You are on page 1of 1

“Lepa dusa”

Siler se nalazi na medji Kanta i Romantizma. On unapredjuje Kantovo shvatanje estetike i prvi
dolazi do uvida da se umetnost moze koristiti kao sredstvo za obrazovanje ljudi, i kao sredstvo
ujedinjenja kartezijanskog dualizma – rasepa duse i prirode.
!inkelman je smatrao da postoje trenuti kada priroda i ovek zive harmonino u lepoti. " lepoti
prirode se javlja trenutak #radosti i igre# koji omoguuje ljudima da zive i kao ziva tvorevina i kao
najsavrsenija mani$estaija prirode. Kant je smatrao da je nemogue realizovati takav ideal, dok je
%ntika &rka savrsen protivprimer. Siler je uzeo primer &rke kao kontrast rasepkanosti i
alienaije – zastranjenja modernog oveka. Siler je medju prvima koji govori o ovoj alienaiji. On
smatra da se resenje tog problema nalazi u umetnosti. 'ok je !inkelman trazio ideal #estetskog
drustva# u davnoj proslosti, za Silera je taj ideal lezao u budunosti, ideal kome tezi nase moderno
drustvo.
(ilj Silerovog estetskog obrazovanja je konkretizovanje Kantovog ideala u estetskoj drzavi u kojoj
e pojedinani lanovi biti u skladnom odnosu sa drustvenom elinom. " toj drzavi umetnik)$iloso$
e imati ulogu estetskog vaspitaa koji vodi ljude ka tom idealnom drustvu. *ime Siler antiipira
pokret avan)garde u +,. veku.
" Estetskim Pismima Siler trans$ormise Kantovo uenje u niz antropoloskih uvida. *ako lepotu
zamislja kao #nasu drugu stvarateljku#, koja nam nudi mogunost #da postanemo ljudska bia#.
Stoga, kroz umetnost se ljudsko bie u potpunosti razvija. Siler tu preuzima Kantovu sugestiju da se
u estetskom ujedinjuje priroda i sloboda -ist i praktian um..
" +,. pismu vidimo kako estetika posreduje izmedju ula i misli, nuznosti i slobode. " estetskom
stanju mi #zaista postupamo slobodno, u najvisem smislu slobodni svih stega, ali nikako ne
slobodni od zakona#. *ime sto postavlja estetiku kao posrednika ula i misli, on prvi uvidja da se
#estetsko jedinstvo# ne javlja samo u umetnosti, ve i u misli.
/ajbitniji pojam kod Silera je pojam #Spieltrieb# -/agon za igru.. *im pojmom on sjedinjuje
Kantovu ideju #slobodne igre moi reprezentaije# i 0ihteovu ideju nagona. Ljudsko iskustvo se
javlja izmedju #ulnog nagona# -Sinntrieb. koji vezuje oveka za prirodu i #0ormalnog nagona#
-0ormtrieb. koji tezi da unese sklad, harmoniju u iskustvu. "koliko zelimo da izbegnemo
neravnomernost, razdvojenost 1 dualizam, i postignemo jedinstvo, ne smemo potiskivati nijednu
stranu – ni ulnu ni $ormalnu. /agon za igru #sublimira# ulni i $ormalni nagon.
2o Sileru, ovaj nagon za igru se pojavljuje u umetnosti. Samo u igri umetnikog dela se ulni i
$ormalni nagon ujedinjuju, samo u posmatranju lepote ovek postize jedinstvo sa prirodom, i samo
tu nalazi srenu umerenost izmedju moralnog zakona i $izike egzistenije -nuznosti.. Lepota nudi
moralnu slobodu koja je kompatabilna sa ulima. Ona ulnog oveka vodi ka $ormi i mislima, a
duhovnog oveka vraa ulnosti.
Siler smatra da je estetski oseaj nuzan za slobodno drustvo. *reba naglasiti izmedju estetske
slinosti i puke iluzije, privida. Siler sledi Kanta u tumaenju umetnosti kao #Shien# -Slinost ili
privid. za razliku od istine, tako pravi razliku estetskog i ne)estetskog. *akav stav je doveo Kanta
do zakljuka da ne postoji nikakva istinita vrednost u umetnikom delu. Siler smatra da nas
#Slobodna igra# privlai ka umetnosti a ne neko otkrivanje istine. Kasnije e Romantizam da
preokrene ovaj stav tako da umetnost 3oze sluziti kao sredstvo prikazivanja istine. Siler razlikuje
estetsku slinost -igru. od logike slinosti – privida, iluzije ili neistine. " estetskoj slinosti mi
razlikujemo slinost i istinu i volimo slinost zbog njene slinosti.