You are on page 1of 18

B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 1 / 18

01
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM TIPA SPRINKLER:
Sertifikat kvaliteta sastavnih delova instalacije u pogledu zatite od poara

Projektuje se i izvodi prema SRPS EN 12845 Instalacije za gaenje poara Automatski
sprinkler sistemi Projektovanje, ugradnja i odravanje
Sve komponente treba da ispunjavaju zahteve iz SRPS EN 12259 Instalacije za gaenje
poara Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za rasprivanje vode
Da su komponente u skladu sa standardom dokazuje proizvodjac sertifikatom (ispravom o
usaglasenosti) izdatim od strane sertifikacionog tela kojim se potrvrdjuje da je element dizajniran i
izradjen u skladu sa standardom.
Projektant ima obavezu da projektuje u skladu sa priznatim standardima i vaeim propisima, koje
navodi u projektu, a ovo potvrdjuje UZVS svojom saglasnoscu na projekat; projekte imaju pravo da
izradjuju ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom
Izvodjac instalaciju izvodi u skladu sa projektom; izvodjaci su ovlascena pravna i fizicka lica u
skladu sa zakonom; da je sva oprema u skladu sa standardima dokazuje isporuilac opreme
sertifikatima (ispravama o usaglaenosti)
Da je instalacija u skladu sa projektom potvrdjue ovlasceno pravno lice tokom funkcionalno
ispitivanja (verifikacija, funkcionalna proba), o cemu se izradjuje zapisnik i izdaje sertifikat o ispravnosti.




02
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA PRAHOM:
Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije

Ispitivanje ispravnost i funkcionalnosti sistema se vri:
- pre putanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema
- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodine provere
Funkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane
ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima
proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik
investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja
moraju imati poloen struni ispit.
Tokom funkcionalnog ispitivanja vri se proba funkcionisanja sistema. Proverava se deo za
detekciju i upravljanje, a potpuna proba sistema, sa izbacivanjem praha kroz mlaznice je skupa pa
se retko koristi. Zato se vrse delimicne probe. Probama se zeli ispitati dali prah dolazi u prostoriju
(ili vise prostorija, ukoliko ih ima). U torn cilju se, iza razvodnog ventila, ugraduje vertikalan T
komad sa ventilom. Na ovaj komad se prikljuuje crevo sa probnom mlaznicom. Na taj nacin se,
aktiviranjem sistema moze kontrolisati pritisak u rezervoaru, isticanje praha i funkcionalnost
svakog dela sistema.
Funkcionalno ispitivanje obavezno obuhvata ispitivanje cevovoda na pritisak.

U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva
puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim
propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodina provere. O obavljenim proverama se vodi
evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju
ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Prema standardu sadraj periodinih provera:
Dnevno
- provera indikacija sistema (tezine, pritisci i sl.)
- osim toga vrsi se kontrola elinog ueta, poloaja tegova i mehanizma elinih boca i
komandnih boca, rezervoara i razvodnika i konstatovanja eventualnog oteenja;
Meseno
- kontrola stanja cevovoda i radni poloaj ventilatora
- ienje cevovda komprimovanim gasom
- provera zatitnih poklopaca na mlaznicama
- provera koliine potisnog gasa
- provera koliine praha
- provera sistema za aktiviranje
estomesecno
- periodicna kontrola sistema koja obuhvata proveru funkcionisanja sistema bez ispucavanja praha
Godinje
- provera kvaliteta i koliine praha



B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 2 / 18


03
INSTALACIJE, SISTEMI I UREAJI ZA ODVOENJE DIMA I TOPLOTE:
Zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor snabdevanja, idr.

PTN za zatitu garaa za putnike automobile od poara i eksplozija definie da ventilatori za odvoenje dima moraju da
rade u sluaju poara i moraju biti takve konstrukcije da mogu izdrati temperature do 4000C u trajanju od 90 minuta.
PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Materijal za izolaciju kanala za vazduh,
lepak, materijal za zvunu izolaciju i materijal za veanje kanala o konstrukciju mora biti negoriv. Ako je predvideno da
ventilacija ili klimatizacija rade u toku poara, njihov rad mora da bude obezbeden u trajanju od najmanje 90 min.
PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Elektrini kablovi koji snabdevaju energijom
uredaje koji rade za vreme poara, moraju biti otporni prema poaru ili se moraju zatiti tako da rade koliko i ti uredaji.
PTN za sisteme za ventilaciju ili klimatizaciju ("Slubeni list SFRJ", broj 38/89): Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju
predvieni da rade u uslovima poara moraju imati nezavisni rezervni izvor za napajanje elektrinom strujom koji obezbeuje
neprekidan rad sistema u trajanju od 100 min.




04
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM POTAPANJEM, TIPA DRENER:
Opis instalacije, sastavni delovi instalacije

Drener sistem je sistem za automatsko gaenje poara vodom sa otvorenim mlaznicama. Sastoji se
od cevovoda sa otvorenim mlaznicama, drener ventila, pumpnog postrojenja, izvora za napajanje
vodom i armatura i cevi koje povezuje ove elemente. Detekcija poara preputena je nekom od
sistem za detekciju poara ili prisutnim licima. Aktiviranje sistem se vri runom komandom ili
komandom od strane automatskog sistema za detekciju poara. Po aktiviranju otvara se drener
ventil i voda (najee prvo iz rezervoara pod pritiskom, a kasnije iz drugih izvora pokretana
pumpama) kroz sistem cevovda i otvorenih mlaznica dolazi do mesta poara i potapa ga. Potapa se
ceo sektor gaenja poto su sve mlaznice koje su prikljuene na jedan ventil otvorene




05
STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA:
Vrste javljaa poara

Javljai poara se principijelno dele na automatske i rune.
- Runi omoguavaju prisutnim licima da pritiskom na njih poalju signal PP centrali da je poar primeen i da centrala
trenutno aktivira sve izvrne funkcije.
- Automatski omoguavaju PP centrali da bez prisustva oveka detektuje pojavu poara.
Prema manifestaciji poara koju detektuju dele sa na: dimne, toplotne i plamene.
- Dimni detektuju pojavu dima, postavljaju se na plafon i prem principu rada se dele na jonizuujue i
optike koji rade na principu tindalovog efekta.
- Toplotni detektuju toplotu i dele se na termo maksimalni koji se aktiviraju kada temperatura prekorai
predvienu i termodiferencijalne koji reaguju na brzinu porasta temperature.
- Plameni reaguju na pojavu plamena. Plamen detektuju u UV ili IC spektru ili u oba. Osim svetlosti u
traenom delu spektra, detektuju i karakteristinu promenu intenziteta svetlostlosti plamena (plamsanje ili flikering).
Prema povrini koju pokrivaju dele se na:
- takaste koji manifestaciju poara ekaju u jednoj taki,
- linijske koji pokrivaju odreenu liniju i
- aspiracione koji kroz cevovd uvlae dim u detektor.




06
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA TEKOM, SREDNJOM I LAKOM PENOM:
Periodina ispitivanja stabilne instalacije

U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta
godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i
uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se
unose podaci o izvrenoj proveri i struni nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Prema standardu sadraj peridinih provera je:
Nedeljni
- provera pritiska na svim manometrima za vodu i vazduh
- provera nivoa vode na svim nivelometrima
- provera pozicije svih vetila
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 3 / 18

- provera svih zvona u periodu ne kraem od 30 sec
- provera koliine ulja i goriva u dizel pumpama
- simuliranje pada pritiska i automatsko startovanje pumpi sa proverom rada
- provera rada dizel pumpi sa restartovanjem u kratkom periodu posle njihovog iskljuenja
Mesecni
- provera akumulatora
Kvartalni
- evidentiranje svih promena na samom objektu koji mogu da uticu pa poarni rizik
- svi delovi instalacije treba da se provere i odstrane vidljive neistoe, kao i da se izvre potrebna podmazivanja
- opte stanje cevovoda, kao i u odnosu na koroziju, kao i stanje zatitne boje
- provera rada svih pumpi sa proverom izlaznih pritisaka
- provera svih izvora vode
- provera svih primarnih i sekundarnih izvora napajanje elektrinom energijom
- provera indikatora protoka
Godinji
- sve pumpe se testiraju na puno optereenje
- provera automatskog ukljuenja dizel agregata
- provera rada plovaka u rzervoarima i bazenima
Trogodinji
- provera rezervoara i bazena
- provera ventila i nepovratnih ventila
Desetogodinji
- ienje svih bazena i rezervoara




07
STABILNE INSTALACIJE ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA:
Vrste javljaa gasova i para; Kalibrisanje javljaa

Detektorske sonde su delovi stabilne instalacije za dojavu pojave eksplozivne koncentracije
gasova, koji automatski mere, uporeuju ili detektuju prisustvo ili promenu koncentracije gasova i
te informacije predaju centralnom ureaju.
Prema nainu uzimanja uzoraka dele se na:
1. difuzione sonde;
2. usisne sonde.
Difuziona sonda radi na principu difuzije gasova.
Usisna sonda je deo protonog sistema stabilne instalacije. Pomoni sistem pored usisne sonde
sadri kapilare i pumpu pomou kojih se uzima uzorak vazduha iz kontrolisanog prostora i dovodi
u centralni ureaj radi stalne analize o prisustvu eksplozivnih gasova i para.
Prema kominukaciji sa centralnim ureajem dele se na:
- sonde sa beznaponskim izlazima
- sonde sa 485 komunikacijom
- sonde sa 4-20 mA kominikacijom
Prema tipu senzora sonde se dele na:
- sonde sa poluprovodnikim senzorom
- sonde sa katalitikim senzorom
- sonde sa elektrohemijskim senzorom
- sonde sa infracrvenim senzorom
Sonde sa poluprovodnikim senzorom
Princip detekcije je promena provodljivosti poluprovodnika u prisustvu gasa
Detektuju neselektivno sirok spektar gasova. Selektivnost se postie promenom tipa materijala.
Sonde sa katalitikim senzorom
Na platinastoj spiralnoj zici od platine sagoreva zapaljivi gas, pri cemu se zbog promene
temperature, otpornost zice menja. Ova otpornost se detektuje osetljivim ureajem za merenje otpora.
Sonde sa elektrohemijskim senzorom
Protok struje izmedju katode i anode ovisi o prisustvu gasa. Na njega znacajno utie vlanost,
temperatura i pritisak. Veoma osteljivi i precizni, skup za odravanje, kratkog ivotnog veka.
Sonde sa infracrvenim senzorom
Princip detekcije je apsorpcija infracrvene svetlosti u prisustvu gasa.
Ne mogu da detektuju sve gasove i tesko odreuju koncentraciju.
Kalibracija detektorskih sondi
Veina detektorskih sondi detektuje razliite vrste gasova na isti nain. Razlika je u tome to je
intenzitet efekta na sam senzor ovisi o tipu gasa.
Porast temperature ovisi o vrsti gasa. Da bi sonda reagovala na odgovarajui nain, tj. da bi prvi
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 4 / 18

prag alarma bio na 10% DGE potrebno je izvrsiti kalibraciju, tj. podesiti elektroniku sonde tako da
promena temperature prouzrokovana spaljivanjem koliine gasa koja je prisutna pri 10% DGE,
posalje signal centrali za prvi prag alarma.
Osim ove inicijalne kalibracije, za svaki detektor je povremeno potrebno izvriti dodatnu
kalibraciju, jer tokom spaljivanja gasa dolazi do gubitka mase elektrode, sto opet menja otpor
same elektrode.




08
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA PIROTEHNIKI GENERISANIM AEROSOLOM:
Opis instalacije; Sastavni delovi instalacije

Aeroslni generator je ureaj za gaenje poar iji se rad zasniva na bazi modifikovanog
raketnog goriva. Aerosol kao sredstvo za gasenje je cvrsta materija koju treba, u cilju
gasenja, upaliti. Energija izlazecih gasova izbacuje fine, sitne materijalne cestice u
izlazecem gasu. Ove cestice su mikroskopske velicine, tako da je postignuta visoka
disperzija. Ova disperzija se, po izlasku gasa, odrzava u vazduhu kao zapreminska
koncentracija prostorije. Pri usmeravanju mlaza izlazeceg gasa-aerosola direktno na pozar,
materijalne cestice sredstva za gasenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom. Ogromna
sposobnost gasenja aerosola eliminise plamen.
Sastavni delovi aerosolnog generatora:
1. Stapin
2. Kanali za hladenje
3. Komora za sagorevanje
4. Aerosolni generator-gorivo
5. Kuciste
6. Elektricni upalja
Sistem za automatsko gaenje se, kao i kod ostalih sistema, sastoji od dojavnog dela sa centralom,
detektorima i ureajima za runo aktiviranje blokadu i signalizaciju. Kada je poar nedvojbeno
detektovan (dvozonska zavisnost, mehaniki topljivi elementi ili sl.) PP centrala salje elektrinu
komandu koja pali aersolne generatore. I ovde se kao i kod ostalih sistema primenjuju mere
bezbednosti (vreme kanjenja i evakuacije, upozoravajue i evakuacione sirene i sl).




09
STABILNE INSTALACIJE ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA:
Sastavni delovi instalacije

Stabilna instalacija se sastoji od detektorskih sondi, centralnog ureaja, prenosnih vodova, izvor
napajanja i elemente za informisanje i uzbunjivanje.
Detektorske sonde se sastoje od senzora i elektronike za kondicioniranje i slue za detekciju
prisustva eksplozivnog gasa. Sisgnal sa sonde se preko prenosnih vodova vodi do centralnog
ureaja koji na osnovu izmerenih vrednosti vri odreene funkcije. Uobiajeno je da na 10% DGE
ukljuuje ventilaciju na 30 % DGE ukljuuje elemente za informisanje i uzbunjivanje. Izvor
napajanja sluzi da bi se ceo sistem napajao elektrinom energijom. Izvor napajanja mora da je
takav da u sluaju nestanka mrenog napona obezbeuje napjanje sistema dovoljno dugo, odnosno
do trenutka kada e kvar koji je prouzrokovao nestanak napajanja biti otklonjen. Ovo se najee
reava primenom akumulatorskih baterija.




10
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA INERTNIM GASOVIMA I DRUGIM GASOVIMA:
Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije

Funkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane
ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima
proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik
investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja
moraju imati poloen struni ispit.
Funkcionalno ispitivanje u skladu sa standardom obuhvata, odnosno sistem treba da zadovolji
sledee zahteve:
- Provere da li tieni prostor odgovara onom iz projekta.
- Svi elementi sistema treba da budu u skladu sa projektom.
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 5 / 18

- Cevovod treba da bude tako izraen da prilkom isticanja sredstva ne doe do njegovog pomeranja, a
mlaznice tako postavljene da sredstvo prilikom isticanja ne moe da povredi prisutna lica.
- Spremnici sa gasom treba da budu privreni na odgovarajui nain.
- Ispucavanje gasa se ne preporuuje, ali ako se radi koncentracija se meri u najmanje tri take.
- Svi otvoreni delovi cevovoda se ispituju pneumatski na pritisak od 3 bara u trajanju od 10 min, gde
pad pritiska za to vreme ne sme da bude veci od 20%.
- Svi zatvoreni delovi cevovda i cevovod na delu pre ureaja za redukciju pritiska se hidrostatski
testiraju na 1,5 radnog pritiska, gde ne sme da pojavi curenje. Hidrostatska ispitivanj je bolje vrsiti u
fabrickim uslovima.
- Azotom se testira prohodnost cevovda.
- Proverava se zaptivenost tienog prostora.
- Elektricna instalacija se ispituje na neprekidnost i proverava se otpor izolacije instalacije.
- Proverava se funcionalnost svie elemenata dojavnog i upravljakog dela sistema (centralni ureaj,
detektori, runi javljai, ureaji za signalizaciju itd...)
- Vri se funkcionalna proba sistema, tako to se otkae svi mehanizmi za aktiviranje spremnika i
zamene odgovarajuim ureajima za signalizaciju. Kod elektro aktivacije to su sijalice ili ledovi a
kod pneumatske neki do ureaja za potvrdu ispucavanja ili sl.
- Proveravaju se sve kontrolisane linije na prekid i kratak spoj.
- Aktiviraju se dojavne linije.
- Aktiviraju se istovremeno dojavne linije u dvozonskoj zavisnosti ako postoji i proverava se
funkcionisanje svih ureaja za signalizaciju, kao i stizanje komandnog signala za gaenje na sijalice
ili druge ureaje za signalizaciju.
- Proverava se rad rucnog javljaca aktivirajuceg i blokirajuceg.
- Proverava se rad svih mehanikih ureaja za aktiviranje koji mogu da se aktivraju, a da se sredstvo
ne ispusti i da se ureji ne otete (one shot ureaji se ne probaju).
- Proverava se da li je elektrino napajanje izvedeno sa nezavisnog strujnog kruga i da li je on u RO
obelezen na odgovarajuci nain.
Nakon funkcionalne probe sistem se povezuje ponovo na nacin da bude u stanju pune pogonske pripravnosti.
Izvoa je duan da investitoru dostavi sertifikate, uputstva, crtee i izjavu da radovi izvedeni u
skladu sa projektom. Posebno je potrebno istaknuti u dokumentaciji svako odstupanje od projekta.




11
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA UGLJEN-DIOKSIDOM:
Sastavni delovi instalacije

Sistem za automatsko gaenje ugljen dioksidom se sastoji od
- dela za dojavu i upravljenje
- i mainskog dela sa spremnicima i cevovodom.
Sistem za dojavu i upravljanje se sastoji od:
detektora (optiki, termiki, lako topljivi elementi ili sl)
protivpoarne centrale
svetlosne i zvune signalizacije
runih jav ljaa za aktiviranje i blokadu
elektrine instalacije
Ovaj deo sistema moe ponekad (ranije je to bilo esto) da bude uglavnom mehaniki, pa se sastoji od:
lakotopljivih elemenata
sajli sa koturaama i tegovima
ormara sa elektromagnetnom ili pneumatskom kopom
mehanikih sirena
Mainski deo sa spremnicima i cevovdom se sastoji od:
- baterija boca kod visokopritisnih sistema ili spremnika kod niskopritisnih
- ventili na bocama
- sistemi za kontrolu koliine sredstva (vage, presostati..)
- razvodnik sa sektorskim ventilima
- cevovodi i mlaznice
-komandne (pilot) boce
- pneumatske sirene




12
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA UGLJEN-DIOKSIDOM:
Funkcionalna ema delovanja (naini aktiviranja, veza sa drugim sistemima); Opis instalacije; Sastavni delovi instalacije
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 6 / 18


Princip rada se sastoji u tome da se posle detekcije poara ukljuuje svetlosna i zvuna
signalizacije koja upozorava prisutne da e uslediti gaenje. Za to vreme mogue je gaenje
preduprediti pritiskom na runi javlja blokirajui. Posle isticanja vremena kanjenja otvaraju
se ventili na bocama ili spremniku i isputaju CO2 koji izlazi kroz mlaznice u tieni prostor i
gasi poar. Ako automatska detekcija zakae mogue je runo aktivirati sistem preko runog
javljaa aktivirajueg ili mehaniki na samim spremnicima.
Ovde postoje razliite varijante ovisno o tome da li sistem upravljan i kontrolisan elektrino
preko protivpoarne centrale ili je isto mehaniki.
Kod elektrinih sistema detekcija zavisi od detektora temperaturnih ili dimnih. Zbog sigurnosti
detekcije primenjuje se dvozonska zavisnost. Komanda se prenosi elektrino na
elektromagnetni ventili ili na komandni ormar sa tegovima. Sirene su elektrine.
Kod isto mehanikis sistema pucanje lakotopljivog elementa prouzrokuje padanje tegova koji
aktiviraju brzootvarajue ventile sa ruicama na pilot boci, a komanda se dalje prenosi
pneumatski na bateriju i sektorske ventile. Sirene su pneumatske.
Potrebno je pre aktiviranja sistema automatski iskljuiti ventilaciju, zatvoriti PP klapne i vrata.
Upozoravanje prisutnih na isputanje gasa svetlosnom i zvunom signalizacijom je obavezno.




13
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA INERTNIM GASOVIMA I DRUGIM GASOVIMA:
Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije

Kao u taki 10.




14
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA HALONOM:
Periodina ispitivanja stabilne instalacije

U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje
dva puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa
tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim
proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i struni nalaz.
Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Periodina provere se sastoje od sledeceg:
- Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema, pregledati mehanizme i polozaje elemenata, a
posebno kontrolisati napunjenost boca i rezervoara, odnosno pritisak.
- Jednom mesecno proveriti pokretljivost svih pokretnih elemenata.
- Jednom u sest meseci izvrsiti potpunu kontrolu; proveriti javljace poara, po potrebi ih
ocistiti, pregledati sistem za aktiviranje i dojavu, pojavu korozije, po potrebi izvrsiti ponovna
regulisanja, izvriti fukcionalnu probu bez isputanja gasa
- Ako se u bocama-rezervoaru konstatuje gubitak u tezini halona od 5% boce ili rezervoar se
moraju ponovo napuniti ili zameniti novim.
- Celicne boce ili rezervoari podlezu kontroli inspekcije za sudove pod visokim pritiskom.
- Proveriti cevovode i mlaznice.
- U svemu se pridrzavati uputstava koja daju proizvodaci opreme
- Voditi knjigu odrzavanja.




15
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA PIROTEHNIKI GENERISANIM AEROSOLOM:
Projektovanje i izvoenje instalacije

Smatra se da aerosoli gase efikasno sve klase poara, a imaju i sposobnost spreavanja
eksplozija, to oni mogu imati najiru primenu u protivpoarnoj zatiti.
Navodimo sledede mogucnostl primene:
a. Lokalna - objekt zastita, kao sto je to slucaj ugradnje MAG generatora na
automobilima, kamionima i autobusima. Lokalna zastita malim aerosol generatorima
se moze primeniti od televizora do transformatora, usmerenim mlazom. Objekt zastita,
sa automatskim ili rucnim aktiviranjem, moe se koristiti kod proizvodnih masina, sa
spoljne ili unutrasnje strane,
b. Zastita prostorije trodimenzionalnim efektom gasenja vrsi se generatorima
MAGhp. Sve prostorije koje se stite CO2 gasom, inergenom ili argonom, mogu da
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 7 / 18

se stite aerosolnim generatorom.
Aerosol generatorima se gase pozari i sprecavanju eksplozije gasnih smesa i
eksplozivnih prasina.
Projektovanje, montaza i eksploatacija aerosol sistema vrsi se prema standardima i
normama. To su prvo pojavili ruski standardi od kojih navodimo dva osnovna;
SNiP 2.04.09.-84 i GOST 27331-37.
Kasnije:
NFPA 2010 Standard on Aerosol Fire-Extingushing Systems
CEN/TR 15276-2 Fixed firefighting ssystem Condensed aerosol extingushing systems
Part 2: Design, installation and maintenance
SRPS TP 065899600 Pravilnik o tehnikim zahtevima za sisteme za gaenje poara
pirotehniki generisanim aerosolom
Pri projektovanju aerosol sistema, pored gore datih ogranicenja, treba preduzeti mere
bezbednosti za ljude koji se nalaze u prostoriji.
Zahtevi za projektovanje
Koncentracija aerosola u sticenoj prostoriji (broj aerosolnih generatora) i njihova
veliina odredjuje se prema specifikaciji proizvoaa.
Generatori mogu da se aktiviraju elektrino ili termostapinom.
Rucno aktiviranje vrsi se uredjajem koji se nalazi pored ulaza u tienu prostoriju.
Ako se u tienoj prostoriji mogu nai ljudi kanjenje aktivranja, mora da postoji, ali ne
due od 30 sec. Za vreme trajanja ovog kanjenja, treba da bude ukljuena crvena svetlosna i zvuna signalizacija.
Za aktiviranje je ovbavezna dvozonska zavisnost.
Dojavni deo mora da poseduje rezervno napajanje.
Sve linije, dojavne i komandne moraju da budu kontrolisane.
Aerosolni generatori se postavljaju tako da ne ugrozavaju evakuaciju.




16
INSTALACIJE, SISTEMI I UREAJI ZA ODVOENJE DIMA I TOPLOTE:
Sastavni delovi instalacije

PTN za sisteme za sisteme za odvoenje dima i toplote nastalih u poaru (Sl list SFRJ, br. 45/83):
Sistem za odvoenje dima i toplote su svi uredjaji koji namenski slue za to da u sluaju poara od odreenog trenutka
poinju da odvode dim i toplotu u odreenom obimu. Ureaji za odvoenje dima i toplote su otvori iji se poklopci otvaraju
automatski, runo ili kombinovano i slue za odvoenje dima i toplote prirodnim putem.
Sistem za odvoenje dima i toplote prinudnim putem sastoji se iz sledeih delova :ventilatora, dimovodnih klapni,
vazdunih kanala, kablova koji napajaju motor ventilatora elektrinom energijom, izvora elektrine energije.




17
STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA:
Funkcionalna ema delovinja (alarmni plan i izvrne funkcije)

Centrale se najee programiraju da rade u reimu dvostepenog alarma. To znai da o pojavi alarma
od automatskog javljaa, centrala ukljuuje internu svetlosnu i zvunu signalizaciju. Ako tokom
vremena kanjenja (obino 30 sec) niko od zaduenih za rad sa centralom ne potvrdi svoje prisustvo
pritiskom na odgovarajui taster na centrali, centrala aktivira sve izvrne funkcije (ukljuuje sirene i
bleskalice, zatvara PP klapne, iskljuuje ventilaciju, sputa lift u prizemlje, aktivira teledojavu,
ukljuuje sisteme oddimljavanja i nadpritiska i eventulano aktivira automatsko gaenje) po isteku
vremena kanjenja. U suprotnom vreme do aktiviranja izvrnih funkcija se produava za vreme
izvianja (oba vremena ukupno mora das u ispod 120 sec). Ako deurno lice, tokom izvianja prostora
iz koga je doao alarm, shvati da nije mogue ugasiti mobilnom opremom poar, pritiskom na runi
javlja trenutno aktivira sve izvrne funkcije. U sluaju da je mali poar trenutno ugaen ili ako je
alarm laan pristupa se resetovanju centrale, prema uputstvu proizvoaa. U sluaju da je javlja
neispravan, dotini javlja ili zona se izoluju i obavetava se sluba odravanja




18
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM TIPA SPRINKLER:
Vrste sprinkler instalacija (mokra, suva)

Instalacija se sastoji od cevovoda sa mlaznicama, sprinkler ventila, pumpi, hidrocila (metalni
rezervoar sa vodom i vazduhom pod pritiskom), kompresora , bazena sa vodom i armatura u
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 8 / 18

prinler stanici (ventili, manometri, fitinzi i sl.)
Ako je cevovod od ventila ka mlaznicama napunjen vodom, onda je to mokri sprinkler sistem, a ako
je napunjen vazduhom onda je suvi
Tip sprinkler sistema bira se prema sledecim kriterijumima:
- temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine
- brzina sirenja pozara
- mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja.
Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili
kombinovani sistem.
Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri
sistem se nece postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do
isparavanja vode. Sprinkler sistem se moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu
01 Stabilne instalacije za gaenje poara vodom tipa sprinkler 19
alternativnih, ista zona moze tokom godine, jedno vreme biti suva (period zamrzavanja), a u
drugom mokra.
Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Osetljivost
sprinkler sistema se povecava postavljanjem brzih otvaraca na sprinkler ventilima. Ovo je
neophodno kod vecih zapremina cevovoda.
Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler
sistem (sa prethodnim - pripremnim upravljanjem). U tom slucaju, uz sprinkler sistem mora se
postaviti signalni sistem vece osetljivosti (dimni javljaci pozara).
Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave poara, a
aktiviranje poinje kada se aktivira neki od sprinklera. Na ovaj nain se spreavaju neeljena
aktiviranja, a u sluajevima stvarnog poara, aktiviranje je bre.




19
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM TIPA SPRINKLER:
Sprinkler instalacija visokog pritiska (vodena para)

Sistem za gaenje poara vodenom maglom su specijalno dizajnirani sprinkler sistemi koji za cilj
imaju veliko smanjenje i utedu koliine vode za potrebne za gaenje poara. Tehnologija gaenja se
ogleda u pokrivanju ugroenih zona vodenom maglom, rasprenom iz posebno dizajniranih mlaznica.
Veliina kapljica koje se raspruju ne prelaze veliinu 1mm, za razliku od klasinog sprinklera gde
su kapi veeg dijametra od 1mm.
Prednost ovakvog naina rasprivanja vode je viestruka:
- Znaajno manji utroak vode po jedinici tiene povrine,
- Veliina kapljica uzrokuje znatno bolje rashlaivanje prostora koji se gasi zbog viestruko vee
kontaktne povrine, vea evaporacija - vee oduzimanje toplote iz prostora.
- Vodene kapljice malih dijametara lako bivaju preneene toplotnim kretanjem pregrejanog vazduha
to poveava efekat gaenja
Sistem radi gotovo identino kao klasian sprinkler sistem. U tieni prostor se postavljaju mlaznice
koje su blindirane topivom ampulom. Ampula puca na odreenoj temperaturi, u ovom sluaju 68C,
oslobaa put vodi koja se raspruje preko deflektora mlaznice u prostor koji se titi. Minimalni
radni pritisak na mlaznici je 5.5bar.
Projektovanje se vrsi prema SRPS CEN/TS 14972 Instalacije za gasenje pozara Sistemi sa
vodenom maglom Projektovanje i ugradnja
NFPA 750: Standard on Water Mist Fire Protection Systems
Postoje razne varijante ovog sistema ovisno o pritiscima na mlaznicama. Prema NFPA razlikujemo
sisteme Niskog pritiska (do 12,1 bar) Srednjeg pritiska (od 12,1 do 34,5) i Visokog pritiska (preko
34,5 bar). Umesto pumpi u ovim sluajevima kao pogonsko sredstvo se koristi azot ili vazduh pod pritiskom.




20
INSTALACIJE, SISTEMI I UREAJI ZA ODVOENJE DIMA I TOPLOTE:
Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije

Dimoodvodne klapne moraju biti ugraene tako da omoguavaju unutranji pregled, ienje i popravaku. Potrebno je
postaviti inspekcijske otvore na kanalima za odvoenje dima u blizini klapne. Osoba zaduena za upravljanje i odravanje
sistema odvoenja dima mora osigurati ispravnost klapne u bilo kojem trenutku.
PTN za ureaje za automatsko zatvaranje vrata ili klapni otpornih prema poaru (Sl.list SFRJ br, 35/80): Celokupan ureaj
za aktiviranje i automatsko zatvaranje klapni mora se u upotrebi kontrolisati najmanje jedanput u dva meseca.


B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 9 / 18



21
STABILNE INSTALACIJE ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA:
Centrale za detekciju gasova i para; Vrste alarma

Stabilna instalacija se sastoji od detektorskih sondi, centralnog ureaja, prenosnih vodova, izvor
napajanja i elemente za informisanje i uzbunjivanje.
Centralni ureaj napaja sonde i ureaje za signalizaciju, obrauje primljene signale i vri
programirane funkcije na osnovu izmerenih vrednosti.
Centralni ureaj mora da ima:
- indikator uzbune (crvene boje);
- indikator kontrolnog mesta (crvene boje ako je indikator uzbune zajedniki);
- indikator prelaska svakog praga alarma (crvene boje
- indikator neispravnosti kontrolnog mesta (ute ili bele boje);
- indikator ukljuenog stanja ureaja (zelene boje);
- mogunost testiranja ispravnog, funkcionisanja svakog kontrolnog modula ili centralnog ureaja u celini;
- indikator napajanja iz rezervnog izvora napajanja (ute boje);
- mogunost odreivanja visine koncentracije eksplozivnog gasa u kontrolisanom prostoru uz
pomo analognog ili digitalnog naina prikazivanja,
- zvuni alarm koji je zajedniki za sva kontrolna mesta;
- neophodnu opremu za rukovanje stabilnom instalacijom (centralnim ureajem) i periodinu
proveru funkcionisanja stabilne instalacije.
Centralni ureaj mora signalizirati sledee kvarove:
- ispad detektorske sonde iz rada zbog oteenja senzora (prekid ili kratak spoj),
- kvar na primarnim vodovima (prekid ili kratak spoj),
- ispad primarnog izvora napajanja.
Centralni ureaj postavlja se van kontrolisanog prostora, najee u prostorijama lokalnih ili
centralnih protivpoarnih slubi ili u hodnicima, prolazima i drugim pogodnim prostorijama u
blizini kontrolisanih prostora ili podruja, tako da omoguava brz pristup i identifikaciju mesta
pojave opasne koncentracije gasa ili pare. Ako se centralni ureaj postavlja van prostorije sa
neprekidnim deurstvom, mora biti omoguen prenos ili ujnost alarma do mesta sa neprekidnim
deurstvom.
Centralni ureaj moe biti postavljen u kontrolisani prostor ako poseduje odgovarajuu
protiveksplozivnu zatitu za taj prostor.
Centralni ureaj za dojavu koncentracije gasa ili pare moe biti sastavni deo kombinovanog
alarmnog sistema koji obuhvata i protivpoarnu i protivprovalnu dojavu, a mogu biti kontrolisane i
neke druge opasne pojave.
Centralni ureaj za dojavu koncentracije gasa ili pare moe biti sastavni deo kombinovanog
alarmnog sistema koji obuhvata i protivpoarnu i protivprovalnu dojavu, a mogu biti kontrolisane i
neke druge opasne pojave.
U centralnom ureaju mogu se predvideti posebni izlazi za upravljanje tehnolokom i
elektrotehnikom opremom objekta. Ovi izlazi mogu biti kontaktni ili bezkontaktni i, u oba sluaja, beznaponski.
Ukljuenje prinudne ventilacije (upravljanje ventilacijom i klima-ureajima) vri se kod prelaska
prvog praga alarma, dok se iskljuenje dovoda gasa i energetskog napajanja vri kod prelaska drugog praga alarma.
Napajanje elektrinom energijom iz mree mora biti takvo da omoguava trajan pogon stabilne
instalacije za detekciju eksplozivnog gasa ili para.
Optika signalizacija alarma se automatski iskljuuje po smanjenju koncentracije gasa ispod donje
granice eksplozivnosti ili nakon otklanjanja smetnje, dok runo iskljuenje svetlosne signalizacije nije dozvoljeno.
Prag alarma je odreena koncentracija eksplozivnih smea gasova i para pri kojoj se javlja
alarmno stanje. Stabilna instalacija moe imati jedan ili dva praga alarma u skladu sa
projektovanim nivoom zatite;
Prag upozorenja (ukljuenje ventilacije i sl) se postavlja na 10% DGE. U nekim sluajevim se
tolerie i raspon od 5 do 20 %. Prag neodlone intervencije se postavlja obino na 40%.
Stabilna instalacija ima jedan, dva ili vie pragova alarma, ustanovljenih prema rastuoj
koncentraciji eksplozivne smee gasova, tako da prvi prag odgovara najnioj koncentraciji itd.
Pri tom se svakom pragu mogu pridodati odreene funkcije centralnog ureaja. Pri pojavi alarma
prvog praga moe se izvriti selektivno uzbunjivanje odreenih lica, kao i neka upravljaka
funkcija (ukljuivanje ventilacija), dok se pri pojavi alarma drugog praga ukljuuje opte
uzbunjivanje i iskljuuje glavni dovod gasa, glavno napajanje elektrinom energijom itd.




22
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM POTAPANJEM, TIPA DRENER:
Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 10 / 18


Provera ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vri:
- pre putanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema
- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodina kontrole
Funkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane
ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima
proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik
investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti sistema. Zaposleni koji obavljaju
ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Prema standardu funkcionalno ispitivanje se sastoji od:
- funkcionalne probe sistema kojom se utvrdjuje da li sistem radi u skladu sa projektovanim
zahtevima u rucnom i automatskom rezimu
- pneumatskog ispitivanja na pritisak suvog dela cevovoda na najmanje 2,5 bara u trajanju najmanje
24 h, gde se opadanje pritiska vece od 0,15 bara za to vreme smatra nedozvoljenim
- hidraulikog ispitivanja na pritisak mokrog dela cevovoda na najmanje 15 bara (ili 1,5
maksimalnih pritisaka) u trajanju najmanje 2 h, gde se svako curenje smatra nedozvoljenim
- funkcionalne probe sistema
U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva
puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim
propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi
evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje se struni nalaz. Zaposleni koji
obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Prema standardu sadraj peridinih provera je:
Nedeljni
- provera pritiska na svim manometrima za vodu i vazduh
- provera nivoa vode na svim nivelometrima
- provera pozicije svih vetila
- provera svih zvona u periodu ne kraem od 30 sec
- provera koliine ulja i goriva u dizel pumpama
- simuliranje pada pritiska i automatsko startovanje pumpi sa proverom rada
- provera rada dizel pumpi sa restartovanjem u kratkom periodu posle njihovog iskljuenja
Mesecni
- provera akumulatora
Kvartalni
- evidentiranje svih promena na samom objektu koji mogu da uticu pa poarni rizik
- svi delovi instalacije treba da se provere i odstrane vidljive neistoe, kao i da se izvre potrebna
podmazivanja
- opte stanje cevovoda, kao i u odnosu na koroziju, kao i stanje zatitne boje
- provera rada svih pumpi sa proverom izlaznih pritisaka
- provera svih izvora vode
- provera svih primarnih i sekundarnih izvora napajanje elektrinom energijom
- provera indikatora protoka
Godinji
- sve pumpe se testiraju na puno optereenje
- provera automatskog ukljuenja dizel agregata
- provera rada plovaka u rezervoarima i bazenima
Trogodinji
- provera rezervoara i bazena
- provera ventila i nepovratnih ventila
Desetogodinji
- ienje svih bazena i rezervoara




23
STABILNE INSTALACIJE ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA:
Centrale za detekciju gasova i para; Vrste alarma

Kao u taki 21.




24
STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA:
Sertifikat kvaliteta sastavnih delova instalacije u pogledu zatite od poara
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 11 / 18


Instalacije za gasenje pozara vodom
Projektuje se i izvodi prema PTN za stabilne instalacije za dojavu poara
kao i prema SRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 14:
Smernice za planiranje, projektovanje, ugradnju, tehniki prijem i odavanje.
Sve komponente treba da ispunjavaju zahteve iz EN 54 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni
sistemi
Da su komponente u skladu sa standardom dokazuje proizvodjac sertifikatom (ispravom o usaglasenosti)
izdatim od strane sertifikacionog tela kojim se potrvrdjuje da je element dizajniran i izradjen u skladu sa standardom.
Projektant ima obavezu da projektuje u skladu sa priznatim standardima i vaeim propisima, koje
navodi u projektu, a ovo potvrdjuje UZVS svojom saglasnoscu na projekat; projekte imaju pravo da
izradjuju ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom
Izvodjac instalaciju izvodi u skladu sa projektom; izvodjaci su ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa
zakonom; da je sva oprema u skladu sa standardima dokazuje isporuilac opreme sertifikatima
(ispravama o usaglaenosti)
Da je instalacija u skladu sa projektom potvrdjue ovlasceno pravno lice tokom funkcionalno ispitivanja
(verifikacija, funkcionalna proba), o cemu se izradjuje zapisnik i izdaje sertifikat o ispravnosti.




25
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA UGLJEN-DIOKSIDOM:
Periodina ispitivanja stabilne instalacije

U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje
dva puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa
tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim
proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj kontroli i izradjuje se struni
nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
Periodina provere se sastoje od sledeeg:
- Svakog dana izvrsiti vizuelni pregled sistema. Pregled se odnos i na pravilan polozaj
elemenata, uredaja i plombi, mehanicke ostecenosti i kontrolu napunjenosti
boca i rezervoara. Ukoliko pokazivac napunjenosti pokazuje ispustanje od 10%
tezine, treba bocu zameniti. Ovo se odnosi i na komandne boce (pneumatsko aktiviranje).
- Jednom mesecno kontrolisati pokretljivost svih pokretnih delova.
- Jednom u sest meseci izvrstiti proveru funkcionalnosti sistema automatskim
aktiviranjem bez pozara
- Jednom godisnje ispitivanje vrsi nadlezan organ i o tome pravi izvestaj. Pri tome se
funkcionalna proba vri sa 10% predviene koliine gasa, a najmanje sa dve boce.
Nadeni nedostaci se moraju, koliko je moguce, brzo otkloniti.
- O pregledima i periodicnim ispitivanjima vodi se knjiga odrzavanja sistema.




26
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA UGLJEN-DIOKSIDOM:
Projektovanje i izvoenje instalacije

Stabilni CO2 sistemi se projektuju, montiraju i odrzavaju prema tehnickim propisima
za CO2 sisteme. Pored toga potrebno je drzati se preporuka proizvodaca protivpozarne
tehnike.
Propisi koji se primenjuju:
1. SRPS EN 15004-1 Instalacije za gaenje poara Sistemi za gaenje gasom Deo 1-
Projektovanje, ugradnja i odravanje
2. SRPS EN 12094- (deo 7 i 16)
Instalacije za gaenje poara - Komponente sistema za gaenje
3. Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne ureaje za gaenje poara
ugljendioksidom.
4. CEA 4007 projektovanje i izrada sistema
Prema redosledu definisanja tehnickih karakteristika stabilnog CO2 sistema potrebno je
odrediti:
- koje objekte treba zastititi stabilnim CO2 sistemom. Kriterijumi su: pozarni rizik,
mogucnost prosirenja - prenosenja pozara na susedne objekte, vrednost objekta,
potrebne kolicine CO2 gasa ili drugog sredstva mogucnosti gasenja i potrebu gasenja
pozara u njegovom pocetku
- izvrstiti osnovni proracun potrebne kolicine CO2 gasa-odnosno kapacitet sistema; ovo
se vri na osnovu zapreminskih koncentracija iz standarda za razliite tipove poara
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 12 / 18

(smanjenje koncentracije kiseonika u vazduhu ispod 15%)
- na osnovu kapaciteta sistema odrediti skladistenje boce - bateriju ili rezervoar - cisternu.
- odrediti tip detekcije poara (mehaniki sistem ili elektrini se rezliitim vrstama detektora)
- odrediti broj i raspored detektorskih elemenata u skladu sa standardima, kao i ostale
neophodne elemente za runo aktiviranje, blokiranje i signalizaciju)
- predvideti mere bezbednosti
- predvideti odgovarajuu elektrinu instalaciju
- predvideti odgovrajue elemente za aktiviranje i cevnu mreu sa odgovrajuim brojem
mlaznica na osnovu zahteva za maksimalnim vremenom pranjenja (30 do 120 sec) i
minimalnim pritiscima na mlaznicama (10-14 bara)
- pribaviti na projekat sve potrebne saglasnosti (MUP itd.)
- sistem izvoditi u skladu sa projektom, standardima i sa opremom koja poseduje odgovarajue
sertifikate; radove treba da izvode ovlaena pravna i fizika lica
- pre primopredaje izvriti potrebne funkcionalne probe i ispitivanja od strane ovlaenog
pravnog lica i o tome sainiti zapisnike
- izvriti primopredaju uz izradu dokumenata o primopredaji i obuku korisnika sistema




27
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA HALONOM:
Opis instalacije; Sastavni delovi instalacije

Sistem za automatsko gaenje halonom se sastoji od:
- dela za dojavu i upravljanje i
- mainskog dela sa spremnicima i cevovodom.
Sistem za dojavu i upravljanje se sastoji od:
detektora (optiki, termiki, lako topljivi elementi ili sl)
protivpoarne centrale
svetlosne i zvune signalizacije
runih javljaa za aktiviranje i blokadu
elektrine instalacije
Ovaj deo sistema moe ponekad (ranije je to bilo esto) da bude uglavnom mehaniki, pa se sastoji od:
- lakotopljivih elemenata
- sajli sa koturaama i tegovima
- ormara sa elektromagnetnom ili pneumatskom kopom
- mehanikih sirena
Mainski deo sa spremnicima i cevovodom se sastoji od:
- baterija boca sa halonom i azotom kao pogonskim sredstvom (ili spremnika sa halonom i
azota u posebnim bocama)
- ventili na bocama i spremnicima
- sistemi za kontrolu koliine sredstva (vage, presostati..)
- razvodnik sa sektorskim ventilima
- cevovodi i mlaznice
-komandne (pilot) boce
- pneumatske sirene
Princip rada se sastoji u tome da se posle detekcije poara ukljuuje svetlosna i zvuna
signalizacije koja upozorava prisutne da e uslediti gaenje. Za to vreme mogue je gaenje
preduprediti pritiskom na runi javlja blokirajui. Posle isticanja vremena kanjenja otvaraju
se ventili na bocama ili spremniku i isputaju halon koji izlazi kroz mlaznice u tieni prostor i
gasi poar. Ako automatska detekcija zakae mogue je runo aktivirati sistem preko runog
javljaa aktivirajueg ili mehaniki na samim spremnicima.
Ovde postoje razliite varijante ovisno o tome da li sistem upravljan i kontrolisan elektrino
preko protivpoarne centrale ili je isto mehaniki.
Kod elektrinih sistema detekcija zavisi od detektora temperaturnih ili dimnih. Zbog sigurnosti
detekcije primenjuje se dvozonska zavisnost. Komanda se prenosi elektrino na
elektromagnetni ventili ili na komandni ormar sa tegovima. Sirene su elektrine.
Kod isto mehanikih sistema pucanje lakotopljivog elementa prouzrokuje padanje tegova koji
aktiviraju brzootvarajue ventile sa ruicama na pilot boci, a komanda se dalje prenosi
pneumatski na bateriju i sektorske ventile. Sirene su pneumatske.
Potrebno je pre aktiviranja sistema automatski iskljuiti ventilaciju, zatvoriti PP klapne i vrata.
Upozoravanje prisutnih na isputanje gasa svetlosnom i zvunom signalizacijom je obavezno.
NAPOMENA: Zbog njegovih stetnih osobina po atmosferu kao i znaajne otrovnosti u
raspadnutom stanju Halon je sredstvo koje se vie ne koristi iako je broj postojeih sistema sa
halonom jo uvek veliki.
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 13 / 18





28
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM TIPA SPRINKLER:
Vrste sprinkler mlaznica

prinkler je mlaznica za vodu zatvorena kapkom koji dri staklena ampula, koja prska na povienoj
temperaturi i oslobaa izlaz ili topljiva karika-veza.
Oni su veoma vazan element u sprinkler sistemu, jer vrse osnovno aktiviranje uredaja. Pri odredenoj
temperaturi, sprinkler se otvori. i vri rasipanje vode tako da ravnomerno kvasi povrinu koju stiti.
Osnovna podela sprinklera vri se na sprinklere sa lakotopljivom legurom--lemom i na sprinklere sa
staklenom ampulom.
Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja je 72
C do preko 300C. Odreene temperature su date bojama.
Staklena ampula ispunjena je tenou sa visokim koeficijentom prostornog irenja. Pri poveanju
temperature tenost poveava svoju zapreminu i vri pritisak na zidove staklene ampule, tako da
dolazi do prskanja ampule i otvaranja sprinklera.
Sprinkleri se montiraju vertikalno, u stojecem ili viseem polozaju. Kod suvih sistema najee
stoje vertikalno okrenuti na gore, a kod mokrih na dole.
Velicine sprinklera su odredene protokom u tri dimenzije, 3/8, 1/2 i 3/4.




29
STABILNE INSTALACIJE ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA:
Projektovanje i izvoenje instalacije

Propisi koji su osnov za projektovanje i izvoenje instalacija su:
Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije za detekciju eksplozivnih gasova i para,
SRPS EN 60079 Eksplozivne atmosfere
SRPS EN 60079-14 Eksplozivne atmosfere - Deo 14: Projektovanje, izbor i postavljanje elektrinih instalacija
SRPS EN 60079-29 Eksplozivne atmosfere - Deo 17: Pregled i odravanje elektrinih instalacija
SRPS EN 60079-29 Eksplozivne atmosfere - Deo 29: Detektori gasa Izbor instalacija, upotreba i
odravanje detektora zapaljivih gasova i kiseonika
Osnov za projektovanje stabilnih instalacija je odreivanje zona opasnosti jer se kroz ovaj eleborat
definie ugroeni prostor u kome treba detektovati gasove i pare.
Osim elaborata koji ukazuje na ugroene, prema domaoj regulativi obavezno je ugraivanje ovih
instalacija u gasnim kotlarnicama koje se izgrauju ispod nivoa terena i u kotlarnicama koje se
nalaze u objektima u kojima se stalno ili povremeno okuplja vei broj ljudi kao to su pozorita ,
bioskopi, bolnice i deji ili staraki domovi,... Osim ovoga obavezno je ugraivanje ovi
detekcionih sistema u kompresorskim stanicama na magistralnim i meunarodnim gasovodima.
Stabilna instalacija mora biti tako projektovana i izvedena da pravilnim brojem, rasporedom i
izborom mesta postavljanja detektorskih sondi omoguava pouzdano signaliziranje pojave opasnih
koncentracija eksplozivnih gasova i para u kontrolisanom prostoru, uz maksimalno mogue
obezbeenje od lanih alarma i u skladu sa zahtevanim nivoom zatite.
Stabilna instalacija mora obuhvatiti sve prostorije jednog objekta u kojima postoji prekinuti razvod
gasa (ventili, nastavci itd.) i oprema koja koristi eksplozivne gasove u normalnom procesu rada,
kao i sve kanale i otvore koji ovu prostoriju povezuju sa ostalim prostorijama (ventilacioni kanali, kablovski kanali itd.).
Stabilna instalacija mora stalno i automatski da nadzire i signalizira izostanak primarnog izvora
napajanja, smetnje na primarnim vodovima i smetnje na senzorima u detektorskim sondama (kratak spoj i prekid).
Projektovanje i izvoenje stabilne instalacije mora biti u skladu sa propisom za izvoenje
elektrine instalacije u prostorima ugroenim od eksplozivnih smea gasova i para.
Izbor tipa detektorske sonde, difuzione ili protone (usisne), vri se zavisno od stanja sredine, vrste
gasa (prema grupi gasova i temperaturnom razredu), izloenosti atmosferskim uticajima i prisustva
homogenih ugljovodonika ili organsko-metalnih jedinjenja.
Stabilna instalacija ima jedan, dva ili vie pragova alarma, ustanovljenih prema rastuoj
koncentraciji eksplozivne smee gasova, tako da prvi prag odgovara najnioj koncentraciji itd. Pri
tom se svakom pragu mogu pridodati odreene funkcije centralnog ureaja. Pri pojavi alarma
prvog praga moe se izvriti selektivno uzbunjivanje odreenih lica, kao i neka upravljaka
funkcija (ukljuivanje ventilacija), dok se pri pojavi alarma drugog praga ukljuuje opte
uzbunjivanje i iskljuuje glavni dovod gasa, glavno napajanje elektrinom energijom itd.
Stabilna instalacija projektuje se i izvodi za zatitu od pojave eksplozivnih koncentracija jednog
odreenog ili vie odreenih gasova i/ili para. Na posebnoj ploici na centralnom ureaju oznaava
se za koji je gas, odnosno gasove instalacija podeena. Na osnovu prirode samog gasa odreuju se i pozicije sondi.
Projektni zadatak obrazuje se na osnovu ocene ugroenosti objekta, a obuhvata i poznavanje
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 14 / 18

elemenata zatite i traeni nivo zatite.
Najbitniji elementi koji se moraju poznavati prilikom projektovanja stabilne instalacije su:
- veliina kontrolisanog prostora i njegov oblik;
- vrednost objekta i opreme kontrolisanog prostora;
- raspored tehnoloke opreme koja moe biti uzronik isticanja eksplozivnog gasa ili stvaranja eksplozivnih para;
- vrsta gasa;
- prirodna i prinudna ventilacija (da li postoji i kakva je);
- izloenost kontrolisanog prostora atmosferskim uticajima (visokoj toploti);
- agresivnost sredine usled hemijskih i drugih uticaja.
Osim gore spomnutih zahteva i propisa izvoenje ove instalacije mora biti u skladu sa propisima za
el. instalacije niskog napona.




30
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA UGLJEN-DIOKSIDOM:
Projektovanje i izvoenje instalacije

Stabilni CO2 sistemi se projektuju, montiraju i odrzavaju prema tehnickim propisima za CO2 sisteme. Pored toga potrebno
je drzati se preporuka proizvodaca protivpozarne tehnike.
Propisi koji se primenjuju:
1. SRPS EN 15004-1 Instalacije za gaenje poara Sistemi za gaenje gasom Deo 1-
Projektovanje, ugradnja i odravanje
2. SRPS EN 12094- (deo 7 i 16) - Instalacije za gaenje poara - Komponente sistema za gaenje
3. Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne ureaje za gaenje poara ugljendioksidom.
4. CEA 4007 projektovanje i izrada sistema
Prema redosledu definisanja tehnickih karakteristika stabilnog CO2 sistema potrebno je odrediti:
- koje objekte treba zastititi stabilnim CO2 sistemom. Kriterijumi su: pozarni rizik, mogucnost prosirenja - prenosenja
pozara na susedne objekte, vrednost objekta, potrebne kolicine CO2 gasa ili drugog sredstva mogucnosti gasenja i potrebu
gasenja pozara u njegovom pocetku
- izvriti osnovni proracun potrebne kolicine CO2 gasa-odnosno kapacitet sistema; ovo se vri na osnovu zapreminskih
koncentracija iz standarda za razliite tipove poara (smanjenje koncentracije kiseonika u vazduhu ispod 15%)
- na osnovu kapaciteta sistema odrediti skladistenje boce - bateriju ili rezervoar - cisternu.
- odrediti tip detekcije poara (mehaniki sistem ili elektrini se rezliitim vrstama detektora)
- odrediti broj i raspored detektorskih elemenata u skladu sa standardima, kao i ostale neophodne elemente za runo
aktiviranje, blokiranje i signalizaciju)
- predvideti mere bezbednosti
- predvideti odgovarajuu elektrinu instalaciju
- predvideti odgovrajue elemente za aktiviranje i cevnu mreu sa odgovrajuim brojem mlaznica na osnovu zahteva za
maksimalnim vremenom pranjenja (30 do 120 sec) i minimalnim pritiscima na mlaznicama (10-14 bara)
- pribaviti na projekat sve potrebne saglasnosti (MUP itd.)
- sistem izvoditi u skladu sa projektom, standardima i sa opremom koja poseduje odgovarajue sertifikate; radove treba
da izvode ovlaena pravna i fizika lica
- pre primopredaje izvriti potrebne funkcionalne probe i ispitivanja od strane ovlaenog pravnog lica i o tome sainiti
zapisnike
- izvriti primopredaju uz izradu dokumenata o primopredaji i obuku korisnika sistema




31
STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA:
Periodina ispitivanja stabilne instalacije

Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vri:
- pre putanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema
- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodine provere
Funkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane ovlaenog pravnog lica
(od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava
zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji
obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godinje od strane
ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine
provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz.
Zaposleni koji obavljaju provere moraju imati poloen struni ispit.
Trenutno vaei PTN za stabilne instalacije za dojavu poara poznaje redovne provere koje obavlja
odgovorno lice korisnika i periodine godinje preglede.
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 15 / 18

Prilikom redovne provere se ispituju:
- najmanje jedan element po primarnom vodu
- svi elementi za uzbunjivanje
- svi predajnici i prijemnici signalizacije
- svi ureaji za automatsko gaenje
- sklopni ureaji za iskljuivanje ventilacije, pogona i sl.
- ureaji za napajanje energijom (vizuelni pregled prikljucaka i nivoa elektrolita)
Pri godinjem periodinom pregledu mora se izvriti:
- provera kontrolne knjige o izvrenom prethodnom pregledu, i popisa radova koji su posle toga izvedeni na instalaciji;
- pregled i ispitivanje spojnice na akumulatoru, nivoa i gustoe elektrolita u svakoj eliji, kao i
merenje kapaciteta akumulatora;
- provera rada indikatora i upravljakih elemenata na dojavnoj centrali, kao i sva iskljuenja i
upravljanja tehnolokom opremom;
- ispitivanje rada elemenata za uzbunjivanje, predajnika i prijemnika daljinske signalizacije o poaru i o neispravnosti;
- ispitivanje indikatora smetnji - simulirajui kvarove na primarnim vodovima i ureajima za napajanje energijom;
- provera rada svakog pojedinog javljaa poara prema uputstvu proizvoaa;
- pregled kablova, vodova, razvodnih ormara, stezaljki i razvodnih kutija (da su neoteeni i adekvatno zatieni i
oznaeni).
Osim gore navedenog korisnik stabilne instalacije duan je da osigura pregled instalacije:
- nakon pojave poara;
- nakon pojave znakova poremeaja pogonske spremnosti;
- pri nepravilnom funkcionisanju;
- pri promeni tehnologije;
- pri promeni namene prostora koji utiu na primenu tehnikih mera nadzora
Standard CEN TS 54-14 poznaje kvartalne i godinje provere iji sadraj u principu odgovara
redovnim i periodinim pregledima iz naeg PTN, respektivno.
S obzirom na neusklaenost svih ovih propisa u praksi se u naoj zemlji provere rade dve puta
godinje a njihov sadraj odgovara periodinom pregledu iz naeg PTN odnosno godinjem pregledu iz standarda.




32
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA INERTNIM GASOVIMA I DRUGIM GASOVIMA:
Periodina ispitivanja stabilne instalacije

U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godinje od strane
ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine
kontrole. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz.
Zaposleni koji obavljaju provere moraju imati poloen struni ispit.
Prema standardu sadraj periodinih provera je:
Nedeljno
- proverava se integritet tienog prostora
- vizuelna kontrola cevovda
- kontrola svih indikatora stanja sistema (manometri, vage i sl.)
Meseno
- provera da li su sva lica koja rukuju sa sistemom prola procduru obuke
estomeseno
- Za gasove pod pritiskom u tenom stanju proverava se koliina koja ne sme vie od 5% da ostupa
od predviene i pritiska koji ne sme vie od 10% da odstupa od predviene
- Za inertne gasove proverava se pritisak koji ne sme vie od 5% da odstupa od predvienog
Godinje
- Vri se funkcionalna proba sistema na slian nain kao i kod funkcionalnog ispitivanja.
- Proverava se stanje svih creva.
- Proverava se stanje tienog prostora u smislu zaptivenosti, odnosno proverava se da li je
eventulano bilo nekih graevinskih izmena koje mogu negativno da utiu na gaenje.
Spremnici pod pritiskom se kontroliu ispitiju u skladu sa regulativom za sudove pod pritiskom.




33
INSTALACIJE, SISTEMI I UREAJI ZA ODVOENJE DIMA I TOPLOTE:
Zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja, idr.

Kao u taki 3.


B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 16 / 18



34
STABILNE INSTALACIJE ZA DOJAVU POARA:
Projektovanje i izvoenje instalacije

Sistemi automatske dojava poara spadaju u red posebnih sistema u smislu zakona o ZOP. U skladu sa ovim zakonom sve
posebne sisteme mogu da projektuju samo ovlaena pravna lica (ovlaenje izdaje MUP). Prema zakonu za ove projekte
potrebno je pribaviti saglasnost MUP-a. Na isti nain je regulisano i izvoenje ovih sistema.
Prilikom projektovanja kljuni stavke su sledee:
- procena potrebe za jednim ovakvim sistemom, na osnovu GP ZOP-a i poarnog rizika, odnosno na
osnovu zakona ili nekog od Pravilnika (javni objekti, garae, muzeji, arhivi itd...)
- odabir tipa sistema, adresibilni ili konvencionalni, na osnovu veliine objekta
- dispozicija opreme
- proraun kablovske instalacije i baterijskog napajanja
- alarmni plan
Dispozicija opreme i prorauni, kao ostali tehniki delovi projekta se izrauju u skladu sa:
PTN za stabilne instalacije za dojavu poara
SRPS CEN/TS 54-14 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi - Deo 14: Smernice za
planiranje, projektovanje, ugradnju, tehniki prijem i odavanje.
Nakon pribavljene saglasnosti pristupa se izvoenju koje se sprovodi prema projektu kao i prema PTN
za elektrine instalacije niskog napona.
Sva oprema treba da ima sertifikate da je u skladu sa odgovrajuim standardima u ovom sluaju SRPS
EN 54 Sistemi za detekciju poara i poarni alarmni sistemi, koji definie zahteve i naine ispitivanja za ovu opremu.
Posle funkcionalnog ispitivanja sistema sprovodi se tehniki prijem. MUP izdaje saglasnost na
sprovedene mere zatite od poara predviene projektnom dokumentacijom




35
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA PRAHOM:
Pravna lica za odravanje i ispitivanje stabilne instalacije

Pravna lica koja odravaju i ispituju stabilnu instalaciju moraju da za ove poslove poseduju ovlaenje ministarstva.
Zaposleni u ovlaenom pravnom licu moraju da imaju poloen struni ispit. Potreban minimalni broj lica odreene strune
spreme sa poloenim strunim ispitom kao I potrebne tahnike kapacitete u smislu opreme, alata i prostora propisuje
takoer ministarstvo.
Program polaganja strunog ispita takoer propisuje ministarstvo. Ispit se sastoji od opteg I posebnog dela.




36
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA INERTNIM GASOVIMA I DRUGIM GASOVIMA:
Periodina ispitivanja stabilne instalacije

Kao u taki 32.




37
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA PIROTEHNIKI GENERISANIM AEROSOLOM:
Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije

Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vri:
- pre putanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema
- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodine provere
Funkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane ovlaenog pravnog lica
(od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava
zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji
obavljaju ispitivanja moraju imati poloen struni ispit.
U skladu sa SRPS TP 065899600:
Ispitivanje sistema se vri simuliranjem poara i proverom funkcionisanja svih elemenata osim samog generatora.
Pouzdanost automatskog sistema mora da se testira 30 dana pre prikljuivanja generator na dojavni deo, tako sto se ukljui
dojavni deo i pusti u rad.
U skladu sa SRPS TP 065899600:
Ispitvanje sistema se vri simuliranjem poara i proverom funkcionisanja svih elemenata osim samog generatora.
Pouzdanost automatskog sistema mora da se testira 30 dana pre prikljuivanja generator na dojavni deo, tako sto se ukljui
dojavni deo i pusti u rad.
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 17 / 18

U skladu sa CEN TR 15276-2 ispitivanje obuhvata sledee zahteve:
- provere da li tieni prostor ukljuujui i vetilacioni sistem i nadpritisne klapne odgovraju onom iz projekta
- broj, poloaj, nain postavljanja, tip i orjentacija generatora treba da odgovraju projektnom reenju
- generatori mora da su postavljeni tako da ne ugroze prisutna lica tokom aktiviranja
- ispucavanje se ne preporuuje
'- u sluaju zapreminske zatite proverava se integritet prostora
'- ispitvanje sistema se vri simuliranjem poara i proverom funkcionisanja svih elemenata osim samog generatora, kao
i kod ostalih sistema za automatsko gaenje
U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godinje od strane
ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine
kontrole. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz.
Zaposleni koji obavljaju provere moraju imati poloen struni ispit.
U skladu sa SRPS TP 065899600: funkcionalna proba (periodina provera) vri se tromeseno.
U skladu sa CEN TR 15276-2:
- estomeseno se proverava stanje generatora, privrenost genratora, stanje u odnosu na koroziju i
starost gneratora u odnosu na predvieni ivotni vek
- godinje se proverava stanje prostora koji se titi u odnosu na ona sagledan projektnom
dokumentacijom (dimenzije, integritet, ventilacija, nadpritisne klapne, raspored opreme i nametaja...)




38
STABILNE INSTALACIJE ZA GAENJE POARA VODOM TIPA SPRINKLER:
Zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i sastavnih delova instalacije u poaru - nezavisni izvor napajanja, idr.

Tehnickim propisima za sprinkler sisteme precizno se odreduje snabdevanje vodom, energijom I komprimovanim vazdu-
hom. Ono se sastoji u zahtevima za brojem izvora snabdevanja, njihovom velicinom i rezervama. Od snabdevanja se zahteva
pouzdanost-sigurnost, a stepen pouzdanosti se odrereuje prema pozarnoj opasnosti objekta i velicini sprinkler sistema.
Sprinler sistem je sistem koji treba da funkcionie u sluaju poara. To znai da napajanje energijom, i vodom ne sme biti
prekinuto u sluaju poara. Prema tome sprinkler stanica se elektrinom energijom mora napajti iz najmanje dva nezavisna
izvora. Jedan od njih je gradska mrea, a drugi najeee dizel agregat. Prostorija sprinkler stanice i dizele agregata treba da
bude poseban poarni sektor. Napajanje sprinkler stanice ne sme da bude iskljueno akcijom vatrogasaca, kada oni
iskljuuju ostale potroae.
Napajanje vodom se ovisno o kategorizaciji objekta vrsi iz vise izvora pa se tako koriste:
- rezervoari pod pritiskom
- gravitacioni rezervoari
- meurezervoari
- gradska mrea
- prirodni izvori
- bazeni otovreni i podzemni




39
STABILNE INSTALACIJE ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA:
Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije

Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vri:
- pre putanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema
- periodino tokom procesa eksploatacije kroz periodine provere
Funkcionalno ispitivanje sistema se vri po zavrenoj montai a pre putanja sistema u od strane
ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim propisima i uputstvima
proizvoaa. O obavljanom ispitivanju se sainjava zapisnik koji potpisuju izvoa i predstavnik
investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja
moraju imati poloen struni ispit.
U skladu sa Zakonom o zatiti od poara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva
puta godinje od strane ovlaenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehnikim
propisima i uputstvima proizvoaa kroz periodine provere. O obavljenim proverama se vodi
evidencija u koju se unose podaci o izvrenoj proveri i izdaje struni nalaz. Zaposleni koji
obavljaju provere moraju imati poloen struni ispit.
Prilikom periodine provere treba obavezno ispitati sledee:
reagovanje svake detektorske sonde, elemente za uzbunjivanje, prenos informacija na mesto
sa stalnim deurstvom, funkcije upravljanja koje obavlja centralni ureaj, (ukljuenje ventilatora,
iskljuenje energetskog napajanja), akumulatorske baterije.
Detaljnije elemente periodine provere, kao i nain provere odreuje proizvoa opreme u tehnikom uputstvu.
Sve mere preduzete za redovno odravanje stabilne instalacije u toku radnog veka jedne instalacije
B3 - STABILNI SISTEMI ZATITE OD POARA 18 / 18

moraju se upisati u kontrolnu knjigu.
U skladu sa Pravilnikom provera funkcionisanja instalacije obavlja se u periodu do dve godine, a
vanredna funkcionalna ispitivanja u sluaju da izvrene periodine ili vanredne provere pokau
znakove poremeaja pogonske spremnosti ili nepravilnog funkcionisanja, kao i pri promeni
tehnologije, odnosno promeni kontrolisanog prostora.
Zakon nalae kontrolne preglede u periodima od 6 meseci.
Remont (obnavljanje) stabilne instalacije obavlja se neodlono ve pri prvoj pojavi odstupanja u
radu i pri neispravnosti kao posledici starenja.
Zbog nepaljivog rukovanja gasnom instalacijom ili materijama ija su isparenja eksplozivna,
pojava alarma ne moe se smatrati lanom uzbunom. Ovako nastale eksplozivne koncentracije
gasova isto su toliko opasne kao i one koje nastaju zbog kvara na instalacijama ili nekog drugog uzroka.
Potrebna svojstva stabilne instalacije obezbe uju se projektovanjem, izradom odgovarajue
opreme i njenom odgovarajuom upotrebom.
Za ovu opremu obavezan je period probnog rada kod proizvoaa u trajanju od najmanje sedam
dana radi stabilizacije senzorskih elemenata i prevazilaenja perioda poetnih otkaza.
Svaka nova ili rekonstruisana stabilna instalacija mora biti posle montae podvrgnuta kompletnom
funkcionalnom ispitivanju i podeavanju od strane izvoaa radova.
Prilikom izvoenja funkcionalne kontrole na centralnom ureaju mora se kontrolisati rad:
indikatora alarma (svih postoje ih pragova i memorija); indikatora kvarova; rezervnog napajanja.
Po izvrenom funkcionalnom ispitivanju sainjava se poseban zapisnik o izvrenom ispitivanju
koji postaje sastavni deo dokumentacije.
Tehniko uputstvo za stabilne instalacije mora sadravati sledee podatke:
- opis ureaja;
- funkcionisanje ureaja;
- rukovanje ureajem;
- nain odravanja;
- tabelu kvarova;
- karton tehnikog pregleda.
Kontrolna knjiga za stabilne instalacije za eksplozivne gasove i pare sadri:
- datum izvrenog pregleda;
- naziv preduzea, odnosno drugog pravnog lica koje je obavilo radove;
- overu strunog lica koje je obavilo radove;
- overu korisnika stabilne instalacije da su radovi izvreni;
- podatke o izvrenim pregledima;
- podatke o ispitivanju smetnji;
- podatke o popravkama.



40
STABILNE INSTALACIJE ZA DETEKCIJU EKSPLOZIVNIH GASOVA I PARA:
Ispitivanje ispravnosti i funkcionalnosti stabilne instalacije

Kao u taki 39.