You are on page 1of 18

SADRAJ

UVOD..................................................................................................................................2
1. ORGANIZACIONE PROMENE U POSLOVANJU.................................................3
1.1. Uloga promena u poslovanju....................................................................................3
1.2. Vrste organizacionih promena..................................................................................6
2. KONCEPT UPRAVLJANJA PROMENAMA...........................................................9
2.1. Promene u okolini preduzea..................................................................................10
2.2. nterne promene u preduzeu..................................................................................13
2.3. !oncepti i programi organizacionih promena........................................................1"
2.". #odel upravljanja promenama u preduzeu...........................................................1$
ZAKLJUAK..................................................................................................................17
LITERATURA.................................................................................................................18
UVOD
!onkurencija% tr&i'te% nau(no)tehnolo'ki razvoj% me*unarodni odnosi su samo
neki od +aktora koji stvaraju stalne promene koje zahtevaju od preduzea da se
prilago*avaju izmenjenim uslovima i novim izazovima% da menjaju svoju poslovnu i
razvojnu strategiju% organizacionu strukturu% oso,lje% ve'tine i znanja% kako ,i opstala u
stalno promenljivom okru&enju. Promene u okolini zna(ajno uti(u na preduzee i
uslovljavaju njegovo prilago*avanje okolini% dok promene u preduzeu mogu u manjoj
meri uticati na promene u okolini.
-ez promena% preduzee ne mo&e da opstane% ne mo&e e+ikasno da +unkcioni'e u
sada'njem i ,uduem vremenu. .amim tim% promene u okolini izazivaju poremeaje i
nesklad izme*u preduzea i okoline% pa preduzee mora da izvr'i promene da ,i povratilo
ravnote&u% da ,i dovelo svoje poslovanje u sklad sa okolinom.
/rganizacijama su potre,ne i promena i sta,ilnost. /rganizacije samo u uslovima
sta,ilnosti mogu postii odgovarajui nivo e+ikasnosti +unkcionisanja i ostvariti svoje
ciljeve. .a druge strane% organizacije se moraju menjati% ,udui da samo promenama
mogu ostati prilago*ene zahtevima promenljivog okru&enja. Promene u organizaciji
o,ez,e*uju njenu kompati,ilnost sa zahtevima okru&enja.
Promena u organizaciji nije sama se,i cilj% ve sredstvo prilago*avanja novim
uslovima eksternog ili internog okru&enja% te se mo&e rei da va&i pravilo sve dok je
mogue ostvariti postavljene ciljeve ,ez izmena u organizaciji% promene tre,a iz,egavati.
#nogi menad&eri% nepoznavajui ili nepridr&avajui se ovog principa% stalno insistiraju
na promenama% kako ,i svoju +unkciju i poziciju odr&ali aktivnom i uticajnom. 0a taj
na(in oni prikrivaju svoju nepreduzetnost i nesposo,nost u upravljanju promenama izvan
svog domena kontrole. /snovni argument kojim tre,a da se poslu&e% jeste (injenica da
organizacija kao i ljudi u njoj% koliko zavisi od pravih i pravovremenih promena% toliko
tra&i sta,ilnost i kontinuitet +unkcionisanja% U protivnom% ona je neprestano u +azi
uhodavanja i u(enja% a tada se o,i(no prave po(etni(ke gre'ke i propusti koji mogu da
ko'taju izuzetno mnogo.
2
1. ORGANIZACIONE PROMENE U POSLOVANJU
1.1. Uloga promena u poslovanju
Preduzee posluje u veoma slo&enom i dinami(nom okru&enju koje neprestano
diktira nove uslove i zahteve koji su neophodni za opstanak u sve o'trijoj konkurentskoj
,or,i i preduslov za dalje poslovanje na tr&i'tu. 1a ,i se preduzee adaptiralo i opstalo u
promenljivom okru&enju i e+ikasno nastavilo poslovanje% neophodno je upravljanje
promenama. -ez upravljanja promenama% ne mo&e se ostvariti prilago*avanje
promenama i e+ikasno +unkcionisanje i razvoj svake organizacije i svakog preduzea%
svakog pojedinog dru'tvenog sistema i dru'tva u celini.
.misao upravljanja promenama jeste da se preduzee osposo,i da u novim
okolnostima zadr&i i po,olj'a svoju poziciju. 2o je svojevrstan proces o,navljanja i
u(enje preduzea% odnosno njegovog menad&menta. Promenama se o,ez,e*uje opstanak
i kreira rast i razvoj preduzea.
1e+ini'ui na(ine% pravce i metode za ostvarivanje misije i ciljeva% preduzee
o(ekuje da njihovim izvo*enjem u praksi dostigne &eljeno stanje. 0a promene u svom
okru&enju preduzee reaguje prilago*avanjem poslovne strategije i taktike upravljanja%
zatim ponude i tra&nje% tehnologije i organizacije. .tvarnost +unkcionisanja organizacije
,i ,ila izuzetno jednostavna da su njeno okru&enje i unutra'njost poznati. Veliki ,roj
promena na koje e organizacija morati da odgovori drugim promenama su gotovo
nepredvidive.
Prilado*avanje preduzea promenama iz okru&enja predstavlja tako*e promenu
koja se vr'i o,avljanjem odre*enih procesa. Veina tih promena je me*uso,no
uslovljena. 1a ,i se e+ikasno izvr'ile% potre,no je planirati aktivnosti koje tre,a o,aviti%
odrediti su,jekte za o,avljanje tih aktivnosti% usmeravati i kordinirati njihovo odvijanje%
kontrolisati i valorizovati e+ekte. 3+ikasno upravljanje podrazumeva organizaciono
o,avljanje odre*enih aktivnosti od strane kompetentnih su,jekata radi ostvarivanje
&eljenih e+ekata i to sa najmanjim utro'kom energije i drugih resursa.
