You are on page 1of 101

CENA 7 DINARA

UJ
o
S
m
K
(0
0
01
CM
m
0 )
<
CM
CM
m
U .
cr
u .
CM
o
in
m
c o
' • ' . . . <b
O • . • -
DEREK FINFEGAN
NA KRAJU PUTA
Derek Finegan
NA KRAJU PUTA
Izdavač;
NIP »Dećje novine«
Gornji Mlanovac
Za lzda.vača:
Miroslav Petrović
generalni direktor
Glavni i odgovorni urednik:
Borivoje M. Lošić
Urednik:
Mirjana Sterijevski
Lektor:
Mirjana Jakovljević
Korektor:
Nada Maksimović
@ 1997. DEN PRESS
Izdaje NIP »Deči« novines. Tamnim Matijevića 4, 32300 Gor 
nji ^lanovac. Telećom: (03i^ 712-246, lokal 28, uredništvo
(032) 714-250 prodaja i (032J 710-529 pretplata. TdeJt; 13731.
Broj tekućeg n^!«aia ksođ SIMC u Gornjem MilanoTOa:
41320-603-7 1263. Stsuapa »Utopapir« — Cačak.
DEREK FINEGAN
NA KRAJU PUTA
Očekivao je da će vrata šk-
ripnuti ili tako nešto. Jezivo!
Vrata nisu škripnula — samo
je elektromotor koji ih je po 
krenuo zazujao diskretno. Ču 
dno je bilo to što nije mogao
da se seti kako je izgledalo ka 
da je prvi put prošao kroz ta
vrata. Prvi put? Pre osam go 
dina. . .
— Pako. . . — reče neodre 
đeno stražar na vratima. — Iz 
gledaš moćno u civilu.
— Ako mi se udvaraš, on 
da treba da znaš da sam pro 
fesionalac i da to naplaćujem
— reče Pako.
Stražar je pocrveneo i sk 
renuo pogled ne izgovorivši vi
še ni jednu reč. Pako je pro 
šao kroz vrata vukući za so 
bom dve velike plastične ke 
se. Bilo je sve tu >— sve što
je imao i zaradio za protek 
lih osam godina. Osvrnuo se
i podigao pogled — tamo je
stajao ljupko isklesan natpis
u kamenu: OBLASNI ZATVOR
DŽEKSON! Pako je pljunuo
na asfalt i žustrim korakom
uputio ka autobuskoj sta 
nici koja se nalazila sa one
sirane raskrsnice. . .
Nije znao kada će naići pro 
kleti autobus! Umesto autobu 
sa naišao je Graučo. Bio je to
jedan od stražara u zatvoru,
a zbog brkova su ga zvali Gra 
učo. Na sebi je imao zgužvanu
košulju i izlizan sako. U uni 
formi je izgledao mnogo bo 
lje — tako je pomislio Pako.
— Hej! Pako! — Graučo kao
da je bio Iznenađen. — Šta
radiš ovde?
— Isteklo je — reče kratko
Pako. — Sada sam slobodan.
— Nisam mislio na to —
reče Graučo. — Znam da ti
je isteklo. Mislio sam, zašto
si ovde? Da sam ja na tvom
mestu ne bih bio na mestu
NINĐA 147
sa kojeg se može vide ti »ku 
ćica«!
— Ni ja je ne gledam —
leče Paico. — Autobusa ne 
ma. . .
— Neće ni doći — reče
Graučo. — Vozi samo u sezo 
ni, osim ako ne naiđe neki
čarter, a taj nailazi samo dva
puta nedeljno.
Pako zaškrguta zubima.
— Moj automobil je dole —
reče Graučo i pokaza prema
hangarima. — Tamo nam je
garaža. Hoćeš li da te pove 
zem do grada?
Pako odmeri stražara sum 
njičavim pogledom. Pokušavao
je da se seti kada mu je ne 
ko ponudio nekakvu uslugu, a
da pri tom nije očekivao vi 
šestruku korist od toga. No,
nije imao mnogo izbora. Do
grada je bilo dobrih dvanae 
st milja.
— Pa, dobro. . . — Graučo
je zvučao opušteno. Kao da to
uopšte nije bio onaj ćutljivi
i namrgođeni stražar koga je
Pako sretao osam godina. —
Sta planiraš sada?
— Ne znam — reče Pako
što je mogao smirenije. To
pitanje ga je nerviralo. —
Valjda ću se smiriti negde.
Pokušaću da nađem posao i
takve stvari...
— Pa da! Još si mlad, Pa 
ko — reče Graučo.
Pako je imao dvadeset dve
kada je stigao u zatvor. Sva 
ke godine se, o svom rođen 
danu, fotografisao i upoređi-
vao fotografije. Ponekad mu
je izgledalo da nije izgubio
mnogo — fizički, a ponekad
je primećivao bore, opuštene
mišiće neposredno ispod, po 
malo, krte kože. ..
Sa dvadeset jednom Pako
je bio lepotan koji je mogao
da priđe svakoj dami u San
Francisku. I, prilazio je. Ži 
veo je od toga... Sada goto 
vo da više nije mogao da se
seti kakav je to osećaj imati
ženu u zagrljaju, ispod sebe,
mirisati kožu ispod koje dr 
hti strast.. . Pako grčevitim
pokretima izvuče paketić žva-
kaćih guma iz džepa i ugura
jednu u usta. Poče besno da
žvaće.
— Nervozan si, Pako — re 
če Graučo. — Smiri se. Video
sam mnoge koji su umirali od
straha kad izađu. Ali, nije sve
tako strašno.
— Misliš? — uzvrati Pako.
Mislio je: »Sta ovaj zna o to 
me? Ima svoju platu, svoje
smene, svoju kuću, slobodne
vikende i tri nedelje plaćenog
odmora, hipoteku, porodicu
možda.. .« On, Pako, nije imao
ništa, osim pedeset hiljada do 
lara u jednom zavežljaju, u
plastičnoj kesi koju je osećao
pod nogama. To je bila i nje 
NINĐA 147
gova porodica i njegova hipo 
teka i njegovi prijatelji i sve
one žene koje nije mogao ni
da vidi svih tih osam godina.
Ulazili su u predgrađe i Pa 
ko pomisli da bi sada treba 
lo da se zalivali i da izađe, ali
je ćutao i puštao Grauča da
vozi. U stvari, nije znao ni
kuda treba da krene. Nikada
nije bio u Džekson Sitiju. Čak
i kada su ga dovozili u zatvor
došao je drugim drumom, zao 
bilazeći grad. O njemu je znao
samo iz priče straŽEira i ret-
kih zatvorenika koji su pone 
kad morali da idu u gradsku
bolnicu.
— Gde je železnička stani 
ca? — upitao je Pako.
— Hej! Zar ti ne znaš —
nasmejao se stražar. — Pa,
naravno da ne znaš. .. Nema
železničke, Pako. Postoji aero 
drom i autobus. . .
— Sranje! — reče iskreno
Pako. — Imao sam nameru
da krenem vozom. Ali, ni au 
tobus nije loš.. .
— Odvešću te do autobus-
ke stanice — reče Graučo.
— Ne — odvrati odsečno
Pako, — Ostavi me ovde.
Mesto je bilo gotovo pusto
Grauču nije bilo jasno zašto
Pako hoće da se iskrca baš
tu...
— Moraćeš dosta da peša-
čiš do stanice — reče stražar.
— Nema veze — reče Pako.
— Bar ću se nadisati slobod 
nog vazduha.
— Okej! — reče stražar i
krete.
»Vaška« — tako je pomis 
lio Pako dok je gledao za Gra-
učovim automobilom. Osvrnuo
se oko sebe pokušavajući da
shvati gde je. . .
Sa jedne strane ulice su se
nalazile građevine — u izgrad 
nji je bio novi blok zgrada.
Sa druge strane su bile viso 
ke ograde, ali dovoljno šare 
ne da Pako shvati da se iza
njih kriju privatne kuće. Kre 
nuo je lagano niz ulicu i zau 
stavio se na raskrsnici. Zurio
je u semafore — pre osam go 
dina semafori nisu izgledali ta
ko. . .
Nije čekao dugo — taksi je
naišao posle jedva pet ili še 
st minuta čekanja. Pako je
mahnuo i kola su stala.
— Kuda, daso? — upitao je
taksista. Bio je jedva dvade-
setogodišnjak izduženog lica,
sa neverovatno dugom kosom.
— U trgovački centar — re 
če Pako. Bilo je to vrlo neo 
dređeno.
Taksista ga je zaista odve 
zao u butik koji se nalazio na
takvom mestu da je Pako mo
rao da pomisli: »Ovde se ne 
ću moći obući za manje od
hiljadu dolara!« Pako gurnu
velika staklena vrata i uđe.
NINĐA 147
Izašao je dva časa kasnije,
obučen kao kakav plejboj, ali
sa gorkim ukusom u ustima.
Sve to je koštalo preko tri
hiljade dolara!
»Svet se promenio za ov 
ih osam godina«, mislio je Pa
ko. Međutim, u novom odelu
se osetio malo sigurnije. Još
samo je silno želeo da što pre
napusti Džekson Siti.. .
Sve ono što je svukao sa
sebe sada je nosio u skupoj
kožnoj torbi, umotano u luk 
suzni papir i vezano nekakv 
om sjajnom trakom. Odšetao
je nekoliko blokova dalje i sk 
renuo u šlepu ulicu. Zastao je
pored jedne kante za smeće.
Osvrnuo se i proverio da li
ga neko gleda — nikome ni 
je palo na parnet ni da bude
u blizini. Onda je izvukao za 
vežljaj i bacio ga. Više mu ni 
šta od tog starog nije bilo po 
trebno.
Novac je imao u novom no 
včaniku od krokodilske kože,
u džepu, i to je bilo sve što
mu treba. No, načinjala ga je
sumnja da li će sa tim novcem
moći da učini ono što je na 
meravao.
Vredno je skupljao dolar po
dolar, svih tih osam godina,
i verovao je da će pedeset hi
Ijada moći da podmiri troš 
kove svega što je planirao sve
to vreme. Ali, sada mu se či 
nilo da plan počinje da puca
po šavovima i to samo zbog
toga što je sve tako prokleto
poskupelo za proteklih osam
godina. To ga je nerviralo. ..
Ponovo je pronašao taksi,
koji ga je odvezao na aerod 
rom.
Imao je sreću — avion za
San Francisko je poleteo na 
kon dva časa. Ta dva časa je
proveo za šankom — pio je
dijetalnu koka-kolu i trpeo na
sebi poglede starih dama i iz-
vesne gospode. ..
Odnekuda mu se vraćao st 
ari osećaj da izgleda dobro,
da može da kontroliše sebe,
da ima šta da pokaže — ose 
ćaj profesionalnog žigola!
Vozeći se taksijem prema
centru grada, Pako je mislio:
»Dobro je što sam se otresao
one stare dame koja je htela
da od mene napravi svog u-
nuka. Dobro je što nisam od
go varao na namigivanje one
polovnjače sa sedišta ispred
mog. Još nije vreme za to. Mo 
ram prvo da savladam slobo 
du. Moram da se naviknem na
sve proklete promene!«
Poluzatvorenih očiju je, dok
se vozio prema centru, pono 
vo redao sve tačke svog plana
kovanog osam godina. I sve
mu je izgledalo čvrsto, ali se
ispod svega nazirala ta puko-
NINĐA 147
tina koju su napravile nove ce 
ne svega. Novac kao da nije
više imao onu vrednost na ko 
ju je Pako navikao — ni onu
vrednost od pre osam godina,
ni onu koja je važila iza zat 
vorskih zidova. Bio je svestan
da će morati da se potrudi
da shvati šta koliko vredi po
ovom, novom životnom kursu.
Bez toga nije mogao dalje. . .
Nije mogao da nastavi po pla 
nu.
Odvezao se u »Star«, hotel
poznat po tome što u njemu
odsedaju biznismeni koji do 
laze u San Francisko da oba 
ve svoje poslove. Na recepci 
ji je ostavio trideset dolara
napojnice, stavljajući novčani 
ce na pult i pre nego što je
počeo da ispisuje formular ko 
ji su mu dali. Tamo je posto 
jala rubrika »zanimanje« i Pa 
ko je upisao — MENADŽER.
Postojala je i rubrika »naziv
firme«, ali je to elegantno pre 
skočio. Gotovo zaslepljen na
pojnicom, recepcionar se nije
usudio da ga zamoli da sve is 
puni kao što treba.
Soba je bila bezobrazno lu 
ksuzna i užasno skupa. Pako
je u sebi panično računao i
došao do zaključka da tu ne 
će moći da ostane duže od tri,
najviše četiri nedelje. . . »Da
li ću uspeti da za to vreime
pronađem...« mislio je. No,
hotel nije bio jedini trošak
koji ga je očekivao. . .
Brojao je novac. Odvajao je
gomilicu po gomilicu — ovo
za hotel, ovo za. . . Ispostavi 
lo se da bi mu bilo malo ka 
da bi imao još pedeset hilja 
da (sada više i nije bilo pe 
deset hiljada), za sve ,ono što
mu je bilo potrebno po pla 
nu.
Naručio je da mu servis po 
služi dijetalnu koka-kolu u so 
bu, a kada je devojka to dó 
nela zaključao se, napunio ka 
du vodom i legao u nju, sr-
čući koka-kolu i zureći u pla-
vičaste pločice na zidu kupa
tila. Razmišljao je. . .
Plan je bio savršen, ali se
sada sva ta savršenost nije
mogla videti jer jednostavno
nije bilo dovoljno love da se
ostvari. »Kako da iznajmim
kola, kada bi mi to pojelo tre 
ćinu od onoga, što je ostalo?«,
mislio je Pako. Sa ostatkom
novca nije mogao da učini
sve. . .
Ležao je u kadi sve dok se
voda nije ohladila. Potom se
pola časa posmatrao u ogle 
dalu. Gotovo da je izgledao is 
to kao pre osam godina. Telo
mu je još uvek bilo vitko i mi 
šićavo. »Ništa se ne primeću-
je«, mislio je. Koža mu je bi 
la zategnuta, uglavnom, a li 
ce je, možda boravkom u za 
tvorenim prostorijama, dobilo
NINĐA 147
nekakvu modrikastu patinu ko
ja je bila sve drugo samo ne
ružna. »Izgledam kao neko ko
suviše radi. U stvari, kao ne 
ko ko zgrće suviše love«, po 
mislio je Pako. I, to je bilo
tačno — izgledao je zaista kao
uspešan biznismen kome je,
zbog ko zna čega, pomalo do 
sta da bude toliko uspešan.
Nekoliko bora na licu kao da
su baš to govorile.
Znao je da će se takav »i-
midž« sviđati ženama. I mu 
škarcima, na žalost. Mogao je
da računa da još iste večeri
pronađe neku polovnjaču koju,
bi, dobrim radom, za nedelju
ili dve ubedio da mu pokloni
nešto vredno, ili dai uloži u
nekakav izmišljen posao, ili
da mu jednostavno da lovu
(pod bilo kojim izgovorom).
Ali, to bi značilo da bi ceo pl 
an morao da pomeri za tu ne 
delju ili dve, a njegov plan
nije trpeo pomeranja.
Predveče je izašao nakratko
iz hotela. Jedva je, u tom kra 
ju, pronašao bakalnicu koja
je prodavala brašno. Još teže
je bilo naći prodavnicu koja
je prodavala primuse na alko 
hol. . . Ipak, kada se opremio
brašnom (dve funte u papir 
nim kesama) i primusom, pl 
us aluminijumska posuda ko 
ja mu je bila neophodna, vra 
tio se u hotel, zaključao vra 
ta i obesio na kvaku upozo 
renje »NE UZNEMIRAVAJ!«...
Uključio je rashladni uređaj
na najjače, a zatim upalio al 
koholni primus. Stavio je po 
sudu na plamen, a zatim vrlo
metodično, vrlo sporo, vrlo pa 
žljivo počeo da sipa brašno.
Prepržio bi izvesnu količinu,
tek toliko da dobije blago zla-
tastu boju, a onda bi tu koli 
činu sipao na staklenu povr 
šinu stola u sobi, a nastavljao
sa drugom količinom, sve dok
nije prepržio sve brašno.
Uz pomoć jedne teške, kri 
stalne čaše izmrvio je grumu-
Ijice koje su se, nužno, pra 
vile tokom prženja. Bio je to
mučan i dugotrajan proces, ali
je posle svega — imao dve fu 
nte lako preprženog brašna!
»Neka mi je sam Bog u po 
moći!«, pomislio je Pako. To
što je činio nije bio deo pla 
na. Naprotiv — bilo je to sa 
svim van plana, ali ako je uo-
>šte želeo da dođe do love,
coja mu je bila neophodna,
morao je da učini nešto i to
vrlo brzo. Izabrao je da uči 
ni to. . .
Sipao je brašno u jednu pla 
stičnu kesu. Zatim je tu kesu
vrlo pažljivo izlepio lepljivom
trakom, uzduž i popreko. Po 
tom je sve to umotao u obi 
čne novine, a onda je takav
paket stavio u manju torbu
NINĐA 147
— koja je bila kao nekakav
dodatak onoj velikoj, kožnoj.
Pogledao je u telefon, ali
nije telefonirao iz hotelske so 
be. ..
Telefonirao je iz govornice
na uglu — pet ulica dalje od
hotela. Dugo je čekao da se
neko javi, a kada se taj neko
javio, Pako je rekao:
— Ming ima poruku za Do-
rsela.
— Koji ti je đavo, frajeru?
— uzvratio je ženski glas, mu 
tan od droge. — Dorsel je o-
tegnuo u buvari ima tri godi 
ne. I ko je Ming, uopšte?!
— Karlos — rekao je mir 
no Pako. — Karlos Ming. Pre 
nosi poruku, curo, i sve če bi 
ti u redu. Ja ću ostati na ve 
zi.
— Neka ti bude, frajeru —
rekla je ona i neko vreme je
telefon ćutao, da bi se posle
toga oglasio bas koji je krk 
ljao:
— Ko je pomenuo Dorsela?
— Kako bi bilo da dođem
i objasnim u čemu je stvar?
— Odakle ti znaš Dorsela?
— upitao je krkljav bas.
— Iz raja — odgovorio je
Pako.
— Okej! — reče krkljavi.
— Kako da te poznamo?
— Ja sam onaj koji će se
pojaviti sa suncobranom —
reče Pako.
Na putu do adrese kupio je,
u jednoj prčvarnici, najjefti 
niji suncobran. Znao je da će
mu taj predmet trebati samo
da bi mogao da uđe. . .
Prostorija u koju je ušao na
lazila se u zgradi sa više sta 
nova. U stvari, bio je to napu 
šteni magacin ispregrađivan i
pretvoren u stambeni prostor.
Po bezbrojnim grafitima na
zidu građevine Pako je sa si 
gurnošću mogao da kaže da
se nalazi na pravom mestu.
Ispred zgrade se vrzmalo dva 
desetak dečaka, svaki nalik na
drugog, uniformisani u trene 
rke i patike, istih boja i ozna 
ka. Prizor nije bio nalik ni na
šta što je bilo poznato Paku.
Niko ga nije sprečio da uđe
unutra. Lako je pronašao vra 
ta koja je tražio. Kada ih je
otvorila debela crnkinja pro 
dornog pogleda, Pako reče:
— Šalje me Dorsel!
Ona nije ni trepnula, ali je
zatvorila vrata, koja ostadoše
zatvorenia sledećih nekoliko
trenutaka, a onda ih otvori vi 
tak crnac sjajnog lica. Izgle 
dao je kao neko ko sumnja u
samog sebe.
— Dorsel? — reče mladi cr 
nac.
— Imam pošiljku od njega
— reče Pako.
— Uđi — reče crnac i širom
otvori vrata.
10 NINĐA 147
Našao se u narkomanskom
raju. U nekoliko prostorija po 
vezanih otvorenim vratima va 
ljale su se osobe čije su vene
bile prepune. .. Pako je sa si 
gurnošću mogao to da kaže —
drogom. Preskakao je preko
beživotnih tela nakljukanih na
rkoticima sve dok nije dospeo
u sobu u kojoj je vladala dru 
gačija atmosfera. Osim neko 
liko dubokih, kožnih fotelja, u
sobi se nalazio samo dugačak,
zastakljen sto, i na njemu tra 
govi kokaina. Iza stola je se 
deo krupan, snažan crnac ko 
ji se isceri kada ugleda Paka.
— Dorsel je mrtav, zar ne?!
Koji đavo ga ti vadiš iz gro 
ba?
— Ostavio je nešto iza se 
be — reče Pako što je mirni 
je mogao.
— Kakvu poruku? — upita
crnac.
— U stvari, jedan kilogram
poruke — ispravi se Pako. —
Neprerađene poruke, ako zna 
te o čemu govorim.
— Kada si izašao? — upi 
ta crnac, znajući o čemu go 
vori.
— Pre dva dana — odgo 
vori Pako.
— Ne znam kako da ti ve 
rujem, daso — reče crnac.
— Kada vidiš taj kilogram,
verovaćeš — reče Pako. — Do 
rsel je samo meni rekao gde
ga čuva.
Usledila je tišina u kojoj su
se čule muve koje su zujale
naokolo. Pako je znao da je
to prelomni trenutak. Ako mu
poveruje — rešio je sve svo 
je probleme. Ako mu ne po-
veruju, najbolje što mu se mo 
glo dogoditi je da ga isprebi 
jaju. Cutao je, praveći se da
ga ne zanima šta će oni od 
lučiti.
— Pa. . . dobro — nevoljno
izgovori crnac. — Kako može 
mo da vidimo to što ti je Do 
rsel ostavio?
— To košta — reče Pako
mimo.
— Nećemo ti ostati dužni
— reče crnac.
— Bojim se da ne mogu ta 
ko — kazao je on. — Kako
da budem siguran da me ne 
ćete jednostavno ukloniti kad
budete dobili to?
— Ne znaš, daso — isceri
se crnac. — Ako uopšte go 
voriš istinu!
— Mene ne zanima taj ki 
logram — reče Pako. — Ne
bavim se tim poslom. Dorse-
lu sam bio prijatelj i imao je
sam.o u mene poverenja. Ka 
da je otegao ostavio mi je sa 
mo to. . .
— Šta? — upita crnac.
— To — reče Pako. — Ki 
logram.
— Da vidim! — reče crnac.
— Gledanje košta — reče
Pako smireno.
n i n đ a 147
11
__ Kako bi bilo da ti ne i-
zađeš odavde? — isceri se cr 
nja.
__ Kako bi bilo da ti nika 
da ne vidiš kilogram nepre 
rađenog? — uzvrati Pako po 
kazavši nešto od svojih zuba.
Nije ga, na izgled, zanima 
lo kako ga gledaju, a gledali
su ga kao komad prepečenog
mesa ili tako nekako. Bio je
odavno oguglao na to. U za 
tvoru je prošao kroz svoj »cr 
ni« period, kada su ga sale-
tali samo crnci, i odavno se li 
šio bilo kakvih rasnih pred 
rasuda. Jedino što je znao bi 
la je činjenica da su i crni
ljudi takođe podložni prevara-
ma, lažima i neistinama, kao
bilo koji drugi ljudi, bilo ko 
je druge boje kože. I njih ie
mogao slagati kao bilo koje
druge.
Veliki crnac je odgurnuo od
sebe jednu crnkinju bujne ko 
se i još bujnijih grudi koja
je, drogirana, htela malo se 
bi da olakša napad libida. Nju
su odveli, a veliki crnac je pi 
ljio u Paka.
— Dakle? — reče Pako.
— Dajem pedeset hiljada i
možeš da se nosiš! — reče cr 
nac.
— Bojim se da ne možemo
da razgovaramo bez trista hi 
ljada.
— Koliko?! —- upita crnac
zapanjeno, mada je to bila sa 
mo gluma.
— Trista hiljada.
— Sto hiljada i bičeš živ i
zdrav.
— Trista — ponovi Pako tv-
doglavo. Znao je tačno koliko
vredi kilogram neprerađenog
kokaina, mada ga on nije i-
mao.
— Okej! Neka bude sto hi 
ljada — reče crnac. — Ne ve 
rujem da bi i sam Dorsel o-
čekivao više.
— Da je Dorsel živ, on bi ti
tražio trista pedeset i ti bi bio
srečan da mu isplatiš sve to
u gotovom, odmah i bez ika 
kvih uslova, i ti to znaš —
reče Pako. — Međutim, ako
baš nećeš, onda. . .
Ustao je, spreman da ode,
iako je znao da neće videti ni
centa ako ga ne nagovori na
ono što je nameravao.
— Stani! — reče crnja ne 
koliko trenutaka pre nego što
je Pako očekivao. — Zar ta 
ko Iako odustaješ? Evo. . . Da 
ću ti dvesta hiljada. Ali, ho 
ću da imam to pre sutrašnje
večeri.
Pako se pravio kao da ra 
zmišlja. Onda se osmehnuo,
tek toliko da pokaže crncu da
nije zlonameran.
— Sutra u podne — reče
Pako. — Na trgu.
12 NINĐA 147
— Jesi li lud? — uzvrati cr 
nac. — Na trgu je prometno!
— Baš zato — reče Pako.
— Neču da mi neko uzme ro 
bu, a onda uzme i moj bedni
život zbog tog jednog kilog-
raana. Na trgu. Ja ću biti u
belom automobilu. Kada uba 
ciš u moj automobil dvesta hi
ljada, predaću ti paket sa ki 
logramom.
Znao je da je Dorsel imao
kilogram neprerađenog heroi 
na. Čak je znao i gde se na 
lazi taj kilogram, ali mu uo 
pšte nije padalo na pamet da,
sada, putuje čak na Floridu
da bi uzeo tu robu. Bilo je
to nešto suviše opasno, a on
se trudio da svoj plan liši bi 
lo kakvih rizičnih trenutaka.
Izabrao je laž i foliranje ume 
sto droge u rukama, koja mo 
že da privuče svakog polica 
jca od Njujorka do Los An-
đelesa.
— Neka ti bude — reče cr 
nac. — Sutra, na trgu!
Pako duboko u sebi odah-
nu. Sada je mogao računati da
ima potreban novac za svoj
plan...
* *
Hotel »Argentina« u San
Francisku bio je smešten u
kraju grada u koji nisu zala 
zili ljudi sa manje od pola
miliona dolara prihoda godi 
šnje. Osim ako nisu šoferi ili
sitni službenici takvih ljudi.
Podrazumevalo se da u hote 
lu ne odseda bilo ko.. . Bilo
ko, bar po izgledu, nije bio ni
visok, lep mladić, otmenih cr 
ta lica, obučen poput mane 
kena, koji je upravo izašao iz
lifta i uputio se ka recepciji.
U hotelske knjige je bio u-
pisan kao Huan Ramirez don
Patrisio de Luka. Dozvolio je
hotelskom osoblju da mu se
obraća sa »Don Patrisio«, ali
— njegovi stari drugari, iz ta 
mnih uličica Friška, a kasni 
je iz zatvora, zvali su ga pro 
sto Pako!
— Ima li poruka za mene?
— upitao je don Patrisio jed 
noličnim, blaziranim glasom,
mada je odlično znao da ne
očekuje nikakvu poruku. Ali
je, takođe, znao da takva pi 
tanja ostavljaju utisak, a sve
što je on hteo time što je i-
zabrao baš hotel »Argentinu«
bilo je da ostavi utisak.
— Na žalost, ništa za vas,
don Patrisio — odgovorio mu
je uslužno recepcionar. — Mo 
žemo li na drugi način da vam
pomognemo?
Činilo se da Pako nema ni 
šta da im kaže. No, tada pre 
ko njegovog lica pređe laka
grimasa, kao da odlučuje da
li se nečega setio ili ne. Ko 
načno, reče:
— Pa... možda biste i mo 
gli. ..
n i n đ a 147
13
— Recite — izgovori recep 
cionar sa nadom. Već je u dva
navrata dobio drsko visoke na 
pojnice od don Patrisija, pa
se nadao da će tako biti i u-
buduće.
— Nadam se da imate tele 
fonski imenik... — reče po 
malo lenjo don Patrisio.
— Svakako, gospodine — re
če recepcionar.
— Neka me knjiga čeka u
mojoj sobi — reče nehajno
Pako. — Vraćam se za neko 
liko časova.
Istog časa se okrenuo i po 
malo Ijuljavim korakom izašao
iz hotela. Nije hteo da ostavi
recepcionaru vremena da, eve 
ntualno, upita »šta će, koji đa 
vo, takvom gospodinu jedan
telefonski imenik?«...
Našavši se na uHci, diskre 
tno je izvukao dvadeset dola 
ra i tutnuo u ruku momku
zaduženom za parkiranje au 
tomobila, koji veselo otrča da
do veze najnoviji model malog
sportskog, japanskog, ne na 
ročito skupog, ali izuzetno at 
raktivnog automobila — vlas
ništvo don Patrisija. Pako u
sebi pomisli: »Baš sam se po 
šteno zgrčio da pronađem o-
vaj auto koji me je koštao
manje od trideset hiljadarki,
a ostavlja utisak kao da ko-
^ta bar sto pedeset... Vrede-
lo je!«
Činilo se da je zaista vrede-
lo, jer nije bilo osobe koja
se zatekla ispred hotela, a da
se nije osvrnula kada je mo 
mak dovezao »spajder« neči 
tkog imena, ali zato sa dese 
tak slova i brojeva modela.
Našao se u kraju gde je po 
java naučno-fantastičnog »spa-
jdera« nečitkog imena mogla
da izazove mnogo više od pu 
ke radoznalosti. Bila je to če 
tvrt u kojoj su stanovali si 
romašni Portorikanci, izbegli-
ce, ilegalni useljenici, svi oni
koji su u San Francisko doš 
li po svoj komad blagostanja,
a pronašli samo krv, znoj i
suze. No, Pako nije obratio
pažnju na okolinu. Uostalom,
ona mu je bila i te kako do 
bro poznata. Tu je bio rođen.
I, znao je odlično kuda tre 
ba da vozi, kroz uske uličice,
koje to i nisu bile, između st 
raćara, naherenih građevina od
lima i starih, oguljenih dasa 
ka. Pratili su ga pohlepni po 
gledi i Pako je znao da mno 
gi od njih gledaju njegov au 
tomobil kao divljač. Međutim,
poznavao je lovce — i sam je
nekada bio jedan od njih —
i znao je da se ni njc^mu ni
njegovom vozilu neće dogodi 
ti ništa ružno... Bilo je do 
voljno da automobil parkira
ispred jedine kuće koja je i-
mala sprat u tom delu nase-
lia.
14 NINĐA 147
Kuća je pripadala njegovom
dedi, čoveku koji je četrdeset
godina bio strah i trepet tog
dela grada. Zvali su ga Princ,
čak i kada je imao već osam 
deset, i bilo je poznato da će
zla sudbina stići onoga ko bu 
de bilo šta ukrao ili oštetio
u njegovoj kući ili blizu nje.
Kada je Pako izašao iz »spa-
jdera«, naravno, niko ga ni 
je prepoznao. Zastao je i po 
gledao ka kući. Prozori su bi 
li zatvoreni, ali je on znao da
kroz uske proreze već neko
pažljivo osmatra tog »stranca«
i njegov skupi automobil. Pri 
šao je ulaznim vratima i ot 
vorio ih bez kucanja. . .
Cim je stupio u polumrač-
ni hodnik, osetio je miris če 
lika i ulja za podmazivanje o-
ružja — cev se, uostalom, na 
lazila samo na dva inča od
njegovog nosa!
— U ovu kuću se ne ulazi
bc/. kucanja! — rekao je ne 
ko na španskom. Taj neko je
držao u rukama dugačku »re-
mingtonku« sa dve cevi.
— Princ neće imati ništa
protiv što sam tako ušao —
rekao je Pako i široko se is 
cerio okrećući lice prema sv 
om bratu od strica, Manuelu.
Manuel je bio nekoliko tre 
nutaka zbunjen. Prepoznao je
glas, ali lik još uvek nije i
trebalo mu je gotovo dva mi 
nuta dok nije shvatio ko sto 
ji pred njim. Tada je spustio
pušku. . .
— Pako?!? — zapanjeno je
šapnuo Manuel. . .
— Nisam očekivao da će me
ovde dočekati sa puškom —
osmehnuo se Pako. — Kako
je, Manuele?
— Princ će pasti u nesvest
kad te vidi — reče Manuel. —
Kako. ..
— Ovo je Amerika — rekao
je Pako sa ironijom. — Ovde
je moguće i kupiti slobodu.
Skupo me je koštalo da sk 
ratim svoju kaznu za nekoli 
ko godina.
— A. . . ono? — Manuel je
glavom pokazao na automobil
ispred kuće. — I odelo. . .
sve!?!
— Novac treba da se pot 
roši, Manuele. Za to i služi.
Manuel je razmislio malo
pre nego što je rekao:
— Bolje da te ne pitam o-
dakle ti toliki novac. . .
— Uvek si bio mudar —
zaključio je Pako. — Vodi me
Princu!
Činilo se da prolaze kroz
praznu kuću. Manuel ukratko
ispriča gde su svi od ukuća 
na. . .
— Poslovi, poslovi. . . Mno 
go posla, Pako. Princ ne doz 
voljava da »valjamo« drogu, a
to je jedino što se danas is 
plati. Onda moramo da se ba 
vimo teškim, mukoti-pnim po 
n i n đ a 147
15
slovima i rade svi. . . Cak je
i mali Salazar morao da poč 
ne da radi...
__ Pa, on ima samo dva 
naest, koliko mogu da izraču-
nam — iznenadio se Pako.
— On sada radi sa kredit 
nim karticama — objasni Ma 
nuel.
Pako je samo klimnuo gla 
vom, jer više nije bilo vre 
mena za razgovor. Nalazili su
se ispred vrata koja su Paku
bila dobro poznata. Iza njih se
nalazio patrijarh — Princ. Pa 
ko ni sam nije znao šta da
očekuje kada prođe kroz vra 
ta, ali svakako nije očekivao
da će se suočiti sa. . .
— Ko je to? — upitao je
drhtav, starački glas kada su
Manuel i Pako ušli.
— Manuel — reče Pakov ro
đak. — Dovodim ti nekoga ko
ga odavno nisi video. . .
Manuel preseče svoju reče 
nicu. Izgovorio je reč koja ni 
kada nije smela da se izgova 
ra u toj sobi — »videti«!
— Prokleto kopile! — zaši-
šta starac. — Već tri godine
ne vidim ni tračak svetlosti,
a ti tako... Ne lupaj> glupos 
ti, već mi kaži ko je to sa to 
bom!?
— Pako, deda... — reče go 
tovo nežno Pako. — Ja sam,
Pako.
Starac na tren obori glavu,
a onda progovori nešto snaž 
nijim i odlučnijim glasom:
— Patrisio. . . Mislio sam da
cu doživeti. . . Jesi li. ..?
— Slobodan sam, deda —
reče Pako.
— Manuele! — zašišta po 
novo starac obraćajući se dru 
gom. — Gubi se odavde! Mo 
ram da razgovaram sa Pakom.
Manuel se bez reči udalji pa 
žljivo zatvarajući vrata za so 
bom. U tišini koja je nastala
iza njega čulo se samo sip-
Ijivo disanje starca i bučni ot 
kucaji srca njegovog unuka.
— Uvek si mi bio najdraži
od svih, Pako — reče nežno
i vrlo tiho starac.
Znam, deda reče Pa 
ko.
— Ali, nisam ti oprostio ono
što si učinio, đa znaš — reče
Princ.
— Znam i to — reče Pako.
— Ali, moraš da znaš da sam
morao. Jednostavno sam mo 
rao.
— Pako. . . Mi smo imali tri 
deset ljudi koji bi to izveli
umesto tebe — reče starac. —
Trebalo je samo da dođeš i
da mi kažeš da hoćeš da ti
ljudi nestanu. To je sve što je
trebalo da učiniš. Umesto to 
ga si ti otišao i ubio ih. Ja
sam za sve čuo tek kada si
bio uhapšen. ..
16 NINĐA 147
— To nije značilo da u te 
be nemam poverenja, deda —
reče Pako. — Ali, bilo je to
nešto sasvim lično.
— Nema ličnih stvari u mo
joj porodici, Pako! — starac
je pokušao da vikne, što se
pretvorilo u krkljanje. — Mi
smo porodica, za ime božje,
Pako! Nisam ti oprostio to što
si od mene sakrio sve to! I
nisam ti oprostio to što si do 
zvolio da te uhvate! To ti, ta 
kođe, nisam oprostio. Uvek
sam mislio da ćeš me ti nas-
lediti. . . U stvari, još uvek to
mislim. Vidiš i sam. Sve one
rane su mi, konačno, došle
glave. Već četiri godine sam
nepokretan, a već tri slep! Ne 
ću moći još dugo da držim ko 
nce porodice u svojim ruka 
ma. .. Kome da ostavim sve
ono što sam gradio gotovo po 
la veka? Manuelu? Ronaldu?
Edvardu? Nemaju ni mozga ni
petlje, Pako.. . Oni nemaju o-
no što ti imaš. Ja znajn da ti
imaš i mozga i petlje... Imaš?
— Verujem da imam, deda!
— odgovorio je Pako. — Re 
kli su da ću biti osamnaest
godina iza brave, a ja sam na 
polju već posle osam. Uspeo
sam to bez ičije pomoći. Sam!
— Jesi li pobegao? — upi 
ta tiho starac.
— Ne — izgovorio je Palco
prilično ponosno. — Sve je po
zakonu.
— Pametan si, Pako — re 
če Princ. — Ne znam samo
da li je pametno to što na-
meravaš...
— Šta nameravam? — uz 
vrati Pako pitanjem.
— To — reče starac. — Da
se: svetiš...
— Kako znaš da imam na 
meru da se svetim?
— Mirišeš na osvetu, sinko
— zacereka se šuplje starac.
— Tačnije. . . Smrdiš! I smrd-
iš na lovu! Odakle ti lova?
— Neko me je slagao da si
slep — reče Pako.
— Ljudi lažu — ponovo se
nasmeja starac. — Znam da
si odmalena pamtio svaku ne 
pravdu i svetio se, tražeći os 
vetu, gradeći je poput pešča-
nih kula. I sada gradiš jednu,
zar ne?!
— Nikome ne ostajem du 
žan, deda — reče Pako.
— Nije mudro juriti u os 
vetu — reče Princ. — Osveta
uvek ima više od dve oštrice.
— Imao sam osam godina
da smislim tu osvetu, deda —
reče Pako.
— Razmisli, sinko — reče
starac mirno. — Ako se pose-
češ na tu svoju osvetu, niko
neće moći da me nasledi i
porodica će se raspasti. Shva 
taš li šta hoću da kažem?
— Mislim da shvatam, deda
— reče Pako. — Ali, to je ne 
što što moram da uradim.
n i n đ a 147 17
Nekoliko trenutaka su obo 
jica ćutali, svako zabavljen sv 
ojim mislima. Onda starac re 
če:
— Barem mi dopusti da ti
pomognem...
— Zato sam ovde — reče
Pako. — Ovog puta neču uči 
niti ništa bez tvog znanja.
— Pako. . . — izgovorio je
nežno starac. — Uvek sam mi 
slio da si ti taj. . . Dakle. . .
ko?
— Ne znam — reče PaJio
uzdahnuvši. — Znam samo i-
me. .. Kada su me hapsili je 
dan detektiv je izgovorio ime...
— Ime?! Samo ime? Kako
glasi to ime?
— Lesli Eldridž — reče Pa 
ko, a u glasu mu se osećala
mržnja.
Starac ispruži ruku, u pra 
zno. Pako priđe i podmetnu
se pod tu ruku. Iako to ugpšte
nije ličilo na milovanje, obo 
jica su znali da je to vrhuns 
ki izraz nežnosti. Starac je ne 
ko vreme samo držao ruku na
Pakovoj glavi. Potom je rekao
samouvereno:
— Pronaći ćemo gada!
Traper Bul je bio čovek do 
voljno neugledne spoljašnosti
da mu sudbina nije mogla do-
deliti bolju ulogu od uloge pri
vatnog detektiva. Sam za se 
be je govorio: »Kad neko li 
či na svakoga, ili ni na koga,
onda je najbolje da bude pri 
vatno njuškaralo. E, ja sam
taj!« Poreklom iz neugledne
porodice sa srednjeg zapada,
došao je na zapadnu obalu u
vreme hipija, sa cvećem u ko 
si i nabreknućem u gaćama,
bez mnogo obrazovanja i sva 
kako bez trunke talenta za bi 
lo šta, osim za želju da o sva 
kome zna što je više moguće.
Zaposlio se u agenciji za o-
bezbeđivanje nekretnina. Dru 
gim rečima, prvo je čuvao ne 
kakve objekte u izgradnji, a
onda je napredovao sve do st-
riičnjaka za postavljanje alar 
ma. Pronašavši rupu u zako 
nu, na osnovu svog radnog is 
kustva, otvorio je privatnu a-
genciju i vremenom postao kla
sični privatni detektiv, čovek
kome je specijalnost bila pro 
nalaženje nestalih osoba i, no 
rmalno, utvrđivanje bračnog
neverstva. Usput je upoznavao
razne ljude, obično sa ivice za 
kona. Ponekad je obavljao ma 
nje čiste poslove za neke od
njih, stekao poverenje i mo 
gao se kladiti da će mu oni
uzvratiti, dajući mu, tu i ta 
mo, poslove koji su donosili
dobru zaradu uz malo stvar 
nog rada.
Sada je pogledao preko sta 
klene ploče svog radnog sto 
la, gledajući u mladića koga
18 NINĐA 147
je procenio kao osobu spre 
mnu na bilo šta u životu, ali
bez opipljivog cilja.
— Princ me je mnogo za 
dužio — rekao je Traper Bul.
— Ti si mu unuk. . . Rekao je
da uradim za tebe sve što se
može. Ali, meni nije jasno o
čemu se, zapravo, radi?
— Radi se o jednom čove-
veku — reče Pako. — O čo 
veku kome znam samo ime.
Mislim da je novinar.
— Sta sa njim?
— Moram da ga pronađem
— reče Pako. — To je sve.
Princ je kazao da si ti u sta 
nju. . .
— Dobro je rekao. Ja sam
u stanju da pronađem bilo ko 
ga. Zašto ga tražiš?
— To su već moje stvari —
odbrusi Pako što je mogao hla
dnokrvnije. — Tvoje je da ga
pronađeš. Moje je ostalo...
Traper Bul nije bio naivem.
Godinama je poznavao starca
kome su se obraćali sa »Pri 
nc«. Znao je da matori ima
na duši više ljudi nego Divlji
Bil Hikok, kao što je znao i
da članovi njegove porodice
nisu bezazleni velegradski fra-
jerčići. Pretpostavljao je da
čovek koji se našao na meti
Princa i njegovog unuka mo 
že da očekuje samo neprijat 
nosti. Istovremeno, nije želeo
da riziku je da se upetlja u bi 
lo šta što podrazumeva poli 
ciju, a taj Patrisio, koji je od
njega tražio da pronađe čo 
veka, mirisao je još uvek na
zatvorsku hranu. . .
— Bojim se da će sve to
koštati — rekao je Traper Bul.
— Shvatio sam da je život
skup — Pako se osmehnuo ki 
selo. — Koliko tražiš?
— Recimo. . . — Bul je još
uvek razmišljao. . .
— Deset hiljada — ponudio
je Pako. — Da li bi to mog 
lo da podmiri troškove.
Traper Bul je pomislio, tru 
deći se da mu se nijedan mi 
šić na licu ne pomeri: »Ovaj
je dobro zagrizao. Čini se da
mu je taj čovek izuzetno va 
žan. . .«
— Neka bude petnaest i sve
će biti u redu — rekao je ko 
načno Traper Bul.
— Čuo sam da si skup —
rekao je Pako. — Ali, mislio
sam da duguješ mom dedi. . .
— Da mu ne dugujem, cena
bi bila trostruko veća >— uz 
vratio je hladno Traper Bul.
— Ne verujem da tog tipa tra 
žiš da bi mu kupio sladoled.
A kada tražiš nekoga da mu
ne bi kupio sladoled, sasvim
je moguće da se to ne bi svi 
delo vlastima. Ja ne želim da
imam mnogo posla sa polici 
jom, veruj ‘mi. Kao što, uop 
šte, izbegavam velike rizike.
Tako se mirnije živi, a čovek
može drugim ljudima duže da
n i n đ a 147
19
bude prijatelj. Ukratko, imam
nameru da tvom dedi još du 
go činim usluge. . . Razumeš li?
Pako se nadao da će mu Bul
reći tako nešto. Uostalom, de 
da ga je upozorio da Traper
Bul nije šmokljan.
— Neka bude — reče Pako.
— Pola odmah, pola kad ga
pronađeš.
— A ako ga ne pronađem?
— uzvrati Bul. — Znaš, pone 
kad ljudi umiru prirodnom
smrću. . .
— Nema prirodne smrti —
odvrati Pako samouvereno. —
A ako ne budeš imao sreće...
Pa, vratičeš rtii lovu i opet će 
mo biti prijatelji. Razumeš li?
— A4islim da sam shvatio
— iscerio se Traper Bul. —
Ko ti je taj tip?
— Zove se Lesli Eldridž i
mislim da je novinar.
— Da li je to sve što znaš
0 njemu?
— Znam još da voli da gura
nos u stvari koje ga se ne ti 
ču i da je možda policijski
doušnik ili tako nešto.
— Kako izgleda?
— Verovatno ima dve ruke
1 dve noge. . . glavu i ostalo...
Nisam ga nikad video.
— To je zaista malo poda 
taka — reče Traper Bul.
— Ovo je zaista mnogo lo 
ve za to malo podataka — za 
šišta nezadovoljno Pako i tre 
snu ispred detektiva koverat
sa novcem. — Mislim da ima
koja stotka manje, ali. . . šta
je to među prijateljima?
— Bilo bi glupo da brojim
—■ reče detektiv.
— Koliko ti treba da ga
pronađeš?
— Duže nego da pronađem
Dika Kaveta — isceri se de 
tektiv. — Za Dika svi znaju
da je na televiziji. . .
— Dajem ti dve nedelje —
reče čvrsto Pako.
Traper Bul je posmatrao
koverat sa novcem. Uzeti ga,
značilo je pristati na sve. Ne
uzeti ga, značilo je — nevo 
lju. Princu se ne bi svidelo
da odbije taj posao, a Princ
je, uprkos slepilu, još uvek bio
hispanoamerički. . . Princ. . .
— Nestrpljiv si — reče Tra 
per Bul nadajući se da će bar
produžiti rok.
— Dve nedelje — ponovi
Pako mirno.
Vrlo sporim pokretima Tra 
per Bul izvuče jednu cigaretu
iz kutije. Valjao ju je među
prstima neko vreme, kao da
odlučuje hoće li zapaliti ili ne.
Potom dohvati upaljač. Prino 
sio je plamen neshvatljivo po 
lako. Potom uvuče dim. . .
Iako nije bio suviše inteli 
gentan, iako nije bio naklju 
kan znanjima, iako je bio la 
kom i ponekad brzoplet, Tra-
jer Bul je shvatio da pred so 
jom ima rođenog gubitnika.
20 NINĐA 147
Ipak, spustivši cigaretu na
ivicu pepeljare, Bul dohvati
koverat sa novcem i gotovo ve
eslo izgovori:
— Dve nedelje, onda. .. Ah,
potrudi se da zaboraviš da
smo uopšte razgovarah.
— Imaš reč mog dede —
reče Pako.
»Sjajno!«, pomisli Traper
Bul. »Klinac olako daje reč
jednog Princa. To, valjda, zna 
či da svoju sopstvenu reč i
nema. . .« No, nije glasno re 
kao ništa. Samo se još jed 
nom osmehnuo.. .
— Pozdravi dedu. ..
— Naravno — reče Pako.
Bio je zadovoljan.
»Prosto kao pasulj«, pomi 
slio je Traper Bul ulazeći u
zgradu univerzitetske bibliote 
ke. Već desetak godina imao
je falsifikovanu propusnicu za
tu instituciju. Kao iskusan de 
tektiv znao je da arhiv bibli 
oteke sadrži milione podataka
pomoću kojih pažljiv čovek
može da otkrije ono što tra 
ži. Već je poznavao osoblje, a
i ono njega. Obično se poja 
vljivao sa paketom kolača iz
poslastičarnice »Feng« — to
je bilo dovoljno da podmiti
gospođe i gospođice iz biblio 
teke kako bi mu dozvolite da
pretura sam po dosijeima, re 
gistrima i mikrofilmovima.
— Ponovo na tragu — rekla
je jedna od starijih gospođa,
za koju je Bul znao da je u-
sedelica. Ona se uvek nadala
da će moći čuvenom detekti 
vu da pomogne da razreši ne 
ki od slučajeva sličnih zaple 
tima iz Čendlerovih romana.
— Ovog puta je krupno —
osmehnuo se Bul. — Ispriča-
ću vam jednom prilikom.
— Mogu li da vam pomog 
nem? — upitala je žena pre 
puna nade.
— Samo ako mi pomognete
oko kompjuterskog registra —
rekao je smireno Traper Bul.
— Tu se ne snalazim najbolje.
Bibliotekarka je istog časa
napustila svoj redovan posao
i dala se u traženje disketa na
kojima su bili potpisani auto 
ri novinskih članaka svih no 
vina i časopisa u San Franci 
sku, u zadnjih deset godina,
baš kao što ju je Bul zamolio.
On je sve to pratio hladnokr 
vno, verujući da izgleda kao
pravi detektiv. U stvari, nika 
da nije znao kako da pravil 
no rukuje sa kompjuterima i
bio je pomalo ponosan na se 
be što uspeva da uz tako ma 
lu naknadu dobije stručnu po 
moć.
— Može li se sada na ek 
ranu dobiti lista svih autora?
— upitao je.
— Vrlo lako — rekla je že 
na i ispritiskala nekoliko ta 
n i n đ a 147 21
stera. Na ekranu monitora po 
čela su da izlaze miljama du 
gačke liste.
— Fino — rekao je Bul. —
Može li sad ta pametna spra 
va da mi izdvoji jedno ime?
— Samo recite. . .
— Lesli Eldridž — reče de 
tektiv.
2ena se ponovo nagnula nad
tastaturu i nije proteklo dugo
do trenutka kada se na ekra 
nu ukazalo ovo:
»Lesli Eldridž. . . bez poda 
taka. ..«
Slobodni novinar, saradnik
»Bej buglera«, »Pacifik revije«,
»Patriota«, »Andergraund si-
gala«, »Flore i faune«... Čla 
nci pod registarskim brojem...«
Sledio je neveliki spisak čla 
naka. Bul je izbrojao jedana 
est. No, zabrinuo se što pored
imena stoji beleška: »Bez po 
dataka. ..«
— Šta ovo znači? — upitao
je i upro prstom u taj deo
teksta.
— Pa... to obično znači da
čovek nije registrovan u novi 
narskom sindikatu. Znate, oni
iz sindikata su ovde, u kom 
pjuteru, obeleženi posebno. Uz
njihova imena idu i adrese i
sve drugo... Ali, mnogi auto 
ri, naročito slobodnjaci, jed 
nostavno nisu obavezni da da 
ju podatke o sebi i onda sto 
ji to... Bez podataka.
— To znači da ovim putem
ne mogu da pronađem adresu
tog Leslija Eldridža — zaklju 
čio je Traper Bul.
— Iz ovog registra ne —
potvrdila je bibliotekarka. —
Ali. . . Ako biste kontaktirali
časopise sa kojima je novinar
sarađivao.. . Oni možda znaju
više o njemu.
— Možda. . . — rekao je Bul
trudeći se da mu glas ne zvu 
či nesigurno, mada se upra 
vo tako osećao. — Za početak
bih mogao da dobijem na mi 
krofilmovima kopije njegovih
članaka, zar ne?!
—■ Naravno — odgovorila je
žena. — Lično ću se pobrinu 
ti da to dobijete odmah i da
vas niko ne uznemirava dok
to budete čitali. Možete kori 
stiti moju kancelariju.
— Ne znam kako da vam
se zahvalim — rekao je Bul
i oblio usedelicu nežnim os-
mehom.
Sledeća dva časa je sedeo
iza zaključanih vrata i trudio
se da razume ono što čita. A
čitao je tekstove koje je pot 
pisao Lesli Eldridž.
— Ovaj Eldridž je neka bu 
dala — rekao je glasno Tra 
per Bul, siguran da ga niko
ne može čuti. — Ovo što piše
su sve same gluposti koje, si 
guran sam, niko ne čita. Ne
znam šta Princ i njegov volje 
ni Pako mogu imati protiv o 
22 NINĐA 147
vog čoveka. Ali, plačen sam da
ga pronađem i ja ću to učini 
ti. . .
Zapisao je adresu svih tih
novina sa kojima je Eldridž
sarađivao, a onda je izgubio
nekih dvadeset minuta na us 
rdno zahvaljivanje staroj bi 
bliotekarki. Jedva je dočekao
da izađe na ulicu.
Pogledao je na časovnik i
zaključio da ima još vremena
da obiđe dve ili tri redakcije
sa spiska.
Redakciju »Patriota« je pro 
našao, ali u njoj nije prona 
šao nikoga do nekog starca
mutnih očiju i obraza izbraz-
danih ispucalim kapilarima.
Oko starčevog lica su zujale
sitne vinske mušice. Međutim
Traper Bul je bio oprezan —
matori je nosio značku na ko 
joj je pisalo »obezbeđenje«, a
uz to i ogromnu revolverčinu
nepoznatog kalibra.
— Koga ste rekli da traži 
te? — upitao je stari čuvar
pomalo zapetljavajući alkoholi
ziranim jezikom.
— Urednika — reče Bul. —
Urednika »Patriota«.
— Takvog ovde nema — re 
če čuvar. — »Patriot« je po 
kojni časopis. . . Već tri godi 
ne. Ovo ovde su preuzeli po-
verioci i dali meni da čuvam,
mada ne znam uopšte šta ču 
vam i da li bi sve ovo bilo
kome moglo da koristi.
U prostoriji se nalazilo ne 
koliko pisaćih stolova prena 
trpanih papira svake vrste. Po
podu su prašinu skupljale knji
ge i zgužvani časopisi. Na ne 
koliko pisaćih mašina palo je
toliko prašine da se ni slova
nisu dobro videla. Čuvar ši 
roko raširi ruke. ..
— Kao što vidiš, druškane,
propast. . .
— Sjajno! — bio je jedini
komentar Trapera Bula.
Ostavio je dva dolara napo 
jnice stai'om čuvaru i sa kise 
lim osećanjem krenuo dalje. ..
Redakcija »Andergraund si 
gnala« nalazila se samo neko 
liko blokova dalje. Kada je po 
kucao i ušao. Traper je ose 
tio iznenadni napad optimiz 
ma. Prostorija je bila uredna,
čista i izgledalo je da tu ipak
neko nešto radi. Taj neko bio
je momak nezamislivo dugač 
ke kose skupljene u dve ple 
tenice, na indijanski način, i
sa- naočarima tragične diopt 
rije na nosu.
— Tražim glavnog uredni 
ka — rekao je ljubazno Tra 
per Bul.
— Našao si ga, daso — za-
krkljao je dugokosi. — I nje 
ga, i njegovog zamenika, i le 
ktora i korektora, i reporte 
ra, i uvodničara, i arhivistu, i
fotografa i sve drugo. . .
Traper Bul je na tren bio
zbunjen. Trebalo mu je ne 
n i n đ a 147
23
koliko minuta da shvati da
taj momak predstavlja kom 
pletan izdavački tim tog ča 
sopisa, a verovatno je bio i
jedini vlasnik. No, zaključio je
da to ne bi trebalo da bude
smetnja. ..
— Vidite. . . — počeo je Tra 
per Bul što je mogao učtivi-
je — pre nekoliko godina je
za vaš časopis nešto napisao
čovek po imenu Lesli Eldridž.
Ja predstavljam jednu kompa 
niju koja je zainteresovana. . .
— Kako reče da se zove? —
prekinuo ga je dugokosi.
— Lesli Eldridž — ponovio
je Bul prepun nade.
— Fino ime — reče čovek
koji je, očigledno, sam bio ceo
»Andergraund signal«. — Zvu 
či pošteno. Pravo novinarsko
inT,e. Ali, vidiš, u ovoj tintari
su memorisani svi saradnici
od dana kada sam ja preuzeo
ovo sranje, ali. . . tog čove ne 
ma! Kapiraš?!
— Bojim se da nisam baš
najbolje shvatio — reče Bul.
Njegov entuzijazam beše nag 
lo splasnuo.
— Da ti objasnim. . . Ove
papire je sređivao Nik Nojge-
bauer, pre mene. A onda je
Nik riknuo od prekomerne do 
ze, pre dva leta, pa sam ja pre 
uzeo posao. Razumeš. Za ove
dve godine sve znam, a pre
toga.. . Valjda je Nik poneo
u grob sve što je trebalo da
se zna o časopisu u vreme ka 
da je on radio. Ja nikada ni 
sam čuo za tog Lizi ja Elvu-
da. . .
— Leslija Eldridža — ispra 
vi ga Bul.
— Ma kako. . . — reeč mo 
mak. — Ako je taj ikada išta
pisao za Nika ili za mene, on 
da za njega možemo da zna 
mo samo Nik ili ja. . . Nik je
mrtav, a ja nemain pojma o
kome ti govoriš. Kapiraš?!
— Zar ne postoji neka evi 
dencija ili nešto slično? — u-
pita Traper Bul svestan da je
pitanje postavljeno u očaju.
— Sve je u glavi, daso. . .
Baš ovde — reče momak i do 
taknu predugim kažiprstom
svoje čelo. — A ovde tvog Ke-
ridža nema.
— Eldridža — ponovo ga
ispravi Bul i odmahnu rukom
okrećući se prema vratima.
Sledećih nekoliko časova je
Traper Bul proveo bezuspeš
no tražeći redakciju »Bej bug
lera«. Činilo se da se ta reda
kcija seli svake tri ili četir
nedelje, uglavnom ostavljajući
slab trag o svojim preseljenji
ma, pa kada je Bul, konančo,
shvatio da bi mu trebalo bar
dve nedelje da uđe u trag tom
časopisu, jednostavno je napu 
stio ideju da se bavi »Bej bug-
lerom«. Precrtao je taj naziv
u svom podsetniku i krenuo
drugim tragom. . .
24
NINĐA 147
Redakciju »Flore i faune« je
našao lako i prijatno se izne 
nadio utvrdivši da se radi o
nečemu što izgleda čak i više
nego pristojno. Samo zgrada
je izgledala kao nešto u čemu
se morao praviti časopis od
bar nekoliko desetina hiljada
tiraža. Unutrašnjost je odisa 
la visokim stilom, mirisala na
relativno veliki novac, a samo
osoblje se ponašalo profesio 
nalno i ljubazno. Bez mnogo
problema i procedure Traper
Bul je dospeo do mlade žene
na čijem je radnom stolu sta 
jala pločica sa natpisom: »Ko 
ordinator talenata«, za koju su
mii rekli da vodi evidenciju
svih saradnika lista.
— Kolege su mi rekle da
tražite podatke jednog našeg
saradnika — rekla je koordi-
natorka talenata. — Recite mi
ime, adresu, broj telefona i
profesiju, molim vas!
— Ime je Lesli Eldridž, pro 
fesija je slobodni novinar, a
ostalo ne znam — rekao je
Bul nadajući se da je konač 
no na dobrom putu.
— Mogu li sada da dobijem
adresu vašeg saradnika?
— Samo trenutak — osme 
hnu se mlada žena i uroni u
ekran kompjuterskog monito 
ra. — Kad ste rekli da je Le 
sli Eldridž pisao za nas?
— Koliko mi je poznato, pre
četiri godine — reče Bul, vi-
rnu u podsetnik i izgovori na 
slove članaka koje je Eldridž
radio za »Floru i faunu«.
Morao je da sačeka nekoli 
ko minuta dok mlada žena ni 
je, konačno, veselo uzdahnula
i dotakla vrhovima prstiju mo
nitor. . .
— Pa da! Evo ga. . . Lesli
Eldridž — rekla je vedro. —
On nam je tekstove poslao sa
Fidži ja i sa nekog ostrva Ga-
uri, iz Polinezije. Tačnije, sa
jahte »Morning star«. Lako je
zaključiti da je bio na krsta 
renju i pronašao nešto za šta
je mislio da bi bilo dobro za
naš časopis. Bio je u pravu.
Štampali smo njegove priloge.
— Sa Fidžija?! — zapanjio
se Traper Bul. — Znači, vi ne 
mate njegovu adresu?!
— U vreme kada su teksto 
vi stigli on je bio na toj jah 
ti i to je, tada, bila njegova
adresa — objasni koordinato-
rka. — Ali, ako želite da zna-_
te, mi smo proverili tu jah 
tu. .. Imamo, kažem, razvijen
sistem, i ne dozvoljavamo da
nam bilo ko podvali. Jahta je
bila uredno iznajmljena od
jedne ugledne kompanije na
Tahitima. Sve je bilo u re 
du. . .
— Ali. . . Lesli Eldridž živi
ovde, u San Francisku — re 
če Bul. — Zar nemate njego 
vu ovdašnju adresu?
n i n đ a 147
25
— On je, možda, kasnije i
došao da živi ovde, baš kao
što je i pre te plovidbe »Mo 
rning starom« mogao da živi
ovde — reče žena. — Među 
tim, nas je zanimalo samo gde
se nalazio u vreme dok je bio
naš saradnik. Na žalost, on
više nikada nije poslao ništa,
tako da smo izgubili kontakt
sa njim.
Traper Bul je negde dubo 
ko u sebi osetio ključanje. No,
bio je suviše iskusan da bi to
priznao i samom sebi. Što je
mogao hladnokrvni je je pod-
neo još jedan poraz i samo je
još rekao:
— Moji poslodavci će, bo 
jim se, biti razočarani.
Ispratili su ga preterano Iju
bazno. Čak su ga pozvali i da
dođe ponovo, ako mu se u-
kaže potreba i prilika. Ipak,
na tome nekako nije mogao
da im bude zahvalan. Traper
Bul je imao osećaj da mu se
trag, koji je iza sebe ostav 
ljao Lesli Eldridž, hladi i gu 
bi, prosto isparava u vazdu-
hu.
Tek u kasno popodne je
uspeo da pronađe redakciju
»Pacifik revije«. Iako se reda 
kcija nalazila u poslovnoj zg 
radi usred grada, i iako je iz 
gledala uglađeno i umiveno,
gotovo kao i »Flora i fauna«,
Bul nije osetio neko povere 
nje. Prikrio je to svoje ose 
ćanje i ubrao uspeo da stig 
ne do pomoćnika glavnog ure 
dnika koji mu je ljubazno, uz
profesionalni osmeh, objasnio:
— Znate, vaš zahtev nas po
malo zbunjuje. Zašto se niste
obratili Sindikatu novinara?
— Valjda zato što Lesli El 
dridž nije u tom Sindikatu —
reče pomalo žučno Traper Bul.
— On je nekakav slobodan
novinar.
— Znači, tako.. . — zaklju 
čio je pomoćnik glavnog ured 
nika. — U tom slučaju vas
moram zamoliti da vaša fir 
ma prosledi pismeni zahtev.
Vidite, mi naše saradnike te 
stiramo baš kao da su naši
stalni novinari, a prema našim
novinarima se odnosimo kao
prema članovima porodice i
trudimo se da sačuvamo nji 
hov integritet. Nadam se da
me razimiete. ..
— Potpuno — reče čvrsto
Bul. — Ali, pokušajte vi da
razumete mene. Mojim pret 
postavljenim se neće svideti
3ilo kakvo odugovlačenje. St 
var bi lako mogla da izgubi
od aktuelnosti. I sami ste u
tom poslu i shvatate koliko
je važno biti aktuelan. Posto 
ji li bilo kakav način da do 
bijem adresu gospodina Eldri 
dža odmah? U pitanju je po 
nuda koju bi verovatno on
dočekao oberučke. Ako se već
brinete o svojim saradnicima.
26 NINĐA 147
onda bi ovo mogao biti na 
čin da dokažete tu svoju bri 
gu.
Pomoćnik glavnog urednika
je razmišljao, po Traperovom
računu, predugo. Bul je već
bio spreman da tom čoveku
na neki način ponudi mito.
Međutim, laknulo mu je kada
je pomoćnik glavnog uredni 
ka rekao:
— Mislim da ste postigli po-
entu. Sve što je dobro za na 
še novinare i saradnike, dob 
ro je i za naš časopis, zar ne!
Budite ljubazni da sačekate
nekoliko minuta dok va!m ne
donesem potreban podatak.
— Svakako, svakako. . . —
zabrzao je Traper Bul. Usput
nije propustio da počasti po 
moćnika glavnog urednika naj
prijateljskim osmehom iz sv 
og arsenala.
No, nije odahnuo sve dok
mu čovek nije doneo adresu
Leslija Eldridža. Nedostajao je
broj telefona, ali Traperu Bu 
lu to više nije bilo važno. Na-
iustio je »Pacifik reviju« uz
liljadu zahvaljivanja. Laknu 
lo mu je. Mnogo mu je lak 
nulo. . .
Na putu do kuće je razmi 
šljao da li da telefonira Pa 
ku i javi mu dobre vesti. Ip 
ak, pobedila je stečena sum 
njičavost. Zaključio je da je
pametnije da prvo proveri a-
dresu i sve drugo što je bilo
moguće proveriti, pa tek on 
da da ode i pokupi ostatak
svog novca. No, nije uspeo da
se otme mislima: »Ovo je ip 
ak bilo lakše nego što sam se
nadao. Neuporedivo lakše. . .«
Kafić »Madras« bio je poz 
nat po tome što je imao stal 
nu klijentelu, odličan izbor pi 
ća iz svih krajeva sveta i naj 
zgodnije konobarice u južnom
delu San Franciska. Osim to 
ga, imao je i zaštitni znak —
ogromnu fotografiju mladića
duge kose, dovoljno krupnog
da i sa same fotografije zas 
traši sve one koji bi u »Mad 
ras« došli da prave gužvu. Jer,
na fotografiji je pisalo: »Ako
tražite gužvu, potražite mene.
Ordiniram za šankom!« Ko god
je bio u kafiću više od dva
puta znao je da se na foto 
grafiji nalazi lik Tabasko Pi 
ta.
Tog dana je ordinirao uz
ko zna koje australijsko pi 
vo, a u društvu sa zapaljiv 
om damom izuzetnih oblina i
žbimom naj crveni je kose ko 
ja se mogla zamisliti — to je
bila Tabaskova slabost. . .
— Pile. . . — govorio je Ta 
basko — ova rupa nije dovo 
ljno dobra za nas. Predlažem
da se preselimo na neko in 
timnije mesto.
n i n đ a 147
27
— Na šta ciljaš? — uzvra 
tila je crvenokosa.
— U blizini mi je stan, lu 
tko — reče Pit. — U njemu
imam pun frižider piva, ogro 
man krevet i otprilike toliku
kadu punu tople vode.
— Hoćeš da kaežš da mi je
potrebno kupanje, a tebi spa 
vanje, posle svog tog piva?!
— uzvratila je cura kikoćući
se.
— Može i to. . . — iscerio
se nestašno Pit. — Ali, pos 
le. ..
— Posle čega? — glasilo je
pitanje izgovoreno kroz polu-
spuštene trepavice.
I, upravo se Pit spremao da
dami pruži adekvatan odgovor
kada je prišao barmen po i-
menu Kouzi, koji se nalakti
ispred Tabaski i izgovori u
pola glasa:
— iPite, imamo primerak ko
ji se raspituje da li »Madras«
poseduje stambeni prostor.
Činilo se da Tabasko i ne
čuje Kouzija, jer je piljio u
damine poluspuštene trepavi 
ce, ali kada je blago pomilo 
vao golišavo žensko koleno i
promrmljao nekakvo izvinje-
nje, okrenuo se Kouziju i u-
pitao:
