Regionalni centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori

Sreten \or|evi} & Milo{ Kati}

VODI^ KROZ PRAKTI^NU PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE I MALI EKOLO[KI RE^NIK

Beograd, april 2004.

VODI^ KROZ PRAKTI^NU PRIMENU ARHUSKE KONVENCIJE I MALI EKOLO[KI RE^NIK Izdava~: Medija centar Beograd Makedonska 5/II Za izdava~a Neboj{a Spai} Priprema za {tampu APP Beograd , [tampa Libra, Beograd Tira` 150 Beograd, 2004. ISBN 86-82827-34-4

Medija centar se zahvaljuje Regionalnom centru za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu, kao i direktoru Centra Dr Radoju Lau{evi}u, koji su omogu}ili {tampanje ove knjige. Podr`ano od Evropske unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju

SADR@AJ
PREDGOVOR

SADR@AJ
PREDGOVOR 7

UVOD 9 UVOD 1. Cilj i namena priru~nika 9 1. Cilj i namena priru~nika 2. Kako koristiti pruru~nik? 2. Kako koristiti pruru~nik? 10 I DEO 11 I DEO 11 1. 1. KONVENCIJA IZ ARHUSA KONVENCIJA IZ ARHUSA 11 1.1. Arhuska 1.1. Arhuska Konvencija u Srbiji Konvencija u Srbiji 11 1.2. Dosada{nji rezultati 11 1.2. Dosada{nji rezultati 1.3. Dalje aktivnosti 13 1.3. Dalje aktivnosti 1.4. Me|unarodni zna~aj Arhuske konvencije 13 1.4. Me|unarodni zna~aj Arhuske konvencije 1.5. Trenutni status Arhuske 1.5. Trenutni status Arhuske konvencije konvencije 15 1.6. Zna~aj1.6. Zna~aj Arhuske konvencije za nevladine Arhuske konvencije za nevladine organizacije 15 organizacije 1.7. i Arhuska konvencija 1.7. Prava ~ovekaPrava ~oveka i Arhuska konvencija 15 1.8. Osnovni 1.8. Osnovni pojmovi i definicije pojmovi i definicije 16 II DEO 17 II DEO 1. TRI STUBA 1. TRI STUBA ARHUSKE KONVENCIJE 17 ARHUSKE KONVENCIJE 1.1. Pravo1.1. informaciju o `ivotnoj o `ivotnoj sredini 17 na Pravo na informaciju sredini 1.2. U~e{}e1.2. U~e{}e javnosti u odluka od odluka od javnosti u dono{enju dono{enju zna~aja za `ivotnu sredinu 17 zna~aja za `ivotnu sredinu 1.3. Za{tita prava pred organima uprave i 1.3. Za{tita prava pred organima uprave i pravosudnim organima pravosudnim organima 18 2. ARHUSKA KONVENCIJA I DOMA]I 2. ARHUSKA KONVENCIJA I DOMA]I PROPISIPROPISI 19 2.1. Stanje va`e}eg 2.1. Stanje va`e}eg zakonodavstva zakonodavstva 19 2.2. Va`niji predlozi zakonskih propisa 19 2.2. Va`niji predlozi zakonskih propisa III DEO III DEO PRIMERI PRAKTI^NE PRIMENE ODREDBI ARHUSKE PRIMERI PRAKTI^NE PRIMENE ODREDBI KONVENCIJE 21 ARHUSKE KONVENCIJE 1. PRAVO NA1. PRAVO NA PRISTUP INFORMACIJAMA 21 PRISTUP INFORMACIJAMA 1.1. Kako pravo na informaciju o stanju 1.1. Kako ostvariti ostvariti pravo na informaciju o stanju postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda voda fabrike ~ije sefabrike ~ije se otpadneuvode izlivaju u otpadne vode izlivaju obli`nju reku? 21 obli`nju reku? 1.2. Informisanje javnosti u slu~aju 1.2. Informisanje javnosti u slu~aju akcidenta akcidenta izazvanog izlivanjem {tetnih u reku izazvanog izlivanjem {tetnih materijamaterija u reku ~iji se za{ti}enom ~iji se vodotok nalazi uvodotok nalazi u za{ti}enom prirodnomprirodnom dobru a ~ija se voda koristi za dobru a ~ija se voda koristi za vodosnabdevanje 21 vodosnabdevanje 1.3. Da li se1.3. Da li se prilikom izdavanja informacija o prilikom izdavanja informacija o stanju kod resornog stanju `ivotne sredine `ivotne sredine kod resornog ministarstva primenjuje ministarstva primenjuje odgovaraju}i odgovaraju}i cenovnik usluga? 22 cenovnik usluga? 1.4. Koji su potro{a~a na 1.4. Koji su elementi prava elementi prava potro{a~a na informisanje? 23 informisanje? 2. JAVNOSTI U DONO[ENJU ODLUKA 2. U^E[]E U^E[]E JAVNOSTI U DONO[ENJU ODLUKA VEZANIH ZA VEZANIH ZA @IVOTNU SREDINU@IVOTNU SREDINU 24 2.1. Primer procedure u~e{}a u slu~aju 2.1. Primer procedure u~e{}a javnosti javnosti u slu~aju izgradnje izgradnje auto- objekta za koji je za koji je auto- puta kao puta kao objekta neophodna izrada uticaja uticaja na neophodna izrada analize analize na `ivotnu `ivotnu sredinu 22 sredinu 2.2. Procedura u~e{}a javnosti 2.2. Procedura u~e{}a javnosti u postupku u postupku pripreme odre|enih zakonskih projekata za pripreme odre|enih zakonskih projekata za usvajanje 25 usvajanje

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije 2.3. Procedura u~e{}a javnosti 2.3. Procedura u~e{}a javnosti u postupku u postupku izrade usvajanja urbanisti~kog plana 25 izrade i usvajanjai urbanisti~kog plana 2.4. Procedura 2.4. Procedura u~e{}a javnosti u slu~aju u~e{}a javnosti u slu~aju izgradnje ribogojili{ta izgradnje ribogojili{ta u za{ti}enom u za{ti}enom prirodnom dobru 26 prirodnom dobru 2.5. Na koji na~in potro{a~i mogu u~estvovati u 2.5. Na koji na~in potro{a~i mogu u~estvovati u procesu dono{enja odluka procesu dono{enja odluka koje su od koje su od interesa za njih? 27 interesa za njih? 3. PRISTUP PRAVOSU\U 27 3. PRISTUP PRAVOSU\U 3.1. Za{tita prava zainteresovane 3.1. Za{tita prava zainteresovane javnosti u javnosti u slu~aju nepo{tovanja procedure u~e{}a slu~aju nepo{tovanja procedure u~e{}a javnosti prilikom izrade analize javnosti prilikom izrade analize uticaja na uticaja na `ivotnu sredinu 27 `ivotnu sredinu 3.2. Primer ostvarenja prava na naknadu {tete 3.2. Primer ostvarenja prava na naknadu {tete zbog pomora ribe zbog pomora ribe prouzrokovanogprouzrokovanog ispiranjem ispiranjemza posipanje korova prskalica prskalica za posipanje korova total herbicidima. (Upravlja~ nad total herbicidima. (Upravlja~ nad ribarskimribarskim podru~jem podru~jem protiv zaga|iva~a) protiv zaga|iva~a) 28 3.3. od zaga|enja vazduha 3.3. Primer za{tite Primer za{tite od zaga|enja vazduha imisijom dima imisijom dima iz dimnjaka pekarskog iz dimnjaka pekarskog preduze}a 28 preduze}a 3.4. Primer za{tite zaga|enja bukom 3.4. Primer za{tite u slu~aju u slu~aju zaga|enja bukom od strane privatnog od strane privatnog preduzetnika preduzetnika 29 3.5. Mogu}nost 3.5. Mogu}nost pravne za{tite u slu~aju pravne za{tite u slu~aju zaga|enja koje poti~e poti~e od preduze}a zaga|enja bukom bukom koje od preduze}a ili drugog pravnog lica ili drugog pravnog lica 30 3.6. Primer mogu}e primene Zakona o za{titi 3.6. Primer mogu}e primene Zakona o za{titi `ivotne sredine u slu~aju je odbijen `ivotne sredine u slu~aju kadakada je odbijen zahtev da informacije o privrednim zahtev da se izdaju se izdaju informacije o privrednim aktivnostima u za{ti}enom prirodnom dobru 30 aktivnostima u za{ti}enom prirodnom dobru 3.7. Primer prouzrokovane 3.7. Primer naknade {tetenaknade {tete prouzrokovane nezakonitim ribolovom nezakonitim ribolovom 31 3.8. U slu~aju povrede prava potro{a~a, koje 3.8. U slu~aju povrede prava potro{a~a, koje sve sve vrste pravne postoje i koji i postupak vrste pravne za{titeza{tite postojeje koji je postupak za svaku za{tite? za svaku od vrsta pravneod vrsta pravne za{tite? 31 ANEKSI ANEKS I Spisak nadle`nih intitucija ANEKS II Korisne adrese i kontakti ANEKS III Lista korisnih publikacija ANEKSI 32 ANEKS I 32 Spisak nadle`nih intitucija 32 ANEKS II 34 Korisne adrese i kontakti 34 ANEKS III 35 Lista korisnih publikacija 35

ANEKS IV 36 ANEKS IV Spisak zemalja koje ili ratifikovale Spisak zemalja koje su potpisalesu potpisale ili ratifikovale Arhusku konvenciju 36 Arhusku konvenciju ANEKS V 38 ANEKS V Primer Primer pismenog zahteva za informacijom forme forme pismenog zahteva za informacijom 38 ANEKS VI 40 ANEKS VI Zahtev Zahtev za izdavanje informacije za izdavanje informacije (pozitivna praksa Srbije) 40 (pozitivna praksa Srbije) MALI EKOLO[KI RE^NIK 6 MALI EKOLO[KI RE^NIK 43

Medija centar Beograd

PREDGOVOR
„Arhuska konvencija je najambiciozniji poduhvat u smislu demokratizacije na polju `ivotne sredine, pokrenut pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija. Njeno usvajanje je bilo ogroman korak napred u razvoju me|unarodnog prava… Pristupiv{i principima Arhuske konvencije… dr`ave Isto~ne Evrope i Centralne Azije… jasno pokazuju da prava na polju `ivotne sredine nisu rezervisana, kao luksuz, samo za bogate dr`ave… Moramo iskoristiti Svetski samit o odr`ivom razvoju, slede}e godine, da oja~amo na{ pristup pravu na polju `ivotne sredine - ne samo u Evropi ve} u celom svetu.“

Kofi Anan Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija
„Kao Evropski komesar za za{titu `ivotne okoline… objavljujem da su principi Arhuske konvencije primenjivi i u teoriji i u praksi u celoj zajednici Evropske Unije. Mnogo vremena je potrebno da se promene navike gra|ana, administracije, lokalnih vlasti i organizacija koje se bave za{titom `ivotne sredine. Ako na{e evropsko dru{tvo `eli da ostane otvoreno, potrebno je da principi Arhuske konvencije postanu svakodnevni deo politike za{tite `ivotne sredine.“ Margot Valstrom Evropski komesar za za{titu `ivotne sredine, Evropska Komisija „Drago mi je da Arhuska konvencija stupa na snagu. Iako SR Jugoslavija nije potpisala niti pristupila Konvenciji, nova politika za{tite `ivotne sredine Srbije te`i da integri{e Arhusko „mi{ljenje“ u raspored izgradnje novog sistema za{tite `ivotne sredine i prirodnih resursa… O~ekujemo da }e bar minimum standarda koje odre|uje Arhuska konvencija biti prihva}eno u celom regionu.“

An|elka Mihajlov Ministar za za{titu prirodnih bogatstava i `ivotne sredine Republike Srbije

7

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

8

Medija centar Beograd

Uvod
Priru~nik „Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije“ je pripremljen u okviru projekta „Podr{ka razvoju strategija za primenu Arhuske konvencije u zemljama Jugoisto~ne Evrope“. Ovaj projekat se odvija u sedam zemalja regiona: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, Rununiji, Bugarskoj i Srbiji i Crnoj Gori - u saradnji sa ministarstvima `ivotne sredine zemalja obuhva}enih projektom, nevladinim organizacijama koje se bave ovom problematikom i svim ostalim u~esnicima u za{titi `ivotne sredine. Projekat finansira Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Holandije, a implementira ga Regionalni Centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu.
1. Cilj i namena priru~nika

Ve}ina zemalja regiona je potpisala ili ratifikovala Arhusku konvenciju o dostupnosti informacija, u~e{}u javnosti u dono{enju odluka i dostupnosti pravosu|a u vezi sa pitanjima koja se ti~u `ivotne sredine. Iako je na{a zemlja jedna od retkih koja jo{ uvek nije potipisala niti ratifikovala konvenciju, ova ~injenica ne umanjuje njen zna~aj za nas. Pre svega, ve} ~etiri godine se na nacionalnom planu odvijaju aktivnosti koje imaju za cilj stvaranje pravnog i institucionalnog okvira za primenu Arhuske konvencije (za razliku od nekih dr`ava u okru`enju ili pojedinih dr`ava Isto~ne Evrope i zemalja biv{eg Sovjetskog saveza koje su ratifikovale konvenciju, bez prethodno stvorenih osnovnih uslova za njenu primenu). Sa druge strane, imaju}i u vidu tendencije u me|unarodno pravnoj za{titi `ivotne sredine, kao i aktuelne me|unarodne procese sasvim je izvesno da }e i na{a zemlja u dogledno vreme ratifikovati Konvenciju. Priru~nik je namenjen pre svega nevladinim organizacijama koje se bave za{titom `ivotne sredine i naj{iroj javnosti, ali svakako mo`e biti koristan i predstavnicima vladinog i privrednog sektora. Dva su osnovna cilja ovog priru~nika: i naj{ire jav· da upozna predstavnike nevladinih organizacija njenim istorinosti sa osnovnim na~elima Arhuske konvencije, jatom, trenutnim statusom na me|unarodnom nivou i u Srbiji, kao i sa o~ekivanim daljim aktivnostima u cilju ratifikacije i sprovo|enja Arhuske konvencije u na{oj zemlji. da pomogne nevladinim organizacijama i gra|anima da prepoznaju prednosti koje Arhuska konvencija donosi, te da im, kroz vrlo prakti~ne primere u formi pitanja i odgovora omogu}i da lak{e ostvaruju svoja prava prema pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije, ali i da im uka`e na mogu}nosti koje u konkretnim slu~ajevima predvi|a Konvencija i na taj na~in pripremi ~itaoce za aktivno u~e{}e u njenom sprovo|enju.

·

9

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

2. Kako koristiti pruru~nik?

Priru~nik je izra|en u formi praktikuma, koji uz op{ta pitanja i aktuelnosti vezane za Arhusku konvenciju poku{ava da ~itaocu na najjednostavniji na~in pribli`i ovu materiju. U uvodnom delu daje se kratak istorijat Arhuske konvencije, njen trenutni status na me|unarodnom planu i u na{oj zemlji, kao i poja{njenja osnovnih pojmova i definicija onako kako ih defini{e Arhuska konvencija. Poseban odeljak u priru~niku posve}en je zna~aju Arhuske konvencije za nevladine organizacije. U prakti~nom delu, priru~nik daje odgovore na neka od pitanja sa kojima se nevladine organizacije i gra|ani ~esto susre}u ili bi mogli da se susretnu u svakodnevnom `ivotu. Pitanja su selektovana na osnovu predloga samih nevladinih organizacija ili na osnovu iskustava do kojih smo do{li tokom realizacije projekata vezanih za Arhusku konvenciju. Jedan od ciljeva priru~nika svakako je i upoznavanje javnosti sa najzna~ajnijim dr`avnim institucijama za sprovo|enje Arhuske konvencije. Obzirom na „{irinu“ Konvencije u prilogu priru~nika data je lista institucija koje su od ve}eg zna~aja za pitanja koja reguli{e konvencija, pre svega pitanja dostupnosti informacija sa adresama i kontaktima tih institucija. Tako|e, u prilogu se daju neke korisne adrese i kontakti na kojima se mogu prona}i informacije o Arhuskoj konvenciji, liste zemalja koje su potpisale i ratifikovale Konvenciju. U prilogu su dati i model formulara koji se u nekim zemljama koristi za zahtev za informacijom od zna~aja za `ivotnu sredinu, i predlog mogu}eg formulara iste namene koji je u skladu sa na{im va`e}im zakonodavstvom. Ovo stoga {to procedura zahteva za informacijama ovog tipa kod nas jo{ uvek nije sistematizovana na adekvatan na~in, a uvo|enje posebnih formulara je jedan od mogu}ih na~ina za re{avanje ovog problema.

10

Medija centar Beograd

I DEO
1. Konvencija iz Arhusa
1.1. Arhuska Konvencija u Srbiji
Arhuska konvencija o dostupnosti informacija, u~e{}u javnosti u dono{enju odluka i dostupnosti pravosu|a u vezi sa pitanjima koja se ti~u `ivotne sredine usvojena je 25. juna 1998. godine na ~etvrtoj ministarskoj konferenciji „@ivotna sredina za Evropu“ odr`anoj u Danskom gradu Arhusu, pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UN / ECE). Tada je Konvenciju potpisalo 35 dr`ava i Evropska zajednica a u narednom periodu predvi|enom za potpisivanje jo{ 4 dr`ave. U skladu sa ~lanom 20 Konvencija je stupila na snagu 30. oktobra 2001. godine. Prvi sastanak ~lanica Arhuske konvencije odr`an je u oktobru 2002. godine u italijanskom gradu Luki ( Lucca). Danas konvencija ima 25 dr`ava ~lanica. Srbija i Crna Gora nisu ~lanice Arhuske konvencije. Tada{nja SR Jugoslavija, zbog poznatih okolnosti vezanih za me|unarodni polo`aj zemlje, nije bila uklju~ena ni u priprmene aktivnosti oko izrade i usvajanja Konvencije. Ona nije u~estovavala ni na ministarskoj konferenciji na kojoj je Konvencija usvojena i ako su predstavnici NVO iz SR Jugoslavije u~estvovali na ovoj konferenciji. Prve inicijative vezane za Arhusku konvenciju u Srbiji su pokrenute 1999. godine posredstvom Regionalnog centra za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu (REC), odnosno REC-ove kancelarije u Beogradu. Od tada do danas realizovan je veliki broj aktivnosti usmerenih na stvaranje uslova za ratifikaciju i sprovo|enje Arhuske konvencije u Srbiji.

1.2. Dosada{nji rezultati
Aktivnosti usmerene na ja~anje kapaciteta, kako dr`avnog tako i NVO sektora, za sprovo|enje Arhuske konvencije kao i za {irenje informacija i podizanje javne svesti o Konvenciji su se ogledale pre svega u brojnim seminarima obuke za predstavnike oba sektora, programima finansijske pomo}i NVO, javnim tribinama, sastancima i izdavanjem razli~itih publikacija o Arhuskoj konvenciji. Ciljevi ovih treninga i seminara bili su razli~iti: upoznavanje predstavnika ciljnih grupa sa osnovnim odredbama Arhuske konvencije, modelima pristupa informacijama i distribucije informacija, modelima u~e{}a javnosti, ukazivanja na prednosti koje iz njih proizilaze i sl. Tako|e, nekoliko namenskih seminara za predstavnike lokalne samouprave i resornog ministarstva, kao i sli~nih seminara za NVO imali su za cilj razvoj osnovnih ve{tina za sprovo|enje u~e{}a javnosti u procedurama analize uticaja na `ivotnu sredinu i strate{ke procene uticaja na `ivotnu sredinu. Rezultati ovih aktivnosti su vidljivi pre svega u smislu op{te upu}enosti ciljnih grupa u ovu problematiku kao i u osposobljenosti
11

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

jednog dela dr`avnih organa za prakri~no sprovo|enje odredbi Arhuske konvencije i pripremljenosti jednog broja nevladinih organizacija za aktivno u~e{}e u ovim procedurama. Uz finansijsku podr{ku REC Kancelarije u Beogradu, 1999. godine publikovan je prvi informator o Arhuskoj konvencijim zatim 2000. godine publikacija „Arhuska konvencija - vodi~ za prakti~nu upotrebu“ i „Priru~nik za u~e{}e javnosti u odlu~ivanju“. Prva dva izdanja imala su za cilj pre svega informisanje o Arhuskoj konvenciji i upoznavanje sa njenim osnovnim na~elima, dok je poslednji bio namenjen NVO-ima s ciljem da im pomogne da u praksi pokre}u inicijative za u~e{}e javnosti u odlu~ivanju. Nakon toga, 2001. godine iza{la je publikacija „Pravo na adekvatnu `ivotnu sredinu“ kao prva analiza zakonodavstva Republike Srbije, Republike Crne Gore i SR Jugoslavije u odnosu na zahteve Arhuske konvencije. U ovoj analizi je dat presek stanja doma}ih propisa upore|enih sa standardima iz Arhuske konvencije, s ciljem da se identifikuju nesaglasnosti doma}ih propisa sa standardima iz Arhuske konvencije i predlo`e neophodne izmene i dopune kako bi se stvorile osnovne pretpostavke za primenu Konvencije. Tako|e, publikacija sadr`i i prevod teksta Arhuske konvencije na srpski jezik. Sva ova izdanja su se pokazala kao veoma korisno sredstvo informisanja, upoznavanja {ire javnosti sa Arhuskom konvencijom i podizanja javne svesti o Konvenciji i njenim standardima. Ne treba zanemariti ni veliki broj savetovanja, tribina, kampanja i sli~nih aktivnosti koje su imale zna~aj za aktuelizaciju pitanja Arhuske konvencije u Srbiji. Ovakvi skupovi su ~esto bili vrlo korisni u smislu definisanja trenutnog stanja i odre|ivanja i planiranja budu}ih aktivnosti vezanih za Arhusku konvenciju. U sklopu Programa obnove `ivotne sredine Jugoisto~ne Evrope (REReP), kao dela Pakta stabilnosti, pokrenut je, polovinom 2001. godine, projekat „Podr{ka razvoju strategija za primenu Arhuske konvencije“. Na osnovu toga je izra|en opis potreba Srbije i Crne Gore (Needs assessment) koji je definisao osnovne zakonodavne, institucionalne i druge potrebe, kako vladinog tako i nevladinog sektora, kao neophodnih pretpostavki za primenu Arhuske konvencije. Mo`e se re}i da su sve navedene aktivnosti doprinele, pre svega op{toj informisanosti i stvaranju povoljne klime o Arhuskoj konvenciji i podizanju javne svesti, kako o samoj Konvenciji tako i o zna~aju za{tite `ivotne sredine uop{te. Me|utim, neosporno je da je dosada{nji rad na ovom polju u zna~ajnoj meri uticao i na br`u i kvalitetniju pripremu dr`ave za ratifikaciju Arhuske konvencije.Tako|e, evidentno je da su se dosada{nji na~in rada i realizovane aktivnosti pozitivno odrazile na unapre|enje i osposobljavanje dr`avnog sektora i NVO za prakti~no sprovo|enje Arhuske konvencije.

1.3. Dalje aktivnosti
O~ekuje se da bi dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore mogla ratifikovati Arhusku konvenciju do kraja teku}e ili po~etkom slede}e
12

Medija centar Beograd

godine. U prilog ovoj pretpostavci ide i ~injenica da je Srbija i Crna Gora na poslednjoj Panevropskoj Konferenciji „@ivotna sredina za Evropu“, odr`anoj u maju ove godine u Kijevu potpisala protokole o Strate{koj proceni uticaja na `ivotnu sredinu i Protokol o registrima ispu{tanja zaga|uju}ih materija, koji su u bliskoj vezi sa Arhuskom konvencijom. Na osnovu toga mo`e se o~ekivati da se dalje aktivnosti na pripremi za sprovo|enje Konvencije intenziviraju. One bi u osnovi trebalo da podrazumevaju dalje usagla{avanje zakonske regulative, stvaranje institucionalnog okvira za sprovo|enje Konvencije, materijalno-tehni~ko opremanje institucija, obuku kadrova i dalji rad na podizanju javne svesti o Konvenciji. Za o~ekivati je da }e se jedan deo tih aktivnosti odvijati u skladu sa preporukama koje su date u dokumentu „Strategija za primenu Arhuske konvencije u Srbiji“, ~ija je izrada u toku.

1.4. Me|unarodni zna~aj Arhuske konvencije
U pogledu me|unarodnog zna~aja Arhuske konvencije, moramo se osvrnuti na {iri kontekst, aktuelnosti i tendencije u me|unarodno pravnoj za{titi `ivotne sredine, njeno mesto u „sistemu“ me|unarodno pravne za{tite `ivotne sredine na regionalnom i {irem planu, njene ciljeve i op{te obaveze strana ugovornica Konvencije. Dva su osnovna me|unarodna procesa ~iji su rezultati ugra|eni u odredbe Arhuske konvencije. Najpre, to je proces izgradnje me|unarodno pravnih normi u oblasti `ivotne sredine univerzalnog karaktera i od zna~aja za sve dr`ave sveta i drugo, regionalne aktivnosti me|u kojima posebno mesto pripada procesu „@ivotna sredina za Evropu“. U prvom slu~aju se radi o aktivnostima koje se odvijaju u okviru me|unarodnih organizacija univerzalnog karaktera me|u kojima najistaknutije mesto pripada Ujedinjenim nacijama i razli~itim organizacijama i telima u okviru sistema Ujedinjenih nacija. Rezultat pomenutih aktivnosti posebno je vidljiv po velikom broju me|unarodnih ugovora u oblasti `ivotne sredine univerzalnog karaktera zaklju~enih pod njihovim okriljem i uz njihovo aktivno u~e{}e. Tome treba dodati i me|unarodnopravne dokumente u drugim oblastima a pre svega u oblasti ljudskih prava, odnosno razvoj i dostignu}a koji u ovoj oblasti imaju, ili mogu imati, na tuma~enje odredbi Arhuske konvencije. Ovde najzna~ajnije mesto pripada Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (1948), Me|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim pravima (1966) i Me|unarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (1966). [to se ti~e regionalnih aktivnosti u oblasti `ivotne sredine neophodno je voditi ra~una o njihovim specifi~nostima. U evropskom regionu nekoliko me|unarodnih organizacija ima vode}u ulogu u oblasti `ivotne sredine. Pored Evropske unije, Saveta Evrope, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, kao najzna~jnijih, posebno mesto pripada Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu, kao
13

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

jednoj od pet regionalnih komisija Ujedinjenih nacija. Procesom „@ivotna sredina za Evropu“, koji se odvija u okviru Ekonomske komisije UN za Evropu, obuhva}eno je ukupno 55 dr`ava zapadne, isto~ne i centralne Evrope, SAD, Kanada, Izrael, dr`ave Centralne Azije i kavkaskog dela biv{eg Sovjetskog Saveza. Do sada su odr`ane ~etiri ministarske konferencije. Na tre}oj ministarskoj konferenciji „@ivotna sredina za Evropu“, odr`anoj u Sofiji usvojene su „Sofijske inicijative“ - dokument koji defini{e prioritetne teme zemalja Centralne i Isto~ne Evrope u oblasti `ivotne sredine (kvalitet lokalnog vazduha, ekonomski instrumenti za primenu politike za{tite `ivotne sredine, biolo{ka raznovrsnost i u~e{}e javnosti u procesu odlu~ivanja). U~esnici tre}e konferencije „@ivotna sredina za Evropu“ izrazili su, izme|u ostalog, i potrebu za pove}anjem u~e{}a javnosti u pitanjima koja se ti~u `ivotne sredine. Imaju}i u vidu Princip 10 Deklaracije o `ivotnoj sredini i razvoju usvojene na „Zemaljskoj konferenciji“ UNCD odr`anoj 1992. godine u Rio de @aneiru (Brazil), pripremili su „Smernice za pristup informacijama o `ivotnoj sredini i u~e{}u javnosti u dono{enju odluka o pitanjima koja se ti~u `ivotne sredine“. Prate}i obavezu preuzetu u Sofiji, pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, po~eli su pregovori kako bi se Smernice na~injene u Sofiji preto~ile u legalni me|unarodni pravni mehanizam. Pregovori su po~eli u junu 1996., a zavr{eni u martu 1998. Kao rezultat ovih pregovora nastala je Arhuska konvencija, me|unarodni pravni instrument, potpisana na ~etvrtoj konferenciji „@ivotna sredina za Evropu“ odr`anoj u danskom gradu Arhusu. Po prvi put u ovakvim pregovorima su u~estvovale i nevladine organizacije, zatim Regionalni centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu i druge me|unarodne organizacije koje su dale zna~ajan doprinos celokupnom procesu pripreme i usvajanja Konvencije. Imaju}i u vidu sve navedeno, mo`e se re}i da Arhuska konvencija predstavlja novu kategoriju me|unarodnih ugovora, pa na osnovu toga treba ocenjivati i njen me|unarodni zna~aj. Najpre, Arhuska konvencija je jedan od novijih me|unarodno pravnih vi{estranih instrumenata u oblasti `ivotne sredine. Ona, za razliku od drugih me|unarodnih ugovora koji uglavnom utvr|uju me|usobne obaveze i prava strana ugovornica, najve}im delom formuli{e obaveze i prava strana ugovornica prema javnosti . Sa druge strane u Arhuskoj konvenciji se po prvi put pravo svake osobe „da `ivi u `ivotnoj sredini koja odgovara njenom zdravlju i blagostanju“ postavlja u korpus osnovnih ljudskih prava.

1.5. Trenutni status Arhuske konvencije
Arhuska konvencija je stupila na snagu 30. oktobra 2001. godine. Da bi Konvencija stupila na snagu, bilo je potrebno da pro|e devedeset dana od deponovanja {esnaestog ratifikacionog instru14

Medija centar Beograd

menta. Trenutno, Konvenciju je potpisalo: 45 zemalja, a 25 je deponovalo instrument ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ~ime su se obavezale odredbama Konvencije.

1.6. Zna~aj Arhuske konvencije za nevladine organizacije
Nevladine organizacije su od samog po~etka bile uklju~ene u pregovore koji su prethodili usvajanju Arhuske konvencije. Na ovaj na~in, tre}i sektor je prihva}en kao partner u procesu kreiranja i razvoja politike za{tite `ivotne sredine. Osnovni beneficijar Arhuske konvencije je „javnost“, odnosno gra|anin kao pojedinac ili udru`en u razli~ite forme udru`ivanja. Arhuska konvencija precizno defini{e termin „zainteresovana javnost“ s tim {to se nevladine organizacije koje se bave pitanjima `ivotne sredine, a prema nacionalnom zakonodavstvu ispunjavaju uslove za to, automatski smatraju zainteresovanom javno{}u. Samim tim Arhuska konvencija postavlja nevladine organizacije u privilegovan polo`aj. Konvencija obavezuje dr`ave ~lanice da u~ine dostupnim informacije od zna~aja za `ivotnu sredinu, omogu}i predstavnicima javnosti da u~estvuju u dono{enju odluka i obezbedi im adekvatnu pravnu za{titu u slu~aju nepo{tovanja ovih prava. I bez ulaska u detaljnije razmatranje odredbi Konvencije, mo`e se zaklju~iti da ona te`i ukidanju dr`avnog monopola sa oblasti `ivotne sredine tako {to gra|anima i nevladinim organizacijama omogu}uje pristup informacijama i aktivno u~e{}e u razli~itim procedurama od zna~aja za `ivotnu sredinu i time ih dovodi u poziciju partnera u ovim procesima.

1.7. Prava ~oveka i Arhuska konvencija
Fundamentalno pitanje koje Arhuska konvencija reguli{e jeste pitanje prava ~oveka na adekvatnu `ivotnu sredinu, dakle prava ~oveka da `ivi u sredini koja obezbe|uje zdravlje i dobrobit i tako|e obavezuje da se takva `ivotna sredina ~uva i unapre|uje u interesu sada{njih i budu}ih generacija. Konvencija ovo bazi~no pravo nadgra|uje pravom gra|ana na pristup informacijama, na u~e{}e u dono{enju odluka i za{titom pred nadle`nim dr`avnim organima a pre svega pred organima uprave i pravosu|a. Tako se kreiraju nova prava ~oveka vezana za `ivotnu sredinu i ako ona po sebi i nisu novina. Ta~nije, to su op{ta ljudska prava (pravo na informisanost, pravo na u~e{}e u odlu~ivanju, pravo na sudsku za{titu) koja su odavno na{la mesto u najva`nijim me|unarodnim dokumentima u oblasti ljudskih prava. Novina je {to se ona ovom prilikom vezuju za `ivotnu sredinu.

15

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

1.8. Osnovni pojmovi i definicije
Konvencija defini{e ~itav niz pojmova koji imaju zna~aj za ostvarivanje standarda koji su postavljeni.
Pojam javna vlast podrazumeva:

a) dr`avnu upravu na svim teritorijalno administrativnim nivoima; b) fizi~ka ili pravna lica na koja su preneta javna ovla{}enja u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, uklju~uju}i posebne du`nosti, aktivnosti ili usluge koje se ti~u `ivotne sredine; c) svako drugo fizi~ko ili pravno lice koje ima javne odgovornosti ili funkcije, ili pru`a javne usluge u vezi sa `ivotnom sredinom i sl., osim dr`avnih organa i tela zakonodavne i sudske vlasti.
„Informacija koja se ti~e `ivotne sredine“ zna~i bilo koju in-

formaciju u pisanoj, vizuelnoj, zvu~noj, elektronskoj ili bilo kojoj drugoj materijalnoj formi o: a) stanju elemenata `ivotne sredine, kao {to su vazduh i atmosfera, voda, tlo, zemlji{te, predeli i prirodni kompleksi, biolo{ki diverzitet i njegove komponente, uklju~uju}i geneti~ki modifikovane organizme kao i o interakciji izme|u ovih elemenata; b) faktorima kao {to su supstance, energija, buka i zra~enje i o aktivnostima ili merama, uklju~uju}i upravne mere, o sporazumima u vezi sa pitanjima koja se ti~u `ivotne sredine, o politici, zakonskim aktima, planovima i programima koji uti~u ili }e verovatno uticati na elemente `ivotne sredine u okvirima gore navedenog podstava a) i o cost - benefit analizama i drugim ekonomskim analizama i pretpostavkama kori{}enim u dono{enju odluka koje se ti~u `ivotne sredine; c) stanju zdravlja i bezbednosti ljudi, uslovima `ivota ljudi, kulturnim spomenicima i gra|evinama, ukoliko na njih uti~e ili mo`e da uti~e stanje elemenata `ivotne sredine ili ukoliko na njih deluju ovi elementi, faktori, aktivnosti ili mere na koje se odnosi gore navedeni podstav b);
„Javnost“ zna~i jedno ili vi{e fizi~kih ili pravnih lica i, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom ili praksom, njihova udru`enja, organizacije ili grupe; „Zainteresovana javnost“ zna~i javnost koja je ugro`ena ili }e

verovatno biti ugro`ena ili ima interes u dono{enju odluka koje se ti~u `ivotne sredine. Nevladine organizacije koje promovi{u za{titu `ivotne sredine i koje zadovoljavaju uslove propisane nacionalnim zakonodavstvom bi}e smatrane zainteresovanim u smislu prethodne definicije te pred organima javnih vlasti ne moraju dokazivati svojstvo zainteresovanog lica.

16

Medija centar Beograd

II DEO

1. TRI „STUBA“ ARHUSKE

KONVENCIJE

1.1. Pravo na informaciju o `ivotnoj sredini
Pravo na informaciju o `ivotnoj sedini konvencija ra{~lanjuje na dva prava: pasivno i aktivno pravo na informaciju, pri ~emu prvo podrazumeva obavezu vlasti da odgovaraju}im sredstvima informisanja javnosti obezbedi blagovremenu i istinitu informaciju o `ivotnoj sredini i pojavama i aktivnostima koje mogu imati uticaj na kvalitet `ivotne sredine, zdravlje ljudi i `ivotinja. Drugi aspekt prava na informaciju predstavlja obaveza vlasti da odgovori na zahtev zainteresovane javnosti u situaciji kada ova zahteva informacije o `ivotnoj sredini. Postoje dve grupe razloga zbog kojih zahtev za izdavanjem informacije mo`e biti odbijen i ovi razlozi su op{teg i posebnog karaktera. Prva grupa se ti~e formalnih nedostataka zahteva (nerazumnost, uop{tenost i sl.) ili ~injenice da organ vlasti ne poseduje takvu informaciju. U drugu grupu spadaju one situacije kada bi objavljivanje informacije negativno uticalo na: poverljivost rada dr`avnih organa u slu~aju kada je poverljivost predvi|ena odredbama nacionalnog zakona, me|unarodne odnose, nacionalnu odbranu ili javnu bezbednost, objektivnost rada pravosudnih organa, pravo lica na po{teno su|enje ili mogu}nost javne vlasti da sprovede krivi~nu ili disciplinsku istragu, poverljivost komercijalnih i industrijskih informacija, u slu~ajevima kada je poverljivost predvi|ena odredbama zakona, u cilju za{tite legitimnog ekonomskog interesa, izuzev kada se radi o informacijama koje se ti~u emisija zna~ajnih za za{titu `ivotne sredine, kada }e takve informacije biti objavljene, prava intelektualne svojine, poverljivost li~nih podataka, odnosno dosijea, koji se odnose na fizi~ko lice, kada to lice nije dalo pristanak za otkrivanje informacija javnosti, u slu~ajevima kada je takva poverljivost predvi|ena odredbama nacionalnog zakona, interese tre}e strane koja obezbe|uje informacije, kada ona nije imala, ili nije mogla biti stavljena pod zakonsku obavezu davanja informacija, u slu~ajevima kada ta strana ne da pristanak na objavljivanje informacije ili `ivotnu sredinu na koju se informacije odnose, kao {to je slu~aj sa podru~jima razmno`avanja retkih vrsta. Navedeni osnovi za odbijanje zahteva moraju se tuma~iti na restriktivan na~in, uzimaju}i u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija i uzimaju}i u obzir da li se tra`ene informacije odnose na emisije u `ivotnu sredinu.

1.2. U~e{}e javnosti u dono{enju odluka od zna~aja za `ivotnu sredinu
Poglavljem o u~e{}u javnosti, Konvencija name}e obavezu javnim vlastima da unutra{njim propisima predvide mogu}nosti uklju~ivanja javnosti u postupke u kojima se donose odluke koje su od
17

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

zna~aja za `ivotnu sredinu. Mogu}e je je uo~iti {est posebnih grupa na koje se odnose odre|ena pravila o u~e{}u javnosti u dono{enju odluka. To su: a) u~e{}e javnosti u dono{enju odluka kada su u pitanju posebne aktivnosti koje Arhuska konvencija u svom Aneksu I relativno precizno nabraja; b) u~e{}e javnosti u dono{enju odluka o aktivnostima koje nisu navedene Aneksu I uz Konvenciju ali na koje se mogu primenjivati pravila Konvencije; c) u~e{}e javnosti u dono{enju odluka kada se radi o aktivnostima koje se ponovo razmatraju ili menjaju; d) u~e{}e javnosti u dono{enju odluka o tome da li da se odobri namerno ispu{tanje geneti~ki modifikovanih organizama u `ivotnu sredinu; e) u~e{}e javnosti u izradi planova, programa i politika koje se ti~u `ivotne sredine i f) u~e{}e javnosti u toku pripreme izvr{nih propisa i/ili op{te primenjivih pravno obavezuju}ih normativnih instrumenata. Posebno je sa aspekta u~estalosti u pravnom `ivotu zna~ajno u~e{}e javnosti u procedurama izrade analize uticaja na `ivotnu sredinu i u postupku izdavanja ekolo{kih dozvola.

1.3. Za{tita prava pred organima uprave i pravosudnom organima
Ovde se pre svega insistira na davanju garancija javnosti u pogledu prava na preispitivanje odluka koje se odnose na dostupnost informacija. U tom cilju omogu}je se svakome, ~ji su interesi ili prava povre|eni, pravo na pravnu za{itu pred sudom ili drugim nepristrasnim telom. Konvencija, nadalje, name}e stranama obavezu da u~ine da sve odluke koje se donesu u ovakvoj proceduri budu obavezuju}e za vlast te da takvi akti po svojoj formi budu snabdeveni, izme|u ostalog, obrazlo`enjem kao obaveznim elementom forme u slu~ajevima kada je odluka nepovoljna po zainteresovanu javnost. Za{titom prava na u~e{}e u procedurama dono{enja odluka koje se odnose na `ivotnu sredinu se obezbe|uje dostupnost pravosu|a kroz mogu}nost procesnog i materijalnog preispitivanja odluka organa vlasti - naro~ito u okviru sprovedenih procedura u~e{}a javnosti kod procene uticaja na `ivotnu sredinu, u~e{}a u izradi planova, programa i politika `ivotne sredine te u pripremi izvr{nih propisa kojima se ure|uje materija `ivotne sredine i sl. Arhuska konvencija obavezuje vlasti na po{tovanje predvi|enih procedura i u svim drugim situacijama predvi|enim unutra{njim pravom, kada se radi o za{titi prava koja ulaze u korpus prava `ivotne sredine.

18

Medija centar Beograd

2. Arhuska konvencija i doma}i propisi
Povelja o ljudskim i manjinskim pravima Dr`avne zajednice SCG pravo na dostupnost informacija o `ivotnoj sredini, po prvi put u ustavnoj istoriji, ugra|uje u korpus osnovnih ljudskih prava. Istovremeno, Ustavna povelja Dr`avne zajednice SCG jasno daje primat me|unarodnom pravu i time defini{e i svoj stav prema op{te usvojenim me|unarodnim principima i me|unarodnim ugovorima. Iz toga se mo`e izvesti zaklju~ak o neophodnosti ugradnje standarda Arhuske konvencije u pravni sistem Srbije i Crne Gore, pogotovo zbog ~injenice da je Arhuska konvencija jedna od onih me|unarodnih ugovora ~ije je usvajanje i primena uslov za pridru`enje zemlje EU.

2.1. Stanje va`e}eg zakonodavstva
Dosada{nje analize ukazuju na postojanje odre|enog broja zakonskih i podzakonskih akata koji u sebi sadr`e odredbe koje su u skladu sa pojedinim zahtevima sadr`anim u Konvenciji. Naro~ito se to odnosi na oblast informisanja o `ivotnoj sredini kao i postojanje velikog broja sektorskih zakona koji pojedinim odredbama sankcioni{u pona{anja i radnje uperene protiv `ivotne sredine i zdravlja. U segmentu pristupa upravi i pravosu|u, tako|e, doma}i propisi sadr`e ve}i broj re{enja koja su u skladu sa standardima Konvencije. Nasuprot tome, stoje i zna~ajni nedostaci. Najve}i se uo~avaju u delu u~e{}a javnosti. Osim u delu urbanisti~kog planiranja, propisi ne nude mogu}nost uklju~ivanja javnosti u procedure dono{enja odluka o `ivotnoj sredini, {to je posebno zna~ajno prilikom izrade analiza uticaja na `ivotnu srednu i izdavanja ekolo{kih dozvola. Status nevladinih organizacija koje se bave za{titom `ivotne sredine, nije ure|en na na~in kako to ure|uje Konvencija {to ima negativne posledice na mogu}nost za{tite prava pred organima uprave i pravosu|a. Informacioni sistem `ivotne sredine, predvi|en zakonom, nije formiran. Posledica ovakvog stanja jeste slabo informisana i demotivisana javnost i veoma oskudna pravna praksa u oblasti za{tite „ekolo{kih“ prava.

2.2. Va`niji predlozi zakonskih propisa
U poslednje vreme se ~ine odre|eni napori da se doma}e zakonodavstvo unapredi i pribli`i evropskim uzorima. U postupku izrade ili usvajanja se nalazi ve}i broj, za `ivotnu sredinu, zna~ajnih zakonskih akata. Po zna~aju se izdvaja Predlog zakona o sistemu za{tite `ivotne sredine, koji informisanju i u~e{}u javnosti posve}uje posebno poglavlje, stvaraju}i osnov za dalju dogradnju i unapre|enje ni`e legislative. I drugi zakonski predlozi kao {to su: Predlog zakona o dostupnosti informacija od javnog zna~aja, Predlog zakona o narodnom advokatu, Predlog zakona o udru`enjima gra|ana, radne verzije Pravilnika o izradi analize uticaja na `ivotnu sredinu i Pravilnika o integralnom spre~avanju i kontroli zaga|enja (uvo|enje sistema ekolo{kih dozvola) i sl., zaslu`uju pa`nju jer u
19

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

odre|enoj meri reguli{u pitanja koja su od zna~aja za dostupnost informacija o `ivotnoj sredini, u~e{}e javnosti u postupcima u kojima se donose odluke od zna~aja za `ivotnu sredinu kao i za{titu prava pred upravom i organima pravosu|a.

20

Medija centar Beograd

III DEO PRIMERI PRAKTI~NE PRIMENE ARHUSKE KONVENCIJE
ODREDBI

1. Pravo na pristup informacijama
1.1. Kako ostvariti pravo na informaciju o stanju postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda fabrike ~ije se otpadne vode izlivaju u obli`nju reku?
Zakon daje mogu}nosti svakom ko ima na zakonu zasnovan interes da od nadle`nih pravnih odnosno fizi~kih lica zahteva informacije koje se odnose na stanje i pojave od zna~aja za `ivotnu srednu, zdravlje ljudi ili `ivotinja. Podatke o stanju ispravnosti postrojenja za pre~i{}avanje voda zato pre svega treba zahtevati od odgovornog lica u preduze}u, pismenim putem, preporu~enim pismom ili predajom u prijemnu kancelariju sa zahtevom da se izda potvrda o prijemu zahteva. U slu~aju da se na zahtev ne odgovori u primerenom roku, kakvim se mo`e smatrati rok od 30 dana predvi|en Zakonom o op{tem upravnom postupku, ili da je sadr`aj odgovora nezadovoljavaju}i, stranka se mo`e obratiti nadle`nom inspektoru za vodoprivredu, gra|evinarstvo ili op{tinskom ekolo{kom inspektoru, sa zahtevom da se ispita stanje postrojenja ili kvalitet otpadnih voda koje iz postrojenja izlaze u slobodne vodotoke. Kona~no, u slu~aju odbijanja davanja informacija ili prikrivanja pravih informacija o stanju postrojenja na raspolaganju je i krivi~no pravna za{tita predvi|ena Zakonom o za{titi `ivotne sredine. Navedene mogu}nosti za{tite u na~elu su saglasne odredbama Arhuske konvencije, s tim {to treba imati u vidu i dopunske standarde u pogledu cene postupka, u ~emu doma}a praksa nije unificirana.

1.2. Informisanje javnosti u slu~aju akcidenta izazvanog izlivanjem {tetnih materija u reku ~iji se vodotok nalazi u za{ti}enom prirodnom dobru a ~ija se voda koristi za vodosnabdevanje.
Javno preduze}e odnosno druga organizacija koja je staralac u za{ti}enom prirodnom dobru, obavezna je da vr{i periodi~nu kontrolu kvaliteta vode na teritoriji za{ti}enog dobra. Informacije o kva21

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

litetu vode dobijaju se od ovla{}enih laboratorija i dostupne su javnosti. Stoga je Staralac u za{ti}enom prirodnom dobru ovla{}en da informacije ovla{}ene organizacije javno objavljuje. U slu~aju akcidenta, Staralac, na osnovu rezultata ovla{}ene laboratorije obave{tava lokalni Centar za obave{tavanje ili sli~an organ na lokalnom nivou, javno preduze}e za vodosnabdevanje ~iji je vodozahvat ugro`en akcidentom, op{tinski organ uprave zadu`en za komunalne poslove i `ivotnu sredinu kao i nadle`ne inspekcijske organe. Va`no je naglasiti da se podaci o kvalitetu vode za pi}e kao i vode koja je izvori{te vodosnabdevanja ne mogu smatrati poverljivim te su svi navedeni subjekti obavezni da takve podatke, posebno u slu~aju akcidenta, bez odlaganja saop{te javnosti. Javno preduze}e za vodosnabdevanje, po osnovu zakonske obaveze tako|e redovno meri kvalitet vode koja se koristi za vodosnabdevanje, tako da sve navedeno va`i i za ova pravna lica. Skrivanje odn. prikrivanje ovakvih informacija od javnosti povla~i krivi~nu odgovornost odgovornih lica a po Zakonu o za{titi `ivotne sredine. U ovom slu~aju radi se o primeni odredbi Arhuske konvencije koje se odnose na tzv. pasivno pravo javnosti na informisanje, dakle obavezu lokalnih vlasti, javnih preduze}a i sli~nih organa i organizacija da i bez konkretnog zahteva blagovremeno obaveste javnost o pojavama koje su od zna~aja za `ivotnu sredinu, `ivot i zdravlje ljudi.

1.3. Da li se prilikom izdavanja informacija o stanju `ivotne sredine kod resornog ministarstva primenjuje odgovaraju}i cenovnik usluga?
Osnovni propis koji ure|uje materiju sno{enja tro{kova postupka pred organima uprave je Zakon o op{tem upravnom postupku. Ve} se na~elom ekonomi~nosti postupka nala`e organima uprave da postupak vode bez odugovla~enja i sa {to manje tro{kova za stranku i druge u~esnike u postupku, s tim da takvim postupanjem ne bude dovedeno u pitanje potpuno i ta~no izvo|enje potrebnih dokaza i preduzimanje drugih upravnih radnji. To zapravo zna~i da na~elo ekonomi~nosti ne sme biti na {tetu dono{enja zakonitog i pravilnog re{enja. Posebni izdaci u novcu koji po osnovu putnih tro{kova, tro{kova ve{ta~enja, uvi|aja, oglasa i sl. koji nastaju sprovo|enjem postupka padaju, po pravilu, na teret onoga koji je postupak zapo~eo. Ovde zakon ne navodi posebno tro{kove za izdavanje dokumenata, fotokopiranje prepisa i drugih pisanih izve{taja o stanju `ivotne sredine ali se mo`e uzeti da se prethodno pravilo odnosi i na takve aktivnosti organa uprave. Tro{kovi po osnovu izdataka za takse svakako padaju na teret podnosioca zahteva, ako je takva obaveza posebno predvi|ena. Ako je izvesno da }e odre|eni postupak pokrenut po zahtevu stranke izazvati izdatke u gotovom novcu, organ uprave mo`e zahtevati polaganje novca unapred ko22

Medija centar Beograd

ji slu`i za pokri}e takvih tro{kova. O tome ko snosi tro{kove upravnog postupka i u kom iznosu odlu~uje organ uprave koji vodi postupak re{enjem kojim se isti zavr{ava. O tro{kovima se mo`e doneti i poseban zaklju~ak. Zakon nudi i mogu}nosti osloba|anja od pla}anja tro{kova upravnog postupka. Oslobo|enje zavisi od imovnog stanja u~esnika u postupku i mo`e biti potpuno ili delimi~no. Ovo oslobo|enje se odnosi, izme|u ostalog, i na tro{kove pla}anja taksi i drugih izdataka u postupku. Naravno, osloba|anju od pla}anja tro{kova upravnog postupka prethodi zahtev koji je ka tome uperen. Protiv zaklju~ka kojim se odbija zahtev za osloba|anje od pla}anja tro{kova stranka ima pravo posebne `albe. Praksa Ministarstva za za{titu prirodnih bogatstava i `ivotne sredine izlazi u susret licima koji prema ministarstvu isti~u zahteve za izdavanje informacija o stanju `ivotne sredine i pojavama koje se ti~u `ivotne sredine a u nadle`nosti su ovog ministarstva. To zna~i da ne postoji poseban cenovnik ministarstva kojim se utvr|uju „cene“ pojedinih radnji administrativnih lica koja izdaju ovakve informacije. Naravno, ovo ne osloba|a stranke sno{enja sitnih tro{kova po{tanskog saobra}aja, fotokopiranja i sl. Arhuska konvencija u delu koji se odnosi na pristup upravi i pravosu|u posve}uje pitanju tro{kova postupka zna~ajnu pa`nju. Konvencija, me|utim, ne obavezuje vlasti da javnosti omogu}i uslove za besplatno postupanje u konkretnim procedurama. Uobi~ajeni pravni standard koji se koristi jeste insistiranje na umerenim tro{kovima, koji ne}e ometati samu proceduru. Konvencija kao dodatni zahtev u stavu 5. ~lana 9. postavlja obavezu vlastima da u~ine dodatne napore za pru`anje pomo}i javnosti kojima bi se uklonile ili umanjile finansijske prepreke prilikom pristupa upravi i pravosu|u.

1.4. Koji su elementi prava potro{a~a na informisanje?
Zakon o za{titi potro{a~a defini{e pod pojmom potro{a~ svako fizi~ko lice koje kupuje proizvode ili koristi usluge za li~ne potrebe ili potrebe svoga doma}instva kao i preduze}a, druga pravna lica i preduzetnike kada kupuju proizvode ili koriste usluge za sopstvene potrebe. U osnovna prava potro{a~a, izme|u ostalog, spada i pravo na informisanost - raspolaganje ~injenicama od zna~aja za pravilan izbor i za{titu od nepo{tene reklame ili oznaka na proizvodima koji potro{a~a mogu dovesti u zabludu. To zna~i da potro{a~ ima pravo da bude informisan, na razumljiv na~in, o svojstvima i karakteristikama proizvoda koje kupuje, ili uslugama koje koristi, o na~inu kori{}enja i odr`avanja proizvoda i opasnostima do kojih mo`e do}i prilikom njegove nepravilne upotrebe, kao i o riziku koji se odnosi na usluge koje koristi. Ovde se pre svega insistira na pasivnom pravu na informaciju (informisanost). Sa druge strane, ako to priroda proizvoda, odnosno usluga dozvoljava, potro{a~ je ovla{}en da zahteva da mu se proizvod, odnosno usluga
23

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

poka`e ili demonstrira, ~ime se potro{a~u daje aktivno pravo na informisanje - dakle pravo da informaciju zahteva i da mu ona, na odgovaraju}i na~in, bude dostavljena ili demonstrirana. Izri~ito je zabranjeno obmanjivati potro{a~e, davati neta~ne, nepotpune, neosnovane, nejasne ili dvosmislene informacije ili pre}utkivati podatke o stvarnim svojstvima i karakteristikama proizvoda i usluga, ili uslova kupovine i prodaje. Navedena prava {tite se odredbama o prekr{ajnoj i imovinsko pravnoj odgovornosti, koje su sadr`ane u ovom zakonu. Arhuska konvencija, u delu koji reguli{e pravo na informisanje, obavezuje vlasti da unutra{njim pravom za{tite javnost (dakle i potro{a~e kao pojam veoma blizak pojmu javnosti) u pogledu ostvarivanja prava na aktivno i pasivno pravo na informaciju, {to je u navedenom primeru Zakonom o za{titi potro{a~a i u~injeno.

2. U~e{}e javnosti u dono{enju odluka vezanih za `ivotnu sredinu
2.1. Primer procedure u~e{}a javnosti u slu~aju izgradnje auto-puta kao objekta za koji je neophodna izrada analize uticaja na `ivotnu sredinu
Zakon o planiranju i izgradnji ure|uje materiju izlaganja planova i projekata na javni uvid i u~e{}a javnosti u izradi takvih akata. U~e{}u javnosti u proceduru dono{enja odluke o izgradnji infrastrukturnog objekta kakav je auto put, prethodi dono{enje odluke o izradi strate{kog planskog dokumenta. Ova odluka, izme|u ostalog, sadr`i i podatke o mestu odr`avanja javnog uvida i javnoj raspravi. Izlaganje planskog dokumenta na javni uvid ogla{ava se na odgovaraju}i na~in i traje 30 dana od dana ogla{avanja. O izvr{enom javnom uvidu i raspravi sastavlja se izve{taj, sa svim primedbama i stavovima javnosti, po svakoj primedbi. Izve{taj je sastavni deo obrazlo`enja planskog dokumenta. Uslove i na~in stavljanja plana na javni uvid bli`e ure|uje ministar nadle`an za poslove urbanizma. Protiv odluka ovih tela dozvoljeno je jedino isticanje zahteva za ocenu ustavnosti ili zakonitosti op{teg ili pojedina~nog akta, {to je su{tinski nedostatak predvi|ene procedure. U slu~aju dono{enja odluke o izgradnji auto puta, pristupa se izradi projektne dokumentacije ~iji je sastavni deo i analiza uticaja na `ivotnu sredinu, na osnovu ~ega se mo`e zahtevati izdavanje dozvole za izvo|enje radova. Postoje}i propisi, posebno Pravilnik o proceni uticaja objekata i postrojenja na `ivotnu sredinu, ne predvi|aju bilo kakvu mogu}nost u~e{}a javnosti u postupku izrade analize uticaja na `ivotnu sredinu, u ~emu se vidi drugi osnovni nedostatak na{e pozitivne regulative u ovoj oblasti. Ovaj primer je u tesnoj vezi sa odrovaraju}im odredbama ~lana 7 Arhuske konvencije koji obavezuje vlasti da omogu}e efektivno
24

Medija centar Beograd

u~e{}e javnosti u procedurama izrade dokumenata koji imaju karakter planova, programa i politika, kakvim se svakako moraju smatrati strate{ki planovi o kojima Zakon o planiranju i izgradnji govori. Arhuska konvencija, me|utim, za razliku od na{eg pravnog sistema koji to uop{te ne ure|uje, posve}uje posebnu pa`nju u~e{}u javnosti u procedurama izrade procene uticaja na `ivotnu sredinu. Sa druge strane, pravni polo`aj donosioca odluka u navedenim situacijama (naj~e{}e su to skup{tine ili skup{tinska tela na svim nivoima) i njihov polo`aj u pravnom sistemu Srbije, onemogu}uje javnost da na jednostavan na~in, u redovnoj pravnoj proceduri, za{titi prava i interese, te je jedino re{enje isticanje zahteva za za{titu ustavnosti i zakonitosti akta. Nasuprot tome, odredbama o pristupu pravosu|u, Arhuska konvencija obavezuje vlast da omogu}i odgovaraju}u za{titu u redovnoj pravnoj proceduri pred organima uprave i pravosu|a, kakva bi bila mogu}nost isticanja redovnih pravnih lekova u upravnom postupku kao i upu{tanje u redovnu proceduru pred organima pravosu|a, uklju~uju}i pravo na isticanje redovnih odn. vanrednih pravnih lekova.

2.2. Procedura u~e{}a javnosti u postupku pripreme odre|enih zakonskih projekata za usvajanje.
Iako nema posebnih propisa koji na eksplicitan na~in obavezuju javne vlasti da uklju~e javnost u proces pripeme zakonskih projekata za usvajanje u oblastima koje se odnose na `ivotnu sredinu, praksa u poslednjih godinu dana pokazuje bitan napredak, nedvosmisleno inspirisan odgovaraju}im odredbama Arhuske konvencije. Javna rasprava sprovedena u vi{e desetina gradova Srbije u postupku finalizacije teksta Predloga zakona o sistemu za{tite `ivotne sredine predstavlja primer rane primene standarda Arhuske konvencije u nas. Proizvod ove rasprave jeste i uva`avanje vi{e sugestija datih od strane kompetentnih predstavnika javnosti koje su inkorporirane u kona~ni tekst Predloga. Vi{e tribina i okruglih stolova odr`anih u okviru izrade Predloga pravilnika o analizi uticaja na `ivotnu sredinu i Predloga pravilnika o integralnom spre~avanju i kontroli zaga|enja (koji se odnosi na uvo|enje sistema ekolo{kih dozvola), tako|e su sprovedeni u skladu sa zahtevima koji proisti~u iz Arhuske konvencije. Arhuska konvencija o ovom pitanju govori u poglavlju o u~e{}u javnosti u toku pripreme izvr{nih propisa i/ili op{te primenjivih pravno obavezuju}ih normativnih instrumenata predvi|enih ~lanom 8 Konvencije.

2.3. Procedura u~e{}a javnosti u postupku izrade i usvajanja urbanisti~kog plana.
Procedura izlaganja na uvid sprovodi se u postupku izrade urbanisti~kih i regulacionih planova. Pre podno{enja predloga urbanisti~kog plana organu nadle`nom za njegovo dono{enje, urbani25

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

sti~ki plan podle`e stru~noj kontroli i izla`e se na javni uvid. Posle izvr{ene stru~ne kontrole, a pre podno{enja predloga urbanisti~kog plana organu nadle`nom za njegovo dono{enje, obavlja se javni uvid, putem ogla{avanja u dnevnom i lokalnom listu. Javni uvid traje najmanje 15 a najdu`e 30 dana od dana ogla{avanja. O obavljanju javnog uvida stara se nadle`na op{tinska uprava. Posle obavljenog javnog uvida, Komisija sastavlja izve{taj, koji sadr`i podatke o izvr{enom javnom uvidu, sa svim primedbama i stavovima javnosti po svakoj primedbi i koji je sastavni je deo obrazlo`enja predloga plana. Kao i u slu~aju dono{enja planskih akata, protiv odluke o usvajanju urbanisti~kog plana dozvoljeno je jedino isticanje zahteva za ocenu ustavnosti ili zakonitosti op{teg ili pojedina~nog akta pred Ustavnim sudom Republike Srbije. U ovom primeru radi se o u~e{}u javnosti u procedurama izrade ni`ih planskih akata, predvi|enih ~lanom 7 Arhuske konvencije. Primetno je da Zakon o planiranju i izgradnji predvi|a gotovo identi~nu proceduru izlaganja na javni uvid, bez obzira na karakter, domet i zna~aj planskog, odnosno urbanisti~kog dokumenta, ostavljaju}i, me|utim, resornom ministru da samu proceduru bli`e odredi, {to do sada nije u~injeno.

2.4. Procedura u~e{}a javnosti u slu~aju izgradnje ribogojili{ta u za{ti}enom prirodnom dobru
Izgradnja objekta kakvo je ribogojili{te na podru~ju za{ti}enog prirodnog dobra podrazumeva prethodno pribavljanje ~itavog niza dokumenata, saglasnosti i sl. a u cilju dobijanja gra|evinske dozvole za izgradnju. Posebno je u okviru ovog postupka neophodno dobiti Uslove za{tite `ivotne sredine, Mi{ljenje staraoca u za{ti}enom podru~ju kao i na osnovu Uslova izraditi Analizu uticaja objekata ili postrojenja na `ivotnu sredinu. Sve ovo, jo` jednom, predstavlja nezaobilazni deo i sadr`aj projektne dokumentacije. Specifi~nost ovog primera jeste u tome {to u postupku izrade i kompletiranja dokumentacije na{e zakonodavstvo ne predvi|a nikakvu mogu}nost uklju~ivanja javnosti u proces izrade analize uticaja na `ivotnu sredinu, kako za sve druge tako i za objekte koji se izgra|uju na podru~jima koja su stavljena pod poseban re`im za{tite. Radne verzije nekih podzakonskih akata, ~ija je izrada u toku, a koji imaju za cilj da bli`e urede osnovne odredbe predloga zakona o sistemu za{tite `ivotne sredine Republike Srbije, u delu koji se odnosi na u~e{}e javnosti, bli`e ure|uju postupak u~e{}a javnosti prilikom izrade analize uticaja na `ivotnu sredinu. Arhuska konvencija, nasuprot tome, u ~lanu 6 i Aneksu I daje listu instalacija, objekata i postrojenja prilikom ~ije izgradnje je neophodno u~e{}e javnosti u postupku izrade analize uticaja. Konvencija, dalje, ostavlja mogu}nost unutra{njem pravu da utvrdi listu dodatnih situacija kada se javnosti daje mogu}nost da u~estvuje u izradi navedene analize a koje nisu navedene u Aneksu I a specifi~ne su za pojedine dr`ave.
26

Medija centar Beograd

2.5. Na koji na~in potro{a~i mogu u~estvovati u procesu dono{enja odluka koje su od interesa za njih?
Zakon o za{titi potro{a~a kao jedno od osnovnih prava proklamuje pravo da se ~uje glas potro{a~a, {tite}i interese potro{a~a u procesu dono{enja i sprovo|enja politike za{tite potro{a~a, kao i razvoja novih proizvoda i usluga. Radi za{tite svojih interesa, potro{a~i mogu osnivati udru`enja, organizacije potro{a~a i druge oblike udru`ivanja. Ova udru`enja, izme|u ostalog, imaju pravo zajem~eno zakonom da sprovode nezavisne kontrole kvaliteta i sigurnosti ponu|enih proizvoda, odnosno usluga, nadle`nim dr`avnim organima dostavljaju dokumentaciju za utvr|ivanje odgovornosti za proizvode ili usluge koji ne odgovaraju utvr|enim zahtevima u pogledu sigurnosti i kvaliteta, obave{tavaju potro{a~e o cenama, kvalitetu, kontroli i sigurnosti proizvoda koji se ve} nalaze ili }e se nalaziti na tr`i{tu, kao i o ponu|enim uslugama, u~estvuju u radu nadle`nih organa kad se razmatraju pitanja koja se odnose na potro{a~e ali i zastupaju interese potro{a~a pred organima pravosu|a tako {to daju obave{tenje potro{a~ima o vansudskom re{avanju sporova i podnose tu`bu sudovima u slu~aju povrede prava potro{a~a. Ovaj primer je u tesnoj vezi sa odgovaraju}im definicijama sadr`anim u ~lanu 2 Arhuske konvencije, a posebno sa, za potrebe Konvencije, izvr{enim tuma~enjem pojma „nevladine organizacije“ i povla{}enim polo`ajem ovakvih organizacija u procesima nastupanja pred organima vlasti. Udru`enja potro{a~a, u kontekstu raznovrsnih organizacionih oblika koji su u skladu sa zakonom, stoga se mogu smatrati zainteresovanim u smislu ovla{}enja koja im, po osnovu Zakona o za{titi potro{a~a, pripadaju, te nisu u obavezi posebno dokazivati pojedina~ni interes za u~e{}e u konkretnim procedurama. Istovremeno, ova udru`enja se pojavljuju i kao ovla{}eni reprezenti pojedina~nih potoro{a~a, formacijski {tite}i njihove interese.

3. Pristup pravosu|u
3.1. Za{tita prava zainteresovane javnosti u slu~aju nepo{tovanja procedure u~e{}a javnosti prilikom izrade analize uticaja na `ivotnu sredinu.
Doma}e zakonodavstvo ne predvi|a mogu}nost u~e{}a javnosti prilikom izrade analize uticaja na `ivotnu sredinu. U tome se vidi, mo`da, najve}i nedostatak srpskog zakonodavstva u odnosu na moderne evropske sisteme, pa i u odnosu na standarde utvr|ene Arhuskom konvencijom. Koncipirana na osnovama standarda koji su utvr|eni Arhuskom konvencijom radna verzija Pravilnika o proceni (analizi) uticaja na `ivotnu sredinu koja je u proceduri, detaljno ure|uje postupak
27

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

u~e{}a javnosti u postupku izrade ove analize. Osnov za ugradnju ovog podzakonskog akta proisti~e iz Predloga Zakona o sistemu za{tite `ivotne sredine, koji je u skup{tinskoj proceduri. Od usvajanja ovog zakona i njegovog kona~nog oblika i sadr`ine, zavisi}e i sudbina ni`e zakonske regulative kojom }e on biti preciziran i podoban za prakti~nu primenu.

3.2. Primer ostvarenja prava na naknadu {tete zbog pomora ribe prouzrokovanog ispiranjem prskalica za posipanje korova total herbicidima. (Upravlja~ nad ribarskim podru~jem protiv zaga|iva~a).
Ostvarevanje prava na naknadu {tete prouzrokovane pomorom ribe mogu}e je ostvariti u vi{e faza. Prva faza svakako jeste dokazivanje krivice lica koje je radnjom ispiranja ma{ine sa total herbicidom dovelo do pomora ribe. To se ostvaruje podizanjem tu`be u krivi~nom postupku, pred nadle`nim op{tinskim sudom, za {ta postoji osnov sadr`an u krivi~nom delu iz ~lana 158 Krivi~nog zakona Republike Srbije. Dokazana krivica, bez obzira na karakter i visinu kazne, predstavlja pravni osnov za isticanje imovinsko pravnog zahteva u parni~nom postupku. U ovom postupku tu`ilac opredeljuje visinu imovinskog zahteva i pru`a relevantne dokaze koji potkrepljuju istaknuti zahtev. U tom cilju, kao zna~ajno, katkad neophodno, dokazno sredstvo isti~e se ve{ta~enje visine prouzrokovane {tete, {to podrazumeva i predujmljivanje nov~anih sredstava koja pripadaju ve{taku a koja padaju na teret onog ko predla`e ve{ta~enje. Treba podsetiti da u~estvovanje u sudskim postupcima, kakvi su navedeni, podrazumeva relativno dugu proceduru i relativno visoke sudske tro{kove, tro{kove za izvr{eno ve{ta~enje i nagrade advokatima. Me|utim, teret kona~nog sno{enja tro{kova zavisi od ishoda postupka i pada na onog ko je parnicu izgubio. Prednji primer je u skladu sa odredbama sadr`anim u Stavu 3 ^lana 9 Konvencije kojima se vlasti obavezuju da javnosti omogu}e za{titu svojih prava i van slu~ajeva predvi|enih Konvencijom (kada su ugro`ena prava na informisanje odn. u~e{}e javnosti). Ovde se zapravo radi o svim drugim situacijama kada je takva za{tita predvi|ena unutra{njim pravom.

3.3. Primer za{tite od zaga|enja vazduha imisijom dima iz dimnjaka pekarskog preduze}a.
Za{tita od {tetnih imisija u vazduh ostvaruje se prijavom zaga|iva~a nadle`noj op{tinskoj inspekciji. Izbor inspekcijskog tela zavisi od pretpostavljenog razloga koji dovodi do zaga|enja vazduha. Naj~e{}e su to ekolo{ka inspekcija kao nadle`na za slu~ajeve zaga|enja vazduha. Ovoj inspekciji stoje na raspolaganju razli~ite mere, kao {to su: nalog vlasniku radnje da izvr{i merenje kvaliteta
28

Medija centar Beograd

vazduha odn. dima koji je proizvod njegove delatnosti, nalog da se otklone uzroci koji su doveli do zaga|enja vazduha, pa do radikalnih mera kakve su privremena zabrana obavljanja delatnosti, za kojima se retko pose`e. Ukoliko ovaj na~in ne urodi plodom, svakako postoji mogu}nost pokretanja parni~nog postupka u segmentu tzv. gradskih slu`benosti, predvi|enog Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Treba imati u vidu da se na ovaj na~in ne mogu isticati zahtevi ispod mere koja je uobi~ajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje neznatna {teta. To prakti~no zna~i da stranka ne}e uspeti u sporu ako zahteva smanjenje nivoa zaga|enja ispod mere koja nije {tetna po zdravlje. Kroz navedeni primer mo`e se ste}i utisak o pojedina~nim modalitetima za{tite prava utvr|enim ~lanom 9 Konvencije, pri ~emu se za{tita realizuje kroz upravno pravnu i sudsku (gra|ansko- pravnu) proceduru.

