ANESTEZIJA, STADIJUMI ANESTEZIJE, SEDACIJA, ANALGEZIJA I NEUROLEPTANALGEZIJA Reč anestezija je grčkog porekla i označava neosetljivost.

Pod anestezijom podrazumevamo namerno izazvanu neosetljivost, koju postižemo unošenjem anestetika u organizam životinje. Anestezija može biti opšta, kada pored gubitka osećaja za bol celog tela, imamo i gubitak svesti, i lokalna kada je neosetljivost u ograničenom delu tela uz očuvanu svest.

OPŠTA ANESTEZIJA
Je prolazna, reverzibilna, pareza CNS po odre enom redosledu koja se nakon prestanka delovanja anestetika vraća u prvobitno stanje. Odvija se po sledećem redosledu: kora velikog mozga, bazalne ganglije i mali mozak, kičmena moždina i produžena moždina. Način delovanja nije potpuno objašnjen, ali se za sada sigurno zna: da je mozak od svih organa najbolje snabdeven krvlju (oko 40%), da anestetici u prvom redu dovode do depresije ćelijskog metabolizma ćelije CNS, da su lako rastvorljivi u mastima, a da u mozgu ima velike količine lipoproteina i da se izlučuju iz organizma u nepromenjenom obliku. Uklanjanje bola postiže se tako što je onemogućen odgovor kore velikog mozga na nadražaje koji se primaju preko receptora i putem aferentnih vlakana dolaze do CNS, ali on ne odgovara na njih i zato nema reakcije. Uslovi koje treba da ispuni dobar anestetik su sledeći: - da uzrokuje anesteziju kod što više vrsta životinja, - da deluje brzo, - sa što većim brojem indikacija, - da je malo toksičan, - sa velikom terapijskom širinom, - da ne draži tkivo na mestu aplikacije, - da se lako primenjuje i da nije opasan za rukovanje. PREMEDIKACIJA ANESTEZIJE Premedikacija anestezije podrazumeva davanje jednog ili više lekova pre anestezije da bi se životinja dovela u optimalno stanje za anesteziju. Svrha premedikacije je da inhibira sekreciju disajnih puteva kao i pljuvačnih žlezda, da smanji strah kod životinja, da obezbedi analgeziju i smanji refleksnu nadražljivost, što će dovesti do smanjenja bazalnog metabolizma, a samim tim i manja količina anestetika će biti potrebna.

1

INHIBICIJA SEKRECIJE
Atropin sulfat (antiholinergik) koristi se radi sprečavanja sekrecije pljuvačnih žlezda i sekrecije u disajnim putevima, sprečava refleksnu bradikardiju, stimuliše produženu moždinu i više centre CNS, a najvažnije, centar za disanje, dovodi do pareze cirkularnog sfinktera dužice i time širi pupilu. Kod konja i goveda se ne preporučuje jer smanjuje tonus i peristaltiku creva, pa može dovesti do timpanije i kolika. Skopolamin-Hioscin (Buskopan) je efikasniji alkaloid za sprečavanja sekrecije od atropina, a manje efikasan u sprečavanju refleksne bradikardije. Ima jače centralno sedativno dejstvo. SEDACIJA I ANALGEZIJA Benzodijazepini: Diazapam, MIDAZOLAM izazivaju relaksaciju poprečnoprugastih mišića, potenciraju delovanje hipnotika i sprečavaju agresivnost životinje. Koriste se za sedaciju i imobilizaciju životinja, smirivanje agresivnih životinja i kao premedikacija pri hirurškim zahvatima. Fenotijazini: Acepromazin (Combistress) ima jako dobro izraženo delovanje 2-3 sata, a može se utvrditi još 8-12 sati. Kod višekratne upotrebe može doći do privikavanja. Kod goveda može se pojaviti treći očni kapak, kod laktirajućih krava spontano isticanje mleka zbog popuštanja sfinktera, a kod bikova i pastuva prolapsus penisa i prijapizma. Kod konja i pasa retko može dovesti i do suprotnog dejstva - do uzbu enja agitacije (hrtovi i KNP - epi lokus!). Ne sme se koristiti kod oštećenja parenhimatoznih organa. Može se koristiti kod konvulzija, tetanusa, kolika traumatskog šoka, za umirenje zloćudnih i nemirnih životinja. Analgetici - opioidi - narkotici, su supstance koje smanjuju ili uklanjaju bol, a u terapijskim dozama ne deluju na svest. Uklanjaju bol mezenhimalnog i visceralnog porekla. Jaki analgetici izazivaju i san jer deluju depresivno na centar za bol, a u hipotalamusu deluju i na centar za san. Xilazin (Rompun) ima jako analgetičko, lokalno anestetičko, hipnotičko, sedativno i miorelaksantno dejstvo, a kod goveda i narkotično bez stadijuma ekscitacije. Ne sme se koristiti kod teških anemija, visokog graviditeta, pneumonije, začepljenja jednjaka i torzije želudca kod pasa. Specifični antitidot je Yohimbin i tolazolin (a-2 antagonisti). Fentanil je derivat morfina i od njega je 180 puta jači analgetik. On povećava prag nadražaja za bol i izaziva toleranciju na bol, uklanja autonomne reakcije, a ne uzrokuje gubitak svesti. Zato se kombinuje sa trankvilajzerima - xilazini. (ETORFIN 18-64000x+ACEPROMAZIN NEUROLEPTANALGEZIJA). Antidot Nalokson antagonist sva 4 receptora.

2

Metadon -sintetski opijat. Butorfanol mi antagonist, kapa, sigma i delta agonist. Metamizol Na (Vetalgin, Novalgetol) ima analgetski učinak tako što uklanja bolove u digestivnom traktu ali deluje i centralno, a u isto vreme ima i antireumatičko dejstvo. STADIJUMI OPŠTE ANESTEZIJA Delovanje narkotika na CNS se karakteriše kliničkim znacima, koji se menjaju u zavisnosti od vrste narkotika ali ne naročito bitno. Prvi stadijum (St. anelgetikum) počinje sa davanjem narkotika i završava se gubitikom svesti. Nastaje delovanjem narkotika na sensorni korteks. U njemu se mogu vršiti lakše intervencije, previjanje, pregledi. Drugi stadijum (St. delirium ili excitationes), u kome usled dejstva narkotika na više motorne centre u korteksu, koji ne mogu da inhibiraju niže motorne centre. Počinje od gubitka svesti i traje do nastupa hirurške anestezije. Treći stadijum (St. tolerans) stadijum hirurške anestezije. III/1 Površinska hirurška anestezija, gubitak palpebralnog i kutanog refleksa. III/2 Srednja duboka hirurška anestezije, očne jabučice su fiksirane, gubitak kornealnog i faringealnog refleksa (refleks kašlja). III/3 Duboka hirurška anestezija, sa gubitkom tonusa skeletne muskulature III/4 veoma duboka hirurška anestezija, započinje prestankom interkostalnog disanja i traje do prestanka spontanog disanja, zenice jako proširene, puls ubrzan i slab. Četvrti stadijum (St. asfixisionis) kad dolazi do paralize produžene moždine, sluzokože su cijanotične, zenice maksimalno proširene, spontana defekcija i mokrenje (mikcija). Srce radi još nekoliko minuta i za to vreme možemo životinju izvući (spasiti). Prilikom oporavka od anestezije, životinja prolazi kroz iste stadijume, samo u obrnutom smeru. Neuroleptanestezija (balansirana anestezija) Neuroleptanestezija predstavlja opštu anesteziju koja se postiže upotrebom trankvilajzera, analgetika, azot oksidula i kiseonika, čemu se vrlo često dodaje i miorelaksant radi omogućavanja još pogodnije operacione procedure.

3

Inhalaciona, parenteralna opšta anestezija i lokalna anestezija Miorelaksanti se koriste pre intubacije, jer relaksiraju muskulaturu faringsa i time sprečavaju da životinja iskašlje tubus, u ortopediji za nameštanje isčašenja i fraktura. Deluju tako što sprečavaju prenošenje impusla sa nerava na poprečno prugastu muskulaturu. Relaksacija ide sledećim redom: mišići lica čeljusti i repa, vrata i ekstremiteta, faringsa, abdomena i torakalne muslulature i na kraju dijafragma, srčani vagus i nervi krvnih sudova. Zbog mogućnosti da dovedu do paralize refleksa disanja koriste se samo ako postoji aparat za vestačko disanje. Depolazirajući miorelaksanti Sukcinil Holin (Leptosukcin hlorid) ima kratko delovanje (5-15 min.) pa se zato koristi samo prilikom uvoda u anesteziju (intubaciju). Nema antidot (sukcinil holin esteraza - somatski enzim ga razlaže). Nedepolazirajući miorelaksanti Kurare (Alloferin) je mešavina različitih alkaloida biljke kurare. Delovanje mu traje oko 30 min. Ima antagonista, a to je Prostigmin koji momentalno prekida dejstvo kurare. Pankuronium- (neostigmin) 10-90min., verkuronium- (piridostigmin) 15-40m. i atrakurium- (edrofonium) 20-30min..

PODELA OPŠTIH ANESTETIKA
Prema načinu aplikacije na inhalacione, koji se unose u organizam preko pluća i parenteralne koje unosimo i/v, i/m, s/c ili (p/o i p/r). Inhalacioni narkotici su pare lako isparljivih tečnosti ili gasova, koji se udisanjem unose u pluća, gde se resorbuju i putem krvi prenose do CNS gde deluju. Počinju delovati brzo, upravljanje anestezijom je lako i brže se izlučuju iz organizma. Način aplikacije. Otvoren sistem, kada životinja dobija vazduh za inspirijum iz aparata, a ekspirirani vazduh odlazi u atmosferu. Zatvoreni sistem, kada valvule usmeravaju vazduh tako da ekspirirani vazduh odlazi u soda lajm (94% CaCl2, 5% NaOH i 1% KOH), gde se vrši apsorpcija CO2. Ovaj sistem omogućava najefikasnije delovanje inhalacionih anestetika i najmanje remeti fiziološke funkcije organizma. halotan, metoksifluran, IZOFLUORAN, azot oksidul Halotan je bistra lako isparljiva tečnost, koja ključa na 50° C. Narkotični efekat je četiri puta jači od etra. Deluje jako brzo (bez stadijuma ekscitacije) i dovodi do duboke anestezije. Kod gravidnih životinja ne deluje na fetus. Nakon prestanka delovanja životinja se oporavi za 18-40 min.

4

Azot oxidul (Oxidium nitrosum) se koristi u smeši zajedno sa kiseonikom koga mora biti najmanje 20%. Koristi se u odnosu na kiseonik 4:1 do 2:1. Anestezija nastupa brzo, nije duboka, i posle prestanka davanja životinja se lako budi. Najčesće se koristi kao nosač za ostale narkotike. Parenteralna anestezija Ketamin HCl deluje depresivno na CNS i prouzrokuje stanje slično opštoj anesteziji jer ima jako analgetsko dejstvo, lokalno anestetičko i relaksirajuće dejstvo. Tonus mišića je blago povišen, oči su za svo vreme trajanja anestezije otvorene. Kontraindikovan je kod onih životinja koje imaju oštećenje parenhimatoznih organa. midazolam, acid - LSD. Tiletamin HCL sa zolazepamom (zoletil, telazol).

LOKALNA ANESTEZIJA
Pod lokalnom anestezijom podrazumevamo gubitak osećaja za bol u jednom delu tela životinje, bez gubitka svesti, a može se postići primenom hladnoće, kompresijom nerava, anemijom tkiva i lokalnom anestezijom. Lokalni anestetici smanjuju permeabilitet ćelijske membrane za Na jone, a time i nadražljivost nerava, što ima za posledicu parezu nerava. Posle aplikacije rastvori soli osloba aju bazu, pod dejstvom pH tkiva, koja je jedino aktivna. Aktivnost lokalnog anestetika zavisi od količine oslobo ene baze, a ona od pH tkiva. Zato u upaljenom tkivu koje je kiselo, lokalni anestetici slabo deluju. Osetljivost nerva zavisi od debljine, tako su tanji senzitivni nervi (tanji) osetljiviji od motornih (deblji). Funkcije senzitivnih vlakana gube se sledećim redom: za bol, hladno, toplo i dodir. Dobar lokalni anestetik treba da udovolji sledećim zahtevima: Da prouzrokuje lokalnu anesteziju, a da ne ošteti nervno tkivo (neurektomija). Ne sme lokalno mnogo da draži, da deluje što duže, a nakon resorpcije ne naškodi organizmu i da ne usporava zarastanje rane. Toksičnost lokalnog anestetika zavisi od doze, brzine resorpcije i mogućnosti detoksikacije u jetri. Simptomi toxičnog dejstva su tremor, klonično-tonični grčevi i na kraju paraliza centra za disanje. Prokain (Novokain) poseduje 20-25% toksičnosti kokaina. Toksičnost mu je velika ako se i/v ubrizga, kada nadražuje CNS, izaziva konvulzije i životinja uginjava usled paralize centra za disanje. Aplikovan lokalno dovodi do vazodilatacije, što ubrzava resorpciju pa zato rastvoru treba dodati adrenalin 0.1%. rastvor, 0.5 ml na 10 ml anestetika. Upotrebljava se za infiltracionu i vodiljnu anesteziju, a kroz sluzokožu se brzo resorbuje dok kroz kožu ne prodire, pa se kod njih ne koristi.

5

Tetracain (gingikain) je deset puta jači od prokaina, ali je toliko i toksičniji. Najčešće se koristi za površinsku anesteziju sluzokože koju anestezira do 2 mm. u dubini. U oftalmologiji se koristi 0.5% rastvor, a za služokozu usta 2% i anestezija traje 15-30 min. T-61. Lidokain (Xylokain) je 2-3 puta jači od prokaina, a slične toksičnosti. Koristi se za sve vrste lokalne anestezije. Najbezbedniji lokalni anestetik.

POVRŠINSKA ANESTEZIJA
Chloraethyl je lako isparljiva tečnost koja koži oduzima toplotu brzo je hladi, i na taj način smanjuje osetljivost nerva. LOKALNA anestezija traje za vreme aplikacije i kratko vreme posle toga. Zbog naglog hla enja tkivo otvrdne pa je teško izvesti hirurški zahvat, a nakon popuštanja anestezije dolazi do vazodilatiacije, a samim tim i do većih krvarenja. Upotrebljava se za anesteziju kože i pri manjim zahvatima (punkcija, šivenje rane, biopsije i sl.). Infiltraciona anestezija: Kod koje stvaramo uslove da infiltrovani anestetik do e u dodir sa završetcima senzitivnih nernih vlakana. Direktna infiltraciona anestezija: izvodimo je po celoj dubini i dužini reza. Princip: 1ml/cm. Cirkularna infiltraciona: ubrizgavamo anestetik oko operacionog polja. Kontraindikovana je ako je područje operacije flegmonozno.

VODILJNA ANESTEZIJA
Označava prekid u provo enju nerava, a postiže se ubrizgavanjem koncentrovanog rastvora anestetika u neposrednoj blizini nerva, ili grupe nerava što ima za posledicu neosetljivost celog područja koje je inervisano tim nervom. Iglu nikada ne uvodimo u nerv osim ako ne želimo da izazovemo destrukciju nervnog tkiva u terapijske svrhe. Prednost vodiljne nad infiltracionom je da je očuvan anatomski integritet operacionog polja.

EPIDURALNA ANESTEZIJA
Indikovana je kod operacija na repu, anusu, rektumu, vagini i okolnoj koži, pri poro aju i uvek kada želimo isključiti trbušnu presu. Mesto aplikacije kod konja izme u 1-2 repnog pršljena (širina dlana kranijalno odakle počinju dlake repa). Pokretanjem repa tražimo prostor, iglu zabadamo prvo okomito, a zatim kranio-ventralno pod uglom od 45° U . dubini od 2-4 cm. igla dospeva u epiduralni prostor, što se manifestuje laganim trzajem zadnjeg dela tela, i/ili igla usisava vazduh, a ako ovih simptoma nema ubadamo dalje dok igla ne udari u čvrstu podlogu, a zatim je izvučemo 5 mm. Rastvor mora biti zagrejan na temperaturu tela, a koristi se 1% konc. Kod goveda mesto aplikacije je izme u 1-2 repnog pršljena. Visoka sakralna anestezija - anestetik se aplikuje izme u zadnjeg sakralnog i prvog repnog pršljena. Kod pasa mesto aplikacije izme u zadnjeg sakralnog i prvog repnog, a može i izme u 1-2 i 2-3 repnog pršljena.

6

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful