godine р о starom kalendaru).
23
) Orijentalni institut, Vilajetski arhiv 14/56.
2
' Or. institut, Vil. ar. 3/57.
4 - Prilozi za orijentalnu filologiju
50 Hamid HadzibegiC
О ovom ј е raspravljano na sjednki Velikog vijeca (»Meclis-i Ь   za Bosan-
ski ejalet i zakljuceno da se dadu potrebna objasnjenja svim srezovima.
25
· U odredivanja visine »ianei asikeriye« Muvekit u svojoj istoriji Bosne
uglavnom veli ovo: Р о zakonu od 180 odraslih muskaraca uzece se u vojsku jedan
vojnik. А godiS.nji trosak .na jednog voj.nika predviden ј е sa 5.000 grosa:
26
Ako se
ovo podijeli .na 180 osoba, onda .na jednu osobu otpada prosjecno 27 grosa i 30 para,
а to ј е za 2:1,4 grosa manje od srednjeg iznosa poslednje dzizje.
U arhivi Bosa.nsikog vilajeta ima jedan spi:sak, pisan 19 muharema 1274 go-
dine (9-IX-1857), prema kojemu э da se pokupi »ianei askeriye« u Travnickom
н za 1273 finansis'ku godinu, racunajuci od mjeseca septembra, а to znaci >
za period od mjeseca septembra 1857 do kraja avgusta 1858 godine.
27
Tu ј е
р о srezovima izneseno ovako:
Srez
Broj Broj Iznos grosa
Ukupno grosa
obvezni'ka vojnika na 1 vojnika
Akhisar 9.289 52-13 39 5.000.- 195.000.-
Jezero 7.351 41-10:1,4 = 31% 5.000.- 153.750.-
Ј а ј с е 9.692 53-131h 39% 5.000.- 198.750.-
Travnik 5.441 30- 7
1
h 221;2 5.000.- 112.500.-
Glamoc 3.162 18- 131;2 5.000.- 67.500.-
Zenica 2.760 15-33,4 - 1114 5.000.- 56.250.-
Livno 9.273 52-13 39 5'.000.- 195.000.-
г 2.231 13- З

9% 5.000.- 48.750.-
49.229 У У 5.000.-- 1,027.500.--
К а о sto se iz navedenog spiska vi·di, navodi Muvekita su tacni. Porez »ianei
askeriye« racunao se prema prednjoj skali.
U jednoj narocitoj priblljesci Vilajetske arhive se istice koliko ј е iznosila
dzizja u za·dnjoj godini njenog postojanja u Prozorskom srezu, а koliko iznosi »ia-
nei askeriye« u navedenoj 1273 godini (1857-58). Dzizja za ovaj srez iznosila ј е
23.025 grosa, а sada »ianei askeriye<< iznosi 48;750 grosa, sto znaci preko dva puta
vise.
28
Vjerovatno ј е ova velika razlika м negodovanje kod г jer kako
vidimo iz drugih dokumenata u slijedecoj godini ј е naredeno, da se »ianei askeriye«
racuna u visini najnize dzizje.
U smislu naredenja Porte od 28 sabana 1274 godine (13 aprila 1858), ·bosan-
ski valija Mehmed Kani-pasa ј е 13 sabana iste godine (27-IV-1858) poslao ra-
Sij?is svim san·dzacima, da se »ianei askeriye« kupi u visini najniZe dZizje.
29
Pri ruci imamo spisaik koji ј е u tom smiiSlu izraden za Travnicki sandzak,
а koji nosi datum 10 muharema 1275 godine (20-VIII-1858).
30
U tom spisku ј е
oznaceno koliko koji г treba da dade na ime »ianei askeriye«. Zato cemo ga
ovdje u cijelosti donijeti.
25
Or. institut, Vil. ar. 16/57.
26
Muvekit, Tarihi Bosna, str. 303.
27
Or. institut, Vil. ar. 44/57.
28
Or. institut, Vil. ar. 17/58.
29
Or. institut, Vil. ar. 34/58.
30
Or. institut, Vil. ar. а
Dzizja Ш harac 51
Srez Broj obveznika Iznos »ianei askeriye«
A:khisar 6.295 94.425.- grosa
Jezero 4.917 73.755.-
"
Ј а ј с е 6.211 93.165.-
Travnik 3.715 55.725.-
Glamoc 1.855 27.825.-
Zenica 1.981 29.715.-
Livno 5.417 81.255.-
Prozor 3.758 56.370.-
Ukupno 34.149 512.235.- grosa
Kasnije ј е mjesto izraza »ianei askeriye« uzet termin »bedel-i askeri« i
Ь е d е l а t-i а s k е r i у е Ovaj porez »bedel-i askeri« ukinut ј е 25 jula 1325
godine (1909).
KRATAK OSVRT NA RAZVOJ DZIZJE
Dzizja ј е porez koji daju г muskarci-nemuslimani, koji р о pravi1u ne
ucestvuju u odbrani zemlje, te ga daju kao z.nak lojalnosti i pokornosti. Time
oni sticu slobodu vjeroispovijesti i pravo na zastitu zivota i ime1Jka, kako za se tako
i za svoju porodicu. Zato se i smatarju sticenicima (»zimmi«).
Ovaj ј е porez obaveza za tjelesno i dusevno zdrave odrasle muskarce, koji
su u mogucnosti da ga plate. Zene, djeca i iznemogli г su oslobodeni. Slijepi i
invalidi daju ga samo ako su bogati. Siromasi i nisu obavezni. Svestena
lica u manastirima, ako su siromasni, oslobode.ni su od dzizje. Ali ako su im mana-
stiri bogati, onda starjesina ma.nastira daje za njih dzizju. Osim toga oni .nemusli-
mani koji kao pripadnici pojedinih vojnih formacija ucestvuju u vojnim pohodima
oslobodeni su od ove obaveze. Bilo ј е i oslobodenja zbog obavlja.nja neke narocito
vazne duznosti, kao sto ј е cuvanje baruta, rad u rudnicima i tome slicno.
Dzizja ј е u ш imperiji pretstavljala jedan vazan izvor drzavnih
prihoda, koji su troseni uglavnom u vojne svrhe.
31
Zato ј е dzizja Ь usko vezana
za razvoj drzave i njenu vojnu i п snagu. Prateci ovaj porez kroz stoljeca
zapazicemo da se о п razvija paralelno s us1ponom i opadanjem imperije. Ako
gledajuci na dzizju htjeli dati neku periodizaciju, onda Ь to izgledalo ovako:
"' а   normalno povecanje dzizje od uspostavljanja drzave do 1577 godi.ne,
Ь   naglo poveca.nje dzizje zbog opadanja vrijednosti novca od 1577 do 1691
godine,
с   izvjesna stabilizacija i jednog i drugog od 1691 do 1804 godine i
d) naglo povecanje dzizje usko povezano s naglim opadanjem vrijednosti
novca od 1804-1834 god.
Ovo dolazi odatle sto ј е drzava ovaj tporez i njegovu visinu udesavala prema
svom finansiskom stanju. I zbog toga ј е visina dzizje bila ovis.na о vrijednosti .novca.
Padanjem vrijednosti novca dzizja ј е povecavana, а stabilizacijom .novca dzizja ј е
• zadrzavala svoj iznos.
31
Imamo velik broj turskih dokumenata и kojima se to iznosi. Cuvari bosanskih tvrdava
vecinom doblvaju svoje prinadleznosti iz prihocla bosanske dzizje.
4*
52 Harnid Ь
Do Mehmeda П Fatiha Ь ј е turski srebreni novac< p.kca i njena
se vrijednost nije ш promijenila. Prvi srebreni novac kovao ј е Orhan i to od 3
dirhema srebra 8 akci, а u Fatihovo vrijeme od 3 dirhema srebra kuje se 10Yz akci.
U njegovo doba drzava postaje ш i pocinje da kuje zlatni nov::tc, cija se vri-
jednost procjenjuje prema akcama. Т а ј prvi zlatni novac odgovarao ј е р о prilici
polovici turske zlatne lire.
Ako uporedimo vrijednost akce i njen odnos л е а zlatniku u vremenu od
1481-1691 godine, moci cemo konstatovati da zlatnik poslije 1574 godine naglo raste.
Za vrijeme Bajezida П od 3 dirhema srebra kovano ј е 12 akci, а z!atnik ј е
iznosio 54 akce; u doba Selima З dirhema cini 13Yz akci, а zlatnik 60 akci; u doba
Sulejmana Zakonodavca 1548 godine 3 dirhema = 15 akci, а zlatnik 63 akce. Ovaj
odnos ostaje sve do Murata III.
Medutim u njegovo doba zlatnik о __ З akce _ _Qepje_se 1577 g()'<iine nc:t. 7Q,
а 1584 godine na 120 akci, jer se tada od 3 ш srebra prave 24 akce.
32
U po-
cetku vlade Mehmeda III kovano ј е od 3 dirhema srebra 36 akci а ј е izno-
sio 220 akci.
33
Godine 1598 novi nazir drzavne kovnice Ali ef. ј е uspio da Ъ
kvalitet srebrenog novca kovanjem od 1 dirhema srebra р о 8 akci. Time ј е zlatnik
spao na 180 akci. Daljim nastojanj,ima Jemisci Hasan-pase, kajmakama pret1sjedni-
stva vlade, zlatnik ј е 1600 g. р а о na 120 akci. Ova vrijednost zlatnika zadrzana ј е
i za vrijeme Ahmeda I, iako ј е od 1 dirhema ·kavano 9 akci.
34
U doba Osmana П od
1 dirhema pravljeno ј е 10 akci, а zlatnik ј е iznosio 150 akci.
U doba Murata IV zlatnik ј е izasao na 250 akci. Uzrok tome su Ь ceste i
nenormalne promjene na kormilu drzave i ratovi s Iranom. Ovo ј е stanje •popr-avlje-
no u pocetku vlade sultana Љ (1640-1648) zahvaljujuci poduzetim mjerama
velikog vezira Kemankes .Kara Mustafa-pase. On ј е pristupio kovanju novog sre-
brenog novca s boljom sadrzinom, »S а h i h а у а r l i у е n i s i k k е Na taj ј е na-
cin utvrdena vrijednost zla,tnika а О akci.
Najgore stanje Ь ј е u doba Mehmeda IV u godinama 1650-1656. Pojavile
su se razne vrste falsifikovanih akci   щ ak<;:e«): »k а l а k е »Z ii u f
akc;e«, »k1z1l ak<;:e« i »k1rp1k ak<;:e«. Т о ј е prouzrokovalo veliki poreme-
caj na trzistu. Trazeno ј е od samog sultana da se о ш е stane u kraj. Zbog toga ј е
svrgnut veliki vezir Melek Ahmed-pasa, а г Emir-pasa i neke janicarske
age koji su zajedno s njim to Ш kaznjeni su smrcu.
г mjerama novog velikog vezira Kopriilii Mehmed-pase i njegovog
sina Fazil Ahmed-pase (1656-1676) unutrasnje stanje u drzavi ј е •popravljeno. Ali
rat koji ј е otpoceo 1682 godine protiv Austrije i poslije se razvi:o na vise frontova
protiv cetiri drzave, doveo ј е н imperiju u vrlo tesku fiannsisku krizu.
Nestasica н о с а Ь н ј е н а taj n.acin, sto ј е iz dvora uzeto nepotrebno zlatno i
32
Od 1577-1589 godine Turska ј е vcdila dug rat s Iranom, koji ј е zavrsen u.govorom u
Istanbulu 21 marta 1590 godine.
33
Tada ј е Osmanska drzava bila u ratu s Austrijom (1693-1603). Osim toga u doba Meh-
meda III vodila se duga Ь о г Ь а u samoj Anadoliji sa Dzelalij.ama. А pri kraju njegove vladavine
ponovo ј е otpoceo г а s г
34
Kada ј е Ahmed I stupio na prijesto, drzava se nalazila u ratu s Iranom i Austrijom.
М г s г zaklju.cen ј е Н godine. А rat s Iranom trajao ј е od 1603-1612 i 1615---1618,
godine.
U njegovo doba savladane su Dzelali,ie ш \'ojnim mjerama Kujudzu Murat-p.ase
  Ю
Dzizj.a Ш harac 53
---------------------------
г е Ь т е о и i od toga kovan novac. Ali veliki· izdaci Ш и da ј е z1atnik
zvani е т i f i а 1 t и n«, koji ј е и р т о е и т а о т 200 akci izasao 1690 go-
dine na 360 akci.
35
Sve ј е to utica1o i na visinu dzizje. Pocetkom XVI vijeka dzizja ј е iznosila
р о osobi 20 akci, а т ovog stoljeca 140 akci, u doba т I 200 akci.
36
Za
т и т Zakonodavca u izvjesnim т т т dije1a т
т se od и с е р о 50 akci na ime dzizje, а т XVII vijeka 240 akci.
36
a U
В о ј и i okolici naplacivano ј е (1657-1661) od svake и с е tpo 275 akci na т е
dzizje, а 40 akci na ime »g u 1 т i е i 40 akci na ime С i h е t-i т а i е t«-a.
37
Poslije и jedinstvenog sistema u pogledu т visine i kup1je-
nja с Ш ј е 1691 godine nastaje izvjesna stabilizacija. Tada ј е visina dzizje т
р т е т а и е т i f i а lt u n«, koji ј е imao р т о т е и т 21;4 т ili
90 р а т а (270 akci). Tako ј е ostalo do uvgusta 1696 godine, kada ј е т dzizja
od 90 р а т а povisena na 100 р а т а Ш 2:1f2 т р т е т а т zlatniku, т
т а tun«. Iako tada jos nije Ь о zavrsen т а iako ј е i и XVIII и
т vodila vise т na т т т т ipak и о о т р е т о и nije Ь ve-
cih р т о т ј е а u vis.ini dzizje. Povecanje ј е т а т о jedanput i to 1744 godine
od 100 р а т а na 110 р а т а (2% т i do 1804 godine dzizja ј е ostala na toj vi.sini.
Ali to ne znaci da и XVIII и т т р е т ј а nije т finansiskih pote-
skoca. Sta vise pri и ovog vijeka nastala ј е р т а а т о kojoj ј е т т
и т и Selima III. I kao т и toga savjetovanja, koje ј е т 20 sabana
1203 (16-V -1789) godine, donesene и neke nove Ъ da Ь se stanje u zemlji
popravilo. А da Ь se koliko to1iko otklonila finansiska kriza, od1uceno ј е da kov-
nica и otkup1jivanju zlatnog i г т и i da od njega и ј е novi no-
vac, kao sto ј е to и i u doba и т 1."
8
Kakvo ј е Ь finansisko stanje и и XVIII vijeka, т о е т о ocijeniti iz zva-
nicnog и т а pojedinih vrsta т i т novca koji ј е kolao п narodu. К а о
р т т ј е т т а т о neke:
39
(tac. 1--15)
35
Ismail Hakki Ш К Ocaklari, I, Anka:ra 1943, str. 464-476.
36
U ovu sumu uracun.ata ј е i ovcarina (30 akci) i pristojba na vinograd (15 akci).

а К щ В е Risalesi (Eseri bulup eden Atli Kemall Akstit) Ist. 1939, s. 47.
37
Drzavna arhiva NR Makedonije, Ш Ь kadija: I/15, list 62v-63r; I/16, list 25r
i 34v; I/18, list Ю
38
Na trazenje Selima П vise istaknutih licnosti podnijeli su opsirne izvjestaje sta Ы
г uciniti u pogledu finansiske krize, reorganizacije vojske, obnove iskoristavanja ruda,
povecanj.a ratrie i trgovac'ke morn.arice itd.
39
Pod.aci о ku-rsu raznih vrsta novca ,crpJjeni su iz ovih izvora:
1. Ferman od 6 zh. 1156 (21-I-1744) godine. - Orijentalni iilstitut, sidZil 21, list 21 v.
2. Berat od 2 dz. П 1145 (21{}-Xl-1732) godine. - Orij. iristitut, sidzil 2, list 1.
3. Bujuruldija bos. valije Jegen Mehmed-pase od kraja zh. 1156 godine (5-14-II-1744). -
Orijentalni institut, sidZil 21, list 22r.
4. Berat od 16 њ 1163 (21-VII-1750) godine.- Drzavna armva NRM, sidzil bltoljskih
kadija I/53, list 10.
5. Berat od 3 dz. П 1166 (7-IV-1753) godine. Drz. arhiva NRM, sidzil bltoljskih kadija
I/53, list 67.
6. Ferman od 15 zk. 1171 П godine. - Drz. ю NRM, sidZil bltoljskih ka-
dija I/54, list 19r-20r.
7. Berat od 7 zk. 1175 (iiO'-V-1762) godine. - Drz. arhiva NRM, sidZil bltoljskih kadija
I/55, list 56.
8. Berat od 3 zh. 1176 (15-VI-t763) Gazi џ   bibliotek;a, Џ э
jevsko·g kadije br. Щ str. 3Q-3l,
54
altun« (t. 1, 2)
1696-1719 god. 100 para
1719-1734 god. 105 para
Hamid Ь
»Zer-i mahbub« (t. 1-9, 15)
1734--1775 god.
1787 god.
1794 god.
110 para
120 р а т а
140 para
»Cedid Istanbul altunu« (t. 2, 4-7, 10)
1715-1732 god. 400 akci
1750 go,d.. 440 akci
»Zincirli M1s1r altunu« (t. 1-11)
1715-1787 god. 110 para
1762 god. 465 akci
»lstanbul ш altunu« (t. 9, 10, 13-15)
1757 god. 3 grosa 35 para
»Tugrali M1s1r altunu« (t. 1-7, 9,
1715-1763 god. 105 para
1775 god. 110 para
1775 god. 4 grosa
1787 god. 5 grosa
»Macar altunu» (t. 10, 12, 14)
1794 god. 7 grosa
1715-1720 god.
1775 god.
»MISir zer-i mahbubu« (t. 11, 14)
1787 god. 2 grosa 30 р а т а
1785-1787 god.
1794 god.
1794 god. 4 grosa
»Yald1z altunu« (t. 10, 12, 13, 15)
1715-1720 god. 3 grosa 5
1775 god. 3 grosa 35 para
1788 god. 5 grosa 10 para.
3 grosa
3 grosa 50
5 grosa 10
7 grosa
akci
para
10)
Uprvoj polovini XIX vijeka finansisko stanje Osmanske imperije Ь о ј е
vrlo tesko. Т о se najbolje vidi р о stalnom opadanju novca, kako to pokazuje donja
tabela о vrijednosti raznih vrsta novca и grosevima.
40
(U napomeni pod a-
m navedeni su izvori za te podatke).
9. Berat od 1 muharema 1189 (4-III-1775) godine. - Gazi Husrevbegova Ь Ь sidzil 16,
str. 134.
10. Ismail Hakki Uzuncarsili, Kapukulu Ocaklari, I, Ankara 1943, str. 474. Tu se govori о
zvanicnom kursu nekih vrsta н о а с а u 1715 godini.
11. Ismail Н Uzuncarsili, Osmanli devletinin merkez ve bahriye е Ш Ш Ankara 1948,
str. 349-350. Ovdje su navedeni neki novci i njihova vrijednost prema zvanicnom kursu н 1787
godini.
12. Tarihi Cevdet, VI, str. 21 (zvanicni kurs pojedinih vrsta novaca iz 1720· i 1775 godine).
13. Salih Sidki Н Husejnovic (Muvekit), Tarihi Bosna, str. 159 (zvanicni kurs nekih vrsta
novca ii 1787-1788 godine).
14. Muvekit, cit., str. 173 (ferm.an od 9 Ь I 1209   Х godine.
15. Orij. institut, sidzil 19, list 43 (ferman od sredine safera 1203 = 11-20 novembra 1788
godine).
Skrecem paznju da sam kod svake vrste novc,a stavio u zagradi na osnovu kojih se od
gore navedenih izvora (tacka 1-15) daje kurs doticnog novca.
40
К а о podlogu za zvanicni kurs navedenih vrsta novca nav·odim slijedece:
а Ferm.an od pocetka zh. 1219 godine (3-12 marta 1805), Drz. arhiva NRM, sidZil Ь
kadija I/81, list 36.
U fermanu se istice da su neki kupovali ove novce р о vecim cijenama nego sto ј е zva-
nicni kurs i time unosili zabunu u narod. Zato se nareduje da se svak ima pridrfuvati gornjeg
zvanicnog kursa. lJjedno se napominje da с е strog·o Ь п svaki onaj koji bude suprotno
postup.ao.
Ovaj ferman navodi i Muvekit џ svojoj istoriji Bosne (str. 182).
Ь Muvekit, cit., str. 197.
с Muvekit, cit., str. 2'02.
d) џ cit., stt·. 2QO
Dzizja Ш harac 55
Vrsta novca
а Ь с d) е f) g) h) i) ј k) 1) m)
1805 1809 1811 1814 1820 1822 1825 1826 1827 1833 1834 1840 1844
Istanbul
ш altunu 8 9 ш 12 11 11 15% И 32 36 36%
Istanbul
zer-i mahbubu 5% в и 7% 8 41
Istanbul altunu 8 8 9 12 24 27
1
4 28
Yald1z altunu в и 10 12 13 15% 15% 21 21 И 52
Macar altunu 9 И 12% Ј 15 21 21 44% И 51
Riyal 3% И 6 6 6 9
M1s1r zer-i
mahbubu 4% 5% 6% 11 20% 41
щ riyal 5%, 6% 6% 9% 9% 12 19% 2Ph И
Direkli riyal 5%, 6% 6% 9% 9% 12 20 22% И
Hacll riyal 5%, 6% 6% 9% 9% 12 И
M1s1r altunu 7 7 7 9%, 9% 11 22% 24
Adli altun 12 12 12 12 15 17 16
Rumi altun 25 28 28 48 57
Uzroci te finansiske krize и jasni. Osmanski timarsko.-spahiski sistem, koji ј е
р о с е о da ctpada jos и drugoj polovini XVI vijeka, а isto tako i janicarska organiza-
cija postali и kocnka u и drzave i и preobrazaja. Bile и neophodno
potrebne reforme koje Ь odgovar.a!le vreme,nu i to ne samo и vojnom nego i и dru-
stvenom, а specijalno u agrarnom и Ali reakcionarni elementi ometali и
svarki korak и jom и Selim III Ь о ј е zrtva ovih п snaga. А м
и П Ь о ј е prisiljen 1826 godine da silom unisti т Ali trebalo ј е dosta vre-
mena da se to и sprovede и svim krajevima. Osim toga razne bune i и п
te ratovi и и i prema vani, sve se ј е to rdavo odrazavalo na ekonomskom i fi-
ш и
Zato ј е i и da ј е najmanja dzizja od 3 grosa и 1804 godini stalnim
povecavanjima izasla 1834 godine na 15 grosa .. Sto ј е ostala na toj visini preko dva-
deset godina, mislim, da ј е na to и dokidanje timarsko-spahiskog sistema
е Ferman od sredine safera 1236 godine (18-27 novembra 1820•). - Orijentalni institut,
sidzil 6, Hst 29r.
f) Ferman od kraja zh. 1237 godine (8--17 sep,t. 1822). - Orij. institut, sidzil 6, list 59r. -
Ovaj ferman spominje i Dzevdet-pasa u svojoj istoriji Х П 54).
g) Car.ska zapovijest (»iradei od pocetka redzepa 124!0 godine (19-28 februara
1825). Muvekit, cit., str. 221.
h) Bujuruldija bos. v.alije Hadzi Mustafa-pase od 5 safera 1242 godine (8-XI-1826). Orij.
institut, sLdzil 6, list 29r. Kod »Istanbul altunU<< treba dodati jos 13 para.
i) Carska zapovijest (»ir.adei $ab.ane<<) od 17 ramazana 1242 godine (14-IV -1827). U prometu
gore navedeni novci imali su vecu ю nego sto ј е Ь о zvanicni kurs. Njihova vrijednost
u prometu bila ј е ovo: »Mac.ar altunu<< = 29 groSa, »Rumi altunu<< (Mahmudiye) = 36 grosa,
»Istanbul altunU<< = 16 grosa., »M1s1r н = 15 grosa, »Adli .altun<< = 14 г О о ш pak
zapovijesti utvrduje se njihov mnog·o nizi zvanicni kurs. - Muvekit, cit., str,; 2•34.
ј Ferman od kraja rebla П 1249 godine (6-15 sept. 1833). - Muvekit, cit., str. 2•57-2!58.
U gomjvj tabeli pod »adli altun<< misli se na >>.cedid<< (novi), jer ».atik<< (stari) iznosi И
grosa. Istv takv >>cedid rumi altun<< ima н 48 г а >>atik<< 56 gros.a.
k) Carska casna zapovijest (emr-i od 5 safera 1250 godine (13-VI-1834).- Muvekit,
cit., str. 262.
1) Ferman vd sredine rebla П 1256 godine (12-21 ј н а 1840•). Muvekit, cit., str. 269.  
treba napomenuti, da >>Atik ad1i .altun« iznosi 18% grosa" а »Atik rumi a1tun<< grosa.
m) Muvekit, cit .•. str,
56 Hamid Hadzi]:)egic

1839 god1ne i preuzimanje kupljenja svih poreza od strane г

zatim reforme
koje su sprovodene za vrijeme Abdulmedzida.
42
U cilju Ь novca u njegovo
doba 1260 (1844) usvojena ј е nova ш otpoceto ј е s kovanjem lire, koja i danas
sluzi kao osnovna moneta. Vrijednost zlatne г uzeta ј е kao protuvrijednost od
100 grosa, а polovina 50 grosa. Osim toga tacia se otpocelo i s kovanjem srebrenog
novca od 20, zatim od 10 i 5 grosa.
Ь о с я я ј е э politickog i ekonomskog stanja carevine i
cesto ј е Ь uzrok unutarnjih nereda.
43
Medutim paralelno s etpadanjem vrijedno-
sti novca drzava ј е Ь prisiljena da povecava vtsinu svojih poreza. А to i jedno i
г uticalo ј е na porast cijena na trzistu i na pogorsavanje zivotnih uslova.
Zbog toga su i Ь potrebne radika]ne reforme.
Sto se tice samog kupljenja dzizje, ono ј е vrseno uz pomoc kadija i drugih
drzavnih organa. Ali i pored toga nailazilo se na otpor kod naroda Ъ nesavjesnih
dZizjedara, koji su vrsili razne zloupotrebe. Pod razlicitim izgovorima oni su cesto
trazili ViiSe nego sto ј е prct_tJisano
41
i]i se nisu pridrzavali podjele na tri kategorije.
45
Neki su pak obllazili sela s ш pratnjom, sto ј е pretstavljalo posebni teret za
citavo selo. Т о ј е strogo zabra:njivano, jer se dogadalo da su neki mjesto sa cetiri
pet ljudi obilazili sela sa 30 ljudi.
4
'
1
41
Dokidanjem timarsko-spahrsko'g sistema drzav.a ј е preuzela kupljenje i onih poreza,
kojima su se dotada koristile spahije. Time su s•e drzavni prihodi povecali.
42
Poznatim carskim pismom (»Gtilhane Hatt-1 й koji ј е 25 sabana 1255 godine
(3-XI-1839)objavljen na najsvecaniji nacir., zagarantovana ј е sigurnost ю (»emniyet-i can«)
i casti (»mahfuziyet-i irz-u namus«), sigurnost imetka (»emniyet-i mai«) i jednakost svih pred
zakonom. Sto se tice poreza, о п se ima razreziv.ati p1·ema ю stanju obveznika. Izdavanje
· pod zakup kupJjenja poreza ima se ukinuti. Osim tog.a treba povesti zestoku borbu protiv ruzne
korupcije   Щ maddei kerihesi«), urediti pitanje vojske i donijeti ю zakone. Inicijator i
sastavljac ove zapovijesti bio ј е ministar vanjskih poslova Mustafa Resid-pas.a.
43
Zbog velikih Љ izdataka plate sluzbenika kao i dnevnice pojedinih vojnih odreda
nisu se mogle povecavati u srazmjeru prema stvarnoj vrijednosti novca. Ukoliko ј е i Ь
neko·g povecanja, о ю ј е bi1o vise т nego stvarno. Zato ј е dolazilo do otvorenih pobuna od
strane janicara i drugih vojnih ю
•• Т о vidimo iz vise dokumenata, u ю se trazi od kadija i drugih org.ana da sprijece
takve protuzak:onite postupke. Napr,, u bujuruldiji od 1804 go·dine (dokumenat 13) kaze se da
se ne smiju uzrmati neki novi ю (>>avaid-i cedide«), а u fermanu od 1829 godine (cioku-
menat 22) zabranjuje se uzimanje doprinosa za bujuruldiju (»buyuruldu avaidi«).
Isto tako u fermanu od 5 zk. 12·49 godine (16-III-1834), upucenom bos. valiji Davud-pasi i
bos. kadiji, skrece se paznj.a. da se ne smije uzimati nista na ime »t а h s i l d а r i у е (inka-
sacije), »k е f i 11 е m е (medusobnog jamcenja), niti na ime »h а r с а k 1 m« (troska н
rije). - Gazi Husrevbegova Ь sidzil sar.ajevskog kadije, br. 73, stran1a 73-74.
Svojom bujuruldijom od 17 safer.a 1243 godine (9-IX-1827) rumeliski valij.a nar·eduje
Ь kadlji, da ispita tuzbu naroda protiv dzizjedara, za koga vele d.a trazi dva ю vise
nego sto ј е propisano. - Drz. arhiva NRM, sidzil Ь kadije I/96, list 46r.
45
u hudzetu bitoljskog kadije od 24 г 1171 godine (3-IV-i758) s:e navodi, kako su
se kodzab.ase tuzile na dzizjedara Islam-bega, da se ne drzi podjele obveznika na tri katego-
rije nego da od svakog bez razlike trazi р о 6?1! grosa i 4 pare   а tad.a ј е dzizja iznosila 11 za
najvisu, 51;2 za srednju i 2% grosa za najnizu dzizju).. Osim toga trazi dzizju. i o·d staraca koji
su nesposobni za rad i od nedoraslih mladica. Ujedno trazi na ime >>g i r i h t е 15 kesa akci.
Dzizjedar ј е ove optuzbe odblo, ali mu ј е ipak od strane suda skrenuta pa.Znja da to ne smije
Ш
Ova ј е rasprava provedena u konaku rumeliskog valije u prisutnosti njegova cehaje Ali..,
age. Pored kodza.basa kadiluka Gurdze bili su ·prisutni i pretstavnici pojedinih sela.
Drz. arhiva NRM, sidZil I/54, list 7v.
f
6
џ џ џ Б н w 1256 (1841)   ц
Dzizja Ш а г а с 57
Osim toga dzizja ј е odredivana prema zvanicnom kursu novca, koji ј е nekaJda
Ь о ispod п п Medutim п su dzizjedari trazili dzizju prema
п vrijednosti zlatnog novca, а to znaci veCi iznos racunajuci u grosevima.
U takvim u fermanima ј е redovno podvlaceno da se ne smije uzimati vise
nego sto ј е propisano, а da raja moze placati c'!Zizju u kojoj god Ь vrsti novca.
Na takve i slicne zloupotrebe narod se ј е zalio. Kadije kao i drugi odgovorni
organi Ь su duzni da to sprijece. Ali ai;;:o oni nisu Ь na svom н onda stl
а Љ е podnosene visim drzavnim organima р а i samoj т

Najveci otpor davala su sela 11 brdima koja s11 Ь teze pristupacna.
48
А kao
tipican primjer OtljJOTa u sirem smislu mozemo istaci Crnu н protiv koje su zbog
toga poduzimani vojni pohodi.
49
Za vrijeme ratova na onim podrucjima gdje su se vodile borbe nije se mogla
kupiti dzizja. Ukoliko Ь tom prilikom neki г stradali, Ь Ь za izvjesno vri-
jeme oslobodeni poreza р а i dzizje.
Unutarnji nemiri i ustanci takoder su otezavali uredno k11pljenje dzizje. К а о
primjer moze da posl11zi 1period otipora i Ь protiv uvodenja г u Bosni.
Prema dokumentima iz tog vremena dzizja nije u cijelosti pokupljena u godinama
1242 (1826-1827), 1246 (1830-1831), 1247 (1831-1832) -i 1249 (6833-1834).
U doba bos. vaiije Biilanli Mustafa-pase izdan ј е 1826 godine ferman о ukida-
nju janicara. Ь taj ferman on ga ј е odmah objavio 11 Travnik11, а da р о о Ь
с а ј u ovako vaznim stvarima nije г sazvao pretstavnike iz raznih krajeva
Bosne i Hercegovine. Т о ј е u mnogom uticalo na sirenje otpora protiv reformi.
50
I
zbog to·ga sva dzi·zja nije pokupljena, ostalo ј е 101.13Ilh gros zaostatka. Iz 1pisma
г Nazif ef. od 13 rebla I 1251 godine (9-VII-1838), upucenog bos. valiji
Mehmed Vedzihi-pasi, vidimo da ti zaostaci ni do ta:da nisu Ь naplaceni.
51
К а о odgovor na spomenuto pismo u sidzilu travnicko·g kadije zavedeno ј е ko
ј е sve Ь о za:duzen s kupljenjem dzizje 11 Bosni i Hercegovini i koliko ј е od navede-
nih zaostataka naplaceno i poslano. Prematom spisku n.aplaceno ј е za vrijeme Bilanli·
47
U najvise slucajeva г se ј е zalio na zakupce dzizje, ј е г ј е njihov cilj Ь о da
sto vise г izvuku za se. Gdje se ј е dzizja kupila р г е о г toga ј е Ь manje.
Р г е а г od kraja sevala 1072 godine (17-IV-1662) kupljenje dzizje od Ь
г Ь ј е ustupljeno г »m а t Ь а h-1 а m i r е .Jusuf Efendiji. On ј е to Ь о г
pustio nekom Musliji. Ali posto ј е ovaj cinio г г а ј to ј е г г а na njegovo
mjesto postavljen Mehemd-aga. Ispod ovog г nalazi se i p.ismo г Mehmeda u
istom smislu. - Drz. arhiYa NRM, sidZil Ь kadije I/18, list г
48
U fermanu od 28 г 1073 godine (6-V-1663) - upucenom kadijama Bitolj.a, Flo-
г i Ohfida - stoji da se ј е г za navedene kadiluke Ahmed zalio г da stanovnici
nekih tesko г sel.a nece da daju dzizje. On ј е г da se г г da Ь se
uz njihovu pomoc dzizja mogla na г pokupiti. - Drz. г NRM, sidzil Ь
kadije I/19, list г
U г jednom fermanu iz iste godine se navodi, k.ako se ј е г Ismail н
da su н г Ь kadiluka ostali duzni od dzizje za 1068 godinu   Х do 28-
IX-1658) б • akci i da to sada nece da plate. - Navedeni sidZil I/19, list 53v.
Isto tako u fermanu od12 zh. 1105 godine (4-VIII-1694), ю kadijama Bitolja, Flo-
rine, г i Р г е р е govori se о tom da su sela ovih kadiluka vecinom u brdima, te da se
neki г da Ь izbjegli davanje dzizje, - г г NRM, sidZil Ь kadije I/28, list г
49
Vidi: Hamid Ь Odnos С г е о г е р г е а Osmanskoj drzavi polovinom XVIII
vijeka, г III-IV, Sarajevo 1953, str. 485-5:08.
50
Bilanli Mustafa-pasa Ь о ј е bos. valija od 12 maja .do 22 г 1826 godine. Kada ј е
г г oduzet mu ј е г г i naredeno mu da se nastani u jednom mjestu t1 Tr-akiji.
;?;ato se u kasnijim dokumentima naziva Mustafa-beg. - Muvekit, с И г ·
51
Щ sidZil travnickog kadije, br. 32, str. 52,
58 Hamid Ь
Mustafa-pase 16.726 grosa, и doba bos. valije Abdurahim..,pa:se
52
7.515% grosa, а
ovom prilikom, tj. 1838 godine, samo 5.920 grosa. А 70.970 grosa ostalo ј е jos netpo-
kupljeno.53
U fermanu od 7 rebla I 1248 godine- ( 4-VIII-1832), upucenom bos. valiji Mah-
mud Hamdi-pasi,
54
gov.ori se о zaostacima dzizje iz 1246 godine (traje od 22-VI-1830
do 11-VI-1831). Tada ј е kup1jenjP. d7izjP. н Bosni i Novopazarskom kadil1.1kt1 Ь
povjereno bos. valiji Namik Ali-pasi.
55
Ali zbog otpora protiv ukidanja janicara i
52
On ј е blo bos. valija od 22 deeembra 1826 do 18 avgusta 1828 godine. Za vrijeme svoje
uprave mnogo ј е svijeta • Ј О Ь о Izmedu ostalih р о njegovom naredenju smaknuti su: Bakarevic
Ь Tahmiscija Mustafa-aga i Su1ejman-aga, Turnadzi Fejzulah-aga, Milosevi6 Had:li
Avdaga, bajraktar Pinjo Ь i janicarski aga Ali-aga (svi iz Sarajeva). Kada ј е ovaj va-
lija razrijesen, iduci od Ь prema Jedreni likvidiran ј е р о ·carskoj zapovijesti. - Muvekit,
cit., str.
53
U sidzilu su navedeni interesantni podaci о onima koji su u to vrijeme bili zaduzeni s
kup1jenjem dZizje. Zato cemo iznijeti njihovu sadrzinu.
1. KanceJarija К а m е n g r а d - zaduzen muteselim Krupe Mehmed-beg i umrli Ь
beg iz Krupe.
Zaduzenje: 8.754 ю Nap1aceno: -
Za kup1jenje dzizje Ы о ј е zaduzen Mehmed-heg, а kup1jenje ј е ю Ihrahim-beg. Posto
ј е on umro, trazeno ј е objasnjenje od sina, ali se on nije javio niti ј е licno dosao.
2. KanceJarija В а n ј а 1 u k а - zadu.Zen Smaj1agic Dervis-aga iz Gradiske.
и 5.0:73 grosa. Nap1aceno: -
Pisano mu, ali jos nije doblven odgovor.
3. Kance1arija Т е s а n ј i М а g la - zaduzen и aga Mehmed-beg.
и 3.9010 grosa. Naplaceno: 3.9010 grosa, (od toga predano bos. valiji Abdurahim-
pasi 2.9510 grosa, а ovom prilikom pos1ano drza_vnoj Ь о grosa).
4. Kance1arija N е v е s i n ј е - zaduzen Osman-beg, brat ю и age Meh-
med-bega.
и 4.188 grosa. Nap1a6eno: У grosa (sto ј е predano Abdurahim-pasi). Ima jos
da se naplati 823% grosa.
5. Kance1arija L i v n о - и н и Ь
и 13.380 grosa. Naplaceno: -
и treba traziti od njegovih nas1jednika.
6. Kance1arija S а r а ј е v о - za·dU.Zen Jenisehirli Husejn-aga.
и 10.000 grosa. Nap1aceno: 10.0100 grosa (sto ј е predano bos. valiji Bi1anli Musta-
fa-pasi).
Osim toga blo ј е zaduzen sa 1.132 grosa b?s. defterdar Dervis Slliejman.
7. Kancelarija Ј е z е r о - zaduzen и Ь
ZadU.Zenje: 269 grosa. Naplaceno: -
Navedeni ј е и а njegovi su nas1jednici и и Kada н postup:ice se u и
·trazenja.
8. Kancelarija В а n ј а 1 u k а - и Sa1ih-kapetan.
Zaduzenje: 564 grosa. Nap1aceno: -
Sin и ј е izj.avio, da ј е njegov otac p1atio и и ali da im ј е potvrda izgorila prilikom
poZ.ara u konaku.
о Kance1arija М о з t а r - zaduzcn bos. defterdar Dervis Slliejman ef.
ZadU.Zenje: 1.266 grosa. Nap1aceno: 1.266 grosa (sto ј е predano Bilanli Mustafa-pasi).
10. Kanee1arija S t а r i Е f 1 k (Nova Varos) - и Mehmed Rifat-aga.
Zaduzenje: !).192 groS.a. Naplaceno: -
Nalazi se и и na и u dvoru kao »hassa haseki«.
11. д :{.. ј u i n ј е i Т r е Ь i n ј Е   !Jio zaduzen Hadzi Sulejman ef,
Dzizja ili harac 59
zavodenja reforama prilike и Bosni н и se mo·gle srediti, te se dzizja nije mogla и
cijelosti и Za о и и ostalo ј е netpokupljeno 401.592 grosa. Od toga
ostao ј е и Namik Ali-pasa sa 348.841 gros, а bosanski defterdar Malkoc М
me·d-beg sa 52.751 gros.
Osim toga и н se а р о ш ш Ј е da ј е od и dzizje и navedenoj
1246 godini izdato za troskove vilajeta 55.518 grosa, sto ј е inace Ь о о Ь с а ј и и с а ј и
vanredne potrebe. Ovaj ј е iznos trebalo razrezati na и stanovnistvo kao
и 15.320 gros.a. Nap1aceno: -
Navedenog ј е prognao и Ь и Ь bos. valija Abdurahim-pasa. U Bosni nije imao ni··
kakva imetka. Ukoliko ima stvari. na1aze se и Filibl ili kod onih koji и ga odveli.
12. Kance1arija С е 1 Ь i Р а z а г (Rogatica) i V i s е g r а d - и и ef.
и 4.9211) grosa. Na!pJaceno: 4.920 grosa (ovom prilikom).
13. Kancelarija G 1 m о с - и Filibeli-zade Dervis и
и 4.00·0 grosa. Nap1aceno: 4.000 grosa и doba Bilanli и
14. Kancelarij.a Т г а v n i k - и Ь causki aga Hasan-beg.
и 1.500 grosa. Nap1aceno: 1.5010· grosa и doba Bilanli и
15. Kance1arija S t о 1 с - и kapetan Ebu Bekir.
Zaduzenje: 1.201 gros. Nap1aceno: 1.20·1 gros (u doba Abdurahim-pase).
16. Kancelarija С е г n i а (Gacko) - zaduzen и Ь
Zaduzenje: 7 .. 000 г Nap1aceno·: -
Posto ј е navedeni и treba pitati njegove nasljednike koji se nalaze и и и
17. Kancelarija S а h r а у i О n о g s t е (Niksicko Polje) - и kapetan Osman
Niksic.
и 4.0100 grosa.
Ovaj prihod od dZizje odreden ј е za p1ate •posade Niksicke г kao njihov и
О Ь г а с и о tome izvrsio ј е и kapetan s bosanskim г и и U tom и
on ј е pos1ao odgovor preko Ali-pase Stocevica.
18. Kancelarij.a D r о Ь n ј а с i - и kapetan Osman Niksic.
и 1.200 grosa, а osim tog.a ostao и kance1ariji К и 1 s i n 81()01 grosa, sto cini
2.000 grosa.
Ne zna se ko ј е kupio и te su о tome г podaci od Ali-pase Stocevica.
19. Kance1arija Р i va - и Smajil-beg sa 75 grosa.
Ali-pasa ј е izvijest1o da с е se ova и nap1atiti od njegovih nasljednika.
20. г С а ј n i с е - и Hasan-beg iz Gorazda.
Zaduzenje: 50 grosa. Naplaceno: 50 grosa (sto ј е poslano о о ш prilikom}.
21. Kance1arija Р о с i t е lj - и kapetan Ь
и 1.125 grosa. Nap1aceno: -·
Prema izjavi nasljednika on nije р г е и е о и dzizje nego ц и Ha-
san-beg. и od njeg.a jos nije doblven odgovor.
22. Kancelarija F о с а - и pisar и и   и Mehmed ef.
и 2.222 grosac Naplaceno: -·
Prognan ј е и и od strane bos. valije Abdurahim-pase i tamo ј е и Sto ј е imao
stvari Ь о ј е и njega. Neka se trazi od onih koji и ga odveli.
Orijenta1ni и sidZil travnickog kadije, br. 32, str. 53.
54
и Hamdi-pasa postav1jeri ј е za bos. и sa zadatkom da и п и On ј е
4 maja 1832 godine razblo и и Gradascevica и blizini Sarajeva. Zatim ј е zaveo
г е na jedan г nacin, а <ia nije nikog г Kada т и ј е podnesen spisak и koji su
n.ajvise bunili svijet г г on ga ј е р о е г а о г Ј а nisam mesai"<<. Na njegov
г т ј е u Bosni opsta amnestija. U Bosni ј е ostao kao valija do 24 ј и а 1833 god.
55
Namik Ali-pasa Ь о ј е bos. valija od 18 avgusta 1828 do 1 и 1831 godine. U nje-
govo doba doslo ј е do г pod vodstvom н г Pod г ovaj ј е
valija Ь о г sklopio г и i primio se za glavnog щ щ pokreta, ali ј е iz В и
о а с е preko Hercegovine i Crne Gore pobjegao и Istanbul,
60 Hamid Ь
-----------------------------------
i svi ostali troskovi vilajeta, ali zbog nesredenih prilika to nije Ь moguce. Zato
se fermanom trazi da se to sada izvrsi.
56
Iz pisma spomenutog defterdara Nazif ef. od 1838 godine moze se zakljuciti,
da ј е o·d zaostataka Namik Ali-pase н н н naplaceno 120.383 grosa, а da
ј е ostalo jos 228.003 grosa.
U sidZilu travnickog kadije iz 1832 godine nalazi se bujuruldija bos. valije
н Hamdi...,pase od 21 safera 1248 godine (20-VII-1832), kojom se н
da se р о Щ Ј е zaostaci dzizje н 1247 ш (traje od 12-VI-1831 do 30-V-1832) А to
. е н   u vrijeme н u Bosni potl vodstvom Husejn-bega Gradascevica.
57
U spomenutom н defterdara Nazif ef. govori se takoder i о ostacima dzizje
u 1249 godini (tarje od 21-V-1833 do 9-V-1834) u iznosu od 67.956 grosa. Т о ј е Ь
u_doba bos. valije Mahmud Hamdi-pase. Iza njega za bos. valiju dosao ј е Davud-
pasa, od koga ј е trazeno d_a te zaostatke naplati, ali on to nije ucinio.
58
Tako ј е
ovo п ostalo otvoreno do 1838 Zato ј е trazeno od bos. valije Mehemd
Vedzihi-pase, da se svi navedeni zaosta;ci naplate i posalju drzavnoj Ь А
ukoliko ј е to nemoguce o•dmah izvrsiti, da se bar в i posalje ovo 67.956 grosa,
sto ј е ostalo iz doba Mahmud Hamdi-pase. Ovaj dodatak u pismu defterdara Nazif
ef. vrlo ј е znacajan, jer pokazuje da se ne н da с е se svi ti zaostaci moci na-
platiti.
Poseban problem pretstavljalo ј е п ciganske dzizje. Cigani su na
razne nacine izbjegavali davanj-e ovog poreza.
59
Zato su u pogledu ovakvih postojale
stroge kazne. Od starina ј е Ь о о Ь с а ј da se na svako 50 cigana postavi р о jedan
Ь koji ј е jamcio za njih. Ako Ь kupljenja dzizje koji od cigana po-
bjegao, dzizju odnosno »m k t u' « л Ь od Ь i Ь А kad Ь se
uhvat:io onaj koji na taj nacin izbjegava н poresku obavezu, pored dZizje od
njega Ь se naplatila i novcana kazna u iznosu od 300 akci.
60
Р о pravilu cigani nisu upisivani kao raja. Radi toga nisu ni davali rajinskih
poreza_ na onaj naetn koji ј е primjenjivan za ostalu raju. Oni su davali jedan odreden
doprinos (»maktu' «), u koji ј е spadala dzizja, ispendZe i ostale Zato se u
dokumentima i kaze za njih da su н iz popisa i da su odredenog doprinosa«
(»mefruz-ul-kalem ve н  

56
Gazi Hus.revbegova Ы Ь sidzil sa.rajevskog kadije, br. 72, str. 24. U istom sidzilu
n.a г 51-52 zapis.an ј е drugi ferman о istom predmetu, koji ј е datiran 5 sevala 1248 godine
(25-II-1833). Njime se nareduje da se iznos od 52.751 gros n.aplati od navedenog defterdara, а
ostali zaostaci ondje gdje su nastali.
U sidzilu sarajevskog kadi.ie br. 73, strana 48 nalazi se ferman od 9 sevala 1249 godine
(19-II-1834), iz kojega se moze konstatovatl da ј е dug bos. defterdara Malkoc-bega ko.ii se odnosi
na dzizju izravnat.
57
Orijentalni institut, sidzil br. 29, list 28v.
58
Davud-pasa blo ј е bos. vali.ia od 2·1 juna 1833 do 28 septembra 1855 godine. U njegovo
doba izvrsena ј е predaja nekih nahi.ia Srblji (na osnovu fermana od pocetka sabana 1249 (14-23-
XII-1833) godine. Za vrijeme ovo·g valije dogodila se i buna Р о р а Jovice (1834 godine).
59
U femanu od 7 rebla П 1073 (19-XI-1662) godine, koji ј е upucen kadijama о Љ
mjesta koja se nalaze na podrucju skopske kancelarije za kupljenje odredeno•g г od
cigana, stoji ovo: Redzep-aga, dzizjedar cigana na ovom terenu, tuzio se ј е Porti da se neki
cigani sklanjaju џ щ щ na njihQVe cifluke, а neki bjeze u druge kadiluke, sto mu
otezava kupljenje dzizje. - Drz. arhiva NRM, sidzil bltoljskog ka.dije I/19, list 50r.
60
Berat od 19 zk. 1250 (19-III-1835) godine - Or. institut, sidzil zenickog kadije br. 23,
list 41 v-42r.
61
э ф а Ц blt. k;adije I/27, list 36v (berat od Ц П I/54, list у
(1756).
_________ D_z_izj,a ili ь а с с а с с _________________ 6_1
Т а ј dopri:nos iznosio ј е 1661 godine 650 akCi za muslimanske cigane, а 720
akci za cigane nemuslimane.
62
Godine 1690 taj ј е iznos povecan za prve na 655 akci,
а za druge 725 akci.
63
А 1693 godine poviseno ј е jos za 5 akci. Za cigane na granici
bilo ј е tada odredeno da placaju na ime tog doprinosa р о 340 akci.
6
"
Kod ciganske dzizje cesto ј е Ь zaostataka. Tako se u bujuruldiji bos. valije
Hadzi Н а Ш р а е od 21 rebla П 1263 godine (29-IV-1845) govori о zaostacima cigan-
ske dzizje u Bosni u н devet godina. Isto tako н od 20 rebla I 1266
godine (3-II-1850) stavlja se u duznost Fadil-pasi da   zaostalu dzizju od 1263
-1265 godine (20-XII-1846 do Х А to znaci da se u toku 12 godina nije
mogla naplatiti sva ciganska dzizja.
65
Pitanje tezine opterecenja s dzizjom moglo Ы se donekle ocijeniti, ako Ы se
njena visina uporedila s cijenama nekih vaznijih namirnica. Da Ь to bar dje-
lomicno ilustrirali, uzecemo u obzir period od 1690-1856 godine, kada se ј е dzizja
u cijeloj imperiji kupila р о jednom sistemu. А kao podloga mogu nam posluziti
cijene koje su н kadijom н sporazumu s obrtni!cima i istaknutim
gradanima.
К а о sto ko·d vrijednosti novca tako i u cijenama od kraja XVII do kraja XVIII
vijeka nije Ь znatnih promjena, sto se vidi iz ovog pregleda (a-i).
66
Artikli
а Ь с
1690 1693 1694
hljeb 8 8 8
bravetina 18 18 18
govedina 14 14 14
kozetina 16
s.o 16 16
maslo 30 80 80
svijece
d) е
1695 1697
8 8
20 20
16 14
18 16
16
30
60
f)
1769
11
20
16
16
80
g)
1780
16
h)
1781
16
16
14 14
65 72
i)
1788
14
15
62
Drz. arhiv.a NRM, sidZil blt. kadije I/18, list 89v; I/19, list 54v; I/19, list 70r (fermani
od 1661, 1662 i 1663 godine).
6
" Drz. arhiva NRM, Ь kadije I/27, list Ю (ferman od 1691).
64
Ferman od marta 1693 god. - Drz . .arhiva NRM, sidzil I/28, list 59v-60r.
65
Or. institut, sidzil 45, list 6v i llr.
06
Kod navedenih cijena uzeto ј е koliko jedn.a oka doticnog artikla stoji u akcam.a (3
akce = 1 para). Izvo·ri su ovi:
а Muvekit, cit., str. 117.
Ь Or. institut, sidZil 10, list 1 Ј а ј с е 30-XI-1693).
Ostali artikli: med 20· akci, luk 12 akci, bulgur 20 akci.
U sidzilu su navedena imena bakala (cetvorica), mesara (isto 4), solara (sestorica) pe-
kara (petorica).
с Or. institut, sidZil Щ list 24r Ј а ј с е 13-VII-1694).
d) Or. institut, sidZil 10, list 7r Ј а ј с е 17 marta do 14 aprila 1695). Drugi artikli: med
20 akci, loj 35 .akci.
е Or. institut, sidzil 10; list 243.
f) Muvekit, cit., str. 143.
g) Or. institut, sidzil 5, list 1 (Mostar). Cijene SVl]ecama do bajrama za vrijeme posta
odredene su р о 60 akci. Sapun ј е Ь о 40 akci, а zatim ј е povisen na 48 akci. Topljeni loj Ы о
ј е 32 akce.
h) Or. institut, sidZil 5, list 1 г Х щ sapunu ostala ј е ista (40 akci),
а topljeni loj ј е blo 42 akce.
62 Hamid Ь
Artikli
е Ь с d) е f) g) h)
1804 1805 1816 1823 1824 1827 1828 1829
hljeb 5 7 8 9 20
bravetina 6-7 11 11}-18** 12 16 16 14
govedina У з 14** 10 10 16 12
ko.zetin 14 10 12
so 7 24*-34
maslo 52
1(}0
97 1{!0
Svijece 30 50 50***-70 50 70. 70
Artikli
i) ј k) 1) m) n)
1832 1833 1834 1837 1839 1840
hljeb 24 24-22* 28-32-20 36
bravetina 3:0* 34 36-22* 36*-48 42 44
govedina 30 28* 32*--:40 34 44
kozetina 28* 30 28* 32* 34
so 2z.-23 22 56
ma:s.Jo 167-200:* 214 260
Svijece 161{}-2:00 2110 180
Medutim u prvoj polovini XIX vij eka zbog naglog opadanja vrijednosti novca
cijene se povecavaju. Т о najbolje pokazuje donja tabela (a-n)."'
i) Or. и sidzil 25r   В 26-III-1788).
Cijen.a и artika1a Ь ј е ova:
brasno 21 akca kahva (Jemen) 480 .akci и 135 akci
med 66 kahva ю о mlijeko 15 ,,
vosak 31010 secer 240 kiselo 12
"
Г ј е 108 и 15 sir 24
н 40 и и 24 sirce 15 ,,
pirinac 60 и grozde 90 ј а ј а 2
с и и 3 akce и с 4 akce.
Ovo и cijene namirnica nabavljenih za bos. и Е Ь и и i Selim и
67
) Navedene и cijene и и parama (1 para = 3 akce), а artikli od jedne oke.
а Gazi и Ь Ь (skraceno GHB), sidzil 44, str. 9. (Sarajevo 14 ј и а i 7
novembra 1804 godine). U sidzilu stoji da ј е za Ь и jednoglasno p01stavljen и
aga i da se ј е on obavezao da с е izabrane zanacije щ za и svijeca.
Ь GHB, sidzil 44, str. 92 (Sarajevo 15 и i 5 marta 180·5). Ove и cijene и
na sarajevskom и и za artikle nabavljene za и i и и prilikom njihovog pro-
laza kvoz Sarajevo. Zato Ь se one mogle и i kao cijene na veHko, ali Ь и mogla Ь
vrlo mala razlika.
Cijene и artikala: med 34 р pirinac 32 р kahva 260 р secer 140 р и 24 р
niseste 32 р i crni и 2 pare.
с GHB, sidZil 56, str. 46 (Sarajevo 26-I-1816); sidzil 56, str. 1 (9 ј и а 6 џ
sidzil 57, str. 139-14'0 (12 novembra***).
Cijene od 26 и odnose se na artikle nabavljene za и Т и и и i ovi
artikli: med 70 р pirinac 710 р kahva 270 р secer 280: р и 48 р niseste 90 р i crni и
2 pare, :iatim brasno 32 р loj.anica 50 р vosak 200 р sapun 160 р с и и У para.
М е и artiklima od 9 ј и а nalaze se i ovi: mlijeko 5 р mladi sir 16 р morska so 20
para; 6 novembra loj 40 para.
d) GHB,sidzil 63, str. 1 (Sarajevo 4-IX-1823). Oka cahija Ь ј е 11 para, loj 28 para.
е GHB, sidzil 63, str. 178   18 ј и а 1824). Cijen.a jagnjetine Ь ј е 16 para i
to bez glave i dzigerice.
U и ј е zavedeno da с е strogo Ь kaznjen о н а ј koji se ne Ь и е pridrzavao ovih
cijena.
Dzizja Ш harec 63
Ako uporedimo CIJene pojedinih artikala и 1804 i 1834 godini, moci cemo п
statovati da su povecane uglavnom pet sputa, а takvo ј е povecanje i kod dzizje.
Od в cijene и i dalje rasle, а dzizja ј е ostala ista. Interesantno ј е
da su cijene hljebu cesto mijenjane u toku jedne godine, kao sto ј е to u 1838, 1839 i
1840 godini. Kod mesa cijene se djelomicno mijenjaju uglavnom dva р и а godisnje:
и proljece i u kasnu jesen.
Iz prednjih cijena pojedinim artiklima i vrijednosti novca mozemo bolje oci-
jeniti tezinu ovog poreza. Ali iz same dzizje ne ш о е se utvrditi stvarno opterecenje
naroda. Т о с е Ь и kada se iznese istoriski razvoj i svih o'stalih poreza, kako
redovnih tako i vanrednih. Ali i iz razvoja dzizje kroz stoljeca moze se u izvjesnoj
mjeri Ь pretstava о poreskom и Osmanske imperije.
f) Or. institut, sidzil 27 (Travnik 24-III-1827). Oka meda ј е blla 60' para.
g) Or. institut, sidzil 7, list 28r (Mostar 17-IX-1828). Oka loja iznosila ј е 35 para, а sapuna
60 par.a (ali nije oznacena vrsta). Prema zablljesci u sidzilu mostarskog kadije od 201-V -1821
god. (sidzil 6, list 34v) u Mo1staru ј е cijena hljebu Ь tada 14 р sapunu 60 р а svijecama
60 par.a.
h) Or. institut, sidzil 28, list 64v   г 9 jula 1829). U sidZilu SUI navedena imena
cetvorice mesara i isto toliko svjec.ara i bakala. - God. 1830 cijen.a maslu povecana ј е na
Н Ю para, sto se vidi iz istog Ш na listu 62v.
i) Or. institut, sidZil 30, list 2·v (Travnik 21-IX-1832*); sidzil 7, list 27v (Mostar). Oznaka
sa 2 zvjezdice (**) odnosi se n.a о Ь а mjesta, а bez zvjezdice samo na м
Drugi artikli u М loj 70 р med 80 р niseste 60 р luk 10 р Ь luk 210 р grah
25 par.a.
ј О г institut, sidzil 23, list 32v (Zenica 20-IX-1833). U sidzilu su n.avedena imena se-
storice mesara, trojice svjecara, а uz to ј е napomenuto da ima pet pek.ara.
k) Or. institut, sidzil 30, list 47v (Travnik 22-VII-1834); sidzil 23, list 38v   Х
1834).*
Cijene u Travntku se odnose na artikle nabavljene prilikom dolaska u Travnik bos. va-
lije Davud-pase.
U sidzilu zenicko·g kadije (br. 23, list 32') э ј е cijena govedini р о 34 pare. U
istom sidzilu (list 32v) unesene su 9 avgusta 1836 godine cijene mesu ovako: г 30 р
govedina i kozetina р о 26 para.
1) Or. institut, sidzil 23, list 33r (Zenica 13 jun.a 1837);* sidZil 31, list 41v (Travnik 14-XI-
1837). U о Ь а sidzila naveden.a su imena mesara.
se
Cijena hljebu u Travniku u toku 1837 godine kretala
13 juna 28 р Ш jula 32 р 11 г 20 para.
se ovako:
U 1838 godini cijena hljebu blla ј е ov.a:
27 marta 24 pare, juna 24 pare,
14 aprila 22 pare, 23 juna 22 pare,
21 г 26 par.a.
24 24 р а г е
21 sept. 20 para,
m) Or. institut, sidzil 31, list 39r   н 12-VI-1839). U ovoj godini cijena hljebu stalno
ј е mijenj.ala ovako:
2 janu.ara 28 р 25 maja 34 р 26 avg. 28 р
19 januara
26 "
4 juna 36 ., 31 avg.
26 "
16 februara 24 "
18 juna
32 "
5 okt.
32 "
24 februara 26 "
12 jula
34 "
6 nov.
36 "
2 marta
28 "
27 jula
36 "
·28 dec.
38 "
'14 aprila
30 "
4 avg.
42 "
Isti sidzil list 40v.
28 aprila 32 " 18 avg. 3.2 "
Pored gore navedenih artikala u ovcm su sidzilu zavedeni i slijedeci: pirinac 140 р naut
60 р crni luk 40 р grah 25 р ulje 340 р tri vrste sa'puna р о 180 р (prosti), р о 200 р (austri-
ski) i р о 320 р (dzirit); sir 80 р smokve О para, zatim sijeno 4 р jecam 24 р cumur 10 р
pastrma 120 р i suhe sljive 40 р а г а
64 Hamid Ь
Osmanska drzava od svog pocetka р а sve do 1839 godine bazirala ј е na timar-
uredenju. I velik dio poreza Ь о ј е uokviren u ovaj sistem. А jedan
od najznacajnijih р о т е а izvan toga okvira bila ј е dzizja. Kroz stoljeca ona ј е Ь
izrazito drzavni ponz, koji ј е Ь о usko vezan s drzavnim finansijama, kao sto to р о
а и ј и и visine dzizje s vrijednosti novca i cijenama na и Dzizja ј е
stalno и sa ekonomskim i politickim stanjem. Ona prosto izgleda kao ba-
rometar и razvoja. S obzirom na to smatram da с е izneseni materijal и
jeti dosta svjetla и и i и и Osmanske drzave, а sledstveno
tome i prilika и nasim zemljama.
DOKU Т О D2IZJI
12
Ferman sultana Selima П
(20sabana 1218 = 4 decembra 1803)
Upucuje se bosanskom kadiji i diizjedaru. Njim se povecava diizja za 10 odno-
sno 20 i 40 р а г а sto znaCi а а za prva klasu iznosi 12 grosa, za srednju б а za najniiu
З grosa. Ujedno se iznose razlozi zbog: kojih ј е doslo do povecanja.
Gazi Husrevbegova Ь s.arajevskog kadije broj 43, strana 144-145 .
.:;:.....tl\ _) r'>l"l L;l)   _) Я .. и . ....t".._, .• ..t\ ;,'}_, J_,l ;,l,Q.;
:o_,....t; _, l5'-:.ol9 .. :....., _,; l;'}_, .• al.JI l:" Т и _, • r}"
} i-" o.S" o.l_,\ r _,l .. Ј J,cl_, l.._.il L;;) t;; _,: ....t) i.SJI" ј о ':II _, .• ':II
Ј 1_, "-:. .. :: .. ..__; о ..:., 1") 1_, а .. .. Ј '-:"" 1 s а lj_; }-; _, 1
l5'J.,Q:9\-' oXi:; i.SJ_,:, '-;-'l;JI с ))").,
О Ј р а Ј o.l .... =:-=ll; jL _) J)o.l_,\ .. t_y':. o....t9....t:l_,\
;l_, Ј o....\IJ:>- -i: . ...t:l_)\ iO О o.:__,)l>'\_) o.:k_,_)\_) О ј о ы d:9\)_J\
..:....;l"l )l....t .... ..::....:-: .. 1 ....
7
11 Ј r:.l .... ..o l$f= • ..::.,l .• _, .... )
ј d:-; '-:-'.>:1_,\ о '.l:; o.:,;: . ....tl_)\ о )\} о \} д
U sidzilu zenickog kadije iz 1839 godine cijene mesu п su ovako: bravetma 38 р
п i kozetina р о 34 pare. - Sidzil 23, str. 62.
n) Orijentalni institut, sidZil 31, list 1r (Travnik 5-II-1840).
Mesari u Travniku su se obavezali davati meso vojsci uz cijenu od 44 pare. Navedena
cijena svijecama ј е od 23 maja 1840 god. Tada ј е cijena j.agnjetini blla 55 para.
Cijen.a hljebu u toku ove 1840 godine stalno ј е mijenjana, kako se to vidi iz dolje nazna-
cenih cijena.
4 januar.a 40 р 26 aprila 48 р 22 juna 40 р
9 marta
42 "
9 maja
52 "
27 jula
46 "
20 marta
44 "
17 maj.a
48 "
2 avg.
28 "
6 aprila
46 "
29 maja
46 "
5 sept.
26 "
12 .aprila
48 "
7 juna
44 "
14 sept.
24 "
18 aprila
52 "
14 juna
42 "
12 okt.
26 "
Pocetkom 1841 godine 10 п cijena hljebu ј е povisena na 28 par,a. - Isti sidzil,
list, 40v i 41r.
Dzizj.a Ш harac 65
--------------------------------- -----------------------------------
.. ј . .. ;.k_,_j\ ј О j.JI .. :_,[;;:!\ а ј ј А о .... lS'"'":_,
.... О ј .. ј ј Ј а .. o__,..,:.k ј .. io О
ј Ј с <S}J\;:! ..J.Jf.l <S__,..,-'f у Ь .. Ј lS'-:J:'" Jl,. l;:,.:91   о Ј Ј ј
о Ј Ј Ј   o--t9XI.>i l&;\ J.>t.JI Ј .j,.l.._:t.J\ о   ј Ј '-:-'.>:1.>1 r::l-'i
...... .... ј Ј 1.)1 .. ,. ..... ј cltt .... ,. .. l .... ::.:rl, .. );) -s }.>.....,;:,.,. J.....:l_; J::S:::..: ј
Ј _k;. о Џ Ј u0 ),.)\ <S..tl },- '-:-'lk:_,. '-:-'[')) J:j.'il; lS'o а r..>.._::k'i 1 --t;:;
-J:)I Ј .. ; '-:-'.J:t_j\ ..t::; ј ..   ј у .. l,; .... t_j\ )_j..t.,o <SI)\ ј .... :.'f_j;:,
•)..t.:.,.._:t_j\ Jl_,)\ .. .•• )\..t.,o\ )'.\ ";t.,ol;. о Ј ul;:.a.:>::'i
..J.>\).);:s::;,\ О Ј ј (_3_,.,:.,. У   ј l;')y ot'f_;.-,., о Ј Ј ј о
ј t,.-> .... а .... г а н .. l .... :;::tt, ;l_, 3 .. ..:.,..t: ... oi lS' .... : ...
)-; '7'->:t.>l J:.a.""'i .. ->t.>l   .. ic, .. .. ь .. : ...
ј Ь ot:_, JS·; Jl,. ._))\_') r)')   о Ј ј .... Ј .j,.l.._:t.JI .• о   ј
<S)   ј o--t9.J:t_j\ l&;\ .. 1 Ј Ј 1 .. о   ј ј ti:--t:l3\ r:k'i О Ј J.-..:f3\ r:i-'i <l,oo ) .•
...l::; '-:-'.J:t3\ ...l::; 3 ..::..f. .. .. А .. , rlk; o...l9Jt3\ jS::::::--} .. ,. J::S::::::::; ј '7':'.;:!1:; O)J_jl
rlk; ):l,;,. ј ј Ј .... о ј У 3 l&:l ј .... )l..t .... :t3) );) ),..:.,,.
o..t:;)_j.O ј С .. ј L:j) ј t'" __,..,";, ..::,.9 \ Ј <SJ..t;_l '-:""'lk <l:_j ..)..t:_; )1,
• )..t.:._..J ј Ј о ._)[,.) o...l:;l; ..::,.s:> )_,. Ј u0 <l_:,;:![,._, Ј ј ->f.\ d.._:l'f о Ј
),.\ ..:.,'}.)\ )_j..t.,o џ о ј (_.)__,..,:.,. o--t;l; ј o..tg;:!)\_j otl ... .. s::::::,.)J_>;-;-;
• _;.-, .. <ll;-;9   .. ..::,. .• _;.-, .. <ll; • _;.-, .. <lt.JI .. tJ; r..>;::,. ..:.,->.....,;:,.,.
• 3 .:i>l,. 3 .. :_t .. :. .:"-- .. tl r->:tl Ј IJ:.P
Najsposobnijem kadiji i najboljem muslimana, izvoru vrline i
ubjedenja, koji uzdize zastave seriata i vjere, nasljedniku ucenja vjerovjesnika i
poslanika, koji ј е odlikovan н miloscu vladara (boga) koji pruza svaku
pomoc, gospodinu sarajevskom kadiji- neka mu se povecaju vrline - i uzoru odlic-
nika i ajana Bosanskom dzizjedaru - neka mu se poveca slava- kada dode visoki
carski znak, neka se zna ovo:
Mom svijetlom prijestolju podnesen ј е ovaj" izvjestaj: S obzirom da sc pri-
bliZuju vojni pohodi, pretstoji povecanje plata vojnicima odreda. А posto utvrdeni
t;Jrihodi Visoke drzave nisu dovoljni za odredene rashode, to ј е jasno da ы to rr'loglo
dovesti do finansiske krize. Zbog toga kada е raspravljano medu drzavnim savjetni-
cima na koji Ь se nacin ovo najbolje uredilo i kada ј е to pazljivo razmoterno,
5 - Prilozi za orifentalnu filologiju
66 Ъ Hadzibegic

jednoglasno ј е zakljuceno, da u slucaju kada Ь se u skladu s casnim seriatom
na sve u Istanbulu i svim· ostalim mojim za8ticenim zemljama iivrsilo povecanje
р о 10 para za najnize dzizjanske liste, а р о 20 para na srednje i р о 40 para na naj-
vise, ta povecanja ne Ь Ь kao ostale nanovo uvedene pristojbe, nego Ь to
Ь zakonita povecanja. Zbog toga to Ь ukratko receno, mogao Ь osnov po-
moci za fiskus muslimana. S obzirom na to da se objave moja visoka
svim mojim zasticenim zemljama i da se uvrsti to, da se · uredenje tog tpitanja u
gornjem smislu smatra ispravnim, te da se racunajuci bd 1 muharema 1219 godine
na sve dzizjanske liste poveca р о 10 para na najnize, р о 20 para na srednje i р о 40
para na najvise, da se na taj nacin kupi od г а ј е kako od one u mojoj prijestonici
tako i od one u unutrasnjosti, а da se drzavni prihod doblven od tih povisica preda
drzavnoj Ь od strane dzizjedara radi regulisanja tplata u dvije rate. Ali da se
ne trazi niti jedna akca vise. А ako Ь se nasao kogod da to crni, da с е dzizjedari
Ь kaznjeni odgovarajucom kaznom. I da se naredi da se te zapovijesti zavedu u
registre.
Posto ј е podnesen ovaj izvjestaj о nacinu regulisanja tog pitanja, izdata ј е
moja uzvisena carska zapovijest, te ј е tako zavedeno i upisano u knjige moje oar-
ske Ь Iza toga narocito ј е izdana i poslana ova visoka moja zapovijest pre-
ma kojoj treba da se kupi (dzizja) na gornji nacin.
Prema о ш е kada (ova zapovijest) dode vama (tj. н kadiji i dzizje- .
  i kada vam bude p.oznato: da se na obrazlozeni naCin racunajuci od 1 muhar·ema
1219 godine na sve dzizjanske liste tpovecava р о 10 para na najnize, р о 20 р а г а na
srednje i р о 40 para na najvtse; da se od raje ima na taj nacin kupiti, ali da se ni
jedna akca vise ne trazi; da se odgovarajuci drzavni prihod od sp.omenutih povisica
ima predati svake godine mojoj drzavnoj Ь radi regulisanja vojnickih plata
u dvije rate; te ako bude neko ko Ь vise trazio, da с е dzizjedari Ь kaznjeni
odgovarajucom kaznom, onda Ъ da ovu naredbu u zavedete i zapisete
u sidzile i da izvijestite da ј е zavedena te da radite i postupate onako kako to ona
iziskuje. А ako suprotno naredbl Ъ kogod od dzizjedara trazio nesto vise, treba
da to posredstvom seriata zabranite i otklonite. Ukoliko se doticni ne Ь ustegao i
opomenuo, Ь sto prije da izvijestite moju Portu г е с е da Ь р о zasluzi Ь о ka-
znjen. U tom smislu izdata ј е ova uzvisena zapovijest.
Zapovijedio sam ovo: Kada dode s mojom visokom zapovijesti, н
prema visokom sadrzaju ove moje н visoke zapovijesti, koja ј е о tom na
izlozeni nacin izQ.ata.
Tako da znate, na moj visoki znak da se oslonite.
Pisano 20 sabana 1218 godine. U zasticenom Carigradu
13
Bujuruldija bosanskog valije Ebu Bekir-pase
(1 н 1219 = 12 atprila 1804)
Va1ija obavjestava sarajevskoR kadiju, da ј е kupljenje dzizje п а podrucju sa-
rajevske kancelarije ustupjo odredenom dzizjedaru. Ujedno iznosi kako se ima kupiti.
Od svakog 'obveznika treba uzeN р о 3 grosa, а iznaa toga ne smije se uieti ni jedna
akca v'ise. ·
Gazi Husrevbegova Ь Ь u Sarajevu, sidzil sarajevskog kadije, br. 43, strana
145-146.
Dzizja Ш harac 67
ј Ј 1 Ј 1 -.5 1 _,l:; )"" х (_ -x:.f:.i х o.)<t:,.., Ј -.5 г . Ј
ј Ј .ot!l::--1 о ј o.J(;so Ј Т ј .ot:,.., \,)"'\) .ot:_, .ot:_, .:,__,\
..... Ј o.J:.._tg о ј .).J:,-)\g\ Q;. .. Ј Ј
s..u Ј .:, '}__,\ __, Ј Ь .,;::; .:, -s} ь ..::..,,..) Ј   1
O)_,s'i. _) _) .ot!l::--1 _) rl}l O)_J-s' • .ot:.',.., o.J(;so cl; o)Jg ••• Ј Ј
е Ј Ь rlb; .:,)l:.):: __, .:,__,;..:.f=_,.:. ь -.>..t.o:l cl; ..... :t__,l \k.,.l я Jl)__,l
.ot.b Ј _) е о Ј _ _, <t(;=;l__,,- <tl.....:; .:,l_.f:.!\ Џ .)\,•) .) '}__,\ Ј о ):: )_r':,
o)_Jf=j,. о у Ј _ _,)\ о ј ..... Ј Ј ..... :!__,\ Ј ).) Ј   Ј
ј JL_, o..t:l;.\.) -.5 .ot! .)\.:.$' )"'" <t;:!l ј )=; _) (__r';, )"'" Ј Ј
<t.._:: ..... .O о ј )!$; _) <t;:so_.r':. ь ..::..,,-.) J,!>l .:,'}__,\
<t,._,;),. ь -s)_,f=..i,. JL. __, __, t_:>.Y О ј љ J-__,i ):;__,\
):l;,. _) rlb.; k ...j)l;. ј Ј . Ј Ј а <tl;::; )"'"   у )\.) .)..t: _ _, )_Jf=j,.
t'" Ј ..t ... :; .:, '} __, 1 1__, ь __, ): t;,. Ј Ј __, .:,"":""} _, ..::..5' с Ь ..... ; .:, t.:.t 1 .:, t,.)
  .).).ot:_,_,, oX;l; .,;S::::: ..... ..::..,;.) __, il.._:,!>\ --::.,;·• .ot;l.f:.t\ Ј .otly; t:_.) __,
• J..t.f:..._:t__,\ Jl_,J\ -t;:!l dY Jl..t,ol Ј Ј
о <t;J__, у Ј   r\.) Џ о ..::..,!__,.) .:,\,.}--' -.5\) .ot... _,, .ots'J..ts'Js' о Х   Jl...:i .ot: .....
.ot;l(;; )<: . .) '-:-'_,:!__,\ ul::.,a;.::; .. J---'i (!}\ i-; у о LS';L::o- о ј .:,'}__,\
Ј     • У )\(;;) )l(;;j -t.l::_.l; о Ј ::J)f=--' х ::JI
)=; Ј i (!}\ .:,\.:!__,\ )f:=.) _) 1 .)..t!l::o- ..::..,;.) _) l.: .. :so 1 )'" .ot:,o а ь о
ј .:,\1 )l; Q; с   __,\   Ј ,.::;)_=; -tS::::..::I ј '-:""'11:. щ у
у .ot_ ..... о .ot_b::--)l,. -.>Jls' oJ__,s' ћ .ot.l;_.._t__,\ Ј  
_;.., .. 1 _) ј Ј )l;. _) ..:..,f:= ):>- Ј J...so .,; ..... Ј   _) о l_.:.t 1 .:, \,.) Ј _,k:,.
''\ .ot:_,.., i ;i . Ј Ј Ј Ј
Casnom i ш Gos.podinu koji zauzima polozaj jasnog seriata u gradu
Sarajevu,
Od kancelarija ш dzizje u Bosanskom ejaletu, cije ј е kupljenje
za ovu 1219 godinu, racunajuCi od 1 muharema kao pocetka godine, ustupljeno i
prepusteno nama, posjednik bujuruldije uzor vrsnjaka i drugova - neka mu se
poveca vrijednost - molio ј е i traZio da mu se prepusti kupljenje seriatske dzizje
za spomenutu godinu propisanu na п r.aju nastanjenu na ю
sarajevske kancelarije. I spomenuto kupljenje dato mu ј е pod zakup i predata
zapecacena bosca s listama navedene dzizje.
S obzirom na to neka se pred svima otvori i procita uzviseni ferman koji ј е
izdat i kome se svak mora pokoriti, а koji sadrzava odredbe zakona uspostavljene
5*
68 Hamid Ь
velicanstvenim carskim pismom (»hatt-1 hiimayfin«). Nakon sto· ga zapisete u po-
stojeci sidZil, tposaljite о tom sto prije izvjestaj, da Ь se mogao do,staviti Visokoj
porti.
Posredstvom seriatskog suda i posredstvom spomenutog dzizjedara neka se
otvore bosce s navedenim listama. Zatim da se te liste podijele i razdijele, г
najuci р о tri grosa svaku pojedinu listu zajedno s povisicom od р о 10 para, sto se
izdaju za seriatsku dzizju, koju treba da dade nemuslimanska raja nastanjena !la
podrucju sarajevske kancelarije. I treba omoguciti da se posredstvom navedenog
dzizjedara prihod od pomenute dzizje ubere od raje spomenutog kadiluka u smislu
navedenih odredaba. Treba se kloniti svakog tpostupka koji Ъ Ь о u suprotnosti s
г zakona i sto Ь Ь protivno uzvisenoj carskoj zapovijesti, kojoj se ima
svako pokoriti. Treba sprijeciti i otkloniti nepravde koje Ь suprotno odredbama
mogle nastati od strane koga drugog. Narocito se treba postarati i pobrinuti cta se
izvrsi ono sto sadrzava uzvisena zapovijest. U tom smislu od strane Bosanskog di-
vana riapisana ј е i izdana ova bujuruldija i poslata р о navedenom dzizjedaru.
Kada s bozjom pomoci dode, •potrebno ј е - racunajuci svaku pojedinu listu
s povisicom od р о 10 para, п ovom prilikom odlukom i zapovijescu vi-
soke drzave trajnog postojanja - da se od jednog rajetina naplati na ime seriatske
dzizje samo tri grosa. Neka se niposto ni pod kakvim izgovorom, Ь to od strane
dzizjedara Ь pod imenom novih doprinosa (»avaid-i cedide«), ne trazi od raje
niti jedna akca niti jedno. zrno.
Posto ј е u sadanje vrijeme duznost da se narocito dobro pazi da se raja
zastiti, te ako se neko usudi da trazi i uzme ad raje makar jednu akcu osim spo-
menuta tri grosa, da с е takvi pojedinci sigurno Ь kaznjeni · bez ikakva popusta-
nja, to nastojte da objasnite kojima treba, da prema tome misle na posljedice. Ra-
dite i postupajte prema onome sto ј е izneseno u uzvisenom fermanu i u nasoj
bujuruldiji. А klonite se od suprotnog postupka. Tako se nareduje.
Prvog muharema 1219 godine.
14
Ferman sultana Mahmuda П
(17 ramazana 1231 = 5-VIII 1816)
Ova ј е zapovjjest upucena bosanskom ф ј dzjzjedaru. И vezj s opadanjem
vrjjednosU novca dzjzja se povecava prema kategorjj;ama za 1 odnosno 2 ј 4 ю ј
to od pocetka 1232 godjne р о д п ј е 21 septembra 1816). S obzjrom п а ovo povjsenje
najmanja dzjzja п 4 {;rosa, srednja 8, а najvU";a 16 grosa.
Orijentalni institut, sidzil mostarskog kadije, br. 6, list 22 r.
_) i).\_,.1 _) Ј   Ј м ;":}_, j.JI c,:;..l ....... JI о
; Ј _, .t.lS\.,::,.9 Ј IS'-:..o \9 .t.:_, _,: у .... 1 .• J 1 \:._ ј .... : uai;"..J 1 у   1 _, , pl>- ..::.,
.ts'<tJ_J\ м J,cl_) Ј t::;J L_::9_;, о Ј Ј ј Ј Ј Ј
<..>..,..'>'=,. 1_,:.._,.. \_, _) :;::...._:,. o...l,o<t.:\.t.\;:,   ......... ;{_, _) Ј i<l::l>- \
\:.;1\ ).t.\t О Ј '":"".t>j,. _) Ј j\:,cl J_>t>l ..:_,":}_,\ ,.Jk:....". _)
Dzizja ili harac 69
(")!> ).> \ у Ј Ј Ј у (")!> ).> .::.-).> )<..: . ..).> }:1 Ј l=-::t \ _k ... Ј у (")!> ).> ;:::..... Ј Ј
а о Ј Jy,cl d:;\_$"
3
f=._ .• o_i_a> :i.Jl=-::1\ Ј у yl J..._.:l\ (":'.-'
Ј l; у Ј Ј у Ј ..).><t,o)'} J..._.:ly\ Ј Ј у Ј о Ј • ј у
I.S'oyo.;.. io ј о

..:,l:ty\ '-:-'l; •l;
).\"" \ Ј \ Ь ... Ј Ј ); ы d: ј у oJ.;....:t Ј Ј с A::s:. 1 ј l:,c 1 _;'} \ Ј xt Ј
Ј Ј .. Ј .... 1 Ј 1.5 .. k; ); о Ј џ 1 Ј \.,::,.::_; 1 ls:. _;. ._;....:t Ј 1 io .; Ј i .::.-).>
  у J;lk,. с Ј А у oJ.gJ.Jy\ с о о Ј )S::::J_9
...;-:'._;.1.;.. о Х а
2
._; .. \.._:ty\ <t:llk,. о Х о ј Ј Ј Ј а у Я

... o.>l,. ј о Ј

'-:-'.Jty\ Jq...l,c .Six-_:. с .__.;:.-> J::S"y:,
..J-><t-:5" а о о ... r)'l Ј а ј о у у ј '-:-'t_".. Ј о Ј
3
: Ј Ј ..::...: .... ::·
.::_;L.J.;.. Я <1..•
3
... с Ј \,Q.::;\   у Ј а <t-:5" d:;; Jll Ј Ј ":'.!.SJ. .... :,
Ј .. 1 ... .:.,:i ... Ј

у r"..) Jt....S" if-> ... ы ... 3 Ј

.. ..JyS" 1:
3
5" ·
'-:-'.J:'...._t3 \ }i:,. • 3 .::.-L.
3
... J J:l_, io Ј J:.....:ly\ Ј Ј Ј о ... ..::... .. J<t>l
"
t::: .... ... IA::s:-1 х .. ;i ... ..).><tcy_;:.,. r:.l .... .,o
io .f.Ji Ј о ... ).\s:-1 Ј г ... y\ у ... l:.>\ d:_;\Jy\ ј о Ј у Р .... "" о Ј о У Ј dtl.._,.
J:. .... :ty\ io Jl,. о Ј o)sk,. .sl,a::;\ io Ј у Ј ._; .... у Ј а у
о
3
; .\:; JJIJ.:; ... У 3 Ј х Ј
'-:"'}3\ rl12: )\) о у J .. l .... :t\ о у о c.)t;.. .... :: .... о Ј Ј у ... Ј

Ј
у ric o}i=-::,. ..)J.;_I l,a::;\ о   Ј Ј Ј Ј ј у oJ.,.oJ,.l"" д ј д
• J...i..:._..._:ty\ JL.JI Ј у о Ј ... Ј dtl .... ,. Ј lks:-1

_k;.. у у Ј с џ у Ј У ..).>\i .::_;.,.:' _ __;-. !.SJ.---:1
о у p.._s:. Ј о Ј • ј у Ј у d;:;

у у
dll .... ,. Ј .f l:: ... 1 Ј о 1 i;;, .; 3 i )-> )-> ).1."" 1 р 1 ... 3 1 ): ... Ы d:; 1)3 1
..; .... Ј у г О Ј у t:tl:,. ._:, '})\ J,cl:>- о у ј r.l .... ..o Ј Ј с r<\__, Ј ..
Ј ..).><t..._:: .... .,o <ti;:_,.J
3
; Ј Ј   Ј   Ј ("::k:; о у ._; .... :tJ\ (":U 4,ooJ,.l"" ј .,:,
3
f_l
Ј Ј }:J:I .::.-)4 у r)'l . ._;....:ty\ Ј о Ј
1
U sidZilu manjkavo napisano ( mjesto з Ј
2
U џ napisano Ј 1 ), а р е щ а џ ц kojem ј е govor uprav!jen
(_;.1 ... :\)1 ),
70 Hamid Ь
  Ј Jyl,. о Ј   Ь у ); o...l;...l!_jl С м
о Ј Ј Ј Ј с -Jtt.JI i-., o)).JI г Ј .. .t:_, .... 1; Ј .t:_,->:
JL.JI .t,-oJ,.l" -J'}.JI Ј о

ј Ј ul::,a.";, Jll,. Џ ··
.t:_,l;;   .• о ); Ј ); с       -tl:;-'.J ј Ј _) rl..._:<t>l .t"'"":':l_-; _)
• • .)x;)l;. Ј Ј l::$1 .. __, t:,. J}.JI __,   -J--::...l;, Ј o...l:;::::;J
Ј   У o...l9...li.JI С if...l<.:_, yl Ј U-'.t:ll <.SY -sl;'}y .tC_, __,
-Jl,.} oX;l;

• .t: ... Ј Я .tiJ; -::..."l:.l Ј Ј   Я Ј Ј Ј
)_)...l.,o џ O)J_)I Ј o...l;l; Ј .tl .... ;; _ __;., • )...l.:......t__,l r:l.:..:ll"
•     Ј .... " o)).JI Я .•

.• cl .... J.=._:tl" J"l

-J'}.JI
• u""' .tl.:;   Я -.::...,.)\." u""' -tl:::

• __, .:";.1 .. Ј и __, -1.: ..... .... tl и   r.,:.tl Ј Ј  
Ь
Najsposobnijem kadiji, najboljem upravniku izvoru vrline i
ubjedenja, koji uzdize zastave seriata i vjere, nasljedniku ucenja vjerovjesnika i
poslanika, odabraniku naroCite milosti vladara koji pruza svaiku pomoc gospodinu
bosanskom kadiji - neka mu se povecaju vrlinte, i uzoru uglednika i ajana bosa:h-
skom dzizjedaru - neka mu se poveca 6ast, kada dode visoki п znak, neka
se znade slijedece:
Od nemuslimanske raje koja ј е nastanjena u mojoj visokoj prijestolnici i u
mojim zasticenim zemljama, Ciji su putevi sigurni, а koja se nalazi pod zastitom
i okriljem moje carske milosti, racunajuci ih na 3 klase uzima se prema cistom
seriatu i hanefijskoj pravnoj skoli р о 48 dirhema od onih koji su stvarno bogati,
а р о 24 dirhema od onih koji su srednjeg stanja i р о 12 dirhema srebra od onih
koji su siromasni. S obzirom da ј е to zako•nita stvar i buduci da ј е jasno da danas
tezina i prometna vrijednost novca ide р о starom osnovu i da ј е oCito, da Ь
pitanje dzizje trebalo uskladiti prema onom kako ј е u prometu medu narodom,
to ј е stvar povisenja dzizje prodiskutovana na konzultovanju koje ј е odrzano u
Fetvahani (kod scjhul-islama). Tom se ј е prilikom obratilo na casnu fetvu i konsta-
tovano, da Ь р о seriatu za dzizju koja se sa·da kupi, uzimajuci u obzir .;3 'klase,
trebalo povisiti na njen najnizi iznos 1, na srednji 2, а na najvisi 4 г U tom
't)ogledu izdata ј е i casna fetva. I kada ј е stvar podastrta mom carskom prijestolju,
to ј е s obzirom da ovakvo Ь odgovara casnom seriatu,izdata moja velican-
stvena casna zapovijest (»hatt-1 da se kupljenje vrsi u smislu izdate casne
fetve
1
а da se od strane dzizjedara ne trazi ц jed:n.a akca vise.
Dzizj.a ili hara<: 71
Medutim kad Ь se, s г na г dozvolu u pogledu ovog povi-
senja, dzizja uzimala р г е а navedenom г od moga srecnog stupanja na
prijesto do sada, trebalo Ь - racunajuCi р о 5000 kesa godisnje - da se do sada
sakupi 40-50.000 kesa. Ali buduci da ј е navedena raja opterecena raznim poslo-
vima zbog • Ь vojnih pohoda, а posto ј е i moje visoko carstvo nadahnuto
potpunom miloscu i Ь odustalo se ј е od tih prihoda iz proslih godina. Т о
ј е uzeto kao poklon nemuslimanskoj raji.
Ova povisica nije kao ostale pristojbe i nanovo uvedene dace, nego spada
u zakonite povislce. Zbog toga ј е od 1 muharema 1232 godine u Bosni i u svim
zasticenim zemljama opcenito povecana za najnize liste р о 1, za srednje • р о 2 i za
najvise р о 4 grosa, te se na taj naCin ima Ь Povecan ј е samo prihod, kako to
iziskuje cisti seriat, а nece se povecavati broj lista. Posto ne Ь trebalo dzizjedarima
dati priliku da na drugi naCin Ь novac, to ј е u interesu reda zakljuceno, da
se od strane dzizjedara, koldzija, i drugih cinovnika ne smije uzimati ni je,dna akca
ni jedno zrno vise iznad te povisice. Т о ј е zavedeno i zapisano u Ь def-
tere о dzizji, koji se cuvaju u drzavnoj riznici. Uz to su izdati potrebnim mjestima
ilmuhaberi i poslati s posebnim naredenjima u moje zasticene zemlje.
Na osnovu toga, u smislu fetve izdate od strane svijetlog seriata i
uzvisene carske zapovijesti (hatt-i Ш koja ј е tom prilikom izdata, odredeno
ј е za sve povecanje od 1 muharema 1232 godine i to: za· najnizu listu od dzizje 1,
za srednju 2, а za najvisu р о 4 grosa. I na taj se nacin ima Ь od raje, koja ј е
bilo u ю ј о ј visokoj prijestolnici, Ь u mojim zasticenim zemljama. н ј е
da se Ь iznosi od navedenih povisica imaju predati drzavnoj riznici za utro-
sak l1 ratne svrhe.
Ako ovom Џ bude potrebno :i:spitivati da li е izvan te povisice н
vise makar jedna akca Ш jedno zrno, svi oni koji 1se budu usudili to ciniti Ь с е
zasluzeno bez odla1ganja kaznjeni. .
Kada ti to bude poznato, treba da. prikupis potrebni prihod, racunajuci od
spomenute godine, kako ј е to uredeno, а u smislu datog ti •prepi,sa u о ш е ј е
naznacena visina iznosa koji su na obrazlozeni nacin povecani na dzizju Bosne i
njoj pripadajucih krajeva, gdje si ti zaduz,en da ј е kupis i Ь Narocito treba da
se trudis i nastojis da posaljes i da predas drzavnoj riznici iznose Ь od
д povisica. Treba da se klonis da tom prilikom ne uznemiravas а ј н i da
ј о ј ne cinis nepravdu trazenjem izvan povisice makar н а с н ili jedno zrno
vise. Ako se neko usudi na to, treba da i nastojis da to sprijecis i otklonis,
te da se cuvas suprotnog postupka.
Ati navedeni kadija, ka,da ti Ь н е poznat sadrzaj moje casne zapovijesti,
treba da radis i da postupas onako kako ona н i zahtijeva. Т е Ъ а da njenu
н н Ъ i razglasis svima i da pristupis njenoj primjeni i izvrsenju. ·
U tom smislu ј е izdat moj casni ferman, н sam zapovijedio ovo:
Kada on dode s mojom zapovijesti, treba da radite i da н prema vi-
sokoj sadrzini ove moje н casne zapovijesti koja ј е о tom izdata na Ъ
zlozeni nacin.
Tako da znate, na moj casni znak da se oslonite.
Pisano dne 11 Ь mjeseca ramazana 1231 godine.
U zasticenom Carigradu.")

а U Щ м э 27 1234   П
72 Hamid Ь
15
Bujuruldija bosanskog valije Dervis Mustafa-pase
(23 muharema 1234 = 22 novembra 1818)
Ova bujuruldija zajedno s prepisom fermana о а 1231 = 1816 J<Odine upucena
ј е г kadiji i muteselimu s naredenjem da se diizja ovog kadiluka koja ј е
osta!a nepokupljena za 1232 godinu odmah pokupi i posalje. Uzimace se od S\1 akog
obveznika р о 4 grosa.
Orijentalni н sidZil mostarskog kadije, broj 6, list 22 r.
Lcl r;>=--4 l?."l".. l.> .... l_::,. ..:>1)'11 _) Ј <tl4; ._sx;\ (.5'-:..0l9 Ј ..
<t.S"')_J:I.)\ о Ј Ј
у .... :,._) -:_,S"'l_,.., О Ј ј <l4; .S;>=-·• ј
о Ј Ј .... _-; '-:-'.)::....:1_)1 Ј а Ј ..S}<t:: .. __,..:;, . ...f.- ..:>'1_)1   ..... _;) Ч .. )
Ј ј Ј о Ј oJ;JI_J\ • м   х .S):l,. о ј  
ј Ј   <t:;}'""j) ..:,... .• .... :,. о Ј ј <l4; _) <tl:>-__,..:;,
Р .i;..\.) Ј а ..:>_J:f:x• l .• y о Ј ..:; .... 1_,\ .jJ:.,.)i l;y-->=-'" о Ј   .....
.. >=. .• l_,. _) Jl .... _ _J: _) _) rl .... -t:. )··       i.S'_,.l....t)J.:;_I Ј Ј Ј Ј
ј Ј oX;l; ј .... _) ј у          
Jl.;; <l_:,._:,\ ·JJ...:., .... :I_)IA-1_) Jl_....,JI о Ј о д Ј Ј       Ј Ј
" .
Ј а Ц \,.l..:; .SJ.);) .. ј о Jl.>- у .1_)__,..:;, У у <t.S"')J)))" oXI_J-"" _)
• ._sJIJ_J;:·: .. _) i.S':;,b:; ..:,x;)l;. ..:....5";".. _, Ј .... >- ._sJ.IJ_J;:·: У ..
. п -.: ..... r -;v Ј
П ..... ) 'i Ј Ј l:l Ј
н seriata gosp. mostarskom kadiji - neka mu se poveca п -
i uzoru vrsnjaka i drugova muteselimu Hadzi Muharem-agi - neka mu se poveca
cast, dostavlja se slijedece:
Seriatska dzizja, racunajuci od muharema 1232 godine, koja ј е uspostavljena
na glave nemuslimanske raje koja stanuje i koja se nalazi u spomenutom kadiluku,
jos nije pokupljena nego ј е zaostala. Zato kada saznate da ј е bosca od dzizje za
ш godinu poslata od strane zakupca, treba da zatrazite, da se navedena
bosca posredstvom seriatskog suda otvori. Treba da omoguCite ш dzizjedaru
da za fiskus prikupi, uzme i primi za spomenutu godinu р о 4 grosa na ime seriatske
\izizje, koja ј е uspostavljena na glave щ raje, koja ј е nastanjena u
Dzizj.a ili а г а с 73
navedenom kadiluku. Dobro pazite, da se ne Ь kogod sa strane ffil]esao i uplitao.
Cuvajte se i klonite se da zbog ш i propusta ne Ь fiskusu napravili stetu
i manjak.
U tom pogledu od strane Bosanskog divana napisana ј е i izdata ova џ
ruldija i pqslana i upucena s dzizjedarom za navedenu godinu. Kada on dode --- ako
uzviseni Allah da - treba da nastojite da se navedena dzizja tprema uslovima
visokog berata u potpunosti i u cije1osti pokupi na zakonit nacin. Treba da radite
postupate р г е а bujuruldiji, а da se cuvate i klonite suprotnog postupka.
23 muharema 1234 godine.
3
)
16
Potvrda gradiskog kapetana Saliha о zaduzenju s dzizjom
(1 muharema 1236 = 9-IX 1820)
п п ј е preuzeo kupljenje dzizje п а sektoru п te u vezi
s Um daje Ь п п valije potvrdu о п е у п temessiikii) s ob<lVe-
zom d!Ct с е п а vrijeme predati п п О п ј е primio 1749 п п lista od
dzizje р о 4 grosa, ю п 6996 grosa. Za ovu isplatu jamCi svojim potpisom Su-
  п Defteri.
г institut, dokumenat Ь г о ј 5384.
)..1.1.) \ ј )-:. )".;
..:, t,.} .) )" 1 А ..:, L::.:ll" 1}: 1)"=1 1 r i о Jl 1 3 1 Ј 1

1
),;:.,.".. у х 1 t.:, Ј 1.>1" ..t:.... r-...:.1 1 }: .... ".. )" t" _,1:13.) tS--::1 1 3 о ... Ј 1 Ј t".. '-:-'
o..l.:l;.\.) о ._)..t:,,.)\9\ о ,: . Ј Ј
('}....:; .:";:..::..; о о г ј ..:,'13 1 с о Ј .... :,. 3 .:"fl ....
Ј

Ј Ј о <Sx." JIJ.J\ Ј ј Я Ј j_,.::' . ј \..ts:cL. ..)J.;j·+l Ј
L-'....::: .... 11 .::...-;:"" LY" о Џ .... :l\ ј х Jts:::::.:,\ rlj:l\ _,. Я
Ј Ј .... ..J_,.f.:x,. Я ij':J Ј Ј Ј Ј ј Ј Ј cf.Ji JJI..:,\_;;1, ј j_,;;_l:, JJI
• rlj:ll.) .:";_.) .. :,. o)j.JI Q .... r-:l...:; 3 ы Ct...:; о Џ ј 3 ..::..-93 ::1)_,.5" ..:,\:13 1 .tu1
l.s:cJ;, )..1.:'.\ а Ј г ":'.<Sx-"' Jl ... о ;-;.1 Ј о Х о а Ј А .tu1
.:_,:_.) <Sx." Ј k3_;;,. У Ј Ј .... 3 \.)\ l,.l..:; ..J..t.Jl,. ,SJ.:S" <Sx.._lJ
о Х
. ,s..t:I.JI lks:c\
<S }1_,.; clo
.\ii ..... r Ј
о ).1.9 ("::1...:;.) bl L.l:; <SJ_,..fj_,. <S);:·" Ј .. ._:,ti.J\ ..).)).)
Ј Zavedena u sidZil Z7 г 1234 godine П
74 Hamid Hadzibegic
Povod pisanju ove isprave ј е slijedece:
Od kancelarija nemuslimanske dzizje Bosanskog ejaleta, koja е data i ustu-
pljena sadanjem valiji bosanskog ejaleta srecnom, dobrocudnom i milostivom do-
bro'Cinitelju njegovoj ekselenciji gospodinu Sejid Ali Dzelal-pasi, preuzeo sam seri-
atsku dzizju koja ј е ustanovljena na glave nemuslimanske raje, koja stanuje i koja
se nalazi na podruCju Banjaluke. Т о sam uzeo u Z'akup putem primanja odzakluka
sa 1749 п formulara fiskusa, pored y,pe7inat«-a i »hurucat<Hl datog ш
prijed Ь njegove preuzvisenosti.
Racunajuci svaki primjerak formulara fiskusa р о 160 para, sto ukupno cini
6996 grosa, smatram za svoj dug koji moram platiti i dati. Preuzeo sam dug i uzeo
poci zakup s tim, da - ako Allah dade na vrijeme i u potpunosti is•platim i pre-
dam spomenuti iznos. Ako Ь - nedaj boze - nastao manjak i steta drzavnom pri-
hodu zbog moje nemarnosti i drugog cega u pogledu njenog kupljenja, isplatlcu i
namiriti fiskusu u potpunosti iz svog imetka kao poklon fiskusu.
S tim uslovom iz.data ј е blagajni njegove ekselencije ova isprava о dugo-
vanju, kako to iziskuju postojeci uslovi fiskusa.
1 muharema 1236 godine.
Ponizni Salih, gradiski kapetan
Ispod toga napisano ј е ovo:
Dok se u potpunosti ne isplati i ne preda spomenuti drzavni prihod, koji ј е
naveden u ispravi, ј а sam jamac za taj prihod s valjanim seriatskim jemstvom.
Zbog toga se daje objasnjenje na ovom mjestu i stavlja pecat.
Ponizni, Sulejman т
17
Potvrda о izravnanju duga
(1238 == 1822-23)
Ovu potvrdu о в duga (»hak!asma temessilkii«) izdaju gradiskom ka-
petanu Salihu njegovi sluibenici i т da im ј е о п и potpunosti isplatio pri-
nadleinosti, koje im pripadaju iz ю boasnske diizje.
Orijentalni institut, dokumenat broj 5419.
  о .... ... ј    
о Ј У о J....i_,\ у   о ... о ж Ј J==:.l 4-; Ј
... c!l,.::o ј .... ј Ј   Jt,. ._:,xtL.
._:, ->;; ј Ј ... ј А А i ->:.t \ ...l.; "';-'} _) \ ј .... О _) ј .. )\,. \5" _) \,. \..:; ...> Ј L. ...   ј
о У Ј .... ;)" ifJ..l....J\; -';:.f= _, Jl; о   Ј о ... У
' л .t:... • ;; _) ;..s:::.....:; .t ... :. )\4:;..
о Ј о Ј
\;ol . я
о
о о о о
) _, .• \ .• Ј 1 ) _, .. \ .• Ј 1
о Ј о Ј
о r.t>\);1
о 1 ..
&lr), ..... ....
Dzizja ili harac
о Ј
d'}_, о (";;.t>l);l
Jyl .... t\
r ul;;S" _,t 1
о u...ih,o. ..
) _, .. \....t 1 )9
о Ј
о
.;..l, о
Ј IJ..._l;o
о Ј
о r.t>\);1
•. _,t
..:.l;o')l_, о rf: ..
о Ј
о Ј
о Ј
Ј .. о 1 ..
Jyl.JI
о ј    
) _, .. 1 ... t 1
Povod pisanju isprave о izravnanju duga ј е slijedece:
75
Novac nasih prinadleznosti na koje imamo pravo iz prihoda bosanske dZizje,
kako to iziskuje novi odzakluk, za ovu 1238 godinu, primili smo u potpunosti i
u cijelosti u spomenutoj godini od posjednika ove isprave naseg kapetana Saliha
Katpetana.
Od danas od nasih prinadleznosti u spomenutoj godini nije ostala ni jedna
akca, ni jedno zrno na dugu kod navedenog kapetana.
Zbog tog.a se s nase strane izclaje navedenom ы ova isprava о izrav-
nanju duga temesstikii«)
G.odina 38 (= 1238)
Ponizni,
Sefer-aga,
Ь
Ponizni,
Mustafa-aga,
Ь
Ponizni,
Mehmed-aga Budimli,
sluzbenik,
Mahmut Alemdar
Ponizni,
Mehmed-aga Hadzialagic
Ponizni,
Љ Grozdic,
preko Alendara
Ponizni,
Salih-aga Omeragic,
Ь
Ponizni,
Љ
Muharem-aga Velagic
Ponizni,
Љ Muharemagic
Ponizni,
Mustafaga Krupali,
sluzbenik,
zamjenik
Mustafa MP-ckovi<:
Ponizni,
Murat-aga
Ponizni,
Arif-aga Omeragic,
Ь
Ponizni,
Љ Velagic,
Ь
zamjenik Muharem
Ponizni,
Husein-aga Ceric,
sluzbenik
76 Hamid Ь
18
Bujuruldija bos. valije Hadzi Mustafa-pase
(5 safera 1242 = 8 novembra 1826)
Bos. vali}a и р и с и ј е о и и и и kadijama Mostara i Belr;raadzika. izv je-
ih о tome da ј е и dzizje и Bosanskom и и и п ј е т и s car-
skim beratom, te da ј е о п и dzizje и njihovim и и putem
и Smajlagi. Preda'O т и ј е Ь о с и s и brojem najniZih nsta za и
koja se ima и otvoriti i utvrdiO ispravnost lista.
Uz о и Ь и ј и и   ј и data ј е и divanska teskera и kojoj ј е oznacen zva-
nicni и pojedinih vrsta novca.
Orijentalni institut, sidZil mostarskog kadije, broj 6, list 29 r.

,.)l_:.,,;:Jlc ...;; _ г ..::..,ly; l; IA:cl ј __(_, о ј Ј iJ"'=·• d:_, Ј
)::__, _,,. ._:,x,.)l;\ ј u."; ј <ttl,..\ о )·•o--l,;c Ј
d;"-;:"-_;:, Ј ј "-; Ј г а )L .;) ..:.,. .• LJ)'L, oX.._t; L
у _ _,..t
11
c o)..L9 J:.cl.._ _ _, \ ј -' ')\ Ј Ј -s..tl Ј ..t:)\.:> \ ј ... ;):::> Ј А
г l .... ,;;:ll (.f,•y Ј 1 <tf:= г -s..t--:'.1 ... _1,;...:1_,\ [ lbcl] -s Ј J.:>l Ј rl)l _, <ttl,..\ rlj:l\
rl; Ј .:>l . .::.S" <tlc_;:, Ј   Ј Ј ..j>l:.J:'.-' "o;::ll у IA:cl ._:,x_,oi I>).J;)·· ....
С Ј <tl).; Ј L:)j х "'-::11 у o..t:}::.-; LJf:=:G.._:,. Ј LJ)'l_, о ј
Ј ... J::.,Q."'=:; "-,;;:11 l..f,•y Ј ј Jl_,,-1 с у ._:,l_.::.::llc ...;; _ _;:, .:,ly; .1_,_;:._,
-sJ.I)y;:-;

._j.)<t: _ _,,; ј . .:> oX;l; ._:...;.:> • Ј Ј o..L;J,.\
..:...5'),.. _, Ј • -s..tl)_,;:-; у <ts')..ts'I oxl_,""' _, Jl .. :; ... , )..t_.::..._:I.JI lbcl . Ј )l..t,ol _, ): )"'=:;
• __rA::l' 1 6:=,. Ј ј х )l;. _,
л Ј ..l.c
J_,:l 1 Ј u;_,-; J..t:; _;_,::JI г
_;_,::11 ј _,:1 1 .))
-
"-
..
... _ . . <t_o),
"-- o)L
<t_o),
... _ . .
.. ..
, .
1'
о
' '
ј о
'\
о \\
" '
л
л J:;l,.. _, u.ls'):.:> Ј u-1.::. _,; Ј Ј
_;_,:11 J..t:;

... _ .. _ _, ... _ . . ... _ .. ... _
..
... _ ..
\. '\
'
'
о
"
Dzizja ili harac 77
... _ . .
о
_ _, Ј Ј А Ј Ь у у   Ј ..Sx.-- џ (.;;_. . .lt_,\ Г Л   Ј у  
о Ј Ј • "sxt_,\ lk"l о ј 3 Ј о Ј У Ј cl,;..J_,\ u. ..... :tl Ј
Poznavaocima seriata gospodi kadijama Mostara i Belgraddzika - neka im
se poveca vr1ina, - dostavlja se slijedece:
Kupljenje i ublranje seriatske dzizje ,koja ј е uspostavljena na glave nemu-
slimanske raje koja stanuje i koja se nalazi na podrucju Mostara i Belgra:ddzika,
koji E.',Jadaju pod kancelariju nemuslimanske dzizje (»geberan cizyesi«) ejaleta Bo-
sne i njoj pripadajucih krajeva, cije ј е kupljenje racunajuci od 1 muharema ove
1242 godine dato i ustupljeno meni s uzvisenim casnim beratom, s nase strane н
pljeno ј е i dato putem z.ctkupa posjedniku ove bujuruldije uzoru vrsnjaka i dr:.ugova
Smail-agi, neka m.u se poveca п te su mu izdati najnizi form.ulari fisk.usa
(»edna evrak-i miri«).
S obzirom na to, vi spomenuta gospodo, п ј е i izdata i njem.u predata
ova ш od strane Bosanskog divana, da tposredstvom seriatskog s.uda otvo-
re boscu sa dzizjanskim form.ularima, koja ј е data ю rac.unaj.uci od 1
m.uharem.a. Treba da pazite da se od strane imenovanog podijele form..ulari med.u
nemuslimansk.u raju koja stan.uje i koja se nalazi na spomenutom podrucj.u. Omo-
g.ucite navedenom dzizjedar.u da ubere prihode od dzizji u smislu seriatskog
pravca i .uslova .uzvisenog casnog berata. Nemojte dop.ustiti da se ma ko sa strane
mijesa i uplice u stvar k.upljenja i ublranja.
S bozijom pomoci, kada on dode, treba da ra,dite i postupate u smisl.u buj.u-
r.uldije, а da se cuvate i klonite svega sto ј е tprotivno.
5 safera 242 godina (= 1242).
slu:lhenih cijena vrstama novca
Rfimi altun 2 grosa 2 pare; Istanb.ul altunu 9 gr. 13 р Misir .altunu 9 gr. 35 р
ш r.ub'iyesi 3 gr. 35 р T.unus ve Cezayir altun.u gr.; adliye 12 gr.; yald1z
macar 21 gr.; ш altunu 15 grosa; firancik н gr.; riyal щ ve direkli ve
hac;:ll 9% gr.; ikilik 4 gr. 10 s_.; ytizli.ik 5 gr.
Po·sto ј е visoko naredenje njegove ekselencije dobrocinitelja, da se u smislu
.uzvisene zapovijesti k.upi i .ublre dzizja prema .utvrdenim Ь cijenama,
ј е gore napisano, to ј е ova divanska teskera napisana i izdata i predata н н
dzizjedar.u. Potrebno ј е da ra·dite i da post.upate и smisl.u ove divanske teskere, а
da se cuvate i klonite svega sto ј е protivno. Ovo ј е visoka njegove ekse-
lencije dobrocinitelja.
9 safera 1242 godine.
78 Harnid Ь
19
Ferman sultana Mahmuda П
(19 sabana 1242 == 18 rnarta 1827)
И ovom и koji Ј е upucen bosanskom kadiJi i dzizjedaru, govori se о
povecanju diizje koje Ј е zbog pada п novca izvrseno 1240 godif'le (poCinje
б ю т 1824). Tom prifikom dzizja Ј е povecana za 2 ю 4 i 8 Џ о а i iznosi/a
ј е б л za najnizu, 12 za sreci!nJu, i 24 г za и
А sada iz istog raz/og·a i zbog potrebe veCih prihoda za podmirenje troskova
za novu reformisanu vojsku р о т ю о se povecava za З odnosno б i 12 grosa. Prema
tome od pocetka 1243 godine (koja и 25 ј и а 1827) ima se и р Ш pio 9 grosa od
Ш а р о 18 i З б grosa od srednjih i naJvisih lista. Ublrace se и tri rate.
Orijentalni institut, sidzil travnickog kadije, broj 27, strana 12.
-:;:J.I\ Ј :t .. _ _,.;':J\ Я Ј Ј Ј д Ј м Ј ;'}_, j.JI -:_,;::....l-.... 11 ;L,a.; LS'a;l
_, Ј о .... _,: l:':i_"- -:.,;:: ...... 11 Ј Ј .... : .... 11 -:;::i...., ) .... 11 _,  
  r}""" J.ol_, Ј -':.l....ft l:;::;) l:;::;; Ј ј о .... _,: ':il _, ':il
"l:; о J.l_, 1 х '7";::1, 1 a;:: .... L"" Ј ll 1 Ј 1 ј Ј <i.'. J.l_, 1 pl .. ..,
_, )ls").)   r..> ")..;_,\ ..;....:1_,1 t:t-: 1   1.5} ..Jl:l_,l Ј о t_:')_,:tl:
1
....>l:.ol
о Ј Ј )l:C.:.\ J.JJ.:.I Ј Ј Ј f Ј Jl_,..,\ ј ..)\:1_,\ Ј о о Ј о у Я ј Ј
..:..,).) <S)<:. ..)J.:k....,_,\ Ј Ј д t_...r:JI '":""-;>" ..:_.9_,1_,1 А
..JX;L:o- ("'";::""
4
:t.._:o-): 1.51;; о

..;....:tl uall;. ('"::""   Ј Ј Ј Ј Ј
  . ...r"':. 1.51_,.:; ._))l-:'.):.J ._).)).);\ t_...r"':.   о Ј Ј ._))t_,\ Ј Ј l..)"'l:t\ .):;; ),;.; ....>...ro
Ј Р о Ј cl:;I).JI о Ј oJ.""<l"".J.f'=" citl.._.., Ј о Ј
• !..SJ.:.I ):-' )\} i"o _;, -'i ј ....... : .... Ј
  f Ј о Ј Ј Ј o.)l_; 1 ...r"':. ....> ):::. о Ј Ј     С
-l:.f:=.J.J:.I uall;. ('"::"" ..J.JI Ј ,pl Ј <S ..)J.:k .... _,\ Ј Ј
'";-'.):t_,; ..:..,_,[.;.:; 5Js" о Ј о Ј Ј 1..)"'\:1\ cl.,o.tl;.         ј :ltkl\.)
о Ј ...rai ..)\_,\   Jl;>" '-;-'}5" r..>':i о о )"" ._A.,o.i о f ј ..Jl:tl ..__; _,1_,1 '-:-'l-;>" Ј
Џ .. l\ .tu1 :l.Js" Ј о ј Ј Д о Ј ,;.j)l_;.

1.5)\_,"" Ј о oJ.A....:t_,\ х Ј У Ј Ј   Ј     Ј     Ј Ј о
r
с   ..:..,\.))\.) _,l=;::ls"
6
'-.S'..,o)bl о jl...., )\.;0..4 Ј   Ј   Ј   • Ј м Ј
1
U sidzilu napisano ( Ј ).
2
u sidz. ( · ). • u sidz. ( Ј i-' ') ).
4
u sidz. ( 1 ).
5
u sidzilu (I.Si •• ).
6
u sidZ. ( ..s"".J\.): ).
Dzizja ili ё 79
Jyt:ll _;;. ј ..J'l3l JUI Ј ·l:: . ...V31
Е Џ ј Ј ј о Ј
;f= t_.,. )\,. Ј 31 Ј L. 3 J..ol:>- .:-. .. s .s '7";
7
а _ а
i..S'"'o.)l .• i'o 3 3 _f"lk Ј .... :.:.,. Ј ,s }ll:>- .)-:>- Jl...S::::.....\ о ј
\...l.,_l .. Ј Ј Ј Ј )l;. )\;.\.) o...l_:l: Ј
ј Ј ...)...l;j)\.) ј O)Jf= Ј '-;-'l:;\ ј oj.t> 416.:1\
ј l:A:.....I ._).)\}- ,s...l .... :. ..J...l;};...ll31 o.D: .... :;:I Ј о ._).))\...l;;.. ь
u.l" Ј ;: io ($-:"...;;.. ...l:>- r)'l .}-)\:\ .... ; I>)JS" <t:.;JJ:,
,sj.:..._l\ о ј <\.1::,-l; •
9
)...l_.o)'J о Ј ._;..;.l3\ ј i.J"'j}\
l.,.._.;;.. ..... ..:...L<:::o:,. -:-:' . .)1:; JJ<t:I_J\ 3 е O)_JS" .....
Ј ј Ј ј Ј • Ј Ј Ј
-
io О Ј Ј ._) '}\ \);;; Ј 1.5 .::-. ...... ;
Jl.;; Ј . ...ll31
10
<.5_;;"' t_l-,. o)Jf= \5"\ l:A:.....':Jl: ..... ')?
J-..ol:>- io Ј 3 Ј IA:.,.\

х о ..... Ј Ј
J. .... :l__,\ __,
1
3($_..;.1; ь rt: .. Ј
. ...ll3 \

А r::'"" r.t>J.) ._;l.:..._::t\ Ј ј х o.i.t> 416.:11 Ј <tA:._.;;.. Ј __,
o...l,o<t;\.t>l:. г p ...... ll: Ј I 3 r<t::l" Ј I ._))\$" Ј Џ ...l:>- Ј
ј J.t>l ._)'}__,\ Jk-,. _) '->-.,- o...l,o<t;lS"yi .. Ј у
._; .... l3\ io .fJi _ _, J.)l__,._.r;.. Jll ..... __,13._.;;.. _;::.;.\ ._)__,\ ..... )\_.,.\
..... IA:.,.\ Х .... Ј Jl .. _:, _) _) io ._)...l:;:' . ...ll__,\ J...:.I_J\
Ј Ј _h;. Ј Ј Ј ;.J...l..o џ о Џ Ј -f=.J...l.:;\ ._;l.;;
l?:J Ј f

ј о ._;..;.1__,\ Ј <tl:'.\ (!)\ . ._)'}__,\ J.,ol_:>- ...)...l.._:.l.._.,o
Il_"_ Ј Ј _) o...l;);.'}\ .... _) o...l:l__,'}\
lk..,.\ .s}Y.;. __, rl" o.)}l::o:.• Ј Ь ј о Ј ._;..;.l; r::l-3 ј ..:...l ..
__, )\...l.,o\ ) .. \__,\ ..J'l__,\ )_J...l...,a.l\ r.> ':1 ј i..S'ol; &t....,. __,
7
U Ш ( -...1.: ).
8
U sidz. ( \-:..r ).
9
U sidzilu ), а trebalo Ь Ш ( ;-»)'1) il:
(   Ј .... _; '1 ). .
10
U sidz. ( 1 .;;. э ).
11
u sidz. ( ј •
12
u sidZilu stoji ( ...!.:.JU. ).
13
U sidz. ( д Х
14
U sidz.

).
15
U sidzilu
16
U sidz. ( JJI).
17
U sidz.
( .._..__,f ).
80 Hamid Ь
r;l,.>) _;<: ..... .. 4.:)·>- _, J..s ))"=·· г <..>._, .. _, t:'l_,. .. 4.5" г 4.l.; ..... t_,\ _;......:t_,\
• )....l..:.,.....;.t_,\ Jl...,)l _, )\....l,o\ r;l..:.,:tl .. yl _)-;.:,1 ..;.) o_F- \ .. _, t .. )\ .. 1 ..... !_,\
.)....l ..... yl J_,k:.- ь .... O)J,JI J.>_..t:t_,l ј Ь o.)':ll, o....l:l О S....l--:.1
ll..j..t:.-)"=" 4..-_,.;) .• .... о ь 4.1); .:;.,..5") ..... _, J..s Ј .. у o....l;....lt_,\ _;< .. _,.l ....
d..:tla.-;.::_,1 Q:,l;_,l Ј о \..t:, .... d"_;;, r" t: Q:91)_,1 .. ) .:;.,.. .. Ј ь IA:..I
.. .. _, Ј Д .. _, Ј Ј .. Џ о о r4,_;\.."t.:, ;t.; .. _, ) .. \ •
г в г r<.,... 4.f:::=2...)J_>:; • J.;..:., ..... t_,\ J.)l,o ("';l..:.,:tl._ ј .• ) o,.t:;l;
Ј .. ј .. r->'l _,       ..jl..:.,t\ ) .. 1 о ..j'l_,\ ),)-l,o о
• г J.-l._ о Ј
• Џ .)\.._:._\ .. .;_,..,.)\._ . Ј
• л _, Ј Ј   4,:..., ..jl; .. .:, Ј   Ј .. t"'l:tl r_,.:ll Ј
Najsposobnijem od kadija, najboljem od и pravovjernika, и
vrlina i и koji и zastave seriata i vjere, и п i
poslanika, и narocite milosti koji и и pomoc н bo-
sanskom kadiji - neka т и se р о е с а ј и vrline, i и о и и i ajana bosan-
ш и - neka т и se povecaca,st, kada dode и car.ski zank, ne
ka se znrude slijedeee:
К а о sto ј е svima poznato, prihodi od dzizje и и najbolje prihode
и и Zbog toga Ь trebalo da se dzizje koje se dijele i и Ь и na 3
и povi.se na seriatsku и s obzirom da ј е Ь jasno i sigurno da и prihodi
od dzizje, koji и и и 1239 godini ispod seriatske visine, trebalo ј е и и
s_eriata da se tada и prerria casnom и od najvise dzizje 48, od srednje 24,
а od najnize 12 dirhema cistog srebra. Ali iz samilosti prema siroti raji н
se od и prema cistom и и и prema sitnom и od 1240
godine, и ј е и и casne fetve koja ј е izdata od strane svijet1og se-
riata, da se и svim mojim zasticenim zemljama poveca dzizja za sve i to: р о 2
grosa na и и р о 4 na и а р о 8 na и
К а о sto ј е navedenog и od strane· casnog seriata izjavljeno i obja-
snjeno, seriatska granica za и ј е 48 dirhema Cistog srebra za bogatog kao za
и и 24 za и а 12 za и и sada postoji ye1ika ruzlika
и cijene Cistog srebra koja vazi и и и и i sitnog novca. Sta vise
kad Ь se islt')italo i и kako treba, izas1o Ь da ј е seriatska dzizja koja se
и и pola niza.
U stvari potrebno ј е osigurati velike prihode za podmirenje plata, mjesecnih
izdataka, za odijela, и и troskove na и i и и koja
ј е и bozju pomoc obrazovana i popisana pod naslovom »Asakiri mensurei Muha-
mediye« i koja se s и strane и i и и cistoj namjeri slavljenja vi-
soke rijeci Allah pri и и и Ъ о Ь i и pod mojom visokom hila-
13
U si н nejasno napisano.
Dzizj.a Ш ё 81
ш ш Kod ovakvog stanja stvari mjesto da se seriatska dzizja, koja
spada и najbolje ljJrihode и ш ovako manjkavo i da se и и ostavlja i
и na и и kod raje, bolje ј е da se povisi na џ koji dozvoljava
casni seriat i da se odredi za troskove vojske »Asakiri mensfire«. Jasno ј е i oCito da
с е to donijeti koristi и и i da с е kao najbolji prihod imati koristi za popravlja-
nje stanja и vojske »Asakiri mensfire«.
Ovo pitanje povisenja ne spada и novotarije. Jasno ј е i oCito da za ovo nece
moci prigovoriti niko ni и niti s vana. Ali, •prema и nekih koji stvar
и neki dzizjedari и и и и и Ь и od raje ove iznose dzizje
vise nego sto ј е sadanji iznos. Zbog toga ј е Ь potrebno da se zatra:zi fetva od
ш seriata i da se povisi р е ш а seriatskoj г о Ш ю ј е potrebno povisiti
prema ш и te и ј е р о gJavama kako to и casni seriat.
U ш и ako se pokaze da ј е neko и vise novaca pod ш dzizje,
ima se stvar ispitati i dotic:tli kako tr-eba и i и Ь и и с е т и to zabraniti.
Jasno ј е da с е raja smatrati zgodnom ш и и е Ъ е to sto su oni
izlozeni nepravdama dzizjedara, te nece dati nista sto se odnosi na и koja ј е
р о seriatu и na njih na и jasnih seriatskih propisa. s obzirom na
to zatrazena ј е fetva od strane casnog seriata, koliko ј е   treba povisiti prema sada-
njoj prometnoj vrijednosti Cistog srebra. Prema tome ј е povisena na stepen do ko-
jeg postoji seriatska dozvola, te с е se - s bozijom pomoci - od tpocetka и
rema 1243 godine na taj nacin и Ь i и
Visak prihoda koji с е se doblti od ovog povisenja dzizje odreden ј е za tro-
skove vojske »Asakiri mensfirei и ш U и onoga sto ј е raspravljeno
i и kao podesno, te и smislu-izdate casne fetve, posto se sada
koji ј е и и и kao 2 dirhema srebra, te и Ъ na taj nacl.n po-
и do seriatske granke, pokazalo se ј е ш da se na stare liste za и
и raje, koja ј е nastanjena Ь и mojoj visokoj prijestolnici, Ь и
svim mojim zasticenim zemljama i koja и и i okrilje moje casne milosti,
povisi ljJo 12 grosa za najvise, р о 6 grosa za srednje i р о 3 grosa za .najnize. Da Ь ·
se na taj nacin povisilo i uredilo i da Ь se to - s bozjom pomoci - г od
. pocetka 1243 godine, to ј е za to izdato visoko carsko odobrenje. I и и moje
velicanstvene carske zapovijesti (»hattl й koja ј е и tom и и
и koje и iz ovih povisica и se naplatiti и 3 rate: prva rata и Ь и
и navedene godine, и и и и а treca se ima и и casnom
и Т о se ima predati Ь и hazinesi«, ј е г ј е to odredeno za tro-
skove vojske »AsJkire mensfire«. Т г е Ь а da se zavede kod и za и
i da se и г gdje Ь и е potrebno.
О tom и izdate i poslate ш о ј е carske zapovijesti koje ј е Ь potrebno izdati
zasebno kadijama i dzizjedarima и mojim zasticenim ш
Posto sam zapovijedio, da vi, navedeni kadija i и radite i и
na izneseni nacin, to ј е izdata ova moja и zapovijest i vama poslata kao
saopstenje i objasnjenje.
Prema tome kada dode i kada vam iz· sadrzaja moje casne zapovijesti koja ј е
izdana р о mom visokom и Ь и е poznata stvar, kako ј е gore н i
objasnjenja, treba da, radite i и prema о о ш е kako ona trazi i и Po-
trebno ј е da pristupite и о н о а sto ј е potrebno, da Ь se р о mojoj carskoj
zapovijesti od tpocetka и navedene godine od nemuslima.nske raje napla-
tile и и liste od dzizje kao i prijasnje и и и Treba da se
6 - Prilozi za н н
82 Hamid Ь
cuvate i klonite da ne Ь Ь odgovorni i ukoreni zbog Ь v1se novaca su-
protno zapovijesti i protivno mom carskom naredenju. U tom pogledu izdata ј е
moja carska zapo:vijest.
Zapovijedam ovo: Kada dode s mojom casnom zapovijesti, treba da •postupite
prema visokom sadrzaju ove casne zapovjesti, koja ima visoku vrijednost i koju
treba slijediti i prema njoj uskladiti svoj rad. Da se oslonite na moj casni znak.
19 dan mjeseca sabana 1242 godine.
20
Bujuruldija bosanskog valije Abdurahim-pase
(9 zulhidzeta 1242 == 4 jula 1827)
Kup!jenje dzizje и Bosanskom ejaletu ustupljeno ј е carskim beratom valiji. О п
ј е sa svoje strane to kup/jenje п а podrucju Travnicke kancelarije prepustio Meflmedu
A.lemdaru i Mustafa-agi s tim а

а od svakog Ь uzmu р о 9 grosa. О tom ,-a!ija
izv jestava travnickog kadiju i isUce kako se ima izvrsiti taj posao.
Orijentalni institut, sidzil travnickog kadije, broj 27, strana 13.
._:.J.:.:":Ilso ..::.,ly;l; Ј о iJ:>::,• ж Ј
cl::;->1] х Ј .t: ...
3
; Ј Ј   o....l.o Ј А
<\;_,l_, cl:'.Jk::so _.r::. у а _;) k) ..:.... .. ) J>i> 1 .... А и ж oxl;..\.) .... l;
.
t_? ј о )>i>l; _>; 4.7::l_"... О Ј

io ј io о Ј Ј 3 io Ј .. ) l:

L- 41;)., г cl .... ('"::l-"i ul::..o.:>:::; )
3
;1, l ...... 45'" о Ј Ј .... :11

у Ј Ј
riJII ... Jl"...\ 4:...., li:-1 • г Jl....l .... lso ....l....:>::.o -s....lt

1 ._).) _) .... ;
iJ:>::.o о ... \..)""' 4:;11 у -sx9\ 4f:=:_, Ј J. .... :l; Lksol Х _;.)\
"
и о Ј ј rl; .)l_.:.S'" 4l::so_;-, ..::...9)' ... Ј Ј у IA:sol Ј ж о
..::.,iy; 3 r._5_F":. Ј у t_-:)j; х )1, 4_::11 у o....l:}::;-: ..:...._.) ul>1>\ .... : ..
ro L- 3 Ј о Ь 4::11 у и Ji.> .. l у г

_ _,
3
; j)(;:__,'Jl; o....l:;l; ..:....;.) <tS::::...... ј 3 Ј o....l;)_.\ А
Dzizj.a Ш harac 83
и seriata plemenitom и travnickom kadiji, neka П Г se
poveca vrlina, dostavlja se slijedece:
S и casnim beratom d.ato mi ј е i и и и i и Ь ne-
и dzizje »gebran cizyesi« и Bosanskom и i и и
krajevima. Pod и и spada seriatska dzizja koja ј е и na
glave и raje, koja и i koja ј е nastanjena na р о и с ј и kancela-
rije Travnik. и и и njenu. и kao i prosle godine р о para i, и smi-
и casne fetve koja ј е data od strane svijetlog seriata н ovoj rodnoj godini, dodavsi
jos н н od 120 para, sto ј е и fermanom naredeno da se povisi i
doda svakom н treba za и и naplatiti i predati 360 р а т а sto
и и р о cini 9 grosa.
S tim н njeno и i н Ь н ј е s moje strane i dato
pod н posjedniku ove н и и н и i njegovom н н
stafagi i date su и liste fiskusa, racunate kao najniZe.
Ti, navedeni gospodine, treba da zatrazis da se na 1 svetog н nave-
dene godine s posredstvom seriata и otvore bosce od dzizje koje su imenova-
nom date, te da se od strane navedenog podijele liste и и raju,
koja stanuje i koja ј е nastanjena na podrucju spomenute kancelarije, р а da se pri-
hodi od dzizje na seriatski nacin i и и uzvisenog casnog berata и od strane
imenovanog dzizjedara. Treba da pazis da nikom sa strane ne и da se mijesa
и pitanje и i povisenja. ·
U tom pogledu samostalno od Bosanskog divana napisana ј е i izdata ova
bujuruldija i predata imenovanom.
S bozjom pomoci, kada on dode, treba da radis i postupas prema bujuruldiji,
а da se cuvas i klonis svega sto ј е protivno.
9 zilhidzeta 242 (= 1242) godine.
21
Potvrda g1·adiskog kapetana о и sa dzizjom
(4 muharema 1243 = 28 jula 1827)
И vezi п п dzizje п а svom sektoru gradiSki п Salih
daje Ь п п к п а ј ј ј е ю о п е у п temessiikil«) sa diizjom.
О п ј е preuezo 1749 п а ј п Ш Jista р о Ј grosa. г е т а tome п п п
15.741 gros. Za isplatu toga о п п svojim imetkom, а pored п ј е а i krupski
п Mehmed.
Orijentalni institut, dokumenat broj 5420. 3 )
-tS") ..t1 \ ј у у  
..:,l_..:..::lb г .:..ly;l; IA:$1 .j...t:_ .... if="' lS'"A;_, Ј J.);:q\ d;:-;
r:::>-}1 r .. :ll Ј }::....:>-;"' }:t3 .) l)'-::11.)

.. Ј Ь Ј Ј .jl,.).) f\
..j...t:--'>l;l   .jly.S" Ј .• Ј у .) -ttl:>-1 а Ј
а Na poledini dokumenta ј е naznaceno da ј е dug izmiren. Iz toga se vidi da ј е г
od dzizje trosen za plate vojnika Banj.aluke i topcija г
6*
84 Hamid Ь
,S ј Ј Ј у ј J.:t>l • Ј о Х .• r!l.,o
ь Ј Ј Ј t,. Ј ..:l:-:..:.; ..:,l_:t.JI r-:.1-1 ..... :tl Ј ј
Jts:::::_.:.l Ј ilj.:ll Ј Ј Ј о Ј Ј Ј i.Sx"' JI).JI
..::.-;_, JL.;; .tu1 .1.:...:,1 -.._1-:.,; .... t_,\ .L.,o.;rl r.>':i _) "---:_)).)\
Ј о Ј о у Jl;, .tu1 Ј Ј Ј ilj.:JI Ј Ј Ј bl "'.'. ,S • "':"": џ Ј
,sx.S" ,s .... Ј ј а Ј у o)_,S" ,s JL. );.1 Ј .,; .... 1_,\s:::::.:; Ј
ј а r .. __:tl Ј -.._l::k .... ы Ј \,.\_..:; ..:,J .... tl .•
• ,S J_:t Ј \ j....S:::::-.:; С о Ј у \

,s }1_,9 Ј   r::l.-:; _) ы )\.,.\)' _) t,.l..:; ,S)_,S" ..:,\:!_)\ о 1
. -s Jt _) c;-N -.._1::-::,. 1 Ј 1 1 1 .... 1 "--:>:::::>::.,0 ..:...t
Povod pisanju isprave ј е slijedeci:
Uzvisenim casnim beratom naredeno ј е i zapovijedeno, da se od 1 ю
ove 1243 godine nemuslimanska d.Zizja »geberan cizyesi« u Bosanskom ejaletu.
I ona ј е prepustena i ustupljena sadanjem valiji Bosanskog ejaleta srecnom, dobro-
cudnom i mi1ostivom dobrocinitelju njegovoj ekselenciji Abdurahim-pasi.
Seriatsku dzizju koja ј е uspostavljena na glave nemuslimanske raje koja
stanuje i koja ј е nastanjena na podrucju kancelarije Salih Kapetana, koja н р а а
gornjoj kancelariji preuzeo sam, primio i uzeo pod zakup na nacin primanja odzak-
luka 1749 najnizih lista, akyesi«. koji se unaprijed daje Ь
njegove ekselencije dobrocinitelja. Racunajuci svaku listu fiskusa, u smislu visokog
fermana, р о 360 para, ostajem duzan fiskusu ukupno 15.741 gros, kao sumu koju
moram platiti i izmiriti. S o,bzirom na to obavezujem se i preuzimam na se da cu
·spomenutu sumu kao moj dug- ako bog da- na vrijeme isplatiti i predati fisku-
su. Ako - nedaj boze - nastane kakva steta i manjak za spomenuti drzavni prihod
zbog nase mlitavosti i nemarnosti u pogledu kupljenja i1i s neke druge strane, daje
se ovaj »temessilk« za valjan dug Ь njegove visosti njegove ekselencije go-
dobrocinitelja (valije) s uslovom, da cu kao poklon u potpunosti namiriti i
platiti iz svog imetka.
4 muharema 1243 god.
Ponizni,
Salih, kapetan Gradiske.
bzi:ija ш harac 85
Na ovom se mjestu napominje, da i ј а s ispravnim jamcenjem jamcim svo-
jim imetkom, dogod se u potpunosti i u cijelosti ne isplati i ne preda navedeni
iznos.
Pecat:
Mehmed, kapetan Krupe
22
Ferman sultana Mahmuda П
(1244 = а
Ferman ј е upucen ю kadiji i aZizjedaru. И njemu se govori о novom
povecanju dzizje zbog pada vrijednosti novca. S ovim щ racunajuCi od po-
cetka 1245 godine З jula 1829 ), dziz]a iznosi za prvu kategoriju 48, za srednju 24, а
za najnizu 12 grosa.
Orijentalni institut, sidZil mostarskog k.adije, br. 7, list Ь
.):..tll _, i)ls:.l .)::;::tl _, Ј .• ..!\ ;':}_, J_,l .);:.J-.._tl ol.,o.;
.t_r.l.,o.; ..:..,..t) '-.5'.-.:;..ol; .t: _ _,_,: l;':J_". .):;"....!\ .•

_ _, r}s:. ..:.)1_,
.ts'':J_,\ pl,.,. Ј J,.:)l.) (:))   о о о
Ј ..:,_,S:::::: о   iJ";-:.,0 l$'""<4_:_, Ј . i_,l .. ,.
.. :. .. .t_l::tl _ _,)l ј ... dtL-.... tl ;r_,-'f-"' dtl .... ,.
Ј xk_, _, 1 _, jG х )ls:. 1 ј -..5'-::s:. __;:,. Ј 1   Ј ј _, ... ..tl _, 1 ._;. .... ::: 1 _,1".. '->...__, _". '->\:.,.:>.:>:.::, _,
  Ј .... :;_, .t=:-\5' о Ј p;:ll.) .t:s'_,..t;.l Ј .... :!\ ('"::'"'   ј .j..t:_,bl.) <..>"
j.S:::::_, Ј ..)..t:;\)_,\ ј )ls:.\ Ј o..tS:::::..J . .) '7_,:11 )..\;   у
ь _,1 _, ... .::._, i ._;. .... :tl Ј x_,)ls:.l d:; 1)_,1 ј <tl:::l-".. .;., _, i ::J).tl) r)':l J .... :tl н r::'"'
'-: ... )"\ &:::.._1 __ ,. Jl..JI Jl,. и   џ lS'""bl.)
  Ј .tl.,0.9 ':}_,\ J,.:)l".. <tl;:,;.)l: 1 ..\"..   Ј lS'..<ts:.l..O 1.) ..j)l::, 1 -7}-'\
..   Ј ј Ј .) ..\:   \ '-:"""''"' l:,. )l.,.:>.,. ":' . о _,.,.:>.:,. Il-s:.
J .... :t_,l rl..t_; 1 ... _, rl_k Ј ..J-L:; )"
2
} o..t;)l} .s )5' cl:: .... .,o
rlk .tl_,; .• _,1 o..t;}f.l JJ"--:t)l u--::-=::, )l: r-t::ls:. ),.1_,1 ._s_,l".. o)_,s' -t::l::-=::.-1 _,
..:_,):s:. ojl _ _, L:ls:. Ј ј о ј
)..\.; . С <4.;),!\ <t;-:.,0.:_;,. ._;. .... :1; r-t}s:. ),.\_,\ <t=:;II J).tJ.)\ з и .... ;.
а U sidzilu nije napisan datum fermana, ali ј е vjerovatno izdan koncem 1244 godine.
Ь Ovaj se ferman nalazi i u sidzilu travnickog kadije (Orijentalni institut
1
1/iQzil Ь 26,
Ust 5v), <J.li nije u cijelosti prepisan.
U ( • ), V siaz. ј .. ,.,_:;·":) n Nejasno щ
86 Hamid Ь
Ј o...t;....:.t_,\ !.S...t.;;.) ь ..:"...t:; ј ј o...tl:>:: .• у   Ј J!l_!i Ј l..S 1 u:.....:.t_,\ ly,-1 ..:..l .. ;...t!l!
о ј if.) .f.Ji ..:"l _ _G .f.Ji Ј j}.JI if.) o)}l:>::,.   о Ј
4-::.) _, _, )l)').) . ...tt_,l 1.5.) ;,. u. .... ь u.l) o)l,. .)! . ...tt_,l o...t;.._:l; Ј а
..:"_,f_j у )1--::...t! !.5 Ј
-.l:_! . ...tt_,l Ј С 1.5} .... :;_1 • )i...t; .... t_,l r..i'l J....:.t_,l '-:-'_,.lk,. l::::c
ј !.5...t.._:,.) J .... :l_,\ ...::...1\...tc.) Ј   Ј ..:"...t..Jl_k .• Ј Ј   ..:_,...t;.J!
.f.Ji у   (:.0 .... >1>).) Q,a.ll_;. r:::,.,., О Ј J .... :l_,, Ji...t:cl с ....... ),._;..) o...t:,.,., o)l_,. ro
"
cl:;IJ_,\

ј IA:cl х Ј IS'A_:,.., и Ј ..:"...t;_,, я . Г L:,r: ;-!
r:::k::; О Ј Ј .f.Ji ..:_,_,\ х ы ..:...).) 1.3" • ..:"xk_,.,.,_,\.) г Ј ..)...t:_,.,.,)\cl
а а ј Ј Ј о а Il--c if.) .\.l.,Q.9 б
1 1 г .... t 1 1 l; у ј ј _, r.,o 1 ) ...t; _,:. _, IS'_....;.l; r:::k::;
о ј Ј Ј Ј )\...l;;.._t_,\ if.) .:_,:)\ ...(,.! ).):1\ с )\...t;;....; Ј ..:_,')\ Jl).)\ ј
  r:.):;-:; t../"' ..j)t_:;. .. Jl).)\ ј 1.)'_,.\ .... :tl
о }l:::..J _,1 J...t:_;;,. ..tcl) ь _,1 _, '-:-'.J:t_,\ Jl""tl х ..:" ')\ JIJ_,I ј '-:-'_,!_,\ 1.5 ы __ ;
Ј 1.5 };...tt_,\ 1 lkc 1 ј Ј о Ј Ј ._.1;:lS::::::; !.SJcl) ј _k,.,., Ј с 1
if). Ј ..:" ')_,\ Ј х   Ј ..tcl) я t../"' ..j)t;. _, .. , l.._:::; ..)...t:.;;.xt_,\
)-! Ј Ј lk.c \ .) L:)); о )...l9.) Ј l;;lk,. \ ) _,)' Ј   о rJ-:9 ...) ј
.__;)\;. _, '-.5); ...tcl) Ј Ј cl;_,! _,.;....:t_,l ...::...9.) _, rl..t91 .,)..t:9}" )_".\,. .... l) "->-} _, 1.5...t .. :;
_,\ <tl.; .... l_,\ u:-.... :1_,\ .;)l;,.,., .... )l:>::,. ј ь ..:"_,f.i J .... :ll i..J).)

Ј   _;-,-;_,;:.-'\ ),.\ ._.1;,_;;.. t../"'
. .)\:;' ._))\) r)'l 1 )_,!_,\ Ј Ј ј o...t!l,... Ј Ј   О ј н ..
Ј );.\ rl;.) i..>"l; !.SJ;I.,c !.S...ti).J-;:-: _;..) .:_,...t;}; о rlf==,..._, -;.')_,.) IS'_.._:t_,\


Ј Ј Ј ј ј ј .:",_,f:l o)l .. _,, _, J,.L .... :II ... у
. . .)1:; Jl"...).) .. :; _, rlk ь ),.\ j)t;. у .•
Ј г а Ј Jl Ј ј с o...t_:_: .• _,S:::::"... ...::...:>:::; с г а .• Ј ;')_, u-.;:9_, J .... :t_,\ . ...t:,
\).._:_,..) l....;\.) IS'_ .. L:t_,\ !.S...t..:;.) rlk Ь __;')_,.) ..:")o)l,. )! О Ј Ј   Ј
;)' cl,.l .... Ь Ј .:",...t:9 Jk у IS'A;)\ _;..) ·.:_,...t; ;1, _,, _, l_:_:c\ _, ...::...;.)
4
u sidz. ( -.5 .... ).
5
в ( ).
6
u sidz. ( _sl_,.o:-1 ),
7
u sidz. ( Ј Ј ).
8
u
sidzilu napisano na ovom mjestu ( .. 1 Ј Ј _,1 ,.JlJ-1 ..... ), а to г dolazi malo nize.
9
U
$idi. (   · ).
1
" u sidz. ( ).

u · sidz. ( Ј
Dzizja ili · harac 87
},[;.. o..t;}f\ ._)..t;}l"""' Ь Ј Ј Ј
.. у ... ... :...... .... :tyl ... ... ; ).t> l5'""""')'J JJ"::.._l9 l: ... Ј
х Ј с o:>IJ.J:, u-l:::=,. ...:,l.:!y\
7
l; l5'-... :I.JI rl..._:.t>I.J ._::...9:>
Ј Ј Ј Ј 1 O)J.JI А t_l-"' ј ')\ .S..tl ._:, ..t ..... -.sl_, Ј Ј Ј у
...

о Ј Ј ј J.J.,.,I t.,o ... у ј ... -f:_XIy\ J:' . ..t',;:; х ... :_,
Ј ... у Ј r";l$'},. ...J.J)4:.s'.J.:. ...:,__,;_l .... .t> ь Џ Ј Ј Ј Ј ._;k .• r";l.t>l:.
о Ј ._; .... :!_)\ Ј А k;:_;.:; ... l.,;".; ._:,')_)\ ... .,o • ... 1;.._!_)\
0)_>5' Ј Ј а .. _ _, .. i д Ј Ј ""' __,; ) .. J.JI k::_;_-;
o}l"'="' ...)J;,I lA-:.9\ ..1;:9 о ј о Ј ._; ... :l9 ('"'::l-1 ј ..:_,[,.1,[',;,. .t:j)4-•
Я . ..r_:, Ј Ј ._:,')_,\ J.J...l-.4!\ r)') Ј Ј • ...... Ј Ј ... :19 Ј
) .. \ lf.JA;..,.,. С Џ Ј Ј lk:....,   ј ј ... s:::::: .... .tl,;.._t.J\ J. .... :l_j\ А Ј Ј
. )..t:._ ... :t-' 1 t,..,) 1 -' ) 1 t;
...:,l_::•: o:>':.tl; o...l;..t!_J\ м д ) .. \ J__,k:,. r";l>f>l:. д ь х _)
Ј у о Ј д .• J__,k: .. ...J.J); .... :_s'__,:. ь ._:,'}_)\ о џ Ј _;._J:I_jl Ј
Х ж Ј Ј Ј ...)J:...,bl a_:;l)_j\ ... Э ...)..t:_.J"""' (.$""":_, Ј Ј ))""'"
..::...9-' J. .... :l-'1 Ј ... Ј -f.Jj- Ј х ..:..,):> <.S•f==:.
Ј ы Ј Ј t;l,.) jl;,. Ј и ј Ј ... '>-;';1..:...1 ... : ....... ј ..:..,l.1l;,.
... 1 )_>t.J\ ).t>} )\:> ...... 1 ) __,:!\ r$.J9 Ј 1.5--t .. :: Ј о .... ,. Ј д 1
._::...;:> Ј ... :.s'J':>' а о Ј ћ cl,;.._t-'1 Ј

Ј ._:,)1.) r.>'J ...:,__,_t.JI
• _;..,.", ... ј ..._,_l;t\ х Ј
...) [_.} о Х l; а Ј \ ._::...,.; [:_. _) Ј l:_:_. \ <\....; )_. \ у Ј Х ж у • Ј ј Ј 1.5[; у <\S::::::_, _)
Д џ Ј _) o..t;l; _>; о
13
• • • ('"'S:::::':>' <\S:::::.o:>)_):;-; • )..\-=.,.._1_)\
С Ј "-l::-: . Ј   ... t д .. ...:,__, .... .,::, .•

А _ г Ј •• \ ._:,')-'\
• · ,_..., :>l_ .... :"' 1 ... _,;_,
\,_; н н
Najsposobnijem od kadija, najboljein upravniku pravovjernih, izvoru vrlina
i ubjedenja, koji uzdize zastave seriata i vjere, nasljedniku ucenja vjerovjesnika i
poslanika, koji uziva narocitu milost vladara koji pruza pomoc Mevlana bosanskom
kadiji - neka mu se povecaju п i uzoru н i ajana bosanskom dzizje-
13
:Prazno.
14
Umetnuto
88
Hamid Ь
-------------------------------
daru - neka mu se poveca cast, ka.da dodeuzviSeni ca.rski znak, neka se znade sli-
jedece:
К а о sto ј е svima poznato, iz dana u dan Ь se sveti muharem 245 (=
1245) godine. Zbog toga nastupila ј е sezona slanja bosci od dZizje, koje с е Ь poslane
u moje carske zemlje, ciji su putevi sigurni, i vrijeme njenog kupljenja i Ь
S obzirom na to kao i s toga sto tpo propisima seriata treba uzeti od najvise (klase)
48, od srcdnjc 24, а od najnize 12 dirhema cistog srebra, а buduci da se u carsiji
svaki dirhem г srebra kupuje i prodaje р о oko 50 para, te Ь prema tome,
racunajuci u grosevima ono sto treba uzeti od najvisih lista za dzizju, racunajuci
48 dirhema cistog srebra, Ь zakonito da se uzme oko 60 grosa od najvisih formu-
lara za dzizju, а prema tome i od srednjih i najnizih. А posto prihod od dzizje
spada u najbolje prihode muslimanskog fiskusa, nije dozvoljeno da se unistava i
Ь Visak koji Ь se ю povecanjem do seriatske granice, sigurno ј е i jasno
da с е Ь ',JOdesno da se odredi za г vojske »Asakiri mensfi.rei Muhamediye«.
S obzirom na te okolnosti treba nastojati da se suzblje zulum koji Ь se mogao
pojaviti od strane dziz]edara u pogledu prijasnjeg povisenja ove dzizje i posljed-
njeg zakljucka. I prema Ь Ь с е izdana moja visoka naredenje, а i svaki'put с е
se ispitivati i kontrolisati. One izmedu njih koji budu cinili takav zulum i nepravdu
i koji budu uzimali vecu dzizju od raje treba javno kazniti, da Ь stvari izasle na
vidjelo za pouku drugima.
I ako su u tom smislu izdavane moje visoke zapovijesti i pored toga sto su
do sada nekoliko tputa davane potrebne opomene, ipak ј е kao i prije na svakom
mjestu vrsen zulum od strane dzizjedara. I prema onome sto ј е ispitano, na nekim
mjestima ј е kupljeno od raje 70-80 grosa i vise nova.ca, gdje Ь г uzeti 36
grosa. Jasno ј е da ј е zbog toga ovaj postupak nanosio veliki zulum raji. Meautim
jasno ј е da ј е duznost svih da na svaki nacin treba stititi i braniti (cuvati) raju,
kao boziji a,manet.
Kad Ь se od raje za njihovu seriatsku dzizju г samo г е Ь г о   oCigledno
ј е da Ь za njih Ь tesko г Ь toliku kolicinu г е Ь г а Zbog toga, da Ь se ubu-
duce г а ј а spasila od zuluma i г pravda i г   da Ь se u tpitanju povi-
senja dzizje postupilo umjereno, г а ћ ш а ј е dihem cistog г р о 1 gros. К а о sto
iziskuje casni г   ubuduce od г ove 245 (= 1245) godine ima se urediti
i г to, da se od najvisih lista za dzizju н 48, od г 24, а od naj-
nizih 12 gro·sa. А visak novca koji с е se postici г ј е za Ь od mukataata
(»mukataat hazinesi«) za г vojske г г
Ali da prilikom ove povisice dzizjedari ne Ь to uzeli kao povod da н
duplo vise novaca, koliko se ј е do sada uzimalo od г а ј е na ime lista za dzizju, ubu-
duce se ima toliko uzeti, а ne smije se vise uzimati. U pogledu ovih lista za dzizju
dzizjedari г neke г   kao sto ј е kaznjavanje г а ј е   sto ј е protivno ca-
snom г Tako oni od г а ј е koja ima da uzme liste za dzizju а koja ј е г
sna i nije u mogucnosti dati najvisi i г iznos, г najvisi i srcdnji
iznos. г ј е da oni silom daju liste za dzizju ю djeci muskoj
i zenskoj. Ubuduce oni se г kloniti od. davanja г maloljetnoj muskoj i
zenskoj djeci, ј е г ј е to protivno seriatu. А г а ј koja se smatra obavezno.m ima se
dijeliti i davati prema imovnom stanju, vec prema tome kojoj od tri klase najbolje
odgovara. Od г Ь mora se nastojati i paziti da se ni na kakav nacin
ne ucini nepravda. Da Ь se doznalo ono sto bude suprotno, tj. izdavanje potvrda
й   i supromo casnom ц nepravilnosti, to ј е nadziranje
_______________________________ D __ z1-"'zja ________________________________ 89
toga stavljeno u duznost sudovima н svim г Ako Ь se neko usudio Ciniti
nesto suprotno i to se bude utvrdilo, kogo·d Ь о dzizjedar ima se р о zasluzi ko.zniti.
I od г valija, sudija i mutesellima neka se neovlasteno ne uzima 11ovac
pod imenom »buyuruldu avaidi« niti pod kakvim drugim imenom.
U tom smislu slace se na razne strane uhode i ispitivati stav dzizjedara. а р г
cim se sazna zulum i г prema raji -- suprotno mojoj uzvisenoj zapovijesti
- da ј е to jedan izmedu dZizjedara ucinio, odmah с е р г е а njemu Ь izvrsena
zestoka kazna. I pod upravom kojeg valije i mutesarifa to bude, Ь с е г i
valija i mutesarif toga kraja. Stalno i trajno treba da se trudite i da nastojite da
postignete to da se u vezi s tim ne cini nasilje i nepravda prema raji. Vodice · se
kontrola i s ove г Kako postupa dzizjedar jednog mjesta г а ј istpitivace
se Ь preko uhoda koji с е Ь poslani, Ь drugim putem. Oni izmedu njih za
koje se utvrdi pogreska, kakvu oni kaznu budu zasluzili, treba da svi povjerenici
moje visoke drzave, ne povodeCi se za osjecajima, nastoje i paze da se odmah izvrsi.
Т о ј е na .Drzavnom savjetu koji ј е odrzan u Fetvahani jednoglasno zakljuceno. I
kad ј е za to tra2eno odobrenje od mog carskog velicanstva, izdata ј е moja visoka
carska zapovijest, da se stavi porvisica na ш liste onako, kako ј е to na
dozvole casnog г odredeno, pocevsi od 245 godine, i da se to na spo-
menuti nacin sprovede. U о ш smislu izasla ј е moja velicanstvena carska zatpovijest
(»hatt-I humayun«). I р г е а njoj visak prihoda koji se Ь od ovih poviska
ima se naplatiti u dvije rate: prva rata ima se naplatiti u г г navedene
godine, а druga prvog casnog redzepa i ima se zavesti u racunovodstvu za dzizju
s tim da se preda blagajni za mukate (»mukataat hazinesi«), jer е to odredeno isklju-
civo za troskove (izd,a:tke) navedene vojske. Predati su г mjestima ;Imu-
haberi i izdate su i otpremljene moje casne zapovijesti, koje ј е trebalo zasebno
izdati mojim zasticenim zemljama.
I tebl, navedeni dzizjedaru, izdata ј е i poslata ova zasebna uzvisena moja
zapovijest kao obavjestenje i objasnjenje.
Zato kada ti dode i kada ti iz jasnog sadrzaja moje visoke carske zapovij-esti
г bude poznata, г е Ь а da u smislu visoke sadrzine moje velicanstvene carske
zapovijesti koja ј е s cascu izdana, а s obzirom da ј е prema casnoj fetvi odredeno da
se na opisani nacin- racunajuci od г 1245 godine - od lista za trl klase
uzme od najniZih 12, od srednjih 24, а od najvisih 48 grosa, da nastojis da to sto
prije predas Ь za mukate (»mukataat hazinesi«), k•ako dospiJevaju r.ate.
Ako se dozna d.a se suprotno seriatu i г о ш fermanu tereti malo-
ljetno н i zensko dijete i da se daje najvi1sa lista onoj г а ј koja ј е oba-
vezna dati najnizi iznos i ako se tome slicno Ь н е cinio pritisak i nepravda, sigurno
ј е da с е se izvrsiti odgovarajuca kazna, bez obzira ko su dzizjedari. Treba da na-
stojite da prema tome savj-esno щ i т   а da se do makstmuma cuvate
i klonite onog sto ј е tome suprotno.
Izdan ј е moj н ferman, da i ti naV'edeni kadija, postupas u ovom р г е
а mojoj uzvisenoj zapovijesti i da ј е slijedis.
Zapovijedio sam ovo:
Kada on dode s mojom casnom zapovijesti, treba da u smislu ove moje casne
uzvisene zapovij•esti, koja ј е о ovom na obrazlozeni nacin izdata na svecan nacin,
postupis р о njenom visokom sadrzaju.
Tako da п   п а moj casni znak da se
90 Hamid Hadzibegic
23
Bujuruldija hercegovackog vezira Ali-pase Stoeevica
(1 muharema 1251 = 29 aprila 1835)
Upucena ј е nevesinjskom kadiji i muteselimu s naredenjem da se dzizja п а
pod.
1
rucju nevesinjske г pokupi i novac posalje.
Drzavni arhiv NR Bosne i Hercegovine, Akv. br. 758 (original).
а _,l.:; f- (.> .... ..:., I)':J 1 3 Ј t,.:; 1 3 "'1.,::,.; .s...t:; 1 }:1::.,::,.; -il: Ј о ) .. :, ..:.... .. Ј
ots-') Ј 31 l&; 1 Ј Ј
  у ot: _ _, ot:_, у c.>lt\ у о Х а Ј Ј о ј otJ,o.Jl;. ;Jbl Ј
ј JIJ3i )_,$" • .\,. ·1_,1 I.S':.l:_; ...t;....;t3\ ottl_"..\ oj-•o...t_&" Jls: ..:_,l,.) l; Ј   а ot!y; ј Ј
  ); м >1.5);:'" Jl,. J...t; у   о у у • I.S'A!y; ј Ј C>..._l; о у ..)...t;}c..!y;
o...t:;".. ј c..':"l_, ot:bl:, '-t;:l_, о Ј Ј ._;l .. :,. o...t;J.I3\ a,._,l .. ,. IS...t--:.1 ottl"..\ ots-'o...t&"
1
1_;:11
oxl;.\;) Ј у   r-l; otl); otls: Ј     ISJys-' ... f_,; о Ь .13_;-., Ј y;_s-' )\)
Ј ,:;_,5" ); otiJ; J::,o.=-=:;3t_ .... а х   Ji_,,-1   3 ot:l .• _,_,J .• 1.5\.ls:) :_;< .... :,.
...::....;3 Ј 3 ...:....9.) 3l::s:l Ј ј с л Ј 3 );:_-; 3 Ј   3l,.l..:; Ј   Ji_,,-1
); Jls: f\ о ј ..:,x.:;l:::; Ј ..:,l:131 Ј Ј <1. .. -tl:;-'3 3 3 Ј .j;)<t:>=,.l_,. 3 Jl,....t,\ 3
rl_;:l\ Ј oJ.:;l;     3 ј   Ј 3 o...l;:';"-;) ,)-"_}-')'' ot_l::_, <t/ik,o ); 3 О
. )J..:. .... :t31 А 3lks:1   Ј 3 Ј о 3 ):)=-=:; .s...tt)_,::-: 1 ..:.,;) )l:_, _".   Ј 3 а ,. 1_,1 .s3l"..
J"..l=-=:; ..:,x;)t;. 3       3 Ј .... " .SJ.I)y:;-;       Ј   о Х Ј о Jl_;, ot .. : .... ;
Poznavaocu seriata plemenitom gospodinu n.evesinjskom Ь neka mu se
poveca vrlina- i ponosu vrsnjaka i drugova, casnom gospodinu muteselimu ne-
ka mu se poveca vrijednost, dostavlja se slijedece:
Uzvisenim fermanom meni ј е prepustena stvar kupljenja bosci s listama ne-
muslimanske dzizje za ovu 1251 godinu u Hercegovackom sandzaku, koji se nalazi
pod nasom skromnom upravom. U vezi s tim od bosci s dzizjanskim listama spo-
menutog sandzaka Ь ј е putem zakupa ustupljena bosca s dzizjanskim listama
nevesinjske kancelarije za navedenu godinu s poznatim prihodom· fiskusa.
Prema tome kada to saznas, treba: u smislu visoke carske zapovijesti i prema
odredbama dobrog reda (zakona) koje su utvrdene za dzizju- da posredstvom suda
otvoris spomenutu boscu i da razdijelis i podijelis liste za dzizju ozriacenoj raji, koja
ј е nastanjena na podrucju spomenute kancelarije, te da uredno prikupis i uberes
mirijski prihod. Uz to treba da spomenute prihode fiskusa sto prije u potpunosti i
u cijelosti uputiS i otpremis nasoj Ь
Dzizja ш harac 91
Treba dobro da pazis da podmiris svoj dug, а da se cuvas i klonis od uzalud-
nog odgadanja , od nemarnosti i nepaZnje.
Ovom prilikom napisana ј е u Mostaru ova bujuruldija о kupljenju dzizje pu-
tem zakupa i izdata od strane Hercegovackog sandZaka te upucena Ь s tim cia se
cuvas i klonis od uznemirivanja i nepravde prema navedenoj raji trazenjem, su-
protno visokoj zapovijesti, makar jedne pare i 1 akce vise od cijene utvrdene za liste.
S bozijom pomoci kada ti dode, potrebno ј е da radis i postupas prema н
н а da se cuvas i klonis onoga sto ј е njoj suprotno.
Prvog muharema 251 (= 1251) godine.
24
Bujuruldija hercegovackog vezira Ali-pase Stocevica
(1 dz. I 1254 = 22-VIII 1838)
Upucena ј е nevesinjskom kadiji i mutese/imu Lutfulah-ag·i, kome ј е ustupijeno
kupljenje diizje и tom kadiluku. TraZi se da se diizja sto prije pokupi i novac posalje
vezirovoj Ы
Drzavni arhiv NR Bosne i Hercegovine, Akv. br. 759 (original) .
...t) Ь • Ј ot .• J., 1..5...t:;\ }:l:.,a.; Ј
ots').):J.)\ Џ о
Ј А Jl., ..)l.) ot:-:>:::_, • Ь Ј У .. :_..., .. :..., u.H\ Ј
JIJ-'1 a .... l.,a.; .:;:""""-'; JIJ-'1 Ь f> ..)l:J-'1 ottl::--1 ""'";ktl;.
}:: IS'"l_'i,. ) ј о а   Ј Ј о 1 r I_;:J 1 ":;.) Ј )"' 1 .)......:>::-" •.. , • .); )"' .. :..., Ь ...
  ј ots')...t$"')5"' o...t9...tJ-'\ м !.S...t .... Ј .... :!-'1 ri_;:J\-' ottl::--1 ot:...,o...t&·" Ь .tu1 ......ihJ
  ь Ь .l.,a.; JIJ-'1 .. Ь JJ":t-'1 ь .. l.,f- ..::.-;) .. ,.
l..a.:;l-' '-;-'l::.l-' ._)...\;):.}):. Ј ь Ј r:-;:;-' t:'); ":'_)L._,) b;l,.-'"""),.
otl-:_1 "l::"""-' _,,-' l::.,\ ...t;.J-< Ј о Ј о ј Ј L-
Ј Ь Ј А ј oX;l; Ј Ј ..)Xl;:.,.".,.;.) ј о ._)...t;L..)""")A
J..L..:., .... :t-'1 Jl...,JI · • ·-' Jl...t.,ol-' i.S...tJJ.J:: у ..
Ј b::;':Jl::-- ј Ј .... .,   Ј Ј У ots')...ts'I о Х Ј о Jl,.:; .tu\ .l;;,
!.S...tJ).J;:: Ь Ј
Poznavaocu seriata plemenitom љ ш nai:bu - neka mu
se poveca znanje, i ponosu vrsnjaka i drugova, gospo,dinu muteselimu - neka mu
se poveca vrijednost, dostavlja se slijedece;
92. Hamid Ь
Uzvisenim fermanom, i и и odabranih odredaba, и и mi ј е и
slimanska dzizja Hercegovackog sandzaka za о џ 254 god.
Od njenih bosci s listama и и ј е и и и bosce s li-
stama za Nevesinjski и za и и и ove и и и
и и и ш и и и
Prema tome kada vam ovo Ь и е poznato, potrebno ј е da и boscu
posredstvom seriatskog и odrijesite i otvorite i da te liste и и odredaba
podijelite i razdijelite na glave navedene raje koja ј е nastanjena и ш и ka-
и А prihode и treba sto prije i uredno da и i и od о Љ
od kojih treba, te da Љ и и i otprcmite nasoj Ь Uz to da se dobro и
i nastojite da podmirite dug.
Ovom prilikom napisana ј е i izdata ova и iz Mostara od strane Her-
cegovackog sandzaka i . . . . (prazno) pos}ata s tim da se klonite od и ш i
и Ь vise novaca od raje.
Ako и Allah da, kada vam dode, potrebno ј е da radite i и
prema и а da se odvec cuvate i klonite toga da dozvolite da se dogodi
nesto sto ј е protivno.
Prvog и й 254 godine.
25
Bujuruldija Bosanskog divana
25 zh. 1256 = 17 februara 1841)
И р и с и ј е se п ј glamockom muteselimu М ehmed-begu, pov п za
п dzjzje п а 1podrucju tih kadiluka ј п di}elu Ј а ј с а ј п sa п
com. Bujuruldi}om se п а п carske zapovi}esti doki<ia п dzizje pod zakup,
а zavodi se п ј е п о п putem pov п
Orijentalni institut, sidzil travnickog kadije, br. 32, strana а
С Ј   <..5':_);; Jlso. olS";;   Ј  
.s } ... l; .... =:"::; ):'. 1 L ј .)     а   1 Ј   ј С Ј l_A; '-:-'}.) 1 U> ... l __ :,. .s) l_A; у .)
\..5; ;l .. _.:, Ј о ...\ ... ""',. yt:; )"' .:.,l_:l; .. Jl"..\ ... : .... о   .,:..;L.\   3 Ј ;'" 1 Q:_,
..:..f=.l •. .,. }f=., .s   rl __ : ... .) rl __ :,. :11 ... l"' х 1
.. 5") _):r _) 1 1 ..::.,--:-._; .s)) 1 1 .. l ... ::=H, .)
_;. ... C:I.J\ <tJl"..\ о Ј   Ј о <t:,..,
3
;
J..Ji .:.,_)1   fi' Ј       . Ј   ..  
.:_,...\;} о 1...\so.l ..   Ј о     J..Ji Ј д .:.,.)1 д .. ,  
3 ) I u sidzilu fojnickog kadije (Orijentalni institut, Ш br. 44) postoji bujuruldija istog
sadrzaja, datirana 1 muharema 1257 godine (23 februara 1841). Prema toj bujuruldiji kupljenje
dzizje u fojnickom i visockom kadiluku pGvjereno ј е Mula-agi i Mula Ahmedu.
Bujuruldijom od 1 muharema 1258 godine (12 februara 1842), koja se nalazi и щ
sid:'ilu, щ se da se od na ime dzizje щ р о 15 grosi.\.
г с \""'l .. с ь ь \';=?] .... ь :.i"':' ь Г Г 15)\';[ .... f'
ь ь   jf'

Т

"'--;:=«[' Г .... о

iv -<:.(7-)'.-(0 \(\(") Ь С о ј Г Ь (,\)-]( 0'-.$1 г   ',.-..(' ь т Ј
Ј i ' ·' · ' ј 1 •• 1 • • li· ,\1
ј ј :r\'   ј Г ь Г ь ь р • .... \-:s11c(' w\ ;'1'   \i:...-'1'
ь о ...... co .-:""'>f' \-:s11:p .,r\<F'f' '"'::::::;--]\' 1-:;:-.... с Г
.-.. р ь __s'l' Ј ј ј ј Ј г ь С \bJI!Io 'Jf\C'o i-'1 ;.:;]\" ь ј
ь Г .. .. 11::-.... ,..,(' ;r ь ....

.... .-r{.-.... -:s\)1,5"'\' ь

ј .-::r51; [c:-rr] { 1'ri--r К ь р ... 151 о
ь Г .-
1
co .... -:ro,

Ј Ј ь
1
1-.... ь -:::
1
.--.... с ь f'

ь ""r

ь о

ь ь р ...;,:\ ь с С   ... С ь ј ....
'
ь .... { 5'1 ь .... 151 !:1-:s--=' \: .... '1 .... l ь \;-.\' ь ;r ь
ь   r-:!j1 у ь   .-:•[f' c7-prr;: у Г -:;-::{ ь ь

о .... С с
Ј ь ь Ј .... Р ':'\J<P'ro ь ::;r { 5'1 с • г ь Ј .... f'
1:-----S" ;r ь ј ј 1' 0'-$"1 "'1 -:11\ •   <P'r (-:s11 ь lr--....
.... Р ь ':'\IJ ь .... Р ь ь г с ь А ;r ,..,:-.... У Ј ь
У .-r .... ь ь !:; ... Ј ь ь о ь (ic-o ;r о
ь р о ..... ь А

ь

ь

51 \-:!j.'i .... ь

с о
5'1 \' ., ....   ј r г ... Ј ь 1 л г .>1-:r ь

с I о {,.
ь ь н г ""':1 ь ь .... !I: .... J"'f'
ь

ь

.... rr .-r
1
<P'f' .... ""'=?-]\' ь

.... !1r р

Г
1
c•1r ;r {;, ь с о .... '1-:;:;--S" ь у С 5" С Ј ь Ј 51 н о \-:s\'i:p Р ;r Ј
;r "'1" Э lc"'l" 51"')'( ь р г ... ь Ј li\'l'lr 51r 5!\(
.
ь

ь р г

ь ј ј ....

 

ь г

....

ь п   с Ј г ... -5"'

ь • ...:-: ....

Г о р ;r

т

ь

.... Г "'[:: .-::: .... 1""]1'1' ь 1{\o-:rr: 51:;1 о Г О с { "']\' ј Ј
    Г ь

.-::: .... с о -:;-]<11"'; Н ь Г ь • т 1:7-r:
ь {f'

г

.... Ј ь .....

Ј ь
1
·,T .... :::::SI"

ь

 
ь ј \1'1' Ј о ь С о р г ь Э if1 Г _,..,.-5'
Е
щ ч ш и ю
94 Hamid Ь
с Ј o...L;::>_)) _, L.J:-:>- с )<> -'' Љ   ј ј Ј ..:..,)L.:..I t:"' )'. _ _, 'il; lS'-::'"l-.1 ..:,_,=:":'.\
е Ј Я .•     o}l_.,::,; ..:,::>__; ....     Ј -.)...LJ-:_,Q."":; clo)_,)'j,. .. х .t:t_,\
):;::> _) Ј А       Ц ,S} Ј   ј о Х ); oL• ); _)       о   ls'"l х .t:l; J-;.D:::; Jl-.)1 _)
,s) _,5" и   cl::l::.,.;::> _;; ... ; )" _,, _".1 .• ... .... l"" .• J 1 Ј ':1 _, ):;::> Ј 1 _, ,s )k ......
l_,.t _, .t:_, -'' Ј 1 ..:, ::> о Х 1 ::> l9 _, ..:, х Њ .. .t1) _, ,s х Ј Ј 1 .tb:>-)\,. .t:J) _,5"
.tf:= )...LS")f=> • )...L.:. .•. J; )l-:_...3 _, )I...L.,.;::>I _s...Lt)_,;:-; • ... • _, Ј _, U"'::ls'"
Ponosu uglednika i plemenitih ljudi Ь visokog dvora cehaji causa
Bos. ejaleta muteselimu Livanjskog i Glamockog kadiluka plemenitom Mehmed-
be-gu, kome ј е na nacin povjerenistva ustupljeno kupljenje dzizje na podrucju kan--
celarije spomenuta dva kadiluka i na polovini podrucja Ј а ј с а i Travnika sa Zenicom
- neka mu ј е г slava, i poznavaocima seriata gospodi njihovim Ь -
neka im se poveca п te pono,sim.a vrsnjaka i d.rugova bezima i agama mutese-
limima i muteselimskim zamjenicinia -i ugle,dnim ljudima u zemlji i svim radnim
ljudima - neka im se poveca ugled, dostavlj.a se slijedece:
Nemuslimanska dzizja u Bos. ejaletu davala se ј е р о starom nacinu zakupci-
ma. Ali i ako ј е od svake raje koja ј е bila zaduzena treba,lo uzeti р о 15 gro8a, veeina
zakupaca u teznji za Ь mat. koristi uzimala ј е od nekih 17, а od nekih р о
21 gros. Osi mtoga utvrdeno ј е da su i od maloljetnika naplacivali toliki iznos
novca, te da su ondje gdje ј е Ь moguce pokupiti dzizju sa 3-5 ljudi Ь sa
30--40 osoba, trazeci pri tom hranu za konje i za se i time cinili siorti raji hasilje
i nepravdu.
PoSt.o se ј е uvidjelo da ј е ovo posve suprotno i protivno visokoj carskoj zapo-
• \
7
ijesti, potpuno se ј е odustalo od toga da se navedena dzizja ubuduce ustupa i daje
pod zakup ш Sprovodeci ferman pravednosti njegovog velicanstva cara
koji ј е iz-dan s cascu i u skladu s щ boljim nacinom nadeno ј е podesnim i odo-
breno da se ktipljenje i Ь navedene dzizje vrsi putem povjerenistva.
Zato vam se spomenuto kupljenje ustupa putem povjerenistva na slijedeci
nacin:
Sa koliko se ljudi dzizja spomenutih kadiluka moze potpuno prikupiti za 1
mjesec treba da se s vase strane odredi toliko ispravnih i sposobnih ljudi. Kad oni
dodu u jedno selo, oni с е u prisustvu njihovog kodzabase i kneza, s tim da se od raje
niko ne skriva, naplatiti р о 15 grosa ser. dzizje podjednako od svakog podanika ne-
muslimana (»zimmi«), od polno zrelog mladica do 80 godina starosti. Da Ь raja imala
dokaz i da se dzizja ne- Ь ponovo г davace se raji potvrde о uplati (»eda tezki-
releri«) pojedinacno na ta:nkoj hartiji ovjerovljene pecatom cinovnika za dzizju, а
koje с е sadrzavati njihova imena i licni opis. Od maloljetne djece ne smije se tra-
ziti na ime dzizje- ni jedno zrno.
Dzizja Ш harac Q5
Kada cinovnici za dzizju dodu u rajinsko se1o, dace im se hrane koliko ј е za
njih najnuznije i р о 3 oke stocne hrane i dovoljna kolicina slame za njihove konje.
А nista vise ne smije se traziti od raje i time ciniti nepravda i nasilje.
Posto ova dzizja spada u drz. prihode te nije nikako dozvoljeno da nastane
manjak ni za jednu akcu, to osim maloljetne djece koliko god ima raje u navedenim
kadilucima ne smije niko blti prikriven nego se mora svako tpronaCi. Mora se u
potpunosti naplatiti dzizja i onih koji su oslobodeni i koji nisu oslobodeni. Dogodi
se da se kaze da ј е ta i ta raja toga i tog,a ili da ј е u vezi s tim i da se prede preko
toga.
Buduci da с е se poblracima dati iz Ь dovoljna nagrada, ako se oni
time ne budu zadovoljili, nego se odaju pohlepi i zloupotrebl, to с е se tajno kon-
trolisati i ispitati i nece se propustiti jedan cas а da se nece kazniti primjenom
carskog krivicnog zakonika. Ukratko, kogod u tpitanju dzizje bude vrsio skrivanje
i bude se povo·dio za pohlepom i cinio nesto sto ne odgovara, te nastane steta za
fiskus, na njega с е se kazneni п primjeniti bez odlag.anja. Zato treba da svi
paze na to.
I ti, imenovani zapovjednice, kada saznas da su ti navedene dzizje ustupljene
na nacin povjerenistva, а i vi ostali (kojima se ovo upucuje), ka'd vam stvar bude
jasna, treba da nastojite da se- kao 5to ј е gore izlozeno i obj.asnjeno- prikupi
dzizja р о 15 grosa podjednako od svakog, od sve raje koja ј е nastanjena u spome-
nutim kadilucima pocevsi od polno Љ mladica do 80 godina starosti. I kakva se
god vrsta novca bude prima1a od raje, ima se bez zamjene poslati i dostaviti nasoj
Ь
Od maloljetne djece ne smije se niposto uzimati dzizja. А narocito se treba
cuvati od postupaka kao sto ј е vrsenje nasilja i nepravde prema raji.
Treba zapisati i zavesti u defter imena, godine starosti i licni opis maloljetne
djece koja nisu zaduzena seriatskom dzizjom i od kojih se dzizja ne uzima. А da Ы
se znalo da dzizja nije uzeta, treba iznad njihova imena staviti jedan »mim« (m).
Posto с е se navedeni defter kada ovamo dode sravniti sa starim defterom i posto с е
se nakon ublranja navedene dzizje odrediti s nase strane narociti inspektori i poslati
u kadiluke te stvar ispitati, to se treba prema tome upravljati.
Navedena dlizja ima se u potpunosti ubrati u toku jednog mjeseca. Potrebno
ј е da se ovamo upute potpisani defteri i defteri onih koji placaju dzizju kao i ci-
novni.ci za dzizju radi obracuna. О tome kao i da lijepo razmislite spomenutu stvar
i da nastojite da spasite sami sebe od padanja u sramotu, izdata ј е i dostavljena
ova bujuruldija od strane divana za Bosanski ejalet i sandzake Klis i Zvornik i
grad Travnik. Potrebno ј е da р о njoj radite i da prerna njoj postupate.
25 zulhidzeta 256 god. (17-II 1841).
26
Bujuruldija bos. valije Osman Nuri-pase
(23 muharema 1261 = 1-II 1843)
Upucena ј е sudiji za Travnik i Zenicu te mu{eselimu Zenicke nahije. И njoj se
iznosi da ј е kupljenje dzizje и Bosanskom ejaletu, izuzimajuCi Hercegovacki sandzak,
pov jereno valiji. О п ј е Ь dzizje п а podrucju ю kadiluka dao
pod zakup Hafiz Nedimu iz Travnika s tim da о о   svakog uzme podjednako р о 15
grosa.
Orijentalni institut, sidzil travnickog kadije, br. 34, list 18.
96 Hamid Ь

,s }.:;__ra=-- ,S)__,;
... l:.k; ,sx91 }:::--\...,..., ..s-..Sl:o- lS'"'k9 L ... )\,..::. ...::... ..
<..5})\ Ј ...::...<1 .... ,. о у Ј с __,t.:;js:. ..s-A:::--\: ё ј Ј Ј Ј
... 'f)
3
:1.) 1 1 )) t;,.
<t:s:. ј ч ..) \IJI у J.>....ti.J\ <S.Jl:o- ..... Ј , 1_,1 ј х
о ј o...l&s:. Ј k ..) \,.} о А (..)'"' _;. .... :1 \ \ ,,};-;..:>.".; Ј )"' \ о Ј
.
4.:-;s:. _;;, ј ь Ј :_y-s:::. .... :,. ox ..... k9 L 4;.Jij о ј Ј Ј Ј <tll::--1
rl)l <tll::--1 ... :__,o...t&s:. lcl t.' . ...t; k9l::-- (.>lf:=;:;JI] ... ... ,.__,t,.,. ј Ј д )"'\
:_yk__,:,. ј ј ,. k9 o...t9...tiJI __,t .. ,. F"' ..,') f"' _;. .... :l9
Ј ":.>-11 Js:. <S}<t;-;s:._r. ј ::J}:I.J\ '-:"'_') Ј Ј -f.·•);:'f J>i>IJ"'
._:,\;';,.);';f= ..;,:>11 ... J>i>l),. Ј Ј Ј д о х )1, 4.;:11 l..:f'Y rj:l. J)4.IJ\ ..fJj
.._=;-;;\,.,. '-:"'JIJI А о ј Ј o...t:l.._l.._s:. о ...:,l:z.o Ј Jl..ikl
... : ..... о ј } Е Ј ј J.ol....:ll ... Ј
С ... ...:,l:IJI Ј ј \,.t..:; .,)...t:xf= '-:"'JIJI Ј ј ј ._:; .. Ј ,s...t .. .:; Ј
oi...i.:; })yl .. ):\,;,. ..,,.[l;;JJ__,..,I .. .... ј
Ј ј .f'o о cl.l.._IJ:J х .._;__,'f}_, Ј
.2.> Ј ..) Ј 1 ) о Ј o...t.9 ...t.l 1 __,t.... u;;....t-s::_:_, ...::....:..i:'f у <t:l 1 i..:f' __,... Г j:l.. .._-;:::_: _ _, Ј
о ј ...... ј .... Ј Ј д ...:,':JJI   Ј .. l::s:-1 ... Ј Ј
:_y"'l:,. ,sl;o) ..s--....:IJI r:l....) Ј о ј ј Ј у у Ј Ј
.2;\tl:o- Ј t: .. ,s...t .. Ј rll; ... :_jf= ... Ј Ј J)t;. .2.>__ra=--
<SJl:o- ј l. Ј Ј ј ј о Х Ј l:s:-1 Jl .... 'f д <.>-"'ll )__,:') <ts:.} Ј
r)
·:l .. Ј )l...t..,l Ј Ј Ј ,s...tl) __,..::, 1 .. Ј Ј 1 Ј . Ј .. :,1_,1 Ј .._:_, ...::...IL 1 <..5 •• .•
... . ... .... .. ... '-" .... .../ ... ....
...::...'f):o- Ј Ј у <t'f)...t'fi oXI__,.., Ј Jl.;, Ј lks:-1 .. __, ..
'\'i' ......... r п Ј ).i:o- ..)...t:s:-__,9.) .2;\tl:o- ј t: ... ;__,') J)t;. ј
Poznavaocu seriata plemenitom i Ь gospodinu sudiji kadiluka
grada Travnika sa Zenicom - neka mu se povecaju vrline- i ponosima vrsnjaka
i drugova muteselimu Zenicke nahije cijenjenom agi i uglednicima toga kraja i
svim radnim ljudima - neka im se poveca vrijednost, dostavlj.a se ovo:
Primjenjujuci utvrdeni nacin kupljenje i Ь seriatske dzi:zje od raje na-
stanjene u kadilu·cima Bosansikog ejaleta, izuzimajuci Hercegovacki sandzak, а г а с
Dzizja ili 97
najuci od muharema ove щ i prve godine, ustupljeno ј е nama s visokim
fermanom. Od spomenute dzizje н i ublranje dzizje od raje nastanjene u
kadiluku Travnik sa Zenicom ustupljeno ј е uz poznatu naknadu i dato pod zakutp
posjedniku bujuruldije Hafiz Nedim-a.gi iz Travnika. Kada to bude poznato vama
spomenutim kojima se ovo upucuje, treba da omogucite da se od strane spomerlUtog
zakupnih.a ub·ere i pokupi seriatska dzizja podjednako р о 15 grosa od raje koja ј е na-
stanjena u spomenutom ka·diluku, od onih koji su unisli u doba 1polne zrelosti i koji
su stekli mogucnost da daju dzizju. Ali da se ne uzima ni jedno zrno niti i jedna
akca od rajinske djece koja jos nije н и do:b polne zrelosti, а niti od onih koji
su nesposobni za rad i odvec stari, koji posjeduju bujuruldiju da su oslo•bodeni.
Da pa·zite da od 3-5 koldzija vise ljudi ne obllazi sela, te da se bez razloga raja
ne uznemirava i da ј о ј se ne cini nepravda. Da vodite ra·cuna о tome da se raji, koja
ј е obavezna dati dzizju i od koje ј е dzizja u potpunosti naplacena, izda stampana
dzizjanska lista. Da pazite da se raji osim stampanih lista ne daju, suprotno г
zakonu, potvlde !pisane rukom п (»tezkire«) п druge isprave (»sened«).
А ti, navedeni zakupnice, kada i tebl stvar bude poznata, treba da kupis i
Ь dzizju koja ti ј е ustupljena pazeci da postupas onako, kako smo gore istakli
i upozorili, te da se u ш potvrde о zaduzenju (»deyn tahvili«), koju si predao
mojoj Ь isplacuje i 1predaje ekvivalent mojoj Ь kada н rate do-
spijevale. Da dobro pazis i nastojis da se suprotno zelji Njegova velicanstva, koja
tezi Ь ne dogadaju nikakv·i stavovi prema siroti raji koji Ь Ь н ma
kakvom zulumu i nepravdi.
U tom smislu od strane marsalovog divana za Bosanski ejalet, za sandzake
Klis i Zvornik i grad Travnik napisana ј е i :zdata ova bujuruldija koja sadrzi
tvoju duznost kupljenja navedene dzizje. I ona ј е predata spomenutom zakupcu i
poslana. Kada s bozjom pomoci dode, ј е da radite i postupate prema bu-
juruldiji, а da se cuvate i klonite da se ne Ь dogodili kakvi suprotni stavovi. Tako
se nareduje.
23 muharema 261 godine.
27
Bujuruldija hercegovackog valije щ
(13 muharema 1269 = Х 1852)
Upucena ј е upravitelju Konjickog sreza Hadii Mustafa-agj, Ь т
odbora, uglednkima boga kraja, te т ј kodiabasama. Bujuruldijom se nare-
duje da se diizja kupi р о najniioj stopi ј to preko varoskih i seoskih kodiabasa.
Kupljenje diizje jzvrsice se и tri а е 11 ю sest mjeseci.
Orijentalni institut, dokumenat br. Ы
) .. Ј   О Ј --<:) ->):--<--\S'La; ...)1)_;'}1)
-.> j,?"k )_,...., _, -.> _,     _, .;:..s::J+,. о u-i::-=,. -.sk""'l _, .__;,; 1 _,1:;"_,_,.
Ј Ј 1 1
Х l,a:9 1 ...) '}_,1 )::;5')1) l}::;.,=; о Х ..:_,\; _)\ 1 Ј Ј 1 r f=" Ж
о .t.l::; ......... J_,l?- r-'-"' Ж Ж )_;1. J. .... :t\ d.;.t.:j:- Ј
7 - Prilozi za orijcntalnu filolojiiju
9 __ id ____________________________ __

ј д J_,,cl т .. ј • • ..
1.5::-=::; _, 1_, i:':i 1 uJ.t Ј 1 1 1 Ј i,c Ј 1
о jL Ј о j,..t.;l,a.H;.. с а о х ol_ .• Jll Ь Ј uJ.I.J '}\
а Ј .... ! Ј Ј с Ј С .. с ј .... :)IJ.so. .:_,l,.) .t. .. h; у Џ
<.$3'" Ј J.>.J.I.J\ u'>tso.I.J_;:.; l; o)l49 jl_, о Х о
у ь о uJ.;)::;) oJ.9J.I_j\ pl,.,. ;)\)\
..::...:kl_, И .... :,. .. h9 d _ _, Ј .t.:_,_,, Ј pl..,. Ј Ј
.. I l;)\ н J:L Н т
и .. Ј Ј .. о Ј џ ij':i .. ј
Џ Ј l>"":_; J_,:t3 1 ь Jl .. ("''"'I.J Ј .. Ј Jl)'.J u':i.JI ј ..
У Ј Ј (:-ll; о Ј ь ј d_J<t:_, у Ј Ј [_.
u)}o§'j.:; .. Ј U.)J) .... .,o if) _)_,l:i> Ј J<t>l) ..
t->:b,. d .• JJ:' . .J )-1 ")f=j:; JJ.t.l_)\ д )-Jt> if) Ј Ј д
);.:, \ Ј '7 Ј \ \ lhso. \ } ј А о о ) _>,0.; о Ј Н Ј .... ::;\ [; _) U)) ј
  о Ј д .. ј о u'>t:.J:'.-' o}o)f=j'j
о о ј Ј ј Ј • Ј lkso.l }o§'i.:; .:_,l:t_,\ <t-l:;-=·• Ј ј Ј
Х о Jt .• Ј JJ.t.:l Ј Ј о о Х .... ..::...9 Ј .... Ј Ј '7->1, _,)'
" .. Ј Ј ы Jl .. )\) .. .:"J.:_.,_.:t.JI Ј а ) .... _,, Ј ј .. l
_, ..::... .... "..) .. 1):-1 if) о Ј А .. Ј (.$"' ..
uJ.:} Ј с ь Ј А о Ј о I ј Ј Ј Ј ь
J:-.t.H9 oJ.;_,:I)_,1 d.:._,f= oJ.;l; _>; §'1 Ј Ј Ј Ј .t.l); Ј о
"=-:- U)<l..o.);),. Ј .• \_, <t:;-=l)_,f= --?L .... _, Ј .. Ј
(..)"'l:;-=.o о ј о Ј Ј Ј Ј Ј о о Ј Ј
Ј .. \ JJ<t:I.JI lks:.l о о Ј ..; .... t_,l Ј Н ......
Ј
• ц . l t["ll" .
0
\ 1 11 1.\

ц ц м l '11 ц 1 ••
о • о •. .".. Ј <t.-.o ."_, 9 .: if) ":- ); <I.J.:; t->) <1.9 о _>; '-'--' А о Ј '-"s:.) _.. <t. t,o.:>::...-> т
3::.)::;) ј )\J.:.i.o о Ј
и Ј 3 Jl,o.:>::::,.,l _, L-..>_; "1:-.::; )""' ):; } ... .• Jt .. if) rl_.. _,
Dzizj.a ш har.ac
99
} .. -sy:) Ј ј Ј Я o:>}.t;_,
t_;_". .:..,)\:_:; ...::...<.t ... ,. );.\_, ј .t:ILJ\ Ј
Ј _,\ Ј .t_:l\ ... ,. <.f:J.I_,\ ...t::; .. J.ol Ь Ј о jS'"l.,c,.;
Ј "-s );';..:.,,. ..)\_,:.:> Ј Ь ),.\ о Ј   ј ј ..ro .t:_.\._;J\
_) Ј у ..jJ.:;)t;. _) ...::..,f:= )._.. _) Ј ..... о Ј о _) JL,.:; -s..L:.l; А ј _)) \...t_,o\
-s ...tJ) _;,-, .. \
Uzoru vrsnjaka i drugova upravitelju Konjickog sreza agiJ:nom Hadzi Mu-
stafa-agi- н е а mu se poveca vrijednost - i poznavaocu seriata voljenom gospo-
dinu Ь neka mu se poveca znanje - te Clanovima odbora, uglednicima to.ga
kraja, rajinskim knezovima i kodzabasama i ljudima cija se rijec cuje, dostavlja se
slijedece:
Nastupilo ј е vrijeme kutpljenja prihoda od dzizje za ovu sezdeset devetu go-
dinu, sto prema ш zakonu treba svake godine da se pokupi u odredenim
vremenima pocevsi od pocetka ш и S obzirom na to, kao sto ј е drugim eja-
letima i sandzacima poslano, tako ј е i na adersu na:s i ostalih napisan i izdat jedan
primjerak fermana pravednosti (»adiHet ш u pogledu kupljenja seriatske
dzizje, koju ј е za spomenutu godinu duzna da dade raja visoke drzave koja ј е na-
stanjena u Hercegovackom sandzaku, koji ј е tprepusten mojoj ш upravi, s
tim da se na dosadanji nacin prikupi u tri rate u toku sest mjeseci i to: prva rata
od po6etka muharema do kraja safera, druga rata od pocetka Ь do kraja
Ь а treca rata od dzumadelula do kraja dzumadelahira. I ostalim kadilu-
cima ј е objavljeno s bujuruldijom da se kupi u smislu te zapovijesti.
Prema tome kada sadrzina visoke carske zapovijesti Ь н е poznata i vama
gore spomenutim, cije ј е zalaganje potrebno, iz maticne knjige vaseg sreza znace
se raja i iznos dzizje pojedinih maha1a same varosi i svako·g sela, te с е u н
milostive visoke zapovijesti Njegova velicanstva cara Ь tpotrebno da se kao i prije
р о najnizoj stopi kupi seriatska dzizja od raje visokog carstva koja ј е nastanjena u
Bosni i Hercegovini. Zato, izuzimajuci raju koja ј е oslobodena i koja ј е nesposobna
za г а koja nema porodice niti ista sto Ъ se moglo nazvati imetkom,
za ostalu domacu raju i ш cigane koji su zavedeni i na.stanjeni u samoj
varosi i selima vaseg sreza, dodavsi i djecu koja su presla dob polne zrelosti, koliko
god bude iznosila njihova jednogodisnja seriatska dzizja, treba izdati potvrde od
stampanih potvrda, koje SU poslane Z:.lmotane UZ bujuruldiju, i to posebno za varos
а posebno za svako pojedino selo. Ukoliko ovih stampanih potvrda ne bude dovoljno,
preostalim selima treba izdati pisane potyrde koje odgovaraju stampanim.
u ove potvrde с е se unijeti broj stanovnistva varosi i .sela i iznos dzizje, te
pozvati u odbor varoske i seo.ske kodzabase i mumejize i predati im spomenute po-
tvrde. Tr!O'ba im lijepo э koliki ј е broj stanovn1stva i н iznos nji-
hovih dzizji koji ј е oznacen u potvrdama, а sto treba pokupiti u odredeno vrijeme
preko njih i predati Ь sreza. Visoki cilj od. kupljenja na ovaj nacin s njiho-
vim posredstvom ј е samo to da se ne Ы dogadalo uznemiravanje i nepravd.a. Zato
7*
100 Hamid Ь
svi treba da bu,du zahvalni i da znaju cijeniti vrijednost milosti Njegova velican-
stva cara, te da sto prije iz varosi i svojih sela pokupe navedenu seriatsku dzizju i
da ј е postepeno predaju Ь А ako budu stvar olako s:hvatili, da с е blti odgo-
vorni i ukoreni.
Ono sto oni budu od navedenih prihoda malo pomalo tpredavali oznablce se
na poledini izdatih potvrda. А kada to bude zavrseno, onda с е se ove potvrde ovje-
riti pecatom od strane zemaljskog odbora i kao dokazna isprava dati
varoskim i seoskim kodzabasama. Narocito pazite da na taj nacin sto prije prikupite
prihod od dzizje i da ono sto bude naplaceno poste•peno posaljete ovamo, а da ne
ostane ni jedna akca zaostatka. Na kraju treba da sastavite i posaljete defter s pot-
pisima dolje u kojem с е selo р о sel'iS blti prikazan iznos dzizje od raje koja se nalazi
u varosi i selima.
Treba da nastojite da se i ono sto daju muslimanski cigani otsjekom razerze i
naplati posredstvom njihovih Ь Isto tako da naplatite dzizju od raje koja se
ј е u proslim godinama krila i nije platila svoju dzizju, р а da to s ovjerovljenim
posebno ю
А posto с е se dzizja strane raje od stanovnika drugog kraja, koja se privre-
meno nalazi u vasem srezu radi trgovine Ш iz drugih razloga, н ondje gdje ј е
ona zapravo upisana, pazite da se od takvih dzizja н е н
U tom pogledu u smislu visokog nareaen}a napisana ј е i poslana ova н
dija od strane marsalovog divana za Hercegovacki ejalet. Ka,da s bozjom pomoci dode,
treba da radite i postupate prema njoj, а da se cuvate i klonite sutprotnog postupka.
Tako vam se nareduje.
13 muharema 69 godine.
RESUME
»DZIZJA« OU LA В (LE »HARAC«)
En traitant la »dzilzja«, l'auteur se borne au developpement historique de
cette Ь dans l'Empire Ottoman, en partkulier dans les provinces yougo-
slaves. La »dzi:zja« et.ait une Ъ р а у е е par les non-musulmans pour leur
personne, en signe de soumission et de loyaute. Ils oblenaient, aussi, la Ь de
leur culte de meme que les droits civiques.
La Ь etait Ь pour tous 1es adultes bien portants au phy-
sique ou mentalement, donc aptes а la payer. Les femmes, les enfants et les vieil-
lards infirmes en etaient, de с е chef, exempts. Les aveugles et les invalides la pay-
aient, :5'ils etaient riches. En etaient exempts, de meme, les pauvres et 1es mendi-
ants, ainsi que les eeclesiastiques dans les couvents, s'ils etaient pauvres et s'i1s ne
frayaient pas le Ь Les non-musulmans qui faisaient partie des ш armees dans
les campagnes militaires ou dans la defense du pays ne la payaient non plus. П у
avait encore quelques exemptions pour des п d'importa.nce capitale, comme
р е х pour la conservation de а poudre (de с а о п   pour le travail п les mines
etc.
La »dzizja« representait un des п п de l'etat: elle etait desti-
ш en premier lieu aux buts militaires. Ses п prcvenaient de ces me-
mes causes, ainsi que de la п п de l'Etat.
Dzizja Ш harac 101
En etudiant cette Љ pendant des siecles, on oonstante qu'elle va
de pair avec l'ascension et la deca·dence de l'Empire turc. La »dzizja« augmente
d'une щ no.rmale а partir de la fondation de l'Empire jusqu'a 1577. А partir de
с е ш la valeur de la monnaie commence а baisser rapidement, et la »dzizja«
se met а monter: cela dure jusqu'a la fin du х п е siecle. Apres la defaite de Vienne
et а cause de la grave crise financier.e causee par des guerres sur plusieurs fronis, on
entreprit quelques mesures pour assanir les finances pubHques. П en sortit un sys-
teme unique pour determiner la hauteur et le mo•de de perception de la »dzi:zja«
dans tout l'Empire.
Au XVIIIe siecle il у eut une certaine stqbilisation dans les finances щ ч
La »dz.i:zja« minimale, qui etait а la fin du XVIIe siecle de 21!2 »groches«, ne fut
augmentee qu'une seule fois (en 1744) а 2% »groches«. Cette somme demeura in-
changee jusqu'a а fin de с е siccle, blen qu'il у efit des crises н les dernieres
annee,s du siecle. Mais dans la premiere moitie du XIXe siecle, la Љ fut
augmentee cinq fois. Pendant que sa moindre 'categorie en 1804 etait de trois »gro-
ches«, en 1834 la »dzizja« milllimale etait de 15 »groches«. Cela resta ainsi jusqu'au
septembre 1855, п cet б fut aboli comme te1.
Т о н cela etait е resuJtat des Ш а l'interieur de l'Empire Ottoman
et des changements de а valeur de la monnaie.   Ь monetaire etait le
let de l'etat politique et economique de l'Empire: elle etait parfois la cause des
.desordres interieurs. Comme la va1eur de la monnaie baissabl, l'Etat se trouvait
force d'augmenter les б Cela produisait, de son с б е   ю des 'Prix
sur le marche et l'abaissement du п de la vie. Р о н mieux le voir, on у joignit
des mercuri•ales sur le mouvement des cours offki.els de la monnaie ottomane et
etrangere pend·ant toute la periode turque; р о н le п et le xrxe siecles on у
joignit aussi les prix des principales denrees alimentaires.
L'Empire Ottoman se fondait, des ses or.igines jusqu'3 1839 sur l'institution
des »timars« et des »spahis«, et de cette f;a<;on une grande parHe   б fut
enca:Jdree dans е е systeme. Une des Ь des plus importantes, en dehors de
с е systemre, etait justemen.t la »·dzizja«. Pendant tout le temps, elle etait un pur
б d'Etat, en liaison etroite avec les finances d'Etat, comme le demontre la
compara1:son du niveau des »dZi:zja« ave·c la valeur de la monnaie legale et avec
с е Н е des prix sur le mar·che. La »dzi.zja« refletait toujours l'etat ш et po-
litique de 1' Empire, de la fa<;on qu'eHe appara1t ·comme une sort·e de barometre
du deve1oppement soci·al. L'auteur croit que les materiaux presentes pourront
mi'eux eclairer l'histoire politique et economique de l' Empire turc, et par Ht les
conditions socia1es п nos provinces aussi.
Nous trouvons des informati-ons sur la »dzizja« .du xvre siecle d·ans les »ka-
noun-name« se rapportant а nos provinces, mais au.ssi dans des »kanoun-name« des
autres parties de l'Empire Ottoman. Р о н les trois siecles ulterieurs on trouva des
materiaux dans nos propres archives turques, et c'est а la base de tels materiaux
qu'on put fixer Ь on payait de »dzizja« en Bosnie et Ь dans les autres
prqvinces, du ш du XVIe siecle jusqu'a а seconde moitie du XIXe,
c'est-a-d.ire, jusqu'a sa suppression. Pour corroborer les fait;S, l'auteur joint _un rtOim-
bre ne·cessaire de documents en turc e·t en traduction yougoslave. Le materiel qui va
jusqu'a la fin du XVIIIe siecle se trouve dans le numero III et IV des »PrHo·zi«,
pe:n.dant que celui embrassant le xrxe siecle est presente dans с е :n.umero.
102 Hamid   Ь
А partir de l'introduction d'un systeme unique, le montant de »dzizja« par
categories (la plus haute »a'la«, la moyenne - »evsat«, la plus basse »edna«) etait,
toujours en colffiptant par les »groches«, la suivante: ·
Annee a'la evsat edna »groches«
1691 9 41h 2
1
/4
1696 10 5 2
1
/4
1744 11 51h 2%
1804 12 6 3
1816 16 8 4
1824 24 12 6
1827 36 18 9
1829 49 24 12
1834 60 30 15
En Bosnie et Herzegovine, en Ь et au Montenegro, comme dans les pays
periferiques, la »dzizja« etait а l' echelle la plus basse. En Macedoine, elle
l'etait d'apres les categories, et cela en moyen:rie, dans les proportions suivantes:
»a'la« 8%, »evsat« 67% et »edna« 25%. %.
М Т Н А Т SERTOGLU
NEKE MISLI О IZVORIMA ZA OSMANSKU ISTORIJU*
Karko ј е god и kad Ь se danas р о п о о pisala osmanska istorija, da pri-
hvatimo novo istoriografsko shvatanje razvijeno i ustaljeno и za:padnom и i
radni metod zapadnjackih istorica·ra, isto ј е tako neophodno и da se obratimo
ra:znim izvorima koji za и и vrlo mnogo и koji и jos и veJikoj
mjeri ostali и а koje su neki dos&dasnji istrazivaci osmanske istorije dje-
lomicno, kolirko im ј е to bilo Ъ koristili, а п ih, nazalost, и п
и Ь - i da ih п щ i prema п istoriografskom shvata-
и п do и п pojedino.sti и п и i analizi.
Pored toga ј е п н da se i izvori koji и dosada Ь п i naj-
zad postali klasicni и svakom и с а ј и п и kontroH, te da п od п Ь н и
prestavsi biti sirova grada, п и takvo stanje da ih stvaralac и i.storiografiji
:moze brzo i sa и и iskoristiti. Eto, dok se god ovi и ne ostvare, п
и п da se п ј е п а osmanska isto.rija, п е с е dati ocekivani и
Posebno ј е п to da se nece moci napisati ј е п а Osman.ska istorija u
apstraktnom и Bez и п ј е da п ovome ne moze se п sama za sebe
п ј е п а istorija и istorija Njemacke, Engleske, н и и
Ustvari, ovakav nacin ra·da п Ј е и п od strane zapadnjackih н
Nije potrebno da se objasnjava kako и na н Ь п и п veliki и vrsili н е
samo и naro·di, vec п jednog и р а cak i н naro·da jednog
и i kako и и п и н о и igrali и и п istorije Љ
zajednicki politlcki, и i ekonomski interesi i koristi. К а о sto smo to· istakli
и jednom ш и п а р и »ispitati«, napr. и и »tek postepeno и
opstem и istorije Sredozemlja, Istocne i Zapadne Evrope, Bliskog i Dalekog
Istoka i napokon istorije Svijeta i и tome и и и vaznost i н
п koja ј о ј pripada и и dogadaja cijeloga svijeta i koja doprinosi н
tih dogadaja«,
1
) to Ь vec nesto znaCilo.
Izvore и onima koji danas hoce da н и istoriju i1i da na
tom podrucju stvore neko sinteticko djelo mozemo podijeliti и tri и
I - Klasicni izvori koje и ll'lijek do danas и oni koji и radili
na ovcm р о н с ј и
П - и izvori koji dosad н nikako iskoristavani;
III - Izvori koji и dosada djelomicno i nedovoljno korisceni, а veliki ј е dio
njihove sadrzine ostao н
и se sa:da pojedinacno na svakoj od tih и
---
*) Ovaj rad lVIithata Serto·glua, pomocn.ika generalno.g direktora Arhiva Pretsjednistva
vlade u Istanbulu preveo ј е sa turskog Nedim Ш   Ь red.).
1
) Sertoglu lVIithat, О р а s n о s t k о ј а џ g r о а v а t u r s k u i s t о r i о g r а f i ј н list
»Vatan<<, Istambw, 13 marta 1954, br. 4609. · ·
104 Mithat и

I
KLASICNI IZVORI
К а о sto smo to istakli na pocetku ovoga rada, izvori za osmansku istoriju
koji su do danas Ь koristeni i napokon postali k1asicni, и osnovi se ne na1aze
u ш stanju da se mogu koristiti Ь т о i sa sigurnoscu. Nasi domaci izvori u
Ь knjige koji stoje na ce1u ovih izvora nisu jos u dovoljnoj mjeri и
ш ispitivanju i analizi i nisu ostvarena njihova kriticka izdanja. Stoga su
oni da1eko od toga da и izvori koji posjeduju trazena sv-ojstva. Kod ovih stalno
konsu1tovanih izvora postoje neslucene razlike medu њ primjeraka koji
su stampani. а su izdanja gotovo uvijek nasta1a tak6, sto ј е pojedini slucajni primje-
rak, bez ikakvih naucnih skrupu1a, davan nasumce и masinu. S toga g1edista ona
ostaju jos toliko sirova grada da ne Ь koristili ni ш episto1aru Stoga
.prva stvar koju Ь treba1o и н njih и Ь Ь to da - pretpostavivsi za
one izvore koji su stampani, а koji nikako ne љ povjerenje, kao da i ne
ю - zaduzimo, u .duhu jedne Ь pomagace istoriografije da ostvare
analiticka i kriticka iz,danja svih njih i da ovaj vazan posao sto prije т
Medu izvorima о kojima smo govo.rili ova!ko mozemo rasporediti о п е koje ј е
potrebno izdati na iz1ozeni nacin:
1) Idris-i В   Н е t В i l1 i t (= Osam rajeva), Ь Ь Nuriosmaniye,
br.
2) Ahmed Т а r i h-i А 1-i О s m а n (= т
porodice Osmanove), Ali Emiri, Ъ 28-31; ј е ю ш М о h а с n а m е (=
Knjiga о Mohacu), od 10 svezak.a, Fatih, br. 4221;
3) М u s 1 i h й d d i n L а r i, М i r'a t-u е d v а r v е m е r k а d-u а Ь Ь а r
(= Og1eda1o п i poste1ja vijesti, - na persiskom ш Ajasofija, br. 2085;
Husrevpasa, br. 345.
4) Mustafa е е Ь К о с а Т а Ь а k а t-u 1-m m а 1 i k v е d е r е
с а t-u ш е s а 1 i k (=Klase drzava i stepeni zanimanja), Ajasofija, br. 3296; Es'ad-
efendi, br. 32155
2
);
5) Mehmed Р а а К й с й N i а n с i t а r i h i (= Nisandzijeva po-
vjest), tiskana 1862 godine u Istambu1u, potrebno da se pon.ovo stampa.
6) Must.afa Ь Е а у l е й z-z а h i r f i а /1 Ь а r-i а v а i 1 v е а v a-
h i r (= Nabuja1o more о vijestima ranijih i poznijih vremena, - na arapskom
jeziku), Nuriosmaniye, br. 3098; ш prevo·d ovog dje1a na istom mjestu, Ъ 3099
-3102.
7) Mehmed Р а а (Asafi) е с г а t. n а m е (= Knjiga junastva), Yildiz, br. 304;
8) Н о с а Sa'duddin, Т а с й t-t v а r i h (= Kruna i:stocr-i·ja), tiskana 1862 go-
dine и Istambu1u, р о е Ь т ю novo izdanje.
**) Sve navedene Ь Ь nalaze se и и - Ocevidno ј е da и п po-
jedine primjerke kla.sicnih izvora smatra t·e primjerke najtipicnijim, te ne и и obzir one
г koje citira F. Bablnger и svom и Die Ь der Osmanen tmd ihre
Vlerke. Transkripcija и nazivima н djela nije mijenjana, nego ј е ostavljena onakva
kakvu ј е oznaCio (bilj. red.).
2
) Iaiko ј е ovo djelo Hskano и и 1937 godine kao dodatak vojnog casopisa, br. 107
na taj nacin sto ј е skraceno i u svakodnev:ni go·vorni jezik, to н bez џ
nema nik?ikve щ щ с е vrijednosti,
Neke misli о izvorima za osmansku istoriju 105
9) Ali, К ii h n-ii а h Ь а r (Sustina vijesti), dio do osvojenja Istambu1a ti-
skan u Istambu1u 1860-1868 godine; primjerci koji sadrze dijelove ovoga djela
koji nisu stampani: Nuriosmaniye, br. 3400-3409, Es'adefendi, br. 2161.
10) Mustafa Se1anikli, S е 1 н i k i t а r ih i (= Selanikijeva povijest). Iako
ј е njen dio do 1591 godine ttskan, potrebno ј е novo izdanje; primjerci koji sadrze
dije1o,ve koji su ttskani: Veliyiiddinefencii, br. 2368;
11) Ь У Ш Е 1-f ii t u h а t"ii М u r а d i у е (= ш
osvajanja, - na ara.pskom jeziku), Atifefendi, br. 1912.
12) Љ Pe!;evi, Р е   е v i t а r i h i (= Pecevijeva povijest), tiskana u
Istambu1u, potrebno ю izdanje.
13) Katip е е Ъ Fez1eke (= Summarium), tiskana u Istambu1u ј
godinE::, potrebno novo izdanje.
14) Isti pisac, Т а k v i m-ii t-t v а r i h (= Kalendar istorija), tiskan 1773
godine u Istambu1u, potrebno novo iz,danje.
15)   Ъ Ъ 'aziz, R а v z а t-ii е Ъ r а r (= Vrt dobrih 1judi),
dio do 1645 godine tisikan u stampariji Bu1ak 1646-1657 godine; primjerci koji sa-
drze njegove dije1ove koji nisu tiskani:   Ъ 3047, Nuriosmaniye, Ъ 3149
-3151.
16) Findik1ili Silahdar Mehmed, S i 1 h d а r t а r i h i (= Silahdarova po-
vijest), dio do 1654-1694 godine tiskan ј е u Ista<mbu1u 1928 go,dine; primjerak koji
sadrzi dije1ov,e koji nisu tiJSkani:   й Ъ 2369.
17) Htiseyin (Hezarfen), Т е n k i h-i-t е v а r i h-i m ti 1 u k (= Revtzija isto-
rija vladara): ю Ъ 3166, Es'adefendi, br. 2239.
3
)
18) Mustafa Naima, R а v z а t-ii Н ii s е y n f i h ii 1 s а t i а h Ь а r-i 1-
h а f i k е у n (= Husejinov vrt о srzi v1jesti Istoka i Zapada). Ono sto se odnosi na
ю poslije 1591 godine tiskano ј е u Istambu1u 1734 godine u dva sveska i u
godinama 1843, 1863 1866 opet u Istambu1u u sest svezaka; za da1ja tri izdanja uzet
ј е kao osnova prvi tisak koji ј е poznat kao tisak Miiteferrike,- т ј е novo
izdanje. Primjerci koji sadrze neizdate dije1ove na1aze se: Bayezid, Ъ 4917; Topka-
pu-Hazihe, br. 1332; TopkiCl,pi-Revan. br. 1169. Ostali pi'imjerrci: Bayezid, br. 4910;
Yi!diz, br. 2360, 5948, 6015, 6039-6040.
19) Ahmed Љ Liitfullah S а h а i f-ii а h Ь а r f i v a-
k а у i'-i а r (= Strani,ce vijesti о dogadajima vijekova). Т о ј е jedan izvor za
dogadaje do 1672 godine koji se ne smije zanemariti. Ovo djelo, na arapskom · je-
ziku, ciji su izvori tako mnogobrojni i vrijedni da to covjeka zapanjuje, а koje ј е
istodobno izis1o ispod pera jednog pisca besprimjerne snage sintetizovanja preve-
deno ј е n.azalost uz skracivanja, na turski jezik od str.ane pjesnika Ahmed Ne-
dim-efendije i tiskano 1868 godine и и и и 3 sveska. Ali kako ј е prevodio-
3) Od Hezarfen Htiseyin Efendije pisca ovog doista vaznog dje1a koje seze do 1672 godine
ш а drugo dje1o: Т е 1 i s-ii Ь е у а n f i k а v а n i n-i А 1-i О s m а n (= Skraceno o,bjasnjenje
о zakonima Osmanorva roda), poznato pod imenom Hezarfen Э (= Hezarfenova ka-
nunan-nama) koje ј е vr1o riznica za istoriju organizacije osmanske drzave, а cije se
р о jedan primjerak nalazi u Vene<:iji (San Marco, br. 91) i u Parizu (Narodna Ь br,
Ф О Iz ispitivanja ova dva primjerka vidi se da ј е pariski primjerak prepisan s manje ,p,aznje i
vise gresaka. Venecijanski primjerak е u svak om pogledu savrsen. Pored toga, iako postoji u
Lenjingr,adu jedan njegov primjerak (Orijentalni instttut, br. 3'57) ј а о njemu ne znam nista sto
Ь se zasnivalo :na mom И ispitivanju, Ipak rnoze najvise blti na nivou venecijanskog pri-
щ Portrebno ј е u svak:om slueaju sto prije Щ џ izdanje ovoga djela.
106 Mithat Sertoglu
cevo skracivanje и и vrijednost i и dje1a, to se moze koristiti
samo original. Zbog toga ј е potrebno njegovo kriticko izdanje. Neiz.dati originalni
primj.erci: nalaze se u и Bajezid br. 5019-5020; Es'adefendi) br. 2101-
2103, Hamidiye, br. 915.
20) Hasan Ь Huseyin (Esi:r1), М i'y r-u d-d v е 1 v е m i s Ь а r-u 1-m i-
1 1 (= Verifikator drzava i sonda na·roda, - tj. sredstvo za о с ј е и vrijednosti
drza,va i nacin za ispitivanjc Ь naroda), Es'adefendi, br. 2109-2110, Hekim-
oglu, br. 803.
21) Ismail Asim   Ь Т а r i h-i v е k а у i' (= Povij.est doga-
daja), tiskano и и и 1741 п Ъ novo izdanje.
22) Р о v i ј е s t и Samija, й Sakira i Mehmeda и ti-
skana и н и 1783 godine, г novo izdanje.
23) Ш Izzi, Т а r i h-i v а k а у i' (= Povijest dogadaja), щ и
ш и и 1784 godine, potrebno novo izdanje.
24) и Vasif, М е h а s i п а s а r. v е h а k i k а t-ii а h Ь а r (= Lje-
pote dogadaja i istina vijesti), tiskano 1804 go'dine и и и i 1830 godine и stam-
pariji и potrebno novo izdanje; njegova 3 postojeca zaglavka и tiskana.
25) Р о v i ј е s t Sahhafkar Sejhizade-Mehmed Asim   Ь н Es'ad-
efendi, br. 2063-2084.
4
)
Tako se И da ovih 25 izvora koji и origina1ni za и istoriju ne
pretstav1ja и i и и и ni za j·ednog istrazivaca. Medutim,
oni и g1avne izvore kojima и se и oni koji se bave osmanskom
istorijom.
п
Т IZVORI KOJI DOSADA NISU NIKAKO KORISCENI
1) U s m е n i i z v о r i: narodne bajke i pri•ce, epovi, 1egende, tradicije i
anegdote koje ziv·e i и se и и i ostalo, sve ј е to ·do danas osta1o samo
и oblasti ispitivanja onih koji se bave istorijom turske knjizevnosti; nasi istoricari
и im prisli sa Ь и о ј и oni и и и Na njima se ni1smo и и
preispitani sa metodom koji trazi taka v posao i nisu и i ispitani njihovi
dijelovi koji Ь mogli Ь grada za и U tom и potrebno ј е uspostaviti
kolektivni · sistem rada sa kadrovima koji и и и р о и с ј и и na1·ocito
folk1orne, knjiZevnosti, zajednicki prokrstariti и и ekipa razna и zemlje,
ponajprije oda
1
brati и izvore, zatim ih razvrstati i najzad odrediti н
vrijednost.
') U ovu listu nisu ukljucena djela koja, poput ш So1akzade-a ili Rasida, nisu O<ri-
ginal,na, i druga dj<ela koja su Ю kao izvori za originalne ]sto>rije, kao i ona koja su pisana
u stilu Sahname. Ipak, kako su osmansiki hronicari svoje izvore vrlo cesto prenosili skraceno,
Ь с е potrebno, dok se bude vrsilo pono·vno ispiti vanje ovih (tj. djela koja su sluzila kao izvor -
primj. prev.) i dok se budu stvarala kriticka izdam.ja drugih (tj. originalnih ш - primj.
prev.), da se tim originalnim djelima metodicki dodaju dijelovi ovih izvora koji su izostavljeni
Ш skraceno preneseni. К а о sto ј е ispitivanje »Hakimove povijesti«, koje ј е и pusljednje vrijeme,
na osnovu izvo>ra >>Vasifove povijesti<<, izvrsio cjenjeni asistent Bekir Ktitiikoglu pokazalo do
kakvih sve gresaka dovodi o:slanjanje na djela ovakve vrste, ako ona prethodno nisu meto·dicki
ispitana (Pogl. Bekir Ktitiikoglu, М и v е r r i h V а s i f i n k а у n а k 1 r i n d а n V а э i f t a-
r i h i, · ю Dergisi, sv. V, str. 8, sv. VI, str. 9, sv. VII, str. 10, Istambul, 1953-54).
Neke misli о izvorima za osmansku istoriju 107
2) Nazalost nije nam jos н sva grada za н и и о ј и sadrze
s l и z Ь е n е Ь i Ь l i о t е k е v а n I s t а n Ъ и l а Doista, ove riznice treba da и
pazljivo preispitane s ovog gledista. Т о sto ovaj posa:o nije do danas obavljen pret-
stavlja и nemarnost. Posljedica svega toga jest cinjenica da smo и
neobavjesteni о ш и т koji se и obliku knjige nalaze и nasoj zemlji,
и cija и kolicina i vaznost nama nepoznati. Prema tome potrebno ј е da se,
ne и и и obzir postojc·ce popise knjiga, sadrzaj ovih Ь potpuno
г Stoga ј е potrebno da sto prije и na posao brojne ekipe koje Ь se
sastojale od specijalista koji se и и и ovaj posao. г pak analize rnate-
rijala do koga Ь se do,slo treba da izvrse posebni specijalisti.
5
)
3) и smo neo·bavjesteni о d ј е l i m а k о ј а s и о s t а l а и r и k a-
m а m n о g i h s t а r i h р о r о d i с а о р е t v а n I s t а n Ь u l а i о и ra-
·znih isprava kod naroda, od kojih su mnoge cuvane tradici·onalnom pedanterijom.
4) Ј е d а n d i о t u r s k i h d о k и m е n а t а u е v r о р s k i m Ь i Ь l i o-
t е k а m а istina, iako и materijali koji и и vezi sa turskom .istorijom i koji se na-
laze u poznatim Љ va·znih cen tara и poznate stvari, и ma-
terijali koji se nalaz,e и blbliotekama и cak trecerazrednih gradova
cekaju pregala·stvo da и ispitani i о Ь ј avljeni.
6
)
5) R е g i s t r i s е r i ј а t s k l h s и d о v а koji se nala'ze и raznim grado-
vima s·ada samostalnih drzava koje и nekada Ъ obuhvacene granicama Osrnan-
skog carstva, а koji kao istoriska grada и и н

6) I z v ј е s t а ј i i r е g i s t г i k о n s и l а t а istom posto se pocelo sn и
Ь н izvjestaja i: regi1stara bllo н Osmanske carevine bi:lo и koji
и pripadali raznim narodi:ma i koji и se nalazili u raznim, osoblto р о svojoj trgo-
vackoj i privrednoj dje1atnosti poznatim, luckim gradovima Sredozemlja, uvidje1o
se koliko и oni za rad na ш в istor.iji vazni i koliko и и
и
7) А r h i v i t и r s k i h р о s l а ri s t а v а р о ra·znim evropskim gradovima,
narocito za istoriju kasnijih vremena. и koji su se pocevsi od sredine 19
vijeka и tim poslanstvima nagomilali do da:nas н ostali samo и rpi i ш stanju
5
) S tog gledista takoder ne poznajemo po.tpuno ni istanbulske Ь Ь Onima koji
se bave ovim poslo-vima poeJnato ј е koliko u tom pogledu vrijede postojeci popisi knjig.a. Istina,
iako se ra,dilo na ruko1]:1isima   Г koji po:stoje u istanbulskim Ь iako ј е objavljen
jedan dro kataloga, niko ne moze tvrd1ti da н ta izdanja bez gresaka i da potpuno odgo.varaju
:postavljenim zahtjevima. Premda sam se ј а licno, da Ь pripremio ovu malu monografiju, nji!ma
koristio, uvjeren sam da ј е potrebno cak ю va poceti ovaj posao i da ga temeljitije treba
privesti kraju. Jedan pak o,d э radova о anadolskim Ь jesrte katalog
Ismeta Parmakoglu-a koji ј е on р о с е о da о Ь ј а vljuje u zadnje vrijeme za Ь Ь • Magnise
i ciji ј е tek jedan fa,scikl ю Pogl. Parmaksizog·lu Ismet, М а g n i s k й t i.i р h а n е 1 r i
Т а 1· i h v е С о g r а f у а У а z. К а t. (= Katalog istoriskih i geografslkih rukopisa и Ь Ь
kama Ma.gnise), Istambul, 195•2.
6
) М о ј vrlo cijenjeni prija.telj Dr. Erci.imend Kuran licno mi ј е saQ,_;;stio da se u Gottinge-
nu, gradu o>d 8·0.'000. stanovnika u Universitetsk:oj Ь Ь koja posjeduje jedan milion svezaka,
nalaze arutenticni turski dokumenti koji u п н ispitani i objavljeni, а za koj•e ј е nepo-
znato kako· su tu dospjeli.
7
) Tako, izmedu o.stalog, 1ako sam saznao da su registri serijatskog suda gra:da Soluna
prevedeni na grcki i objavljeni, Ь imao prilike da Љ vi•dim i ispitam niti sam naisao na
studiju о njima. Sto.ga nemam р о ј щ а о to-me ka kav ј е njhoY prevod, metod Ь i su-
stina materijala.
108 Mithat г
da se ne mogu korist.iti, а usto ј е najzad besmisleno i Ъ da se neki od
njih koji pripadaju г tamo nalaze. Prva stvar koju Ь trebalo
uciniti Ь Ь to da se dopreme u н da se dadu arhivskim strucnjacima da ih
klasifikuju i da budu stav'ljeni na koristenje istoricarima.
III
IZVORI KOJI SU DOSADA Т Е К DJELOMICNO I SASVIM NEDOVOLJNO
KORISCENI I KOD KOJIH Ј Е К DIO SADRZAJA OSTAO NETAKNUT
1) А r h i v Р r е t s ј е d i s t v а V 1 ci е u I s t а m Ь u l u Ar-
treba priznati da se, s vrlo malo izuzetaka, domaci i strani naucnici koji se
bave ш istorijom nisu о Ш ш treba koristili ovim arhivom.
8
) U Arhivu
п Vlade ima jos vrlo mnogo netaknutog materijala za razne perio,de
osmanske istorije i о raznim pit.anjima i cak ј е т opasno napisati jedan redak iz
Ь osmanske prije nego sto se potpuno prouci i iskoristi taj materijal. Po-
trebno ј е radeci н ovom arhivu, г eti u opstu cjelinu i kvalitet ove г
ne vezuci se za postojece klasifikacije i kataloge. ю katalozi malo sta znace,
а njihova pak vrijednost ne premas&. vrij п onih koji su ih pripremili.
9
)
2) S v i n а t р .i s i u Т u r s k о ј nisu u potpunost.i utvrdeni i ispitani. Oni
pak na kojima su, ima duze г razni pojedinci u г prilikama radili
sve su poznate i i1ste stvari. Sigurno ј е pak da se u Т postojeci natpisi ne
sastoje samo od tih natpisa. ш toga potrebno ј е ovome dod<1ti one koji se nalaze u
podrucjima u kojima se bilo rasirilo Osmansko carstvo, а koja se danas nalaze van
8
) Tako ј е cak i г koji ј е ш ш ш г u shva1tanju г г
г ю O'VU г г - kao sto to i sam г - i kao г н toga г ne-
kih pitanja koj.a se odnose п а podrucje Is.tocnog г ш ostalo ј е ш п visece, а dje-
lomicno se zasniva ю na г ш (Pogl. г г La г et le
ш г а н de Philippe П г 1949).
9
) K.ako ne po1stoji jedno djelo, koje Ь u potpunosti upuciva,lo г ka:ko е i do
ko,je ш ј е г е moci na г svoje specij.alno,sti г ш г u г н г п vlade
u ш н i koje Ь ga upoznalo sa г ш u pogledu njegove г а kako se za. ј е п ш
  ш djelom osjeca г р о г е Ь а ш о н da saopstim da, oslanjajuci se na svoje des.etogodi-
snje tskustvo ll г Г ш jedno takvo djelo. Kada ov.aj Г izade iz ш Ь с е objav-
ljena i ta knjig.a pod naslovom »Muhteva bakimindan г (= г г
г Vlade).
10
) Od г ko,ji su se odvojili od ш п г Jugo,slaveni su se mno.go
bavili О О Ш г ш natpi:sa i г ш г ш г а о ш osta1om na Щ н i to su
sve г ispitali i objavili н г ю г г (Pogl. Glasnik ш ш н е ј а za
Bosnu i г н г o'd 1889 god. do danas; г ю za г filoJogiju i isto-
г н nasih г pod г ш vladavinom, Sa а ј е о 1950, i dalje; г ш za г
Makedonij·e 180'0-1801, Skopje, 1951; Elezovic GliSa, г ш т 19401-1952; Ba-
sagic г Safvet, г uputa u г В о sne i г od 1463 do 1850, godine, г
jevo, 1900; г ж ш г ш ш г Svete Т г о ј с е г 1935; Sejh
п ш Ь п Ali К е щ а Biljeske iz ю bosanskih katolika i njihovih bogomo-
lja, г 1916; Isti pisac, г т н - р г е ш а н г ш ш ш Sarajevo,
1916; Isti ,pis.ac, г muftij.e od 926 (1519) do 1334 (1916), г 1916; г
Hamdija, г с а г ј а i njen.i i г za ш в г г 1927; Isti pi:sac,
Hamami u Bosni i г г 1937; Okic Т а ј ј Ь Jedan nas г г г
XVIII veka, г almanah, т 1938; ш Alija, ш г spomenici г
ske г ll Bosni i г в г 1939; Efendic Fehim, г а о ш а в i п г г
u г г a.lmanah, 1940; Glasnik г ш г
Sarajevo, 1933-34 i nov.a г o·d 1949--50 i г Ovdje г е Ь а ш i poznata. djela
Dude i Evansa (Pogl., Н н В а 1 k а n t ii k i s с h е S t н d i е n, Wien, 1949; Ј А п
Т г о u g h В о s n i а n d Н е т s е g о v i n а п 1876). (Biljeska г ю
Mithat г г jednog od ш ш т г Talentovan i s ш isku-
ш arhivista, on poznaje u tolikoj mjeri nas jeztk da moze da se н ш а н с о ш
г г Т о se vidi i iz г liste djela koja ·on citira. Nazalost ta ј е lista dosta г
Т о ne ш о е ш о г kao licnu г г vec to vise г stanje naucnih odnosa
ш na•se i tur.ske т nallke. Samo se ш upitati sta tek znaju о nasoj г г
fiji ostali turski г т koji ne poznaju nas jezik. Pitanje se ш о е po.staviti i obrnuto. Stoga
ш о zahvalni gospodinu Mithatu г za ovaj г а koji znaci veliki г za upoznava-
njc nase naucne javnosti sa nekim krupnim г о Ь е ш а г г nauke).
Neke misli о izvorima za osmansku istoriju 109
nasih naciona1nih granica.
10
) Ostaci vjerskog i drustvenog zivota jako Ъ na
sve strane nase zemlje, kao sto su na prvom mjestu Ь Ъ dzamije, mes-
dzidi, hanovi, karavansaraji, Ь i ostalo, traze da se, posto pre·thodno budu
svi pazljivo ispitani i ч ra:zvrst,aju i klasifikuju.
11
)
3) R е g i s t r i s е r i ј а t s k i h s u d о v а k о ј i s е n а 1 z е u Т u r-
s k о ј Vrlo malo ih ј е do danas ispitano. Ј е а п njihov dio nalazi se u Ankari u
Etnografskom muzeju, jedan dio u н а ostali tu i tamo р о raznim m:jesti-
ma. Tako rastur,eni registri serijatskih s11dova pretsk1vljaju Ъ sa gledista datuma
i koliCine Ь sa gled.ista svo,ga sa,drzaja besprimjernu ш materijala za jstra-
zivace. Prije svega ј Љ ј е Ъ izd.ati ravnomjerno i meto,dski naucno. Dokle
grod ne budu ta!ko izdani ti registri i d.okle god se sa Ь ne Ъ zausta-
vili tim materijalom koji s jedne strane upotpunjuje Arhiv Pretsjednistva Vla-
de, narocito registre Divana, s druge pak strane reflektuje lokalne Ъ i
lokalne dogadaje, а za koji ј е jemstvo ll pogled-u njegove tacnosti to sto ј е na:stao
pod kontrolom suda, mi cemo, ispitivanjem osmanske istorije, pa·dati iz greske u
gresku i ш se sa tamnim problemima, cije ј е rjesenje i objasnjenje ne-
moguce.
4) D r u g а а r h i v :s k а g r а d. а 1.1 Т u r .s k о ј List.ine i defteri u Direkciji
Zemljisnog i ka1d.astarskog ure,da (Tapu ve Kadast,ro), u Direkciji vakufa, dokumenti
u arhivskom magazinu Ministarstva pravde, grada u arhivima muzejra Topkapi sa-
rayi, Ь Ministarstva finansij,a, н Ь Vojne skole i Topolivnice ю ј е
su Ь u nadlez'nosti Ministarstva narodne л arhivima blvseg MinistarS'tva
prosvjete i Ministarstva vanjskih Ћ ta д treba da bude Ђ
5) А r h i v i v а n Т u r s k е na с е н ovih stoje sa gledista osmanske povi-
jest,i Venecijanski arhiv, Papski arhiv, Dubrovacki arhiv ш Raguza), i Becki
arhiv. Venecijanski i Papski arhiv, uprkos svih tvrdnji, pregledani su, cak i od
jednog takvog т k1ao sto ј е Hammer, prilicno povrsno. Mozda su glavni
razlozi za to vrlo veliki broj dokumenata koji se nalaze tamo kao i to ю н sre-
  П kako treba. Posljednja izdanja pokazuja koliko ј е н Ъ   arhiv prepun
dokumena,ta koji н cak pocevsi od 14 vijeka prvostepeno vezani za osmansku isto-
riju.12) Usto ј е ovaj arh.iv gotovo netakn.ut za istoricare osmaniste.
13
) Ali da Ь se
koristili ovi p:osljednji т koje smo na brojali, potrebno ј е znati vrlo Ъ Jatin-
ski jt.zik. Stog.a se pokazaje kao н koja se nikako ne smije zanemariti to da,
ne gubeci vrijeme, azdignemo mla1de kadrove koji н latinski i koji su pr·ipre-
mljeni prema novom istoriografskom shvatanju i mo,dernoj tehnici ra,da. Poput ovo-
ga Ъ ј е da i druge evropsk1e arhive jos jednom pregle,damo. Meda ovima obe-
cavaju mnoge stvari arhivi u DenO\'i, Rimu, М а И н н Londonu, Mosikvi
i Va1rsavi. Nazalost, zasa1da ј е za nas i za н svijet Za!pada н da kori-
stimo ova dva posljednja izvora. Osim toga ; arhivi minrstarstava inostranih po-
slova svih drzava koje su imale н sa osmanskom drzavom sa ovog gledista su
od prvok1asne vaznosti.
11
) Ako ove ostavimo na stranu, cak registri groblja u gradovima kao sto su Istanbul,
Bursa, Jedreae koji su Ь srediste Carevine, nisu do danas 'P'rLpremljeni. Medutim, zato sto nisu
zasticeni kako treba, sa ш godinom koja prode oni se sve vise ruse i dolaze u stanje da se
ne mo·gu Ш Iako u о ш po.gledu ima radova koji zaS'1uiuju da se sa zahvalnoscu pomenu,
oni su i kvantitativno i kvalitativno nedevoljni.
12
) Bozic Ivan, Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku, Beograd 1952; Elezovic GliSa, Turski
ш Beograd, 194!0-1952; posebno pogledati: Truhelka Ciro, Tursko-slavjanski ш
Dubrovacke arhive, Glasnik Zemaljskog muzeja, Sarajevo, 1911.
13
) К а о sto su za nas vr1o vazni arhivi н Sarajevu, Ь i Zadru 01p·et u Jugoslaviji,
ј sam licno obavjesten da se tamo u krajevma koji su naseljeni Turcima i н na-
lazi u javnim i г Ь Ь vrlo mnogo neiskorisceno.g materijala koji stoji н vezi
sa osmanskom politickom, upravnom, drustvenom i н ш г
110 Mithat Sertoglu
U zakljucku moze se reci da с е svi dosa•dasnji i buduci napori na podrucju
osmanske istorije blti osudeni da ostanu isprazan trud, dok se ne budu mogli kori-
stiti sa lakocom i sigurnoscu izvori koje smo nabrojali. Dok ti uslovi ne bu.du
ostvareni nece Ь moguce naroCito onima koji pretenduju da stvore Ш su u polo-
zaju da stvo·re sinteticka djela, da ucine ma i jedan korak prema post.avljenim ci-
ljevima. Inace se oni nece razlikovati od graditelja koji ј е pregao da podigne zgra-
du, iako ne postoji kamen, pijesak, ciment, drvo, klinci itd. Ustvari glavni uzrck toga
da vec gotovo 50 godina osmanski istorica·ri, uz rijetke izuzetke, ne daju ш
i sinteticka dje1a, d.a njihovi radovi ostaju ili u ш okviru prostih ю
ili da ne mogu da preva•zidu granice oponasanja i ponavljanj.a, jeste cinjenica da
su oni liseni ovih izvora, р а prema о ш е liseni su i mogucnosti da stvore nesto
novo.
Р е ш а tome prva stvar Ъ uciniti jeste to da se n.a-de sredSitvo da se
pod svaku cijenu svi ovi izvori dovedu u stanje da ih mogu koristiti osmanslki. isto-
ricari i da se da rijec tim izvorima. U protivnom slucaju, dokle god ti izvori budu
cutali, sto go·d Ъ receno isprazno ј е ћ smo da UZ•dignemo niz novih
kadrova raznih specija1nosti i da ovim kadrovima podjeljenim na ekipe ovladamo
tim izvorima. Tek pos1ije toga dolazt red da se dardu originalna i sinteticka djela.
RESUME
QUELQUES PENSEES SUR LES SOURCES DE l}HISTOIRE OTTOMANE
En s,oulevant dans son article quelques questions importantes touchant l'his-
toriographie turque, l'auteur, en tant qu'h:ilstorien et archi.vi!ste experimem.te de:s
г de la Presidenrce du Gouvernement а Istanboul, donne une Ь
interessante i't la coninaissam.ce des problemes п les materiaux des a•rchives
turques et la Ь ·critique de ces .materiaux. П en parle surtout tenant
compte de Ъ pour la science historique yougoslave de conn.aitre ces Ь
Apres avoir fait une п des sources historiques se rapportant а
l'histoire de   г п et donne ш е п sommaire, l'auteur in-
siste sur le Ъ qu'on les publie   н fa о п systematique et critique. П donne un
avertissement quant au falit q11e les г classiques representees par les chro-
niques dont se servent encorre de nos jours les his·toriens osmaniens, sont peu sU.res,
incompletes et peu critiques а la premiere vue.
Dressant un vaste programme de l'activite sur с е plan, l'auteur, en ne le
mentionnant pas formellement, demontre que pour mener i't Ь un tel travail, il
faudra reunir dam.s un effort large et fort non seulement les representants de l'his-
toriographie turque mais le travail preseverant et patient de tous ceux qui s'occup-
ent de l'histoire turque.
Cette petite monographie represente une incit.ation importante а la collabora-
tion srcientifique des historiens 'tu!4cs et d:es historiens des pays qui autrefois se
trouverent dans le cadre de l'Empire ottoman.
FEHIM BAJRAKTAREVIC
TURSKI SPOMENICI U OHRIDU
I
POGLED NA TURSKI PERIOD OHRIDA
Ohrid, ona slikovita varos sa starom tvtdavom koja dominira nad lepim
Ohridskim jezerom, nije igrao u о Ъ а Turske carevine onu veliku ulogu koju su
imali, naprimer, Skoplje ili В Sta vise, iz turskih istorija ne moze se lako videti
ni to kada ј е on р а о u ruke Osmanlija. Cak i Evlija Celebl (knj. VIII, str. 735) koji
zna da ј е pre turskog osvojenja Ohrldom vladalo udruzeno i dogovorno sedam ra-
znih kraljeva i koji prica razne dru.ge stvari, ne navodi godinu turskog osvojenja
(upravo veli: godine ... , ali dalje nije popunio) nego samo istice da ga ј е iz ruku
onih sedam kraljeva (koje on poblize oznacuje) osvojio »kodza sultan« Mu.rat han П
Medu.tim, i tako Ь I s t о r i ј а о s m а n s k о g с а r s t v а kao sto ј е Ham-
merova ne sadrzi о Ohridu nista drugo nego samo to da ј е Skenderbeg tu sakupio
vojsku.
1
) Ni nas Nusic koji ј е 1894 u н izdao knjigu »Kraj obala ohrid-
skog jezera - Beleske iz 1892 godine« i sactpstio mnoge pod.atke о Ohridu ne govori
nista о tome kada su ga Turci zauzeli. Jedna druga knjiga koja ј е 17 godina posle
Nusiceve izisla pod nas1ovom К r а t k а i s t о r i ј а Ь i t о 1 s k о g v i 1 ј е t а

i pri kraju u dodatku (str. 233-234) daje i neke be1eske о istoriji varosi ћ
prica sta ј е sve Ь s Ohridom pocevsi od 4.500 god. pre hidzre kada su ga podigli
»Dasarti, p1eme pe1askog naroda« i tako dalje preko Filipa Makedonskog sti:le do
Gota, istocno-rimskog carstva i zatim do Bugara i Vizantije; od ove pos1ednje, veli
major Mehmed Tevfik, Srbl su oteli Ohrid, а onda ј е u hidzranskom osmom
veku (dak1e u periodu od р о nasoj eri) »presao u pravedne osmanliske
ruke«. Т о ј е sve sto 1911 godine zna о tome pomenuti Mehmed Tevfik, tadasnji
direktor (turske) vojne gimnazije u Bito1j u! Dok taj turski major »precizira« osvo-
jenje Ohrida Ь od 100 godina, К Jirecek navodi da ј е kra1j Marko (1371
.:_94) Ь о gospodar О h r i d а i Kostura, ali brzo zatim ve1i da se n е z n а kada
su Turci poseli О h r i d, Kostur i Voden. ")
Tek N а r о d n а е n с i k 1 р е d i ј а s r р s k o-h r v а t s k o-s 1 v е n а с k а  
odnosno V. Radovanovic istupa u ovom pitanju kategoricnije tvrdeci da,je Ohrid р а о
Turcima u ruke 1pos1e smrti kralja Marka, to jest 1394 godine,") i da prvih neko1iko
1
) G е s с h i с h t е d е s О s m а n i s с h е n R е i с h е s, 2. Auflage, knj. I, Pesth 1840, г
491; г i registar u IV knjizi.
2
) Srpski prevod Gl, Elezovica ј е objavljen u В r а s t v u, knj. XXVII, str. 190-244.
3
) I s t о r i ј а S r Ь а knj. П Beograd 1923, str. 78 i 80.
4
) Knjiga III, Bgd. 1928, str. 246 i dalje.
5
) U knjizici О h г i d, v а г о s i ј е z е г о - s t а r i n е - о k о 1 i n а (Skoplje 1934) od
d1·-a г Mesesnela, str. 20, ovaj datllm ј е iskrivljen (odnosno pogresno iznesen) kao 1349.
112 Fehim б
decenija nije stradao od Turaka nego tek 1466 g. kad ga ј е Skenderbeg и

р а
ga Mehmed П Osvajac povratio i odatle г do Draca, р а pri и Ь
»mnogo ohridskih ,boljara' i и Ohridana i preselio ih и Carigrad«.
Sta ј е posle toga tj. krajem XV i tokom XVI v. Ь и и о tome se u
и izvorima malo sta pouzd·ano nalazi, ali и XVII и imamo р и о vesti о
tome и poznatog turskog и Ь koji ј е u и Ь о 1670 godine.
Mada Evlijine podatke и р а i one о и treba u mnogo и uzimati
s rezervom, katka,da i с u m m а х i m о g r а n о s а l i s, ipak ј е njegov opis Ohri-
da, jezera i ·akolnih mesta u osnovi iako sadrzajan i stvaran, а pored toga i intere-
santan, da Ь nase znanje bez njega bilo dosta и S ·druge strane, izvesne
stvari koje Ь nas sada mozda najvise zanimale, и sasv1m и и и
nijedna godina nije oznacena nego ј е samo O·stavljen prazan prostor da se docnije
и dalje, nijedan natpis na п zgradama (dzamijama, medresama, imare-
tima), cak nijedan hronogram (hronostih) р а nijedan и (godina izgradnje) nije
и u ovaj prikaz »Evlije bez hipokrizije« (kako on ccsto samog sebe zove). А ovo
Ь za и te varosi pod Turcima bilo svakaiko vaznije nego njegovi podaci о
24 vrste halve, ili о 26 vrsta kompota i slicno, mada Evlija о ovome poslednjem go-
vori iz и i sopstverie empirije.
7
)
U doba kad ј е Evlija Ь posetio Ohrid, to ј е Ы о sandzak,
8
) а i krajem
XVIII veka to ј е Ь jedna od glavnih varosi и Ь и Tada ј е cen-
tralna vlast и и Ь dosta slaba, р а и se na и pojavile и
pase kao Ali-pasa Janjinski, Mtistafa-pasa Skodra, а и и Dzeladin-beg, kod ta-
mosnjeg naroda и i р о и i р о и Kad и najzad savladani и Ali-
pasa i и и onda ј е i Dzeladin-beg, koji ј е inace iz jedne arba-
naske porodke, и Ь glavno upOi!'iste i morao ј е 1830 bezati iz Ohrida.
Kratko vreme iza toga (1835), Ohrid ј е postao srez (»sediste kajmakama«) и
Ь vilajetu. Medutim, od 1260 (1844/5) do 1270 (1854/5) ovaj vilajet ј е Ь о
и na sandzak, od 1270-1284 ponovo ј е formiran kao vilajet, а od tada (1284 =
1868/9), kada ј е izvrsena nova podela Turske na vi1ajete, do ј и а Р 1290 (1874) jos
jednom ј е и na sandzak i и и и н vilajet.
10
) Ovo padanje i dizanje
Bitolja, s kojim ј е Ohrid stalno Ь о u vezi, и ј е Ь i na njegov administra-
tivni polozaj tako da kad ј е Bitolj Ъ о sandzak, onda и ohridska i neke и kaze
Ь nahije toga sandzaka.
11
)
") Sto Jirecek (knj. П 156) veli da Skenderbeg nije nikada mogao и Berat i О h r i d,
valjda misli da ga nije mogao za stalno и i odrzati.
7
) Evlijin opis Ohrid.a na1azi se и П knjizi njegova Р и t о р i s а (na и Carigrad
1928, str. 735-743). ю prevod tog opisa objav1jen ј е и G 1 s n i k и Ј и g о s 1 ci-
venskog profesorskog и knj. XVI (Beograd 1936) str. 50·2-517. Ovaj prevod
(od G1. E1ezovica) moze ш pos1uziti za и и ali ј е и deta1jima na vise
mesta и а negde teza mesta и и ni prevedena.
8
) Knjiga. VIII, str. 730.
9
) Iz Ь S а 1 n а m е za god. 1892· Ш 1893 (vidi и и gde ј е mesec
ј и n i (1290) и и и oznacen г е с ј и »haziran«, ю proiz1azi da и sve ove godine
t. zv. Ш (finansiske), а ne oblcne hidzranske godine, kako se и В r а s t v и XXVII, 231-
232, sta1no и U vezi s tim, G1. E1ezo\ric ј е de1imicno dao po.gresile ekviva1ente р о nasoj eri.
10
) Prema: str. 178-179 Sa1name Bitoljskog vilajeta od god .....   и и Orijen-
talnog seminara и и nedostaje nas1ovni list i prvih 76 stranica, ali verovatno ј е od go-
dine 1892 ili 1893). Uzgred napominjem da na strani 204 ove S а 1 n а m е kao srpski и и
и и Dimitrije Bodi, а kao sekrE:tar и
11
) Sr.avni В г а s t v о knjiga XXVli, э 241.
и spomenici и и .113
------------ ---------------
Pojedine, vise ili manje vazne vesti
о Ohridu uopste kao i о »vlaclalackoj ku-
ci« Dzeladin-begovoj nalaze se u nekih pi
saca i putnika iz druge polovine XIX veka,
kao sto su Viktor Grigorovic/
2
) Johann Ge
org Hahn,
1
") Semseddin Sami-beg
14
) i, kao
sto ј е vec gore pomenuto, Nu-
sic.13) Dvadeset godina posle Nusiceve po-
sete, to jest 1912, zavrsen ј е г period
ohrblske istorije koji ј е trajao preko 500
(tacno 518) godina.
16
)
U vezi sa srednjoveikovnom т
psihozom, Turci su (kao, !'lnalogno, i
г u Spaniji posle izgona Mavara)
neke od mnogih i jako hvaljenih ohridskih
crkava Ь г о г u dzamije, а Н izve-
san broj dzamija su sasvim nanovo pod.igli,
а ta:ko i nekoliko imareta, medre:sa, cesama,
i slicno. Medutim, dolk о crkvama koje
su svakako istoriski starije i п ar
Ь vaznije i lepse, postoje п
opisi., studije i dela,
17
) turski spomenici su,
kako izgleda ostaH prilicno ili sasvim za-
nemareni, neobra•deni, cak - da tako ka- и dzamija
zem - i п Evlija Celcbl ј е
jos п ostavio korisnih. tpodataka, ali to ј е zapravo sve, samo sto ni on za Ohrid
ne navodi datuma gradenja ni natpise (hronograme) cak п za najvaznije spomenike.
U vreme moje duze posete Ohridu pre rata (1934), ј а sam video da о izvesnim
tamosnjim turskim gradevinama postoje natpisi, dalje, da su sacuvani prepisi berata
о nekim postavljenjima п ш koji upravljaju izvesnim zaduzbinama, itd. Po-
red ostaloga, tom prilikom sam sastavio i spisak dzamija ohridskih koji odmah sa-
ctpstavam kao dodatak. Medutim ovom г hocu da ovde Ь obradim neke
epigrafske spomenike koje sam tada dao snimiti na licu mesta.
12
) О ч е р к ъ п у т е ш е с т в я п о Е в р о е й с к о й Т у р ц и и з д а н е в т о р о е М о с к в а 1877; о и
vidi str. 96, 97 (pominje i dvorac Dze1aledina, и з в Ћ с т ш г о с п о д в и ж н и к а А л и п а ш и Я н и н с к а
о 198-104 (inace ova knjiga vecinom и man.astire i и i knjige и njima koje ј е
pis.ac pos.etio odnosno pregledao).
13
) Njegove А 1 а n е s i s h е S t и d i n i и nisam mogao za ovaj и с а ј и
vati, jer iste nase Ь koje и ih pre rata ima1e sada ih и
14
) Q а m й s   • ii m, knj. П и 1889) str. 1066 (nema istoriskih podataka, nego
samo statisticke cifre).
15
) К r а ј о Ь а 1 О h r i d s k о g ј е z r а ... (Beograd 1894), narocito glave V-VIII i XVI.
(sa slikama, nacrtima i kartom Ohridskog Jezera). - Pored dovde и pisaca i и
i ona koja ј е navedena и Clanak V. Radovanovica и N r о d n о ј е n i k l р е d i ј i (III, 248)
s d r z i r.aznolike istoriske i и podatke о и
16
) Sa ovim sto ј е dovde receno pisac ovog clanka, и se, nije imao и da dil pravi
istorijat и и и и niti ј е za to и Ь и и i и и и и nego
samo da letimicno skicira taj period, i to prvenstveno na и и lako pristupacnih de1a
i c1an.aka, а jedino и namjeri da cita1ac sto Ь о ј е razume izlaganja koja с е iza ovoga doci.
17
) Ь и N r о d n о ј е n с i k 1 р е d i i, knj. III, str. 248-249 (V. Petkovic). - Nusic
(navedeno delo, str. 45) dao ј е jos pre kratak opis Sv. Sofije i spisak jos nekih 14 crkava р о
и pobrojanih).
8 - Prilozi za orijentalnu
114 Fehim Bajraktarevic
--------------------
DODATAK
Spisak ohridskih dzamija (iz 1934 godine)
(Iduci od Hote1a »Srpski kralj« prema zeleznickoj stanici)
1. Ha:dzi Kasimova (navodno najstarija sacuvana; kod »Srpskog kralja<<);
· 2. Ali-pasina (na pijaci, ulicq Kralja Aleksandra);
3. (u ulici Nikole Pasica);
4. Hadzi Durgut (Krst-dzamija, u ulici Kralja Petra, gdje ј е »Velika Srblja«);
5. Kesanlijeva dzamija (osnivac ј е iz Kesana u Maloj Aziji [navodno]);
6. Teke-dzamija (osnivac ј е   Љ pasa; u ulici Cara Urosa na stru-
skom drumu);
7. Hadzi-Hamzina (u istoj ulici);
8. Emin Mahmudova (takode u ul. Cara Urosa);
9. Kuloglina (Kuloglu ca;mi'i; opet u Cara Urosa, blizu plaze);
10. Hajdar-pasina (takode н ulici Cara Urosa; navodno vrlo stara);
11. Jezerska (gOl cami'i; na glavnoj
12. Ь ('Im3ret-dzamija; postoji samo н н navodno
н naj•stariji).
18
)
п
SINAN-CELEBIN IMARET 1 TURBE
U ohridskoj tvrdavi, н Gornjem н и Imaret mahali, na jednom п
bregu s п lepim pogledom п а jezero, nalaze se н п rusevine nekad
velike dzamije, zvane »Im3ret«, i Sinan Celeblno turbe (grobnica).
Sto pri н ovih п odnosno vesti i п о п odmah
pada u oci jest to da Evlija Celeblja koji toliko prica о н i njegovim dzamija-
ma i drugim ш ne ш ni н ni Sinan-Celeblno ш Ь е
Evlija govori (knj. VIII, str. 738) samo о nekom Ohrizade-tu о ISJ.;.JI ), kome pri-
н dosta н н о н ili п н kojom ј е obavijen Sinan-Celebl, о cemu с е
п blti vise govora.
Sto dalje pada u oci jest to da Branislav н koji ј е onda (1893) bio sekretar
п н obliznjem н i nekoliko р н а dolazio н Ohrid i о svemu se
п а licu mesta obavestavao, о н н zove uvek »Imaret«, р а tek н govoreci
о н п п sirotinji ohridskoj«, dodaje: ј а sam sklon da verujem
da ј е i о н н pod imenom Z а d u z Ь i n а podigao ovaj п Turcin«.
19
)
Karakteristicno ј е sta н na istom н kaze: »Za н stari Т ш с vele
da п ј е Ы о ш no hriscanski svetac i da Sinan-pasa ne lezi vise na ovom н
18
) Kako su mi tada u Ohridu rekli, nijedna dzamija nema vakufname (»jer su ih valjda
mutevelije prikrile<<), р а se postupa р о ranije uoblcajenoj praksi (»te<amul-i qa·dim<<). Sa ovim
spiskom nikako se ne slaze tvrdenje Semsudin Sami-bega (Q а m u s u '1-a<l а m, П Н Ј s. v.
О h r l) da ј е Ohrid 45 godina (1889) imao 6 dzamija i 4 crkve. Mora da: ј е zasluzni leksiko-
graf Ь о krivo obavesten Ш ј е uzimao u obzir samo vece i vaznije dzamije.
19
) Nusic, К r а ј О Ь а 1 ... , str. 58---59, gde imade i slika ispod koje pise I m а r е t (tako
treba u vezi sa spiskom ispravki stamparskih greski na kraju knjige).- Imaret znaci u arapskom
uopste »gradevina, zgrada<<, н gradevina u pobozne svrhe, dakle ukratko »zaduzbina<<; н
natpisima i inace cesto oznacava dzamiju Ш sirotinjsku i softansku (= studentsku) trpezu koja ј е
oblcno kod dzamije istog zavestaca.
Turski spomenici и Ohridu 115
(misli u Sinan-pasinu grobu koji se н odmah do »Imareta«), te ј е stoga grob
tako i zapusten, vec lezi u crkvi Sv. Bogorodice (Mitropolija). Cela ј е istina da Turci
postuju grob Sv. Kliemnta i nose mu svece i zejtin«.
20
) U doba Nusiceve posete, Imaret-
dzamija ј е imala »prekrhano minare« i za malo se, veli, nije prevario da se na nj i
popne.
21
) Istaknuvsi dalje kako ј е to vanredno lepo sagradena dzamija veli da »svi
iz reda hriscani veruju da ј е kad god Ь crkva i to ona u kojoj ј е Sv. Kliment po-
civao ... «, ali dodaje da nema »nikakovih znakova ni izgleda« da ј е Imaret Ь kada
crkva Sv. Klimenta, mada to narod uporno tvrdi .. Jos pre (na str. 45), Nusic ј е isticao
da se u Ohridu za mnoge dzamije »rado priza« da su Ь crkve, а cesto bez
osnova«.
22
)
Dok Evlija Ь uopste .ne spominje Sinana kao osnivaca ove dzamije, р а
cak ni samu Imaret-dzamiju,
23
) а Nusic ј е samo sklon verovati da ju ј е sagradio taj
»plemeniti Turcin«, nas etnolog i folklorist, pokojni Tihomir R. Dordevic ј е
za,belezio od tamosnjih muslimana ono sto u stvari pretstavlja poslednje lokalno ve-
rovanje о ovoj stvari. I р о tome shvatanju, Ь nije sagradio svoju dza-
'miju i na svoje ime nego na ime suliana Mehmeda Fatiha, odnosno- kako se to i
inace u turskim delima kaze- »poklonio ј е tome sultanu. Narodno predanje prica
dalje kako se Filtih sastao sa Ь u Skoplju, р а kad ga ј е sultan zapitao
sta ј е on sagradio u Ohridu, ovaj ј е (toboze) rekao da ј е sagradio dzamiju na njegovo
(sultanovo) ime, а im<'lret na svoje. Т о predanje onda stavlja Fatihu u usta: »Tvoj
с е imaret trajati, moja dzamija nece«. Sto dzamija vec odavna nema krova ni п
to navedeno predanje н groma u dva maha.
24
)
Iz prednjega se vidi jasno dvoje: prvo, da о osnivacu t. zv. Imaret-dzamije po-
stoje razlicita predanja i Ь nesigurne vesti, а drugo, da ono, sto novije na-
rodno predanje ohridskih Turaka pripisuje Ь to isto Evlija Ь
prica о Ohrizadetu. Naime, р о ovom 1;urskom putopis,cu, i taj Ohrizade ј е podigao
jednu dzamiju u Ohridu, i to iznad А ј а Sofije dzamije, а unutrasnje tvrda-
ve, i >;poklonio« ј е Bajezidu Sve,tom < Ј > tj. sultan Bajezidu П sinu i nasledniku ,
Mehmeda П Osvajaca (1451-1481), te se ona zato zove i Careva dzamija.
25
)
I prema onome kako se cela stvar prikazuje za siru publiku, naprimer za tu-
riste, otpada Sinan, bar precutno, kao osnivac dzamije.
2
(') Mesesnel, naime, ukratko
tvrdi sledece. Sv. Sofija, najveca i п ohridska crkva pretvorena е vrlo rano
u dzamiju, onda ј е druga najveca hriscanska bogomolja, crkva sv. Klimenta, postala
»arhiepiskopska katedralna crkva,«. Docnije su Turci po,rusili Klimentovu Ь
20
) Ј а namerno n.avodim ova,j citat iz Nusica in extenso, jer ј е koristan i za pitanje Sinan-Ce-
1eblna groba, о kome с е brzo Ь gocvora.
21
) Prilikom moje posete (193,4), munare nije uopste Ь
22
) Slicno se na Zapadu za mno,ge stare i poznate crkve prica da su ranije Ь paganski
hramovi Ш bar da su r:odignute na njihocvim mestima, cime se tstice starost crkve а ujedno 1 po-
beda hriscanstva nad paganizmom. Ovo nije н veli Has1uck, ali u 9/10 slucajeva to н
samo pobozne Ш arheoloske spekulacije u с е n i h klasa. (Sravni L е t t е r s о n R е 1 i g i о n а n d
Е о 1 k 1 r е Ь у the Iate F. W. Hasluck, annotaetd_ Ь у Margaret Has1uck, London 1926, str. 233-
234: »Round Temp1e and Round Church<<.)
23
) Ecvlija pominje, mesto to.ga, samo Ohrizadeto\•u л •   dzamiju i njen imaret.
24
) Sravni т R. Dordevic, N а s n а r о d n i z i v о t, knjiga Х (Bgd. 1934), str. 91.
25
) Ovde se о Ь а predanja н tome Ь sto jedno pok1anja dzamiju о с u Ш н а
г н о s i n u (Bajezidu).
20
) Dr. France Mesesne1, О h r i d-v а г о s i ј е z е r о - s t а r i n е - о k о 1 i n а (Skop1je
1934), г 38 i 47.
S"
116 Fehim г
manastir Sv. Pantelejmona, i na п и sagradili и Imaret.
27
) и
tim, и i и р и с е Turci s kojima sam ј а pre rata (1934) isao dro te zgrade oznacili
и mi ј е kao Ь и и Odmah se videlo da ј е to Ь gradevina sa
osnovom velikih dzamija; zidovi и jos uvek stajali uspravno, ali nije Ь i munare,
koja se nekad dizala s d е s n е strane hrama.
28
)
Tako stoji stvar sa Sinan-Celebljom kao о s n i v а с е m Imaret-dzamije. Da
li bar tvrdenje odnosno verovanje о и kao и imareta и и siro-
tinjske и stoji na cvrscoj osnovi? Odgovor na ovo pitanje ј е и velikoj meri
и и teskoca i sumnji koje smo и н о н ka<o и dzamije.
Onaj н cije Ь svedocenje и prilog Ь kao osnivaca si-
rotinjske i н menze Ь od znatne vaznosti, to jest Evlija Ь   н
ne pominje н Ш Ь н   р а prema tome ni kao dobrotvora koji ј е
zavestao ovaj im<lret. Evlija veli da н н н svega tri imareta: prvo,
imaret dzamije о ј н ј е Ohrizade .poklonio н   н reCima imaret Careve dza-
mije, zatim imaret Tekije dzamije i jos jedan koji inace glagoljivi putopisac ne ozna-
cava ni р о н   а sto se tice prvog i najveceg (Ohrizadetova) imareta, za nj veli
da svako ko hoce, bez razlike vere i staleza, moze jutrom Ь р о jedan sahan jela i
р о jedan hljeb.
Prema tome, kako se vidi, Evlija i ulogu glavnog sirotinjskog dobrotvora u
Ohri1du pripisuje OhrizadeiJu а ne Ь   iako ј е ovaj - kako 6emo uskoro
videti- bar prema nadgrobnom kamenu urnro jos krajem XV veka. Drugim recima,
ne moze se reci da ј е on ziveo i delovao posle 1670 g. (kada ј е Evlija ovo zabele-
zio) р а ga п ј е mogao ni pomenuti.
Medutim, Ohridani i ·dalje pridaju zaslugu za osnivanje imareta (trpeze) Sinan-
Ь Т а trpeza ј е Ь u neposrednoj Ь Imaret-dzamije kako su uveiavali
profesora Т R. Dordevita, trajalaje sve do Prvog svjetsko·g rat•a. Т а trpeza ј е jos
1933 Ь sasvim porusena, а pricaju da ј е imala ve1iku kuhinju i jos vecu prostoriju
u kojoj se jelo. Od prihoda nekih sela, ponedeljkom i cetvrtkom tu se sirotinji, bez
razlike vere, davala corba od tucane, kuhane, i zaprzene tpsenice s tim da
su ј е mogli jesti na mestu Ш kuci nositi; pored toga, od istog ]mareta, svaike subote
i cetvrtka, sirotinji ј е   bez ikakva placanja, deljen hleb u carsiji.
29
)
Nusic ј е jos pre sezdeset п (racunajuci od danas), opisivao ovu dobro-
tvornu ustanovu na slican iako kraci nacin, pripisujuci ј е stalno Sinan-p а s i (ne: Si-
nan-C l е Ь i ј i); medutim, vec tada se fond za odrzavanj ove trpeze »izmetnuo« р а
su nadlezne hodze vodile borbu d.a se prihod od toga fonda i dalje Ь tpre-
ma zelji zavestaca.
30
)
U neposrednoj Ь razvalina nekadasnje velike dzamije koja ј е nazvana
>>Imaret« nalazi se jedna grobnica koju н Ohridu kratko zovu Ь turbe.
Т о ј е duguljasta, ozidana ali ne pokrivena zgrada (bez krova); spreda ima ulaz u sre-
dini, а od ulaza desno i levo р о jedan prozor od gvozdenih resetki. Levi deo te gra-
devine ј е mnogo п i ne ide mnogo u duzinu (u dublnu), koj.a zavrsava prozo-
rom sa resetkama; kako su meni onda (1934) rekli, tu lezi Hasan-baba, а р о drugom
27
) Kod Mesesnela (str. 49) ima lep snimak te gradevine s oznakom: »Imaret, sa severo-
zapada«. ·
28
) Р о Evlijinu pis.anju (VIII, 738), Bajezid ј е naredio da se odmah sagradi munara s d е s n е
strane njemu poklonjene d2.amije (otud naziv "Careva dzamija sa dve munare<<).
29
) т R. Dordevic, N а s n а r о d n i z i v о t, Х   92.
30
) К r а ј о Ь а 1 о h r i d s k v g ј е z r а   str. 54.
Turski spomenici u Ohridu 117

kazivanju koje ј е zabelezio Т R. Dordevic,
31
) drugi grob ј е Ь brata
ili sina. Desni deo pomenute gradevine ide gotovo dva puta toliko u Ь kao levi
Ь а s desne strane ima dva velika prozora (otvora) s gvozdenim re-
setkama, dok sa leve strane - u koliko ј е ne н (ne ispunjava) Ь
!prostor - samo jedan gvozdeni otvo.r, а sasvim u dnu ovog н Ь н prostora
(»broda«) nalazi se takoder jedan ot-vor (prozor) na kojemu stoji cvrsta gvozdena
ograda. Т н sasvim u dnu ovog duzeg prostora, smesten ј е Ь grob, tako
da ј е sa tri strane (desno, levo i pozadi) opkoljen onim gvozcJ.enim prozorima, а
spreda mu se pristupa i udara na sami nadgrobni kamen sa isklesanim natpisom. Nad
ю obojice pokopanih nalazi se stablo koje Turci zovu kodzadzik.
32
) U н opi-
sanog prcstora (grobnice) Т R. Dordevicu ј е izgledalo da ima jos jedan, treci grob,
ali mu н znali reci ciji ј е  

Meni moji pratioci nisu govorili nista о tom trecem
г а i р о Nusicu i Mesesnelu imaju samo dva groba i u tom drugom р о nekim
Ь ј е sahranjeno ciete Ane Tasule, one Dzeladin-begove zene koja ј е
Ь hriscanka (Grkinja) р а ј е udavila svoje dete da ne odraste u muslimanskoj veri.
34
)
Sto se tice nadgrobnog natpisa na Ь grobu koji nema poklopa,
on ј е na uspravno usadenoj kamenoj ploci, koja pri vrhu ima jedan jednostavan
ukras od stilizovanog lisca, а istpod toga zaglavlja sadrzi cetiri, vodoravnom п
odeljena polja, ispunjena arapskim s1ovima i arapskim tekstom.
Tekst i prevod ovog natpi:sa glasi:
1. Preminu pokojni i pocivsi Sinan-
Ь з .... А .iJ.,_J,. ј А 1.
2. Dvaanestog (dana) meseca redze-
ba go•dine
3. Osam(sto) ,devecieset i osme, u ne-
delju, izmedu
4. Vecernje (aksamske) i povecernje
(jaciske) molitve.
38
) ·
31
) N.as narodni zivot, Х 91.
36)t;._ А Ј   Ј 2.
У Ј .. _-;) 3.
.. 11).......,

о 4.
• .i -"
32
) Maginja, planika, arbutus uned-o. - Kodzadzik, mesto u gornjem Debru, pominje Jirecek
П 156).
33
) N а s n а r о d n i z i v о t, navedc:no mesto.
34
) Mesesne1, str. 51. - Nusic, str. 177 (sa slikom ю Tasulinog deteta«).
35
) Isk1esano <$.\':" (sa dzimom), ako ne omaskom onda verovatno zato sto u arapskom nema
s1ova ni glasa с kao u persiskom i turskom. Р о Ben Chenebu М о t s t u r k s е t р е r s n s
с о n s е r v е s d а n s 1 р а r 1 r а 1 g е r i е n, A1ger 1922, str. 35), rec с а 1 Ь i i с а 1 Ь i zn.aci
kod tamosnjih Arapa •samo: е 1 g а n t, с о u r t о i s, р о 1 i i sliCno.
36
) Isk1esano: (bez о Ь е tacke na pos1ednjem s1ovu).
37
) Ovo ј е najnejasnija rec (mesto) u с е Ю natpisu Jasno se vidi w а t Ј i kao da
jos pri kraju iznad е 1 i f а ima jedrro okrug1o t е kao pos1ednje slovo skracenog Ь г о ј а п а
mozda ovde imamo i s1ucaj arapske н za koju ј е Karabacek, u svoje vreme, navodio
razne primere (D i е I n v о 1 u t i о i m а r а Ь i s с h е n S с h r i f t w е s е n u Izvestajima beeke
Akademije nauka 135/5 za 1896, str. Ю i dalje. - п i Grohman, А 11 g е m е i n е Е i n f й h-
r u n g i n d i е а r а Ь i s с h е n Р а р у r i п е Ь s t G r u n d z й g е n d е r а r а Ь i s с h е n D i-
P 1 m а t i k, Wien 1924, str. 81-82). Da se i inace drugi, odnosno о Ь а pos1ednja s1oga od re;:i m i'a
odnosno m i'a t u n vise _puta ispustaju Ш skracuju, imamo primera u D i е V е z i r f а m i 1 i е
d е r G а n d а r 1 z а d е (14./15. Jhdt.) u n d i h r е D е n k m а l е r od п i Witteka,
str. 65, k.ao i u В е i t r а g е z u r f r й h о s m а n i s с h е n Е р i g r а р h i k u n d А r с h u 1 o-
g i е od Taeschnera, str. 181.
38
) Jos pre rata ј а sam ovaj natpis preveo za N а s n а r о d n i z i v о t Х 91) od т ]1,
f)ordevica. ·
118 Fehim Bajraktarevic
Prema tome, ako racunamo р о Wtistenfeld-Mahlerovim Ь koje su izra-
dene р о t. zv. eri 16, Sinan-Celebl ј е н 29 aprila 1493 godine, ali taj dan ne pada
u nedelju kako natpis izricno trazi, nego u ';>onedeljak. Medutim, ako se racuna р о
eri 15, koja ј е kod Osmanlija u ranije doba Ь dosta u upotrebl,
3
") onda dobljemo
28 april 1493, а tog dana ј е doista Ь nedelja. Prema tome, u natpisu oznaceni dan
u nedelji (sedmici) odgovara stvarnosti!
0
)
Sa formalne i cisto filo1oske (arablsticke) strane natpisu Ь se moglo kojesta
prigovoriti, ali to se i inace desava na arapskim natpisima sirom Turske carevine
41
} i
ne menja smisao i sadrzaj teksta. Ali ima jedna druga stvar: katkada su ovi natpisi
uopste docnijega datuma i uopste ne odgovaraju istini, р а cak ni godina smrti nije
tacna!
2
) М а da se u ovakvim slucajevima, р а i u nasem slucaju, moze lako zapasti
u hi,perkriticnost, ipak, pored ostalih I"az1oga od kojih su neki vec navedeni а drugi
с е jos Ь diskutovani, iznenaduje to sto ј е natpis na Sinanovu grobu koji nema п
krova п а sobom, tako dobro sacuvan (osim п dela koji ј е sa>svim pri. ze-
mlji). Ova cinjenica vec navodi na pomisao da ј е ovaj nisan, sve i ako ј е inace auten-
tican, verovatno morao Ь obnavljan i slicno,
Ovde coveku i nehotice pada na pamet slucaj sa nadgrobnim natpisom i gro-
bom п i Tilla п Grobnica turskog saljivCine postoji u
Akseblru (u vilajetu Konji}, а ю Ь njegova nemackog kolege u б (severo-
istocno od Hamburga), р а ipak ne zna se podsigurno ni vek u kome su о п ziveli,
tako da neki, s dosta razloga, uopste sumnjaju u njihovu г н н


Inace, ako u Sinan-Celeblnu slucaju predemo 1preko svih ovih vise ili manje
opravda·nih sumnji, datum njegove smrti (na п kamenu), to jest 1493 go-
dina, koja pada u doba vlade sultana Bajezida П sina i naslednika Mehmeda П (1451
-1481), ne Ъ iskljucivao mogucnost da ј е Sinan Ь о zet osvajaca Carigrada, kako
uceni Turci u Ohridu tvrde.
44
}
39
) Vidi, naprimer, Kraelitzove О s m а n i s с h е U r k u n d е n i n t й r k i s с h е r S р r а
h е str. 8•2, ш 3; Mayrove О s ш а n i s с h е Z е i t r е с h n u n g е n, str. 3, i na-
·pred pomenutu D i е V е z i r f а ш i 1 i е d е r G а n d а r 1 z а d е str. 9>0·, ш 2, i str. 101(},
napomena 1. - Medutim, dok se ovde radi о razlici od ј е d n о g dana, u Dubrovniku, gde
ј е nekad nova godina pocinja1a о Bozicu, tj. 25• ш а k.atkada cak i 1 januara (Jirecek,
Istorija Srba, IV, 43; CoDovic, О novoj godini dubrovackoj, u Starinaru za
za в i 1930, str. 40-42), razlika u recenom datiranju P'enja1a se C,ak i do nede1ju dana.
'
0
) Naravn.o, ako se ne vodi tacan racun d.a ј е smrt nastupila oko 1 sat alla turca (tj.
odmah р о nastupu mraka), jer р о orijentalnom, strogo uzevsi, sa aksamom а ne u ponoc kao
kod n.as) nastupa novi dan, а to Ь u nasem s1ucaju Ь о ponede1jak. Ovo ј е jos jedan primer
za r.anije tursko racunanje р о eri 15, о kome ј е Ь о govora u prethodnoj napomeni. Jedan ш
za takvo racun.anje cak iz godine 1485 na1azi se u Т В е i t r а g е z u r f r ii h-
o s m а n i s с h е n Е р i g r а р h i k u n d А r с h а о 1 g i е str. 149, napomena 4.
41
) C1an е 1 ј е ispusten na t r i mesta u (nasem) natpisu od cetiri retka! - U ш
nadgrobnom э Ь imaju t r i razne greske u D i е V е z i r f а m ii 1 i е d е r
G а n d а r 1 z а d е str. 98. Sve su te greske vr1o upadne i e1ementarne.
'
2
) Ovo se vidi, medu osta1im, i iz primera sa nadgrobnim natpisom <Ali-pase Dzandarli-
zade u Brusi (sr. D i е V е z i r f а m i 1 i е d е r G а n d а r 1 z а d е str. 91). Naravno, takav nat-
pis н е mo:!.e ш п dokumenta, ali щ о е da zave"de.
43
) Ь u mome N а s r е d i n-h d z i n tt р r о Ь 1 m u, str. 11 i 44.
") N а s n а r о d n i z i v о t, Х 91. - Kratki, takode arapski tekst koji ј е isklesan na po-
ledini ю kamena ne iznosi nista konkretr1o о Sinan-Celeblji nego а ш о ze1ju i
genje da с е щ se В о smHov?H (   !"""-./..
г spomenici и г н 119
U vezi s ovim odmah se namece pitanje da li se inace ista Ь zna о ovome
Ь Pomenuti Ohridani pr1caju, kako ј е i Т R. Dordevic zabelezio, da ј е
on о nisandzi.
45
) U tri berata iz XIX veka koja su mi tada u Ohridu pokazivana
(prva dva u Ь neoverenom prepisu, а treci u originalu), doista se pominje
Ь nisandzija pokoj-ni Sinan, i to .u ovoj vezi. Prvi od 21 safera 1215 р о hidZri
(14 ju1a 1800) nareduje da se щ л а а nad jednom cetvrtinom vakufa Ь
Ь nisandzije pokojnog Sinan-b = g а i Mustafe С е е Ь ј е posle smrti dotada-
snjeg mutevelije, preda Ebu Bekiru sinu Љ н koji ima propisane н о

е za
vrsenje toga zvanja. Drugi berat, izdat pos1ednjeg dana meseca sevviila 1242 hidz-
ranske godine (26 maja 1827), а pos1e smrti pomenutog Ebu Bekira sina Љ
prenosi upravu nad recenom cetvrtinom Ь imanja Ь nisandzije
pokojnog Sinan-C 1 Ь i е i pokojnog Mustafe Ь sina zavestaceva« na Si-
nana Hanifa sina Ebu Bekirova. Najzad, treci (origina1ni) sultanov berat od 28 mu-
harrema 1289 (7 atprila 1872) odreduje da, usled н iza smrti Sinana Е Ь н
Bekirova, н nad cetvrtinom vakufa Ь nisandzije Sinana (tako, bez ika-
kve titu1e!) s i n а Mustafe Celeblje u Ohridu« prede na »Sahzemana i Hajdara,
н decu zavestacevu«.
Medutim, ova tri dokumenta, kako se odmah vidi, ne unose mnogo svetlosti:
jos uvek nije jasno da li ј е ovaj ш ш Ь е g р о prvom beratu) ili Sinan С е l е Ь i
р о drugom beratu) odnosno Sinan р о najm1adem н isto ono lice koje г е Ь а
da ј е pokopano u t. zv. »Sinan Ь turbetu«, gde- kako se dobro secamo-
na nadgrobnom spomeniku uopste i ne stoji rec »nisandzi«. Medutim, u spisku ni-
sandzija ю se nalazi u S i g i 11-i о m а n i (knj. IV, str. 792-794) nema nikakva
nisaridzij koji se zvao Sinan. U istom de1u (knj. IV, str. 713-716)ima i lista
carskih z е t о v а ali takode bez Ь (doduse, jedan zet Bajezida П
zvao se Sinan-tp а s а Isto tako su uzaludni bili svi moji pokusaji da podatke о razno-
raznim Sinan-pasama, ш Sinan-b:::zima i Sinan-agama, koje sam na-
sao u meni pristupacnim delima!
6
) dovedem н sklad sa onima koji н gore izneseni
i н I tako pitanje Ь identiteta ostaje i dalje otvoreno.
III

NATPIS NA IHTISAB-CESMI
Kako ј е jos Evlija С е е Ь (VIII, 740) н svoje vreme isticao, ogromni р 1 a-
t а n i н bili jedna vrsta karakteristike g1a'mog ohridskog druma i carsije. Brani-
slav н prilikom svoje posete (1892) govorinapose onom ogromnom н koji
se nalazi »na н carsije, gde ona svrce u н р о Ь о с н carsijsku н с н а koji
n.arod zove »ciner« i za koji tvrde da н ima nista а п ј е ш о о hiljadu godina. н
sic ј е tada video kako ј е ta grdosija od drveta Ь i da н samom с Ј е Ь н
н dva-tri н

Т а ј prastari platan nalazi se sada п а jednom ma1om
trgu, na raskrsnici puteva н i Ohrid-Bito1j.
48
)
45
) N i s а n d z i ј е Ь о jedan od najvisih cinovnika н г г н koji ј е stavljao
н г н na г н po.cetku, on ј е to cinio licno, а docnije uz pomoc г i t. zv. н г
(nizeg cinovnika); г г S t а а t s v е г f а s s н n g, I, 64 i П 127 i 136,_ i г н Dirlo-
н г 18-20. - Ali n i s а n d z i znaci jednostavno i svakoga ko о Ь г о nisani, dakle =
р н а г г г Ovo jos vise komplikuje Sinan-Celebln н U znacenju р н а г   na-
lazi se ta г е с vec н Evlije Celeblje г G 1 s n i k Z е m а 1 s k о g m н z е ј а Х Х [1908], 340).

Od tih dela а ј р г е do1azi н obzit· г naci{)nalna Ь г (S i g i ll-i о m Э ni),
f':atim г г dela, Е n с i k 1 р е ct i ј а I s 1 m э itd.
47
) н К г а ј о Ь а 1 ... , str. 48.

Т Mesesnela (str. щ ima slil'\'a щ i, zgraqa.
120 Fehim Bajraktarevic
Natpis о kojem 6emo ovde Ы govoriti о k r е n и t ј е tom и
odnosno, kako tamo svi и и а stvarno se nalazi na и и Ь и
Kralja Aleksandra br. 2 и ј е и и и с и а natpis gleda prema Cinaru). Т и ј е
dovedena cesma о ј и и Ponik cesmesi ( 1..9" .. ili jos cesce i Ь
cesmesi ( 1..9" ...... '-:"'U<>\ ). Kad se cesma zove prvim imenom misli se na
izvor Ponik а to ј е sadasnja arteska cesma kod Cinara; а и naziv ј е u vezi sa
taksom с   о ј и ј е opstina na tom mestu naplacivala. Р о Ъ na
licu mjesta, to ј е »govedarska taksa« i1i и ј е bar tamo tako zvali, а u sirem, otpsti-
jem и to с е Ь и akciza, trosarina ili koja и slicna vrsta posrednog
poreza. Ista ova rec, koja и arapskom zapravo znaci »pozivanje na obracun« ili
kratko и и Ь se и и ю i za nadlestvo odnosno za
и и kojoj ј е taj porez Ь о naplacivan. Ihtisab-aga ј е Ь о staresina u takvoj
ustanovi, pazio ј е na red и carsiji i na и а prestupnike ј е odmah kaznjavao
(naprimer, hriscane i Jevreje ako nose odelo koje im nije 1propisano).
49
) I и dru-
gim islamskim zemljama m и Ј t е s i Ь ј е igr.ao и ulo·gu; и Hafizovim п
on cak pazi i na one koji vino piju.
50
)
Da se sto bolje razume hvala koja ј е и ove cesme и и odana
и opevana), korisno ј е nesto г е с uopste о »Vodovodnoj и и г и
Jos и doba Evlijine posete svi tamosnji г Ь и zanemareni i zasuti, а cesme
и ali Evlija odmah objasnjav:a da narodu и ni Ъ jer ј е jezerska
voda sa•svim pitka. Ali iz onoga sto Evlija malo docnije (na str. 741) istice, vidi se
da oni stanovnici koji и и na visini и gornjim delovima varosi) и и т и с е
s vodom. Naime, pred Ohrizadetovom (= Carevom) dzamijom, ispred gornjeg grada
(tvrdave), on и jedan primeran и и koji se voda, р о и genijalnog
graditelja, kroz и stenu dovodi dolapima iz samog jezera i onda razvodi
и С а г е и и Ь и Ni posle nekih 220 godina nije to stanje popravljeno, kako
se jasno vidi iz и beleski. »Ohrid nema vode za pice, veli on, sem jezera
i nekoliko и u ravnici«. К а о г za to kako se п п mahala
Ohrida pate zbog te oskudice, о п navodi jedan и koji odmah pada u oci Cim
se covek odmakl1'e od obala varoskih. Т о ј е na 10<1 metara visine п bal-
п н а dva balvana koji и izasli za ј е а п i р о metar van stene te и svet dolazi i
и na и и malu и и и Nusic ј е izbrojao - brojeci od-
mereno - 320 dok se ta kofa s dva liJtra vode jedan р и и gore!
51
)
М а da sve ove teskoce i и s vodom и и и kao п а nekim drugim
mestima, п и staroj Ь     dovodile do velikih razmirica i Ь ipak
one lepo о Ь ј а п ј а а ј и sta ј е а п izvor, и i1i cesma znaci и takvim prilikama.
п а с е п ј е ј е п е takve cesme ј е jOIS vece kad se п и samoj varosi i na tako
prometnom mestu kao sto ј е trg kod Cinara i raskrsnica и kod tog kolosa od
Ы Т а cesma ј е potekla п decenij.a pre и posete, i malo ј е ne-
razumljivo sto ј е о п nije н pomenuo, mada ј е rekao da ima »nekoliko и
и raVlllCl«. Tako vazan d·ogadaj Ь i р о nasem о Ь с а ј и zahtevao и а
jos vise р о istocnjackoj i turskoj tradiciji i praksi.
49
) Poblize u Т О Е М II-III, 569--584 i 640-648: Ј '-:-'U,.\.
50
) Prava i duznosti m u h t е s i Ь а iz1ozio ј е preg1edno Ь a1-Uhuwwa u knjizi М а • а 1 i m
а 1-q u r Ь а f 1 а h k а m а 1-h i s Ь а (ed. Reuben Levy, London 1938).
51
) NusiC, К r а ј о Ь а 1 а ... , str. 51-52.
52
) Р о Ь Ш џ monografiji Т h 1! t n А n с i е n t А r а Q i щ Е Leip-
"-ii 192§,
Ј   г т г
spomenici u OhriQu

(])
><:.)
1

......
с
.....
Turski spomenici u Ohridu 121
--------------------------
Т а spomen-ploca sadrzi jedan natpis na turskom jeziku. Jos od XVI veka
р а nadalje Ь su u Turskoj omiljeni р es n i с k i natpisi na н gradevinama,
п mostovima, cesmama itd.,
53
) р а ј е i natpis na Ihtisab-cesmi, u stvari,
ne rimovana proza koje takode ima u natpisima''
4
) nego prava 1pravcata pesma od
sedam stihova-bejtova р о arapskoj metrici) odnosno о с sedam distiha ili 14 stihova
р о љ zapadnjackom shvatanju). Svi stihovi -- sem na п mestima gde ј е
valjda pisar ili klesa:t nesto dodavao i1i menjao -- mogu se skandirati u metru
r е m е 1 cije su stope (bar ovde):
- -- и - -- 1 -- и - -- - и - -- - и - -
ili и и - - - и - -- ·-· и -- - ш - и -:-
р о arapskom:   1 1 Ь 1 Ь
ili 1 -- 1 -- 1 Ј У ј )•
naravno, sa izvesnim dopustenim

Rime su kao u gaze,lu, tj. ј е d n a-
k а ј е rima u prvom i drugo.m, i onda u svakom sledecem р а r n о т stihu. Kako
se na snimku vidi, svaka dva stiha р о orijentalnom, to ј е jedan stih)
o·deljena su vodoravnim linijama, ali zajednicka (gazelska) rima veze sve u jednu
jedinu celinu. Pojedini stihovi su ispisani п dosta krupnim i u vecini slu-
cajeva jasnim slovima, ali neka polja natpisa П pojedine reci ipka prave р О
gdekoju teskocu, jer na п mestima nije mogla ni metrika pomoCi.
Evo kako ј а citam (odnosno desifrujem) taj natpis:
Natpis na I I; t i s а Ь с е s ш i
(1)
I.J.;..
• 1 ' ....
Ј
..5 А ill л
. "
"
(2)
\;:-- 1 ј ,S Ј 1 (.:<('
(3)
Ј 1 _(" ... ) Ј ь 1.$.,::::, 1
f
r
(4)
у Ј т ј ;_.r"..\1\

(5)
Ј ..5 :.;.... .. 1 r-:1.: Ј 1
1
Ј
'\'"'
(6)
....... Ј .),:.. '.11 Ј Ј
'---' '---'"
----.
(7)
Л ј Ј .-. ... .... Ј ..5..1.\JI _)\!.;:, Ј
1
1 .... -: • ... •
Ј
't.
(8)
У fo_;.. <S;;,\) .. Ј ,S.J.IJI
53
) Sravni F. Taes-chner, Beitrage zur friihosm.anischen Epigraphik
u n d А r с h а о 1 g i е (= D е r I s 1 m, Х Х str. 172. - Kako ј е poznato i natpi:s na Soko-
1ovica mostu u Visegradu ј е u stihovima (sr. G Z М 1889, str.79-83; da1je, isti casopis · za
1929 [XLI], str. 115-120; i К а 1 n d а r N а r о d n е u z d а n i с е z 1945 [Sarajevo 1944],
str. 148-169}.
54
) т в е i t 1' а g е ... , str. 173.
55
) Val'ijante navodi vr1o preg1edno г Rtickert, G r а m m а t i k, Р о е t i k u n d
R h е t r i k d r Р е r s е r (Gotha 1874), str. 386,
122 Fehim Bajraktarevic
(9)
o..li   Ј ;r ($..\lJ:
Ј
,..--....
о
(10)
\ ....   Ј Ј
,..--....
(11)
.
)1 Ј
ј
о
,..--....
'--"
'\
(12)
\..}=:- j"l ... Ј Ј
(13)
А Ј о
l
1rrv
;;.. А :;r Ј
v
(14)
..._:_'"'"'
Napomene uz gornji tekst (zaokruzeni brojevi oznacavaju s t i h о v е
( 1) U natlpisu pogresno: -1< \ > А р roti v metra), а i u gore recipiranom tekstu
nedostaje arapski cl,an е 1- е 1-J:l а m d u ne Ь islo u metar) kao sto ј е cest slucaj
u natpisima (sr. napred u њ п natpisu Ј а ц • r" ... _,. i ,;....\ tY.. Ј
(2) U natpisu: t.S..11( 1 >JI (sa suvisnim drugim elifom).
(3) Pri kraju ovog stiha natpis ima --:-t,., , ali u metar ide samo '-:" ... t,.,
р а ј е to i usvojeno. Da tako doista i treba, dokazuje slican primer --:-t,.,) u Р О F,
П 105, red 4.
( 4) U poslednjoj reci ( metar zahteva da se prvi slog cita k r а t k о
kao sto se stvarno i izgovara а ne kao sto ara•psko pismo moze zavesti (Hony,...jev
Tursko-engleski recnik lepo belezi (s. v.: р а а
(6) Prve tri reci moraju se citati: fi Ы inace se stih ne ш о е skandirati.
(8) Za ispustanje slova i u izafetu ov·de (u i!zra·zu »sah Kerbela«) i inace u
ovom natpisu i uopste u poeziji, п naprimer, Jensen-ovu N е u р е r s i s с h е
G r а m m а t i k Љ 1931), § 64.
(9) N snimku se moze procitati sa izvesnom п sam,o: t.>.>J.c 1 > ..f.
... .;\,.:A.;\.J.)(t>:..S::\, ali to citanje sa:drzi ю slogova vise nego
sto metar uopste dopusta. Ona rec iza »Iskenader« (sk), citali ј е »aradan« ili
»arajup« i slicno, svakako ј е klesal!'ev (ili в dodatak Ш tumac. п
vise r:aznih pokusaja ј а sam nasao da п gore п tekst odgovara ш i
zahtevima metrike. Da Firdusi i drugi pesnici iz metrickih raz1oga, -pored п
der«, kazu i п opste ј е н cinjenica, ali to' nas k1esar, koji i inace
voli п (suvisne) elife (t.>.J.l.ti>Y. bas u istom stihu), nije mogao п
(10) Pre svega, klesar ј е i ovde dodao dva suvisna elifa ( t.>..11 ( 1 У i ..:.-\ll( 1) _,1 >
а rec isklesao ј е sa ј е о ш (<:>), drugim recima, п а п п п а с п
Dalje, u recima tali•i pakin (Hizir asa) ш primer za ю п izafet«
< '-:');,. >, u kome genitiv do1azi р о s 1 nominativa sa sufiksom_ treceg lica.
Ovakvih inverzija i;?;afeta (kao   .. ..r. Ј mesto Ј ј ..r.) nalazimo i inace
и poeziji, naprime:r ч AJ:lmedijevoj I s k е n d е r n а m i ( и Б
Turski spomenici u Ohridu 123
cevu c1anku u G Z М god. 36, str. 95), i u poetskim natpisima ( .:.1.11..5 u Р О F,
П 105). Usput receno, ovakva inver-zija postoji i u karaimskom (Kowa1ski, К а r a-
i m i s с h е Т е х t е i m D i а 1 k t v о n Т r о k i, str. 307).
(12) U natpisu isklesano: Ј tj. opet sa suvisnim elifom (iza v'a v-a),
а u poslednjoj reci suvisno ј е (15) kvari rimu i za oko i za uho (t. Ј stoji mesto
(I.SJ4- .t.).
(14) М е а г zahteva Citanje Љ l)ajatla (bez izafetskog i) i za: to ima i inace oprav-
danja Ь Њ ab-ruj; sr. Jens·ena, str. 53, is:po•d s.redine). Medutim, u
Ahmed Refikovim Т ii r k m i m а r 1 r i (str. 71) nalazim Citanje а Ь i h у а t 1 (sa
izafetom ali bez voka1a na !)) sto Ь takode dobro islo u metar, samo н е znam da li
ј е to u njega stamparska greska ili 'JUlgarni izgovor. - Na н pri kraju ovog
stiha kao da ј е isklesano: t:<>\ Ј ali ј а sam usvojio Ј (s tackom ispod
prvog slova), о cemu с е docnije Ь Ь govora.
Р r е v d n а t р i s n а I !) t i s а Ь с е s m i
(1) S1ava Bogu! On, Tvora.c-Gos1pod, od svoje dobrote dade
(2) Da onaj darezljivi covek izvede ovo dobro de1o!
(3) Т а ј dobrotvor cije svetlo ime sija kao sunce р о svetu,
(4) Т о ј е knez Dze1aleddin, sin ravnog vezira Al)med-pase.
(5) Tom Ь stvoru Bog dade svoje vodstvo kao dru,ga,
(6) Za bozju ljubav on dovede u grad mnogo cesama.
(7) Ovoj cesmi sa Ь vodom iz raja nema ravne:
(8) Casnom kra1ju od Kerbele dop.atde se ovo dobro delo!
(9) (Ni) A1eksandar ne nade Jzvor zivota u nastanjenoj cetvrti (sveta),
(10) Jedino ga, poput Hizira, nade ona svetla licnost, rodena pod sretnom
zvezdom!
(11) Т а postovana licnost neka ј е sretna i Ь
(12) Sve dok na zemlji bude ljudi, ova voda с е na sve strane teci!
(13) О Fehime! Ovako kicen hronostih ne uspe jednom u hilja,du (slucajev,a):
(14) »On с е о grad ponovo ocisti i ozivi izvorom zivota!« Go·dine 1237.
Pre nego sto predemo na potrebno objasnjavanje Љ stihova i mesta u
ovom gazelskom natpisu, treba odmah reci tpo cemu se on znatno odvaja od
sliCnih orijent.alnih natpisa. Prvo, nas natpis ј е mnogo duzi, oblmniji н е о vecina
turskih natpisa na cesmama; dosta ј е za ovo uporediti citav niz natpisa na cari-
gradskim cesmama u Ahmed Refikovoj knjizi Т ti r k m i m а r 1 r i, (str. 71 i da-
lje).56) Drugo, razni sadrvanski natpisl Ъ vrlo kratko govore о samom vrelu
(iznose, recimo, samo jedan citat iz Kur'ana о kisi, i slicno), а vrve od titula onoga
р о cijem su naredenju napravljene, dok tako reci nista ne vode racuna о koristi
koju с е svet od toga imati; vise Љ primera za ovo pruza Mayerova S а r а с e-
nic Heraldry (narocito str. 184, zatim 111 [suvise kratko!], 125, 127, 162, 181,
185, 188 i 250).
Naprotiv, ohridski natpis, koliko god 'Pretstavlja odusevljenu pohvalu osni-
vacu i »naredboda·vcu«, ipak ј е sa.drzajnlji, stvarniji, drzi s.e tema i legendi п vezi
s vodom kao izvorom zivota, i istice velike koristi ovog dobrog dela za celu varo8.
56
) UkolikQ Ф pisac nije skra,<:eno (o:q ne,s i о deta.ljima. i;esto osta.vlja. u
neizvesnosti). · ·
124 Fehim г
U pojedinostima to izgleda ovako. Vec u drugom Ь (sti11 4) saznajemo da
ј е taj dobrotovr Dzelaleddin
57
) sin п Al_1med-pase koji ј е navodno Ь о vezir
Љ spo:sobnosti kao A?af, Solomonov legendarni doglavnik i veliki vezir.
58
)
tim, dok о tome asafski mudrom Ahmed-pasi ne mogu za sada nista Ь da
ш о njegovu navodnom sinu Dzeladin-begu vec su u pocetku Clanika dati
glavni podaci. Tamo ј е receno da Dzeladin-beg, cija ј е tporodica krajem XVIII veka
prigrablla svu vlast u Ohridu, spada u red onih pasa i begova koji nisu uvek
slusali sultana, р а su vise ili manje cinili i razna nasilja,"") ali su konacno nadvla-
dani. Dzeladin-beg ј е stolovao u gornjem gradu (tvrdavi) gdje ј е imao rasko6ne
dvore н Saraj«) sa osamdeset odaja.
О Dzeladin-begovu veli'kom bogatstvu kao i njegovu porodicnom zivotu т
ј е pricao razne stvari, i to ј е Nusic i lepo zabelezio.
60
)
Ohridski gospodar ј е tako provodio zivot sve do 1830 godine, kada ј е ugro-
zen od sultanove vojske, morao bezati u Skadar, а odatle za Egipat Mehmed Aliji,
takode sultanovu protivniku, ali ј е п а moru, р о kazivanju svojih vozara-mornara,
zaglavto u brodolomu, а tpo drugoj verziji, н od ј Љ i opljackan. Tada su po-
ruseni i njegovi gospodski г u Starom Saraju, а u Ohridu ј е nastalo jos gore
stanje, prava anarhija.
61
)
Medutim, dobra dela ostaju i nadzive ю pogotovu kad se radi о do-
brotvornoj ustanovi od opste koristi, kao sto ј е ova cesrna, s kojom ј е kako.kaze
8. stih - cak i »kralj (sah) od Kerbele« Ь о zadovoljan. Da se ovo pravo razume
treba se setiti onih tragicnih dogadaja iz prvih vremena islama kada ј е cetvrti
57
) U Ohridu ga г Dzeladin sto se н а ј р е moze objasniti nekom г ha!plo-
1oske elipse, tj. Dze1a[1a]ddin > Dze1addin > Dze1adin, drugim г od dva jednaka s1o-
ga zadrzi se i izgov.ara samo jedan.
58
) Arapi mu znaju i o6evo ime jer ga pominju katkad i kao bln Barhiya ( l:,;..J. ). Ime
se docnije р о с е о Ь za svakog mudrog vezira i savetnika (sr. Steingass, Р е r-
s i а n-E n g 1 i s h D i с t i n а r у London 1930, р 69, s. v.), а narocito za v е 1 i k е v е z i r е
katkad cak i za egipatskog potkralja (kao sinonim za »daver« i za »hidiv), а pored toga, р о
Evliji Cereblji, I, 607, se zvao i onaj vanredni г c_;\i/) koji ј е г So-
lomonov presto i palatu Ba1kise, »kraljice od Sabe<< (v. Ј Deny, S о m m а i r е d е s а г с h i-
v е s t u г q u е s d u С а i г е р 70,). - Ipak, im Asaf se najcesce г Ь kao sinonim
velikog vezira, р а ј е i Lutfi-pasa, veliki vezir Sulejmana Zakonodavca, svoju knjigu о ulozi i
duznostima velikog г nazvao jednostavno А а f n i.i m е (R. Tschudi izdao ju ј е i р г е е о
u Ttirkische В Ь Band XII, Berlin 1910). Na koncu su zvali i oblcne г
kao sto i kod п а ima i dan-danas raznih Aristotela, Platona i sl.
59
) Kako sam u г cuo, Dzeladin-beg ј е i svoje rodake zvao u а г а ј i onda ih Ь
Ipak, za   ю г se pricaju i о Ъ re stvari. Svo.i cifluk, veliko i е р о selo Ъ
nisce, on ј е poklonio г Sv. Nauma, dalje, lepu Frosinu, koju ј е zbog njene lepote pro-
gonio Ali-pas.a J.aninski, О П ј е   Ш mada ј е zbog toga lako mogao doci u sukob s njim
i mada ј е njegov,a prva zena (»Sabl-hanuma<< u Nusica) blla г ili sinovica Ali-pasina.
Uopste, Dzeladin ј е imao oblcaj da zastiti gonjene, ali ј е г da mu se to ,plati ku1ukom i
porezom (Nusic, str. 173 i 174). Najzad, on ј е hriscanima poklonio neka imanja ispod Sar:aja,
i tu su oni г kuce (Mesesne1, str. Ю
60) К r а ј о Ь а l.a ... , na vise mesta, а р о slednja (XVI) glava te knjige ispunjena ј е cela
г о Dzeladin-begu i T:asuli« (str. 171-182). Tasula ј е Ь lepa Grkinja (hriscanka) koju
mu ј е 1823 g0dine Skodra-pasa poklonio, а koju ј е Dzeladin cim ј е г uzeo za zenu jos za
zive prve (Sablha-hanume) i г zene. .
61
) Dzeladin-beg od koji se pominje u 87. umotvorini rada Vojislava S. Radova-
novica м а r i ј о v с i u р е s m i, р r i с i i s а 1 i С Zbornik za г i folklor Juzne Sr-
blje, knj. I, Skoplje 1931) nema, р о svoj prilici, п veze sa ohridskim Dzeladinom,
Turski spomenici u · Ohridu 125
»pravovodeni« (ortodoksni) halifa Alija mucki Ь (661), а njegova О   Ь а sina ce-
kala zla sudblna. г od njih, р о imenu Hasan, nasledio ј е istina, odmah о с а ali vec
posle sest me·seci vlade morao ј е vlast н lVIu'aviji. Drugi Alijin sin, н
sejn, н ј е u Ь о Ь н za vlast sa Ш Jez!dom i н tom н krenuo ј е iz lVIeke
u Irak, ali ј е н naisao na zasede kojima mu ј е н ш 'Ub,ejdulla.h
hteo preseci р н Euiratu da ga tako z d u prisill na predaju. н se ipak odu-
pirao i upustio u Ь kod Kerbele (nedaleko od Bagdada), ali ј е ludo н 10
muharrema 01 р о hic!Zri (= 10 oktobra 680). Njegova grobnica u Ь mesta nje-
gove Ь ј е brzo tpostala prava siitska svetinja, а 10 muharrem svake godine
cian korote za sve Aline г specijalno za Persijance.
62
) Pesniku naseg natpisa1 ј е
sve ovo bllo pozna'to iz istorije, ali ј е on, pored toga, blo pod ш pricanja da
su ovi mucenici ш od zedi, jer im nisu dali vode. U vezi s tom pricom tvrdi se
da Bektasije za prvih deset dana meseca э ш uopste ne piju vodu ili vrlo
malo.
63
)
Sledece stihove (9 i 10) naseg щ iskitio ј е njegov sasta,vljac glaYnim
momentima iz istocnih legendi о Aleksandru Velikom, S',:>ecijalno о njegoyu traze-
nju izvora zivota (»ab-i ђ а ј а i vrela besmrtnosti. lVIedutim, ni legende ne dopu-
staju coveku р а ni н da dode do п nego taj uspeh i postignuce
pripisuju п misterioznom i nadprorockom znalcu bozjih tajni Hiziru,
mada obojica njih, bar р о izvesnom verovanju,'
34
) poticu od dve sestre i obojica su
zaceti pod sretnom zvezdom.
65
) Sta vise, Hizk р о arapskom Ha<Jir) nije а ш о onaj
koji ј е pronasao vrelo zivota
66
) nego ј е to ujedno i ж koji ga budno stiti i cuva,
dalje, u Indiji Е n с I s l. П 927) Hadza Н ј е cak recno bozanstvo ili recni i
bunarski duh, а na Indusu on ј е sama sveta reka. U vezi sa svim tim nije cudo
da ј е Hizirova na:jkarakteristicnija Ь bas besmrtnost, kako ј е to i nemacki tpe-
snk Fr. Rtickert u jednoj pe:smi lepo opevao.
67
) Naravno, u starijoj turskoj poeziji
pesnici cesto aludiraju na r.a,zne i Ь Hizirove Ь

р а tako i pesnik nat-
pisa na I!).tisab-cesmi koji п poredi sa Hizirom i pripisuje mu u Ohridu
istu ulogu koju ј е onaj imao na nastanjenoj cetvrti globusa, tj. uopste na Zemlji
(ostale tri cetvrtine pokriva vod.a).
69
)
Da ј е sastavljac ',:>esnickog natpisa na Ihtisab-cesmi э dosta vestine i dara,
moglo se lako naslutiti vec prema ovome sto smo do sad videli. I doista, taj Fehlm,
62
) Ь u Е n с i k 1 р е d i ј i I s 1 m а kod reci М е s h h е d Н u s а i n К е r Ь е 1 i
u А Noldekeovoj monogr.afiji D а s Н е i 1 i g t u m а Н u s а i n s z u К е r Ь е 1 (= Tilrkische
Ь herausgegeben von G. Ј а с о Ь Band XI), Berlin 1909 (sa 8 ta,be1a snimaka i nacrta).
63
) Kako tacno istice А Noldeke, Bektasije i Ь su u stvari skriveni siiti.
64
) М i 11 е е t u n с о n t е s, r е с i t s е t 1 g е n d е s, tome III, р 137.
65
) Setimo se da Ю stih natpisa veli i za Dze1adina da ј е roden prod s r е t n о m zvezdom.
66
) Ь u Е n с i k 1 р е d i ј i I s 1 m а П 925, s. v. Khadir; F. W. Hasluck, С h r i-
stianity and Is1am under the SuJtans, I, 319; i u drugim delima.
67
) u originalu nemackom ј е naslov С h i d h е r, а u Zmajevu prevodu Н i d е г (sr.
Р е v а n i ј u, str. 574, ili Prodanovicevo izdanje, knj. Х П str. 25,5-257).
68
) Vise primera i u о t t о m а n Р о е m s od Е Ј W. Ь (London i G1asgow 1882) s
opsirnom be1eskom na strani 235.
69
) Pored vec н liter.ature, koristan ј е za ovaj predmet i rad Th. Seifa V о m
А 1 х а n d е r r о m а n, nach orientalischen Bestanden der Ь Ь (Wien 1926), gde
ima i vrlo opsiran izvestaj о Ahmedijevu epu koji opeva Aleksandra Velikog. - Uzgred receno,
sto se jedan eardak na Kozijoj Cupriji kod Sarajeva zove Abl hajat to ј е verovatno zato sto
se nalazi Ь nekog izvora dobre pitke vode, « moguce .da ј е tu nekad Ь о i natpis u kome
do1azi taj izraz (»izvor zivota<<),
126 Fehim В
koji u pos1ednjem bejtu gaze1a - kako ј е to vec oblcaj - а т kazuje svoje т е
nije т nepo:znat pesnik. S i g i 11-i '0 т а n i (knj. IV, str. 30) navodi ga kao
т т Q а т u s u '1-a'l а т (V, 3456) takode pod recju т
efendi, ali dodaje i potpuni naziv: Hodza ( .. Ј ) т т а 1 S о n а s i r
Т ii r k   а i r 1 r i od Љ т т Kema1 Inal-a (ciiz 2, Istanbu1 1931, str.
379-381) takode pod т ali odmah т veli: т т
Mcdutim, sva tri dela stavljaju njegov zivot i rad O'd 1203 (= 1789) do 1262 (=
1846). Roden ј е u Carigradu, Ь о ј е u т т т u т ј е
vrsio i Ь vojvode i т pored toga neko ј е т poducavao persi-
ski kod sv'oje kuce. Poznatu Љ Т а k i r а t u 's-s u'a r а т pe-
snika«) preveo ј е (s na ш u т Ь т 1259 = 1843
pod т S е f i n е t u 's-s u'a r а а 1262 su т и т i р е т е (na svega
49 strana).
Najzad, poslednji polustih 7. bejta (14. stih) sadrzi i т (hronostih) kad ј е
с е т а sagradena. Р е т а о т е hronostihu, tj. brojnoj vrednosti (upravo zblru) nje-
govih slova р о tzv. ebdzedu (to ј е u stvari poredaj slova u т alfabetu),
с е т а treba da ј е sagradena 1542 godine р о bldzri, odnosno р о na,soj eri dve hiljade
sto i ,sedamnaeste godine, sto ј е п apsurdno. 1 ako н а pesnik т
т u sastavlja.nju hronostiha .nije ni iz daleka tako vest i na glasu kao Osman
Sururi (1751-1814) koga т za najveceg· u о о т ю

ipak ј е iskljuceno
da Ь on u т т slucaju (javna с е т а na carsiji!) napravio toliku gresku
(preko 300 godina!), pogotovu kad se а т hvaHo (u pocetku т bejta) da ovako
»(draguljima) okiC.en« hronostih ne »ispadne« (ne pode za т т u hiljadu
s1ucajeva!
т da т т na kraju hro.nostiha т ј е oznacen i т
kao 1237 hidzranska godina koja ј е pocela 28 septembra 1821, i е т а razloga da se
u to (bar т sumnja, i to т т а ј е sto ј е Dze}a,din-beg ю i blo u
Ohridu sve d? 1830 godine. Kako ova cinjenica tako i т а о с а т apsurd-
nost т odnosno neverovatnost greske od strane pesnika navode na to da zblr
slova treba drukcije izvrsiti, upravo na neki nacin reducirati. U т posle
svega ovoga, postaje jasno da onaj izraz »dragu1jima okicen« ( ../' .Yf ) nije а т о
oblcni ukras nego da, znaci i nesto drugo i stvarnije.
т nekoliko velikih i vr1o dobrih recnika (Rkhardson, Steingass, Red-
house, т Belot, Kelekia,n i Hony) objasnjavaju rec ../' .Yf т а т о
kao »ukrasen т а т е ј е т i nista drugo.
71
) S druge strane, tako poznata i
oblmna dela о poetici, retorici i т т т naroda kao, sto su ona od
Riickerta i Garcin de Tassy-a
72
) uopste т ove reci u т т а а т о
li da daju neko njeno tehnicko znacenje.
73
) Dok talko svi т recnici i dela na
70
) Sravni Е Ј W. Ь History of Ottoman Poetry, IV, 26&-270; Enciklo-
p е d i ј а I s. 1 m а s. v. S и r il r 1 и nemackom и knj. IV, str. 611).
71
) Sto и   (3. izd. od 19:53) i Wehr и ovom и nista ne и и
vo ј е donek1e р о tome sto oni и и и obzir samo savremeni jezik. Ni Fagnanove А d d i t i-
o n s а и х d i t i n n а i r е s а r а Ь е s (A1ger 1923) ne и о и rec.
72
} Fr. Rtickert, G r а m m а t i k, Р о е t i k и n d R h е t о r i k d е r Р е r s е r ... , е н her-
н von W. Pertsch, Gotha 1874. ·- М г de Tassy, R h е t о r i q и е е t р о s o-
d i d е s 1 n g и е s d е 1'0 r i е n t m и s и 1 m а n, seconde Ш Paris 1873.
73
) Ovo pada tim vise и oci sto Rtickert i Pertsch о н s1ovima ( ..S •
govore na и i siroko (str. 224 i da1je).
ш spomenici и Ohridu 127
т т podbacuju,
74
) т Q а т u s-i t ii r k i lepo i izricno veli
da se tpod о о т recju, pored ostalog, razumevaju i slova s т т
odnosno da se pri resavanju hronostiha jedino ona т u obzir;
т ni Ь arCltpskih s1ova s т (u hronostihu) ne daje 1237 (kako
ј е u natpisu т oznaceno) nego а т о 1234 (= 1818/19). KCltko objasniti о н ra-
zliku, tacnije receno ovaj т od tri jedinice? Ako т е т о u obzir da slovo
d z i т а brojnu vrijednost od tri (3), onda Ь т о т zakljuciti da u
ш ispod п od о Ь а slova l).a С е fali tacka i о Ь Ш Ь т о 1237. Ali rec ... ci-
tana ne znaci nista, pogotovu u vezi s т recju -;\, i tako ova т Ь
nacija т otpada. Druga Ь konjektura da se rec ... cita <S':"' , ali ni ove reci
ю е т а н vecini recnika, а jos manje sa т koje Ь odgovaralo т н
hronostiha. Ј edinu н za citanje у е reci s d z i т о т pruza donekle п
s. v.: » <S':"" ј а i (in Zand and Pazanci), Р н е Ј а т »donekle« zbog onih reci u
zagradi i zato sto ne т da li. ј е persiski i ш pesnici stvarno Ь
Ali ne т е т о zaboraviti da н pesnik koji se н »U kostac« s т г
т mora т п н i н naj redim i п т т н т
т i т н р а т т znacenje i т а о н Uzevsi ovo u
obzir kao i to da citanje d z а ј ( <S':"' ) daje dosta dobro п О П с е о grad ponovo
ocisti (varijanta:.ozivi) i uskri1si т zivota!«), OVa ispravka izgleda oprav-
dana, т vise sto· Ь se о п а ш р о brojnoj vrednosti slova sa,svim slagao sa
т а н т о т ll т ·
Jos nesto govori u tprilog upravo р о т е н е ispravke. Pretpostaviti da ј е klesar
i1i pisar pogresio u т s т т nije т stvar, sta vise oni cesto
krivo н т pojedine reci i slova odnosno krivo ih   н ili н i za to т а
toliko т

da jedna avapska izreka kaze da ј е svaki kaligraf neznalica ( Jf:::=
jo>l':"' . Ali d,a se н nasem slucaju radi jeanoj tatkvoj greski gotovo ј е н
u doba kad ј е с е т а potekla svako ј е znao godinu (datum) i ta Ь se greska т
т я а р о svoj prilici, i И Isto ј е tako malo verovatno da ј е nat-
pis izra,den (isklesan) tri godine posle otvaranja cesme i da ј е klesar onda isklesao
taj docniji а н т jer se i to lako primetilo.
Nakon svega izgleda prilicno ш da е т sagradena 1237 (1821/
22) godine.Ono sto se na toliko н т н to se videlo i na hronostihu
ove cesme, т kako ј е nesigurno i Ь datiranje pomocu slova i njihove
brojne vrijednosti. U т slucaju, jedna ispustena tacka ispod 1,1 ( [_) т ј е
н т Ь slova u hronostihu i izmedu brojeva jasno oznacene godine.
Inace, т а i т tezih slucajeva pri н т • р е т а njihovoj brojnoj
vrednosti tako da ј е i brojna razlika u godinama znatno veca nego u т н


Uopste govoreci, i ovaj nas т н da н za datiranje raznih doga-
daja i postignu6a citko i jasno ispisane cifre ipak н i najbolje г
Ciframa jedino т i ovaj р н da, zahvalimo sto su nas uputile na pravo cita:nje
teksta u hronostihu i sto т о tako na о Ь а б sa:zna1i ј е т sagra-
dena 1237 в odnosno 1821/22 godine р о nasoj eri.
77
)
74
) и cini jedino и i to и toliko sto н а п и и (s. v. Р
и na pravi put; pored ostalih znacenja, и on najzad navodi i »diakritischer Punkt«.
75
) т i Wittek, D i е V е z i r f а m i 1 i е d е r G а n d а r 1 i z а d е ... , str. 98 i Н Н
70
) Sravni, pored ostal:pg, й i Perts.cha, str. 246.
77
) Kako ј е po,znato, и hronogromi и stampani и nekim izdanjima njegovih
·pesama i и н delima. Interesantno Ь bilo videti da li i stampano izdanje Fehimovih р е
128 ш Bajraktarevic

IV
SERIF-BEGOV MEDRESA
Svaka iole veca turska varos imala ј е bar н н р а razume. se ni
Ohrid nije cinio izuzetak н ovom pogledu. Sta vi&e,   Ј О Evliji Ь u doba njegove
posete, Ohrbl ј е imao dve vece medrese. U spisku ohridskih ulica (knj. VIII, str. 739),
Evlija pored ostalih pominje i ulicu Kodza Sijavus-pasine medrese. Da ovo nije even-
н samo neka. istoriska uspomena na blvsu, onda postojecu medresu, vidi se
odmah ria sledecoj strani Evlijina putopisa (VIII, 740), koja sadrzi kao neki spisak tih
н i pobliZe podatke о njima. Т н Evlij'a na prvom mestu navodi н Sijavus-
';Jasinu medresu с .... -..>..1.· S'--1) а onda, kao н Tekijsku medresu н
man-hana'") ( r.s·"'-J..I.· ... ;;:,; ).
Evlija С е е Ь ј а ј е naravno, mogao pisati samo medresama koje)3u podignute
pre osme decenije XVII veka, ali г medresa nije blla time zavrsena. Т о jasno
poka•zuje i Serif-begova medresa.
Najstariji poda:ci о toj skoli (sa nastavom staroga tipa) koji meni sada stoje
na н nalaze se tek u н beleskama iz 1892   S obzirom na
sadrzajnost tih obavestenja i н iz vlastitog н kako ј е sada, posle raznih
н i nevolja, tesko doci do i ш а о knjiga, ј а е н ovde u celosti
sta и о tome pise: »Vise ш gde ј е и skola (medresa),
80
J po-
stoji grob Serif-begov. Т а ј se grob и н jako и Serif-beg ј е ziveo za vre-
me г Za njega pricaju da ј е Ь о Ь cestit i valjan i da ј е narocito
stitio hriscane i Ь о njihov и Ь Serif-beg ј е cak, kad и nije mogao • ю
moci raji, г te se Ь neki zablt u и и koji ј е prekomerno zlostavljao hri-
scane. Т о ј е stalo glave i samoga Serif-bega i и   ј е od otrova. Pre no sto ј е iz-
и ь Serif-beg ostavi zavestanje, da se njegovo imanje· nikad ne prodaje,
vec da se od prihoda izdrzava medresa (skola), koja i sad postoji vise njegovog gro-
ba, i da se pomaze sirotinja i н i hriscanska. Do р г е 10 godina zaista ј е ш
gano do 150 h6scan.skih и с а i dosta ш Dan.as se prihod od toga и Ь
samo na и koja ј е ujedno i п
Na zalost, ј а ne и mnogo dodati и belesci о ovom г ю do-
brotvoru, а neke podatke о ј е ш и н istom iz natpisa na njegovoj medresi.
Pre drugog svetskog rata, ta ш se nalazila и и и Dokica br. 1 .. Р о
Џ tada,snjim obavestenjima na и mesta, Serif-beg ј е ro·dom iz Bitolja gde ta-
koae tpostoji Serif-begova medresa. О tome citamo и Mehmed Tevfikovoj К r а t-
koj istoriji bitoljskog vilajeta"
1
) Ь »UsredBitolja,pored
а ш а (Carigra·d, 126·2 р о г svega 49 г sadrzi i .natpis na ш i kako tu glasi
п е hronostih. Ako Ь se na taj .nacin и ј е izdanje kriticno) ili ш а na koji drugi и
dilo kao и da ј е и \;>1 Ј onda ne preostaje и nego pret_postaviti da ј е
natpis isklesan ili postavljen tri п 1 о с l1 i ј е u koliko ј е to: doista tako Ь р а cak i и
koliko ј е to verovatno, to и opet pita.nja na koja ne п а ш о odgovara.
78
) М а da ј е Evlij.a и и ovog spiska ш а ш rek.ao da ш а ј и svega dve п а broj,
ipak na и spiska dodaje da ih jos dosta ш а и г ш а е tekije "-;.JU
79
) и К r а ј о Ь а 1 ... , str. 53.
80
) U и knjizi stoji ш ali ј е и spisku ш pogreski« (pri kraju
knjige) ispravljeno и ш
81
) Nemajuci и m'fginala и se ш т ш и В r а s t v и XXVII (1933?),
str. 214, pod Ь о ј е ш 5.
dZamtje г
nalazi se medrtesa Se-
Ъ Podi,gao
ju ј е Serif-beg. Ka-
ko za i:zdrzavanje
dzamij tako i me-
drese porred nj po-
menuti Ы ј е za-
vestao prihod od ve-
likog imanja. Njenim
va:kufom sad upravlja
Kenan-be1g, jeda.n o•d
Ь prvaka«.
Prirodna stvar, samo
n.a osrnovu recenoga
nije sasvim sigurno
d,a se radio о istom
Serif Ь
ш spomenici u Ohridu
Natpis na Serif-begovoj medresi
129
Medutim, sto mi ј е u Ohridu ;recen.o da ј е osnivac tamosn.je Serif-begove me-
drese Ь о i mutesellim ohridski, to ј е sigurna stvar. Prvo, u natpisu na njegovoj me-
dresi (kako cemo malo nize videti) stoji izricno kajmakam Serif-beg, а drugo, u
doba kad ј е taj natpis datiran. (1846), Ohrid ј е doista Ь о srez, upravo on ј е to Ь о jos
o·d 1835
82
) i ostao е i dalje sresko mesto, jer ј е Ь vi1ajet Ь о ukinut od 1260-70
miOijje-godin.e, tj. 1844-54 р о n.asoj eri.
83
) Pored toga, sto Nusic - kako smo malo
pre vide1i - kaze za Serif-bega da ј е »ziveo za vreme Dzeladin-bega«, i to se moze
dovesti u sklad, tj. obojica su savremenici, ma da ј е poblE•Jni Dzeladin-beg, u zelji da
sacuva svoje Ь bas zbog njega г i zaglavio
84
) i to petnaest do dvadeset
godina pre Serif-bega.
85
)
А s1a:d da o·gledamo sami natpis! Kaiko se i n.a prilozenom snimku vi1di,
01n ј е isiklesan vanredno lepim t. zv. turskim ta'liqom na jednoj ovecoj ploci koja
ј е vodoravnim linijama raz,dreljen.a na osam ravnih i jednaki1h polja, а о а su
opet jednom okomitom crtom. р т е о sredine raspo}Oivljena tako da с е а ploca
sadrzi sesnaest Ь jednakih г za redove, odnosno u ovom slucaju za
stihove.
82
) Р о Narodnoj enciklopediji, knj. III, str. 247/8.
83
) Nusic (na str. 21) veli doslovno: »Ohrid ј е stolica jedne kajmakamije (sreza) iz bltolj-
skog mutesarifluka<< (misli: iz Ь ю okruga).
8
') Bezeci pred su1tanovcom vojskom, Dze1adin ј е kupio u Skadru »jednu demiju i sa svo-
jim haznadarom i silnim Ь krenuo u Egip.at, ali su ga vozari na tom putu ziva bacili u
more, а njegovo Ь sebl uzeli (Nusic, К r а ј о Ь а 1 ... , str. 179).
85
) Da li ј е Ь Ь о u receno doba doista poglavar ohridskog sreza moglo Ы se vr1o
lako videti iz tadasnjih sblnama za pojedine vila.iete Ш za ce1u Tursku carevinu, ali najstarija
siHnama za blto1jski vilajet kojom jcst od 1892/3, dakle za pedeset godina m1ada
nego sto Ы za ovaj s1ucaj trebalo, а najstariji G d i s n ј а k v i s о k е о s m а n s k е с а r e-
v i n е ( ... ::k ..:..IJ.) .... Ul- ) koji mi ј е sada pristupacan jos ј е m1adeg datuma, tek od 1322,
odnosno od 1906/907 godine. Ipak, iz ove pos1ednje S а 1 n а m е (godiste 62, str. 959) vidi se da
ј е Ohrid tada blo srez (   druge k1ase u Ь vilajetu.
9 - г za orijentalnu filologiju
130 Fehim Bajraktarevic
Ovim ј е odmah receno da i ovde" imamo posla sa jednim od onih pesnickih
n;:1tplsa kakvi su u Turskoj Ь omiljeni jos od XVI veka р а nadalje. Svaka vodo-
ш linija drzi р о jedan'od osam bejtova (distiha р о nasem), а okomita linija odvaja
njihove po1ustihove р о nasem: stihove). Inace, natpis ј е u glavnom vrlo citak, sem
ю su donja desna polja na ploci malo zamucena i, valjda usled atmosferskih prili-
ka, Ш tamna (zamracena} i, naravno, manje citljiva. Ipak, posle izvesnog truda,
sto р о smislu sto uz pomoc metrike, ј а sam ga ovako procitao:
86
)
Natpis na S r i f-b е g о v о ј medresi
(1)
• (\"" Ј с i _,<il i-\:4 .... :\;
1 ,-...
Ј
(2)
'r-o\1- Ј )1:, Љ J.i;
(3)
\)'\ 1 * \ •
Ј
о Ј Ј А IS ;' у
,-...
т
(4)
Ј е а .• Ј
,-...
(5) у Ј IS..J,\ J..i.. )\ .. -1 :_> \.., JJI
)
.. .... .. . .. .. .

(6)
Ј е Ј ј
. * Ј
1
(7)
it':JI '-!) Ј А А
Ј

(8)
r" е о л с ).)
(9)
Ј Ј J\=;-JI
1
Ј
о
(10)
....;;_,...." Ј \S.)i
,-...
(11)
er,.l ј Ј у у
1
. ...._.-
'\
*
Ј
(12)
.._;>';, r" е ..r;-- _,1
(13)
  Ј *t-!' Ј м Ј ._r.  
1
Ј
у
* о
(14)
Ј U"" JL
,-... ,-... ,.-...
(15)
Ј ' ) ......-> ) ..;.. .. \; ..__)" _/0 о Ј
1
v .. • •
'''"
Ј
л
. . '
(16)
.._:......
Ј е .. !_,;  
86
) Pazljivi citalac с е lako zapaziti da su pri tome pojedin€ reci snabdevene vokalnim
drugim znacima ne toliko г hvatanj,a smisla koliko т metrickih zahteva i г
Turski spomenici u Ohridu
131

Napomene uz gornji tekst (za<okruzeni г oznacavaju s t i h о v е
(3) Zvezdica * nad kojim slovom znaci da ga, iz metrickih razloga, treba
citati kao slog, dakle А Ј = waq-:t:e tj. sa kratkim е
(10) Isklesano: ali г zahteva odvajanje postpozicije i rastavljeno
citanje.
(15) Sva cetiri priloga na kraju ovog stiha su ovde, radi rime, tako reci sub-
п i pomocu nastavka е (na р е s) u dativ stavljena. U Sami-begovu Q a-
m u s...:i t ii r k i, s. v. U"i (pes), imamo tprimer gde su prilozi U"i Ј stavljeni kao
objekat u а k u z t i v. Pada u oci da u citavoj Firdusijevoj S а h n а m i nema
Ь "-1 (sr. Fritz Wolff, Glossar zu Firdosis Schahname, Berlin 1935,
s. v.). Ovo menjanje р о padez>ima ј е dakle, cisto turska praksa.
Р r е v о d n а t р i s а n а S е r i f-b g о v о ј m е d r е s i
(1) В kajmekam, uzvisenih teznji, Hatimovih manira,
(2) Koji prosu mnogo novca, (to ј е velikodusni Serif-beg.
(3) Onaj koji sagradi Novu medresu (i) zavesta ј о ј veliku zaduzbinu,
(4) Т о ј е majdan izdasnosti i darezljivosti, (to ј е velikodusni Serif-beg.
(5) Onaj zavestac-dobrotvor (i) poglavar (koji) prosu veliki imetak,
(6) (Koji) napravi uciliste bez premca, (to ј е velikodusni Serif-beg.
(7) Onaj (zavestac) slavnoga imena sto н (to) dobro -- dao Bog da se do-
bro •primi
(8) (I) da mu se zelja ispuni na о Ь а sveta! - (to ј е velikodusni Serif-beg.
(9) Neka mu ј е dom radostan i napredan, neka ј е sa svojom decom sretan!
(10) Cije se ime zbog njegove zaduzblne pominje, (to ј е velikodusni Serif-b,::g.
(11) Dao Bog da, posle ovoga, (jos) koje dobro delo kao ovo
(12) Ucini taj uspesni poglavar, velikodusni Serif-beg!
(13) On napravi vrlo lepo uciliste kome slicno niko ne vide,
(14) О sretnoj novoj godini (napravi ga) velikodusni Serif-beg.
(15) U hronostihu (evo) vesele vesti za svakoga, Ь о .desn9, levo, spreda ili
pozadi:
(16) »Novu medresu њ н Serif-beg«. God. 1262.
Posto sada imamo •pred sobom с е о natpis cisto i pregledno prepisan odnosno
ostampan, lakse nam ј е osmotriti i njegovu pesnicku formu. Т о ј е pesma od osam
bejtova (odnosno nasih sesnaest stihova) sa vrlo teskim rimama, narocito u pocetku
pesme i sa jednim te istim refrenom (za vrsetkom) na н svakog bejta. Rime su
н ш Ь е ј н peterostruke (!), i to posle 8., 12. i 16. sloga u prvoj polovini bejta,
а u drugoj polovini bejta takode posle 8. i 12. sloga! ali iza toga dolaze reci »ve-
likodusni Serif-beg« koje kao zajednicki refren vezu с е н н н н celinu.
Ovako komplikovane rime pesnik ј е n.asao samo za pocetni bejt, u Ь
se morao zadovoljiti sa tri slika, i to posle 8., 16. i 24. sloga. Sto se tice metra, pe-
sma ј е ispevana н seri'-u ( r::_r ) takvog tipa koji н prvom hemistihu ima cetiri
stope mustaf<ilun ( v\-A=--, tj. -- u -), а н drugom • н tri takve stope i na
kraju stopu fa'ulun Ј   tj. u--).s7)
87
) Pri utvrdivanju ov.akvih stopa slabo Ш nikako ne pomazu nas Behlilovic i Е n с i-
klopedija Islama (s. v. Saric); Jusmanov ј е vec bolji, а narocito Rtickert-Pertsch
9*
132 Fehim Bajraktarevic
Kako smo vec р о rimama videli, ova pesma nije gazel, р а ј о ј nedostaje i
jedna druga, gotovo obavezna karakteristika gazela: naime pesnik ovde ne kazuje
svog imena i ostaje nam sasvim nepoznat.
Medutim, nama ј е najvis!Z,.stalo do а ш е sadrzine ovoga pesnickoga natpisa.
Kako se iz gornjeg prevoda brzo moze. videti, natpis pripisuje Serif-begu najbolje
osobine i najlepse vrline koje mu, kako znamo, i Nusic Ь tpridaje; kao covek
na koga se moze primeniti ono Goethe-ovo: »Edel sei der Mensch, hilfreich und
gut!«, on to doista i zasluzuje. Natpis dalje izrazava najbolje zelje ovom dobrotvoru
i njegovoj т i slicno. Medutim, u ovom natpisu punom zahvalnosti i Ь
п nigde ne nalazimo nesto poletnije, pesnickije, sa kojim originalnim р а ni sa
Ь poredenjem, т ili sllkom
88
) sto smo videli - da ne idemo daleko! -
malo pre u Fehimovu n.atpis.u na Ц
S druge strane, ovaj natpis ne sadrzi- ukoliko se to uopste od njega moze
tra:Ziti - nikakav vazniji ili г istoriski IJOdatak. Jedino sto iz njega kon-
kretnije saznajemo jest to da ј е Serif-beg Ь о kajmakam, da ј е njegova medresa
(»Nova medresa·«) sagradena 1262 р о hidzri (= 1846) i, da1je, da ј е Ь о imucan sto,
u ш i Nusic prica. Ipak, i ovi su podaci ю izvesne granice korisni, narocito
kao rezultat obrade ю osmansko-turskog spomenika sa lica mesta. Na koncu, sa
cisto epigrafskog gledista dve su sigurne: brojni Ь s1ova u hronostihu ovog
nat.pisa s1aze se potpuno sa pripisaonim datumom u ciframa, а drugo, k1esar ovog nat-
pisa nije pravio nikakve gres'ke pri izradi. Kako se secamo, ni jedno ni drugo se ne
moze reci za inace pesnickiji i sa•drzajniji Fehimov gaze1ski n.atpis na Il).tisab-cesmi.
RESUME
LES MONUMENTS TURCS А OHRID
Ce-tte etude ш les quatre parties suivantes.
I) U n с о u р d'o е i 1 s u r 1 р е r i d е t u r q u е d'O h r i d. Tout
  а Ъ о т 1'auteur constate que la domination. turque а dure de 1394 jusq'a 1912
et qu'on possede peu de re1ation.s et de renseign.ements datant de cette periode.
Les sources turques sont tres pauvres, mais en revanche Evliya (:e1ebi, qui visita
cette ville en 1670 nous rapporte Ь е а н с о р de details importants et interessants,
Ь qu'il n'indique aucune date (il avait 1'in.tention de Ь cette la.cune plus
tard elle demeura р о н toujours), а ucune inscription s:ur 1es batiments et edi-
fi:ces publics, pa1s meme un seul chronogramme. En с е ш et jusqu'a la fin
du XVIIIe siecle Ohri•d appartenait au vilayet de Monastir (Bito1j). Au commen-
cement du Х Ј Х е siecle, un certain Dje1adin beg; d'origine Ъ usurpa е
pouvoir а Ohrid, et s'y maintint jusqu'en 1830. Datant de а seconde moitie du XIXe
(G r а m m а t i k, Р о е t i k u n d R h е t о r i k ... , str. 38<6) i Garcin de T.assy (R h е t о r i q u е
е t р r о s о d i е ... , str. 30·3) koji uzimaju u obzir i persisku praksu za kojom su se i Osmanlije
povodile.
88
) Jedini izuzetak ј е • т polustih gde se za Serif-bega kaze da ј е Ш manira.
Hatim, iz plemen Т а ј ј jeste sinonjm ш dareZljivosti i idealan tip viteza i altruiste u
staroj Arablji (pre islama). Njemu se pripisuje i 88 pesama koje su u Nemackoj podavno jzdate
(D е r D ; w а n d е s а r а Ь i s с h е n D i h t er s Н а t i m Т е ј nebst Fragmenten herausge-
geben, tibersetzt und erlautert von Dr. Friedrich Schulthess, Leipzig 1897).
Turski spomenki u Ohridu 133
siec1e, on а des rel.ations sur Ohrid et Djel.adin beg dans 1es ouvrages des voyageurs
et d',autres auteur te1s que Grigorovic, Hahn, Sami е у et Nusic . .Juste
un an avant а liberation de а ville de а domination turque, parut (en turc) une
В r е v е h,i s t о i т е d u v i 1 у е t d е М о n а s t i r par е major М Tev-
fik. Enfin, Ohr1d fut liblre par 1es Ser'bes en 1912. Pendant 1eur domination qui
dura 518 ans, 1es г ont transforme certaines eg1ises en mosquees, mais natu-
rellement ils en ont constrtlit н п н н Ь que d'autres edifices
publi:cs. Lors ·cte sa visite а Ohrid (en 1934), 1'auteu r de cette etude а fait photogra-
pbler qu,e1ques inscriptions turques; П а consu1te certains doC'uments turcs et dresse
une Jiste de mosquees qu'il publie ici en tant que document annexe. Dans с е qui
suit, i1 traitera ,de ceratins monuments turcs dans cette villle, plus specia1ement des
inscriptions qui s'y trouvent.
П L'I m а r е t е t 1 t ii r Ь е d е S i n а n <;: е 1 Ь i. Dans la ville su-
perieu,re (forteresse) se trouvent 1es г d'une grande mosquee d'autrefois, ap-
pelee »Imaret«, ainsi que le tiirbe (mauso1ee) de Sinan е е Ь Suivant la tradition
о с а е des Turcs d'Ohrid, ces deux monuments auraient ete construits par е
ni;;anci Sinan е е Ь ma:is Ev1iya <;e1ebl ne mentionne ni а premiere ni а seconde
construction, Ь que с е Sinan, d'apres 1'inscription conservee sur sa tombe, soit
mort deja en 1'an 898 de l'hegire (= 1493). D'a,utres indi:ces encore nous rendent
tres prudents а cet egard. La eroyance с а е elle-meme ne pretend pas que Sinan
aurait construit cette mosquee pour Ш et en son nom mais blen au nom du
su1tan MeJ:lmed FatiJ:l, c'est-a-dire qu'il en aurait fait don а с е dernier. Cependant,
Evliya Ь raconte une histoire Ь Ь relative а un eertain Ohrizade qui, si
1'on en croit с е recit, aurait ega1ement eleve une mosquee а Ohrid et en aurait fai't
d'on а Bayez.id П fils d'U su:ltan FatiJ:l: et c'est pourquoi on 1'appe1le aussi а mos-
queede1'Empereur«. А Ohrid, Sin,an е е Ь est encore cons1dere comme е fon-
dateur de 1'imaret a!U sens d'etablissement de charite (pour 1es indigent:s et etudi-
ants), mais Evliya <;:elebl Ь с е б е ega1ement а Ohrizade. - Quant а 1'in-
scrtption qui se trO'uve sur la tombe de s'inan Ь elle 'est tres Ь conservee,
d'une maniere si peu Ь que cela aussi fait naitre ·des doutes; dans le meil-
leur cas, il s'agit   н inscription renouve1ee. En outre, с е meme Sinan,   г а
г 1ocale, aurait ete nis$anci et gendre du su1tan, mais sur 1es 1istes corres-
pondantes dans Sigi11-i   (IV, 792-94 et 713-16) on е cherchera en vain.
Quelques documents Ь е r а t s) datant du XIXe siecle et qui ont ete г а
1'auteur de cette etude,   г egalement aucune lumiere dans с е Ь
pas plus que les renseignements divers re1atifs aux 'Sinans de tous titres qui se
trouvent dans les ouvrages   Љ ne s'accordent avec ceux qui ont ete exposes
et disclltes plus haut. Aussi la question de l'identite de с е Sinan <;:elebl reste-t-elle
ouverte.
III) L'i n s с r i р t i о n s u r l'I J:l t i s а Ь с е m е s i. Cette fontaine se trouve
dans la ville tout pres ·dll pla tane geant, communement appele л
et porte une inscription poetique (plus л c'est un g а z е 1 de sept Ь е у t s),
composee par le poete Suleyman Fehim (1789-1846). L'inscription fait grand l:loge
de Djeladin beg porur Э amene l'earu л la Ш е elle le compare а Н ф et fait
:remarquer que л le Grand n'a р н trouver а fontaine de Jouvence
dans le quaa:-t peuple de la terre. Dans le dernier vers, l'inscription contient aussi un
chronogr9.mme <iont l'adcHtion щ qonne   п З cte l'Msire, щ а ц З
134 Fehim BajraktareviC
suite а с б е l'annee est indiquee en chiffres comme celle de 1237. Le chronogram..,.
me en question est с е qu'on est conyenu d'appeler m ii с е v h е r, c.-a-d. и е и
les lettres (arabes) aux points и etre prises en й et
и и а difference de trois и ne р е и etre и egalee и е si l'on lit,
а и lieu de l: ... \ <.5 ... (J:layy и iJ:lya), ... Ј <.5":" с а у и iJ:lya), и de и se. decide.
- и de mieux - р о и т cette derniere и En tout cas, il est и и
и е le poete ait fait une и et, d'autre р ы il est л р е и п й Ь н и е
l'inscription ait ete gravee trois apres и и de la fontaine о и и е le
и de pierre ait fait и е erreur en gravant les chiffres de la d.ate. Cette in-
scription и encore и exemple mon trant Ь les chronogrammes sont р е и
sfirs en с е и concerne l'indication de la date d'un evenement и и et com-
Ь les chiffres clai:rement ecrits sont, d ans • с е but, le meilleur moyen de precision.
C'est а и х chiffres, dans с е cas и и и savoir gre de и avoir amene а
la lecture exacte и chronogramme et de nous avoir permis de fixer, par е и х
moyens differents, la date de и de а fontaine, c.-a-d. l'an 1237
(= 1821-22).
IV) L·a m е d r е s а d е   е r 1 f Ь е g. А с б е de Sinan Ь legateur de
П et de Djeladin b.eg, н dela fontaine pres du Platane, les Ь
d'Ohrid mentionnent encore pa·rmi leurs Ь и l'aneien и и de и
dis,trict $erlf beg и а и ·des г а и etablissement de charite р а н г les
pauvres, sans distinction de religion, et а fait н une ecole н mu-
и Le souvenir de с е dernier est particulierement conserve dans une belle
inscription sur cet Ь Cette inscription est egalement composee en vers
н Ь е у t s) а н х rimes tres г inais pas dans la forme de ga:zel, et par
consequent elle ne contient pas le nom de о ц и de sorte и е le poete и l'a
coinposee nous reste и а fait и L'inscription est p1eine d'eloge pour la
generosite ·de $erlf beg et forme les и о е и х р о и sa prosperite et celle de
sa Ш De и l'inscription nous informe, en meme temps и е . Ь
etait kaymakam, и е son ecole, appelee aussi и me·dresa«, и и
en 1262 de l'hegire (= 1846) et qu'il etait riche. Contrairement а l'inscription и
и и l' IJ:1tisab celle-ci est gravee sans и faute, et l'addition
и des lettres и chronogramme s' accorde parfaitement avec а date marquee
en chiffres.
ADEM HANDZIC
BOSANSKI NAMJESNIK HEKIM-OOLU ALI-PASA
Za cetiristogodisnje turske vladavine u Bosni izmjenilo se na polozaju
bosanskih namjesnika preko 260 licnosti. Mnogi od njih istakli su se na raznim
ш djelatnosti, vojnicke, Ш i kulturne. U prvim vremenima turskog
gospodstv:a Ь ј е nekoliko licnosti koje su se svojim osvajackim akcijama i podi-
zanjem kulturnih spomenika istakle na ucvrscenju turske vlasti ll nasoj zemlji.
U periodu opadanja turske moci u Evropi proslavilo se nekoliko ljudi svojim
nastojanjima na odbrani zemlje. Najznacajnija od tih licnosti u XVIII vijeku Ь о
ј е bosanski namjesnik Н е k i m- о g l u А 1 i- р а s а
Ali-pasa ј е tri put.a Ь о namjesnik u Bosni i to: 1736-1740, 1745 i 1747
godine. Za vrijeme prvog vezirovanja, ko.je ј е р о vaznosti dogadaja toga vrernena
Ь najznacajnije а i najduze, doslo ј е do izvjesne prekretniee u toku nesretnih
ratova koje ј е Turska voidila na Zapadu od 1682 i kojima ј е izgubila svoje ogromne
posjede u "Evropi. Rat sto ga ј е vodila А ustrija н savezu s Rusijom protiv Turske
od 1736-1739, zavrsio se porazom Austrije, mirom u Beogradu 1739 godine. Tim
mirom Austrija ј е morala povratiti Turskoj cijeli teritorij koji ј е osamnaest
godina ranije doblla mirom u Pozarevcu (1718). Zato ovaj uspjeh Turske pret-
stavlja znacajan dog.adaj u njenoj istoriji na ovom sektoru. Т i m е ј е z а n е k o-
liko decenija zaustavljeno daljnje gubljenje njenih
р о s ј е d а u Е v r о р i, а z а n е р u n ј е d а n i р о v i ј е k о d g о d е n а
okupacija Bosne i Hercegovine od strane Austro-ugarske
mon rhij
Do·ba Ali-pasina vezirovanja u Bosni ispunjeno ј е ne samo ratom, koji se
znatnim dijelom vodio na bosanskoin tlu, nego i teskim unutrasnjim prilikama.
Ali-pasa ј е imao velik uticaj na cjelokupan razvoj dogadaja u ovom ratu i konacno
na zakljucenje mirovnog uogvora u Beogradu. Neocekivan poraz austriske vojske
pod Banjom Lukom 1737 pretstavlja najveci Ali-pasin uspjeh, koji ј е odjeknuo
daleko van granica Bosne. Ovaj dogadaj ј е utoliko znacajniji sto su Bosnjaci ovaj
put vlastitim snagama, bez ma kakve pomoci sa strane i u vanredno teskim prili-
kama, pod vodstvom energicnog Ali-pase uspjeli pruziti austriskom napadacu takav
organizovan i jedinstven otpor kakav nije zablljezen u cijeloj istoriji · turskog
perioda u Bosni. Osim toga, ove pobjede povratile su ш Bosnjaka i
podigle ponovo njihov rato·borni duh i щ   koji ј е Ь о posve uzdrman cestim
щ э i provalama sa Zapada.
136 Adem Handzic
Ovaj period њ istorije dosada nije Ь о predmet posebnog izucavanja.
Pored svega znacaja i vaznosti dogadaja koji su se tada zblli u Bosni kao i uloge
koju ј е Ali-pasa u njima odigrao, oni do danas nisu Ь dovoljno prouceni. Glavni
razlog tome lezi u pomanjkanju izvora za to doba. Pored opcih prikaza tih dogadaja
u okviru istorije Osmanskog carstva kod Н а m m е r а

Z i n k е i s е n а

Ј о r g е

i u djelima turske istoriografije koja obuhvata ovaj period kao kod S u Ь h i ј е

V а s i f а

С е l е Ь i-z а d е

i drugih, koji nikad ne izlaze iz. okvira opcih
prikaza, ovim dogadajima nije posvecena dovoljna paznja ni u prikazima· bosanske
proSlosti u djelima В а s а g i с а

i Р r е l о g as). Najznacajniji turski izvor za
upoznavanje vojno-politickih zblvanja toga vremena u Bosni pretstavljaju »Anali
provincije Bosne u doba Hekim-oglu Ali-pase«
0
) od savremenika, ka_:dije О m е r-
е f е n di е iz Bosanskog Novog. Samo i on daje jednostrane podatke о tim
dogadajima а pogotovo о licnosti А ћ р а е Prema Novljaninu ove dogadaje pri-
kaz.ali su М u v е k i t
10
), К а d i с

i В а s а g i с

Tok operacij.a u austro-
turskom ratu od 1736-1739 sa austriskog stanovist.a i isklucivo s vojne tacke
gledista, а na osnovu k. k. Kriegs-Archiva prikazao ј е М v. А n g е li.
13
) Kod nas
ј е u novije doba prikazao Ь pod ш povodom njene 200-godisnjice
Н К r е s v l ј а k о v i е • uglavnom na osnovu N ovljanina.
1
) Ј v. Hammer, Geschichte des ш Rekhes, Pest, в IV,
2
) Ј W. Zinkeisen, Geschkhte des Osmanischen Reiches in Е и о р а Gotha, 1857, V,
723-724.
3
) N. Jorg.a, Geschichte des Osmanischen Rekhes, Gotha, 1910, IV, 430.
4
) '•Y-\Yi' \ а Л Ј Ј 't:;\; Ј c.Sft Ј
5) о • - о о ' ' ...u":' ' У ' " Ј Ј 1 • \: : ..;..., 1
•> , , • 'f Ј , t: с Ь • ј
7
) S. Basagic,. Kratka и р и а и proslost Bosne i Hercegovine, Sar.ajevo, 1900, 94-102.
8
) М Prelog, Povijest Bosne и dob.a osmanlijske vlade, Sarajevo, 1, 122-126 i 11, 3'-6.
9
) Ь • f:.(,_ ј и • ..,;._" t:;t;: <5..ci\J.f О а и о и Omer-efendiji zn.a se samo
to da ј е Ь о rodom iz Bosanskog Novog i da ј е и щ i Sanskom и и kao k.adija.
Za ovo djelo doblo ј е rang jednog od sest kadija и Bosni ( 15')1, Djelo ј е dva р и а
stamp.ano и и 1154/1741 i 1293/1876. Za originalni se rukopis dan.as ne zn.a. и Ь ј е
izgled.a, и stampariji Ь и prilikom prvog izd.anja. Ono ј е jedno od prvih 17
stampanih djela и и Postoji vise razr.ih prepisa ovo-ga dje1a, ali р о ј е с и prema stampa-
nim izdanjima. и bojeve и Bosni koje ј е vodio Ali-pasa od 1736-1739. Na njega se po-
и svi kasniji istoriografi kada govore о ovGm cetverogo•disnjem и и Bosni
Prevedeno ј е na engleski i njemacki jezik i to: Charles Fraser, History of the War in
Bosnia и the years 1737-1738 and 1739 i Joh. Rep. и Die Kriege in Bosnien in den
Feldzilgen 1737, 1738 und 1739 (Up. F. Bablnger, Die Geschtchtss•chreiber der Osmanen и ihre
Werke, Leipzig, 1927, S. 277). Uskoro с е Ь prireden za и i na nasem и moj prevod
ovog djela.
Citir.am dalje >>Novljanin« i to prema и и и
10
) А t)\; :r .:,.; _, .. ] ј <!:-... Ј t_L... и и Orijentalnom и и Gazi
и Ь и и
11) ...: .. t_;l:: ј 1.5;,\i с c.S; (rukopis и GH Ь Ь
12
) s. Ba8agic, isto.
13
) м v. Angeli, Der Krieg mit der Pforte, 1736 Ь 1739 (Mitteilungen des k. k. Kriegs-
Archivs, Wien, Ј 1881).
14
) н Щ pod щ ј о Lukom Щ   щ ц Uzd<\-
IJ· !737),
п ш Hekim-og1u Ali-pasa
137
О zivotu Ali-pase daju kratke Ь podatke Mehmed Su r е ј а


Semsudin S а m 1
16
), D i 1 v е а d е Omer
17
) i Resad Ekrem К о с u.
18
)
Osim toga postoji u rukopisu i р о е Ь п а Ь Ali-pase
19
) od njegovog sina
Z i ј u d i n а koja nama, nazalost, nije Ь pristupacna.
О Ali-pasinu djelovanju u Bosni . imamo i nekoliko originalnih podataka koji
su potekli od Ali-pase i njegovih п п podatke о njegovu djelo-
п pretstavlja п njef{ovih bujuruldija, koje su se sacuvale u fragmentu
п sidZila iz 1148/1735-6 i 1149/1736-7 п а odnose se п а Ljubinje
i susjedne kadiluke u п

Ipak п Ali-pasine Ъ nisu
п а se, nazalost, ni u ovom п sacuvale.
Nekoliko novih podataka pruza nam i kor,espond<eneija izmedu Ali-pas•e i
m1etackog generalnog providura za Dalmaciju i Љ koja se nala:zi u Drzav-
nom arhivu u Za,dru. Ova nam prepiska osvjetljava donekle а ш о pogranicna spor-
na pitanj:a izmedu В о н е i ш kako cemo to kasnije vidjeti.
21
)
15
) о у о t • • "' , ' " ' ' Ј Ј 1 • • Ј Ј
10
) f Л У Л , t \ '\" \ \ 'i.;\$.";l\ .._... Ј : -x....Jtv-:.
17
) t - о , , , ...11-:- , , '!' л ' Ј 1 , 1.).:, Ј 1 л : yr • .) 1.:, п ":l,)
18
) Is1am Ansik1opedisi, Istanbu1, 1940., I, 333-335.
19
) ; .. ј ...   (Jl! .... pretstavija iscrpnu Ь Hekim-og1u Ali-pase. I s ma i 1
Z i ј а u d i n-b е g ј е ovo dje1o posvetio prij.ate1ju svoga о с а њ velikom veziru R а g i Ь
М u h а m е d-p s i, koji ј е takoder uzeo aktivnog ucesca u onovremenoj turskoj knjizevnosti.
Napisao ga ј е 1174/1760 godine. Dje1o ј е opsirno, sadrii 219 pog1av1ja i obuhvata cijeli zivot i
dje1ovanje Ali-pasino. Trinaest pogl.av1ja odnosi se na Ali-pasino veziro·vanje u Booni. Tu Ь se
vjerojatno nasao i koji novi podatak koji Ь а ш mogao Ь о ј е osvijetliti njegovo dje1ovanje u
godin.ama 1745 i 1747. Hammer smatra da ј е Zijaudin pristran i da е lik Ali-pasin objektivnije
\prikazao Vasif.
Poznato ј е nekoliko primje·rka ovog rukopisa. U Univerzitetskoj Ь Ь u Cp.rigr.adu
na1aze se tri razlicita primjerka (No, Т 1207, 20'9 lista; Т 2349, 13•5 1. in folio i Т 2486, Ы 1.)
cetvrti u Nacion.a1noj Ь Ь u Becu (No, 1114, 167 I.), а peti u zblrci Ь Mahmud
Kema1 В е у а u Carigradu (Up. Bablnger, isto, 3010 i Fltige1, Kat. П 298).
Kraci prikaz ovog dje1a pod gornjim n.aslo vom dao ј е spomenuti Ь u Turskom
istor]skom casopisu 19•26 g. ( \ i > .;" ' ' \'" i Ј Ј t:)l."   Ј ј ). Medutim, Sabri
Tosun ј е za svoj dip1omski rad na Filozo.Eskom faku1tetu u Car·igradu, u radnji »Hekim og1u
щ ш hayati (Mata1i<u'1-Aliya fl г gore)<<, prikazao zivotopis Ali-pase i to
н svjetlu Zijaudinovog dje1a, kako se to iz naslova vidi. Rad ј е prim1jen, ali nije stampan
(Istanbu1, 1951, s. 512). Rukopis se nalazi takoder u Univerzitetskoj blblioteci u Carigradu (No,
Tez. 201[)5).
20
) Orijenta1ni institut, s.idzil br. 11 i 12.
21
) U ш arhivu nasao sam 32 origilla1na Ali-pasina pi1sma upucena mletackom
gE:neralnom providuru za Dalm.aciju i Ь ·u Zadru (Drz. arhiv u Zadru; Dragomanski arhiv,
Filza LXXII i XXXIV). Iako ј е ova korespondencija prilicno brojna о п а nam donek1e osvjet1java
samo granicne sporove izmedu Bosne i Da1macij 12 pisama ј е datirano od kojih 10 potjecu iz
vremen.a prvog Ali-pasinog vezirovanja u Bosni, dok su 2 iz vremena njegova treeeg vezirovanj.a
(up. Ь ј 164). Osta1a su nedatirana i cesto jmaju karakter privatnih intervencija up.ucenih licno
providU!'U. 7 pisam<J nd ю я ()(1nnsi   Р я spnrove я prirnnP.,   Ј m1 п
stoke (bilj. 64), 7 n.a dje1ovanje bajduka (bilj. 65), 7 na nep1acene dugove, dok 2 pisma pret-
stav1jaju odgovore Ali-pai'ie na cestitke primljene od providura. Prvo od pos1jednja dva ј е za-
hvala Ali-pase (bez datuma) na н prilikom njegova dolaska и Bosnu (vjerojatno prvi
puta), а drugo ј е zahvala na щ р о у о о щ Ali-pasine pob.iede ·r;og 13anjom щ (bllj,
Ц
138
Adem Handzic
Jos· и oskadniji izvori za и н и prilika и Bosni toga ь Ь а
Cesti ratovi i pozari unistili и istoriske izvore, tako da se iz prve polovine П
vijeka и и ni kadiski sidzili, osim и fragmenta, niti veCi broj
и и koji Ь nam и da bolje sag1edamo и н stanje и
Bosni i Hercegovin. и se nekoliko pretstavki (mahzara) koje и vlasti i
pretstavnici naroda koncem 1737 i pocetkom 1738 и и и Carigrad и kojima se
trazi pomoc. М Е Ka,dic zabiljezio ј е и svojoj kronici tri takve

а
Basagic, и spominje i и livanjskog и К а r а Ь е go v i с а


Ove pretstavke nam р и а ј и vise podataka о tadanjem и и Bosni, р а nam
stoga и kao vjerodostojni izvori za и tadanjih prilika. Vazan izvor
za poznavanje ovog doba pretstavlja i domaci savremeni kronicar L а v а n i n.
24
)
Ovdje ј е и и da se na и gornjih i svih ostalih и
izvora i и ш zivot i rad и Ali-pase, s posebnim obzirom na
njegovu н о и i djelovanje и Bosnj kao i dogadaje i prilike и njoj toga doba.
I
ZIVOT 1 RAD HEKIM-OGLU ALI-PASE PRIJE DOLASKA U BOSNU
Ali-pasa ј е roden 4 VI 1689 (15 sabana 1100) и и Njegov otac
N и ћ е f е n d i ј а Ь о ј е poznati lljecnik koji ј е za vrijeme и П (1687-
1691) i Ahmeda П (1691-1695) Ь о glavni operator, а za и П (1695-1703)
glavni lijecnik и i licni lijecnik и

Hammer pretpostavlja da ј е и
efendija porijeklom Mlecanin.'
6
) Р о о с и и Ali-pasa ј е pro,zvan »Hekim-
и (lijecnikov sin).
О njegovoj m1adosti ne zna se mnogo. Poznato ј е da ј е kao mladic za vrijeme
Ahmeda П (1703-1730) primljen и dvor и и silahSora, а zatim ј е postavljen
za dvorskog Ь и

Kako se svojom и и isticao и svojih
и to ј е svratio na sebe i и и pozornost, р а ј е и и zbog toga
salahdar Ali-aga (kasnije veliki vezir S е h i d А 1 i-p а s а gledao Ъ и и с opasnost
za sebe.'
8
) Zbog toga ј е Ali-beg 1713 Ь о и iz dvor'a i postavljen za и
и Zili   ј и и Sivas.
U Zili ј е ostao sve do smrti velikog vezira Sehid Ali-pase. Novi veliki vezir
D а m а d I Ь r а h i m-p s а 1719 imencvao ga ј е vojvodom и s ш
22
) Sve tri pretstavke poslate su iz Sarajeva. Prvu su uputili gradani Sarajeva, 22-XII-
1737 (29 sabana 1150'), drugu prvaci zemlje (bez datuma), а trecu sarajevski kadija М u s t а f а
е f е n d i ј а М u h 1 i s i а marta 1738 (zilhidzeta ll!YO'). Vidi kroniku, knj. VI.
23
) Basagic, isto, 95.
2
•) Nikola Lasvanin, Ljetopis (GZM, Sara jevo, 1889, 127-134 i 1890, Ю
2
") Ibntll-Emin, isto, 197.
26
) Hammer (is.to, IV, 281), na temelju izvj estaja Baila Emma (od 25 maja 1732, venec. akti,
kucni arhiv), izrazava mogucnost da ј е н porijeklom Mlecanin koji ј е primio islam.
Medutim К Е К о с и vjerojatno na temelju ovog ш izvjestaja, donosi ovo kao do-
п cinjenicu, dok ostali turski izvori о tome nista ne govore.
27
) Dilaver-zade Omer (isto, 43) i Sami (isto, 3187) navode da ј е Ali-beg (kako se tada
zvao) najp.rije imao sluzbu kapidzibase, а zatim postavljen silahSorom.
28
) Prema drugoj verziji, veliki vezie Sehid Ali-pasa Ь о ј а о se za svoj prestiz, jer se zbog
sultanove naklonosti prema Ali-begu г u г da с е postati i т zet_ Zato ј е п
jao uvjeriti sultana kako ј е Џ Џ а А Ц beg, г sticanja iskustva, treba neko
da prove<;ie и provinciji. ·
Bosanski na.mjesnik Hekim-oglu Ali-pasa
139
vom beg1erbega. Tim ј е ujedno Ъ i titu1u pase. Godine 1722 Ali-pasa ј е postao
valija u Adani s rangom rumeliskog beg1erbega zadrzavsi i da1je po1ozaj vojvode
Turkmena."
9
) Ovdje se prvi puta Ali-pasa istakao kao sposoban komandant u ratnim
oper<tcijama protiv pobunjenih nomadskih plemena iz okolice Adane i Kilisa koje
ј е on odlucno razblo.
Dvije godine kasnije (1724) premjesten ј е za valiju u Н а е Ь Iste godine doslo
ј е do rata izmedu Turske i Perzije."
0
) Ali-pasi ј е sada Ь о naredeno da se pridruzi
seraskeru А Ь d u 1 h-p s i С u р r i 1 i с u i tako ucestvuje kod osvajanja
Hamadana i Erivana, ratuje u Azerbajdzanu, а narocito se istakao kod opsjedanja i
zauzimanja Tebriza. Povodom tih uspjeha Ali-pasa ј е u oktobru 1725 doblo rang
vezira, а zatim premjesten za beg1erbega u Anadol.
1 •
Serasker Abdu1ah-pasa zbog bolesti zamo1io ј е da bude smijenjen, р а ј е Ali-
pasa blo imenovan u julu 1726 na polozaj seraskera istocnog ratista i ujedno postao
muhafiz Tebriza."
1
) Ali-pasa ј е s velikim uspjehom vodio operacije u tome н Kod
Senavenda porazio ј е perzisku vojskl1 od 50.000 ljudi. Rasprsio ј е zatim buntovna
kurdska plemena, а protiv b·rojnog nomadskog plemena Sahseven poslao ј е svoga
cehaju sa 15.000 konjanika, koji ј е Perzijance tesko porazio. Ovaj rat s Perzijom
zavrsio se povoljno za Tursku mirom u Hamadanu 3 oktobra 1727 kojim ј е ona
doblla sve zapadnoperziske pokrajine.
32
)
Pocetkom 1728 izbl1e su jake pobune Perzijanaca protiv turskog gospodstva,
koje ј е Ali-pasa kao muhafiz Tebriza energicno н
U Tebrizu se oko Ali-pase Ь okupila velika svita i formirala prava vojska
od г i rodaka (od 700-1000). U to vrijeme stigla ј е u Carigrad Ь protiv
nekih funkcionera iz njegove pratnje da su raji cinili nepravde prilikom г
mukata. Za ovo ј е saznao i sultan р а ј е zbog toga Ali-pasa kao. serasker i п
Tebriza Ь о smijenjen u maju 1728 i premjesten za Ъ Ь provincije Zor
  Ј ј na Eufratu, а njegov cehaja, sekretar u divanu i jos neki od pratnje Ь su
pozvani na odgovornost u Carigrad.
U septembru iste godine Ali-pasa ј е zamijenio svoje mjesto za neko. vrijeme
s А Ь d u r а h m а n-p а s о m i tako iz dosao za namjesnika u Sivas. Godine
1729 spominje se kao namjesnik u Ь
Jacanje oslobodilackih struja u Perziji dovelo ј е do novih pokreta protiv
turske vlasti i konacno do rata. Ujedno ј е unutrasnji obracun izmedu saha Т а h-
m а р s а i pretendenta Е s r е f а Ь о za vrsen porazom Esrefa 1730. Т su u
novim bojevima s Perzijancima doz1vjeli poraz i izgublli Tebriz i Kermansahan.
Turska vojska Ь ј е time dovedena u tezak polozaj. U to vrijeme doslo ј е u Tur-
skoj do promjene na prijestolju. Novi sul tan Mahmud I (1730-1754), da Ь spasio
situa,ciju, povratio ј е Hekim-o,glu Ali-pasu na polozaj seraskera istocnog ratista.
29
) Iz ove godine potjece i Ali-pasin pec.at (tJp. Ы ј 171).
30
) U to vrijeme afganske Sunije н Per ziji, kao protivnici saha Thmaspa, doveli н na
prijesto pretendenta Esrefa. On se odmah proglasio н halifom i zairazio od н povra-
tak svih perziskih pokrajina. Rat koji stl Т ш с tada poveli i za koji н spremili н н blo
ј е н jer ј е voden s о Ь ј е н od Sunija (Vidi, ц R. v. Sax, des
Machtverfalls der Ttirkei, Wien, 1913, 89-90).
31
) Celebl-zade, isto, 102.
32
) Isto, 129.
140 Adem Hand!ic
Ali-pasa ј е opravdao povjerenje novog и i zaista popravio polozaj
и u Perziji. Nakon osvojenja Kermansahana и ј е s vojskom prema
• и gdje se Ь koneentrisala perziska vojska u jacini o<d 40.000. Do borbe
ј е doslo'kod и 6 sati pred Hamadanom, 15 septembra 1731. Ovdje su Per-
zijanci pretrpjeli strasan poraz. Od 20.000 konjanika jedva se 2.000 spaslo Ь
а dvije treCine pjesadije ostalo ј е na и . Т и с и tom prilikom dosli do velikog
plijena. К а о и и ј е poslao Ali-pasi ц okicenu dijamantima, ogrtac
i mac.
33
)
Nakon ove pobjede i zauzeca Hamadana Ali-pasa i R и s t е m-p а s а na-
mjesnik Karamanije i serasker Erivana и и na utvrdeni grad Urmiju, koji su
и nakon jednomjesecnog opsjedanja. Ali-pasa ј е sada и da osvoji svoje
ranije sjediste Ъ Oko1no stanovnistvo i neke poglavice plemena dosli и moliti
da и postedeni i izjavili и U to ј е Ali-pasi stigla i и vojska, р а ј е
р о и р и pobjedonosno usao и Tebriz i и svoj prijasnji polozaj. Sada ј е
ponovo Ь о nagraden od и koji н ј е н и pismo poslao ogrtac i
mac.
Sah Tahmasp ј е u to vrijeme zatrazio mir. Za sklapanje i potpisivanje mira
s Perzijom veliki vezir Т о р а l О s m а n- р а s а ov1astio ј е prijasnjeg bagdad-
skog namjesni'ka i jednog od koma·ndana,ta и ovome и А h m е d- р а s и Prije
nego ј е stigla direktiva iz Carigrada н и mirovnih и Ahmed-pasa ј е
potpisao za и и nepovoljan mir и н 12 marta 1732 (15 ramazana 1144),
poznat kao »Ahmet-pasin mir«, р о kome и Kermansahan, Arde1an, Tebriz, Hc.ma-
dan i jos neka mjesta pripala Perzijl, dok ј е и zadrzala sjeverozapadne pro-
vincije Perzije и и i Armeniji).
34
)
Ali-pa:se se tesko dojmio mir и и kojim ј е и и и
gradove а и njima i Tebriz gdje ј е on za vrijeme svoga vezirovanja sagradio
и i и

Ovako н mir izazvao ј е revolt i u и р а su zbog
toga, 14 dana р о н ovoga mira veliki vezir Topal Osman-pasa i vrhovni
и и sa svojih polozaja. Polozaj velikog vezira и ј е koncem marta
1732 povjerio и Ali-pasi и vojskovodi и ovome ratu."
6
)
Ve!iki vezir. U и Ali-pasa ј е primio carsko pismo u kojem se н
da ј е postao veliki vezir. Odmah ј е и na р и i nakon dva mjeseca stigao 11
Uski.idar, 9 ј и а 1732, gdje inu ј е Ь о prireden svecan docek. Pjesnici V е h Ь i i
N а f i i·spjeva:se pjesme u и cast. Sedamna:est dana nakon nj·egova dolaska
odrzan ј е svecani divan н kojem ј е Ali-pasa i formalno preuzeo и velikog.
vezira.
37
)
Prva Ali-pasina briga Ь ј е poboljsanje novcanog sistema. Falsifikovanje i
druge н novca, koje и и opadanja и moci и cestu
р о ј а и ponovo и pocele и и privredu i finansije. Zato ј е naredio
da se и ј и nove akce i pare а stare ј е dao н iz opticaja.
38
)
33
) Subhi, isto1 30-:-31.
34
) Isto, 39. ·
35
) Tekst zakladni!h povelja (vakufna.ma) о ovim zaduzblnama nalazi se u ј   .11 t\1...
(Vidi, Ham.mer, isto, 290).
'
16
) Isto, 281.
37
) Subhi, istQ, и
38
) Isto,
п namjesnik Hekim-oglu Ali-pasa 141
Kako ј е dugo boravio na granicama Perzije i u Perziji ·dobro ј е poznavao
odlike i slabosti pojedinih komandanata. Hrabrom komandantu Т i m u r М u h a-
m е d-p а s i podijelio ј е rang vezira, dok ј е А r i f А h m е d- р а s u pz::oglasio
izdajicom i zasluzno kaznio, jer е Ь о s Perzijancima u tajnoj prepisci i pozvao ih
da dodu u Erivan formalno zrtvujuci poJovicu svoje vojske koja mu ј е Ь povjerena.
Smijenio ga ј е s polozaja i premjestio u Teke (   u sandzaku Konja za vodu
Juruka, а kasnije ga svrgnuo i s ovog polozaja i dao pogublti."")
U vanjskoj poJitici Ali-pasina vlada ј е zatekla u Evropi krizu nastalu oko
nasljedstva prijestolja u Poljskoj, а na Istoku se rat s Perzijom, kratko poslije
zaklucenja primirja, ponovo nastavio.
Mijesanj·em Rusije u pitanje nasljedstva u Poljskoj i intervencijom u prilog
Augusta III protiv Stanislava Leszinskog (1733) jos su se vise pogorsali i onako slabl
odnosi izmedu Turske i Rusije, jer se Turska bojala svakog prosirenja ruskog uti-
caja.40) Kako ј е Turska jos 1720 ugovorom Ь zagarantovala Poljskoj slobodu
izbora kralja prema poljskom ustavu, to ј е Ali-pasa, protiv ovog gesta Rusije, а u
smislu spomenutog ugovora, predao protesne note Rusiji i njenoj saveznici Austriji.
Diplomatska aktivnost i uticaj evropskih sila na Tursku u ovom pHanju Ь su vrlo
zivi. Francuska vlada izrazila ј е spremnost da ude u rat protiv spomenutih dviju
zemalja i ulagala ј е sve napore da privoli velikog vezira Ali-pasu da se pridruzi
Francuskoj. Ali-pasa, koji nije Ь о prijate lj Rusije, nije formalno ш а о sta da t1cini.
S dru·ge strane, Engleska i Holandija bojeci se za svoju pomorsku trgovinu, nisu
nikako zeljele da se Turska umijesa u rat i da bude pregazena od nadmocn.ije
Rusije, te su ј о ј savjetovale da ne stupa u rat.
U ovakvom polozaju Ali-pasa ј е pozvao radi konzultovanja А h m d- р а s u
В о n n е v а l а koji ј е dobro poznavao problematiku u Evropi, а narocito njena
vojna pitanja.
41
) Njegovoa:n pomocu AlH)asa ј е upotpunio svoje gledanje na о р с а
pitanja evropske politike, а naroCito u odnosu na ruske pretenzije za prosirenje
svoga utioaja. К ј е Ali-pasa nastojao da shvati stvari u Evropi i kako ј е Ь
vladao problematikom evropske politike, vidi se najbolje iz osam pitanja koja ј е
postavio francuskom poslaniku prilikom jedne konferencije.
42
) Na savjet Bonnevala
Ali-pasa ј е konacno obavijestto Fr.ancusku vladu da ј е Turska spremna uci u rat
zajedno s Francuskom pod uvjetom da se prethodno zakljuci medusobni ugovor р о
39
) Isto.
40
) Sax, isto, 93.
41
) Claude Alexander von В on n е v а 1, roden ј е u Francuskoj 1675. Sluzio ј е u fr.ancu-
skoj mornarici i gardi. Kasnije ј е na preporuku Eugena Savojskog presao u austrisku vojsku i
postao feldmarsal. Zbog svog drzanja i uvrede Savojskomu Ы о ј е osuden na smrt, а
kasnije pomilovan, s tim sto mu ј е presuda izmijenjena na godinu dana zatvora. Poslije izdr-
э kazne prebjegao ј е u Tursku. Godinu 1728 i 1729 proveo ј е u Bosni kod bosanskog na-
mjesnika u Travniku. U Sarajevu ј е 1730 presao na islam i doblo ime Ahmed-pasa. »Iz Bosne
odvede za з о ю momcadi turske, da ih uci zanata, kako se topovim Ь gvadovi i kako se isti
topovi salivaju<< (Lasvanin). Bio ј е general turske artiljerije koju ј е reformisao.
42
) Vidi о tome opsirpo kod г (isto, 305).
142 Adem Handzic
kome nijedna -od saveznica ne moze izaci iz rata separatnim mirovnim ugovorom.
43
)
Iako se ovim Ali-pasa Ь о donekle Ь prema Francuskoj, ipak ova solucija
nije Ь prihvacena ni s jedne ni s druge strane, tako da za cijelo vrijeme njegove
vlade nije doslo do rata sa Rusijom.
Na drugoj strani, svega nekoliko mjeseci р о dolasku na vlast, Ali-pasa ј е
morao nastaviti rat protiv Perzije.
44
) Ь 1732 Nadir'-sah ј е presao tursku granicu,
ugrozio Bagdad i Kermansa.han, te porazivsi tursku vojsku nedaleko Bagdada р о с е о
opsjedati grad. Ali-pasa ј е odmah imenovao za seraskera na ovom bojistu svoga
п Topal Osman-pasu, koji ј е ubrzo stigao s vojskom od 100.000 vojnika i
na obali Tigrisa, 12 sati od Bagdada, 19 jula 1733 doslo ј е do Ь u kojoj su Perzi-
janci pretrpjeli poraz. Time ј е э Ь о osloboden opsade!") Medutim, 3 mjeseca
poslije ove pobjede Osman-pasa ј е dozivio od Nadir-saha tezak poraz kod Kerkuka
gdje ј е i sam poginuo.'
6
)
Vladavina velikog vezira Ali-pase, koja ј е trajala oko tri i р о godine, nosila ј е
Ь Щ е razborite i relativno Ы а е uprave. Njegovim dolaskom zaredala su pomilovanja
i promaknuca u svim granama drz•avne uprave. Mnogi zasluzni sluzbenici, vojni
komandanti, drzavni п i istaknuti ucenjaci svrgnuti prije s po1ozaja, bili su
ponovo povraceni. Minimalan Ъ о ј п za ovo vrijeme dokaz ј е takoder н
renije н politike.
47
)
Ali-pasa ј е s1ovio kao п svih н а narocito Ahmed-pase Bonne-
vala, koji е н to vrijeme imao veliki н i mij·esao se u sve poslove unutrasnje i
vanjske politike.
48
) Bonneval ј е Ь о Ali-pasin stvarni savjetnik н pitanjima evropske
politike koga ј е on i odlikovao s dva tuga.
49
)
Ali-pasi nije н okonc•ati rat s Perzijom. Kako su u to vrijeme dogadaji
na istocnom ratistu poprimili nesretan tok za г to ј е na nj<ega pala odgovornost
za te neuspjehe. Prilikom zasjedanja ratnog vijeca sultan ga ј е ukorio zbog mlitavog
drzanja. AH-pasa, koji ј е volio ratne operacije i sam zalio z•a Ь provin-
cijama, izrazio ј е tom prilikom zelju da ponovo ide kao serasker ratovati protiv
Perzije. Т о se ш i mocnom kizlaragi nije svidjelo, р а ј е tako Ali-pasa 14 jula
1735 Ь о svrgnut i prognan na otok I.esbos (1\IIidilli), gdje ј е ostao pola godine Ш
nesto vise.
50
) U proljece 1736 Ali-pa1sa ј е Ь о vracen iz pro·gonstva i poslan za namje-
snika u Bosnu. Da ni ova njegova duznost nije Ь nimalo laka, И kasnije.
43
) • Ј ј   • п .. \ • 15"-.s-_,1; .. t:;t) - Ji} т <5-J':i- : Ј Ј
(\'"\'"\·- ' •.•
44
) U to vrijeme perziski regent Kuli-han se Ь о jako osilio i р о с е о borbu protiv saha.
Umarsirao ј е u Isf.ahan, svrgnuo saha Tahmaspa i formalno postavio na prijesto sina mu Abasa
III. Tako ј е postao apsolutni gosr;odar i prozvao se Nadir-sahom. Odmah ј е ultimativno za-
trazio od Turske povratak svih perziskih pokrajina koje ј е ona mirom u Hamadanu jos zadr-
zala {Vidi, Sax, isto, 91).
15
) Subhi, isto, 56.
• н Hammer, isto, 293,
17
) Subhi, isto, 57 i 58.
4
8) Mehmed Arif, isto.
49
) Hammer, isto, 298.
''") Isto.
/
Bosanski n.amjesnik Н   Ali-pasa
Pend.Za sa pecatom Hekim-oglu Ali-pase
п
ALI-PASA U BOSNI
"
143
Kada ј е dosao na upravu Bosne Ali-pasa ј е Ь о u naponu muzevne dobl, u
48 godini zivota, sa velikim ugledom i znatnim drzavnickim iskustvom koje ј е stekao
kao Ь namjesnik u raznim .pokrajinama prostrane imperije upoznavsi г
tih pokr:ajina. On е tada kao veliki vezir dobro щ i sva pita,nja unutrasnje
i vanjske politike Turske. Narocito se istakao kao vrstan vojskovoda, а svoje vojnicke
sposobnosti dok,azao ј е u mnogim bojevima na perziskom ratistu.
Bosada nije Ь tacno utvrdeno kada ј е Ali-pasa postao prvi put namjesnik,u
Bosni. U svim narativnim ш navodi sre samo da ј е to Ь godine 1149 (pocinje
12 maja 1736), samo Vasif to navodi nesto г kad kaze da ј е to Ь Ј о u mjesecu
muharemu (dakle u maju) iste godine.
51
) Nije se sacuvao ni dekret njegova imeno-
vanja И ј е gdje zablljezen tacan datum njegova dolaska u Bosnu. Ipak nama ј е
uspjelo na .temelju sacuvanih dokumenata da ovaj datum Ь utvrdimo. Naime,
u jednom ilamu hercegovacki muteselim Must,afa--aga od 13 IV 1736 (1 zilhidzeta
1148) obavjestava ljublnjskog kadiju da ј е on, na osnovu ovlastenja Љ
kajmekama bosanskog namjesnika Ali-pase, imenovao neko1g S:aHhagu vojvodom u
ljublnjskom kadiluku.
52
) Iz toga: se dokumenta vidi da ј е Hekim-oglu Ali-pas:::. Ь о
imenovan bosanskim namjesnikom prije 13 aprila 1736. Kako se opet njegov pret-
hodnik М u h s i n- z а d е А Ь d u l а h- р а s а u sacuvanim izvorima spominje na
toj posljednji puta 14 marta iste godine, proizlazi da ј е Ali-pasa imenovan
01
) Vasif, isto, 132.
52
) Sidzil 11.
144 Adem Handzic
т т т negdje pos1ije 14 т а prije 13 aprila 1736 godine. Kako
ј е opet treba1o bar 15 dana protece od dana т Ali-pase н н do
dana izdavanja. dekreta ·njegova а ј т е а т а н Sarajevu, t о о n d а z n а с i d а
ј е А 1 i - р а s а i т е n о v а n Ь о s а n s k i т v а 1 i ј о т о k о 1 а р r i 1 1736
g о d i n е
Prilike u Bosni. Da Ь т о Ь jasniju i po·tpuniju sliku о ulozi i dje1oyanju
A1i-pase u Bosni, potrebno ј е da se п izvjesni podacio о р с т prilikama u о о т
pasa1uku onoga doba.
Ovaj period bosanske pros1osti vr1o ј е slabo poznat. Nisu se sacuvali :;:koro
nikakvi savremeni istoriski izvori kojl Ь nam т da н т
savremene unutrasnje prilike u Bosn1 i Hercegovini. Ipak, п а т ranije spo-
т т i pod,ataka koje а т pruzaju domaci kronicari Lasvanin i
Benic, т о z е s е r е с i d а s u u n u t r а s n ј е р r i l i k е о n о g а v r е m е n а
u В о s n i Ь i 1 v г 1 t е s k е One su se znatno pogorsale jos prije 50 godina.
Bosna ј е tesko osjetila velike pora!Ze koje su н pretrpjeli za т tzv. »Beckog
rata« (1682-1699) i u о т е su н Ь н н н Liku i Da1-
т U to т oko 130.000 izbjeglica iz ovih zemalja н se najvise н
Bosnu. Ekonomske prilike u Bosni zbog ratova Ь su i inace teske, а prilivom
ovolikog Ъ о ј а izbjeglica one н se њ pogorsale. Proces pauperiziranja zahvatio
ј е tada ne samo nove doseljenike nego i г Zavladala ј е oskudica i Ь
а s tim se uporedo р о с е е siriti i razne bolesti, tako da ј е treba1o н е т е п а da
se prilike bar donek1e poprave.
Poslije т н Ь ш ј е u Bosni nesigurnost i zavladao strah,
jer е ona posta1a н н н izvrgnut т Austrijanaca sa sjevera,
а M1ecana i uskoka s juga.
53
) Ove su .. provale jako zastrasile п i posve
н Љ moral.
Rat т Austrije i Venecije s jedne i Turaka s druge strane od 1716-·1718
voden ј е т dije1om na т н i п na stetu Turske т о т u
н 1718. Turska ј е izgubl1a u п i to na desnoj strani Save i Une na liniji
od Novoga do Bijeljine, pojas "11 sirini od 10-15 km. т pustosenjem, н
ovih dije1ova i jos т Ь stanovnistva prilike su se jos vise pogorsa1e .
. Poslije ovog rata pokazuju se izvjesni znakovi razdora т bosanske aristo-
kracije i carigradskih т i ostalih dose1jenika, te izvjesne separatisticke
teznje Bosnjaka.
54
) U vezi s tim neki kronicari т н pogiblju Ь ш
Mustafa-pase i kapetana iz Kulen- ш Salih-pase, travnickog kadije г i
Љ Abdu1ah-efendije, koje ј е pogublo н н т н
Abdu1ah-pasa, 13 juna 1723. К а о znacajan protest protiv carigradskih upravljaca
ш se i pobuna bosanske vojske н н т polaska na Perziju 1727.
Zbog cestih ratova Turske sa PNzijom i т bosanska vojska ј е ginula
i na т т Tako ј е 2 IV 1727 jedna vojska od 5.000 spahija i 4.000
53
) Vec 1684 hrvatski ban б ј е pohar•ao Dublcu i druga mjesta na Uni. Godine 1688
Ludvig v. Baden ј е prov.alio do Banje н poharao i popalio grad   И Hammer, isto, III,
791). Devet godin.a kasnije (1697) н Savojski ј е provalio u Bosnu i popalio Sar.ajevo. Osim
tog.a Mlecani su, u periodu »Beckog rata«, stalno slali svoje placenicke cete koje su prodirale
i н Ь ј е н Bosnu. Т а о se u ovom vremenu spominju provale i napadi Morlaka na Glamoc,
Kulen-Vakuf, ю Duvno, Mostar, Bihac i druga mjesta (Vidi, В Desnica, Istorija· kotarskih
н - SAN, Beograd, 1950, sv. 11).
54
) Batinic, Djelova,nje Љ u Bosni i Hercegovini, Zagreb, 1887, 111, 43.
145 Bosanski Hekim-og}2-!_ Ali-pasa
---------------------
placenika pod vodstvom hercegovackog sandzakbega Ahmed-pase Rustempasica i
sina mu Rustem-bega, kliSkog sandzakbeg·a, otisla na Perziju, gdje е izginula u ratu
i1i stradala od nepodnoSljive klime, tako da ih se slijedece godine povratio vrlo maJi
broj bolesnih i osakacenih.
55
)
Deset п kasnije, druga velika Љ bosanske :vojske u и prortiv
Perzije pretst.avlja tezak ud.arac za Bosnu, а pada bas и vrijeme kada ј е austriska
vojska zapocela svoj napad na njene_ granice. Bivsi hercegovacki sandzabeg Becir-
pasa п р о nalogu iz Carigrada 17 septembra 1735, odveo ј е и и
vojsku prema obalama г М о а Benderski serasker, prijasnji bosanski namjesnik
Muhsin-zade Ь 30 ј и а 1737 odredio Г е da znatan dio ove v;ojske od oko
8.000 и priskoci u pomoc tvrdom и Oziju (Ocakov). Kako su Rusi navalili s
nesrazmjerno nadmocnijim snagama, to se ova zavrsila velikom katastrofom о
Turke i Ь skoro cijele Ъ vojske zajedno s Becir-pasom, 14 ј и а 1737.
56
)
U pretstavci Ke1rabegovica navodi se da ј е и н dva rata (s Perzijom
i н н preko 20.000 Bosnjaka. Т а k о ј е В о s n а с е s t i m r а t o-
vima na vlastitom tlu i aktivnim и н ratovima na
i s t о k н н v о ј n i с k о m р о g l е d и Ь i l а р о s v е i s с r р 1 е n а
Mnogo strasnija od н ratova Ь ј е е р i de m i ј а k и g е koja ј е
и ovo vrijeme tesko harala cijelom Bosnom i Hercegovinom. Bolest se pojavila naj-
prije н Sarajevu 1731, а zatim н Ј а ј с и н Banjoj н i н vecim mje-
stima. Slijedece godine spominje se н Fojnici, а iste godine se rasirila р о cijeloj
Bosni, zahvativsi i gradove i sela. Pornor ј е Ь о strasan. Lasvanin kaze da ј е и svakom
vecem н н oko 300 osoba dnevno.
57
) Ova strasna zaraza harala ј е perio-
dicno, а dugo se jos zadrzala н Bosni. Ge>dine 1741 ponovo se pojavljuje u н
dok se slijedece godine prosirila i na н Bosnu, а na.rocito Fojnku i Kresevo."
8
)
Nije bilo н Bosni grada ni sela gdje nije Ь velikog pomora od ove strasne zaraze.
Muhlisija н svojoj pretstavci navodi da ј е н Bosni kroz proteklih 5 godina od и
pomrlo oko 20.000 н Iz ovoga Ь slijedilo da ј е н Bosni и pokosila isti toliki
broj zrtava koliko ј е izginulo bosanske vojske u Peziji i Rusiji. О ovom н н
i и nevoljama govore i onovremene pjesme na. н а kasnije i na nasem
ј н
59
)
05
) Muvekit, isto, sv. I, 485 (Orijentalni instrtut).
56
) Olesnicki, Bosanska vojska pod zapovjednistvom Becir-pase Cengic.a u г
ratu god. 1737 (Rad, knj. 269 (121) g. 1940). О ovoj Ь bcsanske vojske i Becir-pase gc-
vori i jedna narodna pjesma
0
(Vidi, Hrvatske narod.ne p}esme, Matica hrvatska, Zagreb, 1909,
knj. У 97-99).
т Lasvanin, isto, 128.
5
8) Batinic, isto, 57.
59
) Т е nevolje lijepo ocrtava М К а р е t а n о v i c-L ј u Ь u s а k u svojoj pjesmi В о ј pod
· Banjom Lukom godine 1737, Sarajevo, 1905, str". 8 i 9) ovako:
»Gdje si kruno, od В е с а cesare,
Ј а li sada, ј а li vec nikada!
Sad Ь lasno Bosnu osvojio,
Jer u Bosni mal' nikoga nejma,
Do li jednog I:ase Ali-pase
I u njega nekoliko sluga,
sto mu cuva konje i cadore.
н ј е Bosnu kuga pomorila,
Sto ј   osta1o otislo na vojsku,
10 -- Prilozi za orijentalnu filologiju
Da se Ь s moskovskom kraljicom,
Sa · kr.aljicom silnom Katarinom,
Da н Bender i Oziju,
Da ne padnu н moskovske н
Vec posalji silovitu н
Sad ces lasno ш raju,
Sad ces lasno н osvojiti«;
Sve im cesar, kakono ј е kaza,
Onda veli Hildburg generale:
146 Adem Handzic

Pored ovih nevolja i vremenske nepogode, bas za vrijeme Hekim-oglu Ali-
pase, vise puta su prouzrokovale ogromne ,stete i za:prijetile gladu kada ј е bllonajteze
i kada se trebalo spremiti za rat i priku,piti rezerve u hrani. Ovu cinjenku narocito
isticu spomenute г u kojim:a se moli ne samo pomoc u ljudstvu i ш
materijalu, nego se г istice pomoc u hrani.
60
) Tako su ujesen 1736 poplave
г velike stete naroCito u istocnoj Bosni. U oktobru iste godine р а о ј е
nezapamceno velik snijeg od kojeg su nabujale rijeke, tako da ј е Drina poplavila
F:'ocu i okolinu porusivsi vise kuca, ducana i jedan han. Љ ш ш su i mostovi
na Drini u FaCi i Go,razdu blli poruseni. ш topljenjem snijega u proljece 1737
ponovo su nabujale rijeke, р а su mnoga ш bila poplavljena i opustosena.
Slicne nepogode i popJ.ave dogodile su se i koncem oktobra iste godine.
61
)
Odnos vlasti i feudalaoa prema krscanskim podanicima u Bosni, cesto ј е puta
Ы о stimuliran opcim Ш ш prilikama. Kako ј е Turska Ы а u cestim ratovima s
ш ш zemljama, г s Austrijom, to su katolici u Bosni gled,ani
kao stvarni simpatizeri Austrije, а г su sta vise smatrani i njenim spijunima.
Zbog tog,a ј е ponekada dolazilo do jaceg pritiska р а i nasilja г raje, narocito
u kriticnim prilikama kao sto ј е Ь о щ prilikom tadanjeg napad'a Austrije na
Bosnu. Osim toga, stanovnistvo ј е bez obzira na vjeru trpilo od teskih poreza koje
su mu nametnuli carigradski upravljaci, jer su drzavne Ь blle posve iscrpljene
cestim ratovima, а odbrana Bosne ovaj put blla ј е organizovana iskljucivo v1astitim
sredstvima. Sve ove cinjenioe govore о teskom stanju onovremenog stanovnistva
Bosne.
Timarsko-spah.iski sistem Ы о ј е н raspadanju i sve ј е vi1se ustupao mjesta
ciflu6enju. Iako ј е Щ u odnosu na г spahigko-timarski sistem п а
с ю izvjestan napredak i pretstavljao н mobilizarciju radnih snaga,
ipak ј е poljoprivreda bila na niskom н Zbog primitivne obrade zemlje pri-
nos zitarica ј е tesko podmirivao domace р о г е Ь е dok ј е u slucajevima prirodnih
nepogoda dolazilo i do gladi. Zemljoradnik ј е Ы о opterecen raznim dacama koje ј е
morao davati kako posjednicima cifluka odnosno timara tako i drzavi. Bilo ј е dru-
gih razloga koji su negativno uticali na razvoj poljoprivrede, kao sto ј е Ь
stanovnistva u ratovimai usljed epidemija. Uzevsi u obzir ta,danje Ъ stanje
»Svjetla kruno od Б е с а cesare, К о sto ga ј е Evgen р о р а Ј о
Daj ti п п i testira, Veliki ј е grijeh и   ---
I daj meni vojsku i topove, Vec ј а о с и и и sjediti,
I dzebhane sto treba za vojsku, Tebl slati SaPajke djevojke,
Ј а cu ici na и и Nek te и и Б е с и б
Ј а с и б seher Sarajevu, А а ј и с и listom И
Ј а ga е с и vatrom popaliti, Od и mamenih и
60
) Muhlisija и svojoj pretstavci о tome и pise ovako: »Nasa ј е zemlja krsevita
i planjnska, р а ј е а ovo nas sto ј е ostalo pravi smo bljednici. Ne obaziruci se na ono
sto su nam, bozijom odredbom, zadnjih cetiri- pet godina usjevi donosili samo sj,eme, ove ј е
godine и и vrijeme zetve navalio neprija telj, р а ј е usjeve na п posve unistio. А
kako smo blli u ratu sve do zime, nije nam ni na um padalo da sredimo zito i ljetinu ni na
drugim stranama, р а ј е i ona jos na zemlji" propala. Tako se ne moze ni р о kakvu п naci
hrane, р а ј е nasom zemljom zavladala glad. Ako VaSa: milost ne podari iz Rumelijskog ejaleta
toliko hrane koliko Ь za 6 mjeseci Ь I):Oterbno i to: za 10.000 vojnika koji se popisuju u ovom
pasaluku, za 10.000 vojnika sa strane i jos za 30.0t()l0 vojnika, mi nismo ni n:a kakav nacin п
stanju da se и neprijatelju i da cuvamo c;:arske granice<<.
61
) Kadic, isto, knj. VL
Bosanski namjesnik Hekim-oglu Ali-pasa 147
-------
stanovnistva u п gubici zbog ratova i epkiemija Ь su osjetni, р а su se itekako
negativno odrazavali na privrednom polju.
Vanjsku trgovinu Bosna ј е vodila sa Mlecima, Austrijom i Dubrovnikom.
Svaka od ovih zemalja nastojala ј е с а trgovinu Bosne okrene sto vise na svoju
stranu. Ziva trgovacka razjmena vodila se sa Mlecima; а ш Austrije nu Bo-
snu 1737 god'ine i sva trgovina п sa Austrijom okrece se prema Mlecima.
Bosna ј е izvozila na prvom mjestu zivu stoku, zatim govede koze, vosak, med i
zeljezo, а iz Sarajeva su se izvozHe Iazne vrste stavljene koze. Trgovci stokom
odnosno njihove d.Zel.erpdzije о о п Ш su narocito krupnu stoku u Split, ћ
Imotski, Knin i Zadar. Zbog ovako 1-azvijene trgovine i raznih turskih zaku.pa (muka-
ta) u ш luckim mjestima sjedili su i njihovi fina,nsiski п emini i
naziri. Sto se uvoza tiC.e Bosna ј е Ь up ucena na uvoz iz Mletaka i Ъ
dva vazna artikla siroke potrosnje, soli i tkanina, а т cohe.
Poslovne veze i г dobara izazvala ј е i razne sukobe i sporove. Ovi
sporovi nastajali su zbog napada na trgovacke karavane, pljackanja robe, ublstva
trgova•ca, krade st·oke u п predjelima, prel·a!za granke bez п
pogranicnih organa, neplacenih dugova i slicnog.
Sa dobro rC\Jzvijenom т usko ј е povezan problem hajduka koji ta-
koder karakterise prilike cijelo·g XVIII vijeka u Bosni. Ovo pitanje ј е zadavalo tur-
skim vlatstima mnogo brige i vezalo po·nekad znatne vojne .snage. Hajduci su u po-
jedinim ш na:roci:to ш svojim akcijama na т н
vima i prola'zima za·davali п s mrtni stra.h. Kako .su :karav.a,lnski п
sporti robe cesto postajali plijenom hajd uka, to su ovakve karavane zahtijevale i
zna>tno vojno osigu,ranje, р а ј е .ovakva t.rgovina pretstavlja1a i vo,jni pro-
Ь
Hajduci su upa,dali u Bosnu i Hercegovinu iz susjednih m1etackih oblasti
narocito iz Dalmacije i Litke. Iaiko su Mlecani sa Т   odrzavali prijateljske ·
odnose i u ratu ш Turske i Austrije od 1736-39 drz.ali se т ipdk se
ovo uba:civajne hajduka u Bosnu dogadalo п i sa znanjem ш ml:etackih
vlasti u Dalmaciji.
62
) U Hercegovinu i istocne predjele Bosne hajduci н se prehra-
civali najcesce i·z Crne Gore.
Da u ovo vrijeme nije Ь reda 1 mira u Bosni i da ј е pitanje hajduka i drugih
nezadovoljnih п zadavalo velike brige turskim vlastima, svjedoce i tri
bujuruldije Muhsin-zade Abdulah-pase, а izdate svega koji mjesec pred
dolazak njegova nasljednika Hekim-oglu A1i-pase.
63
)
62
) Brojni su turski dokumenti iz ovog do а koji govore о proganjanju hajduka. Tako
bosanski valija Muhsin-zade Abdul.ah-p asa, 25-V-1737 (2 muharema 1148) salje pismo
mletackom generalnom providuru za Dalm.a·ciju slijedece sadrzine: »lmotski r:rovidur, protivno
postojecim propisima о odrzavanju reda i mira, izdaje odobrenje hajducima, р а preLaze na te-
г mostarskog, bekije-i imotskog i duvanjskog kadiluka. Tako su prije 20 dana neki od tih
hajduka na mostarskom podrucju opljackali i ublli cetiri trgovca, а kada su se povratili u
Imotski, tada su sa znanjem spomenutog providura javno prodavali robu koju su opljackali.
Na ovaj dogadaj uslijedile su nam i prituzbe sr>omenutih kadiluka<<. U pismu se dalje trazi da
se postuju dobri susjedski odnosi i da se s ovakvim ubacivanjima prestane, а krivci da se ka-
zne. (D. а Z.adar; Drag. arhiv, F. LXXII, 2).
63
) Prva bujuruldija od 22-XI-1735 (25 dzumada П pretstavlja zapravo. ukornicu
( ... _.\,' f:·'; ). Upucena ј е Ь muh-afizu Ь treblnjskom kadiji, kapetanu,
..._
agama i drugim oficirima kojom ih valija strogo ukorava zbog toga sto su crnogorski hajduci
10*
148 Adem Handzic
Hajduci su zadavali dosta br1ge i Hetkim-oglu Ali-pasi za cijelo vriJeme nje-
gova namjesnistva u Bosni. Iz pisama kojima on protestuje kod mletackog general-
. providura u Zadru zbog djelovanja hajduka koji se sa mletacke teritorije pre-
ba:cuju u Bosnu vidi se da su njihove aikcije Ь cesta pojav.a i to na sirokom grani<:-
ncrrn podrucju њ prema Dalmaciji i Lici tako i prema Crnoj Gori i Љ Ziva
stoka Ь ј е najskuplji i najvazniji izvozni artikal Bosne i ujedno najpotrebniji pa-
sivnim mletackim krajevima, р а se djelovanje hajduka najces6e ispoljavalo u kradi
stoke i to tako da su cijela sela preko noci ostajala bez krupne i sitne stoke koja е po-
nekada zajednosa co'banima Ь pretJerana na nilletacku teritoriju.
64
) Iz arhiv:skog ma-
uspjeli da se prebace na njihov teritorij i da р о cine u nekim mjestilma krvoprolica i imovinske
stete. Nareduje im se dalje da imaju na svaki nacin obezbljediti mir i sigurnost tamosnjem
stanovnistvu. Drugom bujuruldijom od 10-II-1736 (26 ramazana 1148) n.areduje se ljublm.jskom
kadiji, hercegovackom ajanu, stolackom kapetanu i ljublnjskim agama Muhamedu i Jahja-u
da u nekim selima izvrse hapsenja izvjesnih lica zbog jatakovanja i pomaganja hajduka i da ih
dopreme Bosanskom div.anu.
Ova pojava, medutim, nije blla ogranicena samo na Treblnje, nego ј е blla zahvatila
cijelu Hercegovinu. Т о se vidi р о tome sto ј е spomenuti valija 14-III-1736 (28 sev.ala 1148)
izdao i trecu, jos stroziju, bujuruldiju naslovljenu ponovo treblnjskom muhafizu Ь
kadijarna Mostara, Belgradzika (Konjica), Nevesinja, Stoca, њ Cernice (Gacka), Bekije-i
Nove, Ljublnj.a, Foce i Ulog.a, zatim kapetanima, agama, vojvodama i drugim zapovjednicima
spomenutih mjesta, te jos Ljubuskog, Pocitelja, Klobuka, Onogosce i Kljuca. Ovdje valij.a strogo
zapovijeda da se na pomolu rproljeca imaju pojacati akcije protiv hajduka i svih koji na bllo
koji nacin prouzrokuju nered i ne,sigumo·st u zemlji. U tom smislu nareduje, da se imaju pregle-
dati svi brdoviti i sumoviti krajevi, klarici, spilje i sva sumnjiva i opasna mjesta. Hajduci i svi
oni koji ugrozavaju javni red i sigurnost napadajuci putnike, prekidajuci sao.bracaj, praveci stete
i п imovine te cineci razboj.stva. imaju se na svaki nacin, cim se pojave, unistiti. Svi
stanovnici vaseg podrucja, bilo muslimani, bllo krscanska г а ј а mor.aju zivjeti u sigurnosti. Р о
DOV'O se zabranjuje prelazenje preko granice i Cinjenje steta tamosnjoj raji, sto se protivi njiho-
voj ahdnami. Oni, koji ipak rade :protiv ove naredbe, imaju se pohapsiti, poves.ti postupak pro-
tiv njih i dopremiti ih ovamo. Ukratko, red i sigurnost se mora uspostaviti.
Najkarakteristicniji ј е zavrsetak ove bujuruldije, koji izrazava prijetnju naslovnicima da
с е stete, koje stanovnistvu naprave hajduci i drugi nezadovoljni elementi na njihovu terenu, biti
namirene iz njih"ovih imetaka (Vidi, Kadic, knj. VI).
64
) Najveci broj sacuvanih turskih dokumenata iz ovog doba pretst;:!vlja sporove izmedu
bosanskih valija i mletackih providura nast.alih zbog krade stoke u pogranicnim Ь О
tome ј е sacuvano 9 Ali-pasinih pisama od kojih cemo rezimirati ovdje samo tri:
1) Protest Hekim-oglu Ali-pase iz Travnika od 21-II-1737 (22 sevala 1149) mletackom ge-
neralnom providuru za D.almarciju i Albaniju u Zadru kako slijedi:
Stigla ј е tuzba Bosanskom divanu od nasih podanika Milice Krnica, М Ш с е Mandica i
Trivuna KrniCa iz sela Peke? n.ahije Gr.ahovo u livanjskom kadiluku da ј е hajduk Tadija Uga-
rovic sa jos 16 drugova prije mjesec i р о dana nocu n.apao na torove stoke koji su se nalazili
nedaleko od spomenutog sela i o·tjerao svu stoku. Uhvatio ј е i odveo sa sobom i 7 cobana.
Tom prilikom su hajduci otjerali 73'0 ova·ca i pretjer.ali ih na mletacku teritoriju.
Mole se mletacke vlasti da spomenutog hajduka sa druzinom uhvate i kazne, а ovce pro-
nadu i povrate sr;omenutim vlasnicima.
2) Pismo kao gore od 26-VII-1737 (28 rebia I Ш Ю   iz Travnika:
Dosla mi ј е tuzba od nasih pod.anika Petra, Mitra i Radojice iz sela Drobnjak u nahiji
Una.c da su hajduci sa mletacke teritorije Koraca Borsak, Savo Borsak i neki Elvirovic sa jos
22 hajduka napali n.a spomenuto selo i opljackali stoku. Oni su ukrali 40 volova, vise sitne stoke
i opljackali druge stvari iz sela.
Mole se mletacke vlasti da u interesu mira i dobrih susjedskih odnos.a onemoguce E1kcije
hajduka, da ш sa druzinom н i zasluzno kazne, а pokradenu stoku i druge
stvari· spomenutim vlasnicima povrate.
п namjesnik Hekim-oglu Ali-pasa 149
terijala ovog.a doba ne vidi se da ј е u ш ha}duka bllo neke i
1
dejnosti i1i da
ј е religiozni ш igrao и и о и Stavise o·vim napadima bili и najvise
и planinski i pogranicni st•ocarski krajevi В na!Seljent katolickim ili г
voslavnim stanovnistvom. и zatim р е ј в с а ј и trgovacke и i ponekada
и и и paljenjem, а i Ь и blla rijetka.
6
") Pojedine и и
ka brojile и i do 25 и I po·red svih mjera i represalija s turske strane, nekim
и ј е и ш и ovim Ы cijela dva р а i tri decenija, sto
svjedoci da и imali sigi.Irne ja1take.
0
")
Pripreme za rat. Turska ј е и ovo vrijeme blla и vrlo teskom и Rat sa
Perzijom nije Ы о ni okoncan, а и ј е izvrsila napad na Krim. Turska se zato
и da sto prije и mir sa Perzijom i 14 VI 1735 dostavila ј о ј ј е svoje
prijedloge za mir.
Diplomatska aktivnost evropskih sila и ovom и blla ј е vrlo ziva. F'ran-
и i Svedska potkale и и и п а rat, dok и ostale evropske sile nastojale da
se ovaj и s и ш rijesi mirnim и Turska ј е na svaki nacin и
da preko velikih sila izbjegne ovaj rat. и ј е konacno pristala na pregovore,
а и ј е и svoje posredovanje. Kako и i pored intervencije velikih
3) Pismom od 26-II-1739 (17 zilbldzeta 1151) Ali-pasa obavjestava providura da su mu se
prituzili ь Vuk i Radojica iz okolice Livn.a zbog krade stoke. Oni и da im ј е od
nazad 4 mjeseca и 15 volova. Sazanli su da har.amije iz okolice Ь n.a с е и s nekim
Ser.alicem и njihovu и
Mole se mletacke vlasti da stvar izyide i sprijece ove nerede i krade р о granicnim mje-
stima i da nam р о о п и и   и hajduka. -
Ostalih 6 pisama и vise karakter privatnih 1nterYencija и na г и i sya
и osim jednog bez и а ц sitnije krade (D. а Zadar; Drag. arhiv, F. LXXII. -
L"p. Ь 21).
65
) Karakteristicno ј е slijedece Ali-pasino pismo, nazalost bez и и takoder dal-
matinskom providuru (D. а Zadar; Drag. arhiv, F. LXXII):
»Kapetani, age i drugi щ pogr.anicnih tvrdava Onogosce, Klobuka, Klj·uca i Tre-
Ь и su mi pretsta1vke и ko}ima se zale zbog djelovanja и Narocito od prosle
godine oni prarve veHke stete na ovom р о и с ј и Oni и na po1jima u nahiji Bekije-i Nova и
stili svo oyogodisnje zito i nekoliko ljudi Llbili. и s.u posebno na и Bekije-i Nove,
Cernice i и palili kuce krscanskih po·da nika, te pljackali i otimali и i odgonili ј е
preko grance. Oni dolaze sa vaseg teritorija iz nahije Krivosije. Isto tako hajduci iz Crne Gore
od nazad dvije godine pojacali и svoje napade na ovom ь и ProtiY п hajduka
uputili и nam pretstaY'ke i kadije i Bekije-i Nove.
А р е и ј е se na mletacke da djelovanju и и jednom kraj i da raja, poda-
nici н te putnici i karavane Ь и sigurni od и kako iz г tako i iz Crne Gore.
Nadamo se da cete u и prijateljstva i Љ susjedskih odnosa е а и n.asim dvjem.a
drzavama и stroge mjere protiv hajduka, te da cete hajduke i и zlikovce pohvatati i
и kazniti i na taj nacin osigurati mir i и pogranicnom и kako islam-
skom tako i krscans.koj г а ј п ј е d.a stroge п а г е Ь е izdate vasim г zapo-
vjed,nicim.a da energicno Ь djelovajne и i и п prelazak na о и
stranu.
U to ime Vas prijtel)ski pozc!ravljamo«.
Alija, п Bosne
66
) Poznato ј е da ј е Stanislav Socivlca, rodom iz Ь и sa svojom п
zadavao п vlastima velike brige, s malim prekidima, punih 27 godilna. Brojni su и
dokumenti о н djelovanju. Odmetnt10 se и hajduke 1745, и za druge uprave Ali-
pasine и п i haracio р о bos.anskim i hercegovackim п Ь prema Dalma-
ciji sve do 1772, boraveci s kracim prekidima na mletackom tlu. (Vidi, I. Lovric, Biljeske о р и ц
r::o Dalmaciji opata Ь Fortisa i ziyot Stanislava Socivice, Zagreb, 194!8).
150 Adem Handzic
sila nije htjela и neprijateljstva, to ј е Porta 28 V objavila rat. Isto,dobno
и se pregovori s Perzijom nastavili н и koji и konacno doveli do mira 24 IX
1736, cime и и olaksali svoj polozaj na ovoj strani.
Odmah р о objavi rata и se pozvala na и и и i zatrazila
и ugovora od 6 VIII 1726 р о kome ј е и Ь ob,avezna и pomoc
od 30.000 vojnika ako и bude и Za Austriju, medutim, styarna
obavcza и u rat iz samog и nije ni proizlazila, jer ј е medusobna
pomoc Ь uvjetovana stvarnim napadom na jednu od dvije zemlje. U ю
и с а ј и и stvarni napadac Ь ј е Rusija
67
)
S и strane Austriju ј е prema н vezao mirovni ugovor u .Poza-
и (1718) р о kome ј е и mir imao trajati jos cetiri godine. Kako Т н г а
nije ·davala nikakva povoda da se mir prekrsi, to Ь odazivanje и и
znacilo jednastrano i neopravdano krsenje mirovnog ugovora prema и

 
и и znali za teske p11ilike и Bosni i и su da с е se brzo i bez mnogo
zrtava domoci cijele Bosne i Srblje Zato ј е и Becu preovladalo misljenje cla se
и Rusiji.
69
)
U и pogadanju и ј е zagarantovala Austriji и i А Љ а ј и
do и Drima и more kao i vece dijelove Vlaske i Moldavije. О Ь ј е zemlje ujedno
и и da nijedna ne smije sk1opiti separatan mir.'
0
) Evorpska diplomacija
ј е u to vrijeme takoder raspravljala о diobl Turske, р о kojoj ј е и trebala
pripasti Bosna, Srblja, V1aska i Moldavija.
Na и strani godina 1736 protekla ј е ipak samo и pripremama i
koncentraciji и и р о и с ј и izmedu Tise i Dunava za napad na Ь Vlasku
i Moldaviju, а u Hrvatskoj za napad na и Za komandanta snaga u Hrvat,skoj
28 IX iste н imenovan ј е princ Н i 1 d Ь u r g h а и s е n, jedan od и Љ voj-
nickih и Austrije.
71
) Nj<egova ј е zadaca Ь stititi granice i, ravnajuci se
ц

  Za austriskog ·cara К VI ovaj dog.adaj ј е dosao posve neocekivano, а ovaj savez i
inace nije blo srd:acan. U Б е с и ј е vlad.alo nepovjerenje и и ruske politike na и
Austrija ј е zato blla и nedoumici. Ako se д е odazove pozilvu и и jedinog saveznika i
ostaje posve Љ и burnoj politickoj и Evorpe. U и s и mogla se
nadati teritorijalnim doblcima ј и о od Save и Bosni i Srblji i zahva•titi и cime Ы do-
nekle naknadila prijasnje svoje teritorijalne и bltke и Italiji. Isto tako njene aispiracije na Vla-
и i и mogle Ы doci do ш ostvarenja samo и и s Rusijom. Osim toga
u Austriji ј е vlad.ala boj.azan da Ы и mo gla pregaziti и и koja ј е i:scrpljena dugo-
п ratom s Perzijom, i domoci se Vl.aske i Moldavije, te и и na ovoj strani ш
и (Angeli, isto, 251).
us) Isto, 268.
69
) Pitanje vremena i nacina akcije postalo ј е predmetom и diplomatskog natezanja
izmedu dvije zemlje. и se obavezala Ш da stavi 30 •. 000· vojnika pod и и и ili da
и и napadne na и strani s brojcano jacom vojskom.
Iz vojnickih i politickih ra,zloga и ј е mora1a svoju и drzati и strogoj tajnosti.
Karlu VI ј е bllo narocito stalo do toga da taj gest и ne Ь и е prikazan kao jednostrano
kidanje vjernosti. и и rat protiv Turske zeljelo se prikazati s.amo kao и obaveza
koje и iz -njenog ugovora s и
70
) A:ngeli, isto, 259.
71
) Princ Josip Friedrich Sachsen-H i 1 d Ь u r g h а и s е n ј е roden Х и Erbachu, а
umro 14-I-1785 и г и U 16- godini и ј е и и vojsku i и stekao visok
polozaj. Princ и i feldmarsal Konigsegg vrlo и ga cijenili, sto svjedoci о njegovim kv.aliteti-
ma. Malo ј е и imao na г Njegov prvi samostalni po:thvat blla ј е provala
џ о щ 1737 kada ј е dozivio poraz kod Banje и Promaknut ј е za feldmars.ala 18-IV-1741.
в ш Hekim-oglu Ali-pasa 151
prema narp.redovanju glavnih snaga 11 Ь preci u Bosnu, okupirati dolinu. Vrbasa,
izolirati Bihac i sprijeciti Turk.e da se u jacem broju okrenu prema nez:asticenoj
unskoj granici.
72
)
Turska se bojala za Bosnu i donekle pripremala eventualnu odbranu. Iz
nekoliko naredaba (fermana), vidi se da se centralna vlada 2-3 godine pred napad
Austrije brinula za popravak i osigutanje tvrdava р о Bosni. Tako ј е j:ednim fer-
ю о 8 VIII 1734 (8 Ь I 1147) г Ali-pas.inu prethodniku u Bosni,
spomenutom Muhsin-zade Abdulah-pasi, da se poprave bosanske tvrdave.
7
t') Iz
njega se vidi da ј е jos prije Ь naredaba u tome smislu i da ј е vrsen pregled
i popis tvrdava, ali se ovdje nareduje da se zasada hitno pristupi popravku samo
pogranicnih tvrdava. Ujedno se stavljaju na raspolozenje potrebna finansiska
sredstva.
Stupajuci na svoju duznost u Bosni Ali-pasa ј е nastavio utvrdivanje bosan-
skih gradova. О tom njegovu ra:du kao i djelovanju prve godine njegove uprave
u Bosni uopce, imamo vrlo ma1o podataka. Sacuvala se samo j:edna njegova buju-
ruldija od 25 VI 1736 (15 safera 1149) kojom nareduje muteselimima i kadijama
nekih kadiluka u Hercegovini da posalju р о 20 radnika i 20 komora na opravku
gradova н (Sanskog Mosta) i Novo.g.
74
)
Ali-:pasa poduzima i izvjesne privredne mjere Ь nastojeci da
sprijeci izvoz stoke, zita i dru.gih za ishranu vaznih artikala preko granice. Svojim
bujuruldijama u.pucenim pogranicnim kadilucima Ali-pas.a zabranjuje г
stoke trgovcima koji su ј е kupovali na podrucju tih kadiluka i krijumcareci izvozili
na neprijateljsko podrucje.
75
) On ј е naredivao da se od takvih trgovaca, ko god
oni Ь i gdj:e god se pojavili, п stoka oduzme, novac povrait, da se zadrze,
а njihova imena dostave divanu. Premda ј е ovo naredenj:e Ь stalno na snazi, ipak
se dogadalo i kasnije ucestalo ovakovo krijumcarenje о cemu govori jedna tlru.ga
Ali-pasina и и ю cemo kasnij vidjeti.
U j:esen 1736 stigao ј е Ali-pasi ferman, datiran 18 Х 1736 (12 и П
1149), kojim se и г rezervi и hrani i spremanje и tvrdave. U
и ovog fermana, Ali-pasa ј е .raspisao и и и sve ka·diluke Bosne i
Hercegovine za и i и hrane.
76
)
Koncem 1743 iemnovan ј е glavnim komanadntom и и zemlji i generalom Karlovca i Vara-
zdin.a, te stekao velike zasluge za и te !POgranicne zone. Na и   т о Ь и щ и
ј е и ali ј е к о izbljanja novo.g rata 1757 ponovo aktiviran и istom svojst.vu. Iste goaine
dozivio ј е teZ.ak poraz kod Rossi!Jacha i time za vrsio и vojnicku karijeru. Ostatak zivota
proveo ј е и mirovini, najvise и Б е с и (Vidi, и € des k. k. Kriegs-Archivs, Ј 188·1, 233-
234).
72
) Angeli, в в
73
) Kadic, isto, knj. V, 11:0.
74
) Orijentalni в dokumenti, br. в - AH-pasa ј е i kasnije popra:vljao i и
gradove о Bosni. О tome а т svjedoci jedan sacttvan natpis s tvrdave С е п ј и koji se sada и а
и т и е ј и и и Iz njega se vidi da ј е Ali-pasa и т а ј и 1739 popravljao ovaj grad. (Vidi,
I"opasic, Oko К и р е i Korane, Zagreb, 1895, 104).
75
) и и od 14-XI-1736 Ш redzepa 1149) Ali-pasa и kadijama и
Bekije-i Nove, Cernice, Foce i Ta:sltdZe da и paze rna to da se na njihovim podrucjima stoka
ne prodaje trgovcima koji ј е и preko granice (sidzil 11).
76
) и ј е jedna Ali-pa8ina и и od 24:-XI-1736 (2Q> redzepa 1149) и р и с е п а ka-
dij.ama i ajanima Cemice, и i Bekije-i Nove kojom и и prohe. Na и
Cernicu и 1.5100 kila, а na Ljublnje i Bekije-i Novi 2.000' .kila. Ujedno se precizira mjera i
152 Adem Handzic
-----
Iz ovog djelovanja ш vlasti u Boshi moze se zakljuciti da pokr,eti
austriskih trupa u Hrvatskoj i Slavoniji nisu ostali nezapazeni na turskoj strani.
Kako ј е pitanj'e hajduka Ь о Ь Ы onovremene Bosne, Ali-pasa
ј е nastoj,ao da i to pitanje nekako rijesi, pogotovo kada ј е postojala bojazan od rata,
sto Ь u tome slucaju pretstavljalo Ь unutrasnju opasnost. Tako nareduje
nekim kad.ilucima u Hercegovini gdje ј е pitanj.e hajduka Ь aktuelno da se sva
sumnjiva lica s njihovih podrucja н ј а ш с е sigurnim jamcima (6efi1ema), а njihova
imena upisu u sidzile.
77
) Iz ovo.g se vidi da Ali-pasa pitanju hajduka i т
pristupa s drugom taktikom i ш mozda Ь mjerom koju u ovome pitanjll
ne primjenjuje njegov prethodnik. Cefilema se primj.enjivala u izvjesnim н ..
vima jos znatno prije i pokazala cesto vrlo ef1kasnom.
78
)
О ostalim dje1atnostima Ali-pase pred ratne opera,cije nemamo podataka.
Mozemo zabiljeziti samo jos to da su se u njegovo vrijeme u Hercegovini desavala
cesta lokalna krvoprolica prouzrokovana potrosnjom alkoholnih pica. On ј е nastojao
da se i to zlo sprij,eci na taj nabln sto ј е zabranjivao potrosnju alkohola gdje god
se takvi neredi dogadaju.
7
")
Uloga Ali-pase u organizaciji odbrane Bosne .. Preko zapovjednika pogranicnih
tvrdava koji su sa svojim posadama cuvali granice i imali duznost da motre i
obavjestavaju valiju о tome sta se dogada na neprijateljskoj strani Ali-pasa ј е н
proljece 1737 Ь sigurne vijesti о pokretima austriske vojske u Hrva1;skoj.
Hildburghausen ј е upravo u to vrijeme vrsio koncentracije trupa kod Cernika
prema Gradiskoj za napad na Bos:':U
80
) Ali-pasa ј е odmah obavijestio velikog
v·ezira S i 1 i h d а r S е i d М u h а m е d-p s u
81
) koji ј е nakon obavjestenja
kod н diplomatskih pretstaynika u Carigradu, odgovorio da pokreti
austriskih trupa н upereni protiv ш granica i d_a se Ali-pasa ima drzati
pasivno, kako se sa turske strane ne Ь dalo ni najman}eg povoda њ se mir pre::.
krsi.
82
) Kako ј е Ali-pasa i dalje prima·o nepovoljne vijesti sa granice, dosao ј е do
zakljucka da с е Bosna Ь napadnuta. S druge strane bi1o mu ј е jasno, obzirom
na stanje stvari na rusko-turskom ratistu, da brzu i efikasnu pomoc od centralne
cijena, р а se odreduje da svaki »kil« г е Ь а da iznosi 210 carigradskih oka, а za svaku oku, racu-
najuci tu i prevoz, treb.a pl.atirti р о jednu akcu. Proha ima blti uredena i cista. Na kraju se na-
glasava da su kadije duzne d.a razrezu spomenu tu kolicinu na svojim podrucjima   р о selima) i
da sto prije jave Bosanskom divanu da ј е proha otkupljena i sposob.na za prenos u koju god tvr-
davu bude potrebno (sidzil 11).
77
) Bujuru1dijom od 17-II-1737 (16 sevala 1149) Ali-pasa nareduje kadijama Taslidze, Cer-
nice, Bekije-i Nove, н i Nevesinja, zatim hercegovackom н kapetanima, ag.ama,
oficirima, buljukbasama i ajanima toga podrucja da provedu cefilemu zbog pojave н »Ka-
ko н н Ш zla, н i stete, to se radi sigurnosti н i
krseanske raje naslo za r;otrebno da se г svih sumnjivih lica iz va:se okolke i
sel.a, а njihova imena н u sidzile kako Ы se н tome kraju uspostavio red« (sidzil 11).
7
8) Vidi, Н Kresevljakovic, Cefilema saraj evskih krscana iz 1788 godine (Prilozi za orijen-
talnu н i н н naroda pod turskom vladavinom, Sarajevo, 1953, sv.
III-IV, 195-2>14).
79
) н ш od 12-II-1737 (11 sevala 1149) Ali-pasa_ н г mutese-
limu i svima kadijama toga da na svojim г ogranice Ш zabrane н
i potrosnju alkoholnih pica gdje о д se zbog toga dogadaju neredi (sidZil 11).
80
) · Vidi, Angeli, isto, 259.
81
) ш 5-VIII-1737. (Vidi, г isto, IV, ј
82
) џ tsto, 497.
Bosanski ш Hekim-oglu Ali-pasa '153
v1ade nije mogao и о р с е ocekivati. Ali-pasa ј е и da se obavijesti о и
и priprema kod samog и i pos1ao и Cernik svoga pos1anika.
и ј е takod·er odgovorio da pripreme и и protiv и
granica. Kako ј е poslanik insistirao da doblje odr-edeniji odgovor, to ј е ovaj ostrim
tonom odgovorio da pravi smisao pripream ni on sam ne zna, ali da с е znati na
Petrovdan (29 juni).
83
)
Ali-pasa ј е na to donio и н П н da radi na svoju ruku, bez
preth-odnog O'dobrenja i saglasnosti centralne v1ade. О tim sudbonosnim danima
prica nam Novljanin ovako: · А 1 i- р а s а ј е о d m а h s а z v а о d i v а n u
Travniku na koji ј е pozvao sve ajane i sve kadije i
m и f t i ј е i z 32 k а d i 1 k а Ь о s а n s k о g i h е r с е g о v а с k о g s а n-
d z а k а On ј е ovdje izl-ozio stanje stvari i svoje mis1jenje. U divanu ј е preo-
v1adalo и da pripreme na strani и э i sam odgovor и и
znace napad i vjerovatno bas na и и S k и р s t i n а ј е ј е d n o-
g} а s n о z а k 1 и с i 1 d а s е n е р r i ј a·t 1 и m о r а d а t i о t р о r.
84
)
Ali-pasa ј е odmah razas1ao stroge Ь и ј и И ј а и sva mjesta eja1eta kojima
ј е pozvao narod na и Ujedno ј е imenovao komandante u svakom и i
odredio travnicko polje za zborno mjesto и vojske. Do danas nij•e pro-
nadena ni jedna od ovih и и О и и znamo samo to1iko koliko
nam prenosi Lasvanin: » ... svak ima ustati na и i kadije, imami, spahije, tko
god moze а Ь ј и pasati, arko Ь tko ostao da se ima obisit о vra·tih svoje и  
Ali-pasa ј е и Bosni svojom taktikom uspio d:a и oko sebe svu и
и и ih и svakom и с а и na zajednicko on
se ne samo koristio njihovim и nego time z.adovo1jio и и ј е и i
zadoblo Љ simpatije. U tome 1ezi 21apravo k1juc z.a и и one и
и i privrsenosti aristokracije ovome и » Upravo ј е zanim1jivo kako
ј е ·on znao pridoblti и Bosni in:ace otporne e1emente z•a se. Svaika njegova zapovijest
opcenito se и i Ь vojnici dolazili и svi kao jedan na odredeno mjesto.
Rijetko se to dogada1o pod kojim drugim vezirom XVII · i XVIII sto1jeea«,
85
)
Ta:ko ј е A1i-pasi и р ј е о da и ova teska vremena samo-
i n i с i ј а t i v n о i р о s v е n е о v i s n о о d с е n t r а 1 n е v 1 d е о r g a-
z и ј е о d Ь r а n и В о s n е U t om z а р r а v о 1 z i n ј е g v а n а j-
v е с а z а s 1 g а i v е 1 i с i n а
Napad na Bosnu i bojevi u 1737 godini. Austrija ј е vec Ы а izvrsila sve
pripreme za, napad i spremila se kao nikada ranije, opremivsi tri a·rmije od oko
150.000 vojnika.
86
) Za vrhovnog komandanta Ы о ј е imenovan feldmarsa1 grof
S е с k е n d о r f koji ј е s g1avninom imao operirati и Srblji. Njemu и blli pod-
redeni komandanti princ и и koji ј е Ь na1og da napadne и i
general Р а и W а 11 i s cija ј е и bila da prede и и i и Secken-
83
) Isto, 489.
84
) Izvori ne spominju datum ove skupstine, ali ј е meduti:m, jasno da s·e ovo dogodilo ne-
posredno pred napad. Kako ј е Ь ponovna Ali-pasina bujuruldij.a о sakupljanju 'hrane
od 2-VI-1737 (3 safera 1100), to ј е vjerojatno da ј е i ovaj divan odrzan tada.
85
) Prelog, isto, I, 126.
86
) .Mit Bedacht wurden Erfahrungen friiherer Feldziige verwerthet und die Ausriistung
der Armee d.adurch auf eine Stufe der Vollkommenheit gebracht, die · kaum in irgend
einem Kriege erreiocht г (Angeli, isto, 279).
154 Adem Handzic
dorf ј е vise р и а mijenjao plan glavnog napada (Vidin, Nis, Sarajevo) i odgadao
rok и operacija, cemu и blle razlog i velike poplave. Konacno ј е izdao
naredenje da se и granka prede 12 ј и а i da operacije и istodobno и
Hrvatskoj, Bosni, Srblji, Vlaskoj i Moldaviji.
и ј е doblo и и
. Karlovacki komandant, и R а и n а с h s vojskom od 300 konjanika,
3 .. 000 granicara pjesaka i 600 vojnika njemacke pjesadijc imao ј е zadatak da
и polozaj и Lici и Udblne i Gracaca i kad stigne zapovijed da prede
Unu, zauzme Kulen и s okolnim tvrdavama, zatim ·da uspostavi и s glavnim
snagama и и и na и
Karlovacki general grof S t и Ь е n Ь е r g sa 6.000 vojnika imao ј е nalog
da и polozaj kod и napa•:ine и i Trzac i da и и s hrvat-
skim banom koji ј е trebao prema ovom и da и od Jasenovca dolinom
Une do Novoga, а odatle prema и и Uspije li to, imao se zatim Ь
и da Ы time zastrasio и i drzao ј е u napetosti.
Hrvatski ban Е s t е r h а z у doblo ј е и da s vojskom koja se
sastojala od 3.500 konjanika i 8.500 granicara pjes,aka stigne dolinom Une do Novog,
а odatle da pode prema и i spoji se sa и
Time. sjeverni dio и Hrvatske Ы о и i Novi opkoljen. U и
daljnjih pothvata и kolona trebalo se cekati na naredenja od Hildburg-
и
Glavnina od 17 do 18 hiljada и i и и imala ј е
zadatak da se koncentrise kod Gradiske i и и napada da pod licnom koman-
dom Hildburghausena jurne prema Banjoj и i sto prije и grad s tvrdavom,
zatim Ј а ј с е i sve ostale и polozaje na и Dalje ј е trebao и da
s hrvatskim banom sto prije и Novi. и doline Vrbasa и
и ј е imao и da s glavninom vojske krene prema rijeci Bosni i dalje
prema Drini i da opsjedne Zvornik. О и daljnjih opera,cija Ь т и ј е nare-
dc:no da б е а и Seckendorfa.
8
')
Na dan 12 ј и а do op6eg napada ipak nije doslo. Najglavniji razlb·g tome
и lezao ј е и nepovoljnim klimatskim prilikama, jer и se rijeke zbog
velikih padavina izlile iz svojih korita. Osim toga Ь ј е vrlo S'laba veza и
и и zbog velikih teritorijalnih udaljenosti. О Ь ј а и rata od т
и Turskoj predao ј е izaslanik Seckendorfa niskom pasi 14 ј и а na vecer.
Bosna ј е tako u isto vrijeme blla napadnuta sa cetiri strane: а   Raunach ј е
и sa zapada na Staru Ostrovicu, Ь   sa sjeverozapada hrvatske cete napale и
na и i Cetin, с   sa sjevera glavna navala austriske vojske pod zapovjednistvom
и isla ј е na В а ј и н i d) s istoka и и iz Srblje
napale и п и koja ј е tada pripadala bosanskom и U isto vrijeme bila
ј е и i veza s Carigradom zbog и Novog Pazara i Sjenice.
Ali-pasa nije и duhom niti и prisebnost, nego ј е т razma-
trao и и и Cete su т и pristizale sa svih strana na travnicko polje i Ь о
ј е sakupio н и vojsku.
88
)
87
) Isto) 285.
88
) »Meduto dojdose i odose pasini ljudi р о svoj Bosni i digose sve malo i golemo tko god
moze oruzje nositi i prid njima glavari starisiile od mistah i Arnauti tu dodose i skupi se cudna
vojska strahovita« (Lasvanin, isto).
Bosanski namjesnik Hekim-oglu Ali-pasa 4.55
Napad na Ljesnicu. Prvu vijest Ъ ј е Ali-pas·a iz Zvornika о napadu л а
Ljesnicu koji ј е Ш jedna manJa formacija austriske vojske iz Srblje. Da Ь
zastitio svoje desno kri1o prema Bosni, feldmarsa1 Seckendorf, spustajuci se doli-
ш Morave prema Nisu, poslao ј е н V 1 v а s о r а р е ш а н s Jednim
bata1jonom i 1.000 momaka neregu1arne milicije. V.alvasor ne znajuci о н
operacija u zajednki s ш О М u 1 r i n о m koji ј е vrsio izvidanja u okolini
S.apca, 12 jula napao jf' I.jesnicu. Kako s ma1obrojn.a turska posada 'pred ovim
napa•dom razbjezala i povuk1a prema Zvorniku, to ј е Va1vasor zauzeo mjesi;o, а
zatim ga poharao i popa1io. Prema н Austrijanci su ovdje zaroblli oko
400 zena i djece.
89
) Medut·im, austriski izvori ne govore nista о tome, nego se
spominje samo to da su turske straze kod Ljesnice rastjerane
90
), р а ј е vjerojatno
da ј е ovaj izvjestaj п pretjeran. Ali-pasa ј е odmah щ na tu stranu
Ь ohridskog beg1erbega А h m е d-p s u s pet bajraka sarajevskih janicara koji
ј е porazio Valvasora nedaleko Zvornika. Т о ш pri1ikom su bosanske cete Ъ
i vise щ Ю medu kojima i nekoliko oficira i zaplijenile izvjes:ne
koiicine ratnog materija1a.
В о ј kod stare Ostrovice. Raunach ј е takoder 12 jula s 4.500 vojnika i pet
manjih topova presao granicu kod Dobrog Sela. Kako ј е Ь о obavijesten da turske
posade tvrdava г Ku1e-Vakuf.a i Hava1e broje svega 300 lju•di, to ј е 15
jula presa<o П н i 18 otvorio vatru na н Havalu.
91
)
Glasnik s Љ za pomoc ubrzo ј е stigao Ali-pasi koji ј е odmah uputio
Ostrovici znatniju vojsku pod zapovjednistvom cehaja-causa А 1   Ъ е g а О s m а n-
p а s i с а i Ь zvornickog kapetana· М е h m е d- Ъ е g а Fi d а h i с а ш
ј е Ь о obavjesten da bosanske cete zure prema ш dijelovima sjev·ero-
zapadne Bosne (Buzimu i Cetinu), р а ј е nastavio s opsjedanjem i Ъ
Havale, uvjeren о kooperaciji izmedu Stubenberga i Esterhazya.
Vojska koju ј е predvodto Mehmed-kapetan sastojala se od odreda iz Jezera,
Prusca, Travnika, NoYog i Bihaca i mogla ј е prem.a turskim а i austriskim izvo-
rima, brojati oko 5.000 vojnika. Ona se Ъ na н izo1ovanu kolonu,
zaoblsla ј е i presjekla ј о ј otstupnicu prema Hrvatskoj. Na Bilajskom polju 22 jula
zametnuo se Ь о ј koji se zavrsio katastrod'alnim porazom Raunacha. Bosanska vojska
pokaz.a1a ј е ovdje veliku Ь Pored muskaraca na bojnom polju jednako su
se borile i zene. П Ъ о ј ј е р а о i sam Raunach. П broj н gubltaka
iznosio ј е 603 vojnika i 8 oficira, dok ј е Ь ranjeno 24 vojnika i 1 oficir.
92
) P:rema
turskim izvorjma Bosnjaci su Ь pored ostalih i nekoliko oficira, medu kojima
i grofa Serensa, i svi su upuceni Ali-pasi. Zap1ij_enjeno ј е dosta i ratnog materijala.
Na bosanskoj strani Ь ј е takoder dosta zrtava. Medu poginu1im Ь ј е i spomenuti
komandant Ali-beg Osmanpasic.
Napad na Cetin i Buzim. Stubenberg ј е р о с е о napad izmedu 16 i 17 jula.
Genera1 Н е r Ь е r s t е i n koji mu Ь podreden, iste hoci presao ј е Koranu sa 2.000
vojnika i nakon manjih okrsaja s tamosnjim strazama k.od Iza:Cica i Brekovice
prodro ј е do pred Bihac. Drugi odred iste komande stigao ј е do Dreznika, dok ј е
89
) Novljanin, isto, 14.
90
) Angeli, isto, 291 .
э

Isto, 296.
92
) Isto.
151)
Adem Handzic
г prodro do щ koji ј е vec Ь о opkolio Herberstein i 21 ј и а otvorio na
и и и
Ban Esterhazy krenuo ј е iz Gline kasnije, presao и i 25 ј и а opko1io
tvrdi grad и
Okrsaj kod Jurkovica. Н и и ј е и 10 ј и а iz Cernika i 12 stigao
и Gradisku. Zbog а Ь и ј а е Save morao ј е cekati 3 dana, р а se tek 15 prebacio na
bosansku stranu i ist·og dana stigao и (12-14 km и od Gradiske).
Kod se1a Rijevci, se и и prema Banjoj и odredio ј е Hild-
и и generala М и f f 1 i n g а sa cetiri bata1jona pjesadije, 3 bataljona
Hrvata, 400 konjanika i 4 topa, da pode zapadnim и da Ь tako g1avninu koja
se kreta1.a istocnim и zastitio od и iznenadenja. и ј е na cvom
р и и kod se1a Jurkovic 21 ј и а napao odred bosanske vojske pod zapovjednistvom
zamjenika и kapetana. U ovom и и и и 56 ljudi,
а Muffling ј е Ь о ranjen. и ј е и genera1 G 61 d"y kome ј е pos1o za
rukom da Ь и и Ona ј е tom prilikom pretrpje1a takoder znatne
и i и se prema Banjoj и
03
) Ovdje ј е и i komandant bosan-
skog odreda, dok ј е и ю pod1egao ranama и Pozegi, dva dana poslije
ove Ь
Pohod na Banju Luku. и и na svom р и и nije naisao na otpor.
Preko se1a Mag1aja, K1asnica i Trna b,rzim marsom stigao ј е 24 ј и а na jedan kilo-
metar pred В а ј и и i и podigao 1ogor. Istog dana stigao ј е ovdje i G61dy.
Hrabrost о ј и ј е bosanska vojska pokazala .kod Ostrovice i katastrofa о ј и
ј е dozivio и и и deprimirajuci na jedinke н i zadale im
toliki strah da и se odredi kod Bihaca kao i oni kod Cetina и preko gra-
nioe.
94
) В о ј eci se da Љ bosanske "cete ne н i dalj progonile, hrvatske ј edinice
и pocele na toj strani и granice na pu tevima i . prolazima da н i grade
prepreke. Jedino ј е Esterhazy и s opsjedanjem и
и ј е stavise zatrazio i pomoc od Hildburghausena koji ј е to odblo
s odgovorom da и .tamosnje и и i 40.000 и milicije (na sto
se taj kraj Ь о obavez.ao) dovoljni da drze и
Opsjedanje grada. Iako ј е ovaj dogadaj zna•Cio и od postavljenog
ofanzivnog plana Seckendorfa, и nije smetalo da pride и
licnog zadatka i da и и Ba'llje и te ј е р о с е о s opsjedanjem i
kopanjem rovova oko cijelog donjeg grada. и kapetan obavijestio ј е ш
и и Travniku о neprijateljskoj opsadi. Ali-pasa ј е na to hitno и р и о blvseg
sarajevskog и I Ь r а h i'm- а g и s manjom pratnjom, ko1ji ј е prije pot-
punog zatvaranja о Ь и с а stigao и и s и da valija licno dolazi s
vojskom и pomoc.
Odmah р о dolasku pod В а ј и и и и и ј е takoder primio vijest
da ј е Ali-pasa и и sjedinio se s krajiskim cetama koje su se borile kod
Ostrovice i s vo•jskom O•d 30.000 zuri pr·ema Banjoj Luci. Da Ь prije tog.a postigao
cilj i г и na и isti dan (24 VII) и р и о ј е Hildburghausen
prema tvrdavi svoga izaslanika s trubacem da pozove na predaju, ali ј е posruda
93
) Prema Novljaninu (str. 25) gublci ovog odreda iznosili su 5{1 mrtvih i 5<0 ranjenih,

  Angeli, isto, 297,
п namjesnik Hekim-oglu Ali-pasd 157
---------------------
odgovorila vatrom. Iako ј е s.am Hildburghausen drzao pretj,eranim vijesti о tolikoj
pomoci koja tvrdavi treba stici, ·osrjetio ј е na ovakvom ш drzanju posade
da ocekuje nesto sigurno.
95
)
Brojcana snaga austriskog korpusa pred Banjom Lukom iznosila ј е ukupno
16.257 vojnika, od toga ј е 4.345 otpadalo na konjicu.
96
) Komanda ove vojske pored
Hildburgha1.1sena sastojala se jos od 3 feldmarsala i 7 generala. Prema misljenju
samog Hildburghaus·ena Ь ј е nuzno da najprije stegne obruc oko donjeg grada
i tu upravi п napa'd, а da na desnu obalu rijeke uputi а ш о jedan odred radi
izvidanja. Nakon sto ј е zavrseno opkoljavanje na lijevoj obali, 2 baterije sa р о 6,
topova, postavljene na brdu э otvorile su 27 ju1a vatru na tvrdavu. Posada se
hrabro drzala i uzvracala vatrom. Karakteristicno ј е odlucno drzanje banjaluckog
а с И ј е А 1 i- е f е n d i ј е koji ј е tom prilikom odrzao uzbudljiv govor i tako
podigao moral branila!ca i cijelog stanovnistva u .tvrdavi.
07
) Ovo bombardovanje
ј е 29 jula Ш cijelo п predgrada na lijevoj obali da se povuce u
н

  Iste noci otvorena ј е vatra iz svLh rovova kojima ј е blo opasan grad,
dok s1.1 30 jula 6 baterijar iz 12 п i 10 teskih topova pocele sipati vatru u
tvrdavu.
Kako su 27 i 28 Austrijancima pristizale odredenije vijesti о ш
bosanskih ceta, to ј е general в е r n е s Ь о odreden da vrsi izvidanje sa 100 konja-
nika na putu koji vodi lijevom obalom Vrbasom р е щ а Travniku u daljini od 3
sata hoda.
99
) Prema turskim izvorima, ovaj cijeli put Ь о ј е mjestimicno isprekidan
i miniran. Т о ј е н ucinio Bernes da Ь sprijecio dolazak bosanskih ceta.
General В а r а n у а у prebacio se 30 ј ula na desnu stranu Vrbasa preko postav-
ljenog pontonskog ш nize same tvrdave sa 13 ceta pjesadije, 1 bataljonom Hrvata
i nekoliko ceta lakih konjanika, s 8 topova i znatnim brojem minobacaca. В а т а у а у
ј е zauzeo dominirajuce uzvisine na desnoj obali rijeke i prisilio bosanske straze kao
i stanovnistvo predgrada na toj st.rani da se povuku prema tvrdavi.
100
)
ш tvrdave bilo ј е tako jako da su austriske baterije ispaljivale
oko 1.800 granat.a dnevno. Stanj·e u tvrdavi postalo ј е tesko. Ъ
vanjem naneseni su ne ,samo veliki gublci braniocima i п tvrdave, nego
i velike stete п z,idovima i kulama.
101
)
Jedna oeta od 150 ljudi, 1 VIII, jurnula ј е na lijevu stranu rijeke i izvrsila
neuspjeli pokusaj prodora austriske linije. Ov:a ceta ј е bila razbljena. Od nj·e ј е 35
ljudi poginulo, 1:} Ь а ostali su s г pobjegli u tvrdavu. Medu
Ь Ь ј е i jedna zena, р о kojoj ј е Hildburghausen, З VIII, uputio branio-
cima tvrdave ultimativno pismo da predaju grad. U njemu se pored ostalog iznosi
stanje na bojistima, navodeci da ј е 23 VII austriska vojska zauz.e1a Nis i da se
ocekuje vijest о zauzecu Cetina i Buzima. Namjera mu ј е Ь da demoralizira
posadu kako Ь se sto prije domogao grada.
95
) Isto.
96
} Isto, 298.
97
} Novljanin, isto, 23.
98
) >>Banjalucki muhamedanci upl.aseni 9vum navalom, prebjegli su u grad а krscani drzeci
da ј е doslo vrijeme njihova oslobodenja i turskog ю provalise u prazne kuce i raznesose
sve bolje pokucstvo, koje Turci u hitnji ostavise« (Batinic, isto, 62).
99
) Angeli, isto, 298.
100
} Isto.
ц н   Novljani:n, isto, 32.
158
Adem Handzic
Zapovjednik tvrdave М е h m е d С а t i с р о primitku ultimatuma o·drzao
ј е braniocima borben govor. U njemu ј е istakao da su navodi u pismu lazni i da
ј е sve samo varka i obmana. On ј е svojim ш nastoj,ao po,dici duhove brani-
laca tvrdave uvjeravajuci ih da с е se valija s izdasnom pomoci uskoro pojaviti.
Ujedno ј е izvrsio zakletvu boraca na Kuran, а zatim ј е naredio da se u znak
odgovo·ra otvori vatra iz svih oruzja. Iste noci napisao ј е izvjestaj о stanju u tvrdavi
i poslao ga Ali-pasi р о jednom preobucenom deliji kome ј е poslo za rukom cla se
provuce izmedu austriskih straza.
102
)
Ali-pasa ј е oko 20 jula, ,s cetama koje su mu prispjele na travnicko polje,
krenuo drumom preko Karaule i Ј а ј с а do Varcar Vakufa. Na ovom putu jos u
Karauli stigle su Ali-pasi radosne vijesti о pobjedi kod Ostrov'ice. Ali-pasa ј е odli-
kovao vijesnike, а u vojsci ј е nastala tom prilikom а р е а radost. U Jajcu mu ј е sHgla
i vijest о okrsaju kod Jurkovica i ujedno mu predan Ь kapetan Domball
(Dubnel?). Odavde ј е posao u sjeverozapadnom prav·cu prema polju zvanom Pod-
rasnica koje lezi medu sumovitim brdima na udaljenosti koji sat hoda od Varcar
Vakufa, а 10 sati vojnickog marsa do Banja Luke. Na Podrasnici ј е Ali-pasa
ostao oko 10 dana cekaju6i na dolazak ostale vojske. Tu su mu stigli i
pobjednici u boju kod Ostrovice pod й Mehmed-bega Fidahica koji
po.bjedonosno uccstvuje u svima b·ojevima u Bosni ovoga vremena.
1
"
3
) Ali-pasa ј е
odlikovao zapovjednike ovih ceta celenkama i odorama. Ovdje su mu stigle i vijesti
о opsadi Cetina i Buzima sa mahzarom za pomoc. Ali-pasu su ovi glasovi jako
uznemirili. Sazvao ј е vijece prvaka koje ј е zakljucilo da ј е nuznije priteci u pomoc
Banjoj Luci, а dotle da se spomenuti gradovi prepuste svojoj sudblni. I ш ј е
Ali-pasa poslao utj.esljive vijesti da с е uskoro stiCi pomoc. Zatim ј е uputio Mehmed-
bega s nekoliko ceta Banjoj Lu-ci da ј о ј u najkriticnijem casu pritekne u pomoc.
Mehmed-beg ј е sa svojim i·zvtdnicama is,pitao polozaj i uvidio da ј е o·bruc sa svih
strana zatvoren te javio Ali-pasi da se sa svojim malobrojnim cetama ne moze
upustiti u borbu. Ali-pasa ј е ponovo sazvao vijece da razmotri polozaj i utvrdi
konacni plan napada. Ovdje ј е Ь zakljuceno da se sa Podrasnice krene zaobllaznim
putem u prav·cu juga prema Vrbasu i prebaci vojska na desnu str.anu, te da se л а р а
izvrsi s desne strane rijeke mjesto s lijeve, tj. da se austriske snage napadnu s
istocne strane.
104
) Ali-pasa ј е odmah javio Mehmed-begu d.a na ш mjestu
u strogoj tajnosti sagradi skelu preko Vrbasa za Ъ vojske. Skela ј е Ь
sagradena u blizini mjesta К о а   izmedu sela Bosica i Krnjina, na tri sata udalje-
nosti od Banje Luke.
В о ј pod Banja Lukom. Bernes ј е sa svojim odredom tacno ustanovio kon-
centraciju bosanske vojske na Podrasnici i upravo kada ј е 3 augusta Hildburg-
hausen Ь о izdao naredbu za opci napad, stigao u 1ogor. On ј е javio da neprijatelj
u jacini od 10-15 hiljada vojske u daljini od jednog dana ш logoruje u f;esko
102
) Isto, 35.
103
) Ispravno ј е Fidaic (od ј = pozrtvovan); ali ј е ova porodica danas poznata r:;od
prezimenom F i d а h i с а - О Mehmed-begu vidi blljesku kod Kresevljakovica (Isto).
104
) »Medu to Turci misleci s koju с е stranu· na njih џ   dode im jedan starovirac i
r·ece: Ako ih ne dobljete s ovu stranu s onu nigda, zasto ih ј е mlogo. Udilj ga Turci poslusav
pojdose i pridose riku Vrbas, konjici na konjih, pisaci nacinise most od ucah i konopah i tako
od Podrasnice do Banje Luke nigdi turska voj ska neide putevim nego sve sumom, nit pasa
dade о Ь noc vatre nalozit da ih dauri nepotpaze ... « (Lasvanin, isto, 130).
Bosanski namjesnik Hekim-oglu Ali-pasa 159
prohodnom и kod sela и и ј е na to odgodio napad na
tvrdavu i odlucio cekati dolazak bosanske vojske.
Istog dana ј е Ali-pasa и s Podrasnice. Na и и presao
ј е Vrbas, gdje т и se и i Mehmed-beg sa svojim cetama. Odavde ј е п ·
vitim predjelima stigao do pred В а ј и и i neopazeno zaoblsao Vlaski Brijeg i
polozaje Baranyaya. I pored toga sto ј е austriska ю tacno ustanovila polozaj
i и bosanske vojske, ipak Austrijanci и и о р с е primijetili njeno
kretanje od Podrasnice do Banje и
и izvori nigdje ne spominju kolika ј е stvarno Ь brojcana snaga Ali-·
pasine vojske, и и и izvorima nalazimo о tome nagadanja koman-
danata. Tako napr. Stubenberg и svome izvjestaju cijeni и и cjelo-
kupnih bosanskih и snaga na 30.000, dodajuci pritom da cijela Bosna stoji
pod oruzjem.
105
) Obzirom na prilike koje smo ranije opisali taj Ь г о ј Ь morao Ь
.znatno manji. О tome najbolje govori izvjestaj Bernesa koji ј е kod osmatranja
procijenio Ali-pasine snage na 10-15 ф Ako prihvatimo da ј е to р о prilici
tacno i ako tome broju dodamo i broj tvrdavske posade koja nije mogla Ь ј а с а
od 3.000, to proizlazi da ј е brojcana snaga cjelokupne bosanske vojske и ovom boju
Ь Ш ravna ili mozda i manja od и snaga, dok ј е р о sv:ojoj opremi
svakako znatno zaost,aja.la.
Austrijanci и primijetili   и vojsku tek prilikom uspona nekih njenih
jedinica na Vlaski Brijeg sa njegove juzne strane. Kako ј е ova poj.ava Ь u 'kontra-
dik6ji sa izvjestajem Bernesa, to ј е Hildburghausen dosao и и ZakljuCio
ј е da se ovdje radi о demonstraciji i varki neprijatelja, а da se glavni napad treba
ocekivati na lijevoj strani rijeke gdje se nalazila glavnina. Zato ј е odredio feld-
marsala S и с с о v а i R о m е r а sa 7 bataljona i 2 konjicke regimente za
pojacanje desnog krila koje ј е Ь Н о razmjesteno na brdu и (na lijevoj strani
rijeke). Baranyay ј е sta vise Ь nalog da svoju и s desne strane Vrbasa
prebaci na lijevu, а da svoje и kao и osiguranje, rasporedi kod samog
pontonskog mosta ledima okrenute prema Vrbasu. Rezerva е Ь tako postavljena
d.a ш о е u svakom и Ь odmah Ь Sve ovo, и prebacivanja
. Baranyayeve artiljerije na lijevu stranu, bllo ј е izvrseno pred sam A1i-pasin
napad.
106
)
Jos и zaklonu od neprijatelja Ali-pasa ј е 4 augusta prije podne izvrsio
raspored svoje vojske. Na ·desnom и stajao ј е Mehmed-beg s krajiskim kapet.a-
nima, na lijevom alajbezi sa zaimima i и centru Ali-pa:sa s janicarima i osta1om
vojskom iz 32 kadiluka. Znacajan ј е borbeni govor koji ј е on toga casa odrzao
svojoj vojsci.
10
') Prvi napa·d izvrsili и dijelovi koji su Ь и polozaje na
ш Brijegu. Oni и se odavde velikom brzinom oborili na Ь о ј и и
Baranyaya. Ovaj prvi napad kao i istodobna provala brantoca tvrdave na lijevoj
strani rijeke Ь su Ь
Jacina napada kao i odredenije vijesti о kretanju protivnika и su
Hildburghausena na и и Ь и On ј е odredto da se glavnina hitno
prebaci na desnu и а da samo jedna regimenta ostane na lijevoj strani. Tako
ј е Baranyay Ь о pojacan s 12 bataljona, 8 ceta grenadira, 5 ceta Ь i 6
105
) Angeli, isto, 297.
106
) Isto, 299.
107
) Novljanin, isto, 39.
160 Adem Handzic .
eskadrona и konjice   и и и ј е и odredio da и
na desnoj strani preuzme и On ј е medutim, и nastalom и dosao kasno,
tako da ј е komanda za cije1o vrijeme Ь о ј а osta1a и и Baranyaya. Ovaj и
ј е kasnije predbacivan и kao njegova najveca pogreska, jer se
smatralo da ј е Baranyay Ь о nesposoban da и u ovakvom odlucnom
и

Baranyay nije pos1usao licni nalog и и pogledu rasporeda
и prema kojem ј е и trebalo staviti и front, а и drzati и pri-
pravnosti. U neposrednoj Ь pontonskog mosta Baranyay ј е formirao ·Od
pjesadije desno, а od konjice lijevo krilo, tako da ј е и front Ь о u и
cetvorine, п п а Vrbas.
Prvi Ali-pasin napad Ь о ј е zaista и na desno н krilo koje ј е
zadrzalo svoj polozaj. U tome с а и Ali-pasino desno krilo, f.ormirano н
od konjice s Mehmed-begom na с е и zaoblslo ј е Vlaski Brijeg. Sada ј е Ali-pasa
naredio opci napad. Mehmed-beg se svom silom bacio na и lijevo krilo .
. Ali-pasa ј е и и centrom napao o:stale dijelove и linije, dok ј е
lijevo Ali-pasino krilo napalo и baterije i jedinice formirane pred stalnim
mostom koji s desne strane rijeke vodi и и Nasta1o ј е pravo klanje. и
konjicki odredi, koji и Ь rasporedeni izvan bojne linije kao predstraza, dali и se
н Ь и regimenta и s desnog krila pod zapovjednistvom К а r о l у а
takoder ј е и svoje polozaje i и · se и и fronta. Konjica
grenadira i ы и se snaznom Ali-pasinom и ali ј е и
nastao takav Ь о ј и kome и se pomijesali napadaci i и da jedni и
и mogli raspoznati. Mehmed-beg ј е sa svojom konjicom tako snazno ј и и о na
и и da ј е ova Ь а posve razbljena i natjerana na и и
svoga desnog krila.
109
) Mehmed-beg ј е ovdje pokazao veliko и Pod
njim и р а а 2 konj•a, р а iako ј е i sam zadoblo rane i р а о и i 3 konj, nije и
Ь о Ь и


Genera1 Baranyay na с е и jedno·g dijela konjice (grena·dira i kar.ablnijera)
zajedno s и L а m Ь е r g о m Ь и natjerani и Vrbas. Konjica ј е
и da prepliva na и и ali ih ј е vecina nasla smrt и brzoj rijeci.
Sam и и taj dogadaj и svome и ovako: К о d
k о n ј i с е ј е n а s t а о t а k а v n е r е d s t r а h, d а ј е ј и r n u 1
и r i ј е k и Т о m р r i l i k о m s е v i d ј е 1 k а k о s е р о 5 1 и d i
d r z i z а ј е d а n k о n ј s k i r е р d а Ь i s t i g l i n а d r и g и s t r а n и
tako da se vise и и nego и

Au.striska
pjesadija desnog krila и ј е prema п и te se 5 п
и prebaciti na 1ijevu и К а ю se vidje1o da с е se и о р с о ј panici samo
mali broj vojske moci pravovremeno prebaciti s desne strane na и i dok и и
tome с а и zadnji dijelovi Ь izlozeni strasnom и postoja1a ј е jos opasnost
da с е bosanske cete, goneci ih и zajedno s njima na и и stranu, to ј е
и и naredio da se presijece pontonski most na lijevoj strani. Tako ј е
preostali dio njegovih и na desnoj strani ostao iz1ozen daljem и
1
08) Angeli, isto, 299.
109
) Isto, 300•.
110
) Novljanin, isto, 41.
111
) Dubsky (spomenuti н • Novljanin.a), 94.
Bosanski namjesnik Hekim-oglu Ali-pasa 161
и и и prisebnosti svojih oficira, ostaci ovih trupa и и se
i, и vatrom s lijeve strane, и и se odrzati do noci i preci na и
и preko ponovo privezanog pontonskog mosta.
Ali-pasa ј е и и ove Ь koja ј е trajala od podne do pred vecer, izvr8io
5 napa·da. Bitka se zavrsila velikom Ali-pasino.m pobjedom. Nigdje se rie navode
tacni и koje ј е tom prilikom pretrpjela п vojska. Spominje se и
samo to da ј е Ь о mnogo и i oko 1.200 ranjenih, ne и и gubltke
и samoj tvrdavi. Ako ј е tacan broj ra.njenih, onda: ј е i broj poginulih morao Ь
dosta velik.
Ali-pasi ј е р а о u и znatan ratni materijal. Р е ш а и izvorima bilo
ј е zaplijenjeno 12 topova, 3 и 2.300 satora, 15 Ь и и znatan. broj
osta1og. и (sabalja i и   а о i veliki broj zaprezne i и stoke.
112
) Kako
smo и vidjeli, ·austriski izvori и samo 8 topovakoji и Ь prebaceni
na ш и Vrbasa. Prema и ш и Hildburghausenova
и • iznosili и 988. и i 186 konja. Od to•ga ј е broja и samom и
и · oko 600, и kojima 2 pukovnika, 1 · major, 9 ka:petana i 13 :aizih
oficira. Ranjeno ј е Ь 14 ofici11a i 272 vojnika, dok ј е 8 и nestalo. Za vrijeme
· same 0psade и и 2 visa ofkira i 29 vojnika, а 80 Љ ј е Ь ranjeno.
и и ј е iste noci sazvao ratni savjet koji ј е и povlacenje.
Artiljerija i komora tokom noci napustile и polozaje, а ostala vojska ј е и
н и istim putem natrag.
Ali-pasine jedinice и 5 VIII и и primijetile pokret и trupa i
pocele proganjanje razbljeno.g protivnika. Neke jedinice bez Ali-pasina naloga
Ь и protivnicke kolo.ne i kod Klasnica и im presjeci и и prema
Savi а Н и и и oko 500 и

 
и и ј е 13 VIII presao. Savu kod Gradiska i 21 stigao и Brod.
Ovdje и ј е stigla zapo;vijed iz В е с а da se odmah povr.ati i opet и и na
ovoj 'strani, .sto ј е za: njega Ь jos fatalnije i do:prinije1o и и
porazu. Tako ј е 28 stigao ponovo и и Kako se Sava bila izli1a iz svog korita,
nije mogao р т е с и и nego ј е podigao 1ogor sj·everno od Gradiske na mocvar- ·
nom i nezdravom и Ve1iki strapwc i ma1arij•a doprinijeli sti da ј е Ь и
и vec koncem и и imao 5.158 bolesnika.
114
) Т а ј broj ј е znatno prelazio
и rijegovih и snaga. "
Ali-pasa se najprije и za smjestaj ranjenika i odredio pokop pogi-
и Zatim ј е ю divan и kome ј е izvrSio и i odlikovanja zaslt1znih
zapovjednika i Ь о т а с а podijelivsi oko 2.000 celenki i po.slao izvjestaj и Carigrad.
Ujedno ј е naredi
1
o popravak tvrdave i р о ј а с а о и и
Osinotrivsi и pov1acenje и snaga 1ij-evom obalom Save, uvidio
ј е Ali-pa.Sa da zasada s ove strane nece Ь и Odavde ј е 8 VIII и
s vojskom preko Tesnja i Doboja и и Bosne i preko Travnika stigao u S.arajevo
da Ь pritekao и pomoc Novorn. Pazaru i и
Iz svega se moze и da и и ovoj Ь dva faktora igra1a о и с и
и о и 1) S р о s о Ь n о s t . i s t r а t е g i ј а А 1 i- р а s i n а k о ј о ј Н i 1 d-
b и r g h а и s е n n i ј е Ь i о d о r а s t а о n а ј v i s е s и d о р r i n ј е 1 i о v а
112
) Novljanin, isto, 41.
113
) Angeli, isto, О О
114
) Isto, 304.
11 - Prilozi za orijentalnu
162.
Adem. RandZic
k о v о ј о d 1 u с i. S u d Ь о n о s n о ј е Ь i 1 t о s t о ј е А 1 i - р а s
iznenadio p:totivnika i pojavio se sa strane sa koje mu
s е о n u о р с е n 1 Ј е n а d а о Prebacivanje trupa u toku same bltke s jedne
strane Vrbasa na drugu dove1o ј е do pometnje i konacnog poraza Н
2) Н r а Ь r о s t i f а n а t i с n а р " z r t v v n о s t с i ј е 1 А 1 i .,. р а s i n е
v о ј s k е z а р r е р а s t i 1 · ј е р r·o t i v n i k а _
Ova pobjeda pretstav1ja najveei Ali-pasin uspjeh za vrijeme njegova veziro-
vanja u Bosni. Ona ј е zauze1a vidno mjesto i u savremenoj knjizevnosti Bosne.
115
)
Za ove zasluge sultan ј е Ali-pasi podijelio naslov Э ш
ш К ј е и svojoj kronici zabl1jezio neko1iko pjesam;11 koje se odnose na Ь о ј pod Banjom
и п U njima se ova pobjeda, а ·sam Ali-pasa slavi kao spasite1j Bosne.
1) К и od 20 dvostiha spje vao ј е Ali-pa.si К а n t а m i r i-z d е А Ь d и
11 h-e f е n d i ј а iz Sarajeva. Zadnji ove pjesme sadrzi datum и   Ь Pjesma
pocinje ovako.:
'"="'=" Ј \) ;....s' JIJ Ј Ј ro--IA Ј ...W t t5\ К knj. VI, 282).
2) Literarno и p]'esmru и s1avu Ali- и spjevao ј е sarajevski kadlija i pjes.nik
М и s t а f а е f е n d i ј а М и h1 i s i ј а peti dan р о ovoj Ь Pjesma sadrii 9 strofa о tri stiha,
od kojih ј е prvi izrecen arapskim, drugi perziski m, а treci и jezikom. Kadic ј е hije zabl-
ljeiio, а kako ni М HandZic govoreci о njoj (KnjiZevnd rad bosan:sko-hercegovackih и
na, Sarajevo, 1934, 65) ne na·vodi gdje se о ш nalazi, nego kaze: »Dosla mi ј е do ruke jedna
и pjesma ... «, to mi nije po·znato gdje se nalazi njen originalrii tekst. М Handzic ј е ovdje
zabl1jezio samo izvod iz nje od 2 strofe, i to iz sredine.   и se, и pr.evod ove pjesme
и cijelosti koji ј е zablljeiio Н Kresev1jalrovic (Kalendar NU g. 1737).
Interesantne podartke о Muhlisiji na1azimo и Ali-pasmom и и р и с е о mletackom pro-
и и и и god. 1748, dakle skoro 11 gadina kasnije (up. Ь ј 164). Iz njeg vidilmo da и Ali-
pasa i Muh1isija bili licni prij.ate1ji i da ј е ю prijaJteljstvo traj:alo kroz cije1o vrijen'le Ali-pasinog
veziro·vanja и Bosni. Ali-pa8a ј е volio obr·a·zovano drustvo, р а ј е М и vr1o cijenio. Iz pisma
saznajemo da и 1748 god. nije vrsio и п kadije nego ј е Ь о Ali-pasin и
jedan od · njegove pratnje. А kaiko ga Ali-pa8a, р о и vijeSiti о svome и и
S:alje и и mjesto svog.a и s1uzbovanja, vrlo ј е vjerojatno da ј е Muhlisi.ja ovom
prilikom doblo п kajmekama u Trikali, da В и п valije dok stigne A1i-pasa.
»Muhlisi« (iskreni) ј е njegov pjesnicki pseudonim. Pored и pjesme i
tl Carigrad za ю iz 1738 Ь 22 i 601) koja svojom ljepotom izrazavanja odraiava takoder
umjetnost stlla napisao ј е и rodnom и Gornjem и и 1161/1749 god. ј о и na hadz
u. и
3) и od 14 Љ о ovoj Ь spjevao ј е 'neki А Ь d и 1-Ga n i е f e'n d i ј а Njen
pol!etak g1asi: tS).J.JJ.t tS..I.I Jl ...;.;.. Ј о -. tS.J 1-U. oS" .JIAS (Muvekit, isto, 494).
4) Pjesina pozn.ato·g pisca od 20 dvostiha ovako: - ..1.1:-: JI.J..i #.s;r. .l':f' f'.).Jf'
t5...U.' Ј .._s;:"- ј о   (Ka·dic, knj. VI, 283). Ova, kao i pjesma pod br. З naiLazi se z'abllje-
i u Obadvij'e su bile popu1arne i р о !SVOj tP;rill.ici pjevaJle se kao narodne-
. pjesme.
5) Pobjeda   Ш pod Banjom Щ и ј е и i и М а Ю ј Aziji. Т о se · vidi
р о tome sto ј е i и Brusi о ovom и spje vana и ј а pjesma. Bivsi sarajevski kadija, tada
kadija и Brusi, м и m i n-2: d е А h m е d Н а s i Ь е f е n d ij pos1ao ј е AH-pa8i и da-'
tiranu Х • (28 dzumada II-1150') i s tim zajedno и od 2·5 dvostiha koja pocinje:
1")1..1 .))1. ,)\..."1 1""" ... l.i.>-- .::." _,..,.. JL... ј ..is1 .!.1;1. К krij .. VI, 289).
6) Prema spomenutim pjesmama п а turskom jeziku М е h m. е d К а р е t а n о v i c-L и Ь и
в а k ј е preradio, и i na nasem и izdao и и pod naslovom Б о ј pod Ba-
njom и godine 1737« о kojoj ј е ranije и Pjesma ј е dozivjela dva izdanja (Sara-
jevo, 1888 i 1905). О и и preveo ј е na turski jezik О s m а n М а z h а r:-P s С е n-
g i с i. izdao pod naslovom с IS"I.r""' ..._; (Carigrad, 1326/1008).
163 п namjesnik н Ali-pasa

Fatalne posljcdice koje su za i\.ustriju nastale Ь su teze od samog ovog
poraza. Ovim dogadajem zapoceo ј е nesretan tok cjelokupnog austriskog Љ
ne samo u Bosni, gdje ј е vec odluka pala, nego i· u Srblji, gdje ј е vijest о ovom
porazu demoralisala austriske trupe. Т о se odrazilo na daljem toku operacija. Ban
Esterhazy, saznavsi od nekih bjegunaca Hildburghausenova korpusa za katastrofu
kod Banje Luke, napustio ј е opsjedanje Buzima, cija ј е malobrojna posada na celu
s А h m е d о m В а ј r а k t а r о m odolijevala velikoj sili punih 14 dana. Kako
su Ь malobrojne posa·de u sjeverozapadnoj Bosni koje su se borile protiv Ester-
hazya i progonile ga prilikom njego';og uzmaka т i narodna pjesma:
»Bjezi bane niz buzimske strane
Ne goni te sva butun Krajina
V с te goni tridest Ј ezerana« .
117
)
Borba za Novi Pazar i Sjenicu. Jos na putu prema Sarajevu Ali-pasa ј е
svoJom И od 15 avgusta л hercegovackom muteselimu М u r а d-
b е g u С е ng i с u
118
) da odmah sakupi iz cijelog hercegovackog sandzaka sve sto
ј е sposobno za borbu i povrati mjesta Novi Pazar i Sjenicu koja su kratko prije• toga
pala u ruke protivnika.
119
)
Osim Љ pjesama Kadic ј е zabiljezio vise kronograma 1.1 stihovima о Banjaluckoj Ь
ito: odnekog Fevzi-efendije, seha mevleviske tekije u н н
gih nepoznatih autora.
116
) Mletacki н za Dalmacij1.1 ш ј е da cestita Ali-pai'\i ov1.1 Р О • Ь ј е н sto se vidi
iz slijedeceg njegova odgovora (D. а ю Drag. arhiv, F. LXXII):
Gener.alnom ш н za н i н  
Nakon iskrenih zelja i pozdrava javljamo da smo Vase pismo primili i н te Vam
se ovim ш S nase strane ј е н sto ј е Ь potrebno i sto se ј е moglo. Bog n.am
ј е pomogao, а neprijatelj koji ј е н prekrsio mirovni н doblo ј е sto ј е н
Dok э о mi jos blli 1.1 н (kao veliki vezir) н ј е napala н н Mi tada
nismo iskoriJstili prilik1.1 da н н napadnemo premda ј е bila form.alno prazn.a. Iako ј е mi-
rovni н н nas i н Ь о privremen i cuvanje granic.a Ь potrebno ipak mi 10
godina nismo slali н na granice da ovog naseg н koji nas ј е sada н n.apao, ne
Ь н Pored svega nije se obaziralo na ovako nase prijateljstvo. Mi se na1damo da
с е podmuklog prekrsitelja mirovnog ugovora stici zaslu2ena kazna.
Upravo nam ј е povodom ovoga dog.adaja (pobjede) stigao i ca!'ski ferman.
Kadgo·d nam posaljete svoga covjeka budite sigurni da с е se р о mogucnosti uciniti sve
u smisl1.1 naseg prijateljstva. Neka Vase prijateljstvo bude vjecito i cvrsto!
U zasticenom Travniku, 23 Ь П 1150 (20r-VIII-1737).
Alij.a, namjesnik Bosne.
117). Jezersko, selo н od Buzima. - Ovaj odlomak narodne pjesme cuo sam od prof.
Uzeira Bisera.
118) М u r а d-b е g ј е sin ranije spomenu tog Becir-pase Cengica koji ј е poginuo u Ь о ј
pod Ozijom. Imenovan ј е hercegovackim sandzakbegom 1.11pravo prije 6 mjeseci. Т о se vidi iz
Ali-pasine bujuruldije od П (25 sevala 1149) upucene svima kadijama i ajanima herce-
govaekog sandzaka, kojom ih obavjesta;va d.a ј е Murad-bega postavio hercegovackim sandZ.ak-
hegom (sidzil 11).
119) U svojoj bujuruldiji od 15-VIII-1737 (18 rebla II-1150) upucenoj hercegovackom mu-
teselimu н svima kadijama njegovog sandzaka, kapetanima, ofi.cirima i aj.anima Ali-
pasa н kaze ovako:
»Posde kao i stanovnistvo Novog Pazara i Sjenice, iz bojazni pred neprijateljem i okol-
nom 1-ajom, napustili su svoje poloZ.aje i mjesta bez borbe. Tako ј е raja н u ova mjesta i time
presjekla puteve koji vode iz Bosne.
,,.
164 Adem Handzic
Ustvari, pocetkom э dok ј е н л Ь konce-ntrisana u
blizini skoro zauzetof{ Nisa, pukovnik . L е n t u 1 u s, na putu prema Novom г
stigao ј е u Karanovac. Posade Novog Pazara i Sjenice, bojeCi se s jedne strane
okolne raje koja ј е Ь izrazila svoje simpatije i spremnost da se pridruzi a.ustr·iskoj
sili, а s druge strane austriskih snaga koje su se Ь napustile su ova
mjesta.
Murad-beg ј е s vojskom ubrzo stigao i polovicom septembra vec povratio
spomenuta mjesta i ocistio puteve. Lentulus ј е na uzmaku iz Novog Pazara vec 16
septembra stigao do Cacka i osvojio to mjesto. On ј е ustvari Ь о kao pretstraza
glavnine austriske Vlojske koja ј е krenula prema istocnim grankama Bosne, jer ј е
Seckendorf sada р о treci put napustio svoj plan operacija i mjesto na jug odlucio
poci na zapad preko Dri:ne u Bosnu.
120
)
Pohod na Uzice. Iz druge Ali-pasine bujuruldije Ь njegov pokret
prema Uzicu. Ovo mjesto ј е tada Ь ugrozeno u toliko sto ј е Lentulus sa svojim
cetama i pojacanjem od 600 pjesaka i 300 konjanika, na puptu za Uzi:ce 18 IX
krenuo iz Cacka prema Pozegi.
121
) Osjetivsi ovu opasnost, Uzicani su odmah zatrazili
pomoc. Ali-pasa ј е polovicom septembra svojom buju.ruldijom naredio nekim her-
cegovackim kadilucima da se sakupi sve ljudstvo sposobno za borbu i uputi prema
Gla•sincu, gdje ј е odredeno zborno mjesto. Ujedno ih ј е obavijestio da on licno s
vojskom krece iz Sarajeva 17 ш

 
Ti, k.ao hercegovacki muteselim, imas oko е Ь е okupiti sve sto ј е sposobno za borbu, ta
mjesta osvojiti, djecu i zene (protivnika) zaro blti, а izbjeglo stanovnistvo povr.atiti na svoja
mjesta i posade ponovo uspostaviti.
Kad.a su za taj slucaj (pad tih mjesta) culi Mahmud-pas.a, Hadzi Hasan-·beg i Ali-beg, sa-
kupili su dobrovoljce nastojeci da uniste odmetnike i da ociste puteve. Vi svi gore imenov.ani
imate se sakupiti pod zapo.vjednistvom muteselima .i pri:druziti :spomenutim.a. god se ne Ь н е
odazvao, z.asluzuje kaznu. Tako se naredenje izdaje od bosanske vojske<< (sidZi1 11).
120
) Angeli, isto, 3•16.
121
) Isto, 318.
122
) Bujuruldija od 16·-IX-1737 (21 dzumada I 1150') upucena ј е kadij.ama Blagaja, Sto.ca,
Ljublnja, Cernice i Nevesinja, zatim svim kapetanima, .agama, oficirima i ajanima. Njen sardr-
zaj ј е slijedeci:
>>Bilo ј е prije naredeno da se sve za borbu iz tih kadiluka i sva vojska kojom
zapovijed.aju kapetani stavi pod komandu hercegovackog muteselima Murad-.bega i dra brane te
krajeve. Saznali smo da se mnogi nis•u odazvali ovoj zapovijedi, а i neki koji su ,s·e odazvali, bez
dozvole su se udaljili i povratili svojim kucama. Svi su oni zasluzili kaznu, ali sada nije za to
vrijeme, jer ј е neprijatelj presao granke i sa:da se Ь Vis·egra·du. Zato u srijedu · 17-IX
(22 dzumada I) vbjska krece iz Sarajeva prema Glasincu, а zatim с е navaliti na n1eprijatelja.
Prema ranijem rasporedu, sve sto ј е pod oruzjem i:z Љ kadiluka, kao i snage kojima za-
povijedaju kapetani - nakon sto su Щ posadu u tvrdavama - pod zapovjednistvom
jednog od aga, а ostalo st.anovnistvo pod zapovjednistvom jednog od ajana, treba da zure pr.ema
Glasincu i da se tu prikljuce ostaloj vojsci. Nekase cuvaju oni koji se ne odazovu« (sidzil 11).
Kratica za mjesec nije citljiva, ali obzirom na dogadaje i sadrzaj same bujuruldije tre-
bao Ь Ь dzumada I.
Iako se svuda istice apsolutna poslusnost i pokoravanje Ali-pasinim naredenjima, ipak iz
ove bujuruldije razumijemo da ј е 1.1 п н kadilucima Ь izvjesne neposlusnosti. Ovo
se, р о svoj prilici, odnosi na bujuruldiju od 15- VIII izdanu dakle mjesec dana prije ove. Njom
ј е kako smo vidjeli, Ь п svima hercegovackim kadilucima da ljudstvo sposo.bno za
borbu upute pod zastavu Murad-bega п koji ј е imao na1og da sto prije povrati Novi
Pazar i Sjenicu. Prema tome, stanovnistvo kadiluka Blag.aja, Stoca, Ljublnj.a, Cernice i Neve-
sinja nije se u п odazvalo ovoj naredbl.
Bosanski namjesnik Hekim-oglu Ali-pasa 165
Ka·da se vojska so.kupila п а н A1i-paso. ј е sazvao VIJece kojc ј е
н da se н posalje pomoc od 6. 000 ljudi pu:d п ш ш
bega Fidahica.
123
)
н ј е 24 IX п iz Poze ge р е ш а н Kako su austriskoj
ш п stiza1e sve п vijesti da Uzicu ide р о ш о с iz Sarajeva, to ј е feld-
ш Р h i 1 i р р i odredio а ю р о ј а с а п ј е jos 10 п pjesadije sa 2 topa
pod ш п Waldeka. П о se sam vrhovni komandant Seckendorf
stavio na celo ovog pothvata i nakon stu ј е 29 IX razgledao tvrdave i
zaposjeo prilaze iz Bosne, naredio ј е da se slijedeci dan otvo·ri vatra na tvrdavu.
Branioci tvrdave н н hrabro. Kada· ј е Seckendorf sve pripremio za opci
ш dos1o ј е do pregovora. Posada ј е prihvatila predaju uz slobodan izlaz i 3 Х
ostavila tvrdavu.
124
) Seckendorf ј е г da uzicku posadu do Visegrada otprati
130 vojnika pod ш 2 oficira.
Mehmed-beg ј е na svom р н н naisao na о н kolonu, opkolio ј е i dopratio
pred A1i-pasu. н н Ali-pasa ј е lijepo primio. On ju ј е sta v·ise i
nagradio, а zatim н natrag. н р г е ш а posadi, koja ј е preda1a grad
р г ј е nego ј е stig1a pomoc, н ј е vr1o strogo. Naredio ј е da se н kapetan
S m а i 1- а g а i kadija М н s t а f а е f е n d i ј а na ocig1ed •cije1e vojske i
н pra·tnje р о н Ь е

 
Mehmed-beg se ponovo vratio na Uzice i, vidjevsi da ј е protivnik г
cvr:sto zaposjeo i da se ne moze osvojiti bez teskog н poharao ј е donji grad
i н i povratio se Alipasi.
U to se vrijeme austriskim trupama i и Ь pocelo izmicati tle ispod nogu.
Zbog н nasta1o ј е н optuzivanje komandanata. Seckendorf ј е 14
septembra Ь о svrgnut i zatvoren.
126
) U to vrijeme ј е rumeliski beg1erbeg А h m е d-
p а s а С н р r i 1 i с stigao pred Nis s ''ojskom od 80.000. Na н Ш
komandant tvrdave genera1 D о х а t ј е 16 septembra predao Nis н slobodan
iz1az. Zbog ovog gesta Ь о ј е osuden na smrt i 28 III 1738 Ь и н

 
Tako ј е Cuprilic povratio Nis cije ј е osvojenje Ь najveci uspjeh н н
cije1om ovom ratu.
Austrijanci su se primicali Drini i istocnim grani,cama Bosne koje ј е branio
A1i-pasa. Kako ј е duze vermena Ь о otsjecen i neobavijesten о stanju na drugim
frontovima, а s druge strane н dqdira s neprijate1jem, da Ь znao njegovo
kretanje i namjere, Ali-pasa ј е odredio opet И da prede н i izvrsi
rekognosciranje u Srblji. Fidahic ј е s 200 konjanika izvrsio postav1jeni zadatak na
zadovoljstvo Ali-pasino i od privedenih Ы saznao za kretanje protiv-
nika. Sazna1o se i to da se jedna protivnicka ko1ona vec uputila prema tvrdom
gradu Soko1u.
Ustvari, glavnina austriske vojske ј е poslije pada Nisa, Ь а u н
prema Sapcu. Jedino genera1 G r ii n n е sa svojim jedinicama, koje su se najYecim
dije1om sastojale od dobrovo1jaca, pokusao ј е poci na zapad prema Drini i р о с е о
123
) Novlianin, isto, 59.
124
) · Angeli, в ю 319.
125
) Novljanin, isto, 60.
126
) Angeli, isto, 319. - U septembru 1739 sudblnu Seekendorfa dozivjeli su i feldmarsal
W а 11 i s kao i general N е i р р е r g zbog neuspjeha kod Beograda i sramno zakljucenog mira
{Isto, 487). · ·
t?
7
) Isto, 320 i
166 Adem Handzic
opsjedati tvrdavu Sokol. ј е poslao Fidahica М е h 111 е d- Ь е g а А 1 i-
b е g о v i с а iz Zvornika sa 5-6 l1iljada vojske, koji su stigli Sokolu i prisilili
Griinnea na uzmak prema Valjevu. Stigavsi pred Va1jevo, koje su Austrijanci
takoder Ь napustili, Fidahic ј е poharao mjesto i siru и i povratio se preko
Drine.
Ь austriskih и na svom pov1acenju и а р с и Ali-pasa ј е razumio
kao koncentraciju prema и Zato ј е odmah udario s vojskom pred Zvornik.
Medutim, izvidanja i и Fidahica s 1.000 konjanika prema а р с и pokaza1i
su da и и u meduvremenu ostavili ovo mjesto. G1avnina austriskih trupa
ј е vec 12 XI 1737 pres1a Savu.
128
) Ali-pasa se zatim povratio s vojskom и Sarajevu·
Tako se zavrsila ova godina и bojevima i Ali-pasinim pobjedama u
Bosni.
129
) Njene g.ranice Ь su odbranjene, jedino ј е Uzice osta1o jos koji mjesec
и и proti vnika. О v i d о g а С   а ј i u В о s n i i m а 1 i s u z n а t n о g
и t i с а ј а n а z а k 1 u с е n ј е m i r о v n о g u g о v о r а i z m е d u А u-/
s t r i ј е i Т и r s k е u В е о g r а d и 1739 g о d i n е
Na g1as о pobjedama и Bosni, su1tan Mahmut I poslao ј е A1i-pasi svoje
и pismo р о specija1nom и silahsoru и и kojem izrazava svoju
zahva1nost Ali-pasi i ostalim zapovjednicima i vojnicima. Ali-pasa ј е tom prilikom
na dar mac i ogrtac i и 35.000 akci da se razdijeli ostecenim kako Ь se
na taj na:Cin. donek1e Ь nevo1je.
130
)
Operacije u 1738 i 1739 godini. Ali-pasa se i dalje uzurbano pripremao za
opera·cije i u iducoj godini и и и i vojsku. Т о se vidi iz izvjesnih
njegovih naredaba koje ј е tada izdavao.
131
)
128
) Isto, 324.
129
) Sam Karlo VI napisao ј е u jednom reskriptu od 23-IX-1737 ovo: »Nas ne bole ni ma-
terijalni и ni Nis ni drugi nakn.adivi Ы toliko, koliko smo ozalosceni time, sto ј е nase
и и ocima cije1og S•Vijeta pretrpjelo sraman poraz« (Isto, 335).
130
) Kadic, knj. VI, 286 (ferman bez и
131
) и od Х (25 и П 1151Q,) upucenom и kadiji, herce-
govackom muteselimu i ajanima, Ali-pasa ponovo и sakupljanje hrane: и
ejaleta redom nareduje se и hrane za н vec prcma и и objavlje-
н р о glasniku, kako ј е to poznato i cijelom п Takoder se trazi da se t1 isto
osigl!ra dovoljna komora koja с е sak).!pljenu в prenijeti do Sarajeva i predati ю
Prema ovome se ima п raditi kako Ь в sto p1·ije stigla t1 Sarajevo« (sidzil 11).
Dva а п а kasnije (27 dzumada П Ali-pasa ј е L!putio п bujL!ruldijll ljubuskom kadiji
i treblnjskom п zapovjednikll Hadzi Has.anu t1 kojoj ostalog kaze ovako: ,,Qba-
vijesteni smo da se do danas n]ste odazvali i, н smislll carskog fermana, dali potrebnu pomoc
tl borcima za rat, а sve iz ljenosti i nepridavanja vaznosti, р а ste zasluzili ukor i ka1znu. Nare-
duje se da sto prije sakupite potrebnu pomoc koja ј е raspisana п а taj и ш po-
moc mora, u svakom slucaju, dati svako od koga god se zatrazi, i to sto hitnije. Oni koji se ne
odazovu imaju se pod pratnjom г Bosanskom divanu. К о god ј е do ovog casa izrazio
svoje negodovajne, ima se zapisati i ta ш dostaviti nama<< (sidzil 11).
Kako se iz ovog vidi, ljubuski kadiluk se i poslije druge Ali-pasine naredbe oglusio da
dade odredeni broj boraca. Da_ li su u ovom kadiluku postojali neki objektivni razlozi za to
i и kojoj ј е mjeri Ь to neodazivanje, nije mi poznato.
U srnisltl п priprema, Ali-pasa ј е svojom bujuruldijom od П (5 zilhidzeta
1150') ponovo naredio kadijama, kapetanima, agama, oficirima i ajanima Ljublnja, Bekije-i Nove,
.Stoca, Nevesinja, Cernice i nahije Popovo da budno paze na to da se zivotne namirnice i
stoka ne izvoze iz tih kadiluka i n.e ш preko granice. Ujedno odreduje da se prema
onima koji krse ovu zabranu i na taj pacin privredno sJabe te а pomazu neprija-.
stroge э   Щ 12),
Bosanski namjesnik Hekim-oglu Ali-pasa 167
Na pretstavke za pomoc, о kojima ј е prije Ь govora, stiglo ј е za и
nesto hrane и и и и и о с е т и svjedoce tri Ali-pasine и и и

Iz
njih se vidi da hrana koja ј е и и iste godine stigla и и nije Ь
na ш prebacena u Sarajevo. Ovo svjedoci da postojece rezerve и hrani kojima
ј е Ali-pasa dotle raspolagao и Ь jos iscrpljene.
U и и tih Ali-pasinih priprema и ј а н а и 1738 stigao ј е и н н
carski ferman kojim и ponovo и Ali-pasi na и uspjesima i
izrazava и da с е Bosnjaci i н slijedecaj godini uciniti isti, napor i pokazati н
hrabrost. и ј е ujedno poslao 300 kesa akci za razne troskove.
133
)
Vec od pocetka 1738 Ali-pasa и akcijama i manjim н preko
Drine u н i time i preko zime, sto prije nije Ь о о Ь с а ј vrsi cesta н
malobrojnih и и н mjestima zapa·dne Ь U н н и ј е
Ali-pasa и od 15.000 boraca radi osvajanja Uzka. Da Ь se prvo и s
istoka, poslao ј е znatne dijelove ove vojske pod zapovjednistvom I Ь r а h i m-
p а s е А 1 i р а s i с а i Mehmed-bega Fidahica koji н preSli u Ь и н i
razorili palanke Cacak i н

Posade ovih mjesta razbjezale и se prema
и
Osvojenje Uzica· Koncem е Ь г и а а ova se vojska jos povecala. Sam Ali-pasa
s ш od 10.000 и н ј е polozaj kod Visegrada da Ь sprijecio even-
и и protivnika da prede н Odatle ј е н р и о н н od
2.000 vojnika и Ь и koja ј е osvojila и Istodobno ј е odredio Alipasica i
Fidahica sa 6.000 vojnika da osvoje Uzice. Opsjedanje tvrdave zapocelo ј е 1 marta.
U tvrdom н nalazila se malobrojna н г posada od 120 ljudi, pripacinika
milicije izbjeglih iz Cacka i Sitnice i 200 vojnika: pjesadiskc regimente б
egg«, pod komandom kapetana S с h е n k а

Tri sedmice posa·da se branila sa
4 topa'. Љ ј е dobavto iz Zvornika dvije teske и pod cijom и se
Ч

Prvom bujuruldijom od 1-III-1738 (10 zilkadeta 1150) Ali-pasa ј е naredio kadijama i
ajanima Stoca, Bekije-i Nove, Ljublnja i Cernice da sto prije posalju dovoljan broj konja (komo-
ru), i to tacno koliko ј е odredeno, za prenos hrane koja ј е stigla и dubrovacku luku, а namije-
njena ј е bosanskoj vojsci (sidzil 11).
Drugu, istog sa·drzaja uputio ј е Ali-pasa pet dana kasnije (6-III/15 zilkadeta), ljubuskom
kadiji, malikane-eminu Has.an-pasi i ajanima. U njoj naglasava da se hrana prilikom preuzima-
nja vaze i da su tamo posl.ani kantari u tu svrhu. Ujedno napominje da se konji ne mijesaju
s konjima iz Љ kadiluka, kako ne Ь dolazilo do .zamjene i spor.a (s1dzil 12).
Treca Ali-pasi:na и о ovom predmetu od 17-VI-1738 (28 safera 115>1) и р и с е а
ј е kliSkom и и Ibrablm-pasi, а glasi: »Obavijesteni smo da hrana koja ј е stigl.a и и
brovacku и i о ј и ј е trebalo prebaciti и Sarajevo, jos i sada stoji djelomicno и luci, а dje-
lomicno ј е ostavljena и ljublnjskom kadiluku. Zato se obracamo tebl da stvar pregledas i odre-
dis ljude (komoru) koji с е tu hranu sakupiti n.a jedno mjesto i dopremiti u Sarajevo. Isto ј е
ovo pisano i trebinjskom k.apeta•nu i aga:ma da "se :ta to pobrinu<< (sidzil 12).
О ovom predmetu govo:ri i pismo bez ц spomenutog sandzaka Ь ljubln-
skom ka,diji. U njemu se apeluje da hranu koja djelomicno stoji na teritoriji kadiluka, а djelo-
micno jos na dubrovackoj skeli, treba sto prije prebaciti u Sarajevo (sidzil 11).
133
) Ferman od 22-I-1738 (1 sevala 115>G) naslovljen ј е Ali-p.asi, svim kadijam.a bos.an:skog
ejaleta, janicarskom agi, .ajanima, kapetanima i vojnicima (GH Ь Ь к а   э
dokumenti). · · .
134
) Novlj.anin, isto, 73.
135
) Angeli, isto, 414,
168 Adem Handzic
vatrom zidovi tvrdave porusili i zatrpali dva protivnicka topa. Schenk ј е 24 marta
pri.stao da preda grad uz slobodan izlaz te se preko Rudnika uputio prema Beo-
gradu.136)
Ostale operacije. Poslije osvojenja Uzka Ali-pasa skoro nije vise imao dodira
s austriskim trupama na svome podrucju, jer se i austriska glavnina i glavnina
turskih snaga u Ь kojom ј е zapovijedao ''eliki vezir Ь pomakla na Dunav
prema Beogradu. Zauzevsi Rudnik, Ali-pasa ј е dominirao cijelom zapadnom Srbljom.
On ј е sada protegnuo svoje akcije i na н Goru. Da Ь kaznio nepokorna,
porijeklom Ь plemena п i Kuce koja su zivjela u nepristupacnim
crnogorskim brdima zbog njihovih cestih napada na palanke novopazarskog san-
dzaka (Novi Pazar, Bijelo Polje i Sjenicu), odredio ј е jedan kazneni korpus Herce-
govaca pod zapovjednistvom Murat-bega Cengica. U ovoj akciji Murat-begu su
pomogle s juga i Ь trupe pod zapovjednistvom Ь dukadinskog sandzak-
bega М а h m u t - о g l u М а h m u t - р а s е i skadarskog mutesarifa Н н d a-
verdi Arif-pase.
137
)
aprila naredio ј е Ali-·pasa akcij11 protiv Sapca.
138
) Jedinke iz Zvor-
nika, Tuzle i Kladnja pod zapovjednistvom Mehmed-age Ь i Mehmed'-
bega Fidahica, о Ь а iz Zvornika, i К е Ь i r i М u s t а f а е f е n d i ј е iz T11zle,
poharali su Prnjavor (kod Sapca) i В i s plijenom se povratili u Zvornik.
139
)
Znacajnijih bojeva u Bosni nije vise bllo. Operacije na njenim sjevernim
granicama kroz cijel11 1738 i 1739 imale su karakter vise 11zajamnih pogranicnih
11pada i tradicionalnog pogranicnog carkanja na Uni i Savi, samo 11 izvjesnoj ј а с о ј
formi. Ove upade sa sjevera organizuj11 i predvode hrvatski kapetani Ь
Kostajnice i Zrina. Znacajniji napadi 11 1738 dogodili su se dva puta na К
i Novi, dok su Licani sa sjeverozapada takoder izvrsili napad na Ostrozac. Svc ove
napade uspjesno ј е Ь stanovnistvo spomenutih palanki.
140
)
Ali-pasa se н da u smislu fermana koji ј е primio 11 р ю ј е с е 1738
pod11zme odJ11cnu akciju protiv hrvatskih kapetana i sprijeci ceste upade u Bosn11
s te strane. U Sarajevu ј е sazvao vijece koje ј е zakljucilo da se izvrsi napad na
hrvatsku Krajinu, narocito na zemlje izmedu Kostajnice i Zrina, te Une i Kupe,
gdje od prije 60 godina nije Ь ш vojnih ш Sakupio ј е znatn11
vojsk11 s kojom ј е krenuo iz Sarajeva i stigao pod Novi. Ovdje ј е sagradio most i u
j11nu presao Unu. Tom prilikom ј е poharao krajeve oko Kostajnice i Novodola sve
do Kupe.
14
") Ali-pasa ј е zatim р о с е о da opsjeda Zrin, ali, kako nije imao topova,
nakon nekoliko dana povratio se u Bosnu i kod Starog Majdana podigao logor.
U to vrijeme stigla ј е u н manja vojna pomoc: tatarska vojska pod
zapovjednistvom М е h т е d G i r а ј h а n а

Ovo ј е Ь jedina vojna pomoc
136
) Isto. - О osvojenju Uzka ipostoji i jedna kronogram-pjesma nepoznatog pisca od 11
dvostiha u kojoj se hvali Ali-pasa ј slavi ovaj. njegov uspjeh. Prvi stih ove pjesme glasi:
Ј Ј Ј \.i." с Џ Ј • Њ l.._,.f- Ј .. .::;..?-.1 ј ј <liJ\.A_ ... (Kadic, knj. VI, 326).
137
) Novljanin, isto, 7'0.
138
) Hammer, IV, 345.
139
) Novljanin, isto, 69.
140
) Isto, 76-82.
141
) Isto, 84.
ш Lasvanin, isto, 132.
ш Ptema Hammeru Cisto, 359) ov(;) vojske Ц ј е 6.0100;, dok ј е prema.
у щ р џ   э svega м о о vojn!J\9.,
п namjesnik
---------------------------------
169
za vrijeme cijelog ovog rnta koja ј е iz Carigrada upucena u В о ш i to u vrijeme
kada ј е stvarni rat ovdje vec Ь о zavrsen. Ali-pasa ј е pridruzio tatarskoj vojsci
jos nesto bosanskih i hercegovackih ceta i formirao vojsku od 6.000 boraca, te ј е
ponQyQ   Ч Ova ј е vojska opustosila mjesta Knezovu, ш i
Ь
U proljece 1739 sva austriska sila Ь ј е koncentrisana prema Beogradu.
Kako ј е tim s jedne strane glavna opasnost za Bosnu Ь otklonjena, а s druge
strane i pogranicna carkanja na njenim sjevernim gl'anicama Ь rjeda, to ј е Ali-
pasa Ь nalog da s bosanskom vojskom krene prema Beogradu i prikluCi se
velikom veziru.
U maju iste godine Ali-pasa ј е preduzeo pripreme i naredio skupljanje vojske
na travnickom polju. Sa svom spremom i topovima posao ј е preko Zepca na Drinu,
а odavde prema Beogradu.
144
) Stigao ј е upravo pred veliku Ь kod Grocke (Hisar-
dzik), koja se odigrala 22 jula i donekle odluCila Ь Beograda.
145
)
U to vrijeme glavnina austriskih snaga nalazila se u podrucju oko Zemuna
i Panceva. Kako se veliki vezir I v е z . Н а d z i М u h а m е d- р а s а s brojnom
vojskom ubrzano kretao prema Beogradu, to ј е vrhovni komandant austriskih
snaga, feldmarsal Wallis, bojeci se da Turci ne predu Dunav i ne ugroze i Banat,
odlucio da im se suprotstavi.
Ali-pasa ј е spojivsi se s ш п п Ь п а о da s vojskom od
12.000 kao п zauzme polozaj i п brezuljke kod Grocke.
Austriska konjica, koja ј е u brzom marsu Ь Ь vezu sa svojom pjesadijom,
naisla ј е п а dobro postavljene Ali-pasine zasjede i pretrpjela teske Ь Austri-
ska pjesadija pod zapovjednistvom Ъ п ь ј е stigla kao i turska
п koju ј е predvodio veliki vezir. TakCJ ј е ovdje р о drugi put Ali-pasa stajao
prema п U Ь koja е trajala 12 sati н su pretrpjeli tezak
poraz. Njihovi Ь п su 5.865 п od toga 10 п i 346 visih
ofic'ira.
146
) Turci su takoder imali velike Ь н su istina toga dana
zadrzali svoje polozaje, ali su se п п а п е п а е п ј е velikog vezira povukli
na н п п
Osam dana kasnije (30 VII) doslo ј е do п о е Ь kod Panceva u kojoj su
Austrijanci bili р о п о о porazeni. п toga se п njihove vojske н na
sjever, а Turci su opkolili Beograd. U isto vrijeme zapocela ј е ziva dip1omatska
п za п mira о ј н ј е Ь forsirala Austrija. Wallis ј е poslao
п N е i р р е r g а u logor velikog vezira radi pregovora. Ali-pasa, koji ј е
stalno Ь о uz velikog vezira kao njegov pomagac i savjetnik, imao ј е vidnu н
kod ovih pregovora. Stavise u п п se veliki vezir i povukao
prepustivsi u pregovorima potpuno r·ijec Ali-pasi.
147
)
щ Za brzo preb.a·civanje preko п Ali-pasi ј е dobro posluzio laki pokretni most, koji
ј е izumio cuveni majstor toga vremena М u z f e-z d е А Ь d u l.a h iz Sarajeva (Novlj.anin,
isto, 88). Ovdje se radi о nekom pontonskom mostu, н tvorevini spomenutog majstora.
г medutim, ne govore jasno о tome k.akav ј е г Ь о taj most. Dok п (isto, 133)
spominje d:1 ј е Ali-pasa u Fojnki i Kresevu d.ao da se н mnog.a velika stdra kako Ы od njih
pravio cupriju preko Save, dotle Н а ю (isto, 358) spominje da ј е most Ь о od koze i tako
praktican da su ga mogla voziti jedna kola.
ш Subhi, isto, 158.
146
) Angeli, isto, 456.

Hammer. isto, 365.
170 Adem э
Veliki vezir ј е и pocetak pregovora za mir predajom Beograda·
Nakon и natezanja Neipperg ј е konacno' na to pristao. Т а k о ј е и В е o-
g r а d и 1 s е р t е m Ь r а 1739 Ь i о р о t р i s а n z а А и s t r i ј и t е z а k
и о и kojim и и dobili и н s
Beogradom, а и Bosni takoaer sav teritorij и Ь
m i r о m и Р о z а r е v с и и ovoga mira sjeverna granica Bosne
postala ј е ponovo Sava, i Una do Novoga.
Treci dan poslije potp'isivanja mirovnog ugovora veliki vezir ј е odredio Ali-
и privremeno za seraskera и vojske kod Beograda.
148
) Ali-pasa i novi
и komandant grof   и и и и и mirovnog и
da se и и od 6 mjeseci и и sve dograaene i novoizgraaene и г и
и
Polovicom septembra vratio se Ali-pasa sa svojom iz Beograda и
и i и ostao do 14 aprila 1740
149
) kada ј е premjesten za namjesnika и Egipat.
Za ovih 5 mjeseci, od njegova povratka iz Beograda do odlaska iz Bosne, nemamo
nikakvih tragova о и и
III
OSTALO ALI-PASINO SLUZBOVANJE 1 PONOVO VEZIROVANJE U BOSNI
Glavni raeJog da ј е Ali-pasa iz Bosne и и Egipat lezi и tome sto su i
ovdje oslobodilacke и Ь jake i и proljece. 1740 dovele do otvorenih nereda
i demonstrwcija protiv turske vlasti. Buntovni mamelucki begovi otkazali и placanje
poreza i odavno potcjenjivali turske namjesnike. Ali-pasa ј е Ь о vec и р о
svojim и da takve nerede н К а о i и ranije, tako i и и za
vrijeme svoje jednog·odisnje и Ali-pasa ј е normalizovao stanje и zemlji kaznivsi
nepokorne и begove. Za н и и Ь о ј е nagraaen
svecanim ogrtacem od samu,ra.
150
)
U to vrijeme и primijeceni и pokreti Nadir-sahovih и prema
istocnim granicama Anadolije, р а ј е i tamo Ь о potreban sposoban i hrabar
namjesnik koji с е budno stajaii na toj granici i и и с а ј и potrebe и и
seraskera. Т а duznost ј е Ь povjerena Ali-pasi koji ј е carskim fermanom blo pre-
mjesten и Anadol. Nakon sto и ј е stig;ao zamjenik Т е v k i i Ј а h ј а р а s а
17 V 1741 ostavio ј е Egipat.
151
)
Ali-pasa ј е ostao и dana и и Iako se za ovo vrijeme nije dogodilo
nista osoblto и odnosima и Т и г е i Perzije, ipak ј е postojalo vise znakova
da ј е rat na и р а se ј е и potreba da vrhovni polozaj и drzavnoj
и и и vojnicki и Tako ј е Ali-pasa Ь о pozvan iz Anadola
i 21 IV 1742 р о и р и dosao na polozaj velikog vezira.
Ubrzo и stigle nepovoljne vijesti od bagdadskog namjesnika А h m е d-
p а s е da Nadir-sah postavlja nove zahtjeve. Ali-pasa ј е nato poslao pola miliona
148) Isto. - О zauzimanju э govori i э э э pisca,
koja sadrzi 44 dvostiha. Pjesma pocinje ovako:
о ..:..\ /' c.s;,.; џ Ј ,1 -..sJ. .. Jl;: .. ..1 _"-;. <S}i• э knj. VI, 351-353),
149
) э isto, 220·.
i
50
) Subhi, isto, 199,
ш Isto.
Bosanski namjesnik Hekim-oglu Ali-p_a_s_a __ _______ 1_7'--,1
akci bagdadskom i erzerumskom namjesnvku za naoruzanjc. Nadir-sah ј е г
prekrsio mir zakljucen 1736 i posao s· vojskom prema г i Dijaribekru. Za
г protiv Perzije veliki vezir Ali-pasa ј е imenovao namjesnika u Ь
А 1 i- р а s u. Nadir-sah ј е m@<1utim ubrzo stigao pred Bagdad i pohara·o cijelu
okolinu.
Za ovo г rjesavalo se i pitanje teritorijalnog razgranicenja u smislu
mirovnog ugovora u koje se narocito odnosilo na sjeverne granke Bosne.
Austriski pretsavnici odugovlacili su sprovodenje u djelo odredaba mirovnog ugo-
vora koje se odnose na razgranicenje i tesko su pristajali da otstupe cijeli pojas u
Bosni preko Save i Une do Novoga kao i sam Novi. Т о se pitanje dugo
rjesavalo. U tome se Ali-pasa svesrdno zalagao kao najveci zastitnik Bosne. Ovo
pitanje ј е rijeseno tek nakon sto ј е Ali-parsa Ь о svrgnut s polozaja velikog
vezka.
152
)
Do·gadaji na istocnom ratistu razvijali su se nepovoljno р о Tursku. Kerkuk
ј е р а о u ruke Nadir-saha, а Bagdad i Basra Ь su opkoljeni.
153
) Uto ј е stiglo Ali-
pasi pismo od Bagdadskog namjesnika Ahmet-pase u kojem trazi da veliki vezir
licno pode s vojskom u pomoc. Ali-pasa ј е pokazao ovo pismo sultanu koji ј е to
shvatio kao stvarnu zelju Ali-pasinu da ide kao serasker licno voditi operrucije u
Perziji, sto se sultanu nije svidjelo. Zbog neuspjeha u ovom ratu Ali-pasa ј е 20 IX
1743 Ь о svrgnut s pclozaja velikog vezira i opet prognan na otok Lesbos. U pro-
gonstvu ј е ostao р о svoj prilici nekoliko mjeseci, jer se u 1744 spominje kao
namjesnik u Kandiji.
U proljece Ч Ali-pasa ј е р о drugi put upucen za namjesnika u Bosnu i
7 aprila stigao u Sararjevo. Sa.da ј е medu tim zatekao posve nove prilike i drugo
raspolo:zenje.
154
) О drugom Ali-pasinom vezirovanju u Bosni ne govore nista domaci
turski izvori. Muvekit samo jednom recenicom biljezi da se u to vrijeme nije
dogodilo nista Ь i da ј е vladao red. Ovdje stavise postoji i neslaganje u
pogledu samog vremena. Dok Sami, К о с и i Muvekit, р а prema tome i Basagic
biljeze godinu 1744; (1157) kao vrijeme druge Ali-pasine uprave u Bosni, dotle
Lasvanin, Batinic, а prema njima i Prelog navode godinu 1745· Kako ј е Lasvanin
Ь о savremenik (umro 2 septembra 1750)
155
) i kako tacno Ь dan dolaska i
odlaska Ali-pasina, to smartramo da su njegovi navodi vjerodostojniji. I podaci
koje p.ruza Hammer slazu se s datiranjem Lasvanina.
136
) Isto tako, u pogledu doga-
daja koji su se u to vrijeme Ь upuceni smo samo na ono sto nam daju savremeni
domaci kronicari.
U ovo vrijeme nije Ь ratnih operacija. Ipak ј е Ali-pasina duznost i pored
toga bila teska. Neprestani ratovi iscrpili su drzavne Ь а Ali-pasa ј е р о
nalogu svojih gospodara nametnuo teske poreze na narod. Smatrajuci da imucniji
s1ojevi drustva mogu lakse podnijeti i teza materijalna opterecenja nego siromasni
slojevi i naJmanja, Ali-pasa ј е najvise poreze udario na bosanske feudalce, begove
l kapetane. Oni su se zbog toga pokus&li oduprijeti ovom nasilnom oporezivanju zbog·
cega su opet neki od njih platili glavom. Prema Batinicu, medutim, porezi su Ь
152
) Isto, 238.
153
) Isto, 232.
15
') Lasvanin, isto, 222.
155
) Up. Ј Jelic, Ljetopis fra Nikole Lasvanina (GZM, 1914, sv. 3, 336),
156
) Hammer·, isto,  
172 Adem Handzic
utrostruceni na krscane i sve seljake. Ali-pasa se uzalud trudio da savjetima ttvjeri
narod da to nisu nikakve represalije nego samo drzavna potreba. Ispred naroda su
dolazile deputacije u Sarajevo da Ь privolili valiju na н ali ј е Ali-pasa
neke dao zatvoriti.
157
) Zbog to.ga su se pobunili neki kadiluci u Hercegovini kao
prozorski i drugi. Ali-pasa ј е odgovorio jos strozije i poslao u г Ь
V 1 h i n i с а da prisilno Ь raspisani porez. Tom ј е prilikom doslo do nereda
tt kojiina ј е т ш visP. osoba i brat hercegovackog muteselima.
158
) Ovakvim po-
stupkom Ali-pasa se jako zamjerio Bosnjacima, р а ј е zato njegova uprava ovaj put
potrajala а ш о 6 mjeseci. Na tuzbe iz Bosne Ali-pasa ј е 8 Ъ 1745 Ь о svrgnut ·
premjesten u Haleb.
Iste godine stigle su u Carigrad vij esti s istoka da N adir-sah ponovo krece
prema э р а ј е Ali-pasa iz Haleba Ь о premjesten u Anadol i ujedno ponovo
preuze•o duznost seraskera. On ј е u ovoj godini uspjesno vodio operacije protiv
Perzijanaca. Nakon poraza turske vojske kod Erivana doslo ј е do pregovora i
zakljucenja prilicno povoljnog mirovnog ugovora za Tursku 1746 godine.
Poslije zakljucenja mirovno·g ugovora s Perziom, Ali-pasa ј е vodio operacije
protiv pobunjenika koji su se u to vrijeme pojavili u Anadolu. On ј е uspio da za
kratko vrijeme skrsi njihovu moc i uspostavi red. Za н izvrsenu duznost
sultan ga ј е ponovo pohvalio svojim rucnim pismom i kao nagradu poslao mu
svecani ogrtac i konja.
159
)
Tadanji veliki vezir Т i r ј а k i М е h. m е d- р а s Ь о ј е veliki Ali-
pasin neprijatelj i nastojao ј е vise р н а da ga unisti. Sultan Mahmud I ј е medutim
157
) Iako ј е u to vrijeme vezirsko mjesto bilo Travnik, ipak vise podataka govori о tome
da ј е Ali-pasa za vrijeme svog vezirovanja u Bosni, koje ј е u svemu trajalo pet i р о п
(racunajuci tu i ono kasnije u 1747), ponekad i р о duze vremena upravljao iz. Sarajeva. К а о
potvrdu za to mozemo navesti slijedece momen te:
а Koncem 1737, kada ј е bllo aktuelno pitanje odbrane granica na Drini vidi se da ј е Ali-
pasa sa sjedistem blo u Sar.ajevu. Tu ј е sazivao divan prije akcije na Uzke, а hranu iz Herce-
govine kao i onu koja ј е kasnije stigla preko г luke koncentris.ao ј е u Sarajevu. U
ovo vrijeme takoder vidimo da deputacije dolaze Ali-pasi u Sarajevo, а ne u Travnik.
Ь Uz Carevu dZ.amiju u Sarajevu, kraj samih kamenih stupova koji dijele dvoriste dza-
mije od Ь na1aze se jedan uz drugi dva djecija groba, ogradena zajednickom kamenom
ivicom, s ntsanima bez natpisa. U njima leze dva п Ali-pasina sina. Jednom ј е ime
Abdulah, koji ј е umro 1149/1736-7, а drugom Husrev-beg, umro (Up. Н Kresev-
ljakovic, isto, 90). Ova cinjenica takoder j.asno govori о tome da ј е Ali-p.aSa i prije Banja-
lucke bltke, kao i poslije, и 1738, privremeno vezirovao u Sarajevu.
с U Ali-pasinoj vakufnami nalaze se pored ostalih i dvije ovjere sarajevskih kadija,
istina о Ь ј е bez datuma. Jedna potjece od kadije Hasana Ь ю zvanog Damad Ali-zade
( .. :....". tSif ... J_,.l• Ј J_,_;al' .. .1 ...   .... Jl..i' • .i.JI.;I Ј •/..;>- ..• "':'\.. \Sf)
а druga od prije spomenutog kadije Mustafa-efendi]e 1\fublisije jl....:o .. ..r_.>..i1\ .illl (;•
\tS.AA ј J--a.<i:.!.\ Ovo takoder svjedoci о Ali-pasi:nom ш boravku u Saraj.evu.
Spom.enuta vakufnama nalazi se u r::rivatnoj kolekciji univerzitetskog profesora М Т а ј Ь а
Okica u Ank.ari koji mi ј е ukazao svoju pomoc i susretljivost, р а mu dugujem zahvalnost kako
za ove tako i za podatke iznesene u Ь 19 i 165.
d) Od spomenutih Ali-pasinih pisama na adresu mletackog prov1dura u ц 4 su pi-
sana iz Sarajeva, naZ.alost nijedno nije datirano (up. Ь 21).
158
) Lasvanin, isto.
ш Н а щ п е з о 418,
Bosanski namjesnik Hekim-oglu Ali-pasa 173
visoko cijenio г Ali-pasine, р а su namjere velikog vezira bile н џ
cene. Konacno ј е veliki vezir Ь о svrgnut zbog raznih podmetanja i mrznje prema
Ali-pa!si.
160
)
U to vrijeme ponovo ј е doslo н Bosni do vecih nereda. Ali-pasinom nasljed-
н Bost andzi н (1745-1747) nije poslo za rukom da
uspostavi ugled drzavne vlasti. Bosansko plemstvo iskoristilo ј е tezak polozaj pret-
stavnika vlasti za svoje separatisticke teznje. Sarajlije н se stavile na celo pokreta
protiv carigradskih н ё а janicarske base i do·maci г su ш se vri-
kljucili. Prema ovoj brojnoj vojsci nezadovoljnika Ь ј е preslaba pasina tjelesna
straza, а uz to i н jer se sastojala od- nasih domacih н Centralna
vlada ј е н ё da н energicnije i р о treci р н а poslala н Bosnu Hekim-
oglu Ali-pasu, koji ј е 13 IV 1747 stigao н Sarajevu.
161
)
U isto vrijeme stigao ј е н н i carski kapidzija da licno razreze poreze н
Bosni, ali н ga г protjerale. Ali-pasa ј е tada dosao н т da н
umiriti narod i skloniti vode na popustanje, a1i bez uspjeha. Pritajio ј е ovaj put
svoj gnjev i povratio se н Travnik. Т Ј н iste godine pozvao ј е k sebl sara-
jevskog н н н age i bajraktare. Kako na incidente н
н vec nekoliko mjeseci Ali-pasa nije reagirao, to se ovi odazvase н
Tom prilikom Ali-pa,sa ј е dao pogublti dva bajraktara, а sarajevskog н ј е
prognao u г н Ali-pasa ј е н i п kapetana D z а f е r-b е g а С е
г i с а

  Ni ovaj р н nam doma6i turski izvo.ri nista ne govore о ovim dogadajima
н Bosni, а i ono sto nam а ј н ш kronicari vrlo ј е н i jos neispitano.
Poslije ovakvih strogih mjera nastalo ј е privremeno zatisj-e, ali ј е u н
1748 doslo do novih nereda. U pobuni koja ј е tada izblla н М о а г н н ј е
valijin izaslanik i vise н U г takoder, pocel.e su ponovo janicarske
base da prave nerede. Pronasavsi navodno carski ferman kojim se н visina
raspisanih poreza, razaslali н njegove prepise р о cijeloj Bosni i time oglasili Ali-
pasine postupke kao nezakonite. Nasta1o ј е Ь na svima ш Ali-pasa ј е
р о ё е о popustati i н г raza,slao н н н sva mjesta Bosne i Hercegovine
ш ј е obavijestio da se novi porezi nece traziti i pozv.a:o narod da sacuva red.
Kako su se neredi nastavili, Ali-pasa ј е р о с е о s repre:salijama. U Skoplje, Duvno
i Livno poslao ј е svoga Ь sa 70 konjanika, koji su poblli prvake nezadovolj-
nika, а janicar:ske base rastjerali.
163
)
Ali-pasa ј е ovaj put izazvao protiv sebe jos vece nezadovoljstvo, nego prije.
Nekadasnji н ajani s kojima ј е odbranio granice Bosne i н н
silu, postali н sada njegovi Ь protivnici. Bosanski prvaci ponov;o su н н
Ь н Carigrad, р а ј е 31-III-1748 Ы о premjesten u н

 
160
) Ь isto, 2:00.
161
) Muvekit (isto, kopija, I, 538), а р г е а njemu Ba8agic (isto, 102) i г (isto, п 5)
daju ovdje pogresne pod.atke kad tvrde da ј е Ali-·:r;.asa р о г puta dosao u Bosnu 1746 go-
dine. Kod Lasvanina (isto, GZivi, 189•0, г 223) п podatak da ј е 7-I-1747 blo smijenjen
bos. valija Bostandzi Sulejman-pasa i da ј е 24-II stigao u Tra.vnik Ali-pasin kajmekam, dok ј е
Ali-pasa stigao u Bosnu odnosno Sarajevo 13-IV-1747. Kako se г Lasvanina posve po-
dudara sa izvjesnim г podacima u pogledu Ali-pasina dolaska kao i u pogledu njegova
odlaska iz Bo.sne, kako cemo to vidjeti, to sma tram da su podaci Lasvanina tacni.
162
) Lasvanin, isto, 223 i 224.
163
) Isto, 224.
164
) I ovdje г (isto, п 6) po.gresno г da ј е Ali-pasa Ь о г 1747 godine.
Medutim, iz originalnog Ali-pasinog ·pisma upucenog mletackom г u Zadru vidi se da
ј е on Ь о premjesten u Т tek 31-III-1748 (D. а Zadar; Drag. arhiv, F. LXXII).
174 Adem ш Ш
Iz Trikale Ali...,pasa ј е bio upucivan i na strane, а zatim za namjesnika
и и da Ь tamo н ю Ь и е Nakon sto ј е uspostavlo red, 1754 Ы о ј е
premjesten opet u Na putu mu ј е stigla- vijest, 15 П 1755, da ga ј е novi
и Osman III (1754-1757) imenovao velikim vezirom.
Tako ј е Ali-pasa р о treci put zauzeo ovaj visoki polozaj i 27 marta preuzeo
и Njegovo preuzimanje vlasti Ь ј е i tada svecano docekano, а vise
pjesnika т и ј е р о о Ь с а ј и ispjevalo hvalospjeve.
165
) Medutim, na ovom polozaju
ostao ј е vrlo kratko, jcr ј е 53 dana nakon preuzimanja и Ь о и К а о
povod и navodi se izbljanje velikog pozara и Ajvan-palati, dok ј е stvarni
razlog leza:o u и losem и prema и Ali-agi, kasnijem velikom vezi-·
и В ik 11 А 1 i-p s i. Nakon ш nije Ь о р о о Ь с а ј и pozvan u dvor, nego
otpremljen u и »Djevojacku и koja se na1azi1a na Ь usamlje-
nom и Bilo ј е naredeno da se Ali-pasa i и Slijedeceg dana, medutirn, na
zagovor sulta,nove majke, Ь о ј е pomilovan i prognan и и na Kipru. KoJiki
ј е и uzivao u cijeloj vidi se р о tome sto ovaj р и iako u nemilosti i
progonstvu, mnostvo naroda na. Kipt·u priredilo и ј е docek i и ga darovima.
Iste godine interesantnom и Ali-pasa ј е Ь о osloboden progonstva.
Naime, jedan Ali-pasin prijatelj, Ь kadija и и и и sa sultanom
Osmanom III iskori:stio ј е и i и и kod njega milost i naklonost
Skracen prevod ovoga pisma glasi:
Mletackom generalnom providuru za Dalmaciju i Ь и
Nakon prijateljskih po2Jdrav.a javljam V:am slijedece: Donosioc ovoga pisma ј е moj pri-
jatelj i jedan od moje pratnje Muhlisija и efendija koji mojim poslom р и и ј е и Trikalu.
On и preko splitske luke. Molim V:as da и ukrcate na poseban brod i da ga
hitno prebacite do и Kolosa, Draca, Ulcinja ili Bara, vec prema tome gdje bude zelio da se
iskrca. Ovo Vam pisemo s gornjom Ь i nadamo se da cete imenovanog sto prije otpre-
miti и zeH. •
U zasticenom и 1 rebla II 1161 (31-III-1748).
Na Щ е о ј margini п ј е и
и ј е moj veliki prijatelj i moj и а и и ga saljem mojim poslom.
Molim Vas nemojte ga zadrzavati и и • nego ga odmah и na prvi brod, а и
kostanja с е on platiti. Ovim cete mi и с Ш и и и и
Na desnoj margini и ј е pecat, а do njega pendza и kojoj ј е vrlo citljivo napisano:
........ .... ,! Ј , Ј (Alija, Ь namjesnik В
Iz sadrzaja ovoga pisma mozemo pouzdano zakljuciti da ga ј е Ali-pasa и р и о odmah po-
slije primljene vijesti о и i da и pisma o·dgovara и njegova od1aska iz
Bosne.
Da ј е ovo tacno vidi se iz slijedeceg podatka kod Lasvanina: » .•• prvi dan .apri1a (1748)
ode Ali-pa·sa mazul и iz Travnika, i Sarajlije т и ne dadose proc na Sarajevo nego ode
na Zepce, nit т и vilajet dade komoru, ni vecere, nego sve za njegove jaspre, i s njim ode njegov
receni и Ј Jelenic, Ljetopis fra Nikole Lasvanina, GZM, 1915, str. 25).
185
) U и ј е blo oblcaj da pjesnici р о и svoje pjesme sultanima i istaknutim
drzavnicima. Tako ј е о Ali-'p;a8i i njegovim и nastao veci broj pjesama ne samo и Bo-
sni, nego i na и stranama. Mnoge od tih pjesama zablljezio ј е Zij.audin и и Ь
J:(rafiji svog.a о с а Medutim, postoji i poseban kodeks pjesama О Ali-I>asi pod nas1ovom: f'..S.>
  Ь   (/ ,; • А Ь ј , ...:. ,' л о ctl.:":. Ј Ji:. ,; и se sastoji od 205 lista, а na1azi se и Uni-
verzitetskoj Ь и и (No, Т 2962). Ovaj kodeks sadrzi mnogobrojne hvalo•spjeve
i kronograme od raznih pjesnika i donekle pretstavlja Ali-pasinu Ь и и и Prema
и iz sadrzaja ovoga djela vidi se da se naj veci broj ovih pjes.ama odnosi na Ali-pasu kao
velikog vezira.
Bosanski namjesnik Hekim-oglu Ali-pasa 115
prema Ali.!pasi. Na to se njegov sin Zijaudin obratio s Ь sultanu, р а ј е Ali-
pasa Ь о osloboden ю i upucen р о drugi put za namjesnika u Egirpat.
166
)
Egipatski begovi, plemenske poglavke, muftije i pretstavnici pravnih skola
(mezheba) docekali su Ali-pasu s velikim pocastima. Njegov poloiZaj u Egiptu nije
Ь о nimalo zavidan. Ovdje ј е zatekao prilike slicne onima u Bosn1 1745 i 1747.
Osiljeni egipatski begovi odavno su potcjenjivali osmanliske upravljace, р а ј е
placanje poreza centralnoj Ь dolazilo cesto u pitanje. Osim toga 1okalne
pobune i protesti protiv turskih namjesnika Ь su cesta pojava. Ali-pasa ј е uspio
da normalizuje stanje i Ь redovito placanje poreza. Т veliki vezir
Ь Muhamed-pasa о ј е Ali-pasin prijatelj i veoma ga On mu ј е dozvolio
da ode iz Egipta i prede u Malu Aziju gdje god bude zelio. Т а о ј е u februaru
1757 dosao u Egipat za namjesnika carigradski kajmekam Ali-pasa, а Hekim-
oglu Ali-pasa ј е Ъ о premjesten za namjesnika u Anado.P
67
)
Ali-pasa ј е vec Ы о iscrpljen i oronuo. Dosavsi u Kutahiju, tadanje sjediste
anadolskog ejalet·a, nakon kratke urinarne bolesti, а prema nekima, п od
svojih potcinjenih, umro ј е 14 VIII 1758 (9 zilhidzeta 1171), u 70 godini zivota.
Sahranjen ј е slijedeceg dana (10 zilhidzeta) uz ogromno ucesce naroda.
Pokraj Careve dzamije, nedaleko valijinih dvorova pokopa·n ј е privremeno. U
smislu oporuke koju ј е za vrijeme bolesti napisao, porodica ј е trazila da se pre-
nese u Carigrad. Tako ј е nakon 26 dana, na temelju earskog fermanq., prenesen
и turbe pokraj svoje dzamije.
168
)
*
*
*
Ali-pasa ј е za zivota њ veliki ugled i postovanje kod svih savremenih
pretstavnika javnog i politickog zivota ne samo u Turskoj nego i u Evropi. Slovio
ј е kao covjek vanrednih sposobnosti. Posjedovao ј е mnoge п odHke kojima ј е
osvojio о р е simpatije. Isticao se narocito svojom darezljivoscu i pravednoscu.
Prema bogatim i mocnim Ы о ј е strog vezir, dok ј е prema siromasnim i Ь Ь о
milostiv, plemenit i darezljiv. Svi turski pisci i'sticu ove njegove odlike i u njima
nalaze, р о г е ostalog, ш njegovih uspjeha.
169
) Preko 30 godi:na blo ј е vezir.

Na pola1sku iz Kipra, u lu,ci ј е primio vijest da ј е veliki vezir Bikli Ali-pa5a svrgnut
i Ь On ј е blo veliki neprijatelj Hekim-oglu Ali-pasi i Ь о ј е uzrokom njegova po-
sljednjeg svrgavanja s polozaja velikog vezlira .. Cuvsi ovu vijest, Ali-1p.a,sa rece: »I ovaj ю ј
п ode na istinu<< (Ibnul-Emin, isto, 2•04 ).
167
) Hammer, isto, 490. ,

Kratak prevod ovog ferma.na od 6•-IX -1758 (3 muharema 1172) glasi: »Radi prenosenja
zemnih ostataka u Carigrad Ь n.amjesnika Anadola i э ш velikog vezira ь
Ali-pase, koji ј е pokopan u Kul'tahi:ji, а na trazenja porodice preminulog, izdaje se Щ
ш U pogledu prenosa ostataka preminulog u turbe pokroj njegove ·diamije u Carigradu
niko ne smije praviti т ш u Kutahiji,   i 1poc-ilikom cijelog putovanja. Tako se ima
postupiti<< (Ibnul-Emin, i:sto, 2(}5).

>>On ј е odabrana licnost sliCn.a Bermekijama, stjeci:ste darezljivosti i dobrote, obrazo-
van, filozofskih pogleda. Njegova ostroumnost izazivala ј е divljenje. U postizavanju svojih ci-
ljeva nije mu bilo ravn.og. Ukratko Ь о ј е oda br.an.a licnost<< (Dilaver-zade, isto, 47).
Vasif о njemu kaze ovako: »Dareiljiv, plemenit i divnog drianj•a. U njegovim ocima
zlato ni:je Ь vrednije od zemlje. Gdje god ј е sluzbovao, rijetko se kada dogodilo da ј е koga
siromaha ogloblo. Na1protiv, cesto se dogadalo da Ь Ь р а i vezirima, Z9-plijenio pune
kese zlata i podijelio siromasnima. Bio ј е od onih koji se drze izreke: »Bolje ј е da se imetak
oduzme samo jednom bogatasu, nego da se oglobl stotinu siromaha<<. Dogadalo se da ј е i smrcu
kaznjavao. Т о ј е narocito vrijedilo za njegovu pratnju i podredene, kojima ј е inace ukazivao
Treba spomenuti da ј е Ali-pasa Ь о i ucen covjek. Pored svojih drzavnickih
poslova bavio se i knjizevnim radom. Pjevao ј е litcrarno vrijedne gazcle vccinom
religioznog sadrzaja. Malo se, н н pjesama ё а izgleda da
ih nije mnogo ni Ь Jednu takvu pjesmu od 7 dvostiha Ь ј е i Vasif.
170
)
К а о svoj л pseudonim Ь ю ј е epiteton »Ali« (uzvisen) koji se
istice i na njegovom pecatu.
171
)
() nvom П i н ю gnvore i zapadni kao i savremeni
bosanski izvori. Franjevci su malo koga bosanskog namjesnika pohvalili, н
savremeni franjevacki izvori hva1e н razboritost i pravednost. Lasvanin о
н kaze ovako: »Covik н i н vojnicki zanat н i kripak i р о narod
do.bar«.
172
) Ovakva о с ј е н а Lasvanina, koji ј е Ь о vise sklon da dadne strog н nego
da ga hvali, najbolje karakterise н kao covjeka, drzavnika i vojnika.
Ali-pasino vezirovanje н Bosni, njegovi н i н narocito н 1737
godlni naSli н snaznog odraza 't u savremenoj kakav primjer rijetko
nalazimo kod ostalih namjesnika cijelog turskog perio·da. Т а cinjenilca н
govori о vaznosti tih dogadaja i velicini Ali-pasinih н za н bosanskih
granica. Pored Nov1janina koji ј е kako smo vidjeli, opisao njegove ratne н
н o·dbrani Bosne, bilo ј е i н pisaca koji н svoje knjizevne tvorevine posvetili
Ali-pasi. О р с а radost dos1a ј е do izrazaja i н mnogim hvalospjevima od kojih neke
н i н vrijednost.
173
)
и и ali kod narocitih и i krv ј е prolijevao ... Ukratko, njegov ejalet ј е blo
snazan, а neprijatelja ј е и slavno ю Slava i dobar glas njegove vladavtne и и
svijet. Nije т и и to vrijeme Ь ravna. Bio ј е vjest i literarnim sastavima. Pisao ј е gazele
i hvalospjeve od Ш vrijednosti« (Tarih, 13•6).
Ismail и govori о svojstvima .svoga о с а ovako: »Poznat р о svom и i plemeni-
tim svojstvima, и inteligenciji i и slican Aviceni i и rijedak р о svojoj ple-
menitosti i hrabrosti, и za sve koji pomoc traze, о Ь ј и Ь ј е kod nizih i v1sih, visoko obra-
zovan, и kali'grafiji pra•vi и и pjesni!k r.aznih i Ь и
Emin, tsto, 2015).
170
) Vasif, isto, 137.
171
) Ali-pasin pecat ;J;otjece iz 1722 godine kada ј е prvi р и а postao pokrajmski namjesnik
i to и Adani, а и Ь g.a ј е и kasnije sve do svoje smrti. (Up. I. Н и ш
Belleten, Ankara, 1949, sayi 16, 513). Na и ј е kako se vidi, ispisan slijedeci tekst:
Ј ј џ Prevod glasi:
Ј Ј Ј
В о е   T.ako ti miljenika gospod.ara vjecnog.a
(tvoga miljenika и nek.a ј е visok po-
lozaj Alijin<< 1135 (1722).
N.a pendzi koj.a и rpec.at stoji redovito na desnoj margini Ali-p.asinih pisama svud.a ј е
citljivo napisano: Ј   Jl Ј • (= Alija, namjesnik Bosne).
172
) Lasvanin, isto, 129.
173
) и hv.alospjeva nastalih povodom Ali-pa8ine pobjede pod Banjom и
kom, и и jos neke od njih koji nisu vezani za taj dogad.aj kao i dva djela и prozi po-
svecena Ali-pasi:
1) Prvi poznati hvalospjev о Ali-pasi и Bosni 51pjevao ј е и sarajevski ka,dij.a и
min-zade Ahmed Љ U vezi nastanka ove pjesme Kadic Щ и и
Ali-pasa ј е godine 1149 (1736/7) dosao iz Travnik.a и Sarajevo i и sa svojom svitom boravio
nekoliko dana. Neke и Sar.ajlije nisu т и tom prilikom ukazali dovoljno gostoprimstva i
pocasti, р а ј е Ali-p.asa р о povratku и г г d.a se dopreme i zatvore. K.ako se na-
rod L\ и и toj stvari obracao kadiji, to ј е ovaj otisao licno и Travnik da intervenise.
Bosanski namjesnik Hekim-oglu Ali-p,_a_s_a __________ 1_7_7
Iz svega proizlazi da ј е Ali-pasa svoj и postigao zahvaljujuci prV'enstveno
svojim vojnickim sposobno.stima. On ј е bez и Ь о sposoban vojskovoda. Zbog
toga ј е Ь о и и na sve strane imperije gdje god se postavljalo pitanje odbrane,
Ь odbrane granica od vajnskog neprijatelja, Ь и р о Ь и а и zemlji.
Posve ј е medutim, и sto и vladajuci krugovi и и postepenog
raspadanja и imperije protezirali licnosti ko}e и se isticale na Ь kojem
р о ј и djelatnosti и javnom zivotu i s vremena na vrijeme povjeravali im i n.ajvisi
polozaj и drzavnoj и Tako ј е Ali-pasa kao и ratnik tri р и dolazio
na polozaj velikog vezira, ali se и ovoj и nije ni jednom narocito istakao,
kao sto se и mirnoj situ.aciji i kao namjesnik teze snalazio. Т о se najbolje vidjelo
za vrijeme njegova и i treceg namjesnistva и Bosni kada ј е izazvao г sebe
SV'e narodne slojeve i о Ь а р н tek nekoliko mjeseci р о svome и Ь о pre-
mjesten.
*
*
*
Zaduzblne. Ranije ј е и da ј е Ali-pasa и Tebrizu kao и
(1726-1728 i 1731) sagradio и i medresu. Medutim, znacajnije и njegove
и koje Ј е ostavio и и U vremenu kada ј е prvi put Ь о \'eliki
vezir, sagradio ј е и evropskom и Carigrada и dzamiju koja sada nosi
njegovo ime. U stva>ri, na и danasnje dzamije stajala ј е prije manja dz.amija
ili, bolje, mesdzid od п grade о ј и ј е Ali-pasa sagradio dok ј е Ь о pokrajinski
n.amjesnik. Cim ј е dosao na polozaj velikog vezira 1732, zapoceo ј е na istom и
da podize novu veliku и od kamena cija ј е gradnja zavrsena 1734. Ali-pasa
Tada ј е Ali-pasi predao pjesmu o·d 23 dvostiha u kojoj ga slavi i ujedno moli da pusti zatvo-
rene Sarajlije. Ali-1pasa ј е pustio zat.vorenike, ali mu se ta intervencija od kadije nije svidjela,
р а ga ј е slijedece godine smijenio s polozaja. Kako smo vidjeli (bilj, 115), slijedece godine
Ь ј е blo ka1dija u Brusi. Pjesma pocinje ov.ako: - ..... .vl>-U С Ј ..r. • ..;.;, Ј Ј
А Ј Ј Ј ..;L..ail ,) ... .:> (Kadic, isto, 2>30).
2) Godine 1738 Љ ј е ponovo kadija u Sarajevu i opet ј е autor duze lite1·arno
vrijedne pohvalnke u kojoj slavi Ali-pasu veli cajuci i nabrajajuci sve njegove dotadanje
uspjehe. Pjesma sadrzi 52 dvostiha, а prvi glasi: - у Ј :; .f 1 Ј
15
,
А Ј ->.JI). ul.-.; jff ->.: (Kadic, isto, 136-137).
Poterbno ј е jos spomenuti dva djela na ы jeziku koja su u to vrijeme nastala u
Bosni, а posvecena su Ali->paiH:
4) •   od Mustafe Ь Muhameda Akhisarije (Pruscaka), napisano 1737
(1150). Dje1o ј е seriatsko-pravnog sadrzaja, а podijeljeno ј е u 22 poglaiVlj.a. U uvodu ,autor
slavi Ali-pasu i posvecuje mu djelo. Nije stampano. Jedan primjerak se nalazi u GH Ь Ь
(R. 25017).
5) ...::l.:JI А od О s m а n Ь I Ь r а h i m а (Bosnjak·a). Djelo ј е iz podrucja islamske
г Posveceno ј е takoder Ali-pasi. Nije stampano.
Basagic (Znameniti Hrvati Bosnjaci i Hercegovci u turskoj carevini, Zagreb, 1931, str. 9)
navodi da ј е jos neki Ali-efendija (sejh) svoje djelo :i.Jl:.; ...;1.:.. , • Ј џ posvctio
Ali-pasi. Medutim, iz rukopis.a na koji upucuje Ba8agic, takva se posveta ne vidi. Т а ј rukopis
se nalazi u Orijentalnom institutu (br. 738 Т а sastoji se od dvije risale, od kojih ј е jedna
pod gornjim imenom. Na karju, istina, ima nekoliko zabiljezaka о Ali-pasi pisanih drugom ru-
kom, ali ovo ne ulazi н samo djelo, niti ima rijeci о posveti. Od Bas.agiCa ј е to isto prenio
i м Handzic (N. d. 32).
12 - P1·ilozi za orijentalnu filologiju
178 Adem HandZic
ј е 23 decembra iste go·dine licno otvorio и otvorenja. Dzamiji ј е dao ime
»;_,:.!\ c::l:-« dzamija).
174
)
Porred dzamije na1azi se i zgrada Ь о ј и ј е Ali-pasa osno·vao iste
godine (1732), а zove se takoder njegovim imenom. Pri и и Ь ј е
brojila 946 knjiga.
175
) Uz Ь и sa,gradio ј е i и и а и dZamije
i и
U neposrednoj b1izini Ь i cesme jos za zivota sagradio ј е ю
и natkriveno и u koje ј е iz и prenesen. Na ю strani
и iznad vrata stoji danas ovaj natpis:
с
  1 Ј 1 Ј
а znaci: Т и Ь е Gazi Ali-pasino neka bude na njega и
А н с е ј е Fatihe neka razveseli и и и и
и natpis zapravo sadrzi cetiri reda. Ali, kako ј е ovo и vezano
s turbetom Abda1 Ј а и Ь а to se prvi i и odnosi na и а treci i cetvrti na
Abdal Ј а и Ь а
Potomci. Nigdje se ne spominje koliko ј е potomaka ostavio Ali-pasa. Poznat
ј е njegov sin, о kome smo vec и I s m а i 1 Z i ј а и d i n-b е g koji ј е Ь о
и с е i п Obrazovanje ј е stekao u и gdje ј е 1734 imenovan
ris,om i predavao na medresama »Mesih-pasi« i »Sulejmaniji«, а kasnije ј е u ovom
svojstvu и i и Smirni. Godine 1749 imenovan ј е kadijor:n и и Tokom и
Ь Ь ј е rang kadije Meke, Carigrada i konacno rang vrhovnog anado1-
skog kadije (kazaskera).
и ј е и vidno mjesto i и savermenoj turskoj knjizevnosti. Poznat
ј е kao pjesnik mnogih g,aze1a. Njegov ј е knjizevni pseudonim »Diyai« (svijetli). Sa-
и se i neko1iko 1iterarnih sastava Љ и Njegova knj-iZevria
dje1atnostnije osta1a ogranicena, и samo na Џ On ј е napisao Ј dva
istoriska dje1a i to: »._.li C:L;.J«, kronika koja и period od 30 godina (1727-
1757) i » .. Ј -.Jt..li c..Jih_.« и kojem ј е prikazao zivotopis svoga о с а Ali-pase,
kako smo to ranije spomenuli.
176
)
Kako se vidi, Zijaudin se istakao i svojim po1ozajem и и Ь i dje1ovanjem
na knjizevnom р о ј и Umro ј е 18 VIII 1765 (29 safera 1179) и и i pokopan
kraj и svoga о с а


Spominje se jos G а 1 i Ь Ь е g, и sin Ali-pasin. Vasif ga spominje kao
Ь mirahora и navodeci da ј е Ь prvi donio porodici и vijest
kad т и ј е otac Ь о pomilovan. Т о ј е bilo 1755 kada ј е Ali-pasa, nakqn sv9g ·treceg
progonstva и и Ь о pomilovan i и imenovan namjesnikom u и
О и Ali-pasinim potomcima nema spomena.
174) ; о • Ь Ј ... \ J:lr
175) \ •• i ..u':" • \ .. i \ '; ь :i.:-_, .. 11 '-:""'1;\ t:. ;1:   у
176
) Up. Babinger, isto, З О О
177
) Ь isto, 208-209.
З namjesnrk Hekim-oglu Ali-pa8a
 
179
RESUME
LE GOUVERNEUR DE BOSNIE HEKIM-OGLU ALI-PACHA
L'auteur presente, dans cette etude, а la: bruse de la litterature et du materiel
archival pas encore publie, l'epoque, l'activite et la figure du gouverneur de Bos.nie
н AJi .. Pacha, qui, au moment de la decadence du pouvori.r turc en Euro-
pe (la premiere moitie du XVIIIe siecle) se montra grand general et defenseur de
ђ C'etait en meme temps, un des щ probes т qui venus
en Bosnie pendant tout le temps du regime turc.
П nacquit а ю en 1689; р а п т е dans la jeu:nesse au palais im-
perial, il servit successivement ·comme gouverneur dans 1es differentes provinces de
l'empire. П se ·couvrit de gloire dans la guerre de Perse (1730) et devint, en 1732,
grand-vizir et s'y maintint jusqu'a 1735. Au printemps de l'annee suivante il fut
ю .gouverner d•e Bosnie ou il г une situation des plus difficiles: la po-
pulation etait decime par de guerres frequentes et pa1r la part:i!cipation des Bosni-
ens atUX guerres de l'empi.re, tout cela aggrave par des epidemies, surtout la peste.
Ainsi la caracteri1stique principale de l'epoque њ les desordres interieurs causes
par la surcharge des б et par des ш des insurges (»hajduci«).
En juillet l'Autriche viola, ш е fa<;on unilaterale, е traite de paix de Poza-
reva'c de 1718 en a'itaquant la Bosnie sur· quatre fronts. Ali-Pa:cha se montra dans
la circonstance un organisalteur r:apide et habile: sa'ns attendre ni a:i!de ni autorisa-
tion de Constantinople, il conduisit par sa propre initiative les Bosruens contre les
armees н d:e Ь е а н с о р plus superieu.res en :nombre. Dans la celebre Ь а
а Ш е de Banjaluka il battit le general au trichien, le pri·nce de Н
Cette defaite, а laquelle les Autrichiens ne s'attenda±ent guere, eut des ·consequen-
ces fatales pour la campagne ulterieure de l'Autrkhe, en demoralisant les armees
atitrichiennes н г des echecs sur quelques autres fronts ·de Bosnie, de
meme que sur celui de Serble. L'Autriche perdit la gu·erre et dut conclure la Paix
de Belgrade de 1739, si peu Ь pour elle. C'est pour cela que Ali'-Pacha
eut des plus г merites pour а defense des frontieres de Bosnie, е qui a:jouma
l'occupatton de la Bosnie par l'Autriche pour un siecle et demi.
Le regne d'Ali-Pacha eut un Ь dans les г contemporaines en
Bosnie. Un contemporarun, Omer-effendi, le Kadi de Bosanski Novi, fit la description
de la catmpagne d'Ali-Pacha dans un ouvrage turc intitule »Les Annales de la pro-
vince de Bosnie au temps de Hekim-Oglu Ali:-Pacha,«. П у eut plusieurs ш н
lui consacrerent leurs oeuvres; quelques poetes celebrerent aussi son »vizirat«, ses
carnpagnes et ses victoires.
Ali-Pacha etait envoye parto,ut ou il fallait restaurer l'ordre ou l'autorite du
pouvoir ottoman. C'est pour cela qu'il fut envoye en Egypte, en 1740, pour suppri-
mer la revolte des begs »mamelouks«. En 1742, il devint pour la seconde fois grand-
vizir, mais une annee et demie plus tard, il fut destitue et exile sur l'ile de Lesbos. En
1745 il vient de nouveau en Bosnie comme g:ouverneur, mais cette f·ois il ne trouva
pas, aupres de la classe feodale de Bosnie, loe meme accueil comme c'etait la pre-
miere fois. Comme il devait imposer au peuple (par l'ordre de Constantinople) de
graves contri:butions, il vit eclater des de.sordres graves qui le forcerent а quitter le
12*
180 Adem Handzic
-------------------------------
pays au bout de six mois. Pour la troisieme fois il fut nomme gouverneur de Bosnie
en 1747, mais le mecontentement et les desordres qu"il у trouva le forcerent а
quitter le pays au printemps de 1748 pour se rendre а Trikala.
П devint grand-vizir pour la troisieme fois (pourtant seulement pour deux
mois) en 1755: il fut donc trois fois grand-vizir et tro,is fois gouverneur de Bosnie.
П etait un homme d'etat aussi hablle comme il fut un grand soJdat, et il etait
respecte en Turquie et en Europe р а т ses contemporains, Ь qu'il soit tombe par-
fois en disgrace et se trouve meme en л de perdre la vie. п etait severe et
courageux mais genereux. П s'occupait de lettres et composait des poesies.
Comme gouverneur ii Tebris il у fait construire une mosquee et une »me-
dressa«. А Constantinople, comme г il eleva une mosquee, une fontaine,
une »tekia« et fonda une Ь Il mourut а 70 ans а Koutahia en 1758. Son
corps fut transporte а Constantinople pour etre enseveli au mauso·lee (Tourbe) pres
de la mosquee. Son fils Ismael Ziyauddine etait un erudit s'occupant de littera-
ture: il composa une Ь de son pere.
  ш de cette etude essaie   т une periode determinee de l'histoire
de Bosni.e, interessante aussi d'un point de vue de l'histoire des peuples yougosla-
ves en general.
OMER MUSIC
MINHAGU-N-NIZAM FI DINI-L-ISLAM
od Muhameda Prozorca
Znaci opa,danja turske р е п з е jasno se zapazaju vec sredinom XVI vijeka,
а potkraj toga vijeka oni su sve jasniji, te su ponukali neke mislioce turske i.mpe-
rije da i oni sa svoje strane svojim spisima ukazu na uzroke i znakove te slabosti.
Oni pokusavaju utkati п а odgovorne ljude da se uzroci Ь drzave otklone.
Tako ј е nastalo nekoliko znacajnih djela о drzavi i drustvu u osmanskoj knjizevno-
sti pisanih na arapskom i turskom jeziku.
1
) Prvo takvo djelo napisao ј е potkra] XVI
vijeka Hasan Kafi Akhisari н 951/1544 umro 1025/1616) pod naslovom
Ј iu;.; Ј р Ј (Temeljne mudrosti о uredenju svijeta). U njemu ј е pisac vrlo
ostroumno i razborito izlozio ovo pitanje polazeci sa stariovista islamske etike.
2
)
Mnogo znacajnije mjesto zauzima u ovoj dosta ш grani turske knjizev-
nosti spis Ь Koci-bega savjetnika i intimusa sultana Murata IV i Љ I.
1
) Naglo teritorijalno sirenje islamske drzave 11 I i Џ н р о Н ј е н zahtjevalo
ю novih piopisa о drzavnom н н Prve propise о prihodima i rashodima drzave
donio ј е halifa Omer Ь el-Hattab 20· grordine р о Н (641) pod п >>divan« prema н kod
п Kasnije, razvojem drzavne н i admin1stracije, ovaj Omerov divan s·e prosirio
novim divanima о н i dzizji, о izdrzavanju vojske, iz kojih н se pors·ebno izdvajali divani
о zemljisnom po·sjedu, о rudnicima, н vojske s rasporedom i prihodima, о њ utvr-
denjima i н Posebni divan ј е donesen za drzavnu administraciju ( \:...i;J\ Ј )' ). Omer
ј е takoder ustanovio i drzavnu Ь н ( jlt\ (Dz. Zejdan, ';;\ t;); К 1902,
I svezak, strana 85-87).
Dz. Zejdan 11 svom djelu Ј Ј '-:"1;\ i::Ji"" Kairo, 1922, sv. П str. 233 i sv. III, str. 258
--2(I0 i 340') navodi 19 djela raznih pisraca na arapskom jeziku о drzavnoj upravi (>;\..1 ':/1 Ј :1.-l:-! )
Od 'ovih djela н najpoznatija: od islamskog filozofa Farablje н 339/950) koje
ј е izda:o 11 Bejrutu orijentalista Sejho 1902 g, i od М н 45>0/1058).
Ь Celebl _,;.};,]\ sv. П str. 38 i 6-03) donosi iz podrucja о drzavn:oj н sli-
jedeca djela: od Ь Tejmije :1.:>- )! Ј <5\)\ r_)\""'\ ј Ј koje ј е п na zahtjev
sultana Selima prevedeno na turski i od Gazalije na perzijskom н .!.! Ш prevedeno
na .arapksi jezik pod imenom _,ltl Jii.) ј .!.!   •
2
) О Н а а п Kafiji koji pretstavlj.a н р о ј а н 11 н н Bosne
svoga vremena i о njegovim djelima od kojih su neka prevedena na nas jezik i neke evropske
jez1ke v;idi: Franz Bablnger, Die Geschichtschreiber der Osmanen und ihre Werke, S. 144, Leip-
19.27; Basagic, Bosnjaci i Hercegovci u ю knjizevnosti, str. 52-59, Sarajevo, 1912;
)V!ehmed Н а щ Щ с   щ ц ц щ str. )'06,


182 Omer Mu8ic
Un ј е u obliku ш ukazivao svojim gospodarima na mnoge slabosti u onovre-
menom stanju i uredenju osmanske imperije. Iz njegovih pisama izbljaju na mo-
mente vrlo duboke misli recene .suvise smjelo i otvoreno i onda kada nisu ni malo
povoljne za njegove gospodare. Ovaj odlicni poznavalac cjelokupnog drzavnog i
drustvenog zivota osmanske imperije sa nemilosrdnom iskrenoscu iznosi uzroke
opadanja osmanske imperije i vidi glavni uzrok ruSilackog propadanja u napusta-
nju i nepostivanju drzavnih zakona te vidi jedini izlaz u o·zivljavanju starih insti-
tucija i1z vremena napredovanja carstva tj. u vracanju na staro.
3
)
U radu р о istim pitanjima isticu se jos Ha:dZi Н а Ш а Husejn Hezarfen
5
) i
drugi manje Ш vise poznati pisci.
6
)
Mi zelimo da u slijedecim recima prikazemo dje1o jednog manje poznatog
pisca Bosnjaka ( ) Muhameda Prozovca koje dosa·da u ovoj grani osmanske
knjizevnosti nije Ы о potpunije prikazano i dovoljno poznato.
7
) Samo ј е Mehmed
Handzic prvi svratio paznju na ovog pis·ca .spomenuvsi hjegovo ime te naslov i posve
kratki sadrzaj njegova djela.
7
")
О zivotu i radu ovog pisca mozemo kazati vrlo malo i to samo na osnovu nje-
govog vlastitog djela koje ј е predmet ovoga rada. Iz toga djela se vidi da se ј е nje-
gov autor zvao Muhamed Prozorac, sto upucuje da ј е ro·dom iz PI1ozora, male ka-
sabe na Rami u Bosni. Dalje se vidi da ј е р с zanimanju Ы о muftija i kadija
te da ј е ovo svoje dJelo napisao 1216/1802 vjerojatno u punoj muzevnoj dobl i pl'edao
3
) О Koci-begu vkli F. Ь navedeno dj·elo, str. 184 i К щ В е у Rtsalesi, Ali: Kemali
Aksiit, Istanbul, 1939.
4
) F. Babinger, navedeno djelo, str. 201.
5
) F. Babinger, ю dj·elo, str. 2310.
6
) Pored spomenutih pisac.a jos jedan nas covjek sejh Ali iz Prusca napisao ј е jedan manji
spis namijenjen caru, emirima i kadijama ...;!\; Jl..::.. , Ј 4iil .. а ff
.. ) na • ь jeziku looje ј е prev·eo na turski jezik citirajuci mjestimicno perzijskog
pjesnika Sadiju. Za ovog sejha Aliju BaSagic kaz•e da ј е vjerovatno iz Prusca i da ј е umro 1160/
1747 g.(Bas.agic, Znameniti Hrvati Bosnjaci i Hercegovci и Turskoj г str. 9, Sarajevo,
1931). U ovom spisu 8ejh Ali trazi od emira i kadija da р г е а raji budu pravedni, da prema
svakome jednako postupaju, da ne proteziraju nikoga radi ugleda i imetka, da o,siguravaju
saobracaj, da dijele pomoe siromasima i Ь da г nasilje, da bespravno n•e
Llzimaju tudi imetak, da kaznjavaju za nemoral, pijaneev.anje, kradu i razbojnistvo, da u ka-
znjavanju ne 'POkazuju obazriV'Ost ni prema kome. Narocito preporucuje sultanu i odgo·vornim
ljudima da kontroliSu rad kadija i upravnih sluzbenika. Ovaj spis sejh Alije prepisao ј е u jednoj
medzmui Sulejman sin Ibrahima u Gornjem Vakufu 1205/1791 godin·e (Orijentalni institut u Sa-
rajevu, А Turcka br. 738).
7
) Medzmua ima 155 п listova .od cega 86 и djelo Muhamed efendije
prepisa:no 1226/1811 g. Iza ovoga djela и и se nalazi jos: pismo na arapskom jeziku od
Muhameda muftije u Akhisaru (Prusac) г iz Oboraca (Travnik) Ь muftiji Akhi-
г и kojem Muhamed muftija polemickim tonom odgovara Ibrahimu и na nje-
gove »iftire« kada ј е ovaj narodu г predavanje (nasihat и dzamiji). Pismo ј е bez datuma,
Za tim su dva djelta na turskom jeziku о narodnom ё i и i jedno na ю
jeziku о п dovama bez oznake ё i datuma. Na za·dnjem listu ј е popis knjigq
];>ez oznake posjednika .. Medzmua se nalazi u Orijentalnom и broj

а м  

ц r?C! muslimana,

str. 1'07,
Ы fi d'ini-1-islam 183
ga sultanu Selimu П Р i njegovom sejhul-iJSlamu Omer Hulusiju.
0
) Т о ј е sve sto mo-
zeino kazati о autoru ovog djela.
Svoje djelo pisac ј е nazvao i:>\ .. )1\ V,_.) Ј r\1.:11 (..ty:. i podijeiio ga na uvod, tri
poglavlja i zaglavak. Predgovor ovog djela glasi:
""'- ""' '
Ј ( ___ ј
U,. Ј .. \ Ј ј i.SXi\ Ј џ \l i.S..i\1 Ј
1 i.S..i.J\ Ј Ј i)t.:J\) Ј о а J->-I....A:-! Ј o\Jf: ')) •;;.
:s _,:_ ... ($0 А ) Ј i.S) \ 1 Н \; ) lr ј o:,..iJ 1 џ .. )
Ј И .. Ј <
12
il_, .. l .. ј 1 Ct Ј Cr- ... il..:> Ј .,.,\..: .... 1 .. 11 i.S)JJJ_;;II
.. Ј J .. "!l .:...:> UA 1 )t ... ') 1 ")t) 1 i \t:, Ј Н :; '-:"' }-1 ( 13 1 ј 1 ( \;.
1 }; i.Sill ..:..t;_,; о

Ь Jt...i ј а 1 r-;1 ..... :,) и r')

Ј б o:,il\) i):fl o:,iil t: 1 Jl .. i џ Ј .. Ј ..

Ј ..:.,1_,_!1
н •, 1 н • ' .. ! ,..-:
0
'/' \ \ • •\ • \ 1 • •'(\ (181 •11 Ј н .1"
i.S ._,\) Ј А Ј i.-1;. UA li.J \ .;:.. .. l ... t \1 lj )t ('")'....) Ј ... ;: ._, ._r,_..\1 I..J Ј ) .
1 Џ Ј rzJI..\=4-- .JI Ј (_)t; i.S н p:.l o:,;l..\!i Ј .>_,iJI .... _, i.S)} н
8
) Selim III, sin Mu.stafe III, pro-gl.asen ј е sultanom poslije smrti svo.g.a stric.a Abdul-Ha-
mida I 1203/1789 g. Da Ь poljulj.a:ne temelje dr zave i spasio od daljeg propadanja n.a-
stojao ј е sprovesti izvjesne refu.rme (nizami-dz edid). Svrgnut ј е s т 1222/1807 а po-
Ь 1223/180'8 g. Za vrijeme svoje vl.adavine napr.avto ј е mnogo zgr.ad.a za potrebe novo-
uspostavljene regularne vojske (S .. Sami, Kamus al-a<lam, sv. IV, Carigrad, 1311).
9
) Sejhul islam Hadzi Omer и efendija ј е roden 1140/1727. Prvi put ј е imenovan
sejhul islamom 1215/1810(), Poslije tri godine ј е svrgnut i ponovo- imenovan 1222/1807 g. i zbog
buna i nemira dao ostavku. Umro ј е 1227/1812" g. Bio ј е cestit i skroman. <-sN.._.l:JL .. Ј Ca-
rigrad, 1334, str. 565).
а Ovdje ј е ispustena rijec Ј sto n.a н mjestima nije ucinjeno.
10
) Kuran, VII/42.
11
) U tekstu  
12
) U н 1" 1 _,>-
13) U tekstu ј •
14
) Kur.an, III/HO
15
) Kur.an,VI/79
16
) U tekstu ј ј
17
) Kur.an, XVI/128
18
) U tekstu
19
) Kuran, Э
о U ч м
184 Omer Music
.;\.sl _,1 Ј е Ј JS' )t..,:l_. "-;1\Y.I 1 Ј е Ј "-;11,.,..;11 J.l

А Џ Ј
)t;,...i 1

Џ JUt J.l ).)\:1!.

с Ј о с
J),.,k) .. Jl Cl<j А   i J.l 1

  JLtl
jt;: ... l J.l .,.,. .. Ј е Ј с 1

U\JI ј <
25
"-;1\r\1 Ј Jl )" о
Ј

J.l Ј 1 А )S(:il )lfi

il .. Ј 1 ј  
)-.. \ 1 Ј c,.Nt J"l;- Ј Ј Y...f"' cl!L. Ј
.. ,..1 Ј Ј r-1   (
30
.,;\kLH 0'. .. :.JI ,.,,.) г

Ј ...
... Ј Ј   с Ј 1 А d).) i)t"l

С Ј
"-;;I.J-:1 Ј Ј с ... :/)) )f .. Ј е 1 ... ::L-1) .... <tll Ј
J.t ... ) ::.,,.,<;t 1 o)..G) d:1; t .. Ј ь А c, .. l ё
а Ј Ј Я Ј Ј Л c,l Ј

Ј 1 с JSJ"
ч Ј Ј .. ..11 Џ Ј с 1 Jl-tl lf\_ ... 1 o!.il .:..,.:"" с • с Ј . CJI _,
1 Jt) J_;)t

Ј Э c::_\t:.. ", Ј "-;;J"u Ј  
р J.l \,.;t
OV1o- ј е knjiga » U u t s t v о u r е d е n ј u d r z v е n а о s n о v u I s l а
т а
U ime boga opceg dobrocinitelja milostivog!
Hvala bogu koji nas ј е uputi,o na ono sto on voli i cime ј е zadovoljan, jer mi
ne blli upuceni da nas bo1g nije uputio, i koji nam ј е naredio da, n:a ю za-
kona koji ј е izraz njegove volje, (njegovu uputu) naredbom Ш silom
21
) U tekstu ..
22
) U tekstu \ Ј а а
·
23
) U tekstu _.:::,l .. .t 1 l.J. 1
24
) U tekstu ',.....,,_ treba ',...J..t Ш Ј u zna<:enju ,V""l:J
1
'[•.,... (Vidi: Dr С Р Caspari's
Arablsche Grammatik,5 Aufl. bearb. von М Ш Halle а S. 1877, str. 302, 3'03, § 448, 1 i 2).
25
) U tekstu Ј
26
) U tekstu
27
) U tekstu \.
28
) U tekstu ..::, Ј ,
2
9) Kuran, XVI/90
311
) ю v lj eno Й
31
) U tekstu ;;Jij')t
32
) Utekstu Ј

Н џ Ј
Minhiigu-n-niziim fi dini-1-isliim 185
onima koji ј е izbjegavaju i ne slijede ј е Neka ј е spas i pozdrav nasem poslaniiku
Muhamedu, kojeg ј е on odabrao, i л ucenim ljudima koji se klone od
onoga sto ј е bog zabranio.
Siromasni bozji sluga Prozorac Bosanac Muhamed muftija i kadija- pomo-
gao ga bo'g u svemu za sto trazi ю pomoc а sacuvao ga od onoga sto с е ga
osramotiti- kaze:
Posto sam se ю u toku mnogih hidzrets:kih godina, о slabostima nase
vojske u ratu s nevjernkima i pogreskama u poretku islamske drzave u prakticnom
i Ш pogledu i da se vojska ne boji da с е od Љ starjesina Ь egzem-
plarno kaznjena   а bog ј е rekao: »Vi ste najbolji narod«) obratio sam se jednog
dana onome koji ј е u svojoj mudrosti stvorio nebesa i zemlju i tada mi padose na um
njegove rijeci: »Zaista ј е bog s onima koji su bogobojazni i s onima koji cine dobro-
cinstva«. Zatim se sjetih njegovih rijeci: О pravovjerni, ako budete bogobojazni
On С е vam pomoci« р а Spoznah da ј е SVe to zbog toga sto im nedostaje bog()bojaZilOSt,
а samo ј е bogo,bojaznost uslov pobjede lj udi i spas na о Ь а svijeta nakon smrti.
Stoga sam odluCio da napisem kratko (djelo) koje с е Ь u ovom pogledu od
koristi, koje с е zadovoljiti dovoljno pametne i izvesti .na pravi put. Podijelo sam ga
na tri poglavlja- od kojih svako na pocetku sadrzi р о jedan ili vise stavova iz Kur.-
ana - а svako poglavlje na nekoliko otsj eka. Kada se upamte ti stavovi, odmah с е
se zapaziti osnovna pitanja.   Т о ј е ucinjeno) radi lakseg pamcenja i izvodenja ze-
ljenih zakljucaka da Ь se time svako lkoristio.
Kako su me medutim promjene vremena i н sudbine usljed ш
vanja nereda i pljuska nesreca prisilili na seobu iz mjesta u mjesto i omeli, ш
mogao .napisati ovo (djelo) za onog u cijem se hladu pravde i dobroc.in:stva svijet skla-
nja, cuvara islamskih pokrajina, onoga koji razvijanjem bajraka brise tragove ne-
vjerstva i odmetnistva, vrhovnog upravni,ka dalekih pokrajina, legitimnog gospo-
dara prijestolja hilafeta, onoga koji se tr.udi da razapne cadore sigurnosti i povje-
renja, onoga koji se pridrzava rijeci ш »zaista bog nareduje pravdu i dobro-
Cinstvo«, - to ј е sultan, potomak sultana, gazija Selim-han, sin Mustafe-hana, sina
Ahmeda-hana- neka Ь zastave njegove .drzave Ь ovjencane bozjom pomocu i
vjecne а njegova velicina stalno podrzavana i produzavana, u ime njegovog poslani
ka Muhameda vjernog i njegove cijele porodiJce i Љ drugova.
Iako ј е moja sprema malena а oruda moga zanata skromna napisao sam ovo
(djelo) na spomenuti nacin i rasporedio ga na uvod, tri poglavlja i zaglavak - tako
da Ь ю Ь Ш ppvezani - kako Ь ono Ь sredstvo popjede nad svim ne-
prijateljima i od pomoci vla·darima i zapovjednicima, upustvo onom koji tez·ipravom
putu i pomoc siromasima i slablma. Obzirom n:a to da ovo dje1G sadrzi - iako ј е
maleno obimom- osnove dogmatike i propise prakse i pravosuda, ipak ј е ono ve-
liko svojim sadrzajem za sve muslimane i nazvao sa'm ga »Uputstvo za uredenje dr-
zave na osnovu Islama«. Samo ј е bog onaj koji upucuje na pravi put i samo se na
njega moze osloniti. Boze, ucini ovo djelo kori!snim do Sudnjeg dana!
Pisac ј е neposredno iza predgovora doni<O sadrzaj dje1a koji se sastoji od:
а uvoda о funkciji ljudske volje,
Ь prvog poglavlja о islamskom vjerovanju podijeljenog ila sest otsjeka,
с drugog poglavlja q щ щ џ podijeljenog na devet
otsjeka,
186 Omer Music
d) treceg poglavlja о prav.ednosti s tri otsjeka i
е zaglava'k о uredenju drzave.
U uvodu (str. 4 do 13 rukopisa) govori о slobodnoj ljudskoj volji i odgovorno-
sti za djela ucinjena s и te dijtli и djela prema namjeni i и и
( r'J'""- •.:i.. >. Narocito и и р о Ь и е na djela prije izvrsenja
i nabraja и stanja ljudi prema kojima se и djela. Svoja izlaganja
и и citatima iz и i hadisa.
U prvom и (rkp. str. 13-31) pisa<: и islamsko vjerovanje i dijeli
ga na sest dijelova: о и u boga, andele, svete knjige, vjerovjesnike, и
dan i Ь и и ove principe islamskog vjerovanja daje ort01doksno islam-
sko ucenje Ј Ј ј Kod и и р о islamskom и ponorvno se
osvrce na pitanje slobodne ljudske volje i и da se vjerovanje u и и i и
ska slobodna volja и ne и и и и и и covjek se ne smije
izlagati ocitoj smrtnoj opasnosti npr. и и ili kod zaraznih bo1esti и niti izbje-
gavati smrt, jer ј е ona odredena svakome. Pri и ovog poglavlja daje defiriicije
»Lrnana«, »islama«, »dina«, »seriata« i »milleta« prema ucenju islamskih apolo-
geticara. I ovdje pisac и и svoja izlaganja Ь citatima iz и i
hadisa.
Drugo poglavlje (rkp. str. 31 do 145) ј е posveceno detaljnom и
bogobojazno,sti ( t.>.,A-:..1\) za о ј и kaze da se sastoji iz и od svega onoga: sto с е
и donijeti и na drugom и Ovo poglavlje ј е podijelionadevetotsjeka:
а t.>_,L:\1, sto znaci da covjek treba otstraniti iz svoje и sva nega-
tivna ( Ј Ј ) а razvijati sva pOtZitivna svojstva ( ii..yo- J\.,...JI ). U negativna и
sevna svojstva и neznanje, strah, pohlepa, skrtost i nasilje. Dalje orpsirno
navo1di и kojim И se и neznanje, st.rah, pohlepa, skrtost i nasilje te
и pojava tih svojstava. Kod pozitivnih dusevnih svojstava na·braja takoder
и onih dusevnih svojstav.a, koje ј е vec prije naveo, govoreci о njihovim
pojavama i и ш Pri kraju ј е p1sac dao Ь pregled citavog sadrzaja ovog
otsjeka.
Ь   t.>_,i.:!l, znaci da se covjek treba k1oniti nepristojna i nedozvoljena go-
vora. Naveo ј е 70 slucajeva od cega se treba kloniti и и а to и nevjerstvo,
laz, ogovaranje, omalovazavanje, proklinj anje, psovka, nepristojnost u izrazima, na-
ricanje, svada, iznosenje svojih ili и tajni, nepristojne price, prosjacenje, po-
dilazenje sagovorniku, zagovaranje nepraV'de, istrazivanje и mana i tajni, govor
na mjestima gdje ј е nepotreban, darvajne ,pogrdnih imena itd.
с Ј t.>_,A.:II, sastoji · se od izbjega vanja svega sto nije potrebno и bez
opravdana razloga npr. и svade, nepristojna govora, pjesme, и
itd.
d) t.>_,L:\1, znaCi da covjek treba izbjegavati nedozvoljen pogled npr. gle-
danje golih pojedinih dijelova и tijela osim и dozvoljenim slucajevima po-
jedinim osobama (lijecenje, porodaj, sudski и itd.), gledanje u и stanove,
и nedozvoljenim djelima itd.
е tS А , sastoji se od izbjega vanja и с е Ь и itd.
Dozvoljeno ј е ublti zivotinju koja и и i1i cini и npr. mrava, и skor-
piju itd, ali :nije dozvoljenQ ih щ Zabranje:na ј е otimacina, prevara,
Minbligu-n-niziim fi dini-1-isliim 187
krada, primanje milostinje ( r.)j ) е potrebe, prisvajanje tudeg imetka itd. Dozvo-
ljen:o ј е uzeti tudi imetak da se Ш od propasti ili krade.
f) 15 а Ј , znwci covjek treba da Ь samo dorz;voljena srestva za izdrza-
vanje. Pisac kaze da nije dozvoljeno Г se imetkom maloljetnika ( ), preko-
mjerno jesti i piti, uzivati ono sto steti zdravlju, pusiti duhan ( (.)1-)'1\ ..:"l.:....l.!l ), upo-
Ь zlatno i Ъ posude, jesti i piti lijevom rukom, hljebom cistiti kasi.ku
pri jelu. Zabranjeno ј е ustegnuti se od jela i pica toliko da Ь o·s:laiblo, obolio Ш
umro, ili ne mogao vrsiti svoje duznost1.
g) r)l! 15.Ji..:J\ , znaci apsolutno г od nemoralnog zivota. г
п treba posvetiti cistoci spolnih organa.
h) Ј ј е ustezanje od posjete mjestima gdje se cini neki grijeh ili
gdje postoji kaJkva opasnost npr. bolest koja prelazi (kuga). Zabranjeno ј е iti nezvan
na gozbu, ulaziti u tude posjede bez dozvole, hodati i sjedati р о grobovima. Naro-
cito treba paziti na prav:a i duznosti nemuslimana ( (.).)) i izbjegavati posjete silni-
cima, emiri1ma naseg vremena i ka1dijama bez potrebe .. 7l,;.;.J l.:..il..j • Ј   Ј Ј Џ Ј
о Ј Ј str. 141). Duznost ј е odazvati se pozivu na vojnu, ici na nauke, otici u po-
sjetu, pomoCi nevoljniku, spasiti covjeka ili imetak od vatre ili poplave, posjetiti

Ь izjaviti im cestitanja ili saucesce itd. Grijeh ј е г povjerenu н
znost i neposluh prema ro.diteljima Ш vlastima, ukoliko to izvrsavanje nije grijeh,
Ш postoji opravdan razlog.
i) .. Т Ј , znaci izbjegavati ostala ruzna djela
koja nisu narocito spomenuta, а toga ј е mnogo - kaze pisac -   Г ples, nepri-
stojno odijevanje, Ь svilenih haljina muskarcima, stanovanje u otetim sta-
novima, neposlusnost prema roditeljima, napustanje porodice, zene, ·djece, roditelja
i ro1dblne koju ј е duzan izdrzava,ti, u.znemiri:vanje poslu.ge i susjeda, sjedenje na
javnim mjestima ili na tudem mjestu, г vjerslkih duznosti, neodaziva-
nje vojnom pozivu, bjekstvo iz borbe, zelena:stvo, skupljanje hrane radi spekulacije
), palenje svijeca na Ь podizanje bogomolja na ю zapustanje
licne cistoce, vracanje, itd.
Trece poglavlje (str. 145 do 166) ј е posvetio pravednosti ( '-II..1..J\) а sastoji
se u ustrajnos.ti na putu istine kloneci se onoga
vednost ј е osnovna vjerska duznost ( ). Ovo
otsjeka:
sto ј е vjerom za<branjeno. Pra-
poglavlje ј е podijeljeno na tri
а pravednost u odnosima izmedu boga i covjeka ( Ј 4. 1.-:; koja se
sastoji od vjerovanja и postojanje boga, kako ј е to o•bjasnjeno u prvom dijelu ovog
djela, izvrsavanju Ь vjerskih duznosti С • Ј 'i.P ·•}.,..), sustezanju od ve-
likih grijeha • t.S"'\..1.\) kojih ima vise od 40 i malih grijeha kojih ima 25. Svi ovi
grijesi su nabrojeni u drugom poglavlju ovog dijela. U ovaj dio pravednosti pisac
stavlja i postovanje tudih prava ( .)\:--11 Ј Ј .. ), te ј е prema tome г otima-
cina, krada, koriScenje tudim imetkom bez do•zvole, unistavanje ljudi ili njihovih
imetaka djelom, krivim svjedocenjem ili ogovaranjem kod vlasti itd.
Ь ispravan odnos C.ovjeka prema se ( ...._u Ј ....::-: koji se temelji na
cuvanju od svega sto do,vodi do propasti. Tu prvenstveno dolazi cuvanje zdravlja
pazeci na џ i pdij-evanje vremenskim   Tre•ba :\{lQntti pre ..
188 Omet· Music
tjeranosti u jelu, picu, Slpavanju, nesanki, kretanju, mirovanju, prilagodavanju vre-
menskim promjenama, veselju i tuzi. U svemu ovome treba blti umjeren. Kod jela
treba paziti da se ne jede previse onoga sto ј е ugodno i dobro, npr. povrca i svega
ю Ь moglo stetiti zdravlju. Treba jesti onda kada se osjeti potveba а tu potrebu
ne treba suzbljati niti se izlagati nepotrebnoj gladi koja moze stetiti т za
varenje. Zatim donosi џ i savjet·e lijecnika ( Ј Ј Ј Tijadika
3
') iz vremena
perzijskog vla.dara Nosirevana. Г kraju ovog dijela donosi poimence hranu koju
treba uzimati, koristi i stete od pojedinih jela, lijecenje bolesti i uljudno ponasanje
pri jelu. Osnovna т ј е hljeb, riza, meso, paradajz, Ь luk, sir, ћ med, ja-
buke, grot:lde, lubenke, smokvte i drugo voce. Ovaj dio ј е а т о с И о posvecen pro-
pisima higijene i cuvanju zdravlja.
с pravedan odnos covjeka prema ostalim ljuodima < Jl..; А ." lc-:;    
koji se temelji na vjernosti, objektivnosti i ustezanju da se ma kome uelni
zlo: djelom, rijecima Ш namjerom. Ali kako ј е nastao medu ljudima nered ( J>l;.;.\) i
seoba u gradove, ima mnogo godina, patrebno ј е objasniti uzroke toga, d.a vladar i
njegovi povjerenici to uklone da Ь se svijet i da jedni prema drugima budu
pra\"edni. Л Ј о ilyl о ј Ј Jl..\tl J.IJ jJ.t:;.:JI  
Ј Ј u--l:JI JL;. S'o)){s"" f (str. 158 rukopisa ... )
Tri su uzroka neredima i seo•bama:
а ignorisanje pra\"de i i:spravne upravea to dolazi od povjeravanja duznosti
onima koji nisu za to ю )yNI А r,.\" .... ) Ј а   Ј Ј
i):J р Ј а е \ftAI J,l (st,r. 159).
Kada sultan zeli povjeriti upravtl na1d podankima nekome treba da izabere
ucena i р о Ъ о п а covjeka. Ј а smatram -'- kaze pi:sac - da ј е uglavnom uzrog cita-
vog nereda i opceg haosa u zemljii medu ljudi!lla povjeravanje sudstva nespo,sobnim
i podmicivanju sklonim ljudima. f\.JI Ј Jl;JI iJF Ј Jlj_!l t_:Z: Ј   Ј
.L,..;_l.!l Ј о Ј Ј ј ј ј .t.,a;\1 Cl) (str. 160).
Onaj kome se povjeri sudstvo mora znati razlikovarti istinu od n·eistine, н pro-
tivnom с е ciuiti greske u sudenju. Kako с е biti mir i sigurnost u drzavi kad mi vi-
dimo da nema mira i reda u kuci, ako sam ш ne poznaje svoj posao. Ako imam
ne bude uopueen u .poslove svoje mahale koje о т а poznavati u njegovoj mahali
nece Ь mira. Isti ј е slucaj i sa ka,dijom i valijom koji imaju upra·vu u jednom
kraju. Kuranski ajeti i casni hadisi n.as upucuju da cemo Ь sretni na ovom i na
drugom svijetu samo э о budemo slusali savjete ucenih, dobrih i ш н
ш potvrduje dogadaj iz istorije nase pokrajine Bosne, slucaj kod Banjaluke
koji smo culi i vidjeli. Kada su stanovntci grada do·znali о navali neprijatelja na nji-
•• 3 (Tijadok?) ј е blo cuveni lijecnik krseanin za vrijeme Omejevica, koji ј е dugo
vremena Ь о sluzbl omejevickog namjesnika Hadzadza. г ј е 70/689 g. u dubokoj starosti
u gradu Vasitu (Irak). Napfoo.o ј е dje}o, » ifl.:S « о pripremanju lijekova i о njihov.im nazivima.
(S. Sami, Kamus al-a<lam. п 171(}). Prema ovome sto kaze s. Sami, ovaj ljekar nije zivio za
vrijeme Nosirevana, kaf:o 1\:aze ц j'er ј е э umro 579 g,
Minhagu-n-nizam fi dini-1-islam 189
hov т prije isteka и roka о и rnira, и и se ko·d U!pravnika
i г grada. Zbo·g velikog neznanja pretstavnici grada и htjeli ratovati
i rekose: Mi se necemo boriti dozvole и а и roik jos nije istekao
niti ј е dosla zapovijed i dozvola od и za Ь о Ь и и и se kadiji њ Ali
efendiji koji ј е Ь о rodom Bo.Snjak i poznavao ovaj и э ga: Ј е li nam do-
zvoljeno ratova:ti protiv njih?« Odgovorio im ј е bez oklijevanja jer ј е Ь о vrlo и с е
»Nama ј е dozvoljeno da se borimo i da im se щ К о od nas pobljedi gazija
ј е а ko pogine sehid ј е Ne srnijemo dalje nista ocekivati«. Zatim im ј е dovu proucio,
bodrio ih na Ь о Ь и а oni и se и и i и odmah и Ь о Ь и
Porazili и neprijatelja s dozvolom gdje god и и i gdje god su Ь
Odbranili и od neprijatelja tvrdave te ј е nasa domovina ostala и nasim и do
danasnjeg dana. А da nije Ь о on (kadija) и и ovaj и dogadaji Ь se kom-
plikovali i desio Ь se ve1iki nered ј nasa Ь domovina Ь uzeta na,sih и
"" .... ' ' ,., "" .
Ј Ј н rk u ј И     о ј 1.! \.: ........ \_.
IJL' Ј џ Ј .. Џ tl ... j) У rL; Џ   о ... о Ј Ј Ј  

ё .
• ' • • t
J,l и _, у Ј Ј \ .• Ј о А Ј   \1
.._;;; )t: rfi\A:, ј Ј Ј Ј о .. ... _j. Ј о
"' . ... ' ... "'
1.1"' Ј Ј Ј \.:t:.li Ј r-tX\:.i_.) t.:J r.u 4:..1 .. !1 .,;
IJt;j J,l .. i   ... JK!I l_,l';\; Ј 1_,\.;\;.; З

  Ј Ј Ј   f' )t-"1
Ш с и Ј Ј У J,i Ј lc)t; rt:_. IJ..i.;..\ Ј Ј lj\$"\_. Ј
и t} Ј t!J) А Ј   (str. 161 rkp.)
Zatim pisac prelazi n,a и ljudi na klase ( Jl:.,.,\) i kaze da ih ш а :Cetiri:
1) ratnici ( __;,:-11 ј а to и т и i osta:la vojska, •
2) и obra:zovani i ostali dobri и ( .to.:J.\1 Ј 1 fJI ј
3) zemljoradniici poznati и _nasem и р о и »raja« ( U" ,;.11 Ј ..,:;, .) 1 J_...l
t:..;t.j Ј Ј Ј Ј
4) zanatlije i trgovci Ь Ј t_UI А y4.JI).
Uprava na,d ovim klasama pripada drzavi о Ј Ј .JI_,h\1 o..i.A. Ј Ј Ј
Prva Э и nadzir·ati sve klase, bdjeti nad pravdom i ispravnom politi-
kom, prema Ь и i pametnih ljadi, boriti se i ratovati radi odbrane od
neprijatelja i raditi sve sto и raditi и (•I__,.:JI).
и klasa duzna ј е pdjeti nad bozijim т i zabranama prema Kur-
и i и и ostale.klase u vjerske propise, potsticati svijet na izvrsavanje
vjerskih propisa lijepo и sa svijetom, moliti se Ь о и za dobro i и svih, а
narocito z.a dobro i и sultana.
35
) U tekstu nema а р ю ј е potrebno э

а u tekstu iznad rijeci ;u, l..aJ., stoji rijec .;tJ-1 •
190 Omer Musit
Treca klasa ј е ·du:Zna tt·uditi se i nastojati da se proizvedu zivotne namirni-
ce sjetvom, sadenjem vocaka te odgajanjem domacih zivotinja da se zadovolje po-
trebe svih klasa. Ovo ј е najcasniji IIOSao poslije nauke i ratovanja.
Cetvrta klasa ј е duzna baviti s·e zanatom, nabavkom trgovacke robe i svega
sto с е ljudima donijeti koristi.
Prema misljenju islarnskih ucenjaka prisilice se svako, ko ј е odrastao i pame-
tan, da pripada jednoj od Ь klasa, i ne smije se ostavilti bez stalnog zani-
manja.36) Ustrajnost svake klase na svom odredenom poslu dovodi do reda u drzavi,
а zanemarivanje to·ga odredrenog zanimanja dovodi do г Prema ovome poznato
ј е da ne treba nikoga teretiti niti 01bveziv ati da radi posao klase k.ojoj ne pripada,
jer to dovodi do nereda. Tako se dogadalo u ovom vijeku а i ranije da su raja i za-
natlije prisiljavani da idu u rat, zato sto ј е redovna vojska postala


36
) ю   da svaki odrastao н • mora pripadati jednoj od cetiri drustven·e klase tj.
da mora ima1ti jedno stalno zanimanje i njime se baviti i propi:s da se, u slucaju ustezanja, moze
pri:siliti na to, Ы о ј е primjenjivan u nasim krajevima. Т о vidimo iz ю dokumenta ( .\1.-•v-
'•'-. ) kadije Abdulah eefndije d•atiran 6 rebla I 109•2/26 marta 1681 g. U njemu se
nareduje janjicarskom agi da MHosa sina Beljina р о zanimanju kas.apa iz п (To-
ш zatvo'I"i, jer neee da se primi kasapiskog zana•ta- а u Zupan-Potoku ј е potreban
kasap - i d.a ga zadrzi u zatvoru dok ne п а е j.amca koji с е za njega jamciti svojom licnoscu
( _..i:..ll. J.i.\ ) da с е se baviti kasapskim zanatom u Zupan-Potoku. Ovoj svojoj mura'Seli kadija
Abdullah efen,dija daje obraelozenje ·citatima koje ј е naveo Kafija i Muhamed· Prozorac jednim
kur•anskim ajetom i j·ednim pogresno n.apisanip:J. hadisom. (Vidi rukopis .... J...sf' u Orijento.lnom
institutu u Sar:ajevu broj 167 /53).
37
) О bjezanju iz wjske imamo .slijedeci dokumenat:
Bujuruldijom od 23 dzumada П 1203 (20 marta 1789 g.) nareduje se kadijama u Mostaru,
Blagaju i Nevesinju te zabltima i uglednim ljudima slijede6e: Kako ј е Omer buljukbasa -
kome ј е Ь stavljeno u duznost da Iz spomenu tih kadiluka popise i za cuva,re tvrdave u Gra-
diski odredi 100 »sekb:ana« ю с е ostati i sluziti u tvrdavi 6 mj.eseci - obavijestio da su, ne
izvrsivsi svoju   В pobjegli i kuci se vratili, iz mostarskog kadiluka 14, iz nevesinjskog
14 i iz Ь 25, svega 53 nefera, i kako su prema tefteru buljukbase izd.ajstvo ucinili,
iz drZ.avne Ь platu uz;eli i nakon toga, ne izvrsivsi svoju duznost, kuci pobjegli, za ovo
nec.asno djelo treba ih primjerno kazniti i drzavni natrag uzeti. Spomenut.e pojedince cija
su imena navedena u ю defter\1 potrebno ј е u ц s mubasirom i stanovnici-
ma sela i mahala ц i na м na.cin od sv.akoga povratiti u drzavnLl Ь р о 25 grosa
koji su im bili dati. Bjegunce takoder treba u tvrdavu zatvoriti i п ih drugima za pri-
mjer. Niko.ga ne treba kriti. Ova ј е и н poslana od Bosanskog divana i seraskera, da se
р о njoj postupi. Ispod bujruldije su navedena ш 25 bjegunaca iz Blagaja. (Vidi sidzil Ь
gajskog kadije u Orijentalnom и u Sarajevu, broj 58, str. а
К Muhamed Enveri и svojoj г (knjiga IV, strana donosi prema Ь
ljesci u и Husejn ef. и slijedece:
U Ь Temisvara na rijeci Tisi kod mjesta Sente и cetvrtak 25 safera Э
islamska vojska ј е dozivjela veliki poraz. U ю porazu su и 5 vezira, 13 velikodostojnika s
dv;a и 6 sekbanskih ag.a, 31 г i p['eko 20.000 vojnika iz 34 corbadZijska, janjiearska, sek-
banska i jurucka odreda. Iz ove borbe su pobjegli i spasili se bosanske spahije i vojska te ј е о
njima и donio и н и ( ) od bosanskog pjesnika Fidaije.
Pjesma ima 25 bejtov.a (distihona) od kojih donosimo najizrazitije u tekstu i и
3 distihon: ;\.} э S' Ј Ј Ј Ј ј
.. UJo; у .. •
1 .>.l:i :} ј Ј .:., } Ј Ј А Ј
6 distihon: . ,;?.;l:.r rJ. • л а э л Џ
,;? .;1..\itf-" • Ј с Ј \
и fi dini-1-isliim 191
К о prema svojoj mogucnosti isporuci silniku imetak spasi
se (odo·dlaskaurat) а koji ne mogu isporuciti (silniku ono
stoontrazi) odvode se (u borbukao vojnik) i dogada se ono sto ј е
poznato da) s е d о g а d а ј Т у Ј Ј .. 1f
Ј Ј 1 Ј Ј н l..illl Ј Ј l) Ј 1 У
L!J L. Ј Ј 1 Џ Ј .... • А • \k" Ј 1f -. ...... Ј J...\t .. ) JC.JI
(str. 162) ,
Ъ ovih nasilja Ш se ј е i nastanila vecina а ј е u gradove, odabrala
drugi posao i zaposlila kao posluga, te ј е ostao mali broj zemljora·dni:ka. Zbog ovoga
ј е poskupilo meso i zivotne namirnice te prihodi sluzbenika dzamija i medresa ne
zadovoljavaju njihove po:trebe. Neki su potpuno napustili Ь а n.eki ј е slabo
vrse. Tako se pokaza ».Thestajanje islarnskih obljezlja i pojavi znak Sudnjeg dana«.
Ovo н neki dogadaji koje smo ranije vidjeli.
7 distihon: (sic) .;-- Ј 1»(   Ј d:i
.;--jLG- Ј Ј о э •
16 distihon '-'J..vl _t,.; .::; • . ; ... э • ...
• .. r:- ., .
о   Ј о ј Ji'
К а о plasljive zene pobjegosmo,
Umakosmo sto brze mogasmo.
U и nam voda Ь и
Za njim bajr.akt.ar nam и
Za njim zastitnica nam Pij.ala cehaj.a,
Stalno smo bjezali i ostavili nas.eg с ю а
и и и и nas nas ustaz,
VJlo nam ј е tesko ostaviti taj nas oblcaj.
U ovoj borbl и se ј е nocu uspio sp.asiti. Bosanski valija Korca Mehmed-p.asa, kada
ј е с и о za poraz, od jada se ј е razbolio i и б е Ы а I 11Q·9 g. H./polovicom septembr.a
1697/.
38
) и da и ajani и nasilja« и и ( ./') stahorvnika Jezera
} .... ,\.. .( i и tvrdave Stara Ostrovica ( _;.:" ,;._ • ) u kojoj se potpisnici tuze da ј е njihov
ajan pokvaren covjek, и i varalica. On и siromasne muslimane raznim na-
siljima. Nepravedan ј е silnik i zlocinac. Ne poznaje ni seriat.a, ni zakona, ni drzavne, ni
pogranicne 'propise. ю se ј е muslimanima, skrenuo s pravog put.a, nemilosrdan i po-
hlepan. Ne samo sto ј е oplj.ackao и ljude raznim smicalicama i unistio ih, nego ј е
poreze ( _,_ ), raspisane na muslimane i а ј и р о 600 grosa povecao za и
ё и korist na 25•3·0 в On vrsi и и time· sto S.alje na п prema и
koja ima tri t.abora vojske, samo 45 ljudi vecinom nespremljenih bez Ь i и mjesto 150
pjesaka i konjanika odredenih carskom 11aredbom. On obilazi sela i uzima od и ljudi р о
10-20 grosa, а od nekoga i konja za svoju и ю iako ј е vec odredena visina vanrednog
poreza. Svojim raznim po.stupcima, nasiljem i pljackom natjerao ј е mnoge и u и а neke
dotjerao do prosjackog stapa. Zato potpisnici mole sultana da im se и i svrgne ovog sil-
nika. и ј е napisan 1 sabana 120·2 g. (7 maja 1788 g.). Potpisnici и stanovnici Jezera i
и tvrdave и Staroj Ostrovici. (Vidi и , и Orijent.alnom и и Sarajevu
broj 79/54, list 92).
192
Omer Music
Ь Drugi uzroknereda (u drzavi) ј е nehaj pr-ema savjetima i mi!Sljenju ucenih
ljudi, sto ј е posljedica oholosti odgo;yornih г i njihovog izbjegavanja da se
druze s obrazovanim ljudima. Omer, drugi halifa, sazivao ј е omladinu, s njima se
savjetovao te ј е rekao: »Oni su odlucniji«. < r"').
с Treci uzrok nereda ј е neujednacen raspored zanimanja medu ljudima i ne-
ravnomjeran odnos jednih zanimanja prema drugima.
Glavnih uzrok г ј е н i ceznja za zenama. Ј   tf:' f
.L\JI Ј .\:.3)\ft Ь Џ t.. (str. 164)
Da Ь se zaveo red - Ь о rat ili mir- Ъ narediti i н da ni na-
rod ni sluzbenici ne krse zakon koji ј е izdao н i da se ne suprotstavljaju rpisme-
noj sultanovoj Ь К о prekrsi carski ferman i ne postupi р о njemu, neka bude
kaznjen za prekrsaj koji se ustanovi, bez Ь bili to valija, kadije, namjesnici,
gazije, ajani Ш age. Ј а smatram - kaze pisac - d а s u а ј а n i о r н d е n a-
s i 1 а н z е m 1 i.
38
) Ako i nisu oni povecali narodne н i dace н ih ni sma-
njili, kao sto to vidimo ima vec 30 Э Kada Ь se u svakom kadiluku popisali
н raje uoblcajeni prije 30 godina, kada Ь se sikinulo ono sto im ј е kas,nije na-
metnuto i sto ne н podnijeti- srazmjerno prema drugom kuluku -, ka.da Ь se
н u obzir njihovi imeci i н i kada Ь se н novotarije koje su
poslije н а sankcionisalo prijasnje stanje te н а Ш а visina daca, to Ь
bilo р о mome mi:sljenju - kaze kadija Muhamed efendij!l Prozora'c - najbolje
rijesenje. Ina,ce, ako se ovako nastavi s ovtm nametima i opterecenjima svake godine
с е т Ь vece i dolazice do nere·da iz dana u dan kao sto se to vec dogadalo
u ovom stoljecu. А kada se naumi poci u rat protiv nevjernika, u drzavi se odmah
pojavljuju zlocini i nasilja ...
t" t}JI Ј Ј \f ('"&\ Ј 1 Ј i-.:J\   у l.l
о Ј .. r' Ј .. ;) I .... .AH;. ' ј Ј l:i- ј "iz; 4,).4 lkJ 1 ('1:..;) \_;! )} Ј 1 1 Ј 4,)" _, .. t.

Ј 1.::,1_,"\fl _,1 \fl JI.;..JI _,1 Jl J,l)l _,11 о if .:.,15"' .1_, ... L. d'"
1». ..ur.l:..; А Ј r' Ј Ј rr-'.J л .::,\!1 .::..k \fl
4,)" о ('""t:b у \_. Ј [ о lL)I Ј .. а У _,t; 1 t: ... .L.
1 с \,. Ј Ј о Ј ь Ј rrJ..I.; 1 .. ;\fl .L,aAJI J,l Ј
l.i..A Ј \f Ј o;IJA,. Ј Ј л Ј
ь Ј Lf'\ .. _,:; L.Y.. ,)LA\1 J,l 1   ј   Ј
. ..1.i Ј Ј     Ј )\As(j\ ё Ј А Ј ..\)) t;l Ј (str. 164 rkp.)
"
9
) U tekstu .)Jtf.. ')1

а U tekstu ..:...\.i,l\
40
) Izostavljeno
Minbligu-n-nizam fl d!ni-1-islam 193
Pisac и efendija - nakon ovog licnog gledanja na nemire i н
tih nemira - kaze da1 ј е najbolji lijek и loniti nasilje i sprijectti zlocin·e, jer ј е do-
bra и stalnija od borbe ( &• Ј  
1
Ј Osnov и i povjerenja te
и • pobjede i pomoci od boga jest ure:lnost, bogo·bojaznostipravednost н н
dima. Najvaznije cega se moraju pridrzava ti sultan i veziri jest urednost i bo-go•bo-
jaznost, da to traze od os,talog svijeta i da ih н od raspojasanosti, grijese-
nja i и svojim zeljama narocito kada и и ratu.
U и svoga djela ( iJ.\.1.\) pisac kaze da ј е za и drzave kao i za
Sf.ii::IS н а   ш н ( i>L.J\ А • potrcbna и б borba (protiv zla) kojom sc po-
stizava и prema Ь о и Т и borbu naziva »vellkom borbom« Џ .. \) za
razliiku od borbe pr•otiv nevjernika kojoj daje ime (   Џ .. \ > »ma}a borba«.
(.J\A.SJ\   Ј Ј .t1 ;. .. u. Ј Vojskovoda и maloj borbl ne
с е Ь И neprijatelja dok ne pobljedi neprijatelja и velikoj Ь U К и а п ј е
receno: »Zaista ј е bog s onima koji н Ъ

Sto vrijedi za и
vrijedi i za и Lijep и vojskovode i njegova poboznost i cestitost djelu-
je na и jer е re.Ceno da svijet slljedi и svojih gospodara. ( tf=)· Ј е '-'"'\:!\
- и regio и religio) К о zeli pobljediti neprijatelja i spasiti se na о Ь а svijeta
Ъ najprije da dovede н sklad svoje р о Ь и е ( J.L•.;.) sa и и
i djelima koji и и и oznaceni, а da se kloni ostaloga. Zatim treba negativna
svojstva svoje и zamijeniti pozitivnim, и svoje tijelo od и grijeha,
raditi dozvoljena dje1a i stalno Ъ pravedan ( o.J.Jh-l\ '-JIJ..J\ ). К о se ogranici na ova-
kav и njegovi с е poslovi vrlo rijetko Ь и и s casnim seriatom.
Treba в da se radi prema onom sto ј е receno и ovoj knjizi od pocetka do
kraj•a. Ako tako postupamo onda smo iskreni и svojim rijecima prema Ь о и а
ako ne Ъ и е tako onda т и lazemo i njim se izigravamo.
Mi smo и и svoje pobude, svoj moral i svoja djela prema spome-
и pisanim propisima cija ј е primjena ozakonjena da ne lagali Ъ о н i i
1
Zi-
grav-a1i se njegovim propisima, treba da п dospjeti do и raja, sta-
vise Ь se Ь о и ( .t1 Ј Ј
Ovdje pisa·c prelazi na и Ь Ь о и i me•tode toga Љ
prema г poznatog и э ucenjaka и п

о ј и ј е г и
iscrpio. Prema tome и с е ј и postoj•e tri р и а kojima cemo se Ь Ь и
41
) Kuran XVI/128.
42
) Nedzmuddin Kubra, osnivac sufijskog reda Kubravija i1i Zeheblja, ј е jedna od naj-
щ licnosti medu perzijskim misticima XII-XIII stoljeca. Poca,sna titula mu ј е
151'·-s;"_j, Roden ј е н pokrajni Harizm 540/1145 g. Studirao Ј е teologiju i napisao iz tog
podrucja dje1o t ..jL' , Ј (r ali ј е pod uplivom sejh Б а Ь а Feredz Tebrizije napustio te
studlje i р о с е о se baviti sufijskom naukom. Poginuo ј е u Harizmu kao borac u Ь pro-tiv .
Mong.ola 618/1226 g. Б plodan pisac i ostavio ј е niz zapazenih rasprava о vaznim pita-
njima sufijske nauke. NaJveci dio ovih rasprava pisan ј е na ara:r:sko-m jeziku. Hadzi Н а Ш а na-
braja nek:Pliko njegovih djela. Sufijske rasprave ш pokazuju prelaz od starog sufi-
ш prvih teoreticara (skola u Nisaburu X-XI stoljece) prema mladem sufizmu Ь Areblje
i njegovih nasljednika. Njegova djela s djelima Ь Areblje cine temelj za daljnji razvitak
sufijske nauke u XIII vijeku. (Enzyklopaedie des Islam, 111, 889). Rasprava na koju se poziva
н а pisac ш efendija ј е na arapskom jeziku po·d naslovom: ._:r...J1 r4 ;JL,.J
Ј i nalazi se u medzmui Orijentalnog instituta u Sarajevu broj 48<0/51.
13 - Prilozi za orijentalnu filologiju
194
Omer Music
Prvo ј е р н dobrih н (JI:.;..\1\ Ј   • koji izvrsavaju vjerske propisc tj. г ю о
poste, dijele mbl:ostinju, holdo·caste К а Ь н odlaze н rat it·d.
Drugo ј е р н poboznih и (.;l,,.r.'>'l koji vode и и и н
prepolod, н duse, и bogacenje i nastoje da se izgradi licnost covjeka
< Ь o_;l; >.
Trece ј е р н и odanih Ь о и i zanesenih и и prema н
< Ј Ј v• _;U....:.I\ Ј   .. ),) а to ј е р и onih koji и s bogom (v.__;-IU\  
L _, ). Ov;aj slobodno i svojevoljno izabrani р и se teme1ji na г
smrti о ..::..}\) jer ј е и rekao: »Umrite prije nego sto и   1_,;_,.
\jJi. -:;1).
43
) Ovaj р и se zasniva na deset temelja:
1) н Ј
2) povu.cenosti od ovog svij•eta (l:;JJ\ Ј ј
3) и и и boga ( Ј е
4) skromnosti (
5) ш ( -.1_;.11)
6) sta1nom и na boga (_(.ill ._.j)l..)
7) и и bozijeg jedinstv·a Ј ... _,:JI)
8) strpljivos.ti (,.r..dl)
9) introspekciji Џ
10) za·dovoljstvu ( ·l,d)l)
Nakon sto ј е pisac opsirno obrazlozio gorrijih deset teme1ja »tarika_ta<< i potkri-
jepio ih. citatima i:z и i hadisa presao ј е na и ш а с е ј е znacenja rijeci: >;seri-
at«, »tarikat« i »hakikat« и njihov medu.sobni odnos.
Na pos1jednjoj stranici ovog dje1a pisa1c kaze da ј е ovo dje1o predao и
н Hadzi Omer и й efendiji - s ш koji ј е i:zrazen и recenici:
"':-'l:s:J\ -'"' Ш а takoder ga ј е podnio i и и н III s и izrazenim н
recenici: l:f \.) L:....:..;.. О Ь а kronograma а ј и р о и и 1216 р о
Hidzri (traj-e od 14 maja 1801 do 4 maja 1802 g.).
и ovog dje1a ј е datiran 4 redzeba 1226 (5 и 1811 godine), Ime
prepisivaca i mjesto и и oznaceni.
Р о svojoj tematici ovo dje1o Muhameda Prozorca ј е и g1avnim postavkama i
ш obzirom na pitanje uredenja drzave, kopija Hasan Kafi Pruscakova dje1a
N i z а m и а 1 m, sto i sam naziv dje1a kod obojioe и Dok se Kafija ogra-
43
) Ali el-Kari navodi da ј е Ь Hadzr el-Askalani (umro 8•52/1448) poznati pisac_ mno-
gih djela iz podrucja islamske tr.adicije rekao da ј е ovaj hadis nedokazan ( .::..; ). Ali el-
Kari dalje »Ovo su rijeci mistika ( Ј ry.,S' .:_ ... ) и znacenju - umrite dobrovoljno
prije nego sto umrete prisilno. - Dobrovoljna smrt ј е (prema ucenju mistika) napustanje ovo-
zemnih uzitaka i zabava te izbjegavanje gresaka koje su posljedica tih uzitaka. ,;., _, ..
cS ;u.!l , г 1289/1872, str. 87). Muhamed el-Besir Zafir el-Ezheri ubraja ovaj hadis u
<.pokrifne ( ... 1 -'.:- Ј ;;,..   1 d J.ili, Kairo, 1321/1903, str. 8<0).
Minbligu-n-nizam fi dini-1-islam 195
niCio sa.mo н а temu izra2enu u naslovu, to ј е Muhamed Prozorac ovo pitanje ra-
spravljao samo u predgovoru i na и dje1a u н о pravednosti. Ostali
najveci dio djela ј е posvetio isla:mSkoj dogmatici i ettci. Slicnosti и о Ь а djela su
slijedece:
а i Hasan Kafi и i и Prozora<: и vidjeli и н urede-,
nju osmanske ·drzave slab.os1t i nered ( Ј ie obojka и na uzroke takvog
stanja. Hasan Kafi kaze da ј е tome и nepravda i ь g.radanska Up11ava, sto ј е
posljediea povjeravanja drzavnih poslova: onima koji za to nisu spremni, ignorisanje
savjeta i zdogovora, sto ј е posljedtca oholosti i umisljenosti ljudi visoko.g polozaja
i njihova izbjegavanja da se druze s н i pametnim ljudima, slaba vojna orga-
nizacija i nedovoljna upotreba ratnih oruda u Ь s neprijateljem, sto ј е poslje-
dica pomanjkanja discipline u vojscl. К а о glavni и svih navedenih slabosti jest
korupcija i naklonost prema zenama1 ( .L:J\ ј Ј Ј t--.1 ). и Prozorac na-
lazi da ј е uzrok и nedostatak discipline u vojsci, sto ј е posljedka nepoStivanja
vjerskih propisa. U daljnjem izlaganju и ove и navodi da ј е nasilje i
nepravd'a prema raji dovela ·do raseljavanja и do seobe seosko'g stanovni-
stva u gradove. Povjeravanje driavnih sl и koji ne odgovaraju tome po-
и Ј i:stice takoder kao vazan tizrok slabosti. и kao glavni uzrok i on
navodi и i naklonost prema zenama;
Ь obojica и а и ј и na nacin kojim с е se najbrze i n,a,jsigurnije doci do po-
boljsanja prilika и drzavi. Kako ј е Hasan Kafi vidio uzroke slabosti kod vi!Sih dr-
zavnih organa to uglavnom ш i daje savjete. Muh.amed Prozorac vidi slabost
kod Њ drzavnih organa (kadije, ajani, ,a,ge i dr.) i u samom narodu te njima upu-
cuje svoje savjete i zeli da u moralnom pogledu popravi pojedinca kao clana za-
jednice. О Ъ о ј с а zele da njihovo djelo bude и drzavnicima i putok·az ostalima
и njihovoj upravi drzavom i narodom, te zato obojica podnose svoje djelo и и
а и Prozora.c jos i sejhul-islamu, najv!sem vjerskom pr.etstavniku. О Ъ а su
djela pisana na arapskom и а Hasan Kafi ј е svoje djelo preveo na turski jezik.
Hasan Kafi odmah nakon predgovora и kojem ј е izlozio uzroke nereda u dr-
zavi, г na podjelu и р о profesiji na cetiri klase, и с е т и ga ј е и sli-
jedio и Prozorac, te svakoj od njih и и i Ъ U neposti-
и tih и i obaveza od strane d:rzavnih organa Hasan Kafi vidi uzrqke ne-
rada 1 dr:Zavi i konacno Ь vlasti Н Ј Jl.i.:;\ ). Niko ne smije Ь prisi-
lj en da radi posao one klase kojoj ne pripa·da, kao sto se ј е to dogodilo - kaze Hasan
Kafi- da se prisilno raja i za111aCije vode и 11at, а da se vojska и od raiovanja.
Radi ovakovo·g и zivotne namirnice su и toliko, da se neke stvari
koje su se prije и za jednu akcu danas ne mogu kupiti za deset akCi. Dalje
navodi Hasan Kafi da se r.aja i zana·cije do sada и silom vodili u rat. Od 1001/
1595 se, .naroCito na granicl prema Н i и Bosni, ·da su glavni ko-
mandanti Ј   е _,..) sl.ali svoje ljude koji su zemljoradnike i zana:cij.e u Ъ si-
lom uzimali u и Sirota raja nije zasij·ala и и dzamijama se prestala
obavljati molitva, u и nastupila glad а vojska se р о с е а rasipati. Govoreci о
povjeravanju drz.avnih poslova Hasan Kafi navodi da ј е postavljanje ljudi na visoke
polozaje, pisa.nje fermana i stavljanje carskih и na njima vrseno iskljucivo u
и za sto и narocito bili postavljani и i povjerljivi и Otikako и se

196
Omer Music

pojavili nemiri, visoki polozaji i stavljanje tarskh tugri, kao i dr-ugi п poslovi,
povjer,avaju se п Ovo ј е opasna stvar, upozoruje Kafi. Takoder ј е za-
п u ovom vremenu savjetovanje i zdogovaarnje. Upotreba ratnih oruda ј е
nedovoljna, Ь iz bojnih redova п ј е rijedak (npr. kod Egre, u Rumeliji i В о п
Vojska ne samo sto п е Ь nova oruzja (topove i puske) nego i st.ara zapo-
stavlja:. Vojska nije п izdciljiva i -strpljiva u toku same borbe. Ovdje Hasan
Kafi navodi slucaj, da ј е u jednoj blci neprijatelj Ь о п i razbljen ZJahvalju-
juci iskljucivo izdrzljivosti п Mehmeda Gazije, ito u momentu kada ј е veci
dio turske vojske vec Ь о р о с е о bjezati i bojiste п
Hasan Kafi р е р о и с и ј е и и da п е postavlja п neprijatelja п а
polozaje bega i beglerbega u osvojenim pokr.ajinama, jer su oni zakleti neprijatelji.
Vidjeli smo 1003/1592 d.a и takvi, nakon sto su krili neprijateljstvo 50 i vise godi-
na, iskoristivsi nehaj, opljackali 27 gra,dova i mjesta и Moldaviji, Karavl,askoj i Er-
и и treba н voditi а с и п а о disciplini и vojsci, ,da о Ь е с а ј е и
i о Ь е а н ј е izvrsi pri pobjedi, а da opominj kaznom ako ko р о Ь ј е н е iz Ь о ј а Ucesta-
la и bjekstva iz vojsike na granicama и а narocito u na1sim krajevima -- na
bosanskoj п Jedan o•d uzroka poraza ј е odmetanje iz vojske i nasilje. Ovo se
poj.avilo prije tri godine (1004/1592). Mnogi vojnici cine nasilje u zemlji napadetjem
na obraz и plackanjem imetka, otimanjem zena i djece, и
hrane od raje, и ш i Ъ а to п cine carski и
Ovo se ·desavalo samo za to sto ј е z.anemarena disciplina и vojsci i и se ·da-
vala plata i htana ·i zbog pohlepe za imetkom Ъ е obzira Ь dozvoljeno Ш ne. Red
udrzavi se bazira na cetiri temelja: 1) pravdi i ispravnoj politici, 2) · и i
и 3) и р ь е Ъ ratnih oruda i vojnom rasp_oredu и и borbe i 4) na
uredhosti i ,disciplini vojske. Djelo ј е Kafija zavrsio poglavljem о и mira
i п и ( Ј c:l,..ll).
Iz Kafijina djela se vidi da ј е slabost i nehaj и п и р о с е о od vr-
hova na 20 i vise godina prije 1004i1595 њ ј е dje1o napisao) а iz djela и
efendije vi:dimo da и slabost i nehaj и periodu od 200 godina (koliko ј е proteklo
и pisanja jednog i и djela) zahvatili niZe drzavne и   i narod. Iz
toga и и kome и i radi cega. namijenjena ova dva djela. Za>to bas и
med Prozorac nalazi и da и izlozi osnovno islamsko и с е ј е о vjeri, mo-
и i pravednosti. U и toga on mjestimicno navodi primjere nereda i ne-
snosnog stanj и Bosni.
On и р о е и ј е emire i ka·dije svoga vremena sa prijasnjim silnicima i smatra
ђ posjecivati tadanje »zalime, emire i kadije« (str. 140). е о Ъ а seoskog sta-
novnistva u gradove ј е posljedica pomanjkanja pravde, povjeravanja sudstva nespo-
sobnim и i dijeljenja po·lozaja mitom i protekcijom (str. 160). К а о primjer
ispravnog и Ь spominje kadiju Ali и iz Bosne, koji ј е prilikom opsade
Banje Luke 1737 g. shvatio opasnost и kojoj se zemlja nalazila, digao moral kod
vojske i organizovao и grada · (str. 161). К а о i Kafija, и Prozorac di-
j€li и р о profesiji na cetiri klase и и svakoj klasi duznosti i

Ъ Niko
se ne smije prisiljavati da radi posao koji ne odgovara и и kao sto
ј е s1ucaj da se raja vec vise godina silom goni и и ako ne isporuci ono sto
s'ilnik zahtjeva (str. 162)." Ovo pljackanje г а ј е i prisilno oodvodenje u vojsku dovelo
ј е do raseljavanja · iemfjoradnika i   п о i njiho'vog nase1javanja и gr.adove, te
Minbligu-n-nizam fi dini-1-islam 197
и и zivota gradskog stanovnistva i и pojedinih и
znosti и ш Obojica navode da и glavni и svih nereda korupcija i na-
klonost prenia zenama, iz cega se moze и da ј е to Ь decenijama izrazita
pojava. и Prozorac smatra da и ajani и nasilja«. Р е р о и с и ј е cia se
tacno и svi и и koji se и od raje, da se smanji ono sto ј о ј ј е и i
sto ne moie и - и и obzir ekonomf"ke и svakog и -,
zatim da se и i и visina daca, da se и nanovo и dace
i da se ni и kom и с а ј и ne п povecavati. U protivnom, ako se dosadanjom
ш nastavi, svakodnevno с е se nesrece nagomilavati sto с е se odraziti i и и
а и kada drzava bude ratovala. и Prozorac zahtijeva da и Ь i
narod о и ј и zakon i zakonske propise i da se kazne prekrsitelji bez obzira na nji-
hov polozaj (str. 164). Drzavnoj и treba posvetiti и и и i yeziri
treba da и и и primjer cestitog zivota, vojska mora Ь и ne ш Ь
raskalasena, prema poslusnima treba Ь Ъ neposlusne и Vojsko-
voda treba da bude hrabar, lavljeg srca, strpljiv, oprezan i izdrzljiv (str. 165).
Iz и gornjeg izlaganja vidi se da i ovaj pisac nalazi и slabosti
ш и i drzave и и pricipa islamskog morala i etike kao i
njegov prethodnik i и Hasan Kafi Akhisari. ш obrazovan covjek ni ovaj
pozni epigon Н Kafije nije mogao da sagleda i и о с osnovne slabosti osmanske
imperije ni и и kada и oni Ь i и ociti. On govori о и а ne
и а и ј е od.akle ona dolazi. Ne vidi da и и и nedostaje nova snaga, gra-
danska klasa koja е za ona п Ь jedino sposobna da sprovede и djelo ш
и reforama и ш III koji ј е pod и с а ј е ш и и Oio
svjestan sta treba и da se spasi carstvo ali т и ј е nedostajala snaga na о ј и Ь
se mogao osloniti. Zato i nas pobozni и zavrsava svoje djelo и svoje asket-
ske nazore na svijet и ш vidi jedini nacin za moralni preporo•d и а preko
toga i otklanjanje svih и koji и doveli do propadanja drzave. и ш i nje-
govi recepti kao i svih njegovih ю ostali и beznacajni pred и ш
zakonima istorijskog razvoja koji oni и shvacali.
RESUME
F1 D1NI-L-ISLAM DE MUHAMMED DE PROZOR
La ·deca·den.ce progressive de l'Empire Ottoman и ш а и и и XVIe
siecle incita и и н и de chercher dans и ecrits les и et les con-
и de с е f.ait. On connait, parmi ces и и Hasan Kafi de Prusac en
Bosnie (1544-1616) и composa en arabe: и fl  
Les circonstanees devenant de plus en pl и il у eut и tard encore des
ecrivains и attirent l'attention и и et des hommes d'Etat и les conditions
и dans l'Etat. Un tel ecrivain est Muhamed, qadi -et mufti de Protzor,
198 Omer Music
en Bosnie. П composa, en arabe, un livre intitule     п fi dini-1-islaln«
qu'il aodressa au sultan Selim III et au seihul-Islam Omer Ћ г pour
modele son devancier Hasan Kafi, l'auteur indique les fautes ,dans le gouvernement
de l'empire Ottoman, surtout en Bosnie, en exposant ses vues sur les causes du
Ь П cite, т les causes principales, l'injustice, l'incapacite du. gouverne-
ment civil, le manque de discipline dans l'armee, les violences qu'on fait sublr а
la »raya«, ainsi que la corruption. Les r.esultats en sont: la migration de l'element
agrkole v,ers 1es villes, 1es fonctions d'Etat se tro,uvent entre les mains des Ё
tout а fait incapables de les exercer, la »raya« est spoliee et on fait de la con-
scription militaire forcee. П s'attaque surtout aux »q'adis«, aux »'etmirs« et aux.
»ayans« de son temps, en les indiqant comme des outi1s des violences. П corrobore
quelques assertions par des documents qui se trouvent dans les notes de son livre.
П Е Т А Р М О М И Р О В И Ћ
П Р И Л О Г П Р О У Ч А В А Њ У С А Р А Ј Е В С И Х У ј У Н Џ И Ј А
М и ј о ш н е м а м о н и ј е д н у о п ш т у п а ч а к н и ш и р у с т у д и ј у о н а ш е м с р е Д њ е
в е к о в н о м з л а т а р с т в у н и о к у ј у н џ и л у к у т у   с к о т п е р и о д а Н е п о с т о ј е с м а л и м
и з у з е т к о м н и с и с т е м а т с к и р а д о в и о о в о м з а н а т у у п о ј е д и н и м в р е м е н и м а п о к р а
ј и н а м а и л и в а ж н и ј и м ц е н т р и м а У к о л и к о и х и м а о н и С У н е п о т п у н и у з г р е д н и
в р л о ч е с т о ј е д н о с т р а н и п о ш т о с у с е н а ј ч е ш ћ е о г р а н и ч и л и н а у ж у с р е д и н у и л и
и з в о р е у с к о н а ц и о н а л н е к о н ф е с и о н а л н е и л и л о к а л н е Т о м е с е н е т р е б а ч у д и т и
ј е р ј о ш у в е к о в о з а н а т с к о у м е т н и ч к о п о д р у ч ј е н и ј е п о т п у н о и с п и т а н о н и т и ј е
д о в о љ н о о б ј а в љ е н п о т р е б н и м а т е р и ј а л з а ј е д н о с и с т е м а т с к о и с т р а ж и в а њ е
К о д н а с ј е о з а н а т и м а у Б о с н и и Х е р ц е г о в и н и н а ј б о љ е и н а ј о б и м н и ј е
п и с а о п р о ф е с о р Х а м д и ј а К р е ш е в љ а к о в и ћ а с п е ц и ј а л н о о с а р а ј е в с к о ј з а н а т с к о ј
р а д и н о с т и и з а н а т л и ј а м а и В л а д и с л а в С к а р и ћ о б о ј и ц а з а с л у ж н и и о д л и ч н и
и с п и т и в а ч и п р о ш л о с т и г р а д а С а р а ј е в а П а и п а к ј е ј о ш д о с т а н е п о з н а т е и н е о б
ј а в љ е н е г р а ђ е о с в е м у т о м е п а и о к у ј у н џ и ј а м а О в и м щ ш л и г о м с е ж е л и д а с е
т о м п о с л у н е ш т о д о п р и н е с е и н а т о м е   п у т у п о м о г н е О в д е ћ е б и т и н а ј в и ш е
и з л о ж е н д о с а д а н е п о з н а т и м а т е р и ј а л и з н е о б ј а в љ е н и х и з в о р а . Н е м и с л и м с е
у п у ш т а т и у т е х н и ч к у с т р а н у к у ј у н џ и с к о г п о с л а н и т и м н о г о у њ е г о в у м е р к а н
т и л н у и л и у м е т н и ч к у с т р а н у н е г о ћ у и з н е т и с а м о п о д а т к е н а к о ј е с а м н а и ш а о
о љ у д и м а о в о г а з а н а т а и н е ш т о о њ и х о в о ј п р о ф е с и о н а л н о ј о р г а н и з а ц и ј и п о ш т о
п р и р о д а с а м и х и з в о р а ј е д и н о т о п р у ж а Н а ј в и ш е с а м с а к у п и о г р а ђ е и з д е ф т е р а
М у з е ј а С т а р е с р п с к е п р а в о с л а в н е ц р к в е у С а р а ј е в у с а п р е д м е т а С т а р е ц р к в е
с а и к о н а к а н д и л а к њ и г а и д р ц р к в е н и х у т в а р и и ј о ш и з и з в о р а с а с т р а н е
Д О к о ј и х с а м с л у ч а ј н о д о ш а о Р а д и к о н т и ц у и т е т а и Ш Т О п о т п у н и ј е г п р е г л е д а о
С р б и м а с а р а ј е в с к и м к у ј у н џ и ј а М а н а в е ш ћ у и к у ј у н џ и ј е п о в е ћ п о з н а т и м и
о б ј а в љ е н и м и з в о р и м а
*
В е о м а ј е в а ж а н п о д а т а к И с а б е о в е в а к у ф н а м е и з 1462 г о д и н е д а с е
С а р а ј е в о п о м и њ е к а о в а р о ш и с т а р а в а р о ш

Т о ј е с т а р и з а т е ч е н и н а з и в з а
п о д г р э ђ е В р х б о с н е к о ј и с е о д т о г а д о б а п а с в е д о д а н а с о ч у в а о з а ј е д а н д е о
Г С а р а ј е в а к о д Б а ш ч а р ш и ј е о к о С т а р е п р а в о с л а в н е ц р к в е Ц а р и г р а д с к и
д е ф т е р и и з 1485 и 1489 г о д и н е г о в о р е д а С а р а ј е в о и м а 103 х р и ш ћ а н с к е к у ћ е и
1
) Г л Е л е з о в и ћ Т у р с к и с п о м е н и ц и у С к о п љ у - Г л а с н и к С к о п с к о н а у ч н о г
д р у ш т в а к њ I з а 1925 г с т р 172.
2
) О н а з и в у в а р о ш у Б о с н и в и д и к о д Ј и р е ч е к а И с т о р И ј а С р а   Б е о г р а д 1952 r.
1
с т р 269.
200 П е т а р М о м и р о в и ћ
д а х р и ш ћ а н и ж и в е у В а р о ш и 1489 п о м и њ е с е н е к и Ђ у р а с и н п о п о в с а В а р о ш и
Н а в о д е с е и 8 д у е р о в а ч к и х к у ћ а

Т а к о ђ е с е п о м и њ е и с т а р о х р и ш а н с к о
г р о б љ е н а т з в Ц а р и н и у б л и з и н и д а н а ш љ е г М а р и н д в о р а Н а з и в в а р о ш и
п р и с у с т в о Д у б р о в ч а н а у к а з у ј е н а т о д а ј е т у б и о т р г у с р е д љ е м в е к у С в а к а к о
к а д ј е б и о т р г т у ј е б и л о и р а з н и х ц о т е б н и х з а н а т л и ј а д о н о ш е н и с у п р о и
з в о д и и с а с т р а н е Н и с у н а м с е с а ч у в а л и н и к а к в и п о д а т ц и о т о м е Д о л а с к о м
Т у р а к а н о в а о р и ј е н т а л н а к у л т у р а з б р и с а л а ј е в е л и к и м д е л о м т р а г о в е п р е
ђ а ш њ е г ж и в о т а и р а д а и л и с е с т а р и ј и н а ч и н и у т о п и л и у н о в е ф о р м е д р у щ т в е н е
п р о и з в о д љ е и з а х т е в е Е Ј е м е н а

С а н а п р е т к о м и р а з в о ј е м С а р а ј е в а к а о в а ж н о г
в о ј н и ч к о г ц е н т р а у д р у г о ј п о л о в и н и XV и у XVI в е к у п о д Т у р ц и м а ж и в о т н е
п о т р е б е и з а з в а л е с у п о љ е т з а н а т с т в а и т р г о в и н е н а р о ч и т з а в р е м е Х у с р е ф
б е г о в е е п о х е

С т а р и з а н а т и у к о л и к о и х ј е б и л о и н о в и Щ Ј е с а ђ е н и д о ж и в љ у ј у
с в о ј п р о ц в е т у т о д о б а З а н а т с к о м р а д и н о ш ћ у и т р г о в и н о м б ш в и л и с у с е у
п р в о м р е д у м у с л и м а н и з а т и м х р и ш ћ а н и п р а в о с л а в н и и к а т о л и ц и М е ђ у о с т а л и м
з а н а т и м а т о г а в р е м е н а о д м а х н а л а з и м о и к у ј у н џ и ј е

к у ј у н џ и ј а ј е н а ј в и ш е
б и л о м у с л и м а н а з а т и м х р и ш ћ а н а и Ј е в р е ј а н У к о л и к о с у н а м с а ч у в а л и о с к у д н и
п о д а ц и XVI в е к а п о з н а т а н а м ј е к у ј у н џ и с к а п о р о д и ц а Д е с и с а л и ћ а к о ј а с е
п о м и њ е у з а п и с у р у к о п и с н о г О т а ч н и к а п и с а н о м у С а р а ј е в у 1564 г о д у к о м е
с е н а в о д е т р и б р а т а М и х а ј л о Н и к о л а и Д р а г о б р а т М и х а ј л о с е и з р и ч и т о п о м и њ е
к а о к у ј у н џ и ј а Д а л и с у м у и б р а ћ а б и л и к у ј у н џ и ј е и р а д и л и у з а ј е д н и ц и с а
њ и м н и ј е ј а с н о О в а п о р о д и ц а б а в и л а с е к у ј у н џ и с к и м з а н а т о м у д р у г о ј г ю л о
в и н и XVI и п р в о ј п о л о в и н и XVII с т о л е ћ а Ј е д а н њ е н ч л а н з а п и с а о ј е н а
к о р и ц а м а и с т о г О т а ч н и к а н ч з ь н щ н т   к ь и к н ь Ч Д н н И
т r3pii (1622). Д а љ е ј о ј с е г у б и т р а г П р е м а и с п и т и в а њ и м а В л С к а р и ћ а
10
) и
Ђ о к е М а з а л и ћ а

  Д е с и с а л и ћ и с у п л е м и ћ к о г п о р е к л а и з Х Е р ц е г о в и н е С л у ж и л и
с у н а д в о р у Х е р ц е г а С т ј е п а н а и њ е г о в и х п о т о м а к а Т а к о ђ е с у б и л и у с л у ж б и
и А х м е д п а ш е Х е р ц е г о в и ћ а О д т е с е п о р о д и ц е п о м и њ е 1568 г о д у С а р а ј е в у
в о ј в о д а И в а н Е у к о в и ћ Д е с и с а л и ћ б р а т Ф е р х а т б е т а б о с а н с к о г с а н џ а к б е г а
И з г л е д а д а с у с е д о е е л и л и у С а р а ј е в о п о ч е т к о м XVI в е к а К а о ш т о с е в и д и
с а р а ј е в с к и Д е с и с а л и ћ и с у у г л е д н и о б р а з о в а н и ј е р н а р у ч у ј у т а д а с к у п е к љ и г е
и и к о н е

и и м у ћ н и у с и џ и л у и з 1557 г о д н а в о д и с е д а ј е М и х а ј л о к у ј у н џ и ј а
с и н М а р к о в к у п и о э е м љ и ш т е у С а б љ а р с к о ј м а х а л и з а 3.000
13
) а к ч и Т о Ћ е б и т и
и с т и М и х а ј л о Д е с и с а л и ћ
") Н е д и м Ф и л и п ю в и ћ Н е к и н о в и п о д а ц и и з р а н и ј е и с т о р и ј е С а р а ј е в а п о д Т у р ц и м а
- П р е г л е д б р 7-8, з а в г с т р 69 и 70.
4
) Г л а с н и к С к о п с к о г н а у ч н о г д р у ш т в а к њ I, с т р 172 и 175.
") Х а м д и ј а К р е ш е в љ а к о в и ћ Е с н а ф и и о б р т и у Б о с н и и Х е р ц е г о в и н и (1463-1878)
С а р а ј е в о - И з д а њ е Ј у г о с л а к а д е м и ј е з н а ю с т и и у м ј е т н о с т и - З б о р н и к з а н а р о д н и
ж и в о т и о б и ч а ј е Ј у ж н и х С л о в е н а к њ Х Х Х I-1953 г с т р 59.
6
) И с т о с т р 56--60. .
7
) И с т о с т р 59-68. ·
8
) И с т о с т р 78-79.
9
) И с т о с т р 122.
10
} С р п с к и п р а в о с л а в н и ю ю д и ц р к в а у С а р њ ј е в у у 17 и 18 в и ј е к у - С а р а ј е в о 1928 r•.,
с т р 10 и 57. С к а р и ћ Т р и с т а р е с а р а ј е в с к е п о р о д и ц е - К а л е н д а р П р о с в е т а з а 1932 г
с т р 54---55.
11
) Н е к о л и к о с т а р и х с л и к а - Г л а с н и к З е м а љ м у з е ј а з а 1942 Г с т р 214-221.
12
) В М а з а л и ћ и с т о с т р 218.
13
) Х К р е ш е в љ а к о в и Е с н э ф и и о б р т и у Б и Х с т р 122.
О
к
о
в

п
р
в
е

и

з
а
д
њ
е

к
о
р
и
ц
е

О
и
л
а
о
З
о

а
о

ј
е
в
а
н
ђ
е
љ
а

у

М
у
з
е
ј

у

С
т
а
р
е

п
р
а
в
о
с
л
а
в
н
е

ц
р
к
в
е

у

С
а
р
а
ј
е
в
у

 
Р
а
д

к
у
ј
у
щ
д

ј
е

и
з

1
6
9
3

г

П р и л о г п р о у ч а в а њ у с а р а Ј е в с к и х к у ј у щ и ј а
201
М а л о н а м ј е ч у д н о ш т о с у с е Д е с и с а л и ћ и б а в и л и з а н а т о м б у д у ћ и д а с у
п л е м и ћ к о г п о р е к л а В е р о в а т н о с у о с т а л и б е з б а ш т и н е п а с у с в о ј у г о т о в и н у
у л о ж и л и у т а ј п о с а о а д е л и к а т н и у м е т н и ч к о з л а т а р с к и з а н а т о д г о в а р а о ј е
њ и х о в о м г о п о д с к о м п о р е к л у И м а д о ц н и ј е ј о ш ј е д а н с л и ч а н с л у ч а ј с а с п а х и
с к о м п о р о д и ц о у К у ј у н џ и ћ а у Ф о ч и т а к о ђ е с т а р е в л а с т е о с к е л о з е Б а в и л и с у
с е к у ј у н џ и л у к о м п а с у с е п о т о м е и р о з в а л и К у ј у н џ и ћ и Н а р о д и х и д а н а с
з о в е с п а х и ј а м а
Н и ј е п о з н а т в и ш е н и ј е д а н п о д а т а к о с р п с к и м к у ј у н џ и ј а м а у С а р а ј е в у
XVI в е к а Н е т а ч а н ј е д а т у м у з а п и с у о с а р а ј е в с к о м з л а т а р у М и л и с а в у и з 1587
г

К а д д о ђ е р е д и з н е ћ у д о к а з е о т о м е Т а к о ђ е с у н а м о с к у д н и п о д а ц и и з
п р в е п о л о в и н е XVII в е к а В е ћ с а м н а в е о и м е И в а н а Д е с и с а л и ћ а и з 1622 г


· 1632 г С т е ф а н И в а н о в и ћ С а р а ј е в а ц р у к о д е л и с а о ј е р у ч н и к р с т з а
м а н а с т и р О р а х о в и ц у

с в а к а к о з а О р а х о в и ц у с в Ђ о р ђ а н а Л и м у к о ј а ј е д а н а с
у р у ш е в и н а м а
У д р у г о ј п о л о в и н и XVII с т о љ е ћ а о б и л н и ј и с у п о д а ц И о с а р а ј е в с к и м
з л а т а р и м а
1. IV 1658 г и з а б р а л и с у Х р н с т о н м Е Н н т н ю д м с т С р м к о д б о р з а о б н о в у
ц р к в е п о с л е ж е с т о к о г п о ж а р а 1656 г М е ђ у њ и м а ј е и к к ю н џ Н
1660 г п р и л о ж и о ј е Д р а ш к о к у ј у н џ и ј а С т а р о ј к р к в и ј е д а н щ т р л н
ш h11X'A'ff,l8
1661 г б и о ј е ц р к в е н и к л и с а р а В у ч к о к у ј у н џ и ј а

Ц р к в е н е к л и с а р е и л
ц ј к о в н и с и н о в и - т у т о р и б и р а н и с у т р о ј и ц а м е ђ у у г л е д н и ј и м љ у д и м а н а
г о д и н у д а н а и б и л а и м ј е д у Ж н о с т д а с е з а о д р е ђ е н о в р е м е с т а р а ј у о р е д у у ц р к в и
њ е н и м п р и х о д и м а и ч у в а њ у и н в е н а р а
И с т у д У ж н о с т В у ч к о ј е о б а в љ а о и 1671 г


1667 г и з а б р а н ј е з а ц р к о в н о г с и н а - к л и с а р у В е л и м и р к у ј у н џ и ј а


И с т е г о д и н е и з м е ђ у о с т а л о г п р и л о ж и ш е и н 11vrtti'' о к о к н о
22
), с а м о н е З Н а м о
д а л и ј е о к о в а н о у С с щ ј е в у и л и в а н Б и л о ј е с л у ч а ј е в а д а с у с е о к и в а л е к д и г е
и н а с т р а   Н и И с и с е к м н м н р п о м и њ е и 1668_ г м е ђ у о с т а л и м С а р а ј е в ц и м а к т и т о
р и м а д а р о д а Ћ ц и м а ј е д н о г ј е в а н ђ е љ а к о ј е ј е к о в а н о у Б е о г р а д У С њ и м с е
п о м и њ у ј о ш т р р ј и ц а с а р а ј • е в с к и х к у ј у н џ и ј а х а џ и ј а Ј о в а н т а р и л и М и т а р
и С л а д о ј е И з г л е д а д а м у ј е Д м и т а р б р а т и л и р о ђ а к ј е р с е п о м и њ у з а ј е д н о и у
м н о ж и н и а д р у г а д в о ј и ц а п о с е б н о
23
) и
24
)
н з а п и с и и н а т и с и б р 790.
1
11) К њ и а О т а ч н и к М у з е ј а С т а р е ц р к в е б р 17 н и н в е н т а р а В · к а р и р а в о
с л а в н и н а р о д и ц р к в а ... с т р Ш у н а п о м е н и н е п о т п у н о
16
) З а п и с и и н а т п и с и б р 1200.
17
) Д е ф т е р М у з е ј а С т а р е ц р к в е у С а р а ј е в у б р 65, · 1 к в а т е р н и о н л и с т .3 а Р е д 16.
З а п и с и и н а т п и с и б р 1391-3.
1
8) И с т о П к в л 2 З р е д 9.
,
19
) И с т о П к в л 3 а р е д 3-4.
20
) Д е ф т е р б р о о л и с т 128 з р е д 15-.
21
) И с т о л 76 а р е д 3.
22
) И с т о л 76 а р е д 3 и 7.

З а п и с и и н а т п И с и б р 164!0.
24
) Т а ч н и ј е к о д Л М и р к о в и ћ а С т а р и к е С т а р е ц р к в е у С а р а ј е в у - С п о м е з И к С К А
LXXXIII, II р а з р е д 65, с т р 23. ·
202 П е т а р М о м и р о в и
З а 1671 г б и о ј е п о м е н у т и Д м и т а р ц р к в е н и к л и с а р а П о с л е с м р т и б о с а н
с к о г м и т р О о л и т а Х р и с т о ф о р а 1681 г у п о п и с у њ е г о в е з а о с т а в ш т и н е в е л и с е д а
с у н е к е њ е г о в е с т в а р и у Д М и т р а к у ј у и ј е


Н а у р е з а н о м з а п и с у с р е б р е н о г к и в о т а 1679 г к о ј и ј е н е к а д а п р и п а д а о
м а н а с т и р у П а п р а ћ и п а с у г а С а р а ј л и ј е и к у п и љ е и з м е ђ у о с т а л и х п р и л о ж н и к а
н а в о д и с е к а о д а р о д а в а ц и В у ј и н к у ј у н џ И ј а У з т о с у п р и л о ж и л и ц р к в и ј о ш
ј е д а н л е п с р е б р е н и т р и к е р т р о с в е ћ њ а к п о з л а ђ е н и у к р а ш е н д р а г и м к а м е њ е м


У ј е д н о м п о п и с у ц р к в е н и х п р и л о ж н и к а и з 1682 г з а у љ е т з в н е у г а с и в и х
и л и в ј е ч н и х к а н д и л а У Щ • С а н о ј е 10 к у ј у н џ и ј а П о р е д с в а к о г и м е н а с т о ј и д а ј е
К у ј у н џ и ј а И с у м а п р и л о ж е Н и х и П О К О М е с е Д О Н е к л е М О Ж е в и д е т и И О В Н О
с т а њ е и д а р е ж Љ и в о с т о в и з а н а т л и ј а П о а с п р а м а м о ж е с е и з р а ч у н а и к о л и к а
ј е к о л и ч и н а у љ а п р и л о ж е н а ј е р с е з н а д а ј е о н д а о к а з е ј т и н а с т а ј а л а 32 а с п р е
П р и л о ж н и ц и с у с л е д е ћ и В о ј и н к у ј у н џ и ј а - 48 а с п р и И в а н 16, Н и к о л а 64,
К о с т а д и н 32, М и л и с а в 16, М и х а ј Л о 16, Ћ и р к о 16, С и м о 16, С а в и ц а 32 и Д р а ш к о
16.
27
) К р а ј и м е н а Ћ и р к о в о г д о ц н и ј е д о п и с а н о И р и ш т о з н а ч и д а ј е п р е с е л и о
· V р и г у С р е м у


1683 г б и о ј е ц р к в е н и к л и с а р а К о с т а к у ј у н џ и ј а

Т о fie б и т и о н а ј К о с т а
д и н м е ђ у п р и л о ж н и ц и м а у љ а
1684 г о к о в а н а ј е в а љ д а с а к о в а н а у С а р а ј е в у ј е д н а п е т о х л е б н и ц а з а ·
м а н а с т и р Ж и т о м и с л и ћ у Х е р ц е г о в и н и н а с т о ј а њ е м ј е р о м о н а х а х а џ и Ј е р е м и ј е
С а м о ц е н а о д 14 а с п р и и с у в и ш е ј е м а л а п а ћ е б и т и д а ј е б р о ј п о г р е ш а н м о ж д а
ј е 1.400 а с п р и и л и н е ш т о с л и ч н о ш т о б и т а ч н и ј е б и л о


Н а с т а р о м ф и л и р а н о к о м к р с т у м а н а с т и р а Ж т о м и с л и ћ а з а т и с а н о ј е
ш к р т м о њ т и р Ж и т и и IIIKOKII 11 к м н т к т о r3fi3 (o)t (1689) т р о д
о м В ю р и и р о м о н х К т и т о р Х р и т о · к В о к о м к м и w р и к
1689,.1691 и о к о т и х г о а ж и т о м и с л и ћ к и ј е р о м о н а х В и с а р и о н п о т с т р и .
ж н и к м а н а с т и р а Ж и т о м и с л и ћ а д о ц н и ј е д а б р о - б о с а н с к и м и т р о п о л и т о д к р а ј а
г д о 10 VI 1708
31
), в р ш и о ј е н е к о в р е м е д у ж н о с т с а р а ј В с к о г п а р о х а Б и о
ј е с п о с о б а н ч о в е к в е о м а о ю р е т а н п и с м е н и в е л и к и љ у б и т е љ р е д а ц р к в е н о г
б л а о љ е п и ј а и л е п и х у м е т н и ч к и х р а д о в а Ц р к в е н е д е ф т е р е к о ј е ј е о д в о д и о
и с п и с а о ј е в р л о л е п и м и п е д а н т н и м р у к о п и с о м н а п р Д е ф т е р с а р а н д а р а б р 34 ·
М у з е ј а С т а р е ц р к в е К а о м и т р о п о л и т п р е б и в а о ј е с т а л н о у С а р а ј е в у и о с т а в и о
д о б р е т р а г о в е з а • с о б о м С р е д и о ј е п о к о л е б а н е п р и л и к е и о д н о с е т и х р а т н и х
и н е о п о к о ј н и х г о д и н а с а С а р а ј е в с к о м ц р к в е н о м о п ш т и н о м и н а р о д о м к о ј и с у
д о т л е ч е с т о д о в о д и л и д о н е с п о р а з у м а и з м е ђ у в л а д и к а и н а р о д а У с п о с т а в и о ј е
б о о с л у ж б е н и р е д у С т а р о ј ц р к в и

П о м а г а о ј е и с т а р а о с е о к о у к р а п а в а њ а
с а р а е в с к е ц р к в е и м а н а с т и р а Ж и т о м и с л и ћ а П о р е д о с т а л о г п р и л а г а о ј е с в о м е
25
) Д е ф т е р б р О О л 79 t\, р е д 18 и л 199 13, р е д 1.
26
) Д е ф т е р б р 65·, к в III, л 6 а р е д 6. Д е ф т е р б р О О л 84 а р е д 14. и с и и н а т п и с и
б р 1757. Л М и р к о в и ћ С т а р и н е С т а р е ц р к в е с т р 29.
27
) Д е ф т е р б р 60, л 20 а ь д 2·2; л 210 t\, р е д В л 21 а р е д 7; л 22 13, р е д 2 и 25;
л 23 а р е д 9; л 23 t\, р е д 19; л 24 а р е д 4; л 26 а р е д 18.
28
) И с т о л 23 а р е д 9.
29
) Д е ф т е р б р 65, л 8 а р е д 8; Д е ф т е р б р 60, л 89 t\; р е д 3.
30
) З а п и с и и   Щ т и с и б р 1831.
31
) В с к а р и ћ П р а в О с л а в н и н а р о д и ц р к в а ... с т р 26 и 29. В Ћ о р о в и М а н а с т и р
Ж и т о м и с л и ћ - С т а р и н а р III с е р и ј а з а 1935-36 r., с т р 19.
·
32
) В С к а р и П р     н и н а р о д и ц р к в а •.. с т р 26.
П р и л о г п р о у ч а в а њ у с а р а ј е в с к и х к у ј у н џ и ј а 203
м а н а с т и р у к њ и г е и к о н е и ц р к в е н е у т в а р и 1696 г д а о ј е д а с е н а ч и н и ј е д н а
н а л о њ а у С а р а ј е в у з а с в о ј п о с т р и г Ж и т о м и с л и ћ Н о В и с а р и о н ј е и м а о о с о б и т у
н а к л о н о с т и љ у б а в п   р е м а к у ј у н џ и с к и м и з р а ђ е в и н а м а т е г а с а м о р а д и т о г а
а р о ч и т о и и с т и ч е м
1691 г о к о в а о ј е с р е б р о м и з л а т о м н е ш т о р а н и ј е п р и л о ж е н о ј е в а н ђ е љ е
м а н а с т и р у Ж и т о м и с л и ћ у »w м н г
34
О к о 1692 г д м н м ь з н о ј е м н о д к н о м ь и с т о г В и с а р и о н а о к о в а н о
ј е ј о ш ј е д н о ј е в а н ђ е љ е п о м е н у т о г м а н а с т и р а Р а д ј е и з в р ш и о з л а т а р С а в а и з
С а р а ј е в а к о ј и О г ч А г к о м ь н г ь Д р о к н м к
85
1692 г о к о в а н ј е р у ч н и к р с т С т а р е ц р к в е с а у к р а с н и м к а м е њ е м и п л а ћ е н о
ј е 3.000 а с п р и


В е р о в а т н о п о д у т и ц а ј е м и н а а т о ј а њ е м В и с а р и о н а т а д а в е ћ м и т р о п о л и т а
б о с а н с к о г С а р а ј е в с к а ц р к в е н а о п ш т и н а к у п у ј е и о п р а в љ а о к о в а н е к р с т о в е
о к и в а и к о н е и г р а д и б о г о с л у ж б е н е с а с у д е Т о ч и н е и с а р а ј е в с к и с в е ш т е н и ц и -
п а • о с и Т а к о 1694 г н а л а з и м о у ц р к в е н и м р а ч у н с к и м з а п и с и м а д а с у к у п љ е н а
и п о п р а в љ е н а 4 о к о в а н а к р с т а о д М а р к а Н и к о л и ћ а з а 19.170 а с п р и


И з м е ђ у 1694 и 1696 г у С а р а ј е в у з л а т а р М и л и с а в с а к о в а о ј е к р с т ј е р о
м о н а х у А в а к у м у Т р о ј и ч а н и н у з а в р е м е м и т р о п о л и т а В и с а р и о н а

К о д Љ
С т о ј а н о в и ћ а у С т а и м с р п с к и м з а п и с и м а и н а т п и с и м а б р 790, п о г р е ш н о ј е
д а т и р а н п о д 1587 г С а м а г о д и н а ч (7295-1787) о ч и г л е д н о ј е с у м њ и в а и
н е с и г у р н а Н а в е д е н е л и ч н о с т и у з а п и с у н с у м њ и в о п о к а з у ј у к о м е в р е м е н у и
г о д и н а м а п р и п а д а з а б е л е ш к а А в а к у м Т р о ј а ч а н и н п о ј е д н о ј з а б е л е ш к и н а
к њ и з и у М у з е ј у С т а р е ц р к в е б и о с а р а ј е в с к и п а р о х 1694-1696 г

К у ј у н џ и ј а
М и л и с а в п о м и њ е с е 1682 г м е ђ у п р и л о ж н и ц и м а з а ц р к в е н о у љ е а 1696 г б и о ј е
Ц к в е н и к л и с а р а

Н и ј е д а н б о с а н с к и м и т р о п о л и т В и с а р и о н н и ј е п о с т о ј а о у XVI
в е к у П р е м а с в е м у о в а ј с е з а п и с о д н о с и н а о в о в р е м е т ј н а 1694-1696 г


П р л и к о м у п а д а Е в г е н и ј а С а в о ј с к о г у Б о с н у 1697 г С а р а ј е в о ј е о п љ а ч к а н о
и п о п а љ е н о Т а д а с у н а с т р а д а л е з а н а т л и ј е и т р г о в ц и н е к и с у п о г о р е л и н е к и
о д в е д е н и у р о п с т в о С т а р а п р а в о с ш в н а ц р к в а ј е о п љ а ч к а н а П о с л е т е н е с р е ћ е
С а р а ј е в о с е о п о р а в љ а л о М е ђ у п р и л о ж н и ц и м а з а о б н о в у ц р к в е н о г и н в е н т а р а
н а ј в и ш е и м а д у н ђ е р а в р л о м а л о д р у г и х з а н а т л и ј а У о п р а в ц и и п о н о в н о м
п о д и з а њ у у п р о п а ш ћ е н о г г р а д а п р и   р о д н о д у н ђ е р и с у и м а л и н а ј в и ш е п о с л а и
з а р а д е п а с у б и л и у м о г у ћ н о с т и д а п р и л а ж у ц р к в и М е ђ у п р и л о ж н и ц и м а н е м а
н и ј е д н о г к у ј у н џ и ј е Н и ј е и х м н о г о н и и н а ч е б и л о а л и с у с и г у р н о н а с т р а д а л и
о п љ а ч к а н и и л и с у њ и х о в е д р а г о ц е н о с т и б и л е з а к о п а н е и с к р и в е н е
К а д с е ц р к в а о п о • а в љ а л а о д п у с т о ш е љ а а у с т р и с к и х в о ј н и к а и р а з н о е њ а
о д м е с н о г с т а н о в н и ш т в а 1700 и 1701 г з а б е л е ж е н о ј е у ц р к в е м д е ф т е р и м а
33
) З а п и с и и н а т п и с и б р 201()8, т а ч н и ј е 7231.
34
) И с т о б р 1923-25.
35
) И с т о б р 1939.
36
) Д е ф т е р б р 60, л 171 а р е д 22.
37
) Д е ф т е р б р 65, к в XVI, л 3 а р е д Д е ф т е р б р 60, л 173 а р е д &--9:
38
) З а п и с и и н а т п и с и б р   Ю
39
) В С к а р и П р а в о с л а в н и н а р о д и ц р к в а ... с т р ·140.
40
) Д е ф т е р б р О О л 101 а р е д 4.
41
) З а С т о ј а н о в и е м с е п о в е л а Б о ј а н а Р а д о ј к о в и у с в о м и н а ч е о д л и ч н о н а п и с а н о м
п р и л о г у у к њ и з и У м е т н и ч к а о б р а д а м е т а л а - И з д а љ е М у з е ј а ц р и м е њ е н е у м е т н о с т и -
Б е о г р а д 1953 г с т р 25.
204 П е т а р М о м и р о и ћ
д а с у п о н о в а о к о в а н е и к о н е п о з л а ћ е н о м с р м о м - ч и с т и м с р е б р о м и у к р а ш е н е
с и т н и м к а м е њ е м а с а к о в а н е с у и н е к е н о в е ц р к в е н е у т в а р и


Т а к о ђ е 1701 г с а к о в а н ј е з а ц р к в е н е н о в ц е ј е д а н т р и к в р т р о с в е т њ а к з а
в р е м е м и т р о п о л и т а В и с а р и о н а

И с т о п р и м и т р о п о л и т у В и с а р и о н у 1705 г
п о н о в и о ј е у С а р а ј е в у Л а з а р - с и г у р н о м а ј с т о р ј е д н о ј е в а ђ е љ е з а м а н а с т и р
С в Т р о ј и ц у к о д П л е в а љ а


П о с л е п а љ е њ а и п љ а ч к е С а р а ј е в а д у г о н е н а и л а з и м о н а к у ј у н џ и ј е у
ц р к в е н о ј с л у ж б и Т е к 1708 г и з а б р а н ј е М и х а ј л о к у ј у н џ и ј а з а ц р к в е н о г к л и
с а р у И с т и с е п о м и њ е и 1709 г к а о к л и с а р а ш р и п р е д а ј Ј ц р к в е н и х р а ч у н а


1712 г о п т у ж е н а ј е С а р а ј е в с к а ц р к в е н а о п ш т и н а и с в е ш т е н с т в о д а с у с л а л и
к њ и г е п и с м а у М о с к в у Т у р с к е в л а с т и з а п е ч а т и ш е ц р к в у п о х а п с и ш е с в е
ш т е н И Ј к е и о г л о б и ш е Ц р к в е н у о п ш т и н у Ц р к в а ј е т о м п р и л и к о м п л а т и л а А х м е т
п а ш и и р к д н Б о ф Ц - 900 а р с л а н и ј а ш т о и з н о с и - 218.400 а с п р и З а
н а п л а т у г л о б е о п ш т и н а ј е р а з р е з а л а п р и л о г е н а р у ф е т е и н а р о д П о ј а ч и н и п р и
л о г а с т о ј и н а п р в о м м е с т у Ћ у р ч и с к и р у ф е т к о ј и ј е д а о 58.640 а с п р и Т е р з и ј е с у
д а л е 20.940, д у н ђ е р и 19.020, к у ј у н џ и ј е 2.440 а с п р и О д 12 р у ф е т а к у ј у н џ и с к и
с т о ј и п о п р и л о з и м а с а м о и с п р е д с а м а р џ и с к о г ћ е б е џ и с к о г и х а м а л с к о г Д а к л е
р е л а т и в н о н и ј е б и о н и м н о г о б р о ј а н н и м а т Е р и ј а л н о ј а к и а к о ј е п о р е д у д р у г и
а к о Т О Н И ј е с л у ч а ј н о


П р е 1719 г б и о ј е н е к и к у ј у н џ и ј а Д р а г у т и н Т е г о д и н е о Б о ж и ћ у д а т а ј е
п о м о Ћ њ е г о в о ј д е ц и о д 150 њ с п • р и к а о с и р о ч а д и


1723 г с а к о в а о ј е М а р к о з л а а р у С а р а ј е в у с р е б н у п е т о х л е б н и ц у з а
м а н а с т и р М о р а ч у


Т а к о ђ е ј е 1732 г с а к о в а н а у С а р а ј е в у п е т о х л е б н и ц а з а м а н а • с т и р З а в а л у
у Х е р ц е г о в и н и
50
)
У М у з е ј у С т а р е ц р к в е ч у в а с е п о д б р о ј е м 3/III, с р е б р о м о к о в а н и р у ч н и
к р с т с а с т о п и ц о м у к р а ш е н ф и л и г р а н о м т а м н о п л а в и м з е л е н и м и с в е т л о
з е л е н и м е м а љ е м и к а м е њ е м Н а п о с т а љ у ј е у р е з а н н е п о т п у н о о ч у в а н и з а п и с
д а ј е г р а ђ е н 1732 г у С а р а ј е в у


З а 1732/33 г б и о ј е ц р к в е н и к л и с а р а к у ј у н џ и ј а Ј о в а н


1738 г п о с т а в љ е н ј е з а ц р к в е н о г к л и с р у С а в а к у ј у н џ и ј а
53
) И с т и ј е б и о
к џ и с а р а и 1741 г

О д о в и х в р е м е н а п а з а д в а е с т и н у г о д и н а б и • р а ј у с е к у ј у н
џ и ј е з а ц р к в е н е к л и с а р е с в а к е т р е ћ е г о д и н е к а о п о н е к о м р и т м у
42
) Д е ф т е р б р 60, л 177 а р е д 2-6 и р е д 2-6; Д е ф т е р б р 65, к в xvr, л 7 и р е д
18-20 и 8 а р е д 2-4.
43
) З а п и с и и н а т п и с и б р 2·0'84.
41
) И с т о б р 2156.
45
) Д е ф т е р б р 65, к в I, л 5 р е д 15; Д е ф т е р б р   Ю л 117 а р е д 3.
46
) И с т о л 145 р е д 3.
47
) Д е ф т е р б р 65, к в XVII, л 3 а
48
) С и р т и њ с к и д е ф т е р б р 62, л 18 а р е д 32 ..
49
) З а п и с и и н а т п и с и б р 2421.
50
) И с т о б р 2589.
51
) Л М и р к о в и ћ С т а р и з е С т а р е Ц р к в е с т р 27.
52
) Д е ф т е р б р 65, к в VII, л 4 р е д 3 и к в I, л 5 р е д 11),
53
) И с т о IG3. Х л 5 а р е д 3.
54
) И с т о к в I, л 6 а р е д 6,
П р и л о г п р о у ч а в а њ у с а р а ј е в с к и х к у ј у н џ и ј а 205
Ј о в а н С и м и Ћ к у ј у н џ и ј а д а о ј е с а р а ј е в к о ј ц р к в и 20.000 а Ј с п р и 1744 г д а
м у с е п о с л е с м р т и с в а к е г о д и н е п о ј е с а р а н д а р

М о ж д а ј е т о о н а ј и с т и Ј о в а н
и з 1732/33 г о д и н е Н а и с т о м л и с т у Ј о в а н о в о г с а р а н д а р а з а п и с а н ј е и Ђ у р а
к у ј у н џ и ј а с а с л и ч н и м Щ Ј и л о г о м

И м а м у с п о м е н а и 1760 г

23 д е ц е м б р а 1745 г п р е д Б о ж и ћ д а т о ј е »tl Д р Т и н к ю н ч н Е т р о Т н 160
а с п р и


1747 г и з а б р а н ј е Ј о в а н к у ј у н џ и ј а и з В а р о ш и з а ц р к в е н о г к л и с а р у


В а љ д а ј е т о и с т и Ј о в а н С и м и ш т о с е п о м и њ е 1744 и р а н и ј е 1732/33 г .. к о
ј е т а к о и з г л е д а д а ј е б и о в е о м а и м у ћ а н и д а р е ж љ и в ј е р 1754 г с у Ј о в а н и
Л а з о к у ј у н џ и ј е д а л и 20.000 њ с п р и д а с е п о ј е с а р а н д а р К о с т а д и н у б р а т у
Ј о в а н о в о м

И с т и Ј о в а н С и м и ћ и з м е ђ у 1761 и 1764 г п р и л о ж и о ј е С а р а ј е в с к о ј
ц р к в и с е б и з а с п о м е н 2 е п и т р а х и љ а с а з л а т о м и ј е д н е н а р у к в и ц е 1762 г
п р и л о ж и о ј е ј е д а н с т и х а р о д ц р в е н о г к у м а ш а


1751 г п о с т а в љ е н .te з а К Л И С р у к ј у н џ и ј а М а р к о Н и к о л и ћ


О д п о л о в и н е XVIII в у п р а в о о д 1756 г
  м а м о в и ш е п о д а т а к а о с а р а ј е в с к и м к у
ј у н џ и ј а м а у с а ч у в а н о м д е ф т е р у к у ј у н џ и
с к о г е с н а ф а Д е ф т е р с е в о д и у и н в е н а р у
М у з е ј а С т а р е ц р к в е у С а р а ј е в у п о д и м е
н о м К њ и г а к у ј у н џ и с ю г е с н а ф а з а с к у
п љ а њ е п р и л о г а з а к р с н у с в е ћ у ц а р а К о н
с а н т и н а и ц а р и ц е Ј е л е н е п о д б р 246, у
о д е љ к у з а к њ и г е Ф о р м а т а ј е в е л и к е 8°.
В е л и ч и н а к њ и г е о д н о с н о л и с т о в а ј е 21 Х
Х 15 ц м П о в е з а н а ј е у т в р ђ и и г р у б и с т а
р и н с к и к а р т о н о б л о ж е н в р л о т а н к о м б е
л о м к о ж о м - т а н к и м п е р г а м е н т о м - к о ј и
ј е и ш а р а н с а н е к о л и к о у з д у ж н и х и п о • п р е ч
н и х п е т о л и н и с к и х л и с т о в а с п р е д њ е с т р а
н е и н а п о л е ђ и н и З а д љ а с е к о р и ц а п р о • д у
ж а в а у р е к љ о п к о ј и с е ј е д н о м к о ж н о м
о п у т о м п р и т е з а о п р е к о п р е д њ е к о р й ц е
О п у т а с е ј е д н о м и л и в и ш е п у т а о б а в и ј а л а
о к о П Ю • в е з а Б л а г о д а р е ћ и т а к в о м п о в е з у
к њ и г а с е в е о м а д о б р о о ч у в а л а и а к о ј е с л у
ж и л а с к о р о 200 г о д и н а К о р и ц е с у д а н а с
и с ф л е к а н е п р љ а в е и н е ш т о о ш т е Т е н е
Х а р т и ј а к њ и г е ј е п у н а б е љ а к р у п н Ю Ј г т к и
в а р а   П а в а г о т о в о г р у б а Л и с т о в и с у с а
П р в а с т р а н а ю у ј у н џ и с к о г д е ф т е р а
и з 1756 г о д
с т а в љ е н и у 8 в е л и к и х с в е ж а њ а с а п о 20 л и с т о в а С а м о т р е и
и м а 18 л и с т о в а П а п и р ј е п о с в о ј п р и л и ц и м л е т а ч к о т п о р е к л а
с в е ж а њ
В о д е н и
55
) С а р а н д а р и с у ц р к в е н и с п о м е о в и з а у м р л е и в р ш е с е 50 д а н а с в а к е г о д и н е
56
) Д е ф т е р б р З с т р 92 и Д е ф т е р б р З л 82 а
57
) К у ј у н џ и с к и д е ф т е р б р 246, .:rr. 158 S.
58
) С и р о т и њ с к и д е ф т е р б р 62, л З S, р е д 26.
5
9) Д е ф т е р б р 65, к в XIV, л 6, р е д З
60
) Д е ф т е р б р З л 1(}8 а
01
) Д е ф т е р п о п и с а ц р к в е н и х у т • в а р и и з 1761 г б р 56, л 2 и З
62
) Д е ф т е р б р 65, к в XIV, л 8 и р е д З
206 П е т а р М о м и р о в и

с у з н а ц и с о в а AS и т р и о н у м е с е ц а р а з л и ч и т е в е л и ч и н е к о ј и с е п о
с т е п е н о с м а њ у ј е п р е м а с р е д и н и О ч и г л е д н о с у и з п о л о в и н е и л и п р в е п о л о
в и н е XVIII в Д е ф т е р и м а 158 л и с т о в а п л у с 2 д е б е л а с и в а и п р о с т а д о д а т а
П р и л и к о м к о р и ч е њ а С а м о с у 48 и с п и с а н а и т о н е у в е к п о т п у н о В о ђ е н ј е о д
р а з н и х • р у к у б р з о п и с н и м п о с л о в н и м п и с м о м с а ч и т а в и м ш а р е н и л о м р а з н и х
р у к о п и с а и р а з л и ч и т о г к а р а к т е р а с л о в а з а в и с н и х о д в р е м е н а й љ у д и к о ј и с у
г а в о д и л и О т у д а ј е н е у ј е д н а ч е н о с т в е л и к а к а к о п о к р у п н о и с л о в а т а к о и п о
о б л и к у в е ш т и ј е и л и п р о с т о и г р у б о ч и т к о и л и т е ш к о р а з р е ш љ и в о з а в и с и о д
т о г а д а л и с у г а п и с а л и п и с м е н и и л и п о л у п и с м е н и љ у д и У в е и н и с л у ч а ј е в а
р у к о п и с ј е и с п и с а н и ј и п о ш т о с е в о ђ е њ е д е ф т е р а у в е к п о в е р а в а л а п и с м е н и ј и м
з а н а т л и ј а м а П о р а з н о в р с н о с т и и м н о ж и н и р а з л и ч и т и х р у к о п и с а и з г л е д а д а ј е
п и с м е н о с т м е ђ у с а р а ј е в с к и м к у ј у н џ и ј а м а б и л а в р л о р а с п р о с т р а њ е н а Г о т о в о с у
с в и м а ј с т о р и б и л и п и с м е н и ш т о н и ј е ч у д о ј е р с у с р а ј е в с к и С р б и и м а л и
с в о ј у ш к о л у о д д а в н и н а


Л и с т о в и к њ и г е н и с у с и г н и р а н и н и т и о б е л е ж е н и б р о ј е в и м а и л и к в а т е р
ю ю н и м а Ј е з и к ј е с р п с к и с а п р и м е с а м а с л а в ј а н с к о г и с а у о б и ч а ј е н и м п о с л о в
н и м и з р а з и м а и ф р а з а м а т р г о в а ч к е и п о с л о в н е п р е п и с к е П р а в о п и с ј е о д
п о ч е т к а п а д о т и х г о д и н а п р о ш л о г а в е к а с т а р и Ц р к в е н о с л о В е н с к и у п р а в о
п р е в у к о в с к и П о с л е о т ю ч и њ е м о д е р а н с а п р о м е н о м и о б л и к а п и с м а Г д е с е
у п о т р е б љ а в а м е к и и л и т в р д и з н а к п о о б л и к у л и ч е и н а ј е д н о и н а д р у г о а л и
ј е п р е е ж н и о б л и к м е к о г з н а к а п а м и с л и м д а т р е б а с м а т р а т и • с в е у с т а р и ј е м
д е л у к а о м е к е з н а к о в е ј е р ј е т р а д и ц и ј а у С а р а ј е в у и Б о с н и б и л а ј о ш у в е к
ј а к а Г о д и н е и с в е о с т а л е ц и ф р е п и с а н е с у а р а п с к и
К њ и г а о б у х в а т а в р е м е о д 1756, п а д о 1937 г с а и з в е с н и м р е к и д и м а
Д е ф т е р ј е б и о к о д р а з н и х м а ј с т о р а и л и с е ч у в а о у с а н д у к у к у ј у н џ и с к о г
р у ф е т а а к а д с е е с н а ф р а с т у р и о н а ш а о с е у к у ј у щ и с к о ј п о р о д и ц и М и т р и е
в и а О д њ и х г а ј е у з е о м а ј с т о р М и л а н и к у ј у н џ и ј а к о ј и ј е у м р о 1954 г
О н г а ј е п р е д а о М у з е ј у С т а р е ц р к в е с а з а п и с о м О в о ј е к њ и г а е с н а ф а к у ј у н
џ и с к о г к у п а ц а з а с в и ј е у ц а р а К о н с т а н т и н а и ц а р и ц е Ј е л е н е о д г о д и н е 1756 д о
д а н а с 1940. П р е д а о М у з е у м у М и л а Ј А н д р и к у ј у н џ и ј а
О в а п о с в е т а у   а з у ј е ј а с н о н а • с а д р ж а ј и н а м е н у к њ и г е с а м о у н о в и ј е
в р е м е о д т и х г о д и н а ц р о ш л о г а с т о л е а к а д а е с н а ф и г у б е с в о ј у с т а р у
о р г а н и з а ц и ј у и к а р а к т р Р а н и ј е с у в о ђ е н е з а б е л е ш к е о ф у н к ц и о н е р и м а р у ф е т а
и в р ш е њ у г л а в н и х њ е г о в и х о б а в е з а З а и о и с у к р а т к и с а с п о м е н и м а и м е н а
м а с т о р а у ч е с н и к а у е с н а ф с к о ј у п р а в и њ и х о в и х ч а у џ а м о м а к а и н е ш т о 6
п р е о с т а л о ј с у м и о д р у ф е т с к и х т р о ш к о в а П о д а ц и н и с у о б и л н и н и п о т п у н и
с е м и м е н а м а л о ш т о д о з н а ј е м о С т а р и ј и н и с у д о в о љ н о н и ј а с н и Н е з н а м о
к а к в и с у 110 м о м ц и к о ј и с е п о м и њ у у з м а ј с т о р е д а л и с у к а л ф е и л и н а ј м љ е н а
п о с л у а Т а к о ђ е с е п о м и њ у и м о м ц и к о ј и к о њ е в о д е и и д у н а к у л у к А л и з а т е
к о њ о в о д ц е и м а о б ј а ш њ е њ а
Р а д и к а р а к т е р и с а њ а с а д р ж и н е д е ф т е р а и с а м и х з а п и с а с в р е м е н а н а
в р е м е н а в о д и у д о с л о в н о п о ј е д и н е т е к с т о в е р а д и и л у с т р а ц и ј е
Н 1756 - HIIHOpHi! - 21 Д Н Ь Н Е К П З Н О Н Г О Л О д и Hil И З М   Т K!IIHKH Н р и К О М  
ч ш р н к и Т о д о р И н л н h н Ф и н Т о д о р о к м о м к н н к Ђ к о к м о м к н К р м н н
Г Ш Л   К
з В С к а р и П р а в о с л а в н и н а р о д и ц р к в а ... , с т р 127-129.
р и л о г п р о у ч а в а љ у с а р а ј е в с к и х к у ј у н џ и ј а 207
И   Д   М И Г О О М Н К Ч И Г О с Ј о
П и з с Ј и Ч Н к о Б о и ч Е к и н и и В и д о к и В н О Г И   и Г ш о и ш
Н и к о н н м о м к ,
п И ф с Г о ш Н о м к н н Ш о о з Т   Ш Н Н И Н О К Р ш Г О
Т о д о о к М О М А К c:J,'f'Otll Ч И И н ћ м о м к И к Г ш н о к и к р н н о м к
64
Н н 1 766   Г ш и Г О r   Ч р ф   Г К И н   Д Д И Г О О М н к Ч Ш Г О н Hf uH'f'il
р н н Е м н н к к к н к Џ
65
Hil 177 4 llf'f'O З Н А Г Н п Д KHWf М Ш Г О И з и т и ч ћ П А Н Г О р К О К И Ч ћ н и Г О   ћ
Н Ж Г О Д Н Н Д м и Г о р н 11 П Д Д ћ
66
У д а љ е м и з л а г а њ у к о м б И Н о в а ћ у п о д а т к е и з р а з н и х б е л е ж а к а с а п о д а ц и м а
и з к у ј у н џ и с к о г д е ф т е р а
У п о ч е т к у н и ј е м и ј а с н о д а л и с е у е с н а ф с к о ј у п р а в и п о м и њ у м а ј с т о р и
и л и њ и х о в и м о м ц и к а л ф е Д а л и ј е д у ж н о с т ч а у ш а в р ш и о м о м а к и л и м а ј с т о р
а м о м ц и м у п о м а г а л и и к о њ е в о д и л и Б и о б и с к л о н о в о м е д а с у п о м е н у т и
м о м ц и у з а б е л е ш к а м а к а л ф е р а з н и х м а ј с т о р а
П р е н о ш т о н а с т а в и м с а и з л а г а њ е м п о т р е б н о ј е д о б ј а ш њ е њ е д а
б и и з в е с н е с т в а р и б и л е р а з у м љ И в е
И с т р а ж и в а ч и с е н е с л а ж у д а л и с у к о н ф е с и о н а л н е г р у п е з а н а т л и ј а
о н о г а в р е м е н а у С а р а ј е в у и м а л е п о с е б н е е с н а ф е и л и д а с у б и л и з а ј е д н и ч к и


С к л о н с а м м и ш љ е њ у д а с у б и л и з а ј е д н и ч к и ј е р ј е ћ е х а ј а - ц е х м а ј с т о р
п р е т с е д н и к е с н а ф а у в е к б и о м у с л и м а н к а к о т в р д И Х а м д и ј а К р е ш е в љ а к о в и ћ


Ћ е х а ј е с у с е у п о ј е д и н и м е с н а ф и м а н а з и в а л е и м е н о м з а н а т а с а д о д а т к о м -
б а ш а ћ у р ч и б а ш а Т Е р э и б а ш а е к м е к ч и б а ш а и т с л А л и т а к в е н а з и в е н а л а з и м о
и з а х р и ш ћ а н е С р б е н а п р Н и к о л а ћ у р ч и б а ш а Х а л и л п а ш и н и з 1680 г
т е р з и б а ш е у XVII в Х а џ и - С а в а Ј о в о Н и к о л а П а в а о и д р
69
) Д а л и с у т о
б и л и п о ч а с н и н а з и в и и о д л и к о в а њ а п о ј е д и н и х у г л е Щ и х з а н а т л и ј а к о ј и с у
с в о ј и м м а ј с т о р с т в о м и б о г а Т с т в о м б и л и у м и л о с т и и в о љ и п о ј е д и н и х п а ш а и
љ у д и н а в л а с т и н и ј е м и ј а ш ю З а ј е д н и ч к и и з л е т и т е ф е р и ч и к у ш а н м е у к а з у ј у
н а '!10, д а с у е с н а ф и б и л и ј е д И Н с т в € н и ј е р с у у њ и м а у ч е с т в о в а л и и х р и ш ћ а н и
А к о с у е с н а ф и и б и л и з а ј е д н и ч к и и п а к ј е с в а к а к о н ф е с и о н а л н а г р у п а и м а л а
с в о ј п о с е б н и п о л о ж а ј у е с н а ф у ј е р о б а в е з е и д у ж н о с т и к о ј е с е њ е п о о р е Щ О
н и с у т и ц а л е з а н а т а б и л е с у р а з л и ч и т е з а м у с л и м а н е и н е м у с л и м а н е п р а в о
с л а в н е к а т о л и к е и Ј е в р е ј е П о ј е д и н е н е м у с л и м а н с к е г р у п е и м а л е с у н а р о ч и т е
о б а в е з е п р е м а д р ж а в и и в л а с т и м а н а п р н и с у б и л и в о ј н и о б в е з н и ц и а л и с у
д а в а л и к о м о р у з а в о ј с к у и д р у г е д р ж а в н е д а ж б и н е с а к у п љ а л и р е д о в н и и в а н
р е д н и р а з р е з к о ј и ј е п а д а о н а е с н а ф и м а л и с в о ј е п о с е б н е к а с е и в о д и л и с в о ј е
е с н а ф с к е д е ф т е р е У п о г л е д у с в о ј е в е р с к е п р и п а д н о с т и С р б и з а н а т л и ј е с у
п р о с л а в љ а л и с в о ј е в е р с к е п и р о в е - е с н а ф с к е с л а в е с т а р а л и с е з а с в о ј у
с и р о   и њ у и с у ж њ е у т а м н и ц и с к у љ а л и р а з н е п р и л о г е з а ц р к в у и з а у о б и ч а ј е н о
ч а ш ћ е Њ е љ у д и н а в л а с т и о Б о ж и ћ у и Bacropcy и з а ц р к в е н е г л о б е


64
) К у ј у н џ и с к и д е ф т е р б р 246, л 1 а
"") И с т о л 2 а
66
) И с т о л 154
"') Х К р е ш е в љ а к о в и ћ Е с н а ф и и о б р т и у Б и Х с т р 83. Ј С к а р и П р а в о с л а в н и
н а р о д и ц р к в а ... , с т р 69-75, т о н и г д е и з р и ч и т о н е т в р д и
0
') Х К р е ш е в љ а к о в и ћ И с т о с т р 84.
69
) В С к а р и ћ И с т о с т р 70 и 71.
70
) И с т о с т р 72 и 73.
208 П е т а р М о м и р о в и ћ
А к о з а д р у г е е с н а ф е н е з н а м о т а ч н о д а л и с у б и л и з а ј е д н и ч к и з а к у ј у н
џ и с к и н а м ј е п о з н а т о и п о д о к у м е н т и м а и п о п р е д а њ у К а з и в а о м и ј е п о к
М и л о А д р и ћ и м н о г е с т а р е С а р а ј л и ј е д а с у к у ј у н џ и ј е и м у с л и м а н и и п р а в о
с л а в х и о д у в е к б и л и з а ј е д н о Ч а к с у у К у ј у н џ и л у к у и м а л и и з а ј е д н и ч к у е с н а ф
с к у з г р а д у У о р г а н и з а ц и ј и е с н а ф с к е у п р а в е ћ е х а ј а ј е у в е к б и о м у с л и м а н


а ч а у ш С р б и н О т у д а у о а т и с а н о м к у ј у н џ и с к о м д е ф т е р у о д 1756 г н а и л а з и м о
С р б е ч а у ш е а н и к а к о ћ е х а ј е У с в и м е л е ш к а м а и у п о м е н у т о м д е ф т е р у
у о п ш т е н е м а с п о м е н а о Ћ е х а ј а м а с е м у ј е д н о м а ч у н у и з 1806 г д а с у д а т а
2 г р о ш а Е и з ч

Д у ж н о с т ј е ч а у ш а б и л а д а о б а в е ш т а в а ч л а н о в е е с н а ф а
о н а р е д б а м а ћ е х а ј е д а с а к у п љ а р а з н е р а з р е з е н а е с н а ф о д с т р а н е в л а с т и
п р и л о г е з а с и р о т и њ у и н е в о љ н е д а с е с т а р а о м о м ц и м а и к о њ и м а з а к о м о р у
д а с а з и в а ч л а н о в е н а е с н а ф с к е с е д н и ц е и с к у п ш т и н у - л о н џ у и д а с е е т а р а о
д р у ш т в е н и м и з л е т и м а - т е ф е р и ч и м а З а ч а у ш е с у с е б и а л е о ю р е т н е и
о з б и љ н и ј е к а л ф е и л и м л а ђ и м а ј с т о р и

О д 1756, п а д о 1800 г п о м и њ у с е с л е д е ћ е к у ј у н џ и ј е
Х а џ и Ј о с и ф 1756 г И с т е г о д и н е '26 ј а н у р а њ е г о в б р а т Ј о в а н и з ј а в и о ј е
п р е д е с н а ф о м д а ћ е п л а ћ а т и в е р г и ј у - п о р е з з а Х а џ и Ј о с и ф а М о ж д а ј е Ј о с и ф
у м р о и л и т е ш к о о б о л е о и л и м а т е р и ј а л н о п о с р н у о к а д ј е м о р а о б р а т д а с е п р и м и
т е о б а в е з е
У к у ј у н џ и с к о м д е ф т е р у з а в и ш е г о д и н а п о м и њ е с е м н о г о л и ч н о с т и а л и
с е н е м о ж е р а з а б р а т и к о с у м а ј с т о р и а к о м о м ц и и л и п о с л у г а с т о г а ћ у п о м е н у т и
с а м о о н е з а к о ј е и м а д о к а з а и л и в е л и к е в е р о   В а т н о ћ е д а с у м а ј с т о р и
1757 г Ђ о р ђ и ј е к у ј у н џ и ј а п р и л о ж и о ј е ц р к в и з а с в о ј с а р а н д а р 23.760
а с п р и


1760 г А ћ и м Д е ј и ћ Л а з о С и м и ћ Н и к о л а Д р а г у т и н о в и ћ Ј о в а н Т о д о р о в и ћ
и М и х а ј л о В и д о в и ћ п о л о ж и л и с у м а ј с т о р и м а н е к е р а ч у н е и л и в р а т и л и с в о ј е
д у г о в е е с н а ф у

Л а з о С и м и ћ Л а к е т а б и о ј е 1774, 1780 и 1786 г у е с н а ф с к о ј
у п р а в и


Ј е д н а

п к у ј у н џ и с к и х м а ј с т о р а п о д и г л а ј е з а ј а м о д с в о г а е с н а ф а
1761 г

Д а н е б и д о ц н и ј е п о н а в љ а о њ и х о в а и м е н а и с т в а р а о з а б у н у н а в е ш ћ у
и о с т а л е г о д и н е к а д с е п о м И љ у Н и к о л а И л и ћ 1761; Л а з о И л и ј ћ Т е ш њ а н й Н б и о
у е с н а ф с к о ј у п р а в и 1779, 1785; 1789 и з д а о т е с т и р 1793, 1799 и 1805 г б и о у
е с Н   а ф с к о ј у п р а в и Р и с т о И л и ћ к а о К а р и н м о м а к п о м и њ е с е 1756 и 1761, к а о
м а ј с т о р б и о ј е у у п р а в и 1774 г Н и к о л а М а р к о в и ћ 1789; Т о д о р М и х а ј л о в и ћ и м а
м у с п о м е н а у 1756 г 1765 и 1767 г б и о ј е р у ф е т с к и ч а у ш С в а к а к о и с т и 1774 Г
И З а б р а н ј е з а Ц р К В е Н О Г К Л И С а у

У П О П И С У ц р к в е н о г И Н В е н т а р а И З 1774. Г
з а п и с а н а ј е к а о п р и л о ж н и ц а Т о д о р о в а с у п р у г а

Л у к а М и х а ј л о в и ћ с п о м и њ е
с е 1756 к а о ч а у ш 1779 г б и о ј е у е с н а ф с к о ј у п р а в и С п а с о ј е Ј о в а н о в и ћ 1775
71
) Х К р е ш е в љ а к о в и ћ Е с н а ф и rr о б р т и у Б и Х с т р 84 и п о к а з и в а њ у М А н д р и ћ а
72
) К у ј у н џ и с к и д е ф т е р б р 246, л 18
73
) Х К р е ш е в љ а к о в и ћ Е с н а ф и и о б р т и у Б и Х с т р 84-87 и 88.
74
) Д е ф т е р б р 240, л 6, р е д 5.
75
) К у ј у н џ и с к и д е ф т е р б р 246, л 158 а О т с а д а Ћ у о в а ј д е ф т е р ц и т и р а т и с а м о и н и ц и
ј а л и м а К д
7
r;) К Д Л 154. s.
77
) К д л 158 а
7
8) Д е ф т е р б р 56, л 19 ·
79
) И с т о л 123.
П р и л о г п р о у Ч а в а њ у с а р а ј е в с к И х к у ј у н џ и ј а 209
д а т м у з а ј а м о д 67 г р о ш а н а и н т е р е с 1776 б и о у у р а в и е с н а ф а П р е т п о с т а в љ а м
д а ј е о в а ј С п а с о ј е с а г р а д и о ч а ш у к о ј а с е н а л а з и у м а н а с т и р у К а л е н и у


Г а ш а Д р а г у т и н о в и и м а м у с п о м е н а 1756 и 1761.
И з 1761 г и м а п о п и с к о л и к о с у п р и л о ж и л и п о ј е д и н и р у ф е т и з а д а в а њ е
ч а с т и у г л е д н И м љ у д и м а о Б о ж и у Ћ у р ч и ј е с у п р и л о ж и л е 1.680 а • с п р и а о с т а л и
р у ф е т и о д 220-240. К у ј у н џ и ј е с у д а л е 240 а с п р и


П а н т о к у ј у н џ и ј а б и о ј е 1764 г ц р к в е н и ш и с а р а

1756 г п о м и љ е с е
љ е г о в м о м а к Ј е ф т а
83
) В а љ д а ј е т о и с т и П а н т о М а р к о в и и з е с н а ф с к е у п р а в е
1774 г


Н А 1766 Г к и и г о г К А Ш и р џ А Д и ш Г о р о т Н А К   Ш Г О 11 Hf Г п р и н
н и к к к н к н щ м -
Н 1768 Г к н й ш Д А и А н ь П   Г р о к н љ н ш н и т ь л Л и х А н о к н .
8
"
Д а љ е с е р е ђ а ј у с а м о ч а у ш и 1769 М р о с а в К о з а - в а љ д а н а д И М а к 1770
н д р н я Г х о ш (!); 1772 Ј е в т а н Д е и а м о м а к

а
У п о п и с у п р и л о ж н И к а з а д а р о в е в и ђ е н и м љ у д и м а о Б о ж и у и В а с к р с у
и з 1772 г н а в о д и с е И л и ј а С а в и к у ј у н џ и ј а

а л и м е ђ у м у с а ф и р и м а п а he б и т и
д а ј е с а с т р а н е
1773 г б и о ј е ч а у ш Ј о в а н Н и к о л и Л и г а ч а н и н 1774 Ј о в а н Г а б е л а и 1775
С т ј е п а н П е т р о в и


1774 г п р и л о ж и о ј е з в е з д и ц у м а н а с т и р у Г о м и о н и ц и С и м о М и ј а т о в и
Ф о ч и С т о ј а н о в и ј е т а ј з а п и с и з д а о к а о н е с и г у р а н Д а б и с е о т к л о н и л а
с в а к а с у м њ а з а п и с с а м п р е п и с а о у Г о м и о н и ц и и г л а с и н ю з к з д и ц р и о ж и и и о
И Г Ф и з     ф h Г Kil Х Р А Л   В   Д Щ Н К Г Н М н Г   р и Н н 17 7 4.
И с т и С и м о б и о ј е 1779 г ч л а н е с н а ф с к е у п р а в е


О д 1774 г и м а м о р а з г о в е т н и ј е с т а љ е и п о д а т к е у к у ј у н џ и с к о м д е ф т е р у
О д т о г а д о б а ј а с н о с е п о м и њ у п о ч ш м а ј с т о р а и ч а у ш у е с н а ф с к о ј у п р а в и с к о р о
з а с в а к у г о д и н у н а п р Н н Ј 77 4 Г З Н н Г Н и   Д К Н Ш л   и Г о р н н з о и л и н Г О
И А р к о к н н Р ш Г о И н и Ж Ш г о д и н Д   Н н л н н Г о р н л н р Е д н Д О Ш н н к
91
З н Г и lf к н д к Ш З л А н • г о р н р к о t'1.130 н л н Г Н П В ч н о к и ч н Ђ у р о
iliHtiOKftHOKH'I - Hil } 78() -
и к н Ш BiiiHil р к о к н ч н 1 786 н   Д Д Л х н к л И Г О р И л н н р н л К О Д И Ш
к о ш И Ф о ч о
92
1775 г п о м и њ у с е м а ј с т о р и у е с н а ф с к о ј у п р а в и М а р к о Н и к о л и Л а з о
Ц в е т к о в и А и м А т а н а • с и ј е в и ћ Т а н а с и ј е в и т а к о ђ е у у п р а в и и 1787 г Р и с т о
Н и к о л и ј о ш 1784 и 1791; С а в о Б о и ч е в и и у 1791 г
80
) З а п и с и и н а т п и с и б р 3592.
81
) Д е ф т е р б р 56, л 8.
82
) И с т о л 18 а
83
) К д л 1 а
8
'') И с т о л 154
85) К д л 2 а
86
) И с т о л 2 а
87
) Д е ф т е р б р 54, л 16 р е д 32.
88) к д 2
89) З а п и с и и н а т п и с и б р 3422.
90
) к д л 3 и ..
91
) к д л 154
О Ј И с т о л 4 а
14 - Prilozi za п filologiju
210 П е т а р М о м и р о в и Ь
1777 г п о м и њ е с е ц р к в е н и к л и с а р а Р и с т о к у ј у н џ и ј а п р и л и к о м п р е д а ј е
г о д и ш њ и х р а ч у н а

Т о ћ е б и т и с в а к а к о е т х о д н и Р и с т о Н и к о л и ћ
Д а љ е с е п о м и њ у к у ј у н џ и ј е о в и х г о д и н а Т о д о р и С т ј е п а н П е т р о в и ћ
В у ч а н о в и ћ 1780, С т ј е п а н ј о ш 1786 и 1790; М и ј а т - М и х о - М и х а т Н и к о л и ћ
б и о ј е у у п р а в и е с н а ф а 1787, 1792, 1794 и 1799, 1796 п о м и њ е с е к а ю ц р к в е н и
к л и с а р а

И с т и ј е 12 ј у н а 1799 г п р е д а о ц р к в и с а Ј е ф т о м С а в и ћ е м Л у к а н о в и ћ е м
100 г р ш а з а П ј а њ е в е л и к о г с а р а н д а р а П О Ч С т ј е п у Л у к а н о в и ћ у

П о с в о ј
п р и л и ц и б и о ј е у г л е д а н м а ј с т с р М о ж д а ј е о н о н а ј М и х а ј л о ш т о ј е с а к о в а о
д в а в е л и к а с в е ћ њ а к а з а С т а р у ц р к в у 1796 г

и л и ј е т о М и х а ј л о Ш о р о к о ј и
ј е б и о у е с н а ф с к о ј у п р а в и 1790 г З а и с т о г а М и х у д а л а ј е 1811 г