3.4. Primer za{tite u slu~aju zaga|enja bukom od strane privatnog preduzetnika.
Zakon o za{titi `ivotne sredine sadr`i posebno poglavlje o zaga|enju bukom. Izme|u ostalog, on ovla{}uje ekolo{ku inspekciju da, primenjuju}i ovaj zakon, postupa protiv organizacija koje imaju status pravnih lica u situacijama kada se pojavljuju kao zaga|iva~i bukom. Zakon je, me|utim, propustio da ovlasti inspekcijske organe da postupaju u svim drugim situacijama kada se kao zaga|iva~i pojavljuju druga lica (fizi~ka lica, preduzetnici, neformalne grupe gra|ana i sl.). Zato je postupak za{tite u ovim slu~ajevima komplikovan i dugotrajan. Sa druge strane, broj potencijalnih predmeta koji su posledica ovog zaga|enja je ogroman! Nemogu}nost za{tite primenom odredbi Zakona o za{titi `ivotne sredine uslovljava akciju na drugim frontovima. Odgovaraju}a re{enja nude Zakon o obligacionim odnosima i Zakonom o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Prvi primenu odredbe ~lana 156. uslovljava iscrpljivanjem svih drugih mogu}nosti predvi|enih unutra{njim pravom {to veoma produ`uje proceduru, jer stranku upu}uje na iscrpljivanje svih drugih zakonskih mogu}nosti, preko kojih je za{tita te{ko ostvarljiva zbog blage kaznene politike (npr.: Zakon o javnom redu i miru ili Zakon o preduzetnicima). Ostaje kao preostalo re{enje primena odredbi Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa ali, naravno, i realizacija pravosna`ne odluke kroz postupak za izvr{enje odluka, koja je u ovom slu~aju naj~e{}e vezana za li~nost tu`enog, {to u praksi mo`e predstavljati problem. Ovo samo u slu~aju da dobrovoljno ispunjenje obaveze izostane.

29

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

3.5. Mogu}nost pravne za{tite u slu~aju zaga|enja bukom koje poti~e od preduze}a ili drugog pravnog lica.
Nasuprot prethodnom primeru, za{titu od zaga|enja izazvanu bukom, u slu~aju kada se kao pasivno legitimisano lice pojavljuje bilo koje pravno lice treba tra`iti kroz primenu relevantnih odredaba Zakona o za{titi `ivotne sredine. To podrazumeva podno{enje prijave nadle`nom ekolo{kom inspektoru, koji ima pun kapacitet da zapo~ne postupak, nala`e preduzimanje odre|enih mera i, eventualno, obave{tava druge nadle`ne organe. Podnosiocu prijave koji je nezadovoljan ishodom akcije nadle`nog inspektorata ostaje mogu}nost da, po privatnoj tu`bi, pokrene postupak na na~in poja{njen u prethodnom primeru.

3.6. Primer mogu}e primene Zakona o za{titi `ivotne sredine u slu~aju kada je odbijen zahtev da se izdaju informacije o privrednim aktivnostima u za{ti}enom prirodnom dobru.
Informacije o privrednim aktivnostima, izgradnji objekata, izgradnji infrastrukture i sl. koji se izvode na teritoriji prirodnih dobara koja su aktima Vlade Republike Srbije ili aktima skup{tina op{tina lokalnih jedinica stavljena pod poseban re`im za{tite i unapre|enja, svakako se mogu smatrati informacijama od zna~aja za za{titu `ivotne sredine. One, u zavisnosti od karaktera intervencije koja se sprovodi u za{ti}enom prirodnom dobru, mogu biti neophodne za procenu opasnosti po `ivotnu sredinu ili neophodne za postupanje i preduzimanje mera radi za{tite `ivota i zdravlja ljudi. Takve informacije ne mogu biti skrivene od javnosti odn. ne mogu biti progla{ene poverljivim po bilo kom osnovu. Zato, u slu~aju da ovla{}eno lice ( a to mo`e biti investitor, izvo|a~ radova ili staralac u za{ti}enom podru~ju) takve informacije proglasi poverljivim, stoji na raspolaganju odredba ~lana 109 Zakona o za{titi `ivotne sredine, koja takvo kr{enje zakona sankcioni{e nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do pet godina. Odredba ~lana 109 jos uvek va`e}eg Zakona o za{titi `ivotne sredine u potpunosti odgovara na zahteve iz ~lana 4 Arhuske konvencije koji se odnosi na pristup informacijama. Ona je tako|e u skladu sa stavom 1 ~lana. 9 Konvencije jer {titi i krivi~no sankcioni{e povredu prava na dobijanje informacije. Zanimljivo je da Zakon o za{titi `ivotne sredine ne predvi|a mogu}nost uskra}ivanja informacija koje su neophodne za procenu opasnosti po `ivotnu sredinu i za postupanje i preduzimanje mera radi za{tite `ivota i zdravlja ljudi, po bilo kom osnovu.

30

Medija centar Beograd

3.7. Primer naknade {tete prouzrokovane nezakonitim ribolovom.
Prvi korak u ostvarenju prava na naknadu {tete po ovom osnovu predstavlja dokazivanje pravnog osnova na osnovu kog se naknada mo`e tra`iti. To se mo`e ostvariti i direktno u parnici ali je efikasnije ili prekr{ajnom prijavom na osnovu relevantnih odredbi Zakona o ribarstvu, ili podizanjem krivi~ne prijave za delo Nezakonit ribolov a na osnovu Krivi~nog zakona RS. U ovom drugom slu~aju, neophodno je pred sudom dokazati da konkretna radnja nezakonitog ribolova ima obele`ja krivi~nog dela pre svega u pogledu koli~ine ribe koja je protivzakonito izlovljena. Pravni standard koji se koristi jeste „znatna koli~ina ribe“, {to je {iroko postavljeno i u praksi mo`e predstavljati problem. Dokazivanjem krivice, kroz navedene postupke, otvara se mogu}nost podizanja imovinsko pravnog zahteva u gra|anskom (parni~nom) postupku, dokazivanja visine {tete i po pravnosna`nosti presude, u slu~aju da izostane dobrovoljna isplata, isticanju zahteva za prinudnu naplatu u izvr{nom postupku. I u ovom slu~aju se radi o primeni zakonskih mogu}nosti predvi|enim unutra{njim pravom a u skladu su sa zahtevom istaknutim u stavu 3 ~lana 9 Konvencije.

3.8. U slu~aju povrede prava potro{a~a, koje sve vrste pravne za{tite postoje i koji je postupak za svaku od vrsta pravne za{tite?
Imovinsko-pravna za{tita zbog povrede prava potro{a~a ostvaruje se tu`bom u parni~nom postupku.Tu`bu mo`e podneti potro{a~, udru`enje ili organizacija potro{a~a, kao i drugi zainteresovani organi ili organizacije. Postupak po tu`bi je hitan. Za povrede prava potro{a~a, odnosno u~injene {tete male vrednosti, mogu se obrazovati tela za re{avanje sporova potro{a~a, u skladu sa zakonom. Privrednim prestupima i prekr{ajima sankcionisan je {irok spektar nezakonitih aktivnosti preduze}a i odgovornih lica u njima ali i odgovornih lica u nadle`nim saveznim organima kada ne zabrane odnosno ne ograni~e protok odre|enih roba koje mogu naneti {tetu potro{a~ima. Iz izlo`enog primera se vidi da je pravna za{tita predvi|ena Zakonom o za{titi potro{a~a vi{eslojna i da se mo`e ostvariti, kako obrazovanjem ad hoc tela kakva su neka vrsta „mirovnih ve}a“, kroz sistem privrednih prestupa i prekr{aja, pa do ostvarenja za{tite u gra|anskim postupcima. Sve ovo je u skladu sa intencijama sadr`anim u poglavlju o pristupu pravosu|u, odn. u ~lanu 9 Arhuske konvencije.

31

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

ANEKSI

ANEKS I
Spisak nadle`nih intitucija
1. Ministarstvi za za{titu prirodnih bogatstava i `ivotne sredine Republike Srbije

Dr Ivana Ribara 91, Novi Beograd Telefon: 011 361 - 63 - 68 Faks: 011 35 39 49 E-mail: ekabin@ekoserb.sr.gov.yu
2. Ministarstvo za poljoprivredu i vodoprivredu Republike Srbije

Nemanjina 22 - 26, Beograd Telefon: 011/ 36 16 271 Fax: 011/ 36 16 272 E-mail: mini polj@eunet.yu www.minpolj.sr.gov.yu
3. Ministarstvo pravde Republike Srbije

Nemanjina 22 -26, Beograd Telefon: 011/ 36 16 549 Fax: 011/ 36 16 548 E-mail: kabinet@mpravde.sr.gov.yu
4. Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije

Trg Nikole Pa{i}a 11, Beograd Telefon: 011/ 33 98 404 Fax: 011/ 33 98 936 www.min-cul.sr.gov.yu
5. Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije

Nemanjina 22 - 26, Beograd Telefon: 011/ 36 16 489 Fax: 011/ 36 16 491 www.mps.sr.gov.yu
6. Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije

Bir~aninova 6, Beograd Telefon: 011/ 68 53 87 Fax: 011/ 68 53 96 E-mail: info.mpalsq@mpalsq.sr.gov.yu

32

Medija centar Beograd

7. Ministarstvo urbanizma i gra|evine Republike Srbije

Nemanjina 22 - 26 i Kralja Milutina 10a, Beograd Telefon: 011/ 36 14 653 Fax: 011/ 36 14 652 www. mugrs.sr.gov.yu
8. Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj

Bulevar Mihajla Pupina 16, 21 000 Novi Sad Telefon: 021/ 45 63 11, 021/ 45 62 38 E-mail: ekolog@nspoint.net www.eko.vojvodina.sr.gov.yu
9. Gradski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine

27. marta 43 - 45, Beograd Telefon: 011/ 32 26 106 Fax: 011/ 32 22 681 E-mail: beoeko@beogradsg.org.yu
10. Hidrometeorolo{ki zavod Srbije

Kneza Vi{eslava 66, Beograd Telefon: 011/ 54 52 40 Fax: 011/ 54 53 78

33

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

ANEKS II
Korisne adrese i kontakti
1. Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe

2000. Szentendre, Ady Endre 9 - 11, Hungary Tel. (36 - 26) 50 40 00 Fax: (36 - 26) 31 12 94 E-mail: info@rec.org www.rec.org
2. Regionalni centar za `ivotnu sredinu za Centralnu i Isto~nu Evropu kancelarija u SCG

Primorska 31, Beograd Telefon: 011/ 32 92 899 Fax: 011/ 32 93 020 E-mail: office@recyu.org www.recyu.org
3. Aarhus Convention Secretariat

Palais des Nations, CH - 1211 Geneva 10 Telefon: + 41 (0) 22 91 71 879 Fax: + 41 (0)22 91 70 107
4. European ECO - Forum

c/ 0 ECO - Accord P.O. Box 43, 129090 Moscow, Russia Telefon: 7 09 59 24 62 40 Fax: 7 09 52 98 58 20 E-mail: elias@ntserver.cis.lead.org www.eco - forum.org
5. Centar za ekologiju, Subotica

Trg cara Jovana Nenada 15, 24000 Subotica Telefon: 024-554-600 E-mail: snjeza@openunsubotica.co.yu
6. Centar za eko pravnu pomo}

Hajduk Veljkova 4, 14000 Valjevo Telefon: 014/ 23 26 36 Fax: 014/ 23 05 49 E-mail: ecolawgica@ptt.yu

34

Medija centar Beograd

ANEKS III
Lista korisnih publikacija
1. Aarhus Convention: The Implementation Guide. United Nations, New York and Geneva, 2000 http://www.unece.org/env/pp/acig.htm 2. Aarhus Convention, Electronic Tools Task Force, Case Gallery, REC, http://www.rec.org/e-aarhus/ 3. Community Planning Website http://www.communityplanning.net 4. Developing and Implementing Integrated National Pollutant Release and Transfer Registers in the Accession Countries of Central and Eastern Europe, REC, Hungary, May 2003 5. Developing Skills of NGOs. Public Education to Raise Environmental Awareness, Training material, REC, Hungary, 2003 6. Environmental Democracy in Practice, Handbook for environmental and water management authorities on public participation, 2002, REC 7. Handbook on Access to Justice under the Aarhus Convention, REC, Hungary, 2003 http://www.rec.org/REC/Programs/EnvironmentalLaw/PDF/accesstojustice.pdf 8. Public Participation in Making Local Environmental Decision: Good Practice Handbook, DETR, UK, July 2000 http://www.unece.org/env/pp/newcastle.handbook.htm 9. O.Cherp, et. al., Environmental Assessment and Environmental Expertisa, Social-Environmental Union, Moscow, 2001. 10. Proceedings of International Workshop on Public Participation and Health Aspects in Strategic Environmental Assessment, REC, Hungary, 2001 http://www.rec.org/REC/Programs/EnvironmentalLaw/PDF/accesstojustice.pdf 11. Working with NGOs: A Practical Guide to Operational Collaboration between the World Bank and Non-governmental Organisations, World Banks, 1995 12. Public Access to Environmental Information and Data. Practice Examples from the United States, the European Union, and Central and Eastern Europe. REC, Hungary, 2001

35

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

ANEKS IV
Spisak zemalja koje su potpisale ili ratifikovale Arhusku konvenciju
U^ESNICI Albanija Jermenija Austrija Azerbejd`an Belorusija Belgija Bugarska Hrvatska Kipar ^e{ka Danska Estonija Evropska Unija Finska Francuska Gruzija Nema~ka Gr~ka Ma|arska Island Irska Italija Kazahstan Kirgistan Letonija Lihten{tajn Litvanija Luksemburg Malta Monako Holandija Norve{ka Poljska Portugalija Moldavija Rumunija Slovenija [panija
36

Potpisano 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 16. dec. 1998 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 21. dec. 1998. 25. jun 1998. 18. dec 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 18. dec. 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998. 25. jun 1998.

Ratifikacija, Prihvatanje (A), Odobrenje (AA), Pristupanje (a) 27. jun 2001. 01. aug. 2001. 23. mar. 2000. a 09. mar. 2000. AA 21. jan. 2003.

29. sep. 2000 AA 02. aug. 2001.

08. jul 2002. AA 11. apr. 2000.

03. jul 2001.

13. jun 2001. 11. jan. 2001. 01. maj 2001. a 14. jun 2002. 28. jan. 2002. 23. apr. 2002.

02. maj 2003. 15. feb. 2002. 09. jun 2003. 09. aug. 1999. 11. jul 2000.

Medija centar Beograd

[vedska Švajcarska Tad`ikistan Makedonija Turkmenistan Ukrajina Velika Britanija i Severna Irska

25. jun 1998. 25. jun 1998. 17. jul 2001. a 22. jul 1999. a 25. jun 1999. a 25. jun 1998. 25. jun 1998. 18. nov. 1999.

37

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

Aneks V
Primer forme pismenog zahteva za informacijom Pismo bi trebalo da bude ozna~eno sa „ Pa`nja, odeljenju za informacije„. Zahtev bez ovakve naznake }e naj~e{}e biti zadr`an u pisarnici institucije.

· Sedi{te institucije( ilizakancelarije za odnose sa javno{}u, ili slu`benika nadle`nog odnose sa javno{}u) · Ime institucije institucije · Adresapo{tanski broj, dr`ava · Grad,
Zahtev za dobijanje informacije

Po{tovani (ime odgovorne osobe ili kancelarije), Ovo je zahtev koji se ispostavlja na osnovu zakona..... (nazna~iti kog zakona). Zahtevam da mi se izdaju kopije slede}ih dokumenata (ili dokumenata koji sadr`e slede}e informacije): o radu farme ~ijom aktivno{}u je do{lo do zaga|enja reke......... Posebno sam zainteresovan za ispu{tanje otpadnih materijala iz XYZ svinjske farme, koja je sme{tena u (ime naselja, sela, grada). Da bi odredili moj status u cilju odre|ivanja odgovaraju}e takse, potrebne su vam slede}e informacije o meni: Da sam predstavnik organizacije..................... koja izdaje bilten u okviru koga }e se na}i tra`ena informacija tako da ona nije namenjena u komercijalne svrhe. Da sam predstavnik organizacije od javnog interesa koja publikuje ili prosle|uje informacije i tra`ena informacija }e biti deo informativnog izdanja koje nije za komercijalnu upotrebu. Da sara|ujem sa prosvetnim ili nau~nim institucijama i ovaj zahtev je u okviru {kolskih ili nau~nih potreba koje nisu za komercijalnu upotrebu. Tra`im informaciju za sopstvene a ne za komercijalne potrebe. Sara|ujem sa privatnim preduze}em.................... i tra`im informaciju za potrebe poslovanja pomenutog preduze}a. (za ovu kategoriju ne va`i ni`a taksa). Uveren sam da imam ovla{}enje da podnesem ovaj zahtev na osnovu .......zakona o.... informacijama i ako va{a institucija ne odgovori, spreman sam da podnesem `albu. Molim vas da nazna~ite ime slu`benika kome treba da podnesem `albu u tom slu~aju.

· · · · · ·

du`ni · Ukoliko moj zahtev bude odbijen,kojih je ste da me pravovremeno obavestite o razlozima zbog zahtev odbijen.

