You are on page 1of 127

Khammai Dhammasami

MEDITACIJA SABRANOSTI U PRAKSI


Naslov izvornika
Khammai Dhammasami
Mindfulness Meditation Made Easy
Oxford Buddha Vihara, 1999.
http://www.oxfordbuddhavihara.org.uk
Srpsko izdanje
Teravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad-Beograd
www.srednjiput.rs
budizam@yahoo.com
Copyright za prevod
Branislav Kovaevi 2014
Khammai Dhammasami
MEDITACIJA SABRANOSTI
U PRAKSI
Prevod
Branislav Kovaevi
Knjiga je tampana uz velikodunu pomo
ovih darodavaca i namenjena je iskljuivo za besplatnu
distribuciju, kao dar Dhamme:
Chupun Gowanit
Umaporn Tantavichien and family
Nonglux Supaibulpipat and family
Arunee - Naiyapong Kongboonma
Oranuch Pakdeekitcharoen and family
Apaporn Piticharoenpun and family
Ekavaj - Srisakul Amornvivat
Pattaree Tanaboriboon and family
Sumalee Nimkittikul
Areerat Tantavichien
Dalad Srisuk and family
Angoon Chindawech and family
Suwaree Sunthasup
Lalana Warawan
Supanna Tammasri
Peansuk Manrakrean
Onpimon Chindawech
Dar Dhamme nadmauje sve druge darove.
Sadraj
1. Uvod u vipassana meditaciju 7
2. Metta meditacija 16
3. Kako se odnositi prema bolu 28
4. Uputstva za hodajuu meditaciju 42
5. Meditacija o Budi 45
6. Gola panja 59
7. Meditacija o impersonalnosti tela 70
8. Intenzivno vebanje sabranosti 78
9. Meditacija o smrti (maranasati) 92
10 Sabranost u svakodnevnom ivotu 107
11. Zato meditativno povlaenje? 117
O autoru 125
7
Deo 1
UVOD U VIPASSANA MEDITACIJU
Cilj meditacije
Ono to sada zapoinjemo jeste nekoliko dana medita cij-
skog povlaenja. Ulaemo poseban napor da se okupimo i
po mognemo jedni drugima da praktikujemo meditaciju. Ovo
vee je uvod. eleo bih da vam kaem neto o tome zato je
potrebno da meditiramo, ta je to koncentracija i ka ko da po-
nemo da je vebamo.
Da bismo svoje telo odrali zdravim, radimo razliite fzi-
ke vebe, to e nae zdravlje uiniti stabilnim, a telo fziki
jaim. Na isti nain, da bismo imali stabilan i jak um, ve-
bamo meditaciju, koja je jedna vrsta mentalne vebe. Mnogi
meditaciju povezuju sa sujeverjem ili nadnaravnim moima.
Meutim, generalno, meditacija u budizmu ima ulogu men-
talnog treninga.
Moda e nam pomoi da bolje razumemo meditaciju ako
um predstavimo kroz metaforu, kao scenu iz prirode. Pre
nego to to uradimo, molim vas ne zaboravite da se um ne
moe uporediti sa bilo ime to vidimo svojim oima. Um je
toliko brz, udesan, komplikovan i tajanstven.
Um je poput vode u jezeru
Pa ipak, radi boljeg razumevanja, moemo uporediti um
sa jezerom u kojem rastu lotosi i ive mnoge vodene ivoti-
nje. Ako imate veliko jezero puno iste vode, imaete vrlo lepo
mesto u prirodi, na koje e ljudi rado dolaziti. Um je slian toj
istoj vodi, a celo jezero je nalik naem fzikom telu. Zamisli-
te ta bi se dogodilo ako bi voda poela da otie. Jezero bi se
Khammai Dhammasami
8
na kraju isuilo. One ivotinje i lotosi bi uginuli. Zelenilo oko
jezera bi nestalo. Ljudi vie ne bi imali koristi od njega. Ovde
je kljuna re oticanje, curenje. Ona sugerie da voda odlazi
bez vaeg znanja. Niste toga svesni, niti potrebe da prekinete
to oticanje.
Slino ovome, tokom dana, bez ikakve namere da razmi-
ljate, misli se jednostavno pojavljuju u vaem umu i troe
mentalnu energiju. Posle 20-30 minuta uronjenosti u nasu-
mine misli se zamorite. I ta onda radite? Okrenete se od njih
i uzdahnete, to je znak vae iscrpljenosti. Nekada ne moete
ni da zaspite zbog ovakvog curenja mentalne energije. Frustri-
ranost na poslu je curenje. Uznemirenost je curenje. Mentalna
energija se troi uzalud. A vi toga niste ni svesni.
Briga kao curenje energije
Ako su u oveku briga ili strah, tada je ta briga jedna vrsta
curenja koje potroi svu njegovu energiju. On tada postaje is-
crpljen. To utie i na njegovo fziko zdravlje. Vrlo je vano
blokirati to curenje mentalne snage, ba kao to je vano za-
titi sve one vodene ivotinje i lotose, kako bi jezero i okolina
ostali isti i prijatni za boravak.
Zamislite da na poslu imate nekog ko se ponaa vrlo aro-
gantno. Moda je to va kolega ili klijent. I pretpostavi mo da
se veoma razbesnite. Bes troi mentalnu energiju. Onog dana
kad osetite bes biete umorniji nego obinim danima. I to ne
nuno zbog koliine posla koju imate, ve zbog besa koji vas
je obuzeo. Sledeeg dana doete na posao i moda se opet raz-
besnite. Pretpostavimo da vam se to dogaa dan za danom.
Nedelju dana kasnije doete kui i vrlo lako se ponovo raz-
besnite. Onda krenete da krivite druge, nekad svoju porodi-
cu, moda zbog nekog sasvim malog problema. Ponete da se
prepirete, gubite oseaj zahvalnosti za ono to vaa porodica
ini za vas. I tako iva bia u jezeru poinju da pate. Oni cve-
tovi lotosa su lanovi vae porodice. Oni ne mogu biti sreni
Meditacija sabranosti u praksi
9
ivei sa ovekom koji se tako lako razbesni. Ako bi neko u
ovoj prostoriji bio tek tuan, ne ni posebno besan, tada niko
ne bi mogao ni da se nasmeje. Curenje mentalne energije ima
taj efekat na okolinu, poev od vae porodice i prijatelja.
Zato je vano znati kako na um radi, zato osetimo bes, za-
to osetimo frustraciju, zato se osetimo nesrenim i, naravno,
zato se osetimo srenim. Dakle, da bismo to saznali, mi me-
ditiramo. Kada uoimo sopstveni bes, frustraciju, razoarenje,
otpor, ogorenje, trebalo bi da pokuamo da ih prihvatimo,
da ih vidimo to jasnije. To e nas onda sigurno voditi i do
njihovog razumevanja.
Prihvatanje prve plemenite istine
Postoje etiri plemenite istine: patnja (dukkha saa), uzrok
patnji (samudaya saa), okonanje patnje (nirodha saa) i
put koji vodi do okonanja patnje (magga saa). Prva, ple-
menita istina o patnji znai da patnja zaista postoji. Briga je
patnja. Bes, odbojnost, frustracija i razoarenje su patnja. Mi
ove stvari obino ne uzimamo kao patnju. Umesto toga, po-
kuavamo da opravdamo svoje emocionalne reakcije kakva je
recimo bes. Pokuavamo da okrivimo druge za svoju uznemi-
renost, umesto da pokuamo da je razumemo i prihvatimo.
Patnja je neodvojivi deo ivota.
Meutim, kada meditiramo, videemo sve ove stvari. Pri-
hva tiemo patnju i potruditi se da je razumemo. Vipas sana
meditacija predstavlja pokuaj da se razume prva plemenita
istina, jedno univerzalno iskustvo. Mi to ne radimo zbog Bude,
niti zbog bilo koga drugog, ve zbog nas samih. Nemogue je
pokloniti drugome rezultat do kojeg dolazimo meditacijom.
Ali nepostojanje tog rezultata u nama je prilino oigledno:
stanja naeg uma u vezi sa okruenjem u kojem se nalazimo
ogledae se ili, pre, bie odreena time da li meditiramo ili ne.
Otuda jeste vano da krenemo da meditiramo.
Khammai Dhammasami
10
Meditacija ili bhavana
A sada da kaemo neto o samoj meditaciji. Naa re me-
ditacija ne sadri bilo kakvu posebnu budistiku ideju. Neki
ljudi misle da meditacija znai sedeti mirno, sklopljenih oi-
ju i misliti na sve one stvari koje su dobre u naem ivotu, a
ignorisati one loe, negovati jedan stav optimizma. Neki drugi
smatraju da je meditacija nekakav dodatni teret, bez ikakve
veze sa naim svakodnevnim ivotom, da je neto samo za
monahe i monahinje, moda za stare ljude koji su u penziji
i imaju dovoljno slobodnog vremena. Naalost, ak i mnogi
koji su roeni kao budisti, na meditaciju gledaju kao na vebu
samo za one koji ele da dostignu nibbnu ovde i sada, moda
kao neka vrsta preice. Ako vas ne zanima nibbna ili to da
postanete arahant, tada vam, po njihovom miljenju, uopte
nije potrebna meditacija. U nekim religijama, meditacija zna-
i razmiljanje o neemu to pripada prolosti, neemu to ste
uinili, bilo da je dobro ili loe.
U naem sluaju, da bismo razumeli meditaciju, moramo
se vratiti na izvornu re na pli jeziku, a to je bhavana, koja
znai negovanje neke mentalne sposobnosti. Verujemo da,
kao ljudska bia, imamo sposobnost da svoj um uinimo sta-
bilnim i skoncentrisanim, da ga upotrebimo za razumevanje,
miljenje, stvaranje neega to je udesno.
Bilo kako bilo, ta sposobnost u nama je tek seme. Moramo
ga negovati kako bi ono i proklijalo. Iako posedujemo spo-
sobnost da budemo sabrani, da budemo skoncentrisani i da
razumemo, slino semenu koje nee postati biljka ako ga ne
zalivate i hranite, um ostaje nerazvijen bez valjane mentalne
vebe. Veba koju za to koristimo naziva se meditacija. Kada
meditiramo, mi istraujemo i nastojimo da otkrijemo na koji
nain na um funkcionie. Samu tehniku vebanja je otkrio
i poduavao Buda, ali mi sami moramo da vidimo rezultat.
Potrebna nam je tehnika da razvijemo svoj um, probudimo
Meditacija sabranosti u praksi
11
mentalnu energiju, slino kao to moramo znati kako da ra-
zvijemo miie svoga tela.
Objekat meditacije
Vebaemo vipassana bhavanu ili meditaciju sabranosti.
Zato u prvo opisati tehniku. Objekat meditacije je vrlo vaan.
Godine 1995, kada sam posetio Taunggyi u an provinciji, u
Burmi, sreo sam jednog od mojih uenika koji je ve mediti-
rao neko vreme. No, on nije najbolje razumeo pojam objekta
meditacije. Oekivao je od mene da mu kaem koji je najbolji
objekat za njega. Odgovorio sam mu da bilo koji objekat koji
se pojavi u sadanjem trenutku jeste dobar objekat meditaci-
je. Ljutnja je objekat meditacije ako ste je svesni. Ljubomora
je objekat meditacije. Napetost je objekat meditacije. Dah je
objekat meditacije. Kao to je i Buda objekat meditacije. Imao
sam utisak da ipak nije sasvim razumeo ta mu govorim.
Ono to sam teorijski, u globalu, govorio jeste da itav svet
jeste objekat meditacije. Kada doete na posao kao lekar, sve
to vidite i doivite, pacijenti, vae kolege, posao, sve je to
objekat meditacije.
est svetova ula
Kako opaamo stvari? Opaamo ih kroz svoje oi, ui, nos,
jezik, telo i um. Iz perspektive meditacije, postoji est svetova;
svet slika, svet zvukova, svet mirisa, svet ukusa, svet dodira i
svet misli. Prvih pet su fziki i poslednji je mentalni. Sve to
opazite kroz ovih est ula jeste objekat meditacije. ta god
da se pojavi u vaem umu je objekat meditacije; ta god da
ugledate je objekat meditacije. U ovom trenutku sedite i telo
dodiruje pod. Taj oseaj dodira je objekat meditacije. ujete
moj glas, to je jo jedan objekat meditacije. Ne postoji bilo ta
to ne moe postati takvim objektom. I mi svet doivljavamo
na samo tih est naina.
Khammai Dhammasami
12
Koncentracija
Na ta emo da se fokusiramo? Imamo samo jedan um, ali
moramo da se nosimo sa est objekata. U ovom tre nut ku me
vidite. I to je objekat ula vida. ujete moj glas objekat ula
sluha. Takoe razmiljate o onome to go vo rim mentalni
objekat. Telo sedi na podu i taj kontakt je jo jedan objekat
sve u svemu etiri razliita objekta. Dakle, na koji od njih et
se fokusirati? To je taka na kojoj u pomo priskae tehnika.
Zamislite da je um straar koji mora da pazi na neto, reci-
mo na kuu, koja ima estoro vrata vrata oka, vrata uha, vra-
ta nosa, vrata jezika, vrata tela i vrata uma. Sami ste u toj kui
i ne oseate se bezbednim. Neko moe ui na prednja vrta,
neko drugi na zadnja. Kako da ih uhvatite? Jedini nain je da
zatvorite petoro vrata, motrite na ona koja su ostala otvorena
i tako uoite onoga ko na njih ulazi. To je ono to nazivamo
koncentracijom. Fokusirate se na jednu taku. Ta sposobnost
da um drite na jednim vratima, a ne i na ostalima, naziva se
koncentracija. Ova re se nekad, na svom najviem stupnju,
objanjava i kao usredsreenost, kad um drite na samo jed-
noj taki.
elite da odete do prodavnice, elite da odete do bibliote-
ke ili da posetite prijatelja, elite da pogledati neki video kod
kue etiri stvari. Koju od njih ete uraditi? Ukoliko nemate
snaan um, neete biti u stanju da uivate u bilo emu. Va um
e ii u prodavnicu dok razgovarate sa prijateljem. I ne uiva-
te do kraja ni u jednom od to dvoje. Kada imate snaan um
i odluite: Sad u da pogledam flm, tada ete biti u stanju
da sednete i gledate ga. I dok gledate taj flm va um ne ide u
prodavnicu, ne pria sa prijateljem, niti odlazi u biblioteku. To
je koncentracija.
Primarni i sekundarni objekat
Meu svim ovim objektima, odabraemo jedan kao pri-
marni objekat ili kao inicijalni objekat i toga emo se drati.
Meditacija sabranosti u praksi
13
Kako se pojavljuju, posmatraemo takoe i druge objekte. Re-
gistrovaemo ih, ali oni su sekundarni objekti. Ako ste i rani-
je meditirali i dobili ste neki objekat meditacije kao primarni
objekat, moete ga zadrati. U ostalim sluajevima, odabra-
emo udah i izdah kao na inicijalni objekat. Kad udahnete,
u sebi ete rei udah i kad izdahnete u sebi kaite izdah;
udah... izdah... udah... izdah. To je va primarni objekat. Me-
utim, taj primarni objekat nije jedini objekat meditacije. Ne
zatvarate sebe sasvim za sve druge objekte. To nije ni mogue.
Kako se pojave u svesti, kakav god da je objekat, uoiete ga,
to znai da ete ga registrovati u umu.
Uputstva za sedei poloaj
Sada u poeti sa instrukcijama. Udobno sedite. Prvo u
rei neto o poloaju tela. Kada sedite, nemojte ukrstiti noge,
sem ako ve niste navikli i nemate bilo kakav problem sa tim.
Bolje je ako samo lee na podu jedna pored druge. Ako su
ukrtene, mogu se pojaviti toplota i bol, a kasnije i napetost i
rastresenost. Ako su jedna pored druge, moete ih i nesvesno
pomerati kako vremenom pritisak raste u njima. Ne bi treba-
lo da ih pomerate odmah ili esto, mada ete pre ili kasnije
doi do take kada to morate da uradite. Na taj nain razvijate
strpljivost i odlunost. Drite kimu pravom i gledajte pravo
ispred sebe.
to se tie ruku, ne stavljajte dlan na dlan, jer e to izazvati
toplotu, znojenje i smetnju. Razmaknite malo ake, tako da
prsti jedne ake lee na prstima druge ili ih ukrstite. Ako vam
je telo pravo, to e biti osnova itavog poloaja. Ako osetite da
ste se povili, pokuajte da ispravite kimu, ali uinite to lagano
i s panjom.
Oi drite zatvorene, ne vrsto, ali ih sklopite. Ako su kapci
vrsto stisnuti, to e navesti um da luta. Neka samo dodiruju
jedan drugog.
Khammai Dhammasami
14
Disanje
Fokusirajte um na nozdrve. Ponite da diete sasvim nor-
malno. Kad udahnete, recite u sebi: Udah. To znai da ime-
nujete objekat. Kad izdahnete, recite u sebi: Izdah. Udah...
izdah... udah... izdah. Ako, dok budete tako disali, um negde
odluta, recimo ode do bolnice i na svom mentalnom ekranu
je ugledate, tada i to registrujte: Slika... slika... slika, tri ili
etiri puta i potom vratite panju na dah. Ponovo ponite:
Udah... izdah. Ako se setite neega to vam se dogodilo, tada
i to bri ljivo registrujte: Misao... misao... misao, tri ili eti-
ri puta i potom vratite panju na svoj primarni objekat, a to
je dah. Ako ujete kucanje sata, fokusirajte se u tom pravcu i
svesrdno registrujte: Zvuk... zvuk, tri ili etiri puta i vratite
se na dah. Ako ga ponovo ujete, moete se vratiti na taj zvuk,
registrovati: Zvuk... zvuk... zvuk.
Bol
Kada osetite bol u nekom delu tela, recimo u kolenu, preba-
cite svu svoju panju na to koleno. Registrujte u umu: Bol...
bol... bol tri ili etiri puta. Onda ga napustite i vratite se na
disanje. Taj bol e se moda smanjiti ili poveati. Ako se bol
poveava, vratite mu se i sa punom panjom uoite: Bol...
bol... bol tri ili etiri puta. Potom, ostavite ga tu gde jeste i
idite nazad na dah.
Ako bol i dalje raste, ponovo mu se posvetite, ostanite sa
njim i posmatrajte ga intenzivno due vreme. Pokuajte da
mirno posmatrate utrnulost to je mogue due i registrujete:
Utrnulost... utrnulost... utrnulost. Zatim je napustite i usme-
rite panju na dah. Ako bol jaa, vratite mu se, ostanite kraj
njega i paljivo ga posmatrajte due vreme. Ako vas bol uini
nestrpljivim, registrujte: Nestrpljivost... nestrpljivost... nestr-
pljivost ili Nemir... nemir... nemir i vratite se na dah.
Ako vam je hladno, uoite: Hladnoa... hladnoa... hlad-
Meditacija sabranosti u praksi
15
noa. Ako osetite bol ili utrnulost, ne menjajte poloaj istog
momenta. Pokuajte da ostanete sa tim oseajem to je god
due mogue i registrujete: Utrnulost... utrnulost... utrnu-
lost, da biste se potom ponovo okrenuli disanju. Ako taj oseaj
postane jai, vratite mu se i osvestite: Utrnulost... utrnulost...
utrnulost jo jednom. Ako potom ponete da razmiljate ta
ste radili danas ili ta ete raditi sutra, jednostavno i to uoite:
Misao... misao... misao, da biste je potom napustili i vratili
se dahu.
16
Deo 2
METTA MEDITACIJA
Podravajua meditacija
Postoje etiri vrste meditacije koje su nam potrebne kako
bismo podrali vipassana meditaciju. To su metta me di ta ci ja,
meditacija o kvalitetima Bude, meditacija o bez li no sti te la i
me di ta cija o smrti. Te etiri, ako se vebaju re dov no i is prav-
no, pomau razvoj vipassana prakse. I obr nuto, vi pas sa na me-
di tacija pomae nam da dostignemo du bo ko razu me va nje te
etiri meditativne prakse. Dakle, one se uzajamno pot vr uju i
pomau, te se otuda ove etiri vebe nazivaju podra va ju im
meditacijama.
One u velikoj meri pripadaju refeksivnom tipu meditaci-
je. To znai da umesto pokuaja da posmatramo senzacije i
misli iz trenutka u trenutak, kao to to radimo u vipassani,
ove meditacije pomau umu da se fokusira. Kada ih jednom
do kraja razvijemo, obino utiu i na na nain razmiljanja.
Tri od njih metta, meditacija o bezlinosti tela i meditacija
o smrti direktno nam pomau da razvijemo ispravnu misao
kao elemenat plemenitog osmostrukog puta, jer njihova osno-
va su dobronamernost, nenasilje i nevezivanje.
Metta meditacija
Pre praktikovanja mette, voleo bih da prodiskutujemo ta
je to metta. Vebanje metta meditacije (meditacije prijateljske
ljubavi) nije neto novo za budiste u Burmi, Tajlandu i na ri
Lanki. Zapravo, na mnogim mestima, ljudi e pod meditaci-
jom podrazumevati upravo metta meditaciju.
Metta meditacija nam dolazi kao paket, jer se sastoji od etiri
komponente: metta, karuna (saoseanje), mudita (radost zbog
Meditacija sabranosti u praksi
17
sree drugih) i upekkha (uravnoteen um). Na burmanskom ili
tajlandskom, upekkha znai biti in di fe ren tan prema nekome ili
neemu. Otuda se re upekkha esto pogreno tumai, iako je
ona deo mette. U stvari, upekkha nije stav ignorisanja ili indi-
ferentnosti prema neemu, ve pre spokojan, uravnoteen um,
koji se ne koleba, niti je pod uticajem patnje koju posmatra ka-
runa, niti sree koju posmatra mudita. On uvek zadrava duh
mette, koja je i sama temelj njegovog postojanja. Zato, kada
kaemo metta, tu su sadrana i ostala tri elementa. Meutim, u
praksi, svi etvoro ne mogu se praktikovati u isto vreme. Treba
da ponemo sa mettom. To da li emo prei na ostala tri ele-
menta ili neemo zavisi od toga kako napredujemo sa metta
meditacijom. Ne moemo krenuti od karune, mudite ili upekk-
he, poto svaki od tih elemenata u stvari predstavlja specijali-
zovanu primenu mette. Tako praksa uvek poinje mettom, koja
se vremenom razvija u kvalitet srca kakav je recimo karuna i
ona je klju daljeg razvijanja tih kvaliteta.
ta je metta?
elja da vidite mir i uspeh u svom ivotu jeste metta. e-
lja da budete poteeni povreivanja jeste metta. Takvu do-
bru nameru treba razvijati i proirivati i na lanove porodice i
prijatelje. Kako se ona razvija, treba je postepeno iriti na sva
bia na ovome svetu, ukljuujui i svoje neprijatelje. elja da
ih vidite kako i njima ide dobro i sreni su jeste duh mette.
elite da vidite sebe kako napredujete socijalno, ekonom-
ski i duhovno. To je metta. Kada sebi elimo dobro zdravlje i
prosperitet, razvijamo i svesnost te dobronamernosti prema
samima sebi promoviemo ljubav prema sebi i izbegavamo
opasnost povreivanja i neprijateljstva.
Ne poinjite odmah sa celim svetom
Metta jeste dobronamernost kroz koju elite da vidite sop-
stve no bla go stanje i dobrobit. U ovome svetu, svako i vo bie
Khammai Dhammasami
18
voli sebe i trebalo bi da bude svesno tog oseaja. Potom bi tre-
balo da ga proiri na one koji su mu najblii: roditelje, lano-
ve porodice, sinove, keri, brau, sestre i ui te lje. To je nain
da ponemo da irimo i produbljujemo met tu. Ima onih koji
kau ovako: Neka sva bia na istoku bu du mirna i srena.
Neki praktikuju mettu samo sa celim sve tom kao objektom
meditacije, previajui ljude koji su im najblii i najdrai. Bu-
dui da nisu u stanju da do kraja razviju mettu prema samima
sebi i svojim prijateljima, kako mogu oekivati da je proire
na ceo svet? Tu nema logike. Sve to se lako moe ispostaviti
kao jalov posao, a nekada tek samo kao predstava za okolinu.
Univerzalna dimenzija mette
Kako je metta po svojoj prirodi univerzalna, kao to je ve
reeno, nuno je da imamo blagonaklon oseaj ne samo prema
sebi, ve isto tako za druge ljude. U suprotnom, metta moe
izgubiti svoju istinsku prirodu i savladae je njeni nevidljivi
neprijatelji: vezivanje i sebinost. Tada vie nema rei o metti.
Metta po svom karakteru tei postepenom slabljenju gra-
nice izmeu nas i nae porodice, prijatelja i stranaca, izmeu
nas i naeg neprijatelja. Predubeenja, pri strasnost i strah jesu
manifestacije oponenata mette. Oni stvaraju mentalnu bari-
jeru izmeu onih koje volimo i onih koje ne volimo. Metta
nastoji da umanji i eliminie tak ve pred rasude i razlikovanja.
Metta daje univerzalnu dimenziju nainu na koji mislimo i
delamo. Sa mettom dolaze vrline kao to su privrenost i po-
tenje. Onaj ko je dovoljno razvio mettu jeste izuzetno pro-
mi ljen, brian i blag. On je strpljiv i spreman da saslua tue
miljenje.
1
Metta nastoji da transformie karakter osobe, nu-
dei joj mir i pogled na ivot koji odie samopuzdanjem.
Postoje ljudi koji ne oseaju naklonost ak ni prema sami-
ma sebi. Oni ne nastoje da sebe popravljaju, a mogu sebe ak
1
Suvao je jedan od kvaliteta pomenutih u Metta sutti
.
Meditacija sabranosti u praksi
19
i da povrede ili dovedu u opasnost. Zato, oni koji ele da na
pravi nain preurede svoj ivot i izbegnu nesreu, trebalo bi
da praktikuju svesnost mette barem prema sebi. Posle toga,
neophodna im je samo dobra poduka da je proire i prema
drugima.
Nevidljivi i vidljivi neprijatelji mette
Praktikovanje mette moe vrlo lako krenuti stranputicom,
naroito u odsustvu sabranosti. Dobronamernost kao sutina
mette moe se promeniti u vezanost i poudu, a to dvoje de-
luju kao magnet. Oni su nevidljive prepreke ka metti i vrlo je
teko boriti se sa njima.
Zlovolja i bes su suprotnost dobronamernosti i prijateljskoj
ljubavi. Imaju razornu snagu kako u nama, tako i izvan nas. To
su dobro poznati i lako vidljivi neprijatelji mette. Sve prepreke
ka metti, vidljive i nevidljive, jesu one direktne emocionalne
reakcije koje dolaze iz nas i zahtevaju sabranost i koncentraci-
ju kako bismo ih detektovali i stavili pod kontrolu.
U stvari, metta meditacija nije u stanju da napreduje ako
nema sabranosti. Buda je jasno ukazao da je treba uvrstiti
kako bismo odrali mettu. Neophodna nam je svesnost (sati),
ali zapravo i svih sedam elemenata probuenja (bohanga)
da bismo razvili mettu.
Buda je takoe savetovao svakoga da pomae svom roaku
ili prijatelju i, ako mu je zaista stalo do njega, da veba medita-
ciju sabranosti (satipatthana). Praktikovanje mette i sabrano-
sti se esto poduava zajedno.
Ne puko recitovanje rei
Metta meditacija nije puko recitovanje Metta sutte, Govora
o prijateljskoj ljubavi. Radi se o stvaranju i razvijanju svesnosti
injenice da volimo sebe. Ne elimo sebi bilo kak vo zlo. Uz
to, radi se o proirivanju ovakvih dobrih misli i na druge. Isto
tako, re je o evoluciji kvaliteta srca koje smo ve ranije po-
Khammai Dhammasami
20
minjali. Da bismo to postigli, neophodan je ispravan napor.
Pa ipak, bez sabranosti, verovatno neemo znati gde i kada da
ulaemo taj napor. Tako opet dolazimo do sabranosti.
Metta meditacija nije ni puko recitovanje delova budisti-
kog kanona. Mnogo je takvih standardnih formula prevede-
nih direktno sa plija ili zasnovanih na nekoj dobro poznatoj
formuli kao to je: Neka ja budem srean.
1
Nije dovoljno
samo memorisati neku formulu ili stih kao da se radi o man-
tri. Stvari ne funkcioniu na taj nain. Neophodna je sabra-
nost i promiljanje o takvim stvarima kao to su srea i patnja,
o osobi koju uzimamo kao objekat meditacije.
Neposredni rezultat mette
Razvijanje mette jeste, u stvari, klju prevladavanja frustra-
cije unutar samoga sebe. Ovo postepeno smirivanje frustracije
prva je korist koju anjemo od redovnog praktikovanja metta
meditacije.
Kako postajemo veseliji i sa vie nade, tada smo i drai dru-
gima. Averzija, iritiranost, nemir i bes e biti uveliko smanjeni
kako praksa napreduje. Arogantan stav kojim nipodatavamo
druge e takoe nestati. S druge strane, u nedostatku one aure
koju oko nas stvara metta, prezir i ba me briga stav mogu
nadvladati dobru nameru. Sva ko dnevni ivot je esto tegoban,
razoaravajui i komplikovan. Ako je naa praksa mette do-
voljno uznapredovala, potraiemo jednostavan i miran ivot
ispunjen zadovoljenou.
Neophodna nam je introspekcija, kako bismo ustanovili
posedujemo li ijedan od tih kvaliteta. A za to je, opet, nuno
da vebamo vipassana meditaciju. Ako kroz nju otkrijemo da
nam nedostaje neki kvalitet, tada treba da primenimo ispra-
1
U monakoj zajednici se najee koristi pli formula kao to je Aham
avero homi, avyapao homi, anigho homi, sukhi attanam pariharami itd.
Potrebno je da znamo znaenje tih rei i koristimo energiju refeksije,
promiljanja dok ih recitujemo
.
Meditacija sabranosti u praksi
21
van napor. Nuno je da promiljamo pojedine rei u okviru
Metta sutte, Govora o prijateljskoj ljubavi, i procenjujemo da
li i sami posedujemo te kvalitete. To je jo jedan nain prakti-
kovanja mette.
Karuna i mudita
Od samog poetka treba da ponemo da usvajamo saose-
anje (karuna) i radost (mudita). U metta meditaciji ne op ho-
dan nam je i objekat meditacije. Prvi objekat nije niko drugi
do mi sami. Drugi objekat jesu ljudi koji su nam bliski. Nije
bitno koga smo odabrali za objekat meditacije, ali svi objekti
se generalno mogu svrstati u dve kategorije: onaj koji pati i
onaj koji je srean. Na primer, odabrao sam majku kao objekat
svoje mette. Ako ona pati od glavobolje, elim joj da se oslo-
bodi patnje, dakle glavobolje. Da bih imao tu dobru nameru,
neophodna je metta (prijateljska ljubav) kao osnova. Kako se
uivljavam u njezinu patnju, tako se raa saoseanje. Zato to
je ona objekat patnje.