2ok promena ljudskog dru'tva povezan je sa razvojem tehnologije% znanja% na(inu
organizovanja &ivota i rada. dui u korak s vremenom% (ovek neprestano mora da
istra&uje i razvija mehani(ka% +inansijska% sociolo'ka% in+ormaciona znanja.
U osnovi razvojnog pristupa nalazi se usmeravanje procesa u(enja i promena kod
menad&era i svih zaposlenih% +okusirano na povezivanje individualnog razvoja sa
ciljevima i razvojem njegove organizacije. Potre,a (oveka da kontroli'e i upravlja
3
promenama je usmerena ka smanjenju neizvesnosti u nepredvidivim situacijama.
Upravljanje je mogue u situacijama kada su vei ,roj zna(ajnih pokazatelja promena
poznati% a u situacijama kada su nedovoljno jasni pokazatelji koje je nemogue u
potpunosti predvideti% a jo' manje dr&ati pod kontrolom% mogunosti za upravljanje se
znatno smanjuju. Promene je mogue voditi% a ne upravljati njima. Vo*enje promene
podrazumeva niz slo&enih aktivnosti u pravcu uspostavljanja poverenja% imajui u vidu
zajedni(ku viziju% podelu uloga i odgovornosti% razvijajui kreativnost i pozitivan odnos
prema promeni.
2ri osnovna cilja organizacionih promena su4
adaptacija organizacije u odnosu na promene u okru&enju%
promene u organizacionom pona'anju zaposlenih%
promene u +unkciji upravljanja.
5edan od indikatora potre,e za promenom% mada i ne najpouzdaniji% je kriza u
organizaciji. !riza se smatra zakasnelim pokazateljem potre,e za promenom. #e*utim%
niz promena se de'ava kada im ne prethodi krizni period. Promena je povezana i sa
+aktorima koji uslovljavaju harmonizaciju +unkcionisanja procesa u organizaciji.
/rganizaciona promena podrazumeva i odre*eni stepen sta,ilnosti% kako spolja'nje koja
se odnosi na organizaciono okru&enje% tako i unutra'nje koje o,uhvata osnovne parametre
+unkcionisanja organizacije. /rganizacije posluju u razli(itim nivoima sta,ilnosti koje u
velikoj meri uti(u na spremnost organizacije za sprovo*enje promena. 6unkcionisanje
organizacije u uslovima stalnih promena podrazumeva pose,ne zahteve vezane za
strukturu i kulturu organizacije kojima ,i organizacija pokazivala spremnost za
prihvatljiva reagovanja i mogunosti za odr&ivi razvoj.
0ezavisno sa kog nivoa se sprovodi promena% u kom segmentu organizacionog
poslovanja% promena mora ,iti strategijska. .trategijska promena podrazumeva pre svega%
znati koje stvari promeniti u organizaciji% i jo' va&nije znati u 'ta ih promeniti. /snovni
zadatak organizacije je projektovanje spremnosti za promen u tri osnovna nivoa4 stalnim
unapre*enjem svega 'to radi% izgra*ivanjem sposo,nosti za pronala&enje novih re'enja
koristei poznate i kori'enje modele i inovacijama koje ,i morale postati sistematski
proces u svakoj organizaciji.
Veoma (esto se organizacije ne mogu sporim i postepenim promenama adaptirati
i prilagoditi zahtevima okru&enja ili velikim promenama u okviru same organizacije% pa
je neophodno izvesti radikalne promene strategije i ostalih poslovnih komponenti.
7adikalnim promenama se raz,ija postojei okvir rada% pona'anja zaposlenih% a
organizacija izlazi iz postojeeg modela ravnote&e. U novom vremenu neophodna je
takva kompetentnost organizacije koja podrazumeva kulturu koja podsti(e inovacije%
nivoe znanja i spemnosti zaposlenih koje dozvoljavaju sprovo*enje radikalnih
trans+ormacionih promena. .ve ovo su neophodni preduslovi za kvalitativne%
kvantitativne% kreativne i inovativne promene organizacije.
Proces promene se jednostavno kree od sada'njeg na(ina o,avljanja stvari ka
nekom novom na(inu rada. Pojedinci se ne opiru aktuelnoj promeni% ve tranziciji koja se
"
mora desiti kako ,i uveli promenu. 7azumevanje teorije tranzicionog +enomena pru&a
mogunost i uvid u organizacionu promenu% ali i razlog z,og (ega dolazi do pojave
otpora zaposlenih. /va teorija nagove'tava da e se promena desiti spontano jedino kada
ljudi ,udu spremni da se odreknu onoga 'to smatraju dragim ili na 'ta su navikli% radi
do,ijanja ne(eg novog ili kada ,udu prona'li na(ine da ono 'to smatraju vrednim
premeste iz starog u novo. U slu(ajevima gde tranzicioni +enomen sam od se,e ne
postoji% mo&da e ,iti neophodno da ga organizacija sama stvori. U tom slu(aju ,i
organizacija doprinosila napu'tanju sada'njeg na(ina i prelasku na novi. /rganizaciona
promena se retko ostvaruje na e+ektivan na(in nametanjem paketa promena. 2eorija
tranzicionog +enomena isti(e da u situacijama do,rovoljne promene% postoji mnogo lak'i
i ,r&i put za menjanje% a oso,a koja uvodi promenu mora kontrolisati i voditi proces.
Proemene u organizacijama se de'avaju neprestano. 0jihovo trajanje% intenzitet i
kvalitet su u najveom meri u zavisnosti od predmeta promene% odnosno od o,jekta koji
se menja.
6ilozo+ija promene jeste da prava organizaciona snaga dolazi od kom,inovanja i
primenjivanja +inansijskog% ljudskog% dru'tvenog kapitala% kao i kapitala promene
organizacije da ,i na e+ektivan na(in ostvarili svoju misiju. Uspe'ne organizacije to
prepoznaju i investiraju u pomenute kapitale% koji ja(aju njihovu instituciju i razvijaju
osnovu zadovoljstva njihovih klijenata.
6inansijski kapital ) ekonomska mo
8judski kapital ) mo ljudskih resursa
1ru'tveni kapital ) mo povezivanja
!apital promene ) evoluciona mo
!apital promene omoguava organizacijama da ,udu konkurentne. Putem ovih
promena% organizacija mo&e da na vreme menja proces% proizvode i usluge.
Poveavanjem kapitala promene% organizacija smanjuje mogunosti zaostajanja za
ekonomskim promenama i tehnologijama koje se razvijaju.
/rganizacije &ive pod pritiskom nekoliko sila podjednakog intenziteta% koje se
kroz postupke upravljanja usagla'avaju i razvijaju. Veli(ina organizacije% &ivotni ciklusi%
organizacioni modeli% na(in upravljanja i ljudski resursi (ine osnovne elemente koji
odre*uju na(ine poslovanja i kulturu organizacije.
Promene u organizacionoj strukturi preduzea menjale su se sa razvojem dru'tva i
sa tehnolo'kim promenama u njima. U potrazi za organizacionom strukturom koja ,i
imala univerzalnu primenu sa kontrolisanim mogunostima prilago*avanja% menjao se
model organizacione strukture. #e*utim% ne+leksi,ilnost i veli(ina organizacionih
struktura% uslovila je nemogunost ispunjavanja pojedinih poslovnih zahteva% pa se
moralo pri,ei stvaranju +leksi,ilnijih i e+ikasnijih struktura.
Promena organizacione strukture je razuman na(in da se udovolji potre,i za
promenom% a mo&e se ogeldati kroz promene u rasponu i kvalitetu komuniciranja unutar
organizacije.
$
6ormalna organizaciona struktura odre*ena je tokovima materijala% in+ormacija i
energije% komunikacijama unutar organizacije i sa okolinom. !riterijumi odre*ivanja
+ormalne organizacine strukture su4
utvr*ena i pravno odre*ena nadre*enost autoriteta%
potpuno odre*en% racionalan proces upravljanja%
pa&ljivo dokumentovane i kvnti+ikovane in+ormacije%
potre,a eksperata%
upravljanje koje je tehnolo'ki i strukturno odre*eno.
1.2. Vrste organizacionih promena
/rganizacione promene se razlikuju me*u so,om prema stepenu slo&enosti%
posledicama koje izazivaju vezane za zaposlene i vezane za tro'kove sprovo*enja.
!riterijumi prema kojima se promene u organizaciji razlikuju mogu se odnositi na4
slo&enost i 'irinu o,uhvatanja promene u organizaciji%
vremensku dimenziju koja podrazumeva trajanje procesa promene%
spremnosti zaposlenih na prihvatanje i realizovanje promena%
metode i tehnike kojima se sprovodi promena.
!ranji rezultat se odnosi na stepen &eljene promene i mo&e da o,uhvati
trans+ormaciju organizacije ili njeno preure*enje. 2rans+ormacija se shvata kao promena
sa kojom se ne mo&e postupati u okviru postojee paradigme i organizacionih rutina% ona
o,uhvata promenu stvari koje se ve o,avljaju. Preure*enje predstavlja promenu na(ina
na koji se o,avlja aktivnost i ne o,uhvata su'tinsku revalorizaciju centralnih postavki i
uverenja unutar organizacije. !arakter promene je na(in na koji se promena
implementira% ,ilo da se sprovodi odjednom ili iz vi'e planiranih koraka% postepeno.
9ko za kriterijum razlikovanja promena imamo karakter promene i krajnje
rezultate koje promena donosi mo&emo razlikovati sledee tipove promena4
revoluciju
evoluciju
rekonstrukciju
adaptaciju.
7evolutivna promena predstavlja +undamentalnu trans+ormacionu promenu koja
nastaje kao posledica vi'e istovremenih aktivnosti usmerenih na vi'e razli(itih pozicija.
3volucija predstavlja trans+ormacionu promenu koja se postepeno sprovodi kroz
razli(ite +aze i me*uso,no povezane inicijative. /na je planska% proaktivna
trans+ormacija% (iji na(in% tempo i koncepcija zavise od menad&era koji uvode promene.
3volutivne promene odvijaju se u vidu malih koraka sa malim stepenima odstupanja od
postojeih stanja. 0aj(e'e se promene iz,egavaju% a kada mora nastati promena onda je
ona parcijalna% niskog intenziteta i vremenski raspore*ena. 5edan od najva&nijih
6
strategijskih ciljeva organizacije je i uspostavljanje evolutivnih promena koje (ine
organizacioni razvoj% kao i metode &ivotnih ciklusa organiazacije.
7ekonstrukcija je promena koja se preduzima za preure*enje na(ina na koji
organizacija posluje% uz ne'to vi'e promena u ve postojeem. Prema ovoj podeli najvi'e
pro,lema i otpora izazivaju radikalne promene% a najmanje adaptivne promene.
9daptacija predstavlja manje +undamentalnu promenu koja se implementira sporo
preko inicijativa u vi'e +aza.
Promene se mogu razmatrati na osnvou razli(itih kriterijuma% pa tako postoje i
sledee vrste promena u organizaciji4
razvojne promene koje podrazumevaju o,avljanje istih poslova ali ,olje nego do
tada%
tranzicione promene koje podrazumevaju o,avljanje poslova na pronala&enju
novih na(ina rada%
trans+ormacione promene koje podrazumevaju sprovo*enje promena kreiranjem
novih procesa i struktura rukovodei se i novim ciljevima.
2rans+ormacija organizacije predstavlja redizajniranje kompletne arhitekrure
organizacije kroz njegove (etiri dimezije4
Preusmeravanje predstavlja polaznu ta(ku u procesu trans+ormacione promene.
Promenu koncepcije organizacije u smislu identi+ikacije 'ta jeste i 'ta ,i &elela da
,ude u ,udunosti% uz o,aveznu promenu vizije% misije% razvojnih strategija%
tr&i'ta i ljudskih resursa. Prihvatanje osnovnih vrednosti na kojima se zasniva
promena je u ovoj dimenziji najva&niji zadatak koji se postavlja pred sve
zaposlene.
Restruktuiranje predstavlja podizanje unutra'nje sposo,nosti organizacije na vi'e
nivoe% kao i kreiranje novog ekonomskog modela koji ,i ,io putokaz u
usmeravanje pravaca i na(ina kreiranja novih vrednsti organizcije.
Revitalizacija predstavlja razvoj postojeih poslovnih aktivnosti i stvaranje novih%
koje in+ormacina tehnologija daje mogunost i namee.
Regeneracija, podmlaivanje i obnova podrazumeva uklju(ivanje novih znanja%
ali i novih ljudi u pravcu realizovanja promena u organizaciji.
7ein&enjering predstavlja novi model organizovanja rada% novi pristup poslu i
novu radnu +ilozo+iju. /rganizacija u rein&enjeringu se menja od tradicionalne%
vertikalne% +unkcionlane hijerarhije% ka me*u+unkcionalnoj% +leksi,ilnoj% na timovima
zasnovanoj horiznontalnoj strukturi% usmerenoj na procese koji zadovoljavaju kupca.
2imovi su sa(injeni od najvi'e deset ljudi% sa komplementarnim ve'tinama% sa znanjem o
procesima u kojima se sprovodi rein&enjering i usagla'enim razumevanjima vizije i
pravaca promena koje se odvijaju.
/snovne promene koje rein&enjering podrazumeva su4
radne jedinice se menjaju od +unkcionalnih odeljenja ka procesnim timovima%
:
menad&er nije kontrolor% ve trener%
rad postaje vi'edimenzioni%
uloga zaposlenih se menja od konrtolisanih do ljudi sa ovla'enjima%
priprema se menja od o,uke ka o,razovanju%
kriterijumi za procenu radnog doprinosa se menjaju od aktivnosti ka rezultatima%
kriterijumi za napredovanje se menjaju od izvr'avanja ka sposo,nostima%
vrednosti se menjaju od za'titnih ka produktivnim.
;
2. KONCEPT UPRAVLJANJA PROMENAMA
Upravljanje promenama je novi koncept u savremenom poslovanju koji upuuje
na (injenicu da su ,rze promene speci+i(na oznaka vremena u kome &ivimo i da
preduzee ne mo&e e+ikasno da posluje i da se razvija% ako ne ide u korak sa promenama i
ako ih ne koristi. /snov za uspe'no poslovanje preduzee jeste ,rzo reagovanje na
promene i prilago*avanje promenama. U dana'njim uslovima ne postoji realna
mogunost da se posluje i upravlja ,ez promena.
Upravljanje promenama predstavlja sistematski planiran i programiran napor u
prihvatanju novih ideja% inovacija i promena% i jedan glo,alni pristup u sporvo*enju
promena u svim podru(jima rada preduzea% kako ,i se usavr'ila e+ikasnost i e+ektivnost
poslovanja samog preduzea.
#enad&eri moraju da ,udu sposo,ni da ,rzo uo(avaju promene u okru&enju% da ih
analiziraju i tuma(e i da podsti(u i sprovode promene u sopstvenom preduzeu. Veoma
su va&ne sposo,nosti menad&era da savladaju inerciju i otpor prema promenama% koje
postoje u svakom preduzeu i da stvore pozitivnu atmos+eru za promene% tako da ljudi na
promene gledaju kao na sopstvene 'anse% a ne kao na pretnje i ugro&avanje polo&aja. -rzo
reagovanje na promene% prilago*avanje promenama% savladavanje inercije i otpora
promenama i stvaranje pozitivne atmos+ere za realizaciju promene% osnov je uspe'nog
upravljanja preduzeem.
!oncept upravljanja promenama podrazumeva da se uo(avaju i uvode promene u
organizacionoj strukturi preduzea% proizvodnoj i tr&i'noj strategiji preduzea% strategiji
razvoja preduzea% na(inu upravljanja% kori'enju kadrovskih i drugih resursa% uvo*enju i
kori'enju znanja% o,u(avanju ljudi i sl. /vaj koncept podrazumeva da se sagledaju i
analiziraju sve promene u okolini koje preduzee o(ekuje i da% shodno tome% preduzee
izvr'i promene u svojoj organizaciji% strategiji% poslovnoj politici% kori'enju resursa i sl.
kako ,i se na naj,olji na(in prilagodilo nastupajuim promenama i usmerilo ih da
pozitivno uti(u na poslovanje preduzea.
#o&emo rei da postoje dve osnovne vrste promena% a to su promene koje se
de'avaju u okolini preduzea% odnosno eksterne promene i promene koje se de'avaju
unutar samog preduzea i one (ine interne promene. U okolini se neprestano odigravaju
raznovrsne promene koje izazivaju i uslovaljavaju razli(ite promene u preduzeu.
Promene unutar preduzea su odgovor na promene u okolini. -ez tih promena preduzee
ne mo&e da opstane% ne mo&e e+ikasno da +unakcioni'e u sada'njem i ,uduem vremenu.
<
2.1. Promene u okolini preduzea
U savremenim uslovima poslovanja nastupile su ogromne promene% kako unutar
samog preduzea% tako i u njegovom okru&enju. =avisno od veli(ine preduzea%
preduzee mo&e da upravlja ili da se prilago*ava novonastalim promenama% sve u
srazmeri sa svojom moi.
Promene u okolini preduzea mogu se podeliti na4
Polit(ke promene
2ehnolo'ke promene
3konomske promene
1ru'tvene promene
6inansijske promene
Promene deviznog kursa
Promene carina
3kolo'ke promene.
Politike promene
Politi(ke promene u okru&enju mogu stvoriti nesta,ilan am,ijent za poslovanje
preduzea i ona ih moraju predvi*ati i pratiti% prilago*avati im se i upravljati njima. /ve
promene mogu nastati z,og promena u upravljanju dr&avom% promene u delatnosti
institucija ili promene odnosa sa drugim dr&avama.
Politi(ke promene mo&emo podeliti u dve grupe4
Promene u unutra'njoj politici dr&ave ) promene +inansijske politike% promene
privredne politike% promene trgovinske politike% promene politike kulture i sl.
Promene u spoljnoj politici dr&ave ) promene sastava politi(kog sistema% promene
politi(kog pona'anja% psihologije i kulture% promene dr&avne organizacije%
promene politi(kih partija% promene spoljne politike% promene politike trgovine i
tari+a i sl.
#e*uzavisnosti savremenih dr&ava navode ih na me*uso,nu konkurenciju u ,or,i
za o(uvanje i uveanje konkurentnosti nacionalnih +irmi% gde su +irme iza dr&ave i dr&ave
iza +irmi. 8o'e dr&avno upravljanje ne mo&e pomoi preduzeima u krizi% dok do,ro
upravljanje poveava njihovu vrednost i konkurentnost. 7acionalno odlu(ivanje je
usmereno na saradnju izme*u vlade i nacionalnih +irmi kroz mre&u ne+ormalnih dogovora
i ugovora% gde vladajui sloj slu&i javnom interesu i tako osigurava se,i podr'ku gra*ana
i privrede. 0a taj na(in se poveava ekonomska sta,ilnost i smanjuju tro'kovi vlasti.
Tehnoloke promene
U savremenim uslovima poslovanja proces dono'enja odluka je u velikoj meri
olak'an% upravo z,og primene savremenih in+ormacionih i telekomunikacionih sredstava.
Uticaj tehnologije na strukturu organiazacije je veliki i sama struktura je povezana sa
tehnologijom% tako da promene u tehnologiji uti(u na promene u organizacionoj strukturi.
10
Preduzee mo&e uva&avati i podsticati inovativne aktivnosti% ali neuva&avanje tih
aktivnosti mo&e imati posledice kako na ekonomske rezultate% tako i na tehni(ko)
tehnolo'ki razvoj preduzea. .amim tim% mo&emo rei da konkurentska mo jedne
zemlje% industrijske grane ili preduzea zavisi od primene novih tehnologija. >iljade
inovacija koje koriste preduzea 'irom sveta% nisu sama +inansirala% ve one dolaze iz
drugih izvora. 2ako je mogue da preduzee napravi veliki tehni(ki napredak% a da nije
ni'ta investiralo u sopstvena istra&ivanja.
2ehnolo'ka promena je stalna i kontinualna. .tvaraju se alijanse me*u manjim
zemljama kako ,i one 'to lak'e i ,r&e ovladale tehnologijom i razvijanjem menad&menta.
1a ,i se smanjio jaz izme*u tehnologije i organizacije neophodna je stroga kontrola i
upravljanje svim polugama nastanka% razvoja i primene novih tehnolodija% 'to ,i vodilo
usporavanju stope tehnolo'kih promene% kao i stvaranje okvira za osmi'ljenu i korisnu
primenu novih tehnologija.
Ekonomske promene
7azvojem tehnologije menjaju se struktura i +aktrori proizvodnje% kao i motivi
poslovanja. 7evolucionisanjem sredstava za rad% usavr'avanjem i masovnom primenom
ki,ernetskih ma'ina sa ugra*enim samoreguli'uim procesima% stvaraju se okviri za
poslovanje u sasvim novim uslovima koje diktira postojee in+ormati(ko dru'tvo. U
datim uslovima ljudska aktivnost u s+eri materijalne proizvodnje prenosi se na
prikupljanje% o,radu i stvarala(ko primenjivanje in+ormacija. U in+ormati(kom dru'tvu
proces proizvodnje se trans+ormi'e iz procesa rada u nau(ni proces% tako da su u osnovi
+unkcionisanja dru'tva 'irenje in+ormati(ke privrede% dominacija znanja i razvoj
preduzetni(ke ekonomije.
#e*utim% postoje velike te'koe u razvoju in+ormati(kog dru'tva% kao 'to su4
siroma'tvo% nizak nivo o,razovanja% nepoznavanje in+ormacionih tehnologija% ekolo'ki
pro,lemi i drugi pro,lemi koji (ine ,udui razvoj neizvesnim. 0ovo dru'tvo ,i tre,alo da
o,ez,edi vee duhovno i materijalno ,ogatstvo kao i vi'e slo,ode i demokratije.
#o&e se rei da je jedan od veih ekonomskih pro,lema dana'njice
nezaposlenost. Velika nezaposlenost u zemljama u razvoju je posledica sna&nog rasta
stanovni'tva% a u razvijenim zemljama je vezana za pro,lem glo,alizacije i supstitucije
radne snage. Pored supstitucije radne snage javlja se i supstitucija kapitalom. Povean
,roj ro,ota u industriji dovodi do otup'tanja radnika% a primena ra(unara dovodi do
smanjenja administracije. Predvi*a se da e u ,udunosti 10? radno sposo,nog
stanovni'tva ,iti zaposleno u poljoprivrednoj i industrijskoj proizvodnji% 10? u uslu&nim
delatnostima% dok e ;0? ,iti nezaposleno. 2o e dovesti do eksplozije pro,lema koji e
se pro'iriti na privredu i politiku.
Drutvene promene
/rganizacija je otvoreni sistem i samim tim% promene u dru'tvu uti(u na odluke
menad&era da uvode promene u postojeu praksu tako da su organizovane grupe
potro'a(a dovele do promena na(ina pakovanja% o,ele&avanja i reklamiranja ro,e. 1ruge
11
promene su dovele do toga da se pazi na o(uvanje resursa% za'tite &ivotne sredine i za
ukidanje diskriminacije prilikom zapo'ljavanja.
-itna karakteristika ,udueg dru'tva je u tome da nee ,iti nare,odavaca i
izvr'ilaca% a ljudsko znaje i in+ormacija ,ie glavni resursi gde e stvarala(ka sposo,nost
(oveka ,iti kreativno kori'(enje in+oramcija. 2radicionalno preduzee e prerasti u
moderno in+ormati(ko% jer umesto tr&i'ne dominirae tehlo'ka konkurencija.
#e*utim% razvoj ,udueg dru'tva nije unapred dat i on zavisi od ljudskog znanja i
po'tenja. .avremeni tokovi u svetu upuuju na to da su u ,udunosti mogui progres ili
propast i da je sve to u rukama samih ljudi.
inansijske promene
6inansijski kapital se kree po svetu tra&ei 'to ,olji plasman% pa se pretpostavlja
da se dolazi do stvaranja glo,alnog +inansijskog sistema% tako da je neophodno da do*e
do odre*enih promena u na(inu dono'enja odluka o ulaganjima od strane me*unarodnih
+inansijskih organizacija. -anke% investitori i drugi izvori +inansiranja morae da preuzmu
odre*eni deo rizika ukoliko do*e do tr&i'nih poremeaja. .vakako da deo procesa ukupne
glo,alizacije svetske privrede predstavlja dinami(an razvoj svetskog +inansijskog
sistema. sto tako% uloga privatnog sektora u me*unarodnim +inansijskim transakcijama
neprestano raste. 0ovi odnosi moi znatno ote&avaju uvo*enje e+ikasne kontrole kretanja
kapitala% gde je proces glo,alizacije doneo nove o,like +inansijskih instumenata koji uz
primenu savremenih in+ormacionih tehnologija ru'e ,arijere nacionalnih dr&ava.
/snovne karakteristike me*unarodnih +inansijskih tr&i'ta su4
velika mo,ilnost kapitala koja direktno deluje na nacionalnu regulativu%
sveukupna glo,alizacija +inansijskih tr&i'ta%
deregulacija i internacionalizacija odvaja se od nacionalne regulative%
nacionalna moneterna politika gu,i svoju autonomnost i sve vi'e zavisi od
me*unarodnih tokova kapitala%
,rze i sveo,uhvatne +inansijske inovacije.
Promene deviznog kursa
7ealni devizni kurs predstavlja saradnju sa svetom i slu&i za prera(unavanja
stranih cena u domae% kao i za upore*ivanje op'te konkurentnosti i nivoa produktivnsti
sa spoljnom trgovinom. 1a ,i se to ostvarilo neophodna je potpuna konverti,ilnost i
iz,egavanje manipulacija sa deviznim kursom% 'to na&alost u praksi nije uvek tako.
1omaa valuta naj(e'e odstupa od realnog kursa i kree se od potcenejnosti do
precenjenosti% a sve u cilju dolaska do odre*ene prednosti u spoljnoj trgovini.
Potcenjivanjem valute domaa ro,a postaje je+tinija% a uvozna skuplja% (ime se vr'i
stimulacija izvoza i dovodi do neravnote&e u platnom ,ilansu. Precenjivanjem deviznog
kursa stimuli'e su izvoz% destimuli'e uvoz% i u tom slu(aju se domaa ro,a vi'e izvozi i
dolazi do nesta'ice na domaem tr&i'tu% a uvozna ro,a postaje skuplja i potro'a(i se
uzdr&avaju od njene kupovine.
12
#o&e se zaklju(iti da devizni kurs u velikoj meri mo&e da uti(e na poslovanje i da
dovede do nesta,ilnosti u privredi% pri (emu ,i preduzea imala vanredne prihode ili
rashode% a isto tako% stvorile ,i se mogunosti za nastanak sive ekonomije.
Promene carine
@arine su instrumenti spoljnotrgovinske politike i one uti(u na uvoz i izvoz ro,e%
a slu&e za za'titu domaeg tr&i'ta. 3+ekti promena carine se odnose na4 koli(inu i
vrednost uvoza% dohodak za'tienih i neza'tienih sektora% visinu carinskih prihoda% a sve
ovo uti(e na e+ikasnost nacionalne proizvodnje i raspodelu nacionalnog dohotka.
Uvo*enjem za'titnih carina smanjuje se uvoz% a poveava se domaa proizvodnja.
Ukoliko je proizvodnja zavisna od uvezenog reporomaterijala% tada je taj materijal
oslo,o*en carina. .uvi'e visoka za'tita proizvodnje mo&e da dovede do prevelikog
interesovanja u nju i do zasienja tr&i'ta njenom ro,om% pa se izlaz tra&i u izvozu. !ada
domaa proizvodnja zavisi od uvoznih sirovina% onda se postavlja pitanje konkurentnosti
na stranim tr&i'tima. Ukoliko se podizanje konkurentnosti ne mo&e postii razlikom u
ceni rada ili ,oljom tehnologijom% onda se koristi su,vencionisanje.
Ekoloke promene
.vakako da u jedne od najveih pro,lema dana'njice spada ekolo'ka kriza koja
preti kolapsom glo,alnog eko sistema zemlje. Alo,alni pro,lemi sa kojima se susreemo
su4 o'teena ,ios+era i njeni eko sistemi% ogroman ,roj stanovni'tva% iscrpljenje mnogih
mineralnih i energetskih sirovina% zaga*enje vazduha% vode i zemlji'ta% uni'tenje mnogih
vrsta ,iljaka i &ivotinja% ,eskuni'tvo% o'teenje ljudskog zdravlja.
2.2. Interne promene u preduzeu
Potre,a za unutra'njim promenama je prouzrukovana rastom organizacije% 'to se
de'ava kada preduzee uvodi nove proizvode% poveava +izi(ki o,im proizvodnje ve
postojeih proizvoda% ulazi na nova domaa i strana tr&i'ta i sl. 7ast organizacije nosi sa
so,om potre,u za promenu postojeeg stanja% koja se odnosi na4 izmenu ciljeva% planova%
postupaka% politike% ,ud&eta% sredstava i planiranja u skladu sa novim okolnostima.
.truktura organizacije se menja kada do*e do vee podele rada% +ormiranja novih
organizacionih jedinica% a to zahteva i vi'e nivoa uprave z,og o,ima menad&menta%
zapo'ljavanja novih radnika i o,uke ve zaposlenih% kori'enja usluga nekih eksperata i
sl. 9naliziraju se uzroci promena u preduzeu i utvr*uje se koje se to komponente koje
stvaraju unutra'nju neravnote&u u preduzeu.
0aj(e'i uzroci koji dovode do promena u preduzeu su4
Promena starosti i veliine organizacije ) odnosi se na rast preduzea koji se
mani+estuje poveanjem njegove veli(ine% ,roja i raznovrsnosti operacija% poslova
i zadataka% kao i ,roja zaposlenih% ukrupnjavanje njihovih odnosa i intenziteta
komunikacija. Procesom starenja% organizacija poznaje se,e i svoju sredinu%
u(vr'uje svoju strukturu% a procesi i operacije ,ivaju rutinski +ormalizovani.
13
Promena lidera organizacije ) lideri su vo*e koje unose promene i imaju snage da
ih nametnu ostalima% pa promenom lidera mo&e doi do promene na(ina na koji
zaposleni u preduzeu shvataju smisao% ciljeve i na(ina na koji se pona'aju u
datim okolnostima.
Promena vlasnike stukture ) pripajanja i preuzimanja preduzea% gde naj(e'e
,olja preduzea preuzimaju lo'ija% a menad&ment ili sami zaposleni preuzimaju
vlasni'tvo nad preduzeem% pa dolazi do privatizacije dr&avnih ili dru'tvenih
preduzea% 'to za posledicu ima intenzivne organizacione promene.
Promena razvojne i poslovne strategije ) me*uso,no su prouzrokovane.
Promena tehnologije ) automatizacija poslovnih procesa% ujedno zahteva i
promene u organizacionoj strukturi.
!ada govorimo o promenama koje se de'avaju unutar preduzea% uop'teno
mo&emo rei da postoji promena u strukturi% tehnologiji i ljudima. U zna(ajnije promene
u preduzeu spadaju one koje se odnose na4
organizaciju preduzea%
proizvode i proizvodni program%
tehniku i tehnologiju%
proizvodni proces%
metode upravljanja%
kori'enje resursa.
2.3. Koncepti i programi organizacionih promena
!ivotni ciklus organizacije ) kod ovog koncepta promene nastaju normalno i
njihove osnovne dimenzije su vreme i veli(ina. 0a promene se mo&e reagovati na vreme i
spre(iti posledica neprilago*enosti organizacije. 7azvoj preduzea mo&e se posmatrati
kroz sledee +aze4 +aza rasta kroz preduzetni'tvo i kreativnost% +aza rasta kroz
usmeravanje% +aza rasta kroz delegiranje% +aza rasta kroz koordinaciju% +aza rasta kroz
saradnju.
"rganizacioni razvoj ) ovaj koncepti ima za cilj da se postojea organizacija
osposo,i za samoo,navaljanje da ,i se iz,eglo organizaciono sla,ljenje. /snovne
karakteristike ovog koncepta su4 karakter i sadr&aj promene% planske promene% vrednost i
uloga konsultanta. 7azvoj preduzea se ogleda u poveanju njegovih dimenzija i
preduzetni(ke moi% promene u strukturi% usavr'avanje sistema upravljanja sa dru&enjem%
a +aktori koji uti(u na dalji razvoj su4 opadanje tr&i'nih potre,a% velika konkurencija%
te'ko savladive prednosti drugih preduzea% nerazvijenost +inansijskih sredstava%
sao,raaja% trgovine i sl.
"rganizaciona trans#ormacija ) predstavlja radikalnu promenu svih aspekata u
organizaciji (ime se menja i karakter celog sistema. /na se javlja z,og tehnolo'kih
1"
promena i promena na tr&i'tu% i ukoliko se preduzea ne prilago*avaju takvim
promenama% druga preduzea e ih vrlo ,rzo prestii.
Rein$enjering poslovnog procesa ) predstavlja program radikalnih organizacionih
promena koji u prvom planu ima proces proizvodnje. Polazi se od pretpostavke da
postojei proces nije zadovoljavajui i po(inje se od po(etka. /snovne smernice
rein&enjeringa su4 priroda promena koje izaziva% perspektiva organizacije i ,itna uloga
in+ormacione tehnologije.
Reorganizacija preduze%a ) predstavlja prilago*avanje preduzea promenama u
okru&enju% odnosno promene strukture organizacionog razvoja% promene koje nastaju
z,og promenjene uloge ljudi% stvaranje nove organizacije koja nema ni'ta zajedni(ko sa
prethodnom.
&aokret i revitalizacija preduze%a ) ovaj koncept zahteva promene u poslovanoj i
razvojnoj strategiji i one nastaju kada se preduzee na*e u krizi i da ,i se spe(ilo
propadanje% vr'i se zaokret i revitalizacija% kako ,i se preduzee okrenulo rastu i razvoju.
2o se mo&e postii realokaciojom kapitala% tj. prodajom dela imovine% redukcijom
tro'kova% generisanjem prihoda i sl.
"rganizaciono uenje ) ovim konceptom te te&i dostii odre*ene organizacione
promene da ,i se o,ez,edio razvoj i stekla tr&i'na prednost. 6aze ovog koncepta su4
stvaranje znanja kroz prikupljanje in+ormacija% 'irenje znanja svih zaposlenim% kori'enje
ste(enog znanja u organizaciji.
2.. !odel upravljanja promenama u preduzeu
Preduzee kao privredni su,jekat izlo&en je razli(itim eksternim ili internim
uticajima. .toga je ono vezano za svoju okolinu% jer u interakciji sa drugim su,jektima
o,avlja svoju aktivnost usled koje u dana'njoj tr&i'noj privredi% mora da se prilago*ava
uslovima svoje okoline. Promene se naj(e'e odnose na promene tehnolo'kih inovacija%
sociolo'kog i politi(kog uticaja% pa sve do zakonskih regulativa% posmatrano na makro
nivou i prenose se na mikro ekonomiju u celosti% 'to dovodi do razli(itih promena u
preduzeu.
.vaka promena u preduzeu ima svoj uzrok% sadr&aj i posledicu% saglavnim
te&i'tem na proces promene u preduzeu. 0a osnovu toga mo&e se zaklju(iti da model
upravljanja promenama u preduzeu (ine tri osnovne komponente4 uzroci% sadr&aj i
proces. Ukoliko su sve tri poznate% onda se promene mogu razumeti% pa se njima mo&e
uspe'no upravljati.
Uzroci promena u preduzeu su +aktori koji primoravaju preduzee na promenu
organizacije% usled tehnolo'kih% sociolo'kih% politi(kih i drugih promena% kao i promene
menad&era% kadrova i sl. zvori promena u preduzeu su promene u njegovm okru&enju%
promene njegovih resursa% veli(ine% strategije i tehnologije. /d uzroka i izvora promene
1$
zavisi4 tok procesa promena% strategije i sredstava koja se koriste u promenama i nosioci
promena.
Uzrok promena u preduzeu je de,alans ili naru'avanje ravnote&e izme*u4
preduzea i okru&enja i unutar samog preduzea. 3ksterna ili interna ravnote&a dovodi do
realnog pada per+ormansi i krize preduzea. Uvo*enje novih promena u preduzee%
predstavlja na(in da preduzee iz,egne ili otkloni ve nastalu neravnote&u% odnosno
krizu.
Pad per+ormasni i prvi znakovi krize do organizaconih promena imaju (etiri
osnovne +aze4
1. /d,ijanje ) menad&ment od,ija da vidi znakove krize i sledi zanemarivanje.
2. /,ja'njavanje ) menad&ment uvi*a krizu% ali poku'ava da je o,jasni. 7azlozi
neuspeha tra&e se u spoljnim +aktorima i pridaje im se polazni karakter.
3. 3skalacija ) kriza eskalira% opasnost od dezintegracija% prve promene% ali
zakasnele i nedovoljne.
". /rganizacioni kolaps ) preduzimaju se radikalne organizacione promene ili
preduzee propada. /snovni preduslov za revitalizaciju preduzea je promena
menad&menta.
'lika () ) #odel upravljanja promenama u preduzeu
16
Upr!"#$#%
pr&'%$'
Proces
promena
'adr$aj
promena
*zroci
promena
ZAKLJUAK
Upravljanje promenama i realizacije projekata koji su odgovor na sve vee
zahteve dinami(nog okru&enja% postaju jedan od va&nih pro,lema u svremenim uslovima
poslovanja i okvirima koje diktira tr&i'na ekonomija vo*ena sve o'trijim zahtevima
potro'a(a i konkurencije. Promene su neminovne u poslovanju i samo ukoliko preduzee
na ,ilo koji na(in reaguje na njih% o,ez,edie se,i opstanak% rast i razvoj. /ne su
pristutne na svim nivoima% kako unutar tako i van preduzea% ali svakako moramo
spomenuti da jedna od najva&nijih promena koja u velikoj meri uti(e na uspeh kako
poslovanja preduzea% tako i celokupnog +unkcionisanja dru'tva% je svakako promena
tehnologije i tehnolo'kih dostignua% kao i sve vei ,roj inovacija.
2ehnolo'ke promene (ine osnovu tehnolo'kog progresa i razvoja. 1ana'nja
tehnolo'ka dostignua o,uhvataju sve kompleksnije promene u proizvodima% uslugama i
samim procesima% a mo&e se uo(iti tendencija ka skraenju vremena nastanka i kori'enja
novih dostignua. 0ajvei napredak ogleda se u sledeim tehnologijama4
genetskom in&enjerstvu%
proizvodnji (ipova% sada ve i genetskih%
mikrokompjuterima% ro,otici% kompjuterskim so+tverima%
telekomunikacijama%
tehnologijama za kori'enje sun(eve i geotermi(ke energije%
novim tehnologijama proizvodnje hrane.
Promene u tehnolo'kom razvoju uslovljene su nizom +aktora iz okru&enja% od
kojih su najzna(ajniji razvoj istra&iva(ko)razvojnih metoda i tehnika% razvoj generi(kih
tehnologija% sposo,nosti kori'enja novih znanja% interesi su,jekata da raspola&u i koriste
rezultate tehnolo'kog razvoja i druge. Promene i razvoj tehnologije imaju sve vei zna(aj
z,og potencijalne mogunosti uticaja na promene u organizacionoj strukturi i ljudskom
+aktoru% kao i mogunosti samoreprodukcije na vi'em nivou% tako 'to jednom postavljena
tehnologija doprinosi razvoju novih% a kvalitetnijih re'enja.
1:
LITERATURA
1. 1r =vonko .ajrert% 1oc. dr -ranislav 3gi% 1r #ilan 0ikoli4 B.trategijski
menad&mentC% =renjanin% 200$.
2. 1r 1ragoslav 5oki4 BPreduzetni'tvo ) preduzetni(ki menad&mentC% -eograd%
2001.
3. 1r Petar 5ovanovi4 BUpravljanje razvojnim i investicionim projektimaC%
-eograd% 1<<;.
". 5ovanovi P.4 BUpravljanje projektimaC% -eograd% 200".
$. 8eposava Aru,i'i)0e'i4 B.premnost za promeneC% 0ovi .ad% 200$.
1;