38

Medija centar Beograd

osnovu zakona, odre|ene · Ukoliko,danaobjavite, du`ni ste da objavitedelove informacije ne mo`ete preostali deo tra`ene informacije, koji nije zakonom zabranjen za objavljivanje u javnosti. Spreman sam da platim taksu za ovaj zahtev do najvi{e.... EUR. Ukoliko smatrate da }e ova taksa biti ve}a, molim vas da me prethodno obavestite. (ili) Tra`im da se takse ne napla}uju za ovaj zahtev. Objavljivanje ove informacije je od op{teg interesa zato {to javnosti pru`a uvid u aktivnosti i rad vlade, a nije tra`ena iz komercijalnog, poslovnog interesa ili zbog dobijanja informacija o poslovnoj konkurenciji.

39

Vodi~ kroz prakti~nu primenu Arhuske konvencije

ANEKS VI
Zahtev za izdavanje informacije (pozitivna praksa Srbije)
Obavezna ili fakultativna forma zahteva?

Zakoni, po pravilu, ne uredjuju posebnu formu kojom bi stranke bile ograni~ene u isticanju svojih zahteva za dobijanje informacija, pa i onih koje se odnose na pojave i aktivnosti od zna~aja za `ivotnu sredinu. Zahtev se mo`e ista}i u pisanoj formi ali i usmeno na zapisnik pred nadle`nim administrativnim radnikom organa uprave. Ve}ina zahteva isti~e se u pisanoj formi.
Kako uputiti zahtev?

Sam zahtev mo`e biti upu}en nadle`nom organu preporu~eno putem po{te ili biti predat direktno na pisarnicu organa, uz insistiranje da se izda potvrda o prijemu u vidu delovodnog {tambilja koji se stavlja na jedan primerak zahteva.
Elementi zahteva!

Zahtev pre svega mora imati zaglavlje (uvod) u kome se nalaze datum slanja, naziv i adresa po{iljaoca zahteva, kao i vidno istaknuto ime pravnog lica ili druge organizacije ili lica kome je zahtev upu}en. Ukoliko lice kome je zahtev upu}en ima posebno organizovanu slu`bu za informisanje, preporu~uje se da se pored imena firme, organa ili drugog lica nazna~i i ta slu`ba. Izreka zahteva treba da sadr`i jasan, nedvosmislen, razumljiv i ~itljiv zahtev (u u`em smislu) za izdavanje informacije.
Korisni (dopunski) elementi!

Isticanje pravnog osnova po osnovu kog se informacija tra`i nije neophodno ali je iz razloga „uozbiljavanja“ zahteva preporu~ljivo. Obzirom da se od strane dr`avnih i drugih organa i lica izdavanje informacija ~esto uslovljava „pravnim interesom“ ili postojanjem „legitimacije“ za u~estvovanje u odredjenom postupku lica koje informaciju tra`i, to je u zahtevu bitno ponuditi takav dokaz ili nagovestiti postojanje dokaza o postojanju tog interesa. Ukoliko se radi o licu koje je slabog imovnog stanja (u skladu sa kriterijumima Zakona o op{tem upravnom postupku) a dobijanje informacije je uslovljeno pla}anjem po cenovniku konkretnog organa ili je optere}eno drugim taksama i sl., uz osnovni zahtev neophodno je ista}i i poseban zahtev za oslobadjanje od sno{enja tro{kova konkretnog postupka.
Napomena!

Va`e}a regulativa kao i normativa koja je u procesu usvajanja ne favorizuje nevladine organizacije koje se bave za{titom `ivotne
40

Medija centar Beograd

sredine u smislu da nisu u obavezi da dokazuju interes za u~estvovanje u postupcima koji se ti~u `ivotne sredine, kako to Arhuska konvencija nala`e. Stoga je stranka na ~iji se zahtev postupak pokre}e du`na, da prilikom pokretanja postupka ili u njegovim po~etnim fazama (npr. na zahtev organa uprave), doka`e interes u konkretnoj upravnoj stvari, odn. interes da dobije odredjenu informaciju!
Mogu}i izgled formulara za isticanje zahteva

Ekolo{ko dru{tvo „Izvor“ Beograd Ul. Nikole Nikoli}a bb 11000 Beograd 05.10. 1997. Beograd Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine - Upravi za za{ti}ena prirodna dobra Po{tovani, Molimo vas na nam, u skladu sa va{im ovla{}enjima i na osnovu relevantnih odredaba Zakona o za{titi `ivotne sredine i Zakona o op{tem upravnom postupku, izdate informaciju o realizaciji Programa za{tite i razvoja u Nacionalnom parku..... ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ______________. U prilogu uz Zahtev dostavljamo: Re{enje o registraciji udru`enja gradjana Ekolo{kog dru{tva „Izvor“- Beograd Izvod iz zavoda za statistiku sa definisanim {ifama delatnosti Dokaz o imovinskom stanju ( ukoliko se zahteva oslobadjanje od tro{kova ili njihovo umanjenje)

· · · ·______________________________________________________ ·________ · _____________________________________________________ · _____________________________________________________
Za Ekolo{ko dru{tvo“Izvor“ Petar Petrovi}, predsednik _______________________ (pe~at)

Sa uva`avanjem!

41

MALI EKOLO[KI RE^NIK

Mali ekolo{ki re~nik

44

Medija centar Beograd

A
AGENDA 21: Akcioni plan za napredak. Dokument usvojen na Konferenciji Ujedinjenih nacija za `ivotnu sredinu i razvoj (United Nations Conference on Environment and Development - UNCD) u Rio de @eneiru, 1992. godine; Va`no mesto u dokumentu zauzima obrazovanje za `ivotnu sredinu (poglavlje 36) (7) ALOHTONA VRSTA - vrsta koju je ~ovek uneo na podru~je na kome prirodno nije bila rasprostranjena. (3) ANTROPOGENE PROMENE - promene u spolja{njoj sredini izazvane ~ovekovim delovanjem. (3) AREAL - deo teritorije ili akvatorije koju naseljava odre|ena vrsta. (3) ARHUSKA KONVENCIJA. Konvencija o dostupnosti informacija, u~e{}u javnosti u dono{enju odluka i dostupnosti pravosu|u u oblastima koje se ti~u `ivotne sredine. Usvojena 1998. godine na ~etvrtoj Ministarskoj konferenciji u Arhusu, Danska. (8) AUTONOMAN EKOSISTEM - nezavisan u pogledu prometa materije i energije (metabolizma). Ekosistem u kome se odvija prirodan proces kru`enja materije i proticanja energije, odnosno ~iji metabolizam ili neka njegova komponenta nije supstituisana od strane ~oveka. (11) AUTOHTONA (INDIGENA, ABORIGINA) vrsta/podvrsta/ populacija/, ekosistem - koji se nalazi u prirodi u odre|enom prostoru ili dr`avi, u okviru svog poznatog prirodnog rasprostranjenja. (11) AUTOHTONA VRSTA - vrsta prirodno rasprostranjena na nekom podru~ju. (3)

B
BANKA GENA (SEMENA, PLODOVI, VEGETATIVNI DELOVI) - posebno organizovane i visoko specija45

Mali ekolo{ki re~nik

lizovane kolekcije `ivog biljnog materijala koji se sakuplja, magacionira, odr`ava i razmno`ava pod strogo kontrolisanim i specifi~nim uslovima. (3) BIODIVERZITET. Raznovrsnost oblika, pojava i procesa u `ivom svetu kao evolucioni odgovor na prostornu, vremensku i svaku drugu promenljivost ekolo{kih uslova. Teritorija Jugoslavije, kao i ~itao Balkansko poluostrvo, odlikuje se izvanredno velikim bogatstvom i raznovrsno{}u `ivog sveta koji je svrstava u jedan od najzna~ajnijih centara biodiverziteta ne samo u Evropi, ve} i u ~itavom zapadnom Holarktiku. Visok geneti~ki, specijski i ekosistemski diverzitet na{e zemlje uslovljava nekoliko faktora: slo`eni istorijski procesi, specifi~an geografski polo`aj Jugoslavije, raznovrsnost klimatskih, orografskih, geolo{kih, pedolo{kih i hidrolo{kih faktora. Na relativno malom prostoru od Vojvodine (Panonske nizije) do mediteranske obale, smenjuju gotovo svi kopneni biomi (v.) Evrope (tundre, tajge, stepe, listopadne {ume, submediteranske i mediteranske {ume i makije itd.). Pored toga, brojni azonalni i intrazonalni tipovi ekosistema jo{ vi{e uslo`njavaju ekolo{ku i biogeografsku sliku `ivog sveta na{e zemlje. Zastupljena je i velika raznovrsnost vodenih ekosistema (bare, mo~vare, ritovi, potoci, reke, jezera, akumulacije, more). Na `alost, degradacija ekosistema, ugro`enost ~itave biosfere (v. Za{tita prirode), kao jednu od prvih posledica imaju smanjenje biodiverziteta. Stoga se za{titi biodiverziteta poslednjih godina pridaje izuzetno veliki zna~aj. (4) BIOINDIKATORI ZAGA\ENJA @IVOTNE SREDINE. Biljne i `ivotinjske vrste koje specifi~no reaguju na zaga|enje odre|enom zaga|uju}om supstancom, one svojim habitusom ili fiziolo{kim procesom pokazuju specifi~nu reakciju na datu zaga|uju}u supstancu, na osnovu ~ega se ta supstanca detektuje u sredini. (2) BIOLO[KI DIVERZITET - Raznovrsnost i promenljivost (varijabilnost) biolo{kih oblika, pojava i procesa u okviru `ivih organizama i ekolo{kih kompleksa ~iji su oni deo, kao odgovor evolucije na promenljivost ekolo{kih faktora. Uklju~uje raznovr46

Medija centar Beograd

snost u okviru vrsta (genotipova), izme|u vrsta i ekosistema. (11) BIOLO[KI RESURSI - organizmi ili njihovi delovi, populacije ili bilo koja druga bioti~ka komponenta ekosistema, koja ima aktuelnu ili potencijalnu upotrebnu vrednost za ljudski rod. BIOSFERA (gr~. bios - `ivot, sphaira - lopta). Delovi atmosfere, litosfere i hidrosfere, naseljeni `ivim bi}ima ~ija ih `ivotna aktivnost bitno menja; vrhunsko jedinstvo `ive i ne`ive prirode. U okviru biosfere odvijaju se procesi kru`enja materije u okviru biogeohemijskih ciklusa kao i proticanja energije (v. Ekosistem), {to predstavlja specifi~ni planetarni mehanizam koji je za sada u kosmi~kim razmerama poznat jedino na na{oj planeti. (4) BIOTEHNOLOGIJA - svaka primena tehnologije koja koristi biolo{ke sisteme, `ive organizme ili njihove proizvode, s ciljem proizvodnje produkata za posebne namene. BIOTOP (gr~. bios - `ivot, topos - mesto) ili `ivotno stani{te. Deo naseljenog prostora zemlje koji se odlikuje specifi~nim kompleksom ekolo{kih faktora (npr. temperatura, svetlost, vla`nost, nadmorska visina, nagib terena itd.). Zajedno sa svojim `ivim naseljem (v. Biocenoza) biotop obrazuje integrisan sistem koji se ozna~ava kao ekosistem, tj. biogeocenoza (v.). (4) BIOCENOZA (gr~. bios - `ivot, koinos - zajedni~ki). Zajednica `ivih bi}a (`ivotna zajednica) - oblik zajedni~kog `ivota organizama (biljaka, `ivotinja, mikroorganizama itd.) koji je nastao i dalje se odr`ava na osnovu ekolo{kih zakonitosti. Predstavlja veoma integrisanu i slo`enu celinu, nastalu kao rezultat dugotrajnih ekolo{kih procesa i evolucije pojedinih vrsta, koja se samo iz razloga metodskog pristupa u istra`ivanju mo`e podeliti na biljnu zajednicu (fitocenoza) i `ivotinjsku zajednicu (zoocenoza) (v. "Ekosistem"). Primeri biocenoza u kopnenim ekosistemima su ~etinarska ili listopadna {uma, bara, njiva itd., a u vodenim ekosistemima fitoplankton, naselje riba, fauna dna itd. (4). BIRD LIFE INTERNATIONAL (raniji ICBP). Me|unarodni savet za za{titu ptica.
47

Mali ekolo{ki re~nik

BOTANI^KA BA[TA. Nau~no - istra`iva~ka, nastavna i kulturno prosvetna ustanova u kojoj se nalaze kolekcije `ivih biljaka koje reprezentuju raznovrsnost i bogatstvo biljnog sveta na Zemlji. Ure|uju se po fitogeografskom, sistematskom i ekolo{kom principu. Univerzitetska botani~ka ba{ta "Jevremovac" jedina je i jedinstvena u Srbiji po svojoj starosti (1855. god.), prirodnom (spomenik prirode II kategorije), kulturnom (za{ti}ena kao spomenik kulture) i prosvetnom zna~aju. Ona je zajedno sa Institutom za botaniku nastavna jedinica Biolo{kog fakulteta u Beogradu. Od 1889. godine nalazi se na imanju kralja Milana Obrenovi}a koje je on poklonio Velikoj {koli sa obavezom da slu`i u prosvetne ciljeve, da se na njemu podigne botani~ka ba{ta i da se nazove "Jevremovac". Na 4,8 hektara nalazi se oko 1000 biljnih vrsta, staklena ba{ta od 500 kvadratnih metara (podignuta 1892. godine), zgrade Instituta za botaniku sa izuzetno vrednim herbarijumom (osnovan 1860. god.) i bibliotekom (osnovana 1853. god.) sa oko 13.000 bibliote~kih jedinica. (4)

V
VRSTA - grupa organizama koji poseduju zajedni~ke morfolo{ke karakteristike i koji mogu me|usobno da se ukr{taju, a reproduktivno su izolovane od grupa organizama koji pripadaju drugim vrstama. Vrsta od me|unarodnog zna~aja (= globalno zna~ajna vrsta) - 1) vrsta uklju~ena u Evropsku crvenu listu globalno ugro`enih biljnih i `ivotinjskih vrsta iz 1991. god.; 2) vrsta za koju je jedna dr`ava odgovorna za zna~ajnu deo ukupnog areala ili populacije, i 3) vrsta priznata kao vrste od me|unarodnog zna~aja drugim specifi~nim me|unarodnim aktima. (3) Vrsta, nedovoljno poznata. Peta kategorija ugro`enosti po IUCN-u. Ona vrsta za koju se sumnja, ali usled nedovoljno informacija ne zna pouzda48

Medija centar Beograd

no, da li pripada jednoj od gornjih kategorija. (IUCN, 2) Vrsta, neopredeljena. ^etvrta kategorija ugro`enosti po IUCN-u. Ona vrsta za koju se zna da treba da bude u jednoj od slede}ih globalnih kategorija: ugro`ena, ranjiva, retka, ali nedostaju dovoljne informacije za svrstavanje u jednu od njih. (2) Vrsta, ostale. [esta kategorija ugro`enosti po IUCN-u. Sve vrste koje ne spadaju u prvih pet kategorija ugro`enosti (v. "Vrsta, ugro`ena", "Vrsta, ranjiva", "Vrsta, retka", "Vrsta, neopredeljena", "Vrsta, nedovoljno poznata"). (2) Vrsta, ranjiva. Druga kategorija ugro`enosti po IUCN-u. Ona vrsta za koju se veruje da }e se ubrzo na}i me|u ugro`enim, ukoliko se produ`i delovanje ugro`avaju}ih faktora. (2) Vrsta, retka. Tre}a kategorija ugro`enosti po IUCN-u. Ona vrsta ~ija je ukupna svetska populacija toliko mala da, ako za sada nije u kategoriji ugro`enih ni ranjivih, postoji opasnost da to postane. (IUCN, 2) Vrsta, ugro`ena. Prva kategorija ugro`enosti po IUCN-u. Ona vrsta koja je u ve}em delu svog rasprostiranja u opasnosti da izumre i ~iji je opstanak malo verovatan ukoliko se nastavi uticaj ugro`avaju}ih faktora. (2) Vrste pod kontrolom prometa. Divlje biljne i `ivotinjske vrste (npr: lekovito bilje, jestive gljive, {umski plodovi, jestive `abe i pu`evi) ~ije se sakupljanje i kori{}enje ure|uje aktom o stavljanju pod kontrolu kori{}enja i prometa tih prirodnih vrednosti. Vrste koje se ve} tradicionalno u ljudskoj upotrebi i kojima se trguje, a ugro`ene su zbog pogre{nog na~ina i vremena sakupljanja i neadekvatnih sakupljenih koli~ina. (8)

G
GENETI^KI (GENETSKI) MATERIJAL - svaki materijal biljnog, `ivotinjskog ili mikrobskog ili drugog porekla koji sadr`i funkcionalne jedinice nasle|ivanja. (11)
49

Mali ekolo{ki re~nik

GENETI^KI MODIFIKOVANI ORGANIZMI - ~iji je geneti~ki materijal izmenjen u odnosu na onaj koji se prirodno pojavljuje kao rezultat parenja, rekombinacije ili prirodne selekcije. (11) GENETI^KI RESURSI - geneti~ki materijal, koji ima aktuelnu ili potencijalnu vrednost za ljudski rod. (11) GENOM VRSTE - kompleks naslednih faktora koji se nalazi na hromozomima svih individua unutar vrste. (3) GENOFOND - sveukupnost genoma svih vrsta odre|enog geografskog podru~ja. (12) GLOBALAN, -A, -O - koji se odnosi na svetske odnosno me|unarodne razmere. (11)

D
DEKLARACIJA - Formalna izjava, odnosno dokument koji sadr`i objavu zvani~nog mi{ljenja ili stavova, obi~no dr`avnog organa ili me|unarodnog tela. (11) DIVERZITET - sensu stricto: raznovrsnost faune ili flore izra`ena brojem vrsta podeljenim brojem individua (spec/ind), kao izraz biolo{kog diverziteta. (11) DR@AVA-AREAL - jedinica rasprostranjenja u nekim me|unarodnim sporazumima, kojom se ozna~ava odgovornost dr`ave za vrste ili ekosisteme rasprostranjene na njenom podru~ju. (11)