Kada je srena, elim da moja metta podri njezinu sreu.
Poto mi je veoma stalo da ona bude srena, u meni se javlja
radost. Isti objekat, moja majka, raa u meni i saoseanje i ra-
dost. To je zbog injenice da poinjem praktikovanjem mette,
koja poseduje dimenziju dovoljno iroku da obuhvati i pod-
stakne i saoseanje i radost. injenica gla vo bo lje je vana da
bi se razvila paljivost. To je injenica koja je prisutna u mom
umu u ovom trenutku.
Kada je zabrinuta, rekao bih: Neka se oslobodi briga i bu-
de srena. Moja elja da se oslobodi brige jeste jedan ob lik
sa o se a nja koji izvire iz mette, dok ova druga, elja da bude
srena, jeste nuno radosna, takoe vrsto ukore nje na u metti.
Dakle, metta poinje da razvija karunu i muditu.
U metta meditaciji, ulogu igraju oba oseanja, i saoseanje
i radost. Kada gledamo kakva je glad u Sudanu i vidimo ljude
i decu kako umiru od gladi, tada posmatramo jedan objekat
Khammai Dhammasami
22
patnje. Ukoliko je metta ve postala deo vas, istog trena se u
vama razvija karuna. Osoba koja praktikuje metta meditaciju
na objekat patnje razvija saoseanje. Drugim reima, metta se
transformie u saoseanje. Kada ujete da je neka grupa ljudi
ugnjetavana, ukoliko je metta ve razvijena, ponete da razvi-
jate i saoseanje. Naravno, bez sabranosti, ova metta moe vo-
diti do besa prema ugnjetavau i moda i reagujete u skladu
sa tim. Ovde moete videti vanost sabranosti, koja e pomoi
da se umiri bes.
Kada ujemo za neiji uspeh recimo u koli, oseamo se
srenim. U tom sluaju, oseaj koji se razvija je mudita, ra-
dostan oseaj. Sreni ste kad vidite da neko postie uspeh. U
ovom svetu, obino je prilino lako osetiti saoseanje, zato to
su objekti patnje takvi da nas lako pokrenu. Vrlo su moni.
Posmatrajte samo kako cela zemlja ostane u oku kada recimo
neka poznata osoba nastrada, recimo u saobraajnoj nesre-
i. Mnogi, koji je do tada moda i nisu naroito voleli, bivaju
obuzeti tugom. Ali je mnogo tee radovati se neijem linom
uspehu. To nas nekako ne dodiruje toliko snano.
Teko je osetiti se radosnim zbog drugih
Komunizam je nastao kao odgovor na ugnjetavanje rad ni-
ke klase. Sa budistikog flozofskog stanovita, ovo ugnjeta-
vanje i siromatvo vodili su do oseanja karune, a ono je opet
sa svoje strane vodilo do formiranja sistema koji je trebalo da
ukine to ugnjetavanje i eksploataciju. Ideja komunizma je oi-
gledno bila izgraena na saoseanju. Meutim, ljudi koji su
sledili komunizam nisu se oseali srenim kad bi videli boga-
te ljude. Oni, a naroito komunistiki lideri, nisu u sebi imali
oseaj radosti. Da su oseali muditu, moda ne bi nacionali-
zovali ili konfskovali fabrike koje su stvorene na poten nain
i tako bi moda izbegli svojevremeni ekonomski i politiki
kolaps cele Istone Evrope. Moda bi se ti lideri i do danas
odrali na vlasti.
Meditacija sabranosti u praksi
23
Otuda, kada razvijamo mettu, trebalo bi sebe da posmatra-
mo i vidimo sadri li ona neophodan kvalitet koji je osnova za
nastanak saoseanja i radosti.
Uloga koju ima sati
Ve smo razmatrali ulogu sabranosti u praktikovanju mette.
Pa ipak, ponovo bih je ovde pomenuo. Kada vidite objekat
patnje, to vas dirne. Kad vidite da nekome ide dobro, to vas
usrei. Postanete radosti zbog mudite. Emocionalno, to dvoje,
saoseanje (karuna) i radost (mudita) jesu suprotnosti. Zato,
kada se susretnemo sa obe ove emocije u razliito vreme, mo-
gue je da nas izbace iz emocionalne ravnotee. Moda nas
privue karuna i postanemo vrlo tuni. Slino ovome, moda
nas ponese mudita i odvede nas do pohlepe (lobha) ili gor-
dosti (mana). Zaista vam je potrebno neto to e uspostaviti
balans izmeu te dve di ja met ralno suprotne emocije. To jeste
sati (sabranost), koja unosi neophodni balans. Zbog toga je
nuno da uz mettu praktikujemo i vipassana meditaciju.
Kada smo stigli do te faze, sabranost pomae da se raz vije
koncentracija (samadhi). Taj korak je kljuan, jer bez snane
koncentracije um lako moe izgubiti balans. Prosto govorei,
upekkha, poslednja komponenta mette, ne moe se negovati
sve dok i koncentracija nije razvijena. Meutim, sama kon-
centracija, bez mette, karune i mudite, ne dovodi do upekk-
he. U uenju Abhidhamme, kao i kod elemenata zadubljenja
(hana), vrlo napredna koncentracija se povezuje sa upekk-
hom i naziva fokusiranou ili ekaggata na pliju. Fokusira-
nost kao jedan od aspekata koncentracije pomae umu da sam
sebe dri u balansu.
Kada postoji sabranost, um se odrava u ravnotei. Tako,
kad sretnemo osobu koja pati, moemo joj pomoi tako to
nas tuga nee ophrvati. U stanju smo da sebe drimo pod
kontrolom. Kada isto tako sretnemo srenu osobu, osetimo se
srenim, ali ne moramo da osetimo pohlepu ili udnju. Ljudi
Khammai Dhammasami
24
esto osete zavist u takvim okolnostima. Ako smo u stanju da
osetimo patnju bez besa i radost bez zavisti, onda je to ono to
se naziva upekkha, spokojstvo. To je neto sasvim razliito od
burmanske ili tajlandske rei upekkha, koja oznaava ignori-
sanje. Stav ignorisanja ne moe biti produkt brine mette. Pli
upekkha je, kao to smo ve objasnili, u vezi sa samadhijem
(koncentracijom) i razvija se paralelno sa njim. Osoba kojoj
nedostaje samadhi, ali koja tvrdi da praktikuje upekkhu, vero-
vatno samo pokuava da ignorie stvari.
Zato nam je potreban balans? Reju, zbog meusobne
suprotstavljenosti dve emocije: karune i mudite. U fazi ue-
nja, sabranost balansira karunu i muditu, te tako pomae da
se razvije upekkha, dok u refeksivnoj fazi, svesnost uzroka i
posledice doprinosi praktikovanju upekkhe.
Da ovo jo malo objasnimo. Faza uenja tie se razvoja i
potom korienja sabranosti/sati da bi se odnegovala upekkha.
Treba rei da je prva stvar koju moramo uiniti radi balansi-
ranja izmeu dve suprotne emocije (tj. karune i mudite) jeste
da koristimo sabranost/sati za stvaranje i odravanje balansa.
Kako putem gole panje postajemo svesni neprijatelja i karu-
ne i mudite i kako se njima bavimo na jedan nekonfiktan na-
in, stvara se izvesna vrsta stabilnosti. U naprednijoj fazi, koju
ovde nazivam refeksivnom, sabranost je ve izgradila izvestan
oblik razumevanja. Najrelevantnije razumevanje ovde jeste
razumevanje dukkhe i njezinih uzroka; ovo se takoe moe
nazvati mudrou. No ja ga predstavljam kao svesnost uzroka
i posledice. Jednostavno, u fazi uenja postajemo emocional-
no stabilni tako to se oslanjamo na neprekidno odravanje
svesnosti, dok u refeksivnoj fazi postajemo emocionalno bez-
bedni zahvaljujui razumevanju ivota kao celine, u kontek-
stu uzroka i posledice. U tom sluaju svesnost biva ojaana
razumevanjem. Zbog ova dva neodvojiva kvaliteta (svesnost
koja ne kritikuje i mudrost), probueno bie poput arahanta u
Meditacija sabranosti u praksi
25
stanju je da oseti na pravi nain bol i radost drugih, a da u isto
vreme bude potpuno svesno patnje i uzroka patnje. Obino,
kada neprobueno bie oseti muditu, ono za razliku od Bude
ne razmilja nuno i o dukkhi. Tako, refeksivna faza svaka-
ko predstavlja jedan poodmakli napredak na putu. Ovim sam
ukratko objasnio ta su to metta, karuna, mudita i upekkha.
Odreeni i neodreeni objekti
Kada odabiramo objekat za metta meditaciju, postoje dve
vrste: odreeni i neodreeni. Odreeni objekat moe biti oda-
brana osoba, odreenog imena i izgleda. Pokuajte da vizu-
alizujete tu osobu kada usmeravate mettu ka njoj i elite joj
dobro zdravlje i sreu.
Bez odreivanja bilo koje konkretne osobe, ako samo kae-
mo: Neka sva bia na istoku ili na itavom svetu budu zdrava
i srena, to je neodreen objekat mette. Takvo irenje mette na
jedan neodreen objekat jedino je mogue i efkasno ako ga
radi osoba koja je ve dostigla i razvila visok stupanj mette sa
odreenim objektom. Inae, ova veba nee imati efekat.
Uputstva za metta meditaciju (osnovna tehnika)
Identifkovanje negativnih i pozitivnih stanja
Molim vas da se sada setite dva negativna stanja u kojima
ne elite da se nalazite i dva pozitivna koja biste eleli. Drugim
reima, pomislite na poeljne i nepoeljne stvari u svom ivo-
tu. Poeemo vebanje odatle. Dau vam primer. Ja imam ir
na elucu, zbog kojem se budim u sred noi zbog bola. Otuda
patim od nedovoljne ispavanosti. Nekada kad me nezareeni
sledbenici pozovu kui na ruak, hrana koju ponude je mnogo
zainjena. Tako na kraju jedem samo pirina i jogurt. Dakle,
ja se sreem sa takvim potekoama. Vremenom sam nauio
da odravam svesnost u odnosu na te potekoe i sa oseajem
Khammai Dhammasami
26
mette prema sebi, moja prva elja je da se oslobodim ira na
elucu. Druga moja elja je da budem poteen loeg drutva,
da budem to dalje od takvih ljudi i da ih ne sreem. Jedno-
stavno u meditirati: Neka budem poteen loeg drutva.
to se tie negativnih situacija, to su dve najoiglednije elje
za mene. Dve pozitivne su da budem u prilici da meditiram
i uim. To su za mene u ovom trenutku dve najvanije stvari,
dve kljune stvari. I njih u ukljuiti u praktikovanje mette.
Prvi korak
Prvo odabiram sebe kao objekat meditacije. Kaem u sebi:
Neka se oslobodim ira na elucu. Neka bude poteen loeg
drutva. Neka budem u stanju da meditiram vie i uspenije i
neka napredujem u svom istraivakom radu. Ovo ponavljam
dva do pet puta.
Drugi korak
Zatim, usmeravam um ka drugoj osobi, na primer, svojoj
majci. Vizualizujem je i moda poelim sledee: Neka ti bu-
de osloboena ira na elucu. Neka ti bude poteena loeg
drutva. Neka ti bude u stanju da uspenije meditira, neka
napreduje u svom prouavanju Dhamme.
U stvari, trebalo bi da odaberem neku stvar koja je rele-
vantna za nju. Mogu rei neka ona bude zdrava i srena, neka
bude osloboena straha i briga. Dobro zdravlje i srea su neto
pozitivno. elim da u njima uiva. Strahovi i brige su neto
neeljeno. Ne elim da ih ona ima. Treba da odaberemo dve
negativne i dve pozitivne stvari, te da potom negujemo mettu
prvo za sebe, a potom za neku odreenu osobu.
Ovakvim vebanjem razvijamo sati (sabranost) u odnosu
na na oseaj dobrobiti, svoju elju da se oslobodimo nevolja
i patnje, to onda vodi ka razvijanju mette za nas same. Sa te
take moemo proiriti istu tu mettu prvo na svoje roditelje,
Meditacija sabranosti u praksi
27
ako su jo uvek ivi, zatim na ostale lanove porodice i potom
bliske prijatelje. Usmeravamo svoju metu ka svakom od njih,
pojedinano.
Trei korak
Zatim treba da odaberemo neutralnu osobu. Ona moe biti
neko sa posla ili neko koga sreete svakodnevno. Poznata vam
je, ali prema njoj niste jo uvek formirali bilo kakvu vrstu na-
klonosti ili odbojnosti. Ta osoba je za vas potpuno neutralna
i prema njoj usmeravamo mettu ba kao to smo to inili i u
prethodnim sluajevima.
Ljudi koji jo uvek nisu objekti meditacije
Za sada treba da zaboravimo na ljude sa kojima smo u kon-
fiktu ili smo sa njima imali neke nesporazume. Tek kada bu-
demo odmakli sa svojom metta meditacijom, tek tada treba i
njih da ukljuimo. Neki kau da su jednostavno stisli zube i
negovali mettu prema ljudima sa kojima su se posvaali. Ne
mogu da zamislim kakva vrsta mette je bila usmeravana pre-
ma njima. To prosto nije mogue. Prvo treba da eliminiete
granicu izmeu vaih poznanika i neutralne osobe, pre nego
ste u stanju da na pravi nain negujete mettu prema svom ne-
prijatelju. Takoe, ne poinjemo sa osobom suprotnog pola,
jer to moe da izazove poudu. Niti poinjemo sa osobama
koje su preminule, jer to moe u nama da uskomea tugu.
28
Deo 3
KAKO SE NOSITI SA BOLOM
Kod sedee meditacije, posle izvesnog vremena, obino se
pojave bol i peckanje. Ostale senzacije su svrab, ukoenost,
napetost i oseaj lakoe ili teine u nekim delovima tela. Svaki
od ovih oseaja (vedana) smatra se objektom meditacije. Bur-
manska i tajlandska re vedana je izvedena iz pli rei vedana,
koja oznaava sve razliite tipove senzacija, i prijatnih i nepri-
jatnih, kao i one neutralne. Meutim, burmanska re weda-
na i tajlandska re wethana ne obuhvata sve vrste senzacija.
Umesto toga, ona znai samo loe oseaje ili bol, svrab, utr-
nulost. Ponekad ona oznaava i mentalni bol. Dakle, vano je
da razumemo originalnu defniciju vedane kakva je u suttama.
Danas, raspravljaemo kako da se prema njima postavimo.
Vedana
Boj je jedna vrsta vedane, oseaja ili senzacije. Meutim,
postoje razliite vrste oseaja; prijatni, neprijatni i neutralni.
Bol znai neprijatan oseaj. Oseaj, vedana, postoji kao deo
jednog procesa u neprekidnom sledu psihofzikih fenomena.
Moe nastati iz kontakta kroz oi, ui, nos, jezik, telo i um,
pod uslovom da postoji odgovarajui objekat ula, Jedno-
stavno govorei, oseate kroz est kanala: gledanje. sluanje,
mirisanje, kuanje, dodirivanje i miljenje. Vedana, bilo da je
u pitanju prijatna, neprijatan ili neutralna, jeste iskustvo koje
vas ini svesnim neega. Psiholoki govorei, ona je deo ko-
gnitivnog procesa. Ona je vie nego stanje nekog ula.
Ne poinjemo meditiranje na prijatan i neutralni oseaj,
jer u veini sluajeva oni nisu tako jasni kao bol. Ne poinje-
mo manje jasnim objektom. U poreenju sa bolom, prijatan
Meditacija sabranosti u praksi
29
oseaj je manje upeatljiv, a za poetnika je najtee da uoi
neutralan oseaj. Zbog toga govorimo o bolu, sa kojim se su-
oavamo tokom skoro svakog meditativnog sedenja. Upravo
zato govorimo o onom bolu sa kojim se sreemo meditirajui.
To kako se bavimo tenzijom, utrnulou i drugim neprijat-
nim oseajima, ak i onim neutralnim, objasniemo u ovom
poglavlju.
Kada se pojavi, bol ima vrlo vanu poruku za nas. Ako
smo primili i razumeli namenjenu poruku kakva zaista jeste,
moemo da postanemo mudriji. U suprotnom, obino posta-
nemo nestrpljivi i pokuavamo da taj bol odmah odbacimo.
Nemamo dovoljno hrabrosti da ga posmatramo, a jo manje
da istraujemo njegovu prirodu.
Poistoveivanje sa bolom
Bilo da se radi o fzikom ili mentalnom bolu, on uvek uma
neki uzrok. Sve to se dogaa deo je jednog procesa. Kada
sedimo, bol moemo osetiti u nogama, leima, ramenima i
vratu. Kada se javi, obino se identifkujemo sa tim bolom. Iz
navike, ponemo da razmiljamo ili pre da sebe kritikujemo:
kaemo boli me, umesto postoji bol. Poto to smo navikli
da reagujemo na takav nain, takvo stanovite smatramo savr-
eno normalnim i opravdanim. No, prvi iskaz boli me jeste
subjektivan i proizvod je zamuenog i iskrivljenog gledanja.
Drugi iskaz postoji bol odraava stvari objektivnije. Mnogo
je tanije rei da postoji bol. Jer ne postoji sopstvo, sa kojim
bi se mogao poistovetiti taj bol. U tvrdnjama kao to su u
bolovima sam, boli me rame, boli me glava mi ve persona-
lizujemo taj bol.
Prolog novembra bila je konferencija Kako se nositi sa
bolom u bolnici za najtee bolesnike u Londonu. Pozvali su
me da odrim kratko izlaganje. U njemu sam ustvrdio da se
bol pojaava kada sebe poistovetimo sa njim. Prisutni nisu
Khammai Dhammasami
30
mogli da razumeju takvo gledite. Neko od njih je rekao da
bol jeste lino iskustvo. Kada ja osetim bol, rekao je, vi ga ne
osetite. On je lian. Sa iskustvene take, on jeste lian. Imam
problem sa elucem i oseam bol. Vi ga ne oseate. I u tom
smislu on jeste moja lina stvar.
Meutim, bol oseaju sva iva bia. Otuda nema mnogo
smisla personalizovati ga. Na isti nain, ljudska prava pripada-
ju svima i ne moemo ih identifkovati tako da pripadaju samo
odreenoj osobi ili grupi. Gledajui ivot u celini, postoji li
neko sopstvo sa kojim bi se on mogao identifkovati? Identitet
je neto to je stvoreno u umu kroz percepciju. To je nain na
koji mi opaamo sebe i stvari oko nas. Ta percepcija se i sama
menja i otuda je kontradiktorna u odnosu na pojam trajnog
sopstva. Da bismo sebe odvojili od bola, potrebno je istraiva-
ti i razumeti tu injenicu nepostojanja trajnog sopstva.
Pet sastojaka
Buda je itav ivot analizirao kroz dva fenomena, fziki i
mentalni. Samo ta dva: fziko stanje koje nema sposobnost da
osea ili doivljava neto i mentalno stanje koje je ima. Kada
sebe analizirate od vrha glave do stopala, to su jedina dva sta-
nja koja postoje. Ona se mogu dalje podeliti na pet sastojaka,
pri emu se mentalni fenomen deli na etiri: oseaj, opaaj,
svest i drugi mentalni sastojci (njih oko pedeset). Osoba koja
je na konvencionalnom nivou dr Leo Kyaw Tinn ima istih pet
atributa kao i osoba znana kao potovani Khammai Dhamma-
sami. Ova slinost postae jasnija kada sutra budemo razma-
trali tehniku meditacije o impersonalnosti tela.
To znai da oseaj nastaje na osnovu izvesnih uzroka i kada
ti uzroci nestanu nestaje i taj oseaj. Bol se javlja zato to se-
dimo dugo ili stojimo dugo ili zato to je cirkulacija delimi-
no blokirana. On dolazi u paketu. Zato kaemo khandha, to
oznaava sastojak koji ukazuje da su stvari povezane. Iz tog
Meditacija sabranosti u praksi
31
paketa vi biste moda eleli da uklonite bol,; eleli biste da
moete da birate, da ostavite samo prijatne stvari. To je pro-
tiv prirode stvari. Postoje razliite vrste bola izazvane raznim
uzrocima kao to su prekomeran rad, mentalni pritisak, po-
vreda ili ak kamma. Buda je u Udani rekao da prolazei sve-
sno kroz bol, uz pomo meditacije sabranosti, uklanja odree-
nu koliinu loe kamme.
Razvijanje sopstva i ega
Mi stvaramo sopstvo od tih pet sastojaka. Stvaramo iluzi-
ju stvarnosti. A oseaj je samo oseaj, on nije ja, niti je moje,
ba kao to je potovani Dhammasami tek ime, koje je dato
prema konvenciji. Kada sam bio deak, zvali su me Sai Kham
Mai. Sada je to ime nestalo. Ako dobijem novo ime, tada e i
sadanje ime potovani Dhammasami nestati. Ako ta imena
postoje u stvarnosti, zato bi nestala? Kako se identifkacija
sa potovanim Dhammasamijem razvija, tako se razvija i ego
ja, mene, moje. Stvaramo sopstvo, jedan identitet sainjen
od pet sastojaka. Ono to postoji jesu tih pet sastojaka, ono to
ne postoji je ja. To ja je tek konvencionalni naziv za tih pet
agregata.
Naalost, te konvencije nas uslovljavaju. Zato kad god se
javi bol, umesto da prihvatimo taj oseaj kao bol, identifku-
jemo se sa njim. Tako se bol umnoava na osnovu ega. Kada
osetimo svrab na licu, naa spontana reakcija jeste iritiranost.
Ta nas iritiranost ini uznemirenim.
Ako svoj um vebamo koristei vipassana meditaciju, mo-
emo nauiti da posmatramo taj svrab kao samo jedan oseaj
svraba, ne personalizujui ga: Svrbi me. Kada smo sebe jed-
nom istrenirali na taj nain, onaj svrab postaje podnoljiv; bol
takoe postaje podnoljiv. Poto smo jedno vreme praktikova-
li meditaciju, intenzitet bola e moda spontano da se smanji.
Ili ako ostane isti i mi ga prihvatimo takvog kakav jeste, ume-
Khammai Dhammasami
32
sto da ga prisvojimo, bol se ne pogorava ostaje takav kakav
jeste. Ne umnoavamo ga.
Produavanje bola
Na pliju, uveavanje bola se naziva papaa, to doslovno
znai produavanje patnje. Kada tih pet sastojaka ili fenomena
vidite kao sopstvo (ditthi pogreno gledite), postajete ve-
zani za njih (tanha vezanost). Takav pogrean stav i vezanost
utiu na produavanje patnje, koja je u ovom sluaju bol.
U savremenoj psihologiji, termin narcizam bi bio ekviva-
lentan budistikom pojmu papaa (prapaa na sanskritu),
odnosno faktorima koji produavaju stanje kao to su veza-
nost (tanha), gordost (mana) i pogreno gledite (ditthi). Oni
su u fokusu druge Budine propovedi. Uz ta tri faktora pro-
duavanja, umesto da pet sastojaka bia vidimo objektivno,
kakvi jesu, bez stvaranja sopstva, te sastojke vidimo kao je-
dan identitet. Razvili smo pogrenu percepciju. To je pogrean
pristup problemu kao to je odnos prema bolu u ivotu.
Uzmite na primer kosu na svojoj glavi. Kad je na vaoj gla-
vi, volite je, brinete o njoj. im je odseete i ona padne na pod,
vie se ne identifkujete sa njom kao sa svojom kosom. Nije
vas vie briga ta e se sa njom dogoditi. U sekundi se vaa
percepcija promenila. Kosa je postala objekat. Iako se priroda
same kose nije promenila. Promenila se jedino vaa percepcija
onoga to ste nazivali moja kosa. Dakle, pogrena percepcija je
jedan od razloga uveavanja patnje koju doivljavamo. Buda i
arahanti bol koji doivljavaju smatraju tek objektom, gledaju
na njega na objektivan nain. Otuda, iako postoji fziki bol,
nema i mentalnog bola povezanog sa njim. Mentalni bol je
neto to osetimo kada se javi fziki bol. Nije onda ni udo da
je bol toliko snaan. Povrh fzikog bola dodajemo i mentalni;
tako dupliramo ili tripliramo bol. Kada se sluajno spotakne-
mo o neto i udarimo stopalo, kaemo: Oh jadno moje stopa-
lo kako boli. Umesto da obratimo panju na bol, usmerimo je
Meditacija sabranosti u praksi
33
na stopalo. Otuda, bol istog trenutka naraste. Dobili smo tako
bonus, kao kad u radnji platimo jedan artikal, a dobijemo jo
jedan, nekad i vie, besplatno.
Zato je izuzetno vano imati pravi stav. Kada meditiramo,
bol treba samo da registrujemo kao bol. Samo recite u sebi:
Bol, bol, bol a ne: Ja imam bolove. Koristiti frazu Ja
imam bolove znai slediti na lano formiran identitet. Tada
se sa bolom nosimo na pogrean nain.
Vezanost za lani identitet koji nazivamo ja jeste udnja
(tanha). Ona takoe proiruje i produbljuje bol. im sebe poi-
stovetimo sa tim ja, razvijamo gordost (mana). Ponosni smo
na identitet koji smo upravo nepromiljeno stvorili. I onda
nas zaista povredi ta god da neko kae neto loe o nama.
Smatramo da to vrea na ponos, ponos roen iz pogrene
percepcije. Ne uspevamo da vidimo bilo ta objektivno u ono-
me to je reeno o nama. Tanha i mana umanjuju nau mo
rasuivanja. Pomau da se produi svaka vrsta patnje.
Kada meditiramo, pokuavamo neku stvar da posmatramo
kao objekat. Naravno, to se nee dogoditi odmah im sedne-
mo. Jo uvek emo na nju gledati onako kako smo uslovljeni.
Meutim, trudimo se da stvari vidimo onakvima kakve jesu.
Tugu vidimo kao tugu, odbojnost kao odbojnost, iritiranost
kao iritiranost, svrab kao svrab, kosu kao kosu. Sve dok kosu
na svojoj glavi vidimo drugaije nego kada je odseena i lei
na podu ili baena u kantu za ubre, percepcija je subjektivna i
manipulativna, a ne objektivna. Ulaemo napor da se oslobo-
dimo takvih percepcija, koje nas zavode na pogrean put sve
vreme. Da bi nam to uspelo, prvo moramo da samu pogrenu
percepciju vidimo kakva jeste. Videti stvari kakve jesu je kraj-
nji cilj meditacije.
Pravi stav prema bolu
Bol je ono to nas sve povezuje. On ne pravi razliku prema
boji koe, nacionalnosti, polu, drutvenom statusu ili stepenu
Khammai Dhammasami
34
obrazovanja. On nikoga ne tedi. Bol zaista postoji. On ne me-
nja svoju prirodu prolaznosti. On jeste patnja. Tako je Buda
poduavao. To je istina o patnji. Bol je deo ivota. Uz pomo
vipassana meditacije, ono to treba da uradimo jeste da ne be-
imo od bola, ve da se sa njim suoimo; da ga ne ignoriemo,
ve da ga registrujemo i prihvatimo.
ivot nije nikada daleko od bola. ivot zapoinjemo bo-
lom. im smo izali iz majine materice zaplaemo, jer je za
osetljivu kou novoroeneta ak i dodir babice bolan. Ona
se trudi da bude to nenija, ali to nikada nije dovoljno dobro
za bebu koja se prvi put suoava sa spoljanjim svetom. Ne
moemo mnogo uiniti do da pustimo dete da se prilagodi si-
tuaciji. Mora da raste kako bi moglo da ivi sa tim bolom. Ve
posle nekoliko sati privikne se na bol i vie zbog toga ne plae.
I mi sami moramo sada da rastemo, kako bismo se suoili sa
veim bolom, ak i onim mentalnim.
Moramo pronai nain kako da budemo u harmoniji sa ne-
kom vrstom bola, nain kako da ga prihvatimo i uimo od
njega. To ne znai da treba utke da ivimo sa svakom vrstom
bola. Savreno je u redu uzeti sredstvo protiv bolova kako bi-
smo umanjili neuobiajen bol. Pa ipak, onaj bol koji je u naj-
veoj meri sastojak svakodnevnog ivota moramo tolerisati,
posmatrati i uiti od njega.
Jedan trenutak bola moe vas nainiti jednom od najmu-
drijih osoba na svetu, ako samo postoji dovoljno strpljenja i
sabranosti da uite direktno od njega. Bilo da meditirate ili ne,
ako sedite vie od jednog sata, osetiete neki oblik bola. Nae
telo je u stanju da proizvede bol i, potencijalno, moe ostati u
takvom stanju sve vreme. Zato je toliko vano ne smatrati bol
smetnjom, ve objektom meditacije. Vipassana meditacija je
jedna sveobuhvatna tehnika, koja ne iskljuuje bilo ta, pa ni
bol, kao svoj objekat.
Meditacija sabranosti u praksi
35
Razvijanje strpljenja kroz bol
Rad sa bolom e nam pomoi da razvijemo strpljenje, jo
jedan vitalni kvalitet uma. Unutar vremena odvojenog za me-
ditaciju, pripremite svoj um da se suoi sa i ui od bola. Ne
menjajte poloaj suvie esto, jer time proputate izvanrednu
priliku da nauite neto od bola. Veliki pli komentator po-
tovani Buddhaghosa u svom uvenom delu Visuddhi magga,
Put proienja, rekao je da bol prikrivamo promenom polo-
aja. Budite reeni da nauite sve reakcije na bol, kao to su
odbojnost, nestrpljivost, frustracija, bes, nemir, razoarenje i
konfuzija. Samo kroz rad sa nestrpljenjem i njegovim razu-
mevanjem moemo razviti strpljenje. Strpljivost i nestrpljivost
su dva mentalna stanja koja iskljuuju jedno drugo. Sabranost
panje na nestrpljivost vodi nas do znanja o nestrpljivosti. I
tim znanjem je moemo iskoreniti. Nestrpljivost nije neto to
moete baciti u kantu za ubre onda kad vam se ne dopada.
Nju treba prepoznati i razumeti, pre nego to je na efkasan
nain uklonimo.
Intenzivan bol na jednom od stupnjeva ovog procesa uka-
zuje da kontemplacija dobro napreduje. Moemo osetiti otar
bol, kao da nam noem probadaju deo tela. im prestanemo
da kontempliramo, takve senzacije mogu nestati i ponovo se
pojaviti kada nastavimo. U tim trenucima naroito je prepo-
ruljivo vebati pod budnim okom iskusnog uitelja, tako da
svaku fazu prodiskutujemo i jasno razumemo. Takve senzacije
i inae postoje u telu, ali su zamagljene kada kontemplacija
nije dovoljno razvijena da bi ih uoila. Nikada se nemojte obe-
shrabriti suoeni sa takvim neprijatnim oseajima. Odvano i
sa odlunou nastavite dalje, sve dok ih ne prevladate.
Kada su snane reakcije prevladane kroz stalno razvijanje
sabranosti, pojavie se manje uoljive senzacije kao to su pri-
jatnost (piti), srea (sukha) i neutralan oseaj (upekkha). Njih
doivljavamo samo na taki kada je um u dobroj meri oslobo-
Khammai Dhammasami
36
en ulnog kontakta (samisa). Neki e na ovom stupnju rei
da su prevazili bol (vedana). Snanog bola moda i nema,
ali neka vrsta senzacije je uvek tu. Neko se oseti spokojnim,
zato to bol vie nije toliko jak. Sada moe da sedi dugo, a da
ga ne mue bolovi. Ali i ti prijatni oseaji treba da budu pod
budnim okom sabranosti, kako bismo razumeli njihovu pra-
vu prirodu.
Razumevanje tek treba da doe
Sve senzacije, prijatne, neprijatne i neutralne, treba tretirati
podjednako, bez ikakvih kvalifkacija. Ne kvalifkovati senza-
cije je jedan od stubova vipassana meditacije. Razumljivo je da
elimo da doivljavamo prijatne ili barem one neutralne, ali
ne i neprijatne. Ovo navikom uslovljeno oekivanje spreava
um da posmatra i istrauje neprijatne senzacije kao to su bol
ili napetost. Na taj nain usmeravan je da bude subjektivan i
krut, a ne slobodan i prilagodljiv.
Nismo razumeli senzacije dok ne ponemo sve da ih sve
tretiramo na isti nain i na njih gledamo samo kao na jo je-
dan objekat panje. Razumevanje senzacije treba doe iz ne-
posrednog znanja o nainu na koji ona nastaje. Ako ga nema-
mo, nismo shvatili pravu prirodu senzacije, nismo u stanju da
odravamo oseaj radosti. Takoe nismo u stanju da spreimo
ponovno javljanje neprijatnog oseaja. Ovo se dogaa jedno-
stavno zato to nismo ovladali senzacijom. Da bi nam to polo
za rukom, nuno je da senzaciju registrujemo putem gole pa-
nje, ba kao to naunici sakupljaju informacije kako bi razu-
meli materiju, bez bilo kakvih unapred izvedenih zakljuaka o
krajnjem rezultatu.
Moda smo ve proitali u Kanonu da su senzacije prola-
zne. Meutim, ne smemo krenuti da radimo sa bolom koji
na staje u ovom trenutku, usmeravajui um u tom pravcu. Ne
sme mo pret po stavljati krajnji ishod pre nego to smo ga sami
Meditacija sabranosti u praksi
37
videli. Svaki unapred doneti zakljuak, ak i ako je taan, mo-
e nas spreiti da vidimo celu sliku. On ne pomae umu da
po sta ne prilagodljiv.
Bol u prvoj plemenitoj istini
Monasi, plemenitu istinu o patnji, u ovom sluaju bolu,
treba u potpunosti prepoznati, prihvatiti i razumeti. Kada sam
je uvideo, prepoznao, potpuno prihvatio i razumeo, u meni se
javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila se svetlost u
vezi sa stvarima za koje se do tada nije ulo. Ovako je govorio
Buda u svojoj prvoj propovedi.
Potpuno je prihvatio bol takav kakav jeste i postao siguran
da je to jedna krajnja istina, bez ikakvog tvorca koji bi iza nje
stajao. Bol sam prolaza svoj put i niko nam ga ne dosuuje.
Ovo je uenje o anatta. Ne moemo narediti bolu da ne bude
bol. Bol je bol i nita vie. Priroda bola jeste muna, bolna i
neprijatna. On jeste patnja. Buda ga je video kakav on jeste.
Nije vie na njega reagovao kad bi se sa njim suoio.
Nae iskustvo ivota, u ovom sluaju bola, u budizmu se
poduava kao prva plemenita istina. Ne moemo pobei od te
istine. Nemogue je umai joj. Nain da je prevaziemo jeste
biti je svestan, prepoznati je i razumeti. Kad smo je jednom
razumeli i u stanju smo da je prihvatimo, ini se kao da bol
postaje slabiji. Tada smo u stanju da se bolje nosimo sa njim.
Na ovom stupnju, bol je postao samo jo jedan od mnogih
prikladnih objekata meditacije. Snaan bol e drati golu pa-
nju, ali vie nee biti neizdriv. Budistiki nain odnosa pre-
ma bolu nije da beimo od njega, ve da se sa njim suoimo.
Naravno, fziki, ako ste u bolovima, Buda nije imao nita pro-
tiv da uzmete sredstvo protiv bolova, kao to je to ve reeno
ranije. No, Buda je pokuavao da vam pomogne tako to e
vas spreiti da zbog bola koji ve oseate stvarate jo vie bola.
Khammai Dhammasami
38
Rad sa bolom tokom meditacije
A sada da razmotrimo ta da radimo sa bolom koji se poja-
vi dok meditiramo.
Kada radimo sa bolom, potrebno je da pre svega postoje
barem dva objekta meditacije. Ako imate samo jedan (reci-
mo bol), tada bol lako moe osvojiti va um i posledica e
biti da ste postali vrlo uznemirena osoba, frustrirana osoba
itd. Da biste bol posmatrali stabilnim umom, nuna su vam
dva objekta. Udah i izdah smo odabrali kao primarni obje-
kat. Kad se bol javi (takoe i u sluaju utrnulosti nogu, svraba
i zategnutosti), treba da ga posmatrate, registrujete otprilike
tri-etiri puta i potom ga ostavite tu gde jeste. Trebalo bi po
mogustvu da se vratite primarnom objektu, udahu i izdahu.
Tokom tog perioda bol se moe smanjiti ili pojaati. Ako se
pojaa, vratite se bolu i ponovo ga posmatrate bol... bol...
bol tri ili etiri puta. Ostavite ga i vratite se opet na disa-
nje. Biti u stanju da ovako na objektivan nain posmatramo
bol, kao da recimo gledamo flm, jeste fantastino. Divno! Ne
moram da vam govorim kako dobro ili koliko sreni treba da
se oseate kada niste pogoeni bolom. Ali zamislite kako je
dobro biti u stanju da podnesemo bol, radimo sa njim, te odr-
imo stabilnost, mir i razboritost u vreme kada se bol pojavi.
Kako bi bilo dobro biti u stanju da posmatramo bol na takav
nain!
Ako bol nastavi da jaa, morate mu se vratiti po trei put i
ovaj put ostanite sa njim due. Ne vraajte se odmah; ostanite
sa bolom i posmatrajte ga, fokusirajte panju na taku na kojoj
se bol javio. Na to se bol moe smanjiti ili pojaati, poto ni-
ste u stanju da ga kontroliete. Ako se smanjuje, jednostavno
se vratite na svoj primarni objekat. U sluaju da se pojaava,
ostanite sa njim, posmatrajte ga ulaui napor. Kada postane
neizdriv, moete promeniti poloaj kako biste se oslobodili
bola. Ali vodite rauna da to uradite tek onda kad je to neop-
Meditacija sabranosti u praksi
39
hodno, a ne zbog otpora prema bolu.
Ako bismo bili u stanju da nareujemo bolu da prestane
ili se pojaava, tada bi uenje o anatta (nepostojanju sopstva)
sigurno bilo pogreno. U svojoj drugoj propovedi Buda je
rekao: Ne moete menjati prirodu bola. Ne moete menjati
prirodu sree i nesree. To su prirodne pojave i one operiu
jedino prema sopstvenoj prirodi, a ne prema neijim eljama.
Ta injenica se naziva anatta. Dakle, probajte da radite na bolu
i gledate u bol. Priroda tog bola je poput prirode bilo koje dru-
ge stvari. Kada gledamo u bol, to nam daje uvid i razume-
vanje. Smatrajte bol objektom meditacije. Budite reeni da ga
posmatrate i istraujete.
Pitanja i odgovori
P: Tokom meditacije, na kojem stupnju ponete da delujete
ako bol postane neizdriv?
O: Ako se posle treeg kruga posmatranja bola i vraa-
nja na disanje bol pojaava i postaje neizdrljiv, tada moete
promeniti poloaj. Ali pre nego to to uradite, treba da regi-
strujete svoju nameru: Namera... namera... namera i potom
pomerite deo tela. Takoe posmatrate taj pokret u svakoj fazi:
Pokret... pokret... pokret... dizanje... dizanje... dizanje... spu-
tanje... sputanje... sputanje... dodir... dodir... dodir itd. Ako
se na kraju javi oseaj olakanja, molim vas da i njega uoite.
Zatim se lagano vratite na disanje. Izvan meditacije, moete
posmatrati bol tako to ete ga osvestiti, a da taj bol ne poisto-
veujete sa sobom. Zatim moete uraditi ono to je neophod-
no da sebe oslobodite tog bola.
P: Mogu li dve misli postojati u isto vreme?
O: Kada je vaa koncentracija (samadhi) jo uvek slaba,
moe vam se initi kao da dve misli ili dva oseaja postoje u
isto vreme. Ali to nije tano.
Khammai Dhammasami
40
P: Da li je to zbog toga to, ako bi naa koncentracija bila
jaka, na um bi bio potpuno uronjen samo u jedan objekat?
O: U meditaciji postoje tri stupnja faza uenja, faza kon-
trole i faza oslobaanja. Prvo, moramo nauiti kako je to proi
kroz bol i nauiti da ga prihvatimo. Uite kako da prihvatate,
umesto da odbacujete. Zatim, kada se otvorite za bol, moete
poeti da ga kontroliete. To to ste upravo rekli tie se kontro-
le. Prebacujete um na neto drugo.
Kada je stareina Dhammaratana manastira u Taunggyi,
an provincija, Burma, trebalo da operie herniju, odbio je da
mu daju anesteziju. Hirurzi se nisu usuivali da ga operiu bez
anestezije. Zato su konsultovali direktora odeljenja za zdravlje
u Rangunu ta da urade. On je poznavao stareinu. Zato je
rekao hirurzima da ako pacijent potpie izjavu, mogu da ga
operiu bez anestezije. I tako je u analima bolnice Sao Sam
Toon u Taunggyiju ostalo zapisano da je stareina Dhammara-
tana manastira operisan bez anestezije. Mogue je kontrolisati
bol uz pomo nekog drugog objekta. Neki ljudi ga kontroliu
uz pomo muzike. U vipassani, radije posmatramo bol, ak i
ako um uroni u njega kao jedini objekat meditacije. Korie-
nje moi koncentracije i okretanje uma dalje od bola e vam
doneti veliko olakanje, ali to ne donosi i razumevanje bola.
Vipassana meditacija koristi bol kao instrument u postizanju
slobode od patnje.
Zapamtite, od trenutka kad se rodimo, do momenta smrti,
bol e biti uz nas. Pitanje je kada e se pojaviti i hoemo li
biti u stanju da ga kontroliemo. Bol je nerazdvojni deo naeg
ivota. Neki meditanti imaju pogrenu percepciju. Pokuavaju
da meditiraju na bol kako bi ga se otarasili. Pretpostavka da e
nas meditacija obavezno osloboditi bola jeste pogrena. Cilj ili
razlog meditacije nije da se reimo bola. Bol jeste Dhamma.
On vas poziva da doete i vidite svojim oima kako izgleda.
Doi i vidi (ehi passiko) jeste priroda Dhamme.
Meditacija sabranosti u praksi
41
P: Treba li da tragamo za istinom o patnji, dukkha saa,
dok meditiramo?
O: Pokuavamo da razumemo istinu. Nema potrebe da za
njom tragamo. Svaki objekat meditacije pripada istini o pat-
nji. Ono to jeste potrebno je da je vidimo. Ona je ve tu. Kao
to sam ranije objasnio, to se tie prakse, sabranost (sati) i
jasno razumevanje (sampaaa) jesu cilj. Kada smo sabra-
ne panje na bol, to nas vodi do razumevanja. Sem toga, biti
svestan njegovih uzroka vodi do prestanka bola. Dakle, poi-
njete da bolje razumete bol. Razumeete ga kao dukkha saa,
istinu o patnji. Jednostavno posmatramo bol i prihvatamo ga
bez ikakvih kvalifkacija ili spekulacija. Registrujemo ga, gle-
damo, posmatramo i potom istraujemo. Ne flozoframo ta
je to bol, ve ga radije neposredno doivljavamo, kako bismo
stekli direktno znanje o bolu.
42
Deo 4
UPUTSTVA ZA HODAJUU MEDITACIJU
Vipassana meditacija moe se praktikovati u razliitim po-
loajima: stojeem, sedeem, hodajuem, leeem itd. Moe se
praktikovati bilo kada. Najei poloaji su sedenje i hodanje.
Ljudi obino ponu sa sedeim poloajem i onda ga kasnije
kombinuju sa hodanjem.
Za razliku od sedenja, kod hodajue meditacije oi drite
otvorene. itava ta situacija je blia onome to radimo u sva-
kodnevnom ivotu. Ako ovladate hodajuom meditacijom,
bie vam lake da je primenite i tokom ostatka dana i tako po-
boljate svoju optu sabranost u svakodnevnim aktivnostima.
Slino kao to smo za primarni objekat odabrali udah i iz-
dah, tako su kod hodanja primarni objekat pokreti stopala,
njihovo podizanje i sputanje. Kontempliranje dizanje dok
po diemo stopalo sa tla i sputanje dok ga sputamo. Meu-
tim, ne gledamo u stope. Gledamo pod uglom od 40 stepeni ili
tri metra ispred sebe. Ovo nas poteuje obaveze da nainimo
bilo kakav vizuelni kontakt sa drugim ljudima. Ako gledamo
tano ispred sebe, moe nam se zavrteti u glavi i neemo biti
u stanju da razvijemo koncentraciju (samadhi). Ako gledamo
suvie daleko pred sobom, neemo biti u stanju da razvijemo
kontemplaciju, jer emo naii na mnogo stvari koje nam od-
vlae panju.
ake mogu biti sastavljene s prednje ili zadnje strane tela ili
prekrtene na grudima. Nemojte njima mahati sa strane dok
hodate.
Hodajte polako, znatno sporije nego to vam je uobiajena
brzina, registrujui podizanje, sputanje, podizanje, sputanje,
sve dok ne stignete na kraj staze. Sada se zaustavite, registru-
Meditacija sabranosti u praksi
43
jui u sebi zaustavljanje... zaustavljanje. Okrenite se: Okret...
okret... okret. Zaustavite se za kratko, kako biste registrovali:
Stajanje... stajanje... stajanje. Zatim ponovo krenite da hoda-
te, registrujui ponovo svako podizanje i sputanje stopala. U
poetku, rastojanje dve take izmeu kojih hodate ne treba da
bude manje od deset koraka, niti vee od trideset. Preporuuje
se da, ako je mogue, pravite izmeu 20 i 30 koraka u jednom
smeru. Ako je staza prekratka, um e vam lako odlutati i mo-
da ete se osetiti frustriranim. Ako je predugaka, imaete
problem da razvijete koncentraciju.
Poto ste ovako hodali tamo-amo pet ili est krugova, mo-
ete dok hodate dodati drugi primarni objekat dizanje, gu-
ranje, sputanje. Zatim, kad hoete da se okrenute, uoavate
nameru da se okrenete: Namera... namera... namera. Samo
okretanje i zaustavljanje treba da budu registrovani na nain
koji sam ve opisao. Meutim, ovoga puta pre nego to po-
dignete stopalo, uoite nameru da to uinite tako to ete u
sebi rei: Namera... namera... namera i potom nastavite sa
dizanjem, guranjem i sputanjem. Drugim reima, na ovom
stupnju, uz dizanje, guranje, sputanje, trebalo bi da dodate
namera da se okrenem i namera da podignem stopalo. Te
dve namere su mentalni objekti, dok su dizanje, guranje, spu-
tanje fziki objekti.
Ako tokom hodanja zaujete neki zvuk koji je postao toliko
dominantan, zaustavite se i registrujte: Zvuk... zvuk... zvuk
tri ili etiri puta. Slino tome, ukoliko se pojavi utrnulost ili
bol i postanu dominantni, zaustavite se na kratko i registrujte
i to tri ili etiri puta. Ako se misao javi u umu i postane do-
minantna, zaustavite se u hodu na kratko i uoite: Misao...
misao... misao i potom nastavite hodanje. Brzinu podesite
prema sebi. Kroz praksu ete pronai brzinu koja vam najvie
odgovara, ba kao to to se trudite da pronaete sa sebe naj-
bolji poloaj tela za sedeu meditaciju. Naini na koji posma-
Khammai Dhammasami
44
tramo oseaje i misli je skoro isti kao i kod sedee meditacije.
Meutim, ne kontempliramo ono to vidimo na stazi. Umesto
toga, odravamo golu panju na pokretima stopala kao pri-
marnom objektu. Nekima je hodajua meditacija laka. Ljude
treba ohrabrivati da je vie praktikuju, jer je ona prvi korak ka
postizanju opte sabranosti u svakodnevnom ivotu. Medita-
cija u hodu pomae da se izbalansiraju mnoge stvari, ukljuu-
jui i cirkulaciju i paljivost uma.
Kako se koncentracija poboljava, dolazi trenutak kada tre-
ba da ponemo da posmatramo pokrete stopala jo detaljnije.
Pa ipak, kako bismo izbegli pritisak bavljenja sa suvie deta-
lja pre nego to smo zaista spremni za to, broj pokreta koje
detaljno posmatramo treba poveavati samo u konsultaciji sa
uiteljem. On e nas posavetovati kada zaista treba da usmeri-
mo um sa pukog fokusiranja na hodanje na stvari koje su vie
istraivake po svojoj prirodi.
45
Deo 5
MEDITACIJA O BUDI
Promiljanje o kvalitetima Bude
Meditacija o Budi ili refeksivna meditacija o kvalitetima
Budinim jeste jo jedna vrsta podravajue meditacije. Ve
smo govorili o metta meditaciji. Poto je ovo kratko medita-
cijsko povlaenje, mogu samo da vam predstavim meditativ-
nu tehniku i zamolim da jedan kratak period meditirate. Ova
vrsta refeksivne meditacije se na pliju naziva Buddhnussati,
to znai podseanje na Budine kvalitete.
Buddhnussati
Anussati je sloenica od anu = opet ili stalno iznova
i sati = sabranost. Pokuavamo da stalno budemo sabrani
ili da promiljamo. esto vidimo ljude koji koriste brojanice
i recituju araham stalno iznova dok meditiraju o kvalitetima
Budinim, a da ni nemaju vremena da kontempliraju. Nemate
vremena da promiljate ako stalno ponavljate araham, ara-
ham vrlo brzo. Dakle, araham je postala mantra, iako to ne bi
trebalo da bude. Namo tassa bhagavato arahato samma sam-
buddhassa nije mantra. To je neto o emu treba da promilja-
mo, ime treba da budemo inspirisani. Buda je vrlo vana oso-
ba. I mi vrlo dobro znamo da Dhamma koju je on poduavao
nikada nije bila personalizovana. Meutim, njegova linost
je veoma vana, zato to dokazuje da je najvii cilj dostian
ljudskom biu. Roen je kao ljudsko bie. Patio je kao to i mi
patimo. Ako ne bi jeo, oseao je glad. Ako bi hodao previe,
oseao je umor. Meutim, poto je naporno radio, postao je
probuen sopstvenim trudom i postao je simbol ovekovog
Khammai Dhammasami
46
proienja, ovekovog napora i mudrosti najvieg dosti-
gnua na ovome svetu. I mi emo se sada fokusirati na to.
Buddhnussati je, kao to je ve reeno, refeksivna medi-
tacija. Potrebno je da promiljamo, ne da recitujemo. Kada
recitujemo Namo tassa bhagavato arahato samma sambudd-
hassa, to je da bismo sebe podsetili. Kada recitujemo kao gru-
pa, to doprinosi jedinstvu grupe. Kada recitujemo, to je suvie
brzo, nemamo vremena da promiljamo. Zato je potrebno da
provedete vreme u prouavanju ta arahato znai i ta samma
sambuddho znai, da uloite napor u promiljanje tih rei. To
je ono to se podrazumeva pod refeksivnom meditacijom,
anussati.
Svima nam je neophodno da uimo o Budi kroz knjige, raz-
govor ili sluanje govora o Dhammi. Tada moemo poeti da
razmiljamo. Dve knjige o ovh devet kvaliteta koje bih prepo-
ruio su Aahn Khantipalo: Te Buddha, My Refuge i potova-
ni B. Ananda Maitreya: Te Nine Qualities of the Buddha. ita-
nje ovih knjiga e vau meditaciju uiniti lakom. Proitajte ih
i odaberite kvalitet(e) koje ete da kontemplirate. Razmiljate
o njima redovno. Razumee bolje svaki od njih ako ih stavite u
kontekst svakodnevnog ivota jednog obinog ljudskog bia,
kakvo je i Buda bio pre nego to je razvio te kvalitete.
U Burmi, neki ljudi samo vrte brojanicu i ak razvijaju
odreeno sujeverje u vezi sa ovom vebom. Meu therava-
dinima, Burmanci koriste brojanicu ee nego drugi budisti.
To ine za roendane ili posebne dane kao to je, na primer,
nedelja, kada odrede da e je odvrteti odreen broj puta, a to
e ih iskupiti za svako nedelo koje urade. Tako je brojanica
sredstvo sujeverja. Ono to ljudi u Burmi i svakoj drugoj budi-
stikoj zemlji danas esto rade je takoe da recitovanje koriste
kao mantru.
U pokrajini an, u Burmi, odakle sam rodom, neki pripad-
nici Tai-yai naroda ak sebi tetoviraju rei Namo tassa bhaga-
Meditacija sabranosti u praksi
47
vato arahato samma sambuddhassa. Ali te rei nisu namenjene
tetoviranju, ve promiljanju. Ne mogu a da se ovde ne setim
prisilnog tetoviranja starih vojnika ang Kai ekove Kineske
nacionalne armije. Te vojnike je napustio njihov general, po-
to ga je porazio Mao Cetung, te je pobegao na Tajvan 1949.
Oni su kasnije bili ukljueni u Narodnu oslobodilaku vojsku i
poslati u Koreju da se bore. Kad bi tamo bili zarobljeni, nacio-
nalisti bi dolazili u logor i ubeivali ih da se ne vraaju u Kinu
posle rata. Ako bi ovi to odbili, na silu su im tetovirali slogan
Unititi komunistike bandite. Dakle, poto nisu razumeli
doktrinu antikomunizma, antikomunistika parola im je bila
tetovirana. Ali to nije izmenilo njihov nain razmiljanja.
Zato bi stihove trebalo da recitujete lagano i razmiljate o
njima. To je pravi nain vebanja.
Ono to obino razumemo kao kvalitete Bude opisano je
sledeim stihom u mnogobrojnim govorima ranog budizma:
Itipi so bhagava araham, samma-sambuddho, via-arana
sampano, sugato, lokavidu, anuttaro purisa dhamma sarathi,
sattha deva-manussanam, buddho, bhagava. Tu je nabrojano
devet vanih kvaliteta Budinih. Na pliju, to su: (1) araham,
(2) samma-sambuddho, (3) viaarana-sampanno, (4) suga-
to, (5) lokavidu, (6) anuttaro-purisa-dhammasarathi, (7) satt-
ha-deva-manussanam, (8) buddho i (9) bhagava. Na nekim
mestima se kae da su Budini kvaliteti bezgranini i da mo-
emo ii sve dublje u promiljanju tih kvaliteta. Meutim, svi
oni ukljueni su u ovih devet. Kako se praksa odvija, iz dana
u dan postajete svesniji svojih emocionalnih ogranienja, jer
vidite te kvalitete u Budi, ali ne i u sebi. Ali, zaudo, svest o
tim svojim ogranienjima vas ne ini deprimiranim. Umesto
toga, ona uveava vae poverenje u Budu. Sada ste u stanju da
budete sve vie feksibilni pri defnisanju svakog od Budinih
kvaliteta, jer odsustvo tih kvaliteta u sebi moete da povee-
te sa njihovim prisustvom u Budi. Drugim reima, defnicija
Khammai Dhammasami
48
svakog od tih kvaliteta postaje vaa lina, dolazi iz vaeg srca,
a nije ona koju ste nauili iz knjige ili sluajui neiji govor.
Kada jednom ponete da shvatate njihovo istinsko znaenje
u sopstvenom kontekstu, oni postaju za vas ivotniji i punijeg
znaenja. Razmotrimo sada ukratko devet kvaliteta nabroja-
nih u pli stihu.
1. Araham
Araham (takoe arahant) ima nekoliko znaenja. Prvo, ono
znai da je Buda iskorenio sve mentalne neistoe. Neistoe
obinim reima oznaavaju loe misli, loe reakcije kao to su
bes, strah, mrnja, frustracija, stres, depresija, neznanje, ljubo-
mora, zluradost, vezanost, dogmatizam i tako dalje. Buda se
svega toga oslobodio. Odsustvo neistoa znai odsustvo na-
petosti, straha i potitenosti, kao i svakih drugih tetnih misli.
Evo kako svoja svakodnevna iskustva moete da poveete
sa kvalitetima Bude. Kada otkrijete vezanost u sebi, pomislite:
Ah, ja imam vezanost, ali Buda nije imao vezanosti. Kada ste
potom razoarani, pomislite na injenicu da Buda nija imao
razoarenje. Teko da proe i jedan jedini dan a da ne doi-
vite stres i frustraciju. Na poslu, esto se osetite uznemireni.
Ne pokuavajte da opravdate svoju uznemirenost. Umesto
toga, podsetite se da Buda nikada nije bio uznemiren, ak ni
u najteim okolnostima. Postoje sluajevi kada Buda nije bio
u stanju da ubedi ak ni sopstvene uenike u ono to je govo-
rio. Monasi su ga ponekad ignorisali. Bilo je situacija kada bi
sluaoci jednostavno otili bez pozdrava, a da ono to im je
govorio nije ni doprlo do njih. Vidite na primer prvi govor u
Zbirci govora srednje duine (Mahima nikaya). Pogledajte
takoe, na primer, sluaj Upake i Radhe. Veliko je olakanje i
podrka za nas podsetiti se da je i Buda morao da se suoi sa
takvim situacijama, ali to ga ipak nije zaustavilo u misiji po-
maganja ljudima da se izbave od patnje. Buda nikada nije bio
Meditacija sabranosti u praksi
49
razoaran, niti frustriran. Na ovaj nain moemo promiljati o
kvalitetima Budinim. Buda nas inspirie tim kvalitetima. Zato
to je uspeo da se oslobodio neistoa, recitujemo araham.
Drugo znaenje pojma araham jest onaj koji nema tajni:
I Buda ih zaista nije imao, nije imao bilo ta da krije. Bio je
potpuno otvoren prema svakome. Ima jedna pria o etvorici
ljudi koji su sedeli zajedno i priali. Posle izvesnog vremena,
jedan ustade i ode. im se to dogodilo, ona trojica stadoe da
ga ogovaraju., kako je nekada nesposoban. Govorili su mu iza
lea, zato to su eleli da sakriju od njega ono to su o njemu
mislili. Ubrzo, jo jedan ovek ustade i otide. Preostala dvojica
odmah poee da priaju kako je glup. I kada je na kraju doao
trenutak da se i ta dvojica rastanu, shvatie iznenada da su sve
vreme ogovarali ostala dva prijatelja koj isu ranije otili. Zato,
dok su se rastajali, uperie prst jedan u drugog: Kad odem,
nemoj da me ogovara!
Svi mi imamo mnoge tajne, ali Buda, zbog istote svog i-
vota, nije ih imao. Bio je moralno ist istih dela, istih rei
i istih misli. ak ni onima koji su kovali zaveru protiv nje-
ga nije eleo osvetu. Ako ovek udi da se osveti nekome, a
onda ga pitaju da li oprata drugome koji ga je povredio i on
kae da samo zato da bi izgledao velikoduniji, tada on tek
sakriva svoje emocije. Nije iskren prema samome sebi. Kada
naiemo na ljude i situacije kao to je ta, treba da razmislimo
o kvalitetu Bude koji ga ini arahantom, osobom koja je pre-
vazila potrebu za skrivanjem. Potpuno otvoreno drutvo: to
je Buda eleo da vidi. Ne samo demokratsko, ve isto tako pot-
puno otvoreno i transparentno. Arahant nema nita protiv da
svoju privatnost otvori za zajednicu. To e pomoi lanovima
zajednice da budu otvoreni i meusobno se zblie. Meutim,
u naem sluaju moete videti da oseamo veliki otpor da tako
neto uinimo.
Dok ponavljate re araham, nastavljate da promiljate tako
Khammai Dhammasami
50
to u isto vreme uporeujete kvalitet koji Buda ima, a vi ne-
mate. Moete koristiti brojanicu, a i ne morate. Brojanica je
tek alatka, pomo da se skoncentriete. Ne vezujemo za nju
bilo kakvo sujeverje. Vidimo kako ljudi biraju drvo od kojeg
e kuglice biti napravljene, u skladu sa kalkulacijama nekog
astrologa. Smatraju da ako je naprave prema tim prorauni-
ma, to e pomoi da se dogodi udo. I tako su zaista promaili
poentu promiljanja o kvalitetima Budinim.
2. Samma-sambuddho
Ovo znai otkriti i do kraja razumeti etiri plemenite istine,
bez ikakve pomoi uitelja. etiri plemenite istine o kojima
smo itali, sluali, razmiljali jo uvek imamo problem da ih
do kraja razumemo. ta je dukkha? ta je samma sati? ta je
samma samadhi? ta je samma aiva? Ljudi pitaju takve stvari
i mi se jo uvek borimo da im ih objasnimo. Nisam ih ni ja
potpuno razumeo. Kada pomislim na uitelje koji su me podu-
avali tim stvarima nebrojeno puta i uprkos tome, ja jo uvek
nisam siguran da neke od njih dobro razumem, zapanjim se
nad inteligencijom i mudrou Budinom. Razmiljam o tome
kako je Buda sam otkrio sve te stvari, bez pomoi bilo kojeg
uitelja. Bio je istinski Probueni. Razumeo je etiri plemenite
istine kroz direktno iskustvo. On je najbolji primer osobe koja
se sopstvenim naporom probudila i sebe transformisala.
3. Via-arana-sampano
Via-arana-sampano jeste znanje i ponaanje ili teorija i
praksa. Buda ih poseduje oba. Govorio je onako kako je radio
i radio onako kako je govorio. U ovome svetu postoje trenuci
kada kraljevi i voe objave ili kau neke stvari javno, a onda
ih ubrzo zatim opovrgnu ili se ne dre sopstvene rei i prekr-
e obeanja. Kada vidite tako neto, shvatite kolika je veliina
osobine via-arana-sampano koju je Buda posedovao i ko-
Meditacija sabranosti u praksi
51
liko su dragocene druge njegove osobine. Neki ljudi poznaju
teoriju, ali ne i praksu. Oni su poput putnika koji stalno pro-
uava mapu, ali se nikada ne odvai na putovanje. Neki drugi
krenu na putovanje, a da nisu ni pogledali na mapu, tako da
se na kraju izgube. to se tie Bude, on zna mapu, zna put i
prevalio ga je. U njega se moe imati potpuno poverenje. Zato
je Buda pozivao ljude da na kritiki nain prouavaju ono to
je on rekao, a ne da veruju u to slepo. Otuda za budizam nije
bitno da li neko veruje, ve zapravo da li neko vidi sopstvenim
oima.
4. Sugato
Sugato jeste veliki govornik, vet da odabere prave rei, da
ih izgovori u pravo vreme i na nain koji e biti koristan slu-
aocu. Buda je zaista bio majstor u tome. Mi nekada kaemo
stvari u dobroj nameri, ali poto smo odabrali pogrene rei,
nae namere budu pogreno shvaene. Ponekad ljudi kau
lepe stvari, poput: Vrlo dobro, odlino, divno! ali je njiho-
va iskrenost sumnjiva. Kada god vidimo da re i delo nisu u
skladu, moemo kod kue, na poslu ili gdegod da se nalazimo
razmisliti o Budinom kvalitetu sugato.
Jo jedno znaenje termina sugato jeste da Buda ide najbo-
ljim putem da dostigne svoj cilj putem koji vodi do slobode
od patnje (dukkha). Kada meditira i bol se pojavi, on posmatra
taj bol bez uveavanja dukkhe, dok veina ljudi personalizuje
bol ili patnju i pogreno ih vidi kroz prizmu vezivanja i gordo-
sti (mana). Buda je izbegavao taj put pogrenog konstruisanja
stvari i sledio pravi put. Odabrao je da se suoava sa stvarima
na nain koji oslobaa patnje. Mi uglavnom biramo potpuno
suprotan put, onaj koji dodaje jo patnje. Buda, budui da je
sugato, iao je putem slobode i tako sebe oslobodio patnje.
Khammai Dhammasami
52
5. Lokavidu
Lokavidu je osoba koja poznaje ovaj svet (loka). ta po-
drazumevamo pod loka? Kao to sam objasnio u prethodnim
govorima, postoji est svetova: svet slika, svet zvukova, svet
mirisa, svet ukusa, svet dodira i svet misli. Ne postoji za nas
nijedan drugi svet sem ovih est. Buda razume kako oni na-
staju i nestaju. On razume kako se u njima dogaaju sudari i
harmonija. On zna kako ljudi mogu postati njima zarobljeni
ili kako se mogu osloboditi od njih. I zato je nazvan lokavidu.
U harmoniji ste sa svetom jedino kada ga poznajete i u stanju
ste da ivite u skladu sa tim znanjem, prihvatajui svet takvim
kakav on jeste. Neprobueno bie se uvek bori sa svetom, nije
u stanju da ga prihvati takvog kakav jeste.
6. Anuttaro purisa dhamma-sarathi
Anuttaro purisa dhamma-sarathi znai da je Buda najbo-
lji uitelj koji zalutale moe da vrati na pravi kurs. On moe
ljudima objasniti u jednoj reenici ili itavom serijom govora,
kao u vreme kada je tokom pet dana drao svoju prvu propo-
ved petorici asketa. Trebalo bi da promislimo o ovom kvali-
tetu Budinom kad god imamo problem da recimo poduimo
ili neto objasnimo deci. Kako je samo Buda bio vet u tim
stvarima!
Mnogo je primera koji ilustruju ovu njegovu osobinu. Bio je
neki ovek koji je pripadao nioj kasti i radio kao ista ulica.
Buda je jednom prosei hranu naiao na njega i uspeo da mu
objasni etiri plemenite istine. Buda je takoe objasnio etiri
plemenite istine potovanom Sariputti, briljantnom, otroum-
nom monahu, sinu bogatog bramana, obrazovanom, koji je
prethodno pripadao drugoj religiji. On je postao jedan od naj-
potovanijih Budinih uenika svoga vremena. Buda je takoe
znao kako da posavetuje princa Nandu, svog polubrata. Na
dan venanja, princ Nanda je otiao u manastir i zamonaio
Meditacija sabranosti u praksi
53
se, ali je kasnije poeo da se kaje i misli o svojoj nesuenoj su-
pruzi. Buda ga je poveo na nebo i pokazao mu prelepe nebeske
nimfe. Nanda je osetio mnogo veu udnju prema njima, te je
poeo da ozbiljno meditira, verujui da e se tako preporoditi
u nebeskom svetu i oeniti jednu od njih. No, meditacija ga je
na kraju odvela do toga da otkrije Dhammu, to mu je pomo-
glo da se oslobodi udnje za ulnim zadovoljstvima.
Drugi primer bio je ovek po imenu Vangisa, najotrou-
mniji u svom mestu, te je esto iao unaokolo i debatovao sa
drugima, kako bi pokazao koliko je pametan. I nije bilo anse
da naie na nekog ko bi ga pobedio u debatovanju. Onda je
jednoga dana naiao na jednog od Budinih uenika i poeo
da razgovara sa njim. Postavio mu je pitanje na koje je monah
uzvratio: Ako eli da zna odgovor, mora postati monah.
Tako on odlui da se zamonai, ne s namerom da dosegne nib-
bnu, ve da sazna odgovor, te da se potom razmonai. Na
kraju, zbog naina na koji ga je Buda poduavao, dostigao je
stupanj arahanta i nikada se nije vratio svetovnom ivotu.
Buda je dozvao pameti ak i Angulimalu, okrutnog serij-
skog ubicu, koji se taman spremao da ubije i sopstvenu majku
kao svoju hiljaditu rtvu. Ovi sluajevi pokazuju koliko je ef-
kasan Buda bio u poduavanju Dhamme ljudima iz razliitih
sredina i intelektualnih sposobnosti i kolika je bila njegova
vetina kao uitelja.
Jednom dok je Buda prosio hranu, naiao je na pet stotina
etelaca kako u vreme ruka stoje u redu i ekaju da im boga-
ti zemljoposednik da obrok. I sam je stao u red. Na kraju je
doao na njega red da dobije hranu. Zemljoposednik je znao
da Buda Gotama nije njegov radnik, te mu ree da za njega
nema hrane: Zato ti ne radi kao i ostali i zaradi sebi obrok?
Zato prosi hranu? Zdrav si, nita ti ne fali. Buda se nije na-
ljutio zbog ovoga, ve odgovori da i on radi. Gazda odgovori
da ga nikada nije video da radi. Pa ipak, znao je da monah
Khammai Dhammasami
54
nikada ne lae, te upita Budu da mu objasni. Na to mu ovaj
odgovori: Ja sam takoe zemljoradnik. Saddha ili poverenje
je moje seme, moja praksa jeste kia, a moja mudrost je plug;
tako ja radim. Buda je seljaku objasnio plemeniti osmostruki
put reima koje on dobro razume, tako da je ovaj ubrzo napu-
stio imanje i postao monah, a na kraju i arahant. Tako je Buda
bio sposoban da u najrazliitijim situacijama poduava vrlo
precizno i jasno. Otuda se za njega kae da je anuttaro purisa
dhamma-sarathi nenadmani uitelj u vebanju uma ljudi.
7. Satta deva-manussanam
Satta deva-manussanam uitelj, predvodnik i bogova i
ljudi. Poto ne znamo vie od Bude, a niti barem koliko on,
borimo se da razumemo makar deo onoga to je izgovorio
u svojim propovedima i to uprkos toga to oko sebe imamo
mnogobrojne uene monahe koji nas poduavaju. Kada smo
bili mladi, naporno smo uili u elji da poloimo ispit, a ne
zato da bismo dostigli nibbnu. Nismo dobro razumeli stva-
ri. To je kao kad deca ue okasa, okasa, okasa. Uili smo
tekstove napamet i recitovali ih. Nismo otroumni koliko je
Buda bio. Zato, svog svoje beskrajne i nenadmane mudrosti,
on je satta deva-manussanam. Mnogo je onih koji su postali
Budini sledbenici. ak i kada je umro, bilo ih je mnogo koji
su, poput nas, smatrali Budu svojim uiteljem i voom. Mi
to inimo dobrovoljno, ne zato to smo mi ili nai preci bili
pobeeni i prisiljeni da ga slede. On nije traio da bude na
uitelj. Mi smo ga odabrali i po svojoj slobodnoj volji postali
njegovi sledbenici.
8. Buddho
Buddho jeste osoba koja zna etiri plemenite istine. Ovo je
slino sa samma sambuddho, koje naglaava injenicu da je
Buda sam otkrio etiri plemenite istine. Buddho samo nagla-
ava tu injenicu da ih on dobro poznaje. On je bio Budni,
Meditacija sabranosti u praksi
55
neko ko se probudio iz sna neznanja i obmane.
9. Bhagava
Bhagava jeste osoba koja poseduje posebne moi. Zasluge
koje je Buda nagomilao mnogo su vee nego kod drugih i zato
je on nazivan bhagava. Zasluge su deljenje sa drugima, vrlina,
strpljenje, obuzdavanje, mudrost, marljivost, istinoljubivost,
odlunost, prijateljska ljubav i spokojstvo. On ih je usavrio
do najvieg nivoa. U prolim ivotima delio je sa drugima ne
samo materijalne stvari, ve i svoje udove i ivot.
Komentari nekad objanjavaju termin bhagava na nain
koji je vie povezan sa sujeverjem. Termin bhagava ima mno-
ga znaenja.
Tehnika meditacije o kvalitetima Bude (Buddhnussati)
Sada emo meditirati o kvalitetima Bude. Kao to svi zna-
mo, Namo tassa bhagavato arahato samma sambuddhassa
znai Iskazujem potovanje Budi, koji ima dva kvaliteta: araha-
to i samma-sambuddho.
Arahato je isto to i araham. Vano je posmatrati nae men-
talne neistoe (negativne oseaje i misli) i prihvatiti da ih mi
jo uvek imamo. Kada se osetimo uznemirenim, promiljamo
o tome kako se Buda oslobodio mentalnih tegoba i svih ne-
istoa. Poto nismo arahanti, mi emo za razliku od Bude
moda patiti od stresa i depresije. I dok razmatramo kvalitete
araham i samma-sambuddho, pokuavamo da vizualizujemo
Budu sa tim kvalitetima. Bilo da smo monasi ili nezareeni,
jo uvek oseamo zabrinutost kada treba da napustimo svoj
dom, makar i na nekoliko dana, a Buda je napustio, ak i po-
rodicu, imetak i kraljevstvo. Oslobodio se svakog vezivanja.
Tako meditiramo o njegovom kvalitetu arahato. Ponekad
se premiljamo ak i da li da bacimo staru odeu. U nekim
manastirima nalazimo razne stare stvari po kuhinjama koje
nemaju nikakvu upotrebnu vrednost. To je idealno mesto da
Khammai Dhammasami
56
sednemo i razmislimo o kvalitetu arahato. Jednostavno pomi-
slite kako je Buda bio lien pohlepe (lobha) i udnje. Trebalo
bi da pokuamo da proirimo svoje razumevanje na koji nain
se Buda oslobodio svake neistoe i promislimo o kvalitetu
arahato.
Ljudi se naljute. Drave vode ratove i prete jedna drugoj. U
Budi nije bilo takvog gneva. Ponekad kad nas kritikuju, uzne-
mirimo se. U Budino vreme iveli su roditelji lepe devojke,
koji su eleli Budu za njenog mua. Buda je odbio ponudu,
objasnivi im da je on odbacio svetovni ivot i da ne udi za
bilo im na ovom svetu. Nastavio je opisujui telo njihove
kerke kao prepuno raznih odbojnih tenosti i tvari, tako da
se devojka veoma uvredila i naljutila. Kasnije se udala za kralja
i postala kraljica. Poto je u sebi gajila mrnju prema Budi,
organizovala je grupu ljudi koji su jednom saekali njega i
Anandu kada su ili u proenje hrane i poeli da im dobacuje i
vreaju ih: Vi ste laovi. Niste pravi sveci. Vi niste zaista pro-
bueni. Potovani Ananda se veoma uznemirio. Reagovao je
na uvrede gomile. A onda ree: Potovani gospodine, hajde-
mo na neko drugo mesto da prosimo hranu. A zato, Anan-
da? upitao je Buda. Ti ljudi nas vreaju, gospodine, uzvrati
Ananda. Na to Buda odgovori: ta emo raditi, Ananda, ako
nas ljudi i na tom drugom mestu budu isto ovako vreali?
Otii emo na neko tree mesto, gospodine, ree potova-
ni Ananda. A ako i na njemu bude isto? Otii emo dalje,
gospodine. Potovani Ananda je imao nameru da stalno bei,
zato to ga je kritika pogaala. Meutim, Buda je ostao miran
i nije uopte reagovao na rei koje su im bile upuivane.
Kada neko kae neto to vas uznemiruje, samo sebe pod-
setite: Ah, ja sam samo obian ovek. Zato sam uznemiren.
Ali Buda je bio arahant izuzetno bie. Buda je takoe rekao
potovanom Anandi: Ananda, ne moemo stalno beati od
kritike. Prekori ljudi ne mogu trajati due od sedam dana. Isto
tako ni njihove pohvale ne ive due od sedam dana. Buda je
Meditacija sabranosti u praksi
57
itavu situaciju posmatrao iz jedne drugaije perspektive i nije
doputao da jedan incident zaseni sve drugo. To je bio u stanju
zato to je u umu iskorenio svaki bes. Zapravo, iz korena je bio
uklonio svaku negativnu emociju.
Sem toga, kada naiemo na bilo kakav kvalitet u sebi, tako-
e sebe treba da podsetimo kako su, u poreenju sa Budinim,
nai kvaliteti minorni. Treba da nam inspiracija budu Budini
kvaliteti i da promiljamo o njima.
Samma sambuddho. To je Budina sposobnost da bez iije
pomoi otkrije etiri plemenite istine. Ne samo da ih razume,
ve ih razume savreno i do kraja.
Postavljeno je pitanje je li Buda kao asketa Gotama razu-
meo istinu o patnji ak i pre nego to je postao probuen.
Kao princ Siddhattha, video je bolesnog oveka samo jednom
i smesta shvatio da je bolest preovlaujui elemenat patnje.
Video je mrtvaca i odmah odmah prihvatio prisustvo patnje
u ivotu i neprekidno bio svestan smrti. to se nas tie, i po-
red toga to smo prisustvovali mnogim pogrebima, obino
zaboravimo takve stvari ve posle nekoliko dana. Dok smo na
sahrani, to nas emotivno pokrene. Ali im se vratimo kui,
sve to zaboravimo. Prvi put kada je princ Siddhattha video
bolesnika, prihvatio je patnju. Meutim, on je na tom stupnju
jo uvek nije prihvatio kao krajnju istinu. Drugim reima, nije
bio razumeo sve etiri istine zajedno i u celini.
U nekim religijama, patnja se smatra kao elja i delo Boga.
To implicira da ta patnja nije krajnja istina. Prema hinduizmu,
patnja i prolaznost se smatraju samo iluzijom (maya), jer se
smatra da iza njih postoji neto trajno i nepromenljivo. Zbog
toga se ona vrsta patnje i prolaznosti u koju oni veruju ne
smatraju krajnjom stvarnou. Prema budizmu, patnja jeste
krajnja istina. Kao to svi znamo, postoje etiri krajnje istine.
Kada je asketa Gotama postao Buda, postao je potpuno sigu-
ran u njih. Ne postoji bilo ta iza te patnje. Patnja nije iluzija.
Ona je krajnja stvarnost. Ako prouavate budizam, u jednom
Khammai Dhammasami
58
trenutku razumeete da se sa te etiri istine suoavamo u sva-
kodnevnom ivotu. Vidimo patnju, uzrok patnje, prestanak
patnje i put koji vodi do prestanka patnje. To je Buda otkrio
bez iije pomoi i zato je nazvan samma sambuddho (potpuno
samoprobueni)
59
Deo 6
GOLA PANJA
Satipatthana sutta kao temelj i glavni elemenat
Danas u razmotriti golu panju u okviru vipassana me-
ditacije. ta pod njom podrazumevamo i kako je primeniti u
meditaciji sabranosti. Glavni govor koji objanjava vipassa-
na meditaciju je Govor o temeljima sabranosti Satipatthana
sutta. Pli re sati znai sabranost. Patthana znai temelj koji
je neophodno prvo obezbediti. Takoe znai vodei ili glavni
elemenat koji usmerava, titi i odrava um na putu razvija-
nja drugih neophodnih elemenata kao to su koncentracija i
direktno znanje. Patthana isto tako znai postavljanje. Ovde
se misli na usmeravanje sabranosti na pravi nain na neki
objekat, to vodi nastajanju mudrosti. Sabranost je klju itave
prakse, od poetka do kraja. Nastojimo da uvrstimo sabra-
nost. Prvo, treba da se uverimo da nismo sabrani. Na um ide
tamo-amo i svuda unaokolo. Na um nekada misli kada ne bi
trebalo da mislimo ili kada to ne elimo. Uoavanje injenice
da sabranosti u nama jo uvek nema moe predstavljati dobru
polaznu taku u naporima da je steknemo.
Sati znai sabranost, svesnost postojanja nekog objekta, ta
god on bio. Objekte delimo na primarne i sekundarne, iz isto
tehnikih razloga. Sabranost znai konstantnu budnost u od-
nosu na neki objekat, bez prekida. Ona jeste svesnost objekata
koji se pojavljuju jedan za drugim ovde i sada. Ne postoji raz-
mak ili pauza izmeu, na primer, daha, otkucaja sata, zvukova
koji dolaze spolja, kontemplacija telesnih oseaja i tako dalje.
Svaki objekat moe biti objekat meditacije, a biti ga svestan u
kontinuitetu se naziva praktikovanje sabranosti. Ovo je glav-
Khammai Dhammasami
60
ni zadatak u poetnoj fazi vebanja vipassana meditacije. On
znai biti svestan neega u sadanjem trenutku, biti svestan
sveta u kojem ivimo. On znai jednostavno registrovanje
objekta koji opaamo direktno kroz bilo koje od estoro vrata
naih ula.
Iskustvo i kvalifkovanje
Mi ne ivimo u istom svetu sve vreme. Na primer, neko raz-
milja o svom poslu. Za to vreme njegov svet su njegove misli
o poslu. U tom trenutku on ne ivi ni u jednom drugom sve-
tu, ve u svetu misli. Svestan je svog posla i ako tada hoe da
meditira, posao je objekat njegovog meditativnog uma. Dakle,
postoje samo dve stvari meditativni um i objekat meditacije.
Kao to smo ve rekli, postoji est svetova i mi ne ivimo u
istom sve vreme. Prof. Oliver Goldsmith iz Einstein Medical
School u Njujorku ispriao je o oveku kojeg su operisali jer
je bio slep. Bio je slep jo od svoje pete godine. A sada je imao
45 godina. Dakle iveo je slep punih etrdeset godina. Nije
se mogao setiti bilo ega to je video tokom prvih pet godina
ivota, jer je bio sasvim mali. Tako je etiri decenije iveo kroz
sluanje, dodirivanje, mirisanje, ukuse i razmiljanje. Studirao
je, diplomirao i pronaao posao. ak se i oenio. Njegova ena
je insistirala da se operie. Lekari su isto bili za to, jer su ele-
li da isprobaju novu tehnologiju. Tako su oba oka operisana
i sreom vid mu se povratio. Prvog dana kad su mu skinuli
bandae, hirurg je stao pred njega bez rei. Bio je u stanju da
vidi hirurga, ali nije mogao sa tim da bilo ta uradi. Tek kada
je hirurg poeo da govori, prepoznao ga je i rekao: Ah, to ste
vi! A sve zato to nije iveo u svetu slika punih etrdeset go-
dina. Umesto toga iveo je u svetu zvukova. I logino je da nije
razumeo to to su njegova dva izleena oka videla.
Mi mnogo toga radimo sa onim to vidimo i ujemo. Stva-
ramo sreu, kao i nesreu. Stvaramo radost; stvaramo uzne-
Meditacija sabranosti u praksi
61
mirenost na osnovu toga to vidimo, to ujemo, okusimo,
omiriemo i pomislimo. Neophodno je da budemo toga pot-
puno svesni. U sluaju ovog oveka, poslednjih etrdeset go-
dina njegova svest nikada nije operisala na relaciji oko i vid-
ljivi objekat. Meutim, izmeu dva fzika objekta zvukova i
uiju, svesnost jeste operisala. Zato je, im je uo glas hirurga,
bio u stanju da neto uini sa tom informacijom, da prepozna
nekog koga je odranije znao. Kada je krenuo na fzioterapiju,
trebalo je da hoda i otvara vrata bez pipanja. Kad bi hodao,
makar i korak dva, poskoio bi, jer nije bio u stanju da proceni
udaljenost na osnovu onoga to vidi.
Tako na um operie kada objekat meditacije i meditativni
um dou u kontakt. Um koji operie u tom trenutku naziva se
svest. Um i svest su jedno te isto. Um koji se naziva svest jeste
neto to operie izmeu dva objekta. Uho je fziki objekat
i zvuk je drugi fziki objekat. Kada se jave zajedno, tada um
funkcionie i postane svest. Postajete svesni zvuka. To je vrhu-
nac kognitivnog procesa. Na isti nain, postajete svesni vidlji-
vih predmeta. Svesni ste dodira, ukusa, prizora itd. Tako stvari
funkcioniu. Ono to mi treba da uinimo jeste da obratimo
golu panju na sve to, bez kvalifkovanja. Sve na ovome svetu
jeste objekat meditacije.
Kada ugledamo neku stvar, mi nainimo neto od nje; i
iza toga sledi naa kvalifkacija. Ba kao to smo ranije opisali
kako mi kvalifkujemo kosu. Kad nam je na glavi, volimo je,
prijatna nam je. To je zato to je interpretiramo kao moje
ovo je moja kosa. Peremo je svaki dan. Kad je jednom odse-
ena i odvojena od nae glave, vie nas ne zanima, niti o njoj
vie brinemo. Na stav se promenio. Nema vie vezanosti za
kosu. Ako bi samo dlaka upala u tanjir sa hranom koju treba
da pojedemo, va stav prema toj hrani e se promeniti. To je
ono to podrazumevamo pod kvalifkovanjem. Ako se moja
kosa nae u vaem tanjiru, ako se vaa kosa nae u mom ta-
Khammai Dhammasami
62
njiru, stvari postaju jo i gore. ak i ako znate da kosu perem
svaki dan. Ipak, ne moemo to da podnesemo. Kako formira-
mo stav i kvalifkujemo, ujedno nesvesno odluujemo da ne
doivljavamo stvari do kraja.
Jo jedna stvar koju esto kvalifkujemo jeste hrana koju je-
demo. Kada je hrana u loncu ili na stolu, izgleda nam divno.
I pre nego to krenemo da je jedemo, moda nam jo izgleda
izvrsno. Onda uzmete zalogaj i krenete da ga vaete. Posle
jedne ili dve sekunde, vie ne biste eleli ni da je vidite, iako je
upravo to ono to ete uskoro progutati. Samo probajte da je
ispljunete i razgledate. Kako se oseate? Va stav se promenio.
To nazivamo kvalifkovanjem. Sve nae reakcije jesu kvalifko-
vanje. Uh, ovo je odvratno, moda kaemo ili pre kvalifkuje-
mo. Neko e moda i povratiti. Kada se to dogodi i hrana koju
smo ve pojeli je pred nama, jurimo da je speremo. Ne elimo
vie da je vidimo. Pa ipak, to je ono to imamo unutar tela.
Otuda, ovo je jedan primer kako neprekidno menjamo svoj
stav. On je naa reakcija. Neprekidno reagujemo na objekat
na ono to vidimo, okusimo, omiriemo. Isto je i sa zvukom.
Kada oekujemo nekoga i ujemo zvuk motora, sreni smo.
Ali kada itate i elite tiinu, pa zaujete isti taj zvuk motora,
moda se iznervirate. Otuda, potpuno razliito kvalifkujete
jedan te isti zvuk. Kada vebamo golu panju, kaemo u sebi:
Zvuk... zvuk... zvuk. Mi ak ne kaemo ni sluanje. Samo
kaemo zvuk. Kaemo ukus - ne ni dobar ukus ili lo ukus.
Nema vrednovanja koje bi ga pratilo. Samo gola panja.
Nekategorizujua priroda vipassane
U vipassana meditaciji Buda ide ak tako daleko da kae
kako su um koji luta i skoncentrisan um pojednako vredni
kao objekat meditacije. Da citiram pli odlomak iz Satipattha-
na sutte: Samkhittam va ittam samkhittam ittanti paanati,
vikkhittam va ittam vikkhittam ittanti paanati, to znai da
Meditacija sabranosti u praksi
63
i sabran um i nemiran um treba tretirati na isti nain, tako to
emo ga biti svesni i potom razumeti njegovu pravu prirodu.
Kada je um sabran na neki objekat, on je potpuno uronjen u
njega. To je skoncentrisan um. Kolebljiv um nikada ne ostaje
na jednom mestu; on putuje i tamo i ovamo. Buda je rekao da
ako ste svesni i jednog i drugog skoncentrisanog i rastrese-
nog uma ako ste sabrani na oba, samo usmerite golu panju
na njih i ne kategorizujte ih. Ne govorite da je um koji luta lo
ili da je skoncentrisan um dobar. Ne uputajte se u bilo kakvo
vrednovanje.
Znamo da esto kategorizujemo stvari zato to na um nije
stabilizovan. esto ujemo od drugih kako meditacija ini um
mirnim i staloenim. Na osnovu ovoga podrazumevamo da
um koji luta jeste prepreka za meditaciju. Tu se vipassana zai-
sta razlikuje od samathe, u baratanju nemirnim umom. Ima-
ti skoncentrisan um je vrlo vano za svaki od ciljeva meditaci-
je. No, iako je koncentracija toliko vana, i dalje skoncentrisan
um morate da tretirate isto kao i raspren um, jer su i jedno i
drugo tek objekti. Njihovo postojanje ili odsustvo jesu objekat
kontemplacije. I svaki objekat treba da tretirate objektivno, ne
onako kako se odnosimo prema svojoj hrani ili kosi, a odnosi-
mo se sa mnogo predrasuda i subjektivno, ne objektivno.
Videti stvari kakve zaista jesu je krajnji cilj vipassana medi-
tacije. Kada imamo predrasude i gledamo na stvari subjektiv-
no, tada nismo u stanju da ih vidimo onakve kakve jesu. itav
cilj budizma jeste da vidimo dukkhu kao dukkhu i da na nju
ne reagujemo. U vipassana meditaciji, kada posmatramo bol,
mi zapravo vebamo da bol vidimo kao bol, da vie ne reagu-
jemo na njega, stvarajui u sebi uznemirenost, nestrpljivost,
frustraciju ili razoarenje. Sve dok reagujemo i neprekidno
opravdavamo sopstvene reakcije, mi jo uvek ne vidimo stvari
kakve jesu.
Jo jedan pli odlomak iz sutta vredan citiranja je sledei:
Khammai Dhammasami
64
Sadosam va ittam sadosam ittanti paanati. Niddosam va
ittam niddosam ittanti paanati, to znai da um ispunjen
besom i um bez besa, moda ispunjen saoseanjem ili ljubav-
lju, ta dva uma jesu isti. Iz etikog ugla posmatrano, um besa i
um milosra ne mogu biti isto. Besan um je lo, zato to moe
da stvori tenziju. Lo je za vae zdravlje. Stvara mnoge pro-
bleme. to se tie etikog aspekta, moemo ak imati razliite
poglede na to je li bes dobar ili lo. Neki kau da vas zbog
besa ljudi shvataju ozbiljnije i otuda je on opravdan. Sve je to
vrlo subjektivno i otvoreno linoj proceni. Tako je to kad ovim
dvema stanjima uma priete kroz etiku (sla). Ali, Buda je re-
kao da kada im priete iz psiholokog ugla, tada morate da se
izdignete iznad etike ravni.
Ovde treba naglasiti da ovim nikako ne podcenjujemo ulo-
gu morala u negovanju uma, ve pre svega istiemo dva ra-
zliita pristupa, na dva razliita nivoa. A zapravo su oba deo
praktikovanja plemenitog osmostrukog puta.
Ne potiskujte
Zapamtite da u vipassani postoje tri faze uenje, kontrola
i osloboenje. Morate da prouite besan um pre nego to ste
u stanju da kontroliete bes. Na drugom stupnju ste u stanju
da kontroliete besan um i, na treem, biete u stanju da svoj
um oslobodite od besa. Oslobaanje dolazi od neposrednog
znanja, a direktna svesnost (sati) vodi do direktnog znanja
(sampaaa).
Na prvom stupnju vipassana meditacije razvijamo golu pa-
nju. O njoj govorimo danas. Sve to treba da uradite je da
posmatrate posmatrate da je ovo besan um ili um u kojem
nema besa. Misao o ubistvu i misao o ljubavi su podjednako
vane kao objekti meditacije. Kada se javi misao o ubistvu,
registrujete: Ovo je misao o ubistvu, misao o ubistvu, misao
o ubistvu i budite potpuno svesni njezinog postojanja. Doiv-
Meditacija sabranosti u praksi
65
ljavate je kroz sabranost panje i znate ta je i kako izgleda mi-
sao o ubistvu. Jer sve dotle dok ga ne razumemo neemo biti u
stanju da se oslobodimo besnog uma, neemo biti u stanju da
ga kontroliemo. Ako se upinjemo da ga kontroliemo, tada
sebe forsiramo Nemoj da bude besan! Samo potiskujemo
bes, umesto da ga prihvatimo i pokuamo da ga vidimo. Ako
kaete: Ne budi besan, to znai da pokuavate da potisnete
bes. A ako neto postiskujete, kako ete biti u stanju da ga vi-
dite. Ali to ne znai da je on nestao. Jo je tu. I moe provaliti
i bez vaeg znanja. To se dogaa sve vreme.
Obino nauimo ta je dobro, a ta je loe. Kasnije ponemo
da nameemo sebi zlatno pravilo: Bes nije dobar, ne smem
biti besan. Pa ipak, bes je praktino jo uvek tu. Dakle, sistem
ne fukcionie. Zato, trebalo bi da ga prihvatimo i vidimo ga
kao besan um, ali bez ikakvog pridavanja ove ili one vredno-
sti tome. Mi obino tome prilazimo sa intelektualne strane:
um ispunjen ljubavlju je pozitivna, onaj ispunjen besom je
negativna vrsta svesti. Pa ipak, vipassana meditacija je neto
to e vas voditi ka prevazlaenju i pozitivnog i negativnog.
Bez negativnog, ne biste imali ni pozitivno. Jedno ne postoji
bez drugog, jer pripadaju dualistikim stanjima dijametral-
no suprotnim jedno drugom. Oboje pripadaju kammikom
(karmikom) procesu. Nibbna se dostie onda kada se taj
kammiki proces zaustavi.
U sluaju Bude i arahanta, nema vie korisne i tetne kam-
me (karme). U budistikoj flozofji, kraj kamme i kraj dukkhe
(patnje) jesu jedno te isto. To je nibbna. Kada kaemo kraj
kamme, ne mislimo samo na kraj tetne kamme, ve isto tako
i one korisne. Ono zahvaljujui emu smo se preporodili kao
ljudska bia jeste korisna kamma. Zahvaljujui njoj patimo u
ovom svetu ljudi. Kada na stvari gledamo kao na korisne i tet-
ne, to je profani nivo, sa dva gledita. Srednji put, koji takoe
nazivamo plemeniti osnostruki put, a iji je vipassana medi-
Khammai Dhammasami
66
tacija vrlo vaan deo, jeste neto to nadilazi i jedno i drugo
gledite. Obino, kada inimo dobra dela na profanom nivou,
pokuavamo to je mogue vie da se oslobodimo tetnog i
akumuliramo to vie korisnog. Ali cilj vipassana meditacije
jeste da se oslobodimo i jednog i drugog. Zbog toga razmilja-
nje o vrednovanju nije vezano ak ni za korisnu kammu.
Samo znati
Buda je upuivao da kada je um skoncentrisan, treba da
ga znamo kao skoncentrisan um; kada nije, tada ga znamo
kao neskoncentrisan um. Obino, kada nam je um rastresen
i skae sad tu sad tamo, skloni smo da budemo razoarani i
potiteni. Ljudi mrmljaju sebi u bradu: Uh, ovo sedenje mi
nije dobro, um stalno luta. Mnogo je nemira i stvari koje mi
odvlae panju. To su naviknute reakcije; uslovljeni smo da
reagujemo na taj nain. I povoljan i nepovoljan um jesu uslov-
ljeni. Vipassana meditacija jeste put izvan tog to uslovljava
(sankhara) kao i onoga to je uslovljeno (sankhata). Naravno,
jo uvek smo unutar tog procesa u kojem uslovljavamo i biva-
mo uslovljeni, nismo jo sasvim izvan njega. Ali gola panja
je ono to e nas odvesti do stanja neuslovljenosti. Prvo ra-
zvijajte golu panju i budite otvoreni za bilo koje stanje. Ako
samo znamo da su ona tu i ne stvaramo bilo kakvo miljenje
o njima, niti im bilo ta dodajmo u vidu vrednovanja, to jeste
put ka stanju neuslovljenosti (asankhata) ovde i sada.
Bez unapred zauzetih stavova
A sada se vratimo na jo jedan vid gole panje. Gola pa-
nja znai da ne donosimo sudove, ne zauzimamo stavove
unapred. Na primer, hoete da se oslobodite svraba na licu
(tokom meditacije) i registrujete: Svrab... svrab... svrab... Um
vam je uslovljen udnjom da se oslobodite svraba. Pre nego
to je i krenuo da deluje, um je ve uslovljen tim stavom. Ako
Meditacija sabranosti u praksi
67
svrab ne prestane, reagovaete na njega. ak i ako prestane,
opet ete reagovati: Uh, dobro je. Najzad je prestao. Ako jo
uvek traje, razoarani ste O ne, sve je gore; noga mi je sve
vie utrnula; bol u leima je sve jai. Sve zbog stava da je to
moja noga, da su to moja lea itd. Ovaj pojam nadjaava i za-
kriljuje bol ili utrnulost. I tako, umesto da bol vidimo takvim
kakav jeste, utrnulost takvu kakva jeste, mi ih vidimo kroz
prizmu unapred zauzetog stava da ovo jesu moja lea ili moja
noga. I taj stav pojaava i produava bol ili utrnulost.
Ponekad nas ohrabruju da kontempliramo bol, s objanje-
njem da e posle produenog posmatranja, bol nestati. Ovo
nas navodi da verujemo: da bismo se oslobodili bola, treba
da ga kontempliramo; kontemplacija bola e ga okonati. To
je opet unapred zauzet stav o tome ta je rezultat napora kon-
templacije. A zapravo, bol moe da nestane ili da se pojaa.
Vipassana ui samo to ta da inimo ako on nestaje ili se poja-
ava. Ne moemo narediti bolu da nestane ili da ojaa. On je
anatta. Ako postoji unapred zauzet stav, um je blokiran, nije
otvoren. I poto nije otvoren, odbie svaki ishod koji se ne po-
klapa sa njegovim oekivanjima. Nismo spremni da se suoi-
mo sa drugaijom situacijom. Fleksibilnost dolazi samo kada
je um otvoren i prijemiv.
Ne osloboditi ga se, ve bolje se sa time nositi
Cilj vipassane nije da se oslobodimo bola, jer i bol jeste deo
ivota. Ne postoji svet u kojem nema bola. Vipassana medita-
cija je pre metod kako da se sa njime nosimo kada se jednom
pojavi: pretvoriti bol u objekat meditacije, kako bismo doli
do uvida koji donosi kraj patnje. Takoe je istina da se, na
odreenom stupnju, bol u velikoj meri smanjuje i vie ga ne
oseamo onako intenzivno kao do tada, tako da moemo da
sedimo satima, sa licem koje je vedro, oplemenjeno, smireno
i spokojno.
Khammai Dhammasami
68
U Satipatthana sutti, govoru o sabranosti, nalaze se dve
vrlo vane pli rei: sati i sampaano. Prva jeste gola panja,
usmeravanje gole panje na neki objekat tako to registrujemo
njegovo puko postojanje. Ova gola panja napreduje i sazre-
va kako sakupljamo informacije, registrujemo gole injenice.
Tako emo videti karakteristike tog objekta. Pre toga neemo
uslovljavati svoj um i govoriti sebi: Bol je prolazan ili On e
proi. Ne smete da kategorizujete i uslovljavate sopstveni um
bilo ime, ak ni prolaznou, mada zakon prolaznosti jeste
stvaran i istinit. Pa ipak, na taj nain koristite taj zakon samo
teorijski, kako biste se oslobodili bola, a ne tako to se uvideli
prolaznu prirodu bola. Takoe, ne tako to ste uvideli da se ta
promena dogaa ovde i sada, ve zato to ste o tome itali u
nekoj knjizi ili sluali od nekog drugog. Oekujete da ojaate
sposobnost tolerisanja bola, teei se da je bol prolazan i nee
trajati zauvek. Oekujete da prestane svakog trenutka. Zbog
svega ovoga, prolaznost u teoriji nije stvarna prolaznost.
Gola panja vodi do sabranosti i jasnog znanja
Kada neprekidno posmatramo neki objekat, jasno ga ra-
zumemo, bilo da je re o bolu, zvukovima, dahu ili neem
drugom. Jasno razumevanje jeste otkrivanje est svetova. U
vipassana meditaciji prvo pokuavamo da uspostavimo golu
panju. Mi obino reagujemo sve vreme. Meutim, tokom ve-
banja, postajemo svesni pomanjkanja gole panje i to ojaava
nau odlunost i spremnost da je uspostavimo.
Tu golu panju emo potom upotrebiti za dva cilja. Jedan je
za promiljanje. Tako ete kontemplirati i promiljati svaki od
tih objekata. Da biste promiljali, prvo morate da uspostavite
golu panju ili konstantnu svesnost. Pre nego to vam je to
polo za rukom, promiljanje moe voditi do raznih spekula-
cija. Kako je to formulisano u jednom pli govoru:
Sati pau-patthita hoti yavadeva nyanamatthaya patisa-
timatthaya, to znai Kako bismo promiljali, moramo us-
Meditacija sabranosti u praksi
69
postaviti sabranost i da bismo stvari razumeli onako kakve
one zaista jesu moramo uspostaviti sabranost, a to jeste gola
panja. Pre nego to smo u stanju da promiljamo na efka-
san nain (patisati-matthaya), moramo uspostaviti sabranost,
usmeravajui golu panju na sve to nastaje ovde i sada. Druga
svrha gole panje jeste da razumemo svari kakve zaista jesu
(nyana-matthaya). Videti bes samo kao bes, a ne kao moje i ja,
bol samo kao bol, a ne moje i ja, znai videti svari kakve jesu.
Kako sve vie dolazimo u kontakt sa sadanjim trenutkom, sve
vie poinjemo da vidimo stvari kakve jesu i itav svoj ivot
ivimo u sadanjem trenutku. Iz toga se postepena pomalja
mudrost, neophodna da svoj ivot mirno ivimo.
Otuda, kada ste jednom u poziciji da kontroliete svoj um,
biete u stanju da ga koristite za promiljanje neke stvari. Ali
dok pokuavate da razvijete sabranost i ako vam se i najbezna-
ajnije promiljanje pojavi u umu, samo ga registrujete: Pro-
miljanje, promiljanje, promiljanje i pokuavate da nastavi-
te zadatak fokusiranja panje na jedna objekat i uvrivanja
sabranosti. Nemojte zapravo da ponete praksu promiljanja
prerano i kad krenete u to, uinite to jedino uz valjano konsul-
tovanje sa uiteljem.
70
Deo 7
MEDITACIJA O NEPERSONALNOSTI TELA
Objanjenje i instrukcije
Prvi korak jeste uenje
Veeras emo razmotriti nepersonalnost tela, to znai raz-
motriemo razliite delove vlastitog tela. Potom emo medi-
tirati na njih. U stara vremena analiza je raena tako da je
telo podeljeno na 32 dela. Mi emo ih svrstati u est grupa, u
skladu sa tradicijom. To su:
(1) kosa, malje, nokti, zubi, koa
(2) miii, tetive, kosti, kotana sr, bubrezi
(3) srce, jetra, dijafragma, slezina, plua
(4) debelo crevo, tanko crevo, nesvarena hrana, izmet i mo-
zak
(5) u, sluz, gnoj, krv, znoj, salo
1
(6) suze, limfa, pljuvaka, sline, sinovijalna tenost (u zglo-
bovima)
2
, mokraa.
Postoje i drugaiji naini grupisanja, koji ini mi se mogu
takoe dobro da poslue za nae svrhe. Vano je znati ove de-
love tela poimence, tako da moemo da meditiramo na njih,
1
Mikroskopsko salo moe se nai u svim delovima tela, ispod koe. Ali na
mestima kao to su dlan, nos ili une koljke ga ima najmanje. No, moemo
se skoncentrisati na salo smeteno u stomaku, rukama i nogama
.
2
Sinovijalna tenost je ulje koje podmazuje zglobove. U telu postoji etiri
vrste zglobova. Onaj slian arkama i to su kolena i laktovi, zatim kada je
kost unutar aice , kao to je to kod ramena, ravni zglobovi kakve imamo
u lobanji i, na kraju, kimeni prljenovi. Sinovijalna tenost u kolenima
smanjuje trenje dve kosti i olakava pokret.
Meditacija sabranosti u praksi
71
ponavljajui njihove nazive u sebi bez gledanja u tekst ili slu-
anja audio snimka. I ne samo to, ve bi trebalo da znamo nji-
hovu boju, oblik, lokaciju i odnos prema drugim delovima tela
u smislu meusobnih slinosti i razlika. ak bi trebalo znati
i njihov miris. Da bi se na pravi nain meditiralo na odree-
ne delove tela, potrebno je poznavanje osnova anatomije. Sa
druge strane, veliki komentatori pli tekstova kau da bi se
prouila sva 32 dela tela potrebne su nedelje, ak meseci. Re
je u velikoj meri o jednoj analitikoj proceduri.
Da bismo ovu vrste meditacije nainilo svojom osnovnom
praksom, potrebno je meditirati na jednu grupu delova barem
petnaest dana, i to u tri faze, koja svaka traje po pet dana. Prvo,
treba poeti redom koji je gore dat. Drugi korak je ii obrnu-
tim redom. Tokom poslednjih pet dana trebalo bi meditirati
razmatrajui delove obinim i obrnutim redom naizmenino.
Svrha ovakve meditacije
Svrha ove meditacije jeste da osvestimo pogrenu percep-
ciju koju imamo prema svom telu. Mi ga vidimo kao jednu
celinu. Ne razmiljamo obino o njemu kao o skupu razliitih
delova. Na taj nain poinjemo svako telo da razlikujemo kao
specifnu osobu, na primer dr Loe Kyaw Tinn, dr Maung
Maung Lat, dr Sein Shwe i ako dalje. Ne vidimo da ona imaju
neto zajedniko. Svako bie je poseban entitet. Zbog ovakvog
gledanja, postajemo gordi zbog sopstvenog entiteta. Na po-
grean nain vieni entitet postaje objekat vezivanja. Pogrena
percepcija je izvor prianjanja. Krajnji cilj ove vrste meditacije
jeste da razvije neprianjanje, tako to emo videti i biti svesni
odbojne prirode tela. Ovo je jo jedan metod meditacije re-
feksivne prirode. Ova tehnika moe posluiti u razliite svrhe
samatha i vipassana meditacije. Meutim, ovde je razmatra-
mo u kontekstu vipassane, meditacije sabranosti.
Kako ovaj tip meditacije dobija na snazi, poeemo da uo-
avamo neke male, ali vane efekte. Strah i strepnja kada smo
Khammai Dhammasami
72
na osamljenim mestima e oslabiti i biemo u stanju da pod-
nosimo razliite klimatske uslove, kao i da uivamo u razlii-
tim vrsta hrane i mestima na kojima se naemo. Krajnji cilj,
meutim, jeste da razumemo pravu prirodu tela. Poto ova
praksa donosi duboki uvid, sledi slabljenje vezanosti za telo.
Naa namera nije da oseaj privlanosti prema telu potisnemo
direktnim stvaranjem oseaja odbojnosti, ve da telo vidimo
onakvo kakvo jeste i na osnovu ove vebe steknemo direktno
znanje. Nevezivanje i uvid u istinsku prirodu tela deavaju se
zajedno. Direktno znanje o prirodi tela, pak, poraa slobodu
od njegovog pogrenog sagledavanja.
Tehnike meditacije o nepostojanju trajnog sopstva u telu
Kao to smo to ve ranije razmatrali, postoji podua proce-
dura praktikovanja ove vrste meditacije. Potrebno je otprilike
est meseci da se zavri pripremna faza. Tokom tih meseci ot-
krivamo koji su delovi jasni u naem umu i koji nisu. Zatim
stiemo do druge faze i to tek kad smo postepeno eliminisali
sa liste sve objekte koje ne opaamo jasno u svom umu. Neki
delovi e biti jasni nekim meditantima, ali ne i drugima. Dak-
le, tu je taka gde ljudi poinju da se razlikuju. Ovaj proces
eliminacije se nastavlja sve dok ne pronaemo koji nam je
objekat najjasniji. Potom poinjemo da se fokusiramo samo
na njega, sve dok nismo u stanju da tako kontroliemo svoj
um da moemo da ga usmerimo i odravamo na njemu bez
ikakvih potekoa. Odatle, ako istrajno vebamo i tako ste-
knemo duboko razumevanje, dolazimo do take kada treba
da odaberemo ili samathu ili vipassanu, kako bismo dalje na-
predovali.
Nabrojana 32 dela tela su podeljeni u est grupa prema
srodnosti. Neki delovi pripadaju spoljanjosti i suvi su, dru-
gi su smeteni u trbunoj duplji, a trei su tenosti. S druge
strane, neki vie imaju karakteristike elementa zemlje, a to je
Meditacija sabranosti u praksi
73
tvrdoa, te su tako i klasifkovani. Tradicionalno, kreemo sa
prvom grupom i postepeno ukljuujemo i ostale.
Nastale su i mnogobrojne modifkacije ove metode, naro-
ito u sredinama gde u njezinom praktikovanju nije bilo pre-
kida. Potovani Taung Pulu Sayadaw, najuveniji uitelj me-
ditacije kojeg je Burma imala u prolom veku, imao je neke
divne metode meditacije na razliite delove tela. Bio je blizak
prijatelj potovanog Mahasi Sayadaw. Isprobao sam ovakve
modifkovane metode za koje se tvrdilo da pomau kod pro-
blema sa elucem. Odluio sam se na to jer imam ir na elucu
i moj stomak izaziva nadimanje. Ustanovio sam da tako mogu
da se oslobodim nadimanja za nekoliko minuta, razvijajui
smirenje i kontemplaciju. Ovaj metod se razlikuje od tehnike
koja je ovde opisana. I u njemu se, naravno, radi sa pet delo-
va, tankim i debelim crevom, nesvarenom hranom, izmetom i
mozgom. Jedna od mojih uenica, Emma, me je takoe pod-
setila na tu tehniku, o kojoj je itala u jednom budistikom a-
sopisu, a u lanku je opisano kako je jedan ameriki budistiki
monah izleio svoj problem sa elucem praktikujui upravo
tehniku koju je razvio potovani Taung Pulu Sayadaw. Ovo je
dobar primer koliko je Budino uenje feksibilno i kako moe
biti primenjeno u razliite svrhe.
Uputstva za krae meditacijsko povlaenje
Veeras, poto smo na relativno kratkom meditacijskom
povlaenju, promiljaemo razliite delove tela nasumino.
Tako ete dobiti predstavu o ovoj vrsti meditacije i moda e
vam to ak pomoi da otkrijete koji deo bi mogao biti najja-
sniji za vas. Utvrdio sam da je ova tehnika najkorisnija onima
koji nisu nauili sva 32 dela do detalja, kako to zahteva pli
komentar kanonskog teksta.
Prvo emo se fokusirati na kosti, poev od lobanje. Ne
ukljuujte jo kosu, kou, krv i miie. Ostavite ih po strani
Khammai Dhammasami
74
za sada. Pokuajte samo da vidite lobanju bez oiju, miia,
nerava i koe. Zatim se spustite do ramena i porom ruku. Po-
kuajte da vidite samo kosti, bez miia, koe, tetiva, krvi i ak
noktiju. Zatim idete dole sve do nonih prstiju. itavo svoje
telo formirate samo od kostiju. Postoje sitne kosti u akama i
stopalima. Pokuajte da ih vidite. Klizite nadole lagano. I po-
tom se vratite natrag do lobanje. Pokuajte da vidite telo sai-
njeno samo od kostiju i lobanje.
Posle ovoga, pokuajte da vidite zglobove u razliitim de-
lovima svog tela, kao to je vrat, rame, lakat, runi zglob itd.
Nastojte da vidite svaki zglob pojedinano. Spustite se sve do
nonih prstiju, kontemplirajui zglobove u kukovima, kole-
nima i lancima. Shvatiete koliko je telo ranjivo kada vidite
zglobove. Sada ste pokrili ve dva dela, kosti i zglobove. Sle-
dei na redu su svi miii, od vrha glave nadole, prelazite laga-
no trupom, butinama i listovima, kako biste formirali osobu.
Zatim dodajte nerve, tetive i krvne sudove, takoe krv. Pogle-
dajte ponovo gornji deo tela, mozak i kou. Zatim pogledajte
kosu. Pokuajte da ne gledate celinu, ve kao pojedinane vla-
si. Idite do njenog korena ako je mogue. Zatim malje. Onda
preite svaki nokat. Kada promatrate nokte, pokuajte da ih
vidite posebno, odvojeno od kostiju i koe. Uoite svaki nokat,
svih dvadeset, na obe ake i stopala.
Sledea faza je prelazak na unutranje delove. Prvo zubi.
Probajte da vidite svaki zub pojedinano, spolja i iznutra. Ako
je mogue, idite do korena svakog. Pokuajte da idete oko sva-
kog zuba. Vidite ih kao neto to nije privreno za vilicu, ve
je odvojeno, posebno. Ideja je da vidite razliite delove koji idu
zajedno kako bi nastala osoba. Unutar usta takoe moete da
posmatrate pljuvaku.
Nastavljamo jo dublje do unutranjih organa. Imate srce,
plua i jetru (budui da ste lekari, mislim da ste ovde u pred-
nosti). Ne znam da li ete se od svega ovoga uplaiti. Ovo je
Meditacija sabranosti u praksi
75
neka vrsta mentalne operacije. Koristite um da proete kroz
razliite delove tela. Vidite dijafragmu, creva, nesvarenu hra-
nu, izmet i ostalo. Pokuajte da ih vidite pojedinano. Kako ih
ugledate, tako u sebi ponavljate vie puta njihov naziv.
Odaberite barem deset razliitih delova. Tekstovi kau da
bi trebalo da odaberete barem pet. Bilo kako bilo, mislim da
je lepo da ih imate recimo deset i nainite svoju listu. Idete
redom po toj listi i kad doete do njenog kraja, krenete redom
nagore. Proite tu listu vie puta. Ako se odluite za unutra-
nje organe, moete odabrati srce, plua, jetru, dijafragmu, tan-
ko i debelo crevo. Ako se odluite za kosti, vano je da ukljui-
te i zglobove. Ako su to krvni sudovi, uz njih treba da idu krv
i miii. Ako odaberete kosu, korisno je da je kombinujete sa
zubima i noktima. Mnogo je elemenata meu kojima moete
da odaberete stavke na svojoj listi. Moete ak odabrati i suze.
Ne razliitosti, ve slinosti
Kada vidite ove pojedinane delove, uvideete da je ovo telo
koje znate kao potovani Dhammasami sastavljeno od svih tih
delova i oni su isti kao i kod dr Leo Kyaw Tinn, dr Maung
Maung Lat, Zaw Zaw itd. Svi su oni isti. Zato, ono to sada vi-
dimo su razliiti delovi tela. Ono to ne vidimo jeste potovani
Dhammasami. Jesu li ti nokti potovani Dhammasami? Jesu li
to kosti ili zglobovi? Tek kada ih uzmete kao celinu, moete ih
nazvati potovani Dhammasami. Otuda stiete duboki uvid
u nepersonalnost ovoga tela. Mi smo obino skloni da per-
sonalizujemo. Nauili smo da stvari vidimo na takav nain.
Naueni smo da sebe vidimo drugaijim od ostalih.
Jednom sam u nekom asopisu video strip o dve devojice
u bioskopu. Nije im se sviao jedan od glumaca. Kad se ovaj
pojavio na ekranu, jedna od njih ree: O ne, mrzim ovog o-
veka. Hajdemo. Druga odgovori: Ne, ne, nemoj da idemo. U
narednoj sceni od umire. Vidite, nauile su da glumca vide
Khammai Dhammasami
76
kao neto razliito od sebe. Zbog tog razlikovanja u percepciji,
elele su da on umre. Ovaj stav je zajedniki za sve nas.
Kao mali, kad bismo pali, plakali smo i ljutili se na kamen
za koji smo zapeli. Ne znam jesam li i ja to radio ili nisam! Ali
sam video takvu scenu kad sam iao da obiem rodni dom.
Dete koje je palo i plae, ne zato to se povredilo, ve zato to
je frustrirano kamenom za koji je zapelo. Ono vidi da taj ka-
men nema nieg zajednikog sa njim, nije deo njegovog bia i
otuda treba ga okrivljavati. Ni majka nije mogla da ga utei, te
je sela pored njega udarala nekoliko puta onaj kamen: Izuda-
rala sam ga! Tek tada je dete prestalo da plae. Ideja osvete ga
je navela da kamen vidi kao neto razliito, ne kao deo sebe.
Na isti nain smo i mi ueni da istiemo razliitosti, pre nego
slinosti.
etiri elementa
Pre neki dan dr S. Swe me je pitao za etiri elementa, etiri
poela (maha-bhuta). To su zemlja, voda, vatra i vetar. vrsti
ili kruti element se naziva elemenat zemlje (pathavi-dhatu).
Kost je tvrda. To je zemlja i tvrdi elemenat. Pogledajte, sada
pomeram ruku. Mogunost da je pomeram i ispruam jeste
elemenat vazduha (vayo). On ukljuuje i hodanje. To je ele-
menat koji pokretanje ini moguim. Mi ne vidimo bilo ta
zajedniko izmeu zemlje i nas. Iako zemlja sadri sva etiri
elementa, dominantan meu njima je elemenat zemlje, koji je
vrst po svojoj prirodi. U moru, elemenat vode (apo) je do-
minantan, ali su drugi elementi ipak tu. U sebi imamo taj ele-
menat kohezije koji povezuje razliite delove naeg tela. Posle
sedenja i meditiranja postajemo gladni i pee nas iznutra. To
je elemenat toplote (teo) prisutan. Telo je sainjeno od ova
etiri elementa. Oseate vrst element kada sedite na podu.
vrst je zato to je u njemu tako dominantan taj elemenat.
Kada izaete, oseate hladnou. Obino ne razmiljamo da
Meditacija sabranosti u praksi
77
su ta etiri elementa sa nama. Iako neivu materiju smatramo
kao neto manje vredno, kada posmatramo svoje telo ne vidi-
mo da je sainjeno od ista etiri elementa. Uvek smatramo da
ono vredi vie. ak i kada uporeujemo iva bia, kaemo da
su moja etiri elementa lepa nego tvoja!
Dakle, sada emo dvadesetak minuta kontemplirati razlii-
te delove naeg tela, a potom sledi petnaest minuta vipassana
meditacije. Ili ako vam se vie svia, redosled moe biti i obr-
nut.
Dok kontemplirate razliite delove, ako se pojavi bilo kakva
dominantna misao ili oseaj, moete je posmatrati kao sekun-
darni objekat i potom se vratiti na onaj deo kod kojeg ste stali.
Ako osetite odbojnost, strah ili gaenje, upotrebite sabranost
kako biste usmerili golu panju na te oseaje, pre nego to na-
stavite kontemplaciju tela. Vipassana i ovakva vrsta meditacije
se meusobno dopunjuju i snae.
78
Deo 8
INTENZIVNA PRAKSA SABRANOSTI
Proli put smo raspravljali o goloj panji. Danas emo
govoriti o istoj stvari, ali iz drugaije perspektive, a to je sa-
branost. Sabranost je neto to je ljudima teko da razumeju.
Sabranost je vrlo vaan elemenat koji treba stvoriti i razviti
tokom meditacije. On ne samo da ini osnovu, ve deluje i
kao glavni faktor na putu razvijanja takvih kvaliteta kao to su
koncentracija, napor i mudrost.
ta je sabranost?
Sabranost znai razliite stvari na razliitim stupnjevima.
Konstantna svesnost jeste sabranost. Ovo je dobar opis. Me-
utim, ako ne znamo koja vrsta svesnosti, ega i kako, tada
nam treba jo mnogo iskustva da bismo je razumeli. Neop-
hodno nam je jo objanjenja, jer nismo razumeli stvari. Sa-
branost emo razumeti kroz praksu.
Sabranost zapravo znai odravanje gole panje na nekom
objektu, bez bilo kakvog unapred stvorenog pojma, predrasu-
de ili vrednosnog suda. Ona ujedno znai biti svestan da neto
postoji ovde i sada; a u kasnijoj fazi, sabranost jeste mentalno
stanje koje se karakterie feksibilnou i istraivanjem.
Biti prijemiv, biti prilagodljiv, ne reagovati, ve delovati,
biti paljiv, u harmoniji sa samim sobom, pomno posmatrati
direktno iskustvo onoga to je prisutno i biti prisutan u sada-
njem trenutku, sve su to neke od popularnih opisa funkcija
sabranosti.
Sabranost kao istraivanje
Sabranost je neka vrsta istraivanja. Neete istraivati ako
neto znate vrlo dobro. Kada se popnete na najviu planinu,
Meditacija sabranosti u praksi
79
oekivaete da otkrijete neto to do sada niste videli. Niste
sigurni ta ete nai. Oekujete neto neizvesno i nepoznato.
Pripremljeni ste da se sa time suoite i da uite od toga. To je
istraivanje.
Ne oekujete da sve to vidite bude blago i mirno, uobiaje-
no i lako. To nije istraivanje. elite da vidite ono to jo niste
videli i to tek nekolicina mogu videti. Zato putujete ak na
severni ili juni pol. I tamo zaista vidite poneto uzbudljivo.
Kada neto istraujete, morate da posmatrate. Posmatrate to
to vidite. to ujete. Posmatranje je prvi korak u praktikova-
nju sabranosti.
Pre nego to ste nauili da dobro plivate, verovatno ste prvo
teorijski uili kako da to uradite i pomalo probali, pokuavali
da stignete do druge strane bazena bez pomoi instruktora i
sve je to trajalo moda dvadeset, trideset, etrdeset minuta. I
to ukljuuje neku vrstu istraivanja. itav ivot je taj univer-
zum u kojem moete da istraujete i postanete mudrija osoba.
Kada sklopite oi i pokuate da intenzivno vebate sabranost,
uputate se u istraivanje. Zapamtite da u trenutku kad poi-
njete, sabranost nije jo potpuno razvijena. Otuda, posmatra-
nje moda nee ii onoliko daleko koliko biste eleli. Nemojte
se razoarati. Jednostavno uloite jo malo napora i pokuajte
ponovo.
Dve vrste sabranosti
Kada radimo meditaciju sabranosti, postoje dve vrste sa-
branosti, ona intenzivna i opta. Danas smo vebali intenziv-
nu sabranost. Sutra u govoriti o optoj sabranosti.
Sabranost kao uenje da budemo sa neoekivanim
Sabranost je takoe uenje da se suoimo sa neoekivanim.
Kao ljudska bia, posedujemo vredan kvalitet, mentalnu spo-
Khammai Dhammasami
80
sobnost da razmiljamo, uimo, nosimo se sa stvarima. Ali
nas esto iznenadi neto to smo inae doivljavali i ranije.
Strepnja, uznemirenost, briga, bes itd. nisu nam nepoznati.
Ali se opet oseamo zateenim svaki put kada se pojave. Se-
am se vremena kada sam ve bio predava na Sasana Man-
daing Pali University, Pegu (Hamsavati). Stigla je vest iz Laik-
he, mog rodnog grada u pokrajini an, da mi je pre nekoliko
dana umro otac. To se dogodilo ba u trenutku kada sam se
spremao da dam osam pravila vrline mojoj sledbenici gospoi
Daw Yee, koja je fnansirala moje kolovanje i zamonaenje u
Moulmein, u Mon pokrajini. Sedeo sam na stolici i sledbenica
je sa decom je sedela na podu ispred mene i recitovala okasa,
okasa, okasa na burmanskom. Prijatelj mi je priao, donosei
poruku koju je primio preko telefona prethodne noi. Otac
mi je bio mrtav ve nekoliko dana i majka i roaci su ekali na
mene da doem na oevu sahranu. Odjednom sam bio bloki-
ran, u umu samo praznina. Bio sam okiran veu. Znao sam
da je sve prolazno. ivot jeste prolazan, ali nisam oekivao da
se to odnosi i na ivot mog oca. Nisam oekivao da e doi taj
trenutak. Bio sam potpuno zateen.
Kada sam promiljao o prolaznosti, siguran sam da sam
podsvesno iz toga iskljuivao mog oca. I tako, kada mi je otac
umro, nisam mogao da se sa tim suoim. Nisam nastavio ce-
remoniju uzimanja osam pravila. Nisam mogao vie ni re da
prozborim. Tuga me je preplavila. Tuga nije bila neto novo za
mene. Doivljavao sam je i ranije i ne mogu ni da se setim ko-
liko puta me je muila. Ali nisam oekivao da e tolika kolii-
na tuge biti pokrenuta smru mog oca. Zaista sam bio okiran.
Nisam ak mogao da saekam regularni trajekt da bih uhvatio
voz u Mottami (Martaban). Unajmio sam amac. Ali je iz Mo-
ulmeina do mog rodnog grada Laikhe u centralnom delu pro-
vincije an trebalo pet dana. Prevoz je bio velika muka. I tako
sam za svega nekoliko sati propustio oevu sahranu. Hrvao
Meditacija sabranosti u praksi
81
sam se sa tugom itavu nedelju, zato to je nisam uopte oe-
kivao. Stigla me je nepripremljenog. Nisam bio spreman da se
suoim sa venim zakonom prolaznosti. Vebanje sabranosti
nije oekivanje samo bolnih stvari u ivotu kao to je smrt,
ve isto tako pripremanje za neoekivano u svakodnevnom
ivotu. Kada ne oekujemo stvari, vrlo ih je teko prihvatiti.
Uopte nismo prijemivi za njih. Umesto toga, opiremo se.
Recimo, odemo u neku drugu zemlju i oekujemo da sve bude
isto kao i u naoj kulturi. Kad otkrijemo drugaije ponaanje i
drugaiji nain ivota, okirani smo. Nekad ak mislimo da je
to to rade neutivo. Ponemo da kritikujemo, smatrajui da je
naa kultura superiornija. A u stvari nismo prijemivi za tuu
kulturu. Nismo pripremljeni za razlike. Nikada ne oekujete
da stvari budu drugaije od onoga kako ih vi znate. I kada
otkrijete da nisu, uznemirite se i ne moete to da prihvatite.
Kada smo sabrani, ne samo da moemo da posmatramo
ono to vidimo, ve smo u isto vreme spremni da prihvatimo
ono to do tada nikada nismo videli.
Pojavi se bol i mi ga posmatramo. To izgleda u redu u tom
trenutku. Ali neto to ne oekujemo stie iza bola. To je naa
reakcija na bol. Ne prestajemo da reagujemo na prisustvo
bola, zato to se prema njemu nismo odnosili sa sabranou
do tada. Slino je sa strepnjom, uznemirenou, frustracijom.
Sve je to deo ivota svakog od nas, injenice svima nama do-
bro poznate. Ali ne moemo da ih prihvatimo takve kakve
jesu. I nastavljamo bez prestanka da reagujemo. Postajemo
nestrpljivi i na kraju odustanemo od meditiranja.
Uz pomo sabranosti, uimo o bolu kroz intenzivan tre-
ning kao to je ovaj. Kad doe bol, usmeravamo golu panju
ka njemu i u sebi registrujemo: Bol... bol.. bol. Registruje-
mo golu injenicu, bez da joj pridajemo neku vrednost. I sada
ako se pojavi neka reakcija, moda frustracija ili nestrpljivost,
samo i nju ukljuimo u ve postojee polje gole panje, po-
Khammai Dhammasami
82
smatramo je. Istraujemo i posmatramo. Bol se sam ponudio
za posmatranje.
Moda neemo uspeti odmah; ne moemo sebe prisiljavati
da ne reagujemo. U takvim okolnostima jednostavno posma-
tramo tu reakciju. Razoarenje je jedna reakcija, uznemire-
nost druga, obeshrabrenost trea. Otuda, pokuavamo da po-
smatramo te stvari. Kada to inimo, vidimo oboje, i oekivano
i neoekivano. I uglavnom treba da nauimo kako da ivimo
sa onim neoekivanim.
Tokom poslednja dva dana sedeli smo po dvadeset i tride-
set minuta i danas smo probali sedenje od etrdeset minuta.
Jutros sam rekao da emo sedeti etrdeset minuta, kako biste
se mentalno pripremili za to. Setiete se da su mnogi potom
rekli da je vreme bilo kratko i da ste mogli i due da sedite.
Zato to ste bili mentalno pripremljeni za takvu duinu sede-
nja. Znamo da ako letimo od Londona do Bangkoka, moramo
da sedimo vie od deset sati i poto smo mentalno pripremlje-
ni na to, ne alimo se suvie. To je lake prihvatiti ako ste men-
talno pripremljeni. Prijemiviji ste za ono to e doi.
Ovo popodne ste oekivali da ete sedeti etrdeset minuta,
ali ne i da sedite preko jednog sata. I kad smo sedeli, veina
vas je potom rekla kako je osetila uznemirenost i nestrplje-
nje da se sat to pre oglasi. Niste bili pripremljeni za to. Da
sam vas pitao hoete li da sedite vie od sat, svi biste rekli ne.
Siguran sam da biste se tome opirali. Ako samo zavirimo u
svoj um, mnogo puta tokom dana osetimo otpor, zbog ovog
ili onog razloga. Tako bismo doiveli odbojnost i negodovanje
ako bismo morali da sedimo due nego to moemo. Treba
da posmatramo isto tako ogorenost i uznemirenost. Cilj je
da budemo posmatra i istraiva, da sakupljamo injenice
i informacije. I tako ste sada registrovali uznemirenost, iriti-
ranost, frustraciju, nestrpljivost, imate sve te podatke. Oni e
vam u jednom trenutku otkriti svoju prirodu. Dolaze neoeki-
vano, na poslu, kod kue, dok vozite. Ovakva praksa sabrano-
Meditacija sabranosti u praksi
83
sti je jedna vrsta uenja kako da ivite sa neoekivanim. Ako
to neoekivano proizvede pritisak, tada je sabranost nain i da
se nosite sa tim pritiskom.
Sabranost kao prihvatanje injenica ivota
Posmatrate kao putnik koji istrauje svet. Vidite mnogo,
uglavnom drugaije nego to ste videli ranije. Mnogi ljudi,
najee Britanci, kau mi da im je bilo lepo u Indiji ili u Bra-
zilu. Iako nisu uvek imali tekuu vodu, ni toalet na kakav su
nauili, niti toplu vodu, ipak im je bilo lepo. Da je tamo sve
isto, ne bi troili novac da idu i doive tu zemlju. Zbog toga,
kada se vrate, vie cene stvari koje imaju ovde u Engleskoj.
U njihovom srcu raa se zadovoljstvo. Imaju sposobnost da
u starim stvarima uivaju jo vie. ovek iz svetskog servisa
BBC-ja, vrlo iskusan novinar, pristao je da otputuje u Brazil
sa jednim istraivaem, kako bi od napisa o tom putovanju
prikupili novac za nova istraivanja. Kada se vratio, priao je
koliko se muio sklanjajui se od divljih ivotinja, insekata i
slinog. Jo gore od toga, alio se, bilo je to to nema normal-
nog toaleta. Kada je pristao da putuje, mislio je da e sve to
imati i tamo. Bio je spreman na divlje ivotinje u Amazonu,
ali ne i na to da nema toalet i tekuu vodu, tako da je sve to
bilo poprilian izazov za njega. Ovo je tipian nain kako se
prosean ovek nosi sa ivotom.
U ivotu takoe ne dobijamo sve to oekujemo. Moda
dobijemo i poneto to ne oekujemo. Kroz meditaciju uimo
kako da se i sa time nosimo. Iskustvo sa vipassana meditaci-
jom se ne razlikuje mnogo od pravog ivota. Ona u velikoj
meri odraava stvarnost ivota.
Ne odbacujte
Buda je rekao kako je njegov nain reavanja problema su-
protan onome kako svet misli da se problemi reavaju. Njegov
nain miljenja je suprotan uobiajenom. Ako ljudi kau da
Khammai Dhammasami
84
treba pobei od problema, Buda kae: Mora da se suoi sa
njim i prihvati ga. Neemo da nas uznemirava patnja. Zabo-
ravimo na nju, kau ljudi. Meutim, Buda kae: Ne, mora je
biti svestan. Mora je videti. Mora je razumeti. Ne moe od
nje beati. To je jedan potpuno drugaiji nain razmiljanja.
Meutim, takvo prihvatanje mogue je jedino kroz konstan-
tnu svesnost ili snanu sabranost. Inae, svaki put kad je vidi-
mo, nastavljamo da je odgurujemo, zato to nismo navikli da
je prihvatamo.
Sabranost kao naputanje
Nekad ljudi kau: Samo napusti, ostavi za sobom. Me-
utim, nije lako napustiti stvari. elite to i pokuavate da ih
zaboravite, ali one jednostavno nee da odu od vas. Kada mi
je otac umro, pokuavao sam da ako je ikako mogue sve to
zaboravim i ponaam se kao da je on jo uvek iv. Ali stvari ne
idu tako. Tuga i alost nastavljaju da dolaze. Pokuao sam da
ih napustim, ali to nije bilo mogue sve dok nisam ka njima
usmerio svoju sabranost.
Ne moete urediti svet tako da se nikada ne osetite uznemi-
renim i povreenim. Ne moete oko sebe postaviti samo divne
ljude i samo divne stvari. ivot ne poinje od jednog tako ap-
straktnog oblika. Niti idealan svet postoji. Svet je takav kakav
jeste, a ne onakav kakvim ga mi zamiljamo. Potrebno je samo
da ga prihvatimo takvog kakav je i ne veemo se za njega.
Bol je tu ak i kada ne obraamo panju na njega. Kada ga
ignoriemo, mislimo da e nestati. Smatramo da je to napu-
tanje. Ovo je normalan i logian nain razmiljanja ljudi iji
um nije proao kroz trening sabranosti. Tako pokuavate da
zaboravite na zubobolju sluajui muziku ili da sebe zaokupite
nekim poslom. To nee dati eljeni rezultat. Buda je rekao da
je pravi put naputanja stvari suoiti se sa njima, biti sabran,
svestan njihovog postojanja. Suoavate se sa injenicom da
imate zubobolju. Pre nego to je prihvatite, neete ni pomisliti
Meditacija sabranosti u praksi
85
da odete do zubara. Kada sabranost nije jaka, niste u stanju da
napustite bol. Ne znate ta sa njime da radite. Tako bol stvara
iritiranost, nestrpljivost, frustraciju i tako dalje, pretvara se u
jednu beskrajnu frustraciju, zato to niste u stanju da napusti-
te stvari.
Kako um postaje sve vie kontemplativan, sve je jai. I kad
sada posmatramo bol, nema vie frustracije i ponekad se ak
javi oseaj olakanja. To znai da sada naputate bol. Sebe
oslobaate od njega. Vie se ne oseate vezanim za taj bol ili
deo tela u kojem oseate bol. Moda bol posmatrate objektiv-
no, slino hirurgu, pre nego kao pacijent ili pacijentov roak.
Ako na njega ne gledate objektivno, neete biti u stanju da
pomognete pacijentu. Biete preplavljeni i pometeni patnjom
koju va pacijent osea. Dakle, naputanje stvari predstavlja
neto to je mogue jedino kroz sabranost. Naputanje donosi
slobodu i objektivnost.
Sabranost kao zatita
Sabranost je takoe poput zatite. Primer za to je ova ma-
ka. Mislim da je njezino ime Koko. Kada je ovamo ula prvoga
dana, bili ste uznemireni. Niste bili zatieni od uznemirenja
koje dolazi od Koko. Meutim, kako ste uili da posmatrate
dolazak make, zvukove i dodir njenog tela, uili ste i kako da
ivite sa njom. Ona vas vie ne uznemirava. Kada se pojavi,
samo posmatrate zvuk koji isputa i dodir... sada ste u harmo-
niji sa makom Koko. Sada ste zatieni od uznemiravanja.
Oslobodili ste se uznemiravanja, ne tako to ste beali od ma-
ke, niti ste je odgurivali, ve kroz prihvatanje njenog prisustva
i nastojanje da ivite u harmoniji sa njom.
Moe biti zaista naporno ekati autobus dva sata. Nekada
na let bude odloen za sutradan. Oseate se uznemireni i be-
sni. Ali ako ste svesni injenice da autobus kasni i prihvatite je,
neete se oseati toliko razdraeni. Moete biti sasvim sreni
radei neto drugo i tako na najbolji nain iskoristiti vreme
Khammai Dhammasami
86
koje iznenada imate na raspolaganju. Eto to je zatita. Zatie-
ni ste sabranou. Sigurni ste samo kada ste sabrani. Zatieni
ste od uznemirenosti i patnje. U suprotnom biste reagovali, a
te reakcije jesu opasne. One vas povreuju i fziki i mentalno.
Iscrpljuju vas. Buda je rekao da nikada ne pokuavate da nae-
te opravdanje kada ste iznervirani. Biti iznerviran je loe. Bes
zbog bilo kojeg razloga je lo. Ako vas neko kritikuje, ve pati-
te zbog te kritike. Kada ste jo i besni, onda na postojeu pat-
nju dodajete jo jedan sloj. Besan ovek nije srean. Kada se
suoite sa kritikom, ako ste u stanju da ostanete mirni, paljivi
i stabilni, kakvo je to olakanje! A to je mogue jedino kad po-
stoji sabranost. Nema kraju naim alopojkama ako pravimo
problem svaki put kad vidimo nae slabosti ili mane nekog
drugog. Ovaj svet poiva na nesavrenosti. Niko nije savren.
Treba zapravo samo da ivimo, u ovom nesavrenom svetu.
Nesavrenost nije razlog da se sekiramo ili budemo potite-
ni. Kroz sabranost moemo nauiti da je prihvatimo. Moe-
mo saoseati sa drugim ljudima. Moemo pomagati kad god
smo u prilici. Zato, ne upinjimo se da opravdamo svoj gnev,
ljubomoru, zavist, ogovaranje ili uznemirenost. Treba da ih
upoznamo kroz sabranost. I tako sebe potedimo neprestanih
alopojki.
Britanija je bogata zemlja. Ljudi su relativno dobro situira-
ni, ali nikad ne prestaju da se ale. Isto vai i za Japan. Ljudi
ak sebi oduzimaju ivot usled frustracije. Da li mislite da je
neko ko se ali srean? Neto u njemu gori poput vatre. Bes
je poput vatre. Ogorenje je poput vatre. Moramo biti svesni
opasnost besa, ljubomore, mrnje, uznemirenosti, frustracije,
iritiranosti, uzrujanosti i ne smemo traiti opravdanje za njih.
Amata nibbna: sabranost i besmrtnost
Idui malo dublje u praksi i razumevanju, sabranost proi-
zvodi besmrtnost (amata nibbna). Uz pomo istrajne sabra-
nosti, ovu besmrtnost je mogue iskusiti ovde i sada. Besmrt-
Meditacija sabranosti u praksi
87
nost o kojoj ovde govorimo nije veni ivot posle smrti. To
je veoma teko razumeti. Zato u besmrtnost objasniti kroz
iskustvo sabranosti. Kada sabranost ojaa, vidimo sve vie u
svakom fzikom pokretu. Podignete stopalo, ali iza toga je na-
mera da to uinite, ta namera dolazi pre pokreta. Kada postoji
namera da neto kaete, vi govorite. Namera stoji iza svega. I
poto nismo u stanju da svesno uoimo nameru pre nekog f-
zikog ili verbalnog postupka, volimo da mislimo da delujemo
bez ikakve namere. A to je zato to na um nije dovoljno kon-
templativan da bi video nameru u pozadini. Namera je naj-
manje poznat objekat meditacije, dok je svaki njen produkt,
kao sto je recimo podizanje stopala, dobro poznat. Namera
jeste mentalni fenomen, slino ostalim mentalnim reakcijama
kakve su uznemirenost, tuga, srea, radost, razoarenje.
Kada smo jue promiljali fzike pokrete, dok smo mediti-
rali na razliite delove tela, to su bili fziki fenomeni. I potom
vidimo da zapravo postoji neto to moemo nazvati fzikim
fenomenima i neto to moemo osetiti kao mentalne feno-
mene. Te dve stvari jesu realnost. One postoje u stvarnosti. Ali
ono to ne postoji je to to mi obino stvorimo kao sopstvo,
a naziva se i atta ili atman.
Drugim reima, ovih pet sastojaka bia jesu stvarni. Oni su
deo stvarnosti. Na jeziku pali, oni se nazivaju sakkaya = neto
to stvarno postoji: nama i rupa, mentalni i fziki fenomeni
ili um i materija, kako god da ih zovemo. Ono to ne postoji
u stvarnosti jeste sopstvo. Meutim, ono postoji kao pojam
ili percepcija, opaanje roeno iz mentalnih i fzikih feno-
mena. Percepcija je neto to stvaramo u sopstvenom umu, a
ne nuno neki stvarni fenomen. Na osnovu neega to postoji
u stvarnosti, kreiramo neto nestvarno. Tako, pogrena per-
cepcija ili verovanje da postoji neto to ne postoji se naziva
sakkaya ditthi. Ditthi oznaava pogrenu percepciju. Doslov-
no uzevi, sakkaya nije pogreno, ali ditthi jeste.
Kada praktikujemo sabranost, koja postaje sve jaa i jaa,
Khammai Dhammasami
88
prolazimo kroz fazu uenja, zatim kontrolnu fazu i stiemo do
faze oslobaanja, poinjemo da vidimo ta zaista postoji, a ta
ne. U budistikom flozofskom smislu, umiranje ili smrt znai
smrt takve vrste entiteta, onog entiteta koji pogreno percipi-
ramo kao da postoji. Nastajanje i nestajanje, dolaenje i od-
laenje mentalnih fenomena nije neto novo za nas. Nauno
posmatrano, svaka dvadesetetiri asa u naem telu se zameni
oko sto milijardi elija, stare bivaju zamenjen novim. Otuda se
u nama smrt deava svakog trenutka. To za ljudska bia nije
neto novo i nepoznato. elije bivaju zamenjene sve vreme.
Promena ili prolaznost fzikih fenomena nije neto to nazi-
vamo smru ili smrtnou.
Ranije, kada ste meditirali vie od jednog sata, bili ste fru-
strirani. Morali ste da meditirate vie od sata, jer za razliku
od ranijih sedenja, sada nisam bio podesio sat i pustio sam da
ovo sedenje ide svojim tokom. Siguran sam da su mnogi od
vas oekivali da se sat oglasi. Ali tog frustriranog uma sada
nema. Poto sluate ta vam govorim, sada postoji paljiv um,
koji obraa panju na ovaj govor o Dhammi. Frustrirani um
je otiao i zamenio ga je paljivi um. Na kraju jednoasovnog
sedenja, va frustrirani um je, istog trenutka kada sam rekao
da je kraj, bio zamenjen umom ispunjenim olakanjem. Zato, i
um se neprekidno menja. Novi um neprekidno dolazi, raa se
svake sekunde. To je i nauno dokazana injenica.
To ne znai da nismo uplaeni promene ili smene, prolae-
nja tih fzikih i mentalnih fenomena, koji zaista postoje. Je-
smo. Kao posledica toga, postoji strah od smrti, ali smrti ega?
U stvari, duboko ukorenjeni strah jeste strah od smrti tog la-
nog identiteta koji smo stvorili u svom umu. Kada taj identitet
postoji, to sopstvo, oseate se krhkim, oseate se uplaenim
i vezanim. Ali kada ga jednom napustite, oslobodili ste se i
besa, straha i vezanosti.
Na poslednjem stupnju sabranosti, kada ste prihvatili da su
Meditacija sabranosti u praksi
89
samo te dve stvari, um i materija, stvarni, nema vie iluzije
sopstva i tada nema sta da umre. Nestanak tih fzikih feno-
mena se dogaa ovde i sada; jo od vremena kad smo bili u
materici. Kada se ne bi menjali, ne bismo rasli ili starili. I tako,
esto kaemo nibbna je besmrtna. To znai da sabranost osta-
je neprekinuta i stalno smo svesni onoga to ini stvarnost. Od
svoje trideset pete do osamdesete, Buda je stalno bio svestan
onoga to zaista postoji. U njegovom umu se vie nije stvarao
laan identitet, nije bilo pogrenog poistoveivanja. Zato, nije
bilo iega da umre, otuda besmrtnost.
Ono to uslovljava (sankhara) i uslovljeno (sankhata)
A sada da neto kaemo o uslovljavanju i uslovljenom, o
emu smo govorili i jutros.
ta podrazumevamo pod uslovljavanjem i uslovljenim? i-
vot je proces. Ne radi se o jednom entitetu koji postoji nepro-
menjen etrdeset, pedeset, sedamdeset ili osamdeset godina.
Re je o jednom dinaminom procesu, u kojem se promene
odigravaju iz trenutka u trenutak. Uzmite na primer samo je-
dan deo tog procesa tokom meditacije. Postoji bol. U sutini
bol se javlja zato to imamo te fzike i mentalne fenomene, od
kojih smo sainjeni. Ako ste na taj nain sainjeni, od uma i
materije, kako onda uopte moete pobei od bola? Bol je tu
sve vreme. Pitanje je samo da li ga primeujete ili ne. Kada se
bol pojavi, obino ponete da reagujete na njega. Postanete
uznemireni. Ali niste svesni te uznemirenosti. Uznemirenost
postoji. Kako bol postaje neizdriv, javlja se frustracija. Prvo
postoji nestrpljivost, a onda i frustracija. Bol, uznemirenost,
nestrpljivost, frustracija i sada moda i razoarenje. Gledajte
na sve te elemente kao na deo jednog procesa, oni su u meu-
sobnom odnosu uzroka i posledice. Tako imamo stvari koje
operiu u seriji. Bol je proizveo uznemirenost. Otud, bol us-
lovljava uznemirenost. Uznemirenost jeste uslovljena bolom.
Khammai Dhammasami
90
Taj bol je neposredni uzronik uznemirenosti i uznemirenost
je neposredna posledica bola. Ono to uslovljava jeste uzrok
i ono to je uslovljeno je posledica. Uzrok koji uslovljava se
na jeziku pali naziva sankhara. Gramatiki, ovaj pojam je u
padeu karakteristinom za subjekat. Uslovljeno je stvoreno. I
ono je u padeu u kojem se izraava objekat. Na paliju se ono
naziva sankhata.
Kada se sabranost dobro razvija, bol vie ne stvara uzne-
mirenost. Bol prestaje da bude uslovljavajui faktor i shodno
tome posledica nije roena. Momentalno preporaanje pre-
staje barem privremeno.
Sabranost i samsara, krug uzroka i posledice
Bol koji doivljavamo tokom meditacije je sam po sebi do-
bra ilustracija kako samsara, krug patnje, poinje da funkci-
onie. Bol, nestrpljenje, frustracija i uznemirenost dolaze u
nizu koji stvara krug, gde neposredni prethodnik slui kao
direktan uzrok. Neto to je prethodno bilo uslovljeno, posta-
je uzrok uslovljavanja. Uznemirenost je roena iz frustracije,
iako je i ta uznemirenost posledica, uslovljeno. Tako se do-
gaa promena ovde i sada, od posledice ka uzroku. Postajete
otac tako to ste prvo bili sin. I to se nastavlja i nastavlja. Ako
imate samo jedan ili ak dva elementa, to ne nazivate krugom.
Neto to je stvoreno nastavlja da stvara. To je jedan beskrajni
niz uzroka i posledica. To to nazivamo samsarom oznaava
upravo ovaj krug uzroka i posledica.
Ve smo raspravljali da kada umu nedostaje stalna svesnost,
svaki bol moe stvoriti uznemirenost i frustraciju. Nasuprot
ovome, ako postoji dovoljno svesnosti, taj bol e prestati da
stvara uznemirenost i frustraciju. I tada ne postoji ni bilo ta
uslovljeno, bol jednostavno ne proizvodi bilo ta. Poto je to
tako, ne moete vie rei ni da je bol uzrok. Proces uzroka i
posledice je na taj nain prekinut. I druge posledice kao to su
Meditacija sabranosti u praksi
91
nestrpljivost, frustracija, uznemirenost, stres, depresija, kom-
pleks nie vrednosti i druge negativne emocije e prestati da
nastaju. Proces se sam od sebe zaustavio, jer nema vie uzroka
koji bi ga pokretao. A ako te posledice vie nisu uslovljene da
nastaju, tada e svakako prestati da postoje i da uslovljavaju
druge na isti nain.
Ovaj proces biva oslabljen, prekinut i na kraju potpuno za-
ustavljen konstantnom svesnou, konstantnom sabranou.
Zato se za praksu sabranosti kae da vodi ka asankhata ne-
uslovljenom. Um jo uvek radi, i to jo bolje. Ali nije vie us-
lovljen. Nita ga ne uznemirava. Sada je u stanju da funkcioni-
e efkasnije, a da nije motivisan predrasudama ili emocijama.
To je sada lotos um, slian je cvetu lotosa: iako mu je koren u
muljevitoj vodi, ipak se izdigao iznad mulja i vode.
Ovaj ivot, sainjen od celine nazvane psihofziki feno-
men, uslovljen je prolom kammom. Uslovljen je. Meutim,
ako ne proizvede novi efekat, drugim reima ako ovo tako-
zvano uslovljeno ne postano ono to uslovljava, tada je pro-
ces kruenja zaustavljen. To moe biti postignuto ve u ovom
ivotu. Amata nibbna se na taj nain moe postii samo u
sadanjem trenutku.
92
Deo 9
MEDITACIJA NA SMRT (Maranasati)
Objanjenje i instrukcije
Veeras emo razmotriti pitanje smrti. Ovo je jo jedan tip
refeksivne meditacije koji se kombinuje sa meditacijom sa-
branosti. To je poslednja od etiri pomone meditacije koje
emo predstaviti na ovom kursu.
Lo znak?
Smrt je tema o kojoj mnogi ljudi radije ne bi da razgovaraju,
naroito u nekim drugim kultura i religijama. Mnogi diskusi-
ju o smrti smatraju loim znakom, neprijatnom i nesrenom.
Smrt kao tamna strana ivota se smatra neprikladnom temom
konverzacije. Ljudi su svoju svest o neminovnosti smrti sklo-
ni za sakriju iza ogromnim matarija i teorija. Oni u stvari
pokuavaju da tu injenicu potisnu iz svoje svesti. Tako um
biva obmanut intelektom. Obmana postepeno postaje uvere-
nje. Ovakva percepcija smrti, meutim, izgleda da je postala
opteprihvaena.
Budin nain razmiljanja je drugaiji i u ovom sluaju na-
suprot veini. On je rekao: Smrt je jo jedan objekat medita-
cije. Trebalo bi da je prepoznamo, prihvatimo i pokuamo da
razumemo. Buda je svoje uenike poduavao da ako elimo da
iskorenimo mentalne neistoe i tako dostignemo mir, mora-
mo ostati budni i razvijati otru sabranost na smrt.
1
Moemo
li umai smrti? Svakako da ne. To je jedan neizbean proces,
kroz koji svako od nas mora da proe.
Ljudi ne vole da govore o tome, zato to je boje smrti. Ovo
1
Pathama maranassati sutta, AN 6:20.
Meditacija sabranosti u praksi
93
vai za svakoga. Neki ljudi takoe misle da takvi razgovori
mogu prizvati smrt i naneti im bol. Buda, meutim, kae da
strah od smrti postoji tamo gde nema uvida u nju. Ako o njoj
ne razgovarate, neete je ni razumeti. Upravo zbog toga me-
ditacija na smrt ima smisla i vredi je praktikovati, koliko god
zastraujue to moglo zvuati. Ovakav Budin pristup odobra-
va i zapravo prihvata i savremena psihoterapija.
Strah od smrti
Zamislite da u ovoj sobi nema dovoljno svetla, niti bilo ka-
kvog zvuka. Ako u tom polumraku ugledate pare konopca,
moete pomisliti da je to zmija i veoma ete se uplaiti. To je
zato to ne vidite dobro ta je zaista to. Ako naiete na maku,
moete pomisliti da je to duh, jer ne vidite najbolje ta je pred
vama. Samo spekuliete na osnovu zvukova koje pravi maka i
stvarate u sebi strah. Muno je biti u mraku, jer mrak nas spre-
ava da vidimo mnoge stvari. Meutim, mrak biva automatski
uklonjen kada se pojavi svetlost. Potrebno nam je svetlo koje
pomae da vidimo konop kao konop, a ne da mislimo da je
to zmija. Ovo je istina ak i kada se radi o stvarima kao to je
smrt. Moramo da je razumemo, da znamo kakva je i kakav je
strah od smrti. Razumevanje je nalik onoj svetlosti.
Mnoge su religije, vekovima, pokuavale da ree tajnu smrti
i straha koji je uz nju nuno povezan. Izlazile su sa razliitim
flozofjama ta je to smrt, kako bi razvejale strah u umovima
ljudi. Svesno ili nesvesno, uvek oseamo pretnju smrti. Bez
obzira koliko je ignorisali, ona je injenica ivota. Buda je go-
vorio da moramo imati hrabrosti da je analiziramo i o njoj
razmiljamo. Ta hrabrost dolazi kroz sabranost. Mnoge religi-
je predlau ono to smatraju reenjem flozofskog problema sa
kojim se suoavaju ljudi koji ive u strahu od smrti.
U vremenu pre Bude u Indiji ljudi su govorili da kad neko
umre, to je kao da menja odelo, onako kako mi to radimo sva-
Khammai Dhammasami
94
kog dana. Na isti nain, trajna dua navodno stalno menja telo
u kojem je, prelazei iz jednog u drugo. Verovali su u reinkar-
naciju. Dakle, ideja ponovnog ivota posle smrti postojala je
ak i pre Budinog vremena. Ona je snano isticana u ranim
delima kao to su Upaniade. Tamo se kae da kad neko umre i
dua pronae neko drugo telo, ciklus raanja i umiranja (sam-
sara) nastavlja se. Dakle, i ideja samsare je ve bila tu. Takoe
su govorili da osloboenje ili moksha dolazi kada individual-
na dua (svaki ovek, verovalo se, poseduje sopstvenu duu,
atman) biva ponovo sjedinjena sa univerzalnom duom, koja
se nazivala brahman. Kada se te dve due spoje, tada nema
vie ni individualne, ni univerzalne due. One postaju jedno.
Prema Upaniadama, kada vidite dvojstvo, to je iluzija. To je
bio deo napora da se ukloni strah od smrti. Nemate ega da se
plaite, jer ste jedan korak blie ujedinjenju sa univerzalnom
duom, koja je vena. Ljudi se plae prolaznosti, prestanka,
nestanka, odlaska. Zato pokuavaju da smisle neto to e biti
veno. I premda ljude ue da se vezuju za te ideje zasnovane na
verovanju u neto to je veno, strah je jo uvek tu.
U svim abrahamskim religijama, kao to je judaizam, islam
ili hrianstvo, postoji samo jedno roenje posle smrti, za koje
se pretpostavlja da e se dogoditi na Dan stranog suda kada
e svaki ovek biti ujedinjen sa Bogom, Tvorcem, koji e mr-
tve prevesti u stanje besmrtnosti. I ovo vidim kao pokuaj da
se odagna strah od smrti. Strah jeste stvaran. Strah od smrti
u vama, strah u meni, strah u svakom ko proe ovom ulicom,
veoma je stvaran. Sve ove flozofje formulisane su sa jednim
ciljem: smanjiti strah od doivljaja smrti. S vremena na vre-
me, sve ove teorije mogu pruiti ljudima oseaj sigurnosti u
ivotu, ali naalost vrlo su mala pomo kada se suoimo sa
stvarnim trenutkom smrti. Mislim da pravi problem nije smrt
kao takva, ve strah od nje. Zato emo danas razmotriti strah
od smrti, a ne smrt samu. Zamislite, ako itav ivot treba da
proivimo u senci straha od smrti, kako uopte moemo da
Meditacija sabranosti u praksi
95
uivamo u njemu? Moe li tada postojati u umu stvarni mir?
I pre nego to je smrt zaista dola, poraeni smo ve samim
strahom od nje.
Strah od smrti jeste strah od budunosti, koji rezultira time
da nismo u stanju da ivimo potpuno u sadanjem trenutku.
Strahujemo i brinemo se da emo izgubiti ono to imamo, ne-
spremni da prihvatimo da stvari jesu prolazne. Bolno je i obe-
shrabrujue kad pomislimo kako moramo ostaviti za sobom
sav na mukom steeni imetak i ugled i onda odemo. Budu-
nost uvek izgleda pomalo neizvesna za ljudska bia. Zaista,
neizvesnost je glavna karakteristika ivota posle smrti. Budi-
zam kae da bez potpunog prihvatanja neizvesnosti vezanih
za smrt, ivot nikada ne moemo osetiti kao siguran. ivot
je, naravno, po samoj svojoj prirodi nesiguran. Meutim, mo-
gue je oseati se sigurnim u sred nesigurnosti, pod uslovom
da razvijemo svoj um, radei sa strahom od smrti ovde i sada,
dok jo uvek imamo dovoljno vremena za ivljenje.
Budistiki pristup smrti
Pored razliitih tehnika meditacije, ukljuujui i vipassanu,
postoje uenja u okviru budizma kao to su ona o kammi i pre-
poraanju, koja pomau da se smanji strah od smrti. Meu-
tim, ovde emo strahu od smrti prii iz ugla vipassana medita-
cije. U toj vrsti meditacije jedan od principa jeste da ponemo
na stvari da gledamo iz ugla onoga to najbolje poznajemo i
potom napredujemo ka onome to poznajemo manje. Ono to
ovde najbolje poznajemo jeste strah. On postoji u vama, meni,
svakom od nas. Otuda, moramo poeti analizirajui taj strah.
Ne polazimo od onoga to je nepoznato, na primer ivot posle
smrti i sve tajne sa time povezane. Ako je to nepoznato, kako
moemo odatle krenuti? Hou da kaem da uprkos svih teo-
lokim pojmovima, ukljuujui i one u okviru budizma ide-
ja raja, ideja Brahma loka, nebeskog sveta, ideja preporaanja
kao ljudsko bie, koja pretpostavlja da barem u teoriji posto-
Khammai Dhammasami
96
ji ivot posle smrti ogroman strah jo uvek okruuje smrt.
Dakle, umesto da kontempliramo manje poznato kao to je
preporaanje, poeemo od onoga to najbolje poznajemo, a
to je strah od smrti. Kada razumemo ili shvatamo ta je strah,
tada vie neemo strahovati od smrt. Dokle god da ivimo,
iveemo sreni. Zato promiljamo o smrti.
Drugi uzrok straha jeste gordost u svakodnevnom ivotu.
Ponosimo se time ko smo, ta imamo, ta smo postigli kao
osoba ili porodica, tako da poinjemo da se ponaamo kao da
nikada neemo umreti, da emo uiniti sve to je potrebno da
bismo zatitili ono to smo postigli. Sa druge strane, saznanje
da sa smru moramo da napustimo sve to to smo postigli
izgleda jednostavno zastraujue. Gordost je jedan od mnogih
vidova vezivanja i prijanjanja.
Zbog te gordosti, mogu se isto tako oekivati tenzije i suko-
bi ak i izmeu braom i sestrama, kao i itavim porodicama.
Sledimo svoje egoistine sklonosti, esto govorei: elim to
da uradim i nema anse da u od toga odustati. Gordost! Vrlo
esto prepiremo se oko trivijalnosti. Ne elimo da sluamo o
potrebama i brigama drugih, jer mislimo da ako to inimo,
drugi e to smatrati naom slabou i to vrea na ponos. Ova-
kva situacija uvek stvara probleme na psiholokom, a onda i
na socijalnom planu. Nekad se sa drugima ne raspravljamo o
tome ta je ispravno, a ta pogreno, ve pre oko unutranjeg
otpora, koji obino formuliemo: To je moja ideja, to je moja
kultura. Zato, kad ste suvie ponosni na svoju kulturu, niste u
stanju da uivate u nekim drugim. To je gordost. Mladi ljudi
na ovom kursu kao to su Tom, Zaw Zaw i Saw Mala, imate
priliku da uivate u obe kulture, moda ak i u vie od dve. Pri
tome je najbolje stvari posmatrati iz budistike perspektive da
nita nije savreno. Dakle, nijedna kultura, bilo azijska, bilo
zapadnjaka, nije savrena. Nijedna nije superiorna u odno-
su na drugu. Obe imaju i prednosti i nedostatke. Kada ivot
posmatramo na takav nain, dobijamo vie nego to gubimo.
Meditacija sabranosti u praksi
97
U suprotnom, ako se suvie ponosimo azijskom kulturom, ne-
emo biti u stanju da bilo ta batinimo od kulture Zapada i
obrnuto. Mnogo gubimo na taj nain. O ovoj vrsti gordosti
emo govoriti promiljajui o smrti.
Pomanjkanje ispravnog stava jeste jo jedno podruje na
kojem izrasta strah od smrti. U stvarnosti, smrt je u velikoj
meri deo ivota; smrt treba posmatrati u kontekstu ivota, a
ivot u kontekstu smrti. Sve ima svoj kontekst i nuno je da
kontekstualizujemo svoj ugao posmatranja. Na primer, idemo
na pogrebe, vidimo mrtvace. Ako ih ne gledamo u kontekstu
ivota, ne vidimo potpunu sliku. Ako gledamo samo ivot, to
nas moe uiniti zaboravnim i arogantnim, ponaamo se kao
da nikada neemo umreti.
1
Fokusiranje samo na smrt nam
moe doneti razoarenje, strah i pesimizam. ivot i smrt su
dve strane istog novia.
Zaista je olakanje znati da emo svi umreti bez obzira
jeste li milijarder ili siromah, vladar ili podanik, lekar ili paci-
jent, mukarac ili ena, odrastao ili dete. Uasavajue iskustvo
smrti nije niija ekskluzivna svojina, niti ga je mogue izbei.
Kontemplacija smrti neto to nas moe uiniti mudrim i
omoguiti da na ivot gledamo ozbiljno. Kada je Sidhartha
Gotama iveo kao princ, njegov otac se pobrinuo da ovaj ni-
kada ne vidi starca, bolesnika, niti mrtvaca. Poto je konsulto-
vao astrologe, bilo mu je reeno da e njegov sin jednoga dana
napustiti dom i postati asketa u potrazi za venom sreom.
Poto je eleo da ga sin nasledi na tronu, pobrinuo se da ga na
svaki nain zadri u domu, tako da do svoje 29. godine nikada
nije video bilo ta to bi ga uinilo nesrenim. Ali kada je ipak
jednoga dana ugledao le, starca i bolesnika i to jednom, samo
jednom, to je bilo dovoljno da ga uveri da se nalazi pred pra-
vim problemom, ali da je to problem i za itav svet, ukljuuju-
i i one njemu najdrae: njegovu porodicu. To ga je navelo da
1
Tana sutta, Anguttara nikaya.
Khammai Dhammasami
98
proivi najudnija iskustva, da se odrekne prinevskog ivota,
sledi najpoznatija religijska uenja tada poznata u Indiji i pod-
vrgne se najstroijim asketskim vebama.
Shvatajui da se smrt javlja sve vreme, jo dok smo ivi u
konvencionalnom smislu, veoma je dobro pobediti strah od
smrti. elije naeg tela stare i neprekidno ih zamenjuju nove.
Naunici kau da je takvih elija na milijarde. I um se menja
na slian nain, ali mnogo bre. To je zakon prolaznosti, neto
to je Buda uzeo kao krajnju istinu. Smrt se u tom smislu dea-
va ovde i sada. Vano je to uvideti i prihvatiti na nauni nain.
U Budino vreme, Kisa Gotami, mlada majka, iznenada je
izgubila svoje jedino dete. Nije mogla, niti htela da prihvati da
je njeno dete mrtvo. Odbijala je da prihvati surovu stvarnost.
Tragala je svuda za udotvornim lekom, kako bi dete vratila u
ivot. Razumljivo je da je kao majka reagovala na takav nain.
To dete je za nju bilo sve.
Isto se desilo i Pataari, mladoj eni koja je izgubila dva
sina, mua i roditelje za samo nekoliko dana na krajnje okru-
tan i neverovatan nain. To je bilo previe za nju. Potpuno se
slomila. Nije mogla podneti da se tako neto dogaa njoj.
Sa stanovita meditacije, patnja ove dve ene uveala se
zato to nisu mogle da prihvate ono to se dogodilo i uporno
su to odbacivale. Njihova tuga je bila umnogostruena svaki
put kad su tu injenicu odbijale da prihvate u svom umu.
Obe su imale tu sreu da sretnu Budu lino, a on je bio u
stanju da ih ubedi da prihvate to to im se dogodilo, pokae
im kakve stvari zaista jesu. Kao to svi znamo na osnovu ovih
dobro poznatih pria iz budistikog kanona, Buda je mudro
zatraio od Kisa Gotami da mu donese seme goruice kako bi
napravio lek koji joj je potreban da oivi sina. Uslov je bio da
seme mora poticati iz porodice u kojoj niko nikada nije umro.
Odmah je krenula u potragu, da bi na kraju uvidela kako ne
postoji takva porodica iji nijedan lan nije preminuo. To sa-
znanje je Kisa Gotami dozvalo svesti, pokopala je svoje dete i
Meditacija sabranosti u praksi
99
vratila se Budi kako bi joj pokazao put ka besmrtnom. I Kisa
Gotami i Pataara prihvatile su ono to im se dogodilo i ne-
dugo zatim postale plemenite uenice Budine. Pataara se ka-
snije isticala meu monahinjama po doslednosti u monakim
pravilima (vinaya).
Vipassana meditacija je ta koja nam pomae da uvidimo i
prihvatimo stvari kakve jesu i tako ne stvaramo jo vie patnje
na osnovu one ve postojee. To je cilj vebanja sabranosti.
Uz dovoljno sabranosti, Pataara je bila u stanju da uvidi ne-
prekidnu promenu u ovom svetu, kontemplirajui proticanje
vode u potoku u kojem je htela da opere noge. Sada je bila u
skladu sa prolaznim svetom, nije vie oekivala da bude dru-
gaiji nego to jeste. elja da svet i njezin ivot budu ovakvi, a
da ne budu onakvi, ugasila se. Do tada je prestala da se opire
promeni koja jeste inila taj svet. Dostigla je mir u srcu, tu i
tada, dok je svet nastavljao svojim putem. Te dve mlade ene
ovaj svet vie nije povreivao. One nisu izale iz tog sveta, ali
su svakako bile iznad svega u njemu, ba kao to se lotos izdi-
gne iznad vode.
Promiljanja o stvarnosti smrti
Promiljanje o smrti pomae da se umanji strah od nje i
umu donese trajni mir. Sabranost panje na dah, kada se ra-
zvije, moe nam pomoi da ostvarimo besmrtno stanje (nib-
bna) ovde i sada. Mnogo je uzroka smrti, kao to su razliite
bolesti i nesreni sluajevi:
1
ovek zbog nekog razloga moe
ubiti drugog oveka; ivotinja vas moe povrediti i postati
uzronik smrti. Dok spavamo, jedemo ili radimo i dok smo na
kopnu, moru ili u vazduhu, smrt se moe dogoditi u svakom
trenutku. Ona nije predvidiva.
2
Buda Gotama je ispriao uenicima kako je Araka, jedan
1
Dutiya Maranassati sutta, Anguttara nikaya.
2
Salla sutta, Sutta nipata.
Khammai Dhammasami
100
od prethodnih Buda, poduavao svoje uenike da razmiljaju
o smrti. Na kraju je sumirao da je ljudski ivot kratak, sve blii
svom kraju, krhak, pun neispunjenih udnji i strahova.
Araka Buda, koji je postao probuen u vreme kad su ljudi
relativno dugo iveli u odnosu na nas, izrekao je niz poreenja
u vezi sa ivotom. ivot je nalik kapi rose na vrhu vlati trave,
a koja nestane im se sunce pojavi. ivot je takoe poput pra-
ine koju nemilosrdno spira obilna kia. Linija povuena ta-
pom po povrini vode traje kratko, isto tako i ivot. Voda koja
dugo tee u nizini moe odjednom naii na liticu i bez trena
zastajkivanja strmoglaviti se u ambis. I ljudski vek je tako kra-
tak i brzo proe nalik bujici to se sjuri niz padinu. Snaan
ovek koji skupi pljuvaku u ustima, pljune je slobodno i pri-
rodno. ivot je nalik kapi te pljuvake koju je ovek ispljunuo.
Komad mesa vrlo brzo izgori kad ga stavimo u tiganj koji se
zagrevao ceo dan. ivot je nalik tom komadu mesa. Traje, ali
ne dugo. Kada je jednom ivotinja odreena za klanje, svaki
korak koji napravi pribliava je klanici. Slino tome, ivot se
neprekidno pribliava samo smrti. Ko se jednom rodi, smr-
ti umai ne moe.
1
Treba da razmiljamo kako ne moemo
umai smrti, kako to niko drugi na svetu ne moe.
Uputstva za meditaciju na smrt
Sada emo da promiljamo o injenicama ivota, naroito
o smrti. Nadalje u vam davati uputstva kako da meditirate na
smrt. Bie etiri faze.
Prva faza
Prvo sebe podsetimo da je smrt u velikoj meri deo naeg
ivota. Kraljevi i kraljice, premijeri, predsednici, glumci i glu-
mice, bogati i siromani moete li da zamislite da bilo ko
od njih umakne procesu umiranja? Ako ne postoji nain da
1
Araka sutta, Anguttara nikaya.
Meditacija sabranosti u praksi
101
umaknemo, emu strah? Nekada kad odem na pogreb, zami-
ljam sebe da sam u kovegu. Za mnoge ovo zvui uasno i
ak glupo. I meni je uasno. Meutim, to je nain kojem sam
poduen i ustanovio sam da se kroz takvu vebu moj strah od
smrti zapravo smanjio.
Takoe, moete videti ta se dogaa u srcima roaka koji
su ostali iza pokojnika. I razmotrite sada moe li bilo ko koga
ste sreli vladar, podanici, lepi, runi, mukarci i ene, obra-
zovani, neobrazovani, stari, mladi mogu li oni to izbei.
Smrt je neizbena za svakoga, i za bolesne i za zdrave. Smrt se
moe dogoditi u bilo koje vreme. Nema nikakvih garancija ili
ugovorenog vremena. Smrt ne poznaje kalendar. Poto nema
garancija, potrebno nam je dobro osiguranje. Jurimo u osigu-
ravajue drutvo, a i esto pitamo: Jeste li osigurani? Ljudi
moda odgovore: Potpuno sam osiguran. Imam dve, moda
i tri polise. Moda oseamo da nam treba jo koja, jer to vie
mislimo o ranjivosti ivota, vie uviamo da se ivot ne moe
osigurati. Oseamo olakanje kad sklopimo ugovor o osigura-
nju. Recimo da imam polisu ivotnog osiguranja. Ali ona nije
za mene. Kad umrem, ta e se dogoditi sa tom polisom? Bie
isplaena onima koji su ivi.
U prvoj fazi kljuno je prepoznati da je smrt dobar deo i-
vota i da se moe desiti bilo kada, svakog dana i ne postoji
nikakvo zakazivanje unapred. Majka ne moe spasiti roenog
sina, niti sin majku.
Pre nekoliko nedelja sam bio na sahrani uglednog lekara,
koji se iznenada razboleo i za nekoliko nedelja umro. Njegova
ena, takoe lekar, tri kerke i sin, svi su plakali. Meutim, on
je leao pred njima, bez ikakvog znaka ivota. Nije do njega
dopirala njihova tuga i suze. Nije mogao vie da ih vidi. Takva
je priroda smrti. Bio je imuan, ali je morao sve da ostavi i
ode. U tom smislu smrt jeste patnja. Buda je u svojoj prvoj
propovedi rekao: Smrt je bolno iskustvo Maranam pi
Khammai Dhammasami
102
dukkham. Bolno je za budiste, kao i za ne-budiste, za lekara
i pacijenta, za monaha i nezareenog, za starca, kao i za dete.
Vladar je se plai ba koliko i beskunik. Ona je univerzalno
iskustvo.
ivimo u strahu od smrti samo kada ivimo u budunosti.
Kada posmatramo sadanji bol, ne posmatramo onaj koji se
jo nije javio, dakle onaj iz budunosti. Niti se fokusiramo na
bol koji je proao. Fokusirani smo na onaj sadanji. Ako eli-
te da nauite da ivite u sadanjosti, morate se fokusirati na
sadanji objekat. Vebajte svoj um sa objektom koji se javlja
u sadanjosti. Strah od smrt postoji sada. Njega emo da po-
smatramo. Prva stvar, kao to sam upravo objasnio, jeste da
razmotrimo smrt kao vaan deo naeg ivota i injenicu da joj
niko ne moe umai. Moe se desiti bilo gde, bilo kada, sva-
kome i u bilo kojem obliku. Vipassana meditacija nas veba
da ivimo u sadanjosti i otuda jeste put ka besmrtnom ovde
i sada.
Druga faza
U drugoj fazi emo ovo promiljanje primeniti na tano
odreene ljude, Kada radimo meditaciju prijateljske ljubavi,
polazimo od samih sebe. Ali sada to neemo uiniti. Ako to
uradimo, moda emo se uplaiti. Smrt je pojava koja plai.
U ovoj fazi, misli o smrti emo primeniti na neutralnu oso-
bu. Prisetite se ljudi prema kojima imate neutralan odnos, ne
oseate ni simpatije, ni odbojnost, recimo ljudi koje sreete na
ulici ili na autobuskoj stanici. Pogledajte tu grupu i potraite
nekoga ko nee umreti, nekoga ko moe izbei tom procesu.
Ima li takvoga?
Mislim da svi znate ser Dejmsa Goldsmita, milijardera, iz
britanske Konzervativne partije. Mogao je da potpisuje ekove
vredne milione ili ak milijardu. Kad je umro, kraj uzglavlja je
bila samo njegova ena, a samo nekoliko ljudi je dolo na sa-
hranu. Najstarija kerka, koja je bila u Meksiku, nije ak bila ni
Meditacija sabranosti u praksi
103
obavetena. Nije znala da joj je otac umro. Od te take nadalje,
potpis ser Dejmsa Goldsmita vie nije vredeo nita. Banka
vie ne bi prihvatila njegov potpis. Milijarde koje je skupio za
njega su bile bezvredne. To je realnost ivota. Koliko je ivot
zastraujui i koliko bolna je smrt. Isto to moete zamisliti za
neku neutralnu osobu. Moete kao objekat uzeti grupu ili po-
jedinca.
Ako na bilo kojem stupnju meditacije osetite tugu ili strah,
molim vas da uspostavite sabranost kao to smo vebali u vi-
passana meditaciji. Kad se uplaimo, u vipassana meditaciji mi
se okreemo sopstvenom umu i u sebi registrujemo: Strah...
strah... strah. Kad smo uznemireni, registrujemo uznemire-
nost; kad osetimo strah, registrujemo: Strah... strah... strah.
Strah postaje objekat meditacije. Uplaenost je objekat medi-
tacije. I ovo nam moe odmah doneti olakanje.
Trea faza
U treoj fazi, fokusirate se na nekog ko vam je blizak i drag,
a umro je. U mom sluaju, to moe biti moj otac, najstariji brat
i moja neaka. Ako ste za nekoga uli tek kad je umro, a niste
ga upoznali za ivota, bolje je da ga ne odaberete, jer vam to
verovatno nee pomoi da smrt vidite u pravom kontekstu.
Svi moji bake i deke su umrli pre nego to sam se rodio. Po-
to ih nikada nisam video, niti ak uo kako su proiveli svoj
ivot, ne mogu meditirati na njih. Zato ete odabrati nekoga
koga ste videli i ivog i mrtvog. Kao to smo to ve diskutovali,
o smrti treba razmiljati u kontekstu ivota. Fokusirate se na
nekoliko taaka o tome kako su te osobe ivele i kako su umr-
le. Tela im lee bez daha i bez ivota. A onda kree promilja-
nje je o osobama koje su vam bliske, ali su umrle.
etvrta faza
etvrta faza moe biti malo tea za vas. Moe biti i najtea.
Ona znai primenu stvarnosti na vas same. Neete ukljuiva-
Khammai Dhammasami
104
ti nekoga koga volite ili ne volite. Ako ukljuite nekoga koga
volite, biete vrlo uznemireni. Ako je to neko koga ne volite,
biete vrlo sreni to je ona vrsta sree koja moe biti puna
osvete i zlovolje. Moda ete biti u stanju da ih ukljuite na
nekom kasnijem stupnju, ali ne sada. U etvrtoj fazi, promi-
ljate o sebi, kako ivite svoj ivot i jednoga dana ete leati
nepomini, u kovegu.
Na ovom mestu bi trebalo da dodam jednu posebnu stvar,
a to je ponuda da i mene ukljuite meu svoje objekte medita-
cije. Razmiljaete i primeniti stvarnost i na mene, osobu koja
vas poduava meditaciji. To je vano. Video sam u mnogim
zemljama, ljudi postanu vrlo vezani za svog uitelja, postanu
zaslepljeni i vie ne obraaju panju na druge uitelje. Ako lju-
di odu u Burmu, recimo u Mogok Vipassana Meditation Cen-
tar, neki od njih vrlo brzo naue da kritikuju druge uitelje,
kao to su Sunlun, Mahasi itd. To se dogaa u mnogim centri-
ma. Za mene je potovani Sunlun Sayadaw veliki uitelj. Po-
tovani Mahasi Sayadaw je poznat. Potovani Mogok Sayadaw
je veliki uitelj. Sayagyi U Ba Khin je izvanredan. Potovani
Ledi Sayadaw i Anagam Saya Tet Gyi jesu takoe izvrsni. Po-
tovani Mingun Cetawun Sayadaw i Ka-thit-wai Sayadaw su
udesni. Potovani Aahn Mun i Aahn Chah su odlini. Sve
su to veliki uitelji. Takoe su veliki ljudi. Ali ne treba da zlou-
potrebimo njihovu veliinu i stvorimo slepu veru, pokvarimo
svoju istraivaki instinkt i ponemo da kritikujemo druge,
to ovi veliki uitelji nisu inili. Vezanost ili ak i predanost
uitelju moe ljude uiniti slepima.
Sve sam vam ovo izloio i bili smo zajedno ve nekoliko
dana. Jednoga dana ja u otii. Moram. To je realnost ivota.
Zato se saberite i primenite realnost smrti na sebe, a potom i
na mene, osobu koja vam daje poduku.
Za kraj, da jo jednom ponovim instrukcije. Prvo treba da
razmiljate o tome da je smrt deo ivota. Nema bekstva od nje
i niko joj ne moe umai. Nema unapred zakazanog vreme-
Meditacija sabranosti u praksi
105
na smrti. Moe nam doi u svakom trenutku. Kao to glineni
vr moe biti razbijen u svakom trenutku, i mi smo u svakom
trenutku ranjivi. Nalik smo plodu, koji svaki as moe otpasti
sa grane. Sunce koje se popelo do zenita ima samo jedan put
kojim moe da nastavi, nadole ka zapadu. Isto tako, ivot ne
vodi nigde drugde do smrti. To je stvarnost. Drugo uputstvo
je da ovo razmiljanje primenite na neutralne osobe grupu
ljudi prema kojima ste neutralni, ljudima koje niti volite, niti
ne volite. Pokuajte da meditirate o njihovom ivotu i njihovoj
smrti. Tree, razmiljaete o ivotu i smrti onih koji su vam
bliski, ali su ve umrli. etvrto i poslednje, promiljaete o
istim stvarima vezanih za vas i mene.
Tekstovi iz Pali kanona
Ima tekstova u Pali kanonu koji govore o promiljanju smr-
ti. Ovo je jedan od takvih:
Salla sutta Strela (Sutta nipata 3:8)
1. Nesigurna je i nepoznata duina ivota onih koji su pod-
loni smrti. ivot je teak i kratak, bremenit patnjom.
2. Ne postoji nain da oni koji su roeni izbegnu smrt. Kad
im doe starost, tu je i smrt. To je prirodan sled stvari za iva
bia.
3. Kad plod dozre, stalno mu preti opasnost da otpadne.
Isto tako, za one roene i podlone smrti, postoji stalan strah
da e umreti.
4. Ba kao to posude koje grnari naine pre ili kasnije bi-
vaju razbijene, tako se i ivot pre ili kasnije okona smru.
5. Mladi i stari, budalasti i mudri, svi bivaju zaustavljeni
snagom smrti, svi na kraju skonaju mrtvi.
6. Meu onima koje nadvlada smrt, te moraju da se sele u
drugi svet, otac ne moe da zadri svoga sina, ni roak roaka.
7. Pogledajte! Dok rodbina posmatra i narie, jedan za dru-
gim svaki smrtnik odlazi poput vola na klanje.
Khammai Dhammasami
106
8. Na taj nain svet je pogoen smru i propadanjem. Ali
mudri ne nariu, shvativi pravu prirodu ovoga sveta.
9. Ko ne zna put kojim svi dolazimo i odlazimo, ko ne vidi
ni poetak ni kraj, naricanje mu je uzalud.
10. Ako bi od naricanja bilo neke koristi, tad bi i mudraci
to radili. Samo budala povreuje samoga sebe.
11. Naricanjem i plakanjem um ne biva nita mirniji, ve se
patnja samo uveava, a telo povreuje.
12. ovek postaje mraviji i blei, nikom gore do njemu
samom. Time nita ne pomae onome ko odlazi. Uzalud su
alopojke.
13. Ne oslobaajui se tuge, ovek se samo podvrgava jo
veoj patnji. Oplakujui mrtvaca, sebe stavlja u vlast tuge.
14. Pogledaj kako drugi dobijaju platu za svoja dela! Zato
bia drhte, ispunjena strahom kad dou pod vlast smrti.
15. ta god da zamisle, ispadne da je na kraju sasvim dru-
gaije. I tada je neminovno razoaranje. Pogledaj kakva je pri-
roda ovoga sveta!
16. Ako ovek ivi stotinu godina, ak i vie, na kraju se
ipak oprata od kruga svojih roaka i naputa svoj ivot u sve-
tu ovome.
17. Zato, sasluavi savet arahanta, treba odustati od alo-
pojki. Ugledavi le, treba da znamo: Nikada vie nee me
sresti.
18. Kao to se vatra u zapaljenoj kui gasi vodom, isto tako i
ovek koji je mudar, sa uvidom, znalac i prijemiv, treba hitro
da odagna tugu to se javlja, onako kako vetar oduva kuglicu
pamuka.
19. Onaj ko trai svoju sreu, treba odluno da iupa strelu
alosti, enje i oaja.
20. A kad iupa strelu, nevezan bilo ime, postii e smi-
renje uma; kad svaku tugu prevlada, slobodan je od nje i do-
stigao je nibbnu.
107
Deo 10
SABRANOST U SVAKODNEVNOM IVOTU
Bhavana
Doli smo do poslednjeg dana ovog estodnevnog kursa
meditacije. Vebali smo meditaciju sabranosti. Neki vie vole
da je zovu meditacijom uvida, to je prevod pali rei vipassa-
na. Vano je razumeti jo jednu pali re, bhavana, kako bi-
smo razumeli meditaciju sabranosti. Bhavana znai razvijanje
mentalnih sposobnosti.
Svaki metod kojim se razvijaju mentalne sposobnosti, po-
boljavajui pri tome nau sposobnost da se nosimo sa ivo-
tom, da uivamo u njemu, budemo mirni, sreni i staloeni,
naziva se bhavana. Postoje mnoge vrste meditacije. Neki ljudi
meditiraju uz pomo tehnika koje naroito naglaavaju razvi-
janje koncentracije. To u praksi znai da ne doputaju umu
da luta, ve da bude fokusiran na odabrani objekat, moda na
mantru, dah, plamen svee, neku misao, pevanje, ureenje
vrta ili ak na golf. Ljudi koriste bilo ta to um ini skoncen-
trisanim. Poto razvijaju um na specifan nain, to se moe
nazvati bhavanom.
Meditacija sabranosti
Kod meditacije sabranosti, naglasak je neto drugaiji. Ra-
zvijanje koncentracije nije samo sebi cilj. Koncentracija nije
sve to se trai. Ima mnogo drugih elemenata koje paralelno
treba razvijati. Kljuno je da je jedinstvenost sabranosti sagle-
dana u kontekstu plemenitog osmostrukog puta. Plemeniti
osmostruku put skup osam elemenata: ispravno razumevanje,
ispravna namera, ispravan napor, ispravna koncentracija, is-
Khammai Dhammasami
108
pravna sabranost, ispravni postupci, ispravan govor, ispravno
zaraivanje za ivot. Ovaj put se naziva i srednji put koji na-
dilazi dve krajnosti. Te dve krajnosti se mogu nai u svemu
to ine neprobuena bia. One su meusobno dijametralno
suprotne, kao svianje i nesvianje, imanje i nemanje, eterna-
lizam ili nihilizam, predavanje uicima ula i asketizam, ne-
determinizam i predeterminizam. Jedino kad vidimo ta dva
ekstrema i napustimo ih, tek tada moemo otkriti srednji put.
Meditacija sabranosti je veba iji je direktan cilj razvijanje
prvih pet elemenata Puta. Dakle ,svako mora sam za sebe da
formira taj Put.
Re koju Buda koristi nije samo sabranost, ve ispravna
sabranost. Sabranost jeste ispravna jedino kada se razvija u
kombinaciji sa ostalih sedam elemenata Puta. Sabranost posta-
je deo Puta na taki kada poinje da pomae u razvoju ostalih
sedam elemenata. No, postoje dve vrste sabranosti, intenzivna
i opta. Prva se razvija kroz intenzivnu meditaciju, a drugo
u redovnom, svakodnevnom ivotu. Danas emo raspravljati
o tome kako razviti optu sabranost u svakodnevnom ivotu.
Ispravan stav
esto sam na ovom kursu meditacije naglaavao da je pat-
nja u velikoj meri deo naeg ivota i vrlo je vano imati ispra-
van stav prema njoj. Uzmimo bol kao primer. Vano je biti
svestan injenice da bol oseaju sva iva bia. Taj bol moe da
se poveava ili smanjuje. I ovo se oznaava kao anatta, ue-
nje o nepostojanju trajnog sopstva. Ne oekujte da se dogaa
samo jedna stvar, da se bol smanjuje. Neka vam je um otvoren
za obe mogunosti. Budite feksibilni i pripremljeni za obe si-
tuacije. To je ispravan stav, primenljiv i na injenice ivota.
Inae, kada nam dobro ide nismo pripremljeni za najgore,
a zaboravljamo na nadu u bolje kada nam ide loe. Priroda
ne-sopstva (anatta) jeste krajnja stvarnost. To znai da mi
Meditacija sabranosti u praksi
109
nemamo potpunu kontrolu nad bolom. Stvari su takve kakve
jesu i ne uvek onakve kakvim ih mi zamiljamo. Upravo zbog
te zablude, generalno gledano, nain na koji se stvari odvijaju
je vrlo nezadovoljavajui za nas.
Biti nezadovoljan i frustriran stvarima oko sebe naziva se
dukkha. Postoje tri vida stvarnosti: prolaznost (ania), ne-
dovoljnost (dukkha) i ne-sopstvo ili ne-tvorac (anatta). Nai
stavovi prema ivotu treba da se zasnivaju na ivotu samom, a
ne na nekakvom apstraktnom matanju o ivotu. Ova tri vida
ine glavne karakteristike naeg svakodnevnog ivota. Sve to
vidimo kada recimo krenemo u kupovinu ili kada smo kod
kue, ukljuujui sve stvari koje doivljavamo tokom medita-
cije imaju upravo ove tri karakteristike. One obuhvataju priro-
du itavog univerzuma. One su krajnja stvarnost.
Realistino gledanje
Kada posmatramo bol, ako oekujemo da se ponaa na
odreeni nain, recimo da prestane, tada na um nije otvoren
za drugu polovinu stvarnosti. Takoe, ako bol pone da jaa,
poinjemo da reagujemo nestrpljenjem i frustracijom. Zato
to nismo u kontaktu sa celinom stvarnosti. Pogrean stav
stvara u nama jo patnje. Zato je vrlo vano da imate ispravan
stav. Ta vrsta stava je ono to nazivamo samma ditthi (isprav-
no razumevanje) ispravno razumevanje ivota u kontekstu
promene, nedovoljnosti i nepostojanja trajnog sopstva. Ovo
temeljno ispravno razumevanje je vrlo vano za razvijanje re-
alistinog pogleda na ivot. Inae, moete razviti pesimistian
ili optimistian pogled, a ne realistian.
Ako ste lekar, moete videti da ako imate pesimistian po-
gled, ne dajete sve od sebe da biste spasili nekome ivot. Ako
ste suvie optimistini, tada neete biti dovoljno ozbiljni i pre-
duzeti sve mere koje bi trebalo da preduzmete. Ako je neko
bolestan, znati da ta osoba boluje od te bolesti, znati koja je to
Khammai Dhammasami
110
bolest, to je realistina pogled. Takav pogled je sigurniji i od
pesimistinog i od optimistinog. Buda je bio realista. Gledao
je stvari na realistian nain. Nije bio ni optimista, ni pesimi-
sta.
Poslednjih pet dana vebali smo intenzivnu sabranost to-
kom 20, 30, 40 minuta i na sesijama od jednog sata. Bili ste
istrajni u tom vebanju i razvijanju sabranosti. Obraate veli-
ku panju ak i na najmanje zvukove, na najmanji bol. Trudite
se da odravate neprekinutu sabranost. To je intenzivna sabra-
nost. Mi inae organizujemo kurseve od deset dana, jedne ne-
delje, jednog meseca ili nekoliko meseci. Sve su to intenzivni
kursevi.
Intenzivna sabranost je uglavnom namenjena vebanju.
Slino vojniku na obuci, uite kako da instrukcije primenite u
praksi, kako da koristite oruje i odgovorite na datu situaciju.
Uite kako da na intenzivan nain radite odreene stvari. Me-
utim, neki od metoda koje uite moda nee biti neposredno
korisni u bici, ali vam daju osnovno znanje i dobar temelj za
delovanje u toku bitke. Nekome ko nikada nije bio na obuci
na poligonu bilo bi vrlo teko da na pravi nain reaguje na
borbenoj liniji. Otuda, za nas, svrha intenzivnog treninga kao
to je ovaj jeste da pod pomnim nadzorom uitelja nauimo
odreene tehnike.
Tokom vebanja intenzivne sabranosti, kada hodate, poku-
avate da budete svesni svakog pokreta, prvo onih fzikih, a
potom i svojih namera i senzacija. To je nain na koji funk-
cionie um. Pokuavamo da budemo svesni funkcionisanja
uma. Usmerili smo se na uspostavljanje sabranosti (sati), pre
nego koncentracije (samadhi), zato to, koliko ja razumem, u
vipassana meditaciji sari je osnovni i glavni faktor. Samo uz
pomo sabranosti biemo u stanju da vidimo ono to nam ne-
dostaje i ono to imamo. Recimo, kada nam se tokom sedenja
kima savila, mi smo to otkrili zahvaljujui sabranosti. Inae
Meditacija sabranosti u praksi
111
bismo ostali tako pogureni ceo dan. Ne bismo toga bili svesni.
Takoe smo otkrili da na stvari reagujemo na odreeni nain.
Kad se javi bol, osetimo se uznemireni i frustrirani. Tako ui-
mo o tim reakcijama. Takoe vidimo da nekada ne reagujemo.
Uimo o neemu to je tu i to nije tu. Biemo u stanju da pri-
menimo svoje vetine samo kada otkrijemo i prisustvo i odsu-
stvo neega. Sabranost treba razumeti u kontekstu ispravnog
napora primenjujui ga onda kada je to neophodno.
Meutim, tokom ivota nije mogue praktikovati intenziv-
nu sabranosti. Kad vozite kola, ne moete na intenzivan nain
da registrujete sve svoje pokrete tela ili misli. Kao to svrha
obuke vojnika nije da on sve vreme ostane u kasarni, ve da
stekne praktina znanja, kako bi bio sposoban da se snae u
stvarnoj borbi.
Opta sabranost
Razmotrimo sada optu sabranost, poznatu i kao svakod-
nevna svesnosti. Opta sabranost je ono to praktikujete u
svakodnevnom ivotu na poslu, kod kue, dok vozite, igrate
golf ili idete u kupovinu. To je krajnji cilj vebanja intenzivne
sabranosti. U sluaju uspenog meditanta kao to je to jedan
arahant, sabranost stalno postoji u svakodnevnim aktivno-
stima. Njemu vie nije neophodno da sedi kako bi sabranost
razvijao intenzivno, iako i oni to nekada rade kako bi uvea-
li odreenu sposobnost, kao to je koncentracija ili smirenje.
Ljudi me esto pitaju: Kako je to mogue? Ako treba da regi-
strujem podizanje, guranje, sputanje stopala, kako u uopte
biti u stanju da preem put? Ako u sebi registrujem: Gleda-
nje gledanje, kako u biti u stanju da vozim? Ako registru-
jem: Sluanje sluanje, kako uopte da sa nekim razgova-
ram? Ovo je jedno praktino pitanje. Da bi se odgovorilo na
njega, nuno je znati za optu sabranost. I zaista, sve dok to ne
znamo, na ivot nee proftirati od vebanja sabranosti.
112
Samo jedna sabranost
Imajte samo jednu sabranost kada prelazite put. Razvijaj-
te sabranost da prelazite put. Kada hodate, neete registrovati
podizanje, guranje i sputanje stopala na sred puta. Pre nego
to uete u kuhinju, u umu formirate jednu svesnost ulaenja
u kuhinju.
Nije nuno da radite vebu imenovanja. Probajte da stvorite
direktnu svesnost onoga to u tom trenutku radite, a da to ne
imenujete mentalno. Imenovanje radimo samo pri intenziv-
nom vebanju. Imenovanje e prestati na odreenom nivou,
ak i u intenzivnom vebanju. Slino kao korienje splava da
preemo reku. Kada ste jednom na drugoj strani, vie vam taj
splav ili amac nisu potrebni. Imenovanje je taj splav. Tehnika
je tek splav koji koristimo da bismo stigli na drugu obalu.
Kada idete na posao, uspostavite jednu svesnost u umu:
Odlazak na posao. Kada vozite kola: Vonja kola. U sluaju
da treba da vozite vie sati, esto uspostavite svesnost da sedite
za upravljaem. Upadate u saobraajnu guvu, uspostavljate
svesnost: Saobraajna guva. Postanite toga svesni to je mo-
gue pre. Ako nemate tu svesnost, moda ete zaboraviti da
vi zapravo taj put delite sa drugim ljudima. Ako elite da vo-
zite brzo, moda potpuno iracionalno poelite da vam se sva
vozila sklone sa puta i to onda u vama stvori nervozu. Dakle,
kad ste za volanom imajte samo jednu svesnost vi ste za
volanom. Otili ste u prodavnicu i natovarili u kolica mnogo
stvari. Ispred vas je dugaak red. Odravajte jednu svesnost:
Dugaak red. To e odravati vau sposobnost da budete str-
pljivi. U suprotnom, stajaete u redu i oseati se uasno. Mno-
go godina ivota provedemo u strepnji, brigama, frustraciji i
strahu. Kako bi bilo lepo ako bismo bili u stanju da smanjimo
ove negativne emocije koje nam oduzimaju sposobnost da
uivamo u svom ivotu. Tada bismo imali mnogo laki ivot.
Idete na posao kao lekar i vidite mnogo pacijenata u ope-
Meditacija sabranosti u praksi
113
racionoj sali ili bolnici. Uspostavljate svesnost posmatrajui
mnotvo pacijenata. U suprotnom biste i nesvesno bili pod
pritiskom. A to bi onda izazvalo stres na poslu. Ako morate da
zavrite posao do ruka, a dolaze sve novi pacijenti, pritisak u
vama stalno raste.
Pretpostavimo da imate 45 minuta da zavrite obrok i po-
spremite kuhinju. Primenite jednu svesnost na ovaj period,
koji e verovatno u vama stvoriti pritisak. Primenite jednu
svesnost na ono to treba da uradite, kao to je zagrevanje hra-
ne u mikrotalasnoj, postavljanje tanjira i njihovo pranje posle
jela. Ovo e vam obezbediti svesnost itave situacije u kuhinji
i trpezariji. Takva svesnost daje vam realistian pristup ovom
periodu od 45 minuta. Spreava vas da budete suvie ambici-
ozni i pomae da se oslobodite makar dela pritiska. Pomae
vam da isplanirate i onda ostvarite taj plan.
U suprotnom, ogranieno vreme moe da vam stvori mno-
go pritiska, tako da uopte ne biste uivali u obroku. Ne biste
dovrili ni pranje i ienje. Kad god ste pod pritiskom, ne
zaboravite svoj primarni objekat. To znai da ne bi trebalo da
zaboraviti na nekoliko puta duboko udahnete i izdahnete dok
va pritisak na poslu raste. Ovaj primarni objekat (na primer,
dah) vam uvek pomae da vas ne preplave sekundarni objek-
ti kao to su stres i uznemirenost, pomae vam da odravate
balans i smirenost na poslu. Samo budite svesni vremena i si-
tuacije u kojoj ste.
Na primer, u kancelariji ste. Neko od kolega dolazi uznemi-
renog uma, jer moda ima neki problem kod kue. Zaista ne
znate kroz ta je sve prolazio poslednjih nekoliko sati. Zao bi
trebalo da ste svesni injenice da ste u kancelariji zajedno sa
drugim ljudima, da niste kod kue gde je sve vama prilagoe-
no. Ovo je sasvim drugaije okruenje. Ovo vas priprema da
se suoite sa neim neizvesnim. Neete stvari uzimati zdra-
vo za gotovo kao to je to sluaj kod kue. Ako vidite nekoga
Khammai Dhammasami
114
da govori neljubazno ili nervozno, morate ga posmatrati kao:
Pod stresom.
Introspektivna i ekstrovertna sabranost
Ovde sabranost moe biti podeljena na dve vrste, na intros-
pektivnu (ahata) i ekstrovertnu (bahiddha). Kod intros-
pektivne sabranosti registrujete sopstvene pokrete, emocije
i telesne oseaje. To je jedna paljivost usmerena ka unutra.
Meutim, kod ekstrovertne sabranosti registrujete objekte
izvan vas. Ako ste svesni da je va kolega na poslu deprimiran,
neete se uvrediti zbog onoga to kae ili naina na koji se
ponaa. Inae, nalazite se u delikatnoj situaciji, primajui sve
na linom nivou.
Jue smo razmatrali kako sabranost slui kao zatita. Ako
ste sabrani, biete poteeni svih posledica koje proizlaze iz
toga da recimo imate problema, svaate se sa nekim ili ste
uznemireni. Ako treba da radite sa nekim ko je kratkih ivaca,
tada bi u kancelariju trebalo da odlazite sa svesnou da se
na poslu nalazite sa takvom vrstom osobe. Tada ste u boljem
poloaju da se nosite sa celom tom situacijom. U suprotnom,
lako se iznervirate i neprekidno reagujete na ono to va ko-
lega na poslu ini ili govori. To je ekstrovertna sabranost u
svakodnevnom ivotu.
ivot u sadanjosti
Kada je hladno, ako smo svesni da je zima, moemo u njoj
da uivamo, umesto da jadikujemo. Tokom zime i treba da je
hladno. To je normalno. Umesto da se alimo na hladnou,
treba da uimo kako da ivimo sa njom i u tome uivamo. Zai-
sta nema bilo kakvog smisla aliti se na hladnou tokom zime.
Mi to ne moemo da promenimo. Stvari su takve. Tokom leta,
naravno, toplo je. Ali leti, ljudi kau: Suvie je toplo! Uasno
je! Nisu u stanju da prihvate stvari kakve jesu, nema kraja
Meditacija sabranosti u praksi
115
njihovoj frustraciji i kuknjavi. Kaemo sebi da ivimo u sada-
njosti, ali kada doe leto, eznemo za zimom. Zimi, gledamo
kad e doi leto. Svaka situacija je uvek za nas nezadovoljava-
jua.
Na taj nain nikada ne moemo biti zadovoljni onim to
imamo i situacijom u kojoj smo. ivot uvek moe biti tegoban,
zato to nemamo ispravan stav i svesnost. Kad god mislimo o
prolosti, uvek nam izgleda bolja nego ovo to sada imamo.
Ali naa zlatna prolost postoji samo u seanju. To je zato to
smo zaboravili mnoge situacije koje okruuju stvarnost pro-
losti. Seamo se samo onoga ega elimo da se setimo. Ali nije
re o tome da je generalno prolost prijatnija nego sadanjost.
Zapravo, u budizmu, prolost i budunost postoje samo kao
percepcija ne kao stvarnost. Budunost nikada ne dolazi i
prolost postoji samo u seanjima. Ona je tek pojam. Isto kao
to su jutro i vee pojmovi i postoje u vezi sa rotacijom pla-
nete. Pojmovi se razvijaju na osnovu postojanja drugih stva-
ri. U ovoj sali postoji pojam prostora. Ali taj pojam postoji
samo u odnosu na postojanje zidova postavljenih u razliitim
pravcima. Prostor ne postoji samostalno. Ali zidovi postoje i
oni nisu pojam. Vreme ne postoji samostalno. Prolost, sada-
njost, budunost, jutro, vee i tako dalje jesu relativna stvar-
nost. Postoji pojam jutra i veeri zato to se Zemlja okree,
neto stvarno na emu poiva i razvija se neki pojam. Pa ipak,
svesnost vremena jeste vrlo vana. Biti svestan mesta na ko-
jem ste, okruenja i ljudi oko vas, pritiska koji moda oseate i
vremena takoe je vano. Ne naputajui upotrebu konvenci-
onalne stvarnosti kao to su pojmovi i rei, moramo pokuati
da razumemo objektivnu prirodu, krajnju stvarnost.
Dakle, uspostavite jedinstvenu svesnost pre nego to neto
uinite. To znai da stvari vie neete uzimati zdravo za goto-
vo i neete slediti svoje navike u onome to inite. U svakom
trenutku imate jednu svesnost. To je za ljude koji vebaju ge-
Khammai Dhammasami
116
neralnu svesnost u svakodnevnom ivotu. Ako su stvari teke,
tada budite svesni da prolazite kroz teak period. Dok se su-
oavate sa najgorim, ne zaboravite na nadu u bolje. Tek tada
ete biti u boljem poloaju da se nosite sa potekoama.
Generalnoj svesnosti pomae i odrava je redovno veba-
nje intenzivne sabranosti. Zbog toga, vrlo je vano da redovno
vebanje intenzivne meditacije usvojite kao svoj nain ivota.
117
Deo 11
ZATO JE VAAN KURS MEDITACIJE
Zavrni govor poslednjeg dana estodnevnog intenzivnog
kursa meditacije.
Forma
Ovaj estodnevni kurs jeste kratak, ali ima i neke jedinstve-
ne kvalitete. Dnevni raspored je bio podeen uz konsultaciju
sa dr Leo K. Tinnom, u ijoj kui smo i odrali ovaj kurs,
kako bismo se uklopili u est dana vaeg godinjeg odmora.
Struktura kursa zasnovana je na mojim iskustvima u london-
skom manastiru. Nije zamiljen kao suvie ambiciozan, ve
se oslanja na postepeno, ali redovno vebanje. Naglasak je na
tome da postanete redovan meditant. A cilj svega toga jeste
umanjiti stres na poslu i u svakodnevnom ivotu.
Sedea meditacija prvog dana bila je svega dvadeset mi-
nuta. Poevi odatle, postepeno ste napredovali do trideset i
potom etrdeset pet minuta, a da ne oseate prevelik pritisak
od dugog sedenja. U veini centara za meditaciju standardni
raspored je naizmenino sedea i hodajua meditacija od po
jednog sata. Negde ak imaju dva, pa i tri sata kao uobiajenu
normu. Ovde, meutim, poeli smo sedenjem od trideset mi-
nuta, kombinujui to sa trideset minuta hodajue meditacije.
Namerno sam ovaj kurs uinio drugaijim od drugih u koji-
ma sam uestvovao. Jedna znaajna razlika jeste da smo imali
individualne intervjue sa meditantima. Oni su se odigravali
etiri puta na dan, zato to jedan od glavnih ciljeva na ovom
kursu jeste da nauite tehnike meditacije.
Jedan desetodnevni kurs u ivotu teko da je dovoljan. Kurs
od deset ili trideset dana nee proizvesti udo. Ono to jeste
Khammai Dhammasami
118
vano, to je primena tehnika koje ste nauili na kursu od de-
set dana ili od mesec dana u svakodnevnom ivotu. To je ono
najvanije.
Kursevi meditacije u Burmi
U Burmi, Tajlandu, ri Lanki desetodnevni kursevi medi-
tacije postali su popularni tek posle II svetskog rata, u drugoj
polovini XX veka. Pre toga, vrlo je malo takvih kurseva bilo
organizovano. Tek uz podsticaj i menaderske sposobnosti
uenih i laika, kao to su u Burmi na primer gosp. Tan Daing
iz Mogok Meditation Centre i ser U Twin iz Mahasi Medita-
tion Centre su ovakvi desetodnevni kursevi postali dostupni
irem krugu ljudi. Slino tome, uspeni biznismeni iz srednje
klase u Tajlandu i ri Lanki iskoristili su svoje organizacione
vetine da pomognu vrhunskim uiteljima meditacije u orga-
nizovanju kurseva za nezareene. Kada su poinjali, radilo se
u malom krugu ljudi. Meutim, danas, ak i deca dolaze na
krae kurseve tokom kolskog raspusta. Taj nain poduke po-
stao je ukorenjen u savremenoj budistikoj kulturi, ba kao
to je to privremeno zareenje deaka i devojica tokom leta.
Danas u Burmi postoji desetak glavnih tehnika vipassana
meditacije. I jo nekoliko u Tajlandu. Sebe bi trebalo da sma-
trate srenim to ste roeni u Burmi, Tajlandu ili ri Lanki,
zato to su uitelji i centri za meditaciju lako dostupni. Me-
utim, svako sam za sebe treba da odlui hoe li da putuje iz
mraka u svetlost. Poto smo se rodili sreni, treba i da ivimo
sreni, uivajui u svim blagodetima Dhamme.
Fleksibilnost
Uz toliki broj proverenih tehnika vipassana meditacije, zai-
sta je teta drati se samo jedne posebne tehnike i odbaciti sve
ostale. Sve te tehnike su izvanredne. Proveravale su ih i prihva-
tile mnoge generacije. Da nisu valjale, ne bi preivele toliko
Meditacija sabranosti u praksi
119
dugo. Po mom miljenju, treba da odaberemo i prihvatimo
ono to je dobro u tim tehnikama i koristimo ih za svoje dobro
i to na jedan feksibilan nain. Nema mnogo koristi od toga
da se veemo za jednu posebnu tehniku i ponemo sa visine
da gledamo na ostale. To je zapravo tetno. Ako postanemo
dogmatini, poinjemo da nanosimo tetu svim tehnikama,
ukljuujui i onu koju smo odabrali.
Fleksibilnost je jedan od glavnih principa u strukturi ovog
kursa. Nisam eleo da nameem jednu jedinu tehniku bilo
kome. ak i tehnika rada sa dahom moe da varira i tako je
unutar Mahasi, Mogok, Sun Lun i Aahn a tradicije. Vrsta
meditacije za koju bih voleo da je ovde bila ukljuena, ali to
naalost nije bilo mogue u ovako kratkom kursu, jeste me-
ditacija o etiri elementa, takoe poznata i kao Ka-thit-wai
tehnika. Da biste praktikovali tu vrstu meditacije, neophodno
je dodatno vreme da prvo steknete izvesna predznanja o sama
etiri elementa.
Teorijsko i praktino razumevanje
Razumevanje teorije i prakse moraju takoe da budu u ba-
lansu. Ovome sam dao prioritet pri planiranju ovog kursa. Na
nekim drugim kursevima, imate priliku da diskutujete sa in-
struktorom samo jednom ili dva puta tokom nedelju ili deset
dana. No, mogu vam se pojaviti sumnje, koje zahtevaju da ih
raspravite sa nekim. Mnogi govori u Kanonu belee takve dis-
kusije izmeu Bude i meditanata. Neki meditanti ne napredu-
ju zato to nemaju prilike za razgovor, iako imaju mogunost
da sluaju govore o Dhammi. Sluati takve govore i iskusiti
tokom sedenja to to je reeno vrlo je vano. Pokojni Mogok
Sayadaw, potovani Aggamahapandita Vimala, objanjavao
je patia samuppadu, zakon uslovljenog nastanka, svakoga
dana na svojim kursevima meditacije. elja mu je bila da ljudi
steknu osnovno ispravno razumevanje i ispravne stavove.
Khammai Dhammasami
120
etiri puta tokom dana intervjui se zasnivaju na tom
iskustvu, kao i na mom razumevanju vanosti dve blagodeti
(Mangala sutta) u traganju za istinskom Dhammom a to su
sluanje i razgovor (kalena dhamma savanam i kalena dham-
ma sakaha). Tokom ovog kursa, uivali ste blagodeti ova dva
kljuna elementa.
Naglasak na sabranosti
Prioritet sam dao sati (sabranosti), a neto manje sama dhiju
(koncentraciji). U vipassana meditaciji se naglaava sabranost,
a ne koncentracija. Koncentracija se stie neprekidnom i na-
prednom sabranou. Ovo sam pomenuo u svom pismo dr
Leo K. Tinnu. Ako elimo da vebamo vipassana meditaciju,
moramo to zasnivati na Satipatthana sutti, Govoru o temeljima
sabranosti. Meu mnotvom Budinih govora, ovaj je najkom-
pletniji. U Satipatthana sutti prioritet ima sati, svesnost, zato
to ini osnovu, kao i princip prakse. Zahvaljujui svesnosti
znate jesu li napor i koncentracija u ravnotei. Jesu li pove-
renje i razumevanje u ravnotei znaete ako postoji svesnost.
To je razlog zbog kojeg vam je sati, sabranost, neophodna sve
vreme. Nikada ne moe biti suvie sabranosti.
Kod satipatthana vipassana meditacije, sati jeste temelj.
Iako koriste termin satipatthana, ljudi esto vie insistiraju na
razvijanju samadhija, pre nego sati. A to bi onda zapravo tre-
balo zvati samadhipatthana, pre nego satipatthana! Moda ni
ne shvatamo ta se dogaa, zbog pomanjkanja odgovarajue
sabranosti. Da bismo razumeli koji je put pravi treba nam sati.
Buda je kao asketa Gotama uio pod vostvom Alara Ka-
lame i Udaka Ramaputte, dva uitelja koja su razvila sankhya
joga flozofju. Asketa Gotama, pre nego to je postao probu-
en, dostigao je arupa-hana, trei stupanj, sa jednim uite-
ljem i etvrti stupanj sa drugim.
Te stupnjeve dostigao je razvijajui samadhi. To su bez
Meditacija sabranosti u praksi
121
sumnje vrlo visoka dostignua sama po sebi. Zato su Alara
Kalama i Udaka Ramaputta, zajedno sa svojim sledbenicima,
bili sasvim zadovoljni onim to su dostigli. To im je obezbe-
ivalo mir, spokojstvo i blaenstvo. Meutim, asketa Gotama
je shvatio da, iako je svoju meditaciju razvio do vrlo visokog
nivoa, to jo uvek nije odgovor na problem koji se bio zarekao
da e ga reiti. Posle takve procene, napustio je ova dva uitelja
i pokuao neke druge tehnike. Okuao se u samomuenju tela,
koje su u to vreme, a i danas, praktikovali aini u Indiji. Ulazio
je u duboki samadhi i meditirao uz minimalan unos hrane, a
kasnije i potpuno bez nje. Sve to mu takoe nije pomoglo da
stigne na cilj prestanka dukkhe (patnje). Na kraju, potpuno je
odbacio i tu praksu.
Jedinstven kvalitet budistike meditacije, koji je razlikuje
od meditacija praktikovanih u drugim religijama, jeste da sati
(sabranost) ima prioritet nad svim drugim. Razlozi za ovo nisu
samo akademske, ve i logike prirode. Otuda moja namera
da tokom ovog kursa stavim naglasak na sati i ne koristim me-
ditativne vebe koje direktno razvijaju samadhi. Znam da je
nekada vrlo teko sedeti i meditirati, a da prvo ne uvrstimo
samadhi. Pa ipak, kako uviamo potekoe i svoje reakcije na
njih, to nas vodi do razumevanja da su te reakcije uslovljene i
postoje samo kada su uslovljene, kao i da je mogue zaustaviti
taj proces uslovljavanja.
Tokom ovih nekoliko dana takoe sam vam objasnio i dao
instrukcije za druge tipove meditacije, kao to su metta medi-
tacija, Buddhanussati meditacija, meditacija o impersonalno-
sti tela i meditacija na smrt. Meutim, to nije sve. To je tek po-
etak. Poduio sam vas svim ovim metodima kako biste mogli
da nastavite praksu meditacije kod svoje kue. Iako neete biti
u prilici da me esto viate, ipak moete da me kontaktirate
telefonom ako elite bilo ta da pitate ili prodiskutujete.
Khammai Dhammasami
122
Meditacija u svakodnevnom ivotu
Krajnji cilj ovog kratkog kursa bio je da uvedete meditaciju
u svakodnevni ivot. Moete meditirati i voditi svoj uobia-
jen, porodini ivot. Neki ljudi vole da meditiraju kada su u
centru za meditaciju ili manastiru, ali im se vrate kui sve
to obustave. To nije dobro. Manastir treba smatrati mestom
na kojem prouavate Dhammu, a svoj dom mestom na kojem
je praktikujete. Ono to se obino deava je upravo suprotno.
Ljudi praktikuju Dhammu u manastirima, u kojima borave
tek krai period. A trebalo bi to da ine kod kue, zajedno sa
porodicom, rodbinom i prijateljima, kao i na radnom mestu,
primenjujui principe kojima su bili podueni.
Druga stvar na koju bih eleo da vas podsetim jeste pleme-
niti osmostruki put (atthangika magga). Pali re magga znai
put ili staza, dakle put ivota. Poslovan ovek, profesionalac ili
vet radnik koji ide ovim putem postae uspean i prosperite-
tan. Re magga se obino prevodi kao budistiki nain ivota,
a sainjen je od osam delova. Ljudsko telo ine razliiti delovi,
kao to su srce, plua, jetra, bubrezi, lobanja, ruke, noge itd. i
samo jedan od tih delova ne ini ljudsko bie. Na slian nain,
samo jedan elemenat meu ovih osam ne ini put. I sabranost
i koncentracija jesu deo tog puta. Samo kada postoji svih osam
sastojaka, postoji i put, i tada je to istinski put (magga-saa).
Ova magga-saa, istinski put ili istina puta se prakti-
nosti radi moe jednostavno podeliti na dana (davanje), sla
(vrlina) i bhavana (meditacija). Ljudi obino praktikuju dana
i sla, ali izostavljaju bhavanu. Skloni su da odaberu ono to
ele, uz komentar: Ah, nije jo vreme za mene da praktiku-
jem bhavanu. I zbog toga to biraju, dogaa se da takva praksa
vie nije ispravan put (magga) i vie ne zadovoljava kriteriju-
me etiri plemenite istine. Ukoliko niste na plemenitom putu
(ariya magga), tada ne praktikujete budizam. Moda darujete
danu, ali to se ne moe smatrati budistikom danom. Iako
Meditacija sabranosti u praksi
123
moda neim darujete monaha, to se ne moe smatrati neim
to je u skladu sa plemenitim osmostrukim putem. Zbog toga
je za vas vrlo vano da poznajete i razumete osmostruki put.
Zato, molim vas, itajte knjige o plemenitom osmostrukom
putu i sluajte govore o njemu. Praktikujte to to ste nauili
iz knjiga i govora, kao to su ispravno razumevanje, ispravna
namera, ispravan napor i ispravna sabranost.
O autoru
Potovani dr Khammai Dhammasami je theravada bu-
distiki monah preko trideset godina i profesor na Teravada
Buddhist Missionary University u Jangunu, Mjanmar. Takoe
je od 2009. poverenik i saradnik Oxford Centre for Buddhist
Studies, kao i zvanini budistiki svetenik na univerzitetu u
Oksfordu, gde i ivi. Predavao je pli jezik i abhidhammu na
Sasana Mandaing Pali University, Bago (Hamsavati), Mjan-
mar i severni Tajland. Ima tri visoke diplome iz budistike f-
lozofje i palija sa Buddhist and Pali University of Kelaniya, na
ri Lanki, kao i doktorat budistikih studija na oksfordskom
univerzitetu. Meditaciju poduava od 1993, prvo na ri Lan-
ki, da bi 1996. preao u Veliku Britaniju, gde vodi nedeljne
vipassana kurseve. Takoe daje redovne asove vipassana me-
ditacije studentima sa oksfordskog i londonskog univerziteta.
Vodi i kurseve meditacije u Tajlandu, Singapuru, Maarskoj,
paniji i Srbiji.
Objavio je dve knjige o vipassana meditaciji: Mindfulness
Meditation Made Easy (1999) i Diferent Aspects of Mindful-
ness Meditation (2000) u Penangu, Malezija. Prvi naslov imao
je ponovno izdanje u Maleziji, dva u Tajlandu i jo jedno na
ri Lanki. Preveden je na korejski, tajlandski i sada na srpski
jezik.