E
EVROPSKA EKOLO[KA MRE@A (European Ecological Network - EECONET v.) 1994, Ministarstvo poljoprivrede Holandije, razvija evropsku ekolo{ku mre`u za o~uvanje prirode. (11)
50

Medija centar Beograd

EEA (European Environment Agency). Evropska agencija za za{titu `ivotne sredine. Cilj ove agencije je za{tita i analiza podataka u oblasti `ivotne sredine na nivou EU u cilju obezbe|enja objektivnih, pouzdanih i komparativnih podataka koje }e omogu}iti Zajednici i zemljama ~lanicama da preduzme odgovaraju}e mere za za{titu `ivotne sredine, izvr{e procenu ostvarenih rezultata i obezbede adekvatno informisanje javnosti u vezi sa stanjem `ivotne sredine. (8) EECONET (European Ecological Network). Evropska ekolo{ka mre`a. EKOLOGIJA (gr~. ojkos - okolina, ku}a, logos - nauka) je nauka koja prou~ava odnose organizama, odnosno pojedinih vrsta, i njihovih zajednica (v. "@ivotna zajednica") prema uslovima spolja{nje sredine. (4) EKOLO[KI FAKTORI. Razli~ite vrste uticaja koje deluju na pojedine organizme ili `ivotne zajednice (v.). Mogu se podeliti na abioti~ke (razli~iti fizi~ko hemijski uslovi `ivotne sredine - klimatski, edafski i orografski faktori) i bioti~ke (me|usobni uticaji organizama), u okviru kojih se, zbog svog zna~aja i intenziteta, posebno izdvaja antropogeni (~ovekov uticaj). (4) EKOLO[KO OBRAZOVANJE. U u`em smislu je stru~no osposobljavanje, usavr{avanje i obuka profesionalaca u oblasti ekologije i srodnih nauka i nau~nih disciplina. U {irem smislu ekolo{ko obrazovanje je sinonim obrazovanja za `ivotnu sredinu. (7) EKOSISTEM. Integrisan, slo`en i dinami~an sistem koji sa~injavaju biotop (v. "@ivotno stani{te") i biocenoza (v. "@ivotna zajednica"), izme|u kojih se uspostavljaju odnosi akcije (uticaj biotopa na biocenozu), reakcije (uticaj biocenoze na biotop) i koakcije (uzajamni uticaji me|u ~lanovima biocenoze). Ozna~ava se i kao "biogeocenoza". U ekosistemima se odvijaju procesi kru`enja materije (v.) u biolo{kim ciklusima (npr. ugljenika, azota, vode itd.) i proticanje energije, {to ~ini osnovu odr`anja `ivota i ~itave biosfere (v.). Postoji veliki broj razli~itih vodenih ekosistema (reka, potok, bara, jezero itd.), koji se, prema svojoj srodnosti, grupi{u u ve}e celine koje se ozna~avaju kao biomi (v.). (4)
51

Mali ekolo{ki re~nik

U zakonu definisan kao "Funkcionalno jedinstvo `ivotne zajednice i njenog stani{ta, odnosno `ive i ne`ive prirode u odre|enom prostoru." (Zakon o za{titi `ivotne sredine, Slu`beni glasnik RS br. 66) (13) EMISIJA - ispu{tanje; odnosi se, pre svega na zaga|uju}e gasovite materije koje se antropogenim delatnostima ispu{taju u atmosferu. Ponekad i u smislu emisije alohtonih vrsta iz zato~eni{tva i gajili{ta. (11) ENVCD (Environmental Measures in Developing Countries). Program mera Evropske unije u oblasti `ivotne sredine u zemljama u razvoju. Bavi se finansiranjem projekata ~iji je cilj integracija ekolo{ke dimenzije u razvojni proces radi ostvarenja odr`ivog razvoja u zemljana u razvoju kroz iniciranje nove generacije akcionih programa. (8) ECNC (European Centre for Nature Conservation). Evropski centar za za{titu prirode. ECOWET (Ecological - Economical Analisys of Wetlands). Ekologija i ekonomija u vla`nim stani{tima. EURONATUR. Organizacija Evropske Unije za za{titu prirode. EUROPARC FEDERATION. Evropska federacija nacionalnih parkova. EUROSITE. Evropska mre`a organizacija koje upravljaju prirodnim dobrima, postoji da bi se pobolj{ala za{titu prirode kroz menad`ment zemlji{tem i vodama kao i kroz razmenu informacija, za dobrobit prirode i mogu}nost u`ivanja ljudi u njoj. (8) EX-SITU, ZA[TITA, O^UVANJE - o~uvanje komponenti biodiverziteta (genetskog materijala, organizama, populacija) izvan njihovog prirodnog okru`enja. (11)

@
@IVOTNA SREDINA. a) Kompleks faktora (abioti~kih i bioti~kih) koji predstavljaju okru`enje individue, vrste, odnosno po52

Medija centar Beograd

pulacije, uklju~uju}i `ivotne zajednice ili ljudsku populaciju. b) Celokupno okru`enje, fizi~ko i biolo{ko, `ivo i ne`ivo, prirodno, kultivisano i dogra|eno, socijalno-politi~ko, kulturno i estetsko, koje je vremenski odre|eno u pro{losti i budu}nosti. Ovo spolja{nje okru`enje u interakciji je sa unutra{njim okru`enjem ~oveka koju ~ine potrebe i aspiracije, ose}anja, o~ekivanja i predstave. (7)

Z
ZA[TITA PRIRODE. Skup mera i postupaka sa ciljem da se prirodni ekosistemi u najve}oj mogu}oj meri za{tite od naj~e{}e negativnog ~ovekovog delovanja izazvanog dru{tvenim razvojem koji je neusagla{en sa raspolo`ivim prirodnim resursima. Naru{avanje prirodne ravnote`e i procesa kru`enja materije i proticanja energije u ekosistemima (v.) vode do zna~ajnih promena koje se ogledaju u njihovoj degradaciji (npr. {ume uni{tene se~om, zemlji{te uni{teno povr{inskim kopovima rudnika, reke zaga|ene otpadnim vodama industrije, smog kao posledica aerozaga|enja itd.). Kako je nepromi{ljenim ~ovekovim delovanjem danas ugro`ena ~itava biosfera (v.), za{tita prirode se name}e kao zadatak celokupne svetske zajednice, {to je jasno istaknuto na svetskom skupu o za{titi `ivotne sredine koje je OUN organizovala u Brazilu (Rio de @eneiro) 1992. godine. Na `alost, politi~ki, nacionalni i ekonomski principi se naj~e{}e stavljaju iznad potrebe za sveobuhvatnim i zajedni~kim delovanjem, te jo{ uvek nema zna~ajnih neposrednih aktivnosti na svetskom nivou u cilju smanjivanja emisije ugljen dioksida, spre~avanja {irenja "prljavih" tehnologija, ograni~avanja kori{}enja pojedinih resursa itd. Na osnovu najnovijih podataka, sadr`anih u "Nacionalnom izve{taju o stanju `ivotne sredine SR Jugoslavije za 1992. godinu", na podru~ju na{e zemlje za{ti}eno je ukupno 1440 poseb53

Mali ekolo{ki re~nik

no vrednih objekata prirode (nacionalni parkovi - specijalni prirodni rezervati; spomenici prirode; rezervati odr`avane - upravljane prirode; rezervati biosfere itd.). Na podru~ju Republike Srbije za{ti}eno je preko 1000 razli~itih objekata prirode na ukupnoj povr{ini od 267.000 ha (5% teritorije Srbije) a na teritoriji Republike Crne Gore oko 420 objekata, na povr{ini od 135.000 ha (~ak 8% teritorije Crne Gore!). Parlament Crne Gore je i celu Crnu Goru proglasio za "ekolo{ku dr`avu" {to je jedinstven slu~aj u svetu. Zakon o za{titi `ivotne sredine je u Srbiji usvojen 1991. godine i po prvi put je u Jugoslaviji dao pravni okvir u kome u ovoj oblasti deluju Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i Zavod za za{titu prirode Srbije. Pored njih, brojne obrazovne i nau~no - istra`iva~ke institucije tako|e daju zna~ajan osnovni i primenjeni doprinos u oblasti za{tite `ivotne sredine. (4) ZA[TI]ENO PODRU^JE - geografski odre|ena povr{ina, izdvojena ili progla{ena da bi se njome upravljalo u smislu specifi~nih ciljeva za{tite i o~uvanja, odnosno (Kodeks v.), bilo koje mesto koje je podvrgnuto pravnom ili upravnom re`imu za{tite namenjenom za o~uvanje vrsta koje u njemu `ive. (11) ZA[TI]ENO PRIRODNO DOBRO. O~uvani deo prirode posebnih prirodnih vrednosti i odlika, zbog kojih ima trajni ekolo{ki, nau~ni, kulturni, obrazovni, zdravstveno - rekreativni, turisti~ki i drugi zna~aj, zbog ~ega kao dobro od op{teg interesa u`iva posebnu za{titu. (Zakon o za{titi `ivotne sredine, Slu`beni glasnik RS br. 66/91). (13)

I
IBA PODRU^JA (International Bird Areas). Me|unarodno zna~ajna stani{ta ptica koja zadovoljavaju stroge kriterijume IBA programa (vrednovanje podru~ja po zna~aju za ptice), ~iji je nosilac organizacija Bird Life International. (9)
54

Medija centar Beograd

IZMENJENA (MODIFIKOVANA) SREDINA - `ivotna sredina na koju su uticaji ~oveka ve}i od uticaja bilo koje druge vrste, ali ~iji sastavni delovi nisu kultivisani i ~iji biodiverzitet nije su{tinski smanjen. (11) IN-SITU, ZA[TITA, O^UVANJE - o~uvanje ekosistema i prirodnih stani{ta i odr`avanje i obnavljanje vitalnih populacija vrsta/podvrsta u svom prirodnom okru`enju, a u slu~aju doma}ih vrsta, u okru`enju u kome su se razvile njihove karakteristike. (11) INTERWET. Projekat za{tite i unapre|enja vla`nih stani{ta (ekonomija i upravljanje). INTRODUKCIJA - poku{aj da se vrsta naseli, za potrebe o~uvanja, izvan utvr|enog rasprostranjenja, ali u odgovaraju}e stani{te i eko-geografsko podru~je. (11) IUCN - Me|unarodna unija za za{titu (o~uvanje) prirode (World Conservation Union), organizacija koja uti~e, podsti~e i poma`e dru{tvima {irom sveta da {tite integritet i diverzitet prirode i obezbede ekolo{ki odr`ivo i ravnomerno kori{}enje prirodnih resursa. To je asocijacija vladinih i nevladinih ~lanica, kojih do sada ima preko 900, iz 137 zemalja sveta. Sedi{te organizacije je u Glandu, [vajcarska. (3)

J
JUGOSLOVENSKI ENDEMIT (YUEND) - takson ~ije je ukupno (globalno) rasprostranjenje usko i skoro potpuno ograni~eno na teritoriju SR Jugoslavije, bez obzira na stepen ugro`enosti. Me|utim, biogeografska realnost su Balkanski, Panonski, Dinarski, Balkansko-oromediteranski itd. (u skladu sa biogeografskim krajinama i provincijama) endemiti, koji obi~no izlaze izvan granica SR Jugoslavije. (11)

55

Mali ekolo{ki re~nik

K
KATEGORIZACIJA ZA[TI]ENIH PRIRODNIH DOBARA. Vrednovanje za{ti}enih prirodnih dobara na osnovu utvr|enih kriterijumima u zavisnosti od su{tinskih svojstava dobara (autenti~nost i autohtonost, reprezentativnost, raznolikost, integralnost, pejza`na atraktivnost, starost i o~uvanost dobra), funkcije i zna~aja dobra (ekolo{ka, kulturno - istorijska, vaspitno - obrazovna, nau~no - istra`iva~ka, razvojna i dr.) i ugro`enosti za{ti}enog prirodnih dobara. (Zakon o za{titi `ivotne sredine, Slu`beni glasnik RS br. 66/91) (13) KATEGORIJA ZA[TI]ENIH PRIRODNIH DOBARA DRUGA. Dobra koja imaju jednu ili vi{e slede}ih osobina: 2) autenti~nost sa stanovi{ta fundamentalnih prirodnih nauka i primenjenih biotehni~kih disciplina, 3) ugro`enost, smanjenje areala ili smanjenje brojnog stanja jedinki ili zajednica, poreme}aj ekosistema i dr. 4) prirodni fenomen, `ivotna zajednica ili stani{te vrsta reprezentativnih obele`ja na nivou regionalno - geografskih celina., 5) atraktivna pejza`na obele`ja i kulturno-istorijske vrednosti, 6) dobra od izuzetnog zna~aja za o~uvanje kvaliteta `ivotne sredine i za o~uvanje i regulaciju klime. (13) KATEGORIJA ZA[TI]ENIH PRIRODNIH DOBARA - PRVA. Dobra koja imaju jednu ili vi{e slede}ih osobina od izuzetnog zna~aja za Republiku: 1) autenti~nost sa stanovi{ta fundamentalnih prirodnih nauka; 2) reprezentativnost u smislu reliktnosti, endemnosti, jedinstvenosti i dr. u svojoj vrsti; 3) raznolikost prirodnih pojava i fenomena, bogatstva vrsta i ekolo{kih procesa; 4) integralnost stani{ta, ekosistema, predela, bioma i ekolo{kih procesa; 5) pejza`ne vrednosti u smislu atraktivnosti sa specifi~nim rasporedom ekosistema, zajednica i vrsta, estetske, kulturno obrazovne i istorijske vrednosti; 6) ugro`enost brojnog stanja jedinki, vrsta ili zajednica ispod minimuma regeneracije, rapidno smanjenje areala i poreme}aj ekosistema. Nacionalni parkovi i prirodna dobra za{ti}ena po me|unarodnim propisima su dobra I kategorije. (13)
56

Medija centar Beograd

KATEGORIJA ZA[TI]ENIH PRIRODNIH DOBARA TRE]A. Sva dobra koja nisu razvrstana u I i II kategoriju (V. "Kategorija za{ti}enih prirodnih dobara - prva" i "Kategorija za{ti}enih prirodnih dobara - druga"). (Zakon o za{titi `ivotne sredine, Slu`beni glasnik RS br. 66/91) (13) KODEKS PONA[ANJA ZA O^UVANJE UGRO@ENIH @IVOTINJA I BILJAKA I DRUGIH VRSTA (Geneva/New York : ECE/ ENVWA/24 1992) - kolektivni odgovor vlada evropskih dr`ava na Deklaraciju ECE o o~uvanju flore i faune i njenih stani{ta iz 1988. sa ciljem da se o~uvaju ugro`ene, migratorne i za Evropu karakteristi~ne vrste. Sadr`i razli~ite preporuke, me|u kojima je i podsticaj za sastavljanje nacionalnih popisa vrsta od me|unarodnog zna~aja. (11) KOMISIJA ZA OPSTANAK VRSTA (Species Survival Commission - SSC) pri IUCN 1980. osnovala u Kembrid`u Centar za pra}enje za{tite (Conservation Monitoring Center). (11) KONVENCIJA - me|unarodni sporazum, odnosno dokument o njemu i instrumenti za njegovo sprovo|enje. (11) KONVENCIJA O BIOLO[KOM DIVERZITETU. Okvir za akcioni plan za{tite biodiverziteta, kako bi se spre~ila redukcija biodiverziteta i vrsta, a zbog me|uzavisnosti razli~itih vrsta i ekosistema nezavisno od granica jedne dr`ave ovaj plan se sprovodi na internacionalnom nivou. Evropska zajednica ratifikovala je konvenciju decembra 1993. godine, a Evropska unija ima vode}u ulogu u sprovo|enju ciljeva konvencije. (8) KONCEPT ODR@IVOG RAZVOJA. Inkorporira tri oblasti: ekonomiju, ekologiju i pravi~nost (nepristrasnost). ODR@IVI RAZVOJ je razvoj u pravcu zadovoljavanja potreba sada{njih generacija ne ugro`avaju}i mogu}nost budu}im da zadovolje njihove potrebe. (Bruntland Commision Reporting, 1987). Koncept odr`ivog razvoja bila je ideja vodilja na Zemaljskom Samitu u Rio de @eneiru 1992. godine. (8) KORI[]ENJE PRIRODNIH RESURSA - u novije vreme sve ~e{}e u smislu upotrebe prirodnih bogatstava u skladu (kompatibilno) sa principima trajno odr`ivog (uravnote`enog) razvoja. (11)
57

Mali ekolo{ki re~nik

KRITI^NO UGRO@ENA VRSTA - vrsta koja se nalazi u neposrednoj opasnosti od i{~ezavanja (CR CRITICALLY ENDANGERED). (3) KRU@ENJE MATERIJE. Planetarni ciklus koji se odvija u ekosistemima (v.); ciklus u kome jedna te ista koli~ina materije kru`i kroz `iva bi}a (biolo{ki ciklusi) kao i izme|u `ivih bi}a i spolja{nje sredine (biogeohemijski ciklusi). Posebno su va`ni ciklusi kru`enja ugljenika, azota, kiseonika, fosfora i vode, kojima se onemogu}ava trajno vezivanje tih supstanci u nekim jedinjenjima, ~ime bi one bile blokirane, tj. nedostupne `ivim organizmima. Zajedno sa proticanjem energije kru`enje materije ~ini osnovu odr`anja biosfere (v.). (4)

L
LIFE 2 (Financial Investment for the Environment). Program finansijskih investicija Evropske unije za `ivotnu sredinu. Odnosi se na razvoj i primene politike i zakonodavstva Evropske Zajednice u oblasti za{tite `ivotne sredine. (8)

M
MEDA (Financial and Tehnical Measures to Acompany the Reform of Economic and Social Structures of the Meditarranean Non-member Partners in the Framework of Euro-Meditarrean Partnership). Program prate}ih finansijskih i tehni~kih mera za reformu ekonomskih i socijalnih struktura mediteranskih partnera (zemlje ne~lanice) u okviru evromediteranske saradnje. Program je podr{ke mediteranskim partnerima za reformu ekonomskih i socijalnih struktura i otklanjanje socijalnih i ekolo{kih posledica u procesu ekonomskog razvoja. (8)
58

Medija centar Beograd

MEDCOM (The Mediterranean Wetlands Committee). Komitet za za{titu mediteranskih vla`nih stani{ta. MEDWET. Projekat za{tite mediteranskih vla`nih stani{ta (Mediterranean Wetlands). ME\UNARODNO ZNA^AJNE VRSTE (OD ME\UNARODNOG ZNA^AJA) - GLOBALNO ZNA^AJNE (v.) vrste za ~ije o~uvanje Jugoslavija, kao dr`ava - areal (v.) ima me|unarodnu odgovornost, bilo da se u Jugoslaviji te vrste smatraju ugro`enim ili ne, a u njih spadaju: (1) vrste uklju~ene u Evropsku crvenu listu globalno ugro`enih biljnih i `ivotinjskih vrsta iz 1991. i one koje se nalaze u ECE (v.) regionu, za koje se kasnije mo`e utvrditi da su ugro`ene u celom svetu; (2) vrste za ~iju je zna~ajnu proporciju ukupnog areala ili populacije odgovorna Jugoslavije; i (3) sve ostale vrste ozna~ene i priznate za vrste od me|unarodnog zna~aja. (11) MIGRATORNA VRSTA (u smislu CMS) - celokupna populacija ili bilo koji geografski izdvojen deo populacije neke vrste ili ni`eg taksona divlje (v.) `ivotinje, ~iji znatni deo cikli~no i predvidljivo prelazi jednu ili vi{e nacionalnih dr`avnih granica. (11) MONITORING - trajno, dugoro~no ili periodi~no pra}enje i procena biolo{kih i ostalih ekolo{kih promena (parametara) kori{}enjem odre|ene metodologije. (11)

N
NATURA 2000. Program uspostavljanja evropske ekolo{ke mre`e, koju }e sa~injavati posebno za{ti}ena podru~ja, a radi za{tite prirodnih stani{ta i vrsta u njima koje su od posebnog zna~aja za evropsku uniji. Uspostavljanje mre`e NATURA 2000 propisano je Direktivom o za{titi stani{ta EU (92/43/EEC). (8) NACIONALNI (YUTY) TAKSON - ~iji je tipski (klasi~an) lokalitet (ili Terra typica) na teritoriji SR Jugoslavije. (Sub)populacija sa tipskog lokaliteta mo`e se smatrati neponovljivom i po tome me|unarodno
59

Mali ekolo{ki re~nik

ili globalno zna~ajnom (v.), a njeno o~uvanje jugoslovenskom nacionalnom obavezom. (11) NACIONALNI PARK. Ve}e podru~je sa prirodnim ekosistemima visoke vrednosti u pogledu o~uvanosti, slo`enosti gra|e i biogeografskih obele`ja, sa raznovrsnim obele`jima izvorne flore i faune, reprezentativnim fizi~ko - geografskim objektima i pojavama i kulturno - istorijskim vrednostima i predstavlja izuzetnu prirodnu celinu od nacionalnog zna~aja. (13) Nacionalni parkovi predstavljaju posebno zna~ajne i vredne prirodne i predeone celine na{e zemlje. Ta podru~ja se od ostalih izdvajaju po svojoj o~uvanoj ili samo neznatno izmenjenoj prirodi, velikom biodiverzitetu (v.), retkim biljnim (v.) i `ivotinjskim vrstama, geolo{kim, geomorfolo{kim i hidrolo{kim specifi~nostima, ali i kulturno - istorijskim spomenicima i etnolo{kim vrednostima. Od 1952. godine na teritoriji SR Jugoslavije je progla{eno 9 nacionalnih parkova; u Srbiji: Fru{ka gora, \erdap, Kopaonik, Tara, [ar planina i u Crnoj Gori: Durmitor, Biogradska gora, Skadarsko jezero i Lov}en. Ukupna povr{ina nacionalnih parkova je 247.500 ha (oko 4% ukupne teritorije SRJ). Nacionalni parkovi obezbe|uju jedan od najvi{ih integralnih oblika za{tite prirode koji je zasnovan na ekolo{kom konceptu da se biljne i `ivotinjske vrste, njihove populacije, biocenoze i ekosistemi u celini najefikasnije i jedino mogu za{titi kroz celovitu za{titu njihovih prirodnih stani{ta. (4) NACIONALNI SAVET ZA ZA[TITU GEO-NASLE\A JUGOSLAVIJE. Formiran 1995. godine u Novom Sadu, kao savetodavno telo koje usmerava aktivnosti na geo-nasle|e. Sedi{te je u Zavodu za za{titu prirode Srbije, a predsednik je akademik Nikola Panti}. (5)

O
OBRAZOVANJE ZA @IVOTNU SREDINU. Proces razvoja znanja, ve{tina i odnosa ljudi svih uzrasta, za60

Medija centar Beograd

nimanja i prethodnog obrazovanja prema prirodi i `ivotnoj sredini; skup programa i oblika obrazovanja u oblasti za{tite prirode i `ivotne sredine; oblast delatnosti institucija za formalno i neformalno obrazovanje kao i drugih specijalizovanih ustanova. (7) O^UVANJE BIODIVERZITETA - prezervacija (ili integralna za{tita), odr`avanje, trajno odr`ivo kori{}enje, obnavljanje i unapre|enje komponenti biolo{kog diverziteta. (11)

P
PARK PRIRODE. Podru~je dobro o~uvanih prirodnih svojstava voda, vazduha i zemlji{ta, preovla|uju}ih prirodnih ekosistema i bez ve}ih degradacionih promena predeonog lika i u celini predstavlja zna~ajni deo o~uvane prirode i zdrave `ivotne sredine. (13) PARKS FOR LIFE (IUCN/WCPA - svetska komisija za za{ti}ena podru~ja, Europarc Federation, WWF, WCMC, BLI, 1994.) je akcioni plan za za{ti}ena podru~ja u Evropi, okvir za 30 prioritetnih projekata u oblasti za{tite prirode na evropskom nivou. (6) PEBLDS (Pan-European Biological and Landscape Diversity Strategy) - Pan-evropska strategija o~uvanja biolo{kog i predeonog diverziteta. PHARE (Assistance to the Reform Proccess in Certain Countries of Central and Eastern Europe). Program tehni~ke pomo}i Evropske unije za zemlje Centralne i Isto~ne Evrope. PHARE program je inicijativa Evropske Unije ~iji je cilj obezbe|ivanje sredstava neophodnih zemljama isto~ne i centralne Evrope u procesu ekonomske transformacije i ja~anja demokratije. (8) POPULACIJA - grupa jedinki iste vrste koje u datom periodu vremena naseljavaju isti prostor i koje imaju realnu mogu}nost da stupe u procese razmno`avanja (razmene geneti~kog materijala). (3) PRETHODNA ZA[TITA. Preduzimanje neophodnih radnji i mera radi za{tite i o~uvanja prirodnog dobra za
61

Mali ekolo{ki re~nik

koje se pretpostavlja da mo`e imati svojstvo za{ti}enog prirodnog dobra, dok se ne donese akt o njegovoj za{titi. (Zakon o za{titi `ivotne sredine, Slu`beni glasnik RS br. 66/91) (13) PRIRODNA BA[TINA (u smislu Pariske konvencije o Svetskoj kulturnoj i prirodnoj ba{tini) - Prirodne odlike koje se sastoje od fizi~kih ili biolo{kih formacija ili grupa takvih formacija, a imaju svetski izuzetnu vrednost sa estetskog ili nau~nog gledi{ta; tako|e i geolo{ke i fizi~kogeografske formacije i ta~no odre|ene povr{ine koje predstavljaju stani{ta ugro`enih vrsta `ivotinja i biljaka od svetski izuzetne vrednosti sa gledi{ta nauke i za{tite i o~uvanja prirode; tako|e i mesta u prirodi ili ta~no odre|ene povr{ine u prirodi koje su od svetski izuzetne vrednosti sa gledi{ta nauke, za{tite i o~uvanja prirode ili kao prirodne lepote. (11) PRIRODNE RETKOSTI. Biljne ili `ivotinjske vrste, ili njihove zajednice kojima je ugro`en opstanak u prirodnim stani{tima ili im populacije brzo opadaju, a podru~je rasprostranjenja se smanjuje, ili su retke po rasprostranjenju, kao i vrste koje imaju poseban zna~aj sa ekolo{kog, biogeografskog, genetskog, privrednog, zdravstvenog i drugog stanovi{ta. (13) ProGEO. Evropska asocijacija za konzervaciju geo(lo{kog) nasle|a, osnovana 1988. u Holandiji. Do sada uklju~ene gotovo sve zemlje Evrope, koje su organizovane po regionalnom principu u radne grupe (WG). (5) PROGRAM ^OVEK I BIOSFERA (MAB, Man and Biosfere, UNESCO). Program formiranja rezervata biosfere radi o~uvanja biolo{kog diverziteta u harmoniji sa potrebama o~uvanja kulturnih vrednosti koje sa njima povezane. Program je objedinjena za{tita biodiverziteta, kulturnih vrednosti odre|enog podru~ja i ekonomskog razvoja. (8)

R
RAMSARSKA KONVENCIJA. Konvencija o o~uvanju i usagla{enom kori{}enju mo~varnih podru~ja,
62

Medija centar Beograd

kao regulatora re`ima voda i stani{ta karakteristi~ne flore i faune, naro~ito ptica mo~varica. Konvencija o mo~varama koje su od me|unarodnog zna~aja, naro~ito kao stani{ta ptica mo~varica. (9) RAMSARSKA PODRU^JA. Vla`na stani{ta koja ispunjavaju uslove Ramsarske konvencije i po tom osnovu nalaze se na list UNESCO-a Ramsarskih podru~ja. (9) RASPROSTRANJENJE (RANGE) - globalna distribucija, ukupni areal, odnosno (CMS.) sve povr{ine kopna ili voda na kojima vrsta `ivi, povremeno boravi, kojima prolazi ili nad kojima prele}e u bilo kojem trenutku u okviru svojih normalnih seoba, a izra`ava se nabrajanjem dr`ava ili subkontinentalnih kategorija i opisom karakteristi~nih grani~nih ta~aka, ili (Kodeks, v.) geografski prostor kopna i voda koji jedna vrsta nastanjuje u bilo kojoj fazi `ivotnog ciklusa, uklju~uju}i i svako zemlji{te ili vodu koju vrsta prelazi u bilo kom trenutku na svom normalnom migracionom putu. (11) RACIONALNO KORI[]ENJE PRIRODNIH RESURSA kori{}enje prirodnih resursa na na~in i u meri koja ne vodi do njihovog dugoro~nog smanjenja. (11) RE@IM ZA[TITE. Skup mera i uslova kojima se odre|uje na~in i stepen za{tite, kori{}enja, ure|enja i unapre|enja za{ti}enog prirodnog dobra. (Zakon o za{titi `ivotne sredine, Slu`beni glasnik RS br. 66/91) (13) REZERVAT PRIRODE, OP[TI - je izvorni ili neznatno izmenjeni deo prirode, osobitog sastava i odlika biljnih i `ivotinjskih zajednica, kao delova ekosistema, namenjenih prvenstveno odr`avanju genetskog fonda. (13) REZERVAT PRIRODE, SPECIJALNI. Predeo u kome je posebno izra`ena jedna ii vi{e prirodnih vrednosti koje treba posebno {titi ili prirodnih pojava koje trba pratiti ili usmeravati. (13) REZERVATI BIOSFERE (MAB podru~ja). Podru~ja kopnenih i obalskih/morskih ekosistema koja su me|unarodno priznata UNESCO-vim programom ^ovek i biosfera (MAB, Man and Biosfere). To su podru~ja u kojima su o~uvani biolo{ki diver63

Mali ekolo{ki re~nik

zitet i kulturno istorijske vrednosti, zbog ~ega predstavljaju idealne lokalitete za istra`ivanje, dugoro~no pra}enje (monitoring), obuku, obrazovanje, obave{tenost {ire javnosti o njihovim vrednostima, uz omogu}avanje lokalnim zajednicama da u punoj meri budu uklju~ene u o~uvanje i odr`ivo kori{}enje resursa. (8) REZERVATI PRIRODNOG OBNAVLJANJA (BIOGENEZE); ozna~avaju se i kao biogenetski rezervati Evropska mre`a biogenetskih rezervata (European Network of Biogenetic Reserves) 1994. Evropski Savet, Strazbur, treba da obezbedi o~uvanje reprezentativnih primera evropskih stani{ta, biocenoza i ekosistema, kroz mre`u biogenetskih rezervata, za{ti}enih podru~ja, od posebnog zna~aja za o~uvanje `ivih organizama, odnosno biogeneze (prirodne produkcije i reprodukcije `ivih organizama), po konceptu sli~ni zna~ajnim podru~jima (v.). (11)

S
SVETSKA PRIRODNA BA[TINA. Dobra koja su po svojim osobinama jedinstvena u svetu, po kom osnovu se nalaze na UNESCO-voj listi svetske prirodne ba{tine i time u`ivaju specijalan re`im za{tite na me|unarodnom nivou. (8) SVETSKA FONDACIJA ZA PRIRODU (WWF), World Wide Fund For Nature (ranije World Wildlife Fund), Gland, Switzerland. (11) SVETSKI SISTEM ZA GEOGRAFSKO RASPROSTRANJENJE BILJAKA (World Geographical Scheme for Recording Plant Distributions) - me|unarodni standardi za iskaze geografskog rasprostranjenja, izra|eni od strane Me|unarodne radne grupe za botani~ke taksonomske baze podataka (TDWG). (11) SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE - je predeo u kome je posebno izra`ena jedna ii vi{e prirodnih vrednosti koje treba posebno {titi ili prirodnih pojava koje treba pratiti ili usmeravati. (3)
64

Medija centar Beograd

SPOMENIK PRIRODE. Prirodni objekat ili pojava, fizi~ki jasno izra`en i prepoznatljiv, reprezentativnih geomorfolo{kih, geolo{kih, hidrogeografskih, botani~kih i drugih obele`ja, po pravilu atraktivnog i markantnog izgleda ili neobi~nog na~ina pojavljivanja kao i ljudskim radom formirana botani~ka vrednost (pojedina~na stabla, drvoredi, parkovi, arboretumi, botani~ka ba{ta i dr.) ukoliko ona ima poseban zna~aj. (13) STRATEGIJA (u oblasti o~uvanja i za{tite) - plan, na~in (metod) ili niz postupaka (mera) za postizanje odre|enog cilja u oblasti o~uvanja i za{tite. (11) STRATEGIJA ZA[TITE BIODIVERZITETA EVROPSKE UNIJE. Usvojena je februara 1998. godine i predstavlja politiku rada sektora za za{titu biodiverziteta EU. Za{tita biodiverziteta je direktno regulisana Direktivama o za{titi ptica i stani{ta. (8)

T
(TRAJNO) ODR@IV(O) (SUSTAINABLE) KORI[]ENJE, RAZVOJ - razvoj na bazi takvog (uzdr`anog) kori{}enja prirodnih resursa, koje obezbe|uje i budu}im generacijama bar isti nivo kori{}enja. ~esto se naziva i uravnote`enim razvojem, jer, bar u slu~aju obnovljivih resursa, podrazumeva ravnote`u izme|u uzimanja i obnavljanja. (11)

U
UGRO@ENI TAKSON - sensu lato: svaka vrsta/podvrsta, predmet zanimanja institucija i organizacija koje se bave za{titom i o~uvanjem prirode odnosno `ivotne sredine; sensu stricto: takson je ugro`en ako nije krajnje ugro`en, ali se suo~ava sa vrlo visokom verovatno}om da }e i{~eznuti u prirodnim uslovima u bliskoj budu}no65

Mali ekolo{ki re~nik

sti, {to se utvr|uje jednim od kriterijuma IUCN. Jugoslovenska ugro`ena (YUE) vrsta/podvrsta - sensu stricto: koja je u opasnosti da i{~ezne (v.) u Jugoslaviji, jer joj je opstanak u toj meri ugro`en, da se bez preduzimanja efikasnih mera o~uvanja ne mo`e spontano sa~uvati, bez obzira da li je kao vrsta/podvrsta globalno ugro`ena (v.). (11) UNEP (United Nations Environmental Program). Program za `ivotnu sredinu Ujedinjenih nacija. UNI[TAVANJE (DESTRUKCIJA) STANI[TA/ EKOSISTEMA - promene stani{ta/ ekosistema u procesu promene namene prostora za potrebe privrede (na primer uvo|enje monokultura na velikim prostorima) koje vode i{~ezavanju biodiverziteta. (11)

C
CITES. Me|unarodna konvencija o trgovini ugro`enim divljim biljnim i `ivotinjskim vrstama. CRVENA KNJIGA - nau~na publikacija koja sadr`i op{irne podatke o osnovnim karakteristikama vrste, o stepenu njene ugro`enosti, faktorima ugro`avanja, kao i predloge mera za za{titu same vrste. Predstavlja nau~nu osnovu za pokretanje konkretnih vidova za{tite. CRVENA LISTA - nau~na publikacija koja sadr`i spisak ugro`enih vrsta, sa najosnovnijim podacima o stepenu ugro`enosti i rasprostranjenju. Predstavlja osnovu za izradu Crvenih knjiga.

W
WCMC - Svetski monitoring centar za o~uvanje prirode. WWF (World Wide Fund For Nature). Svetska fondacija za prirodu.
66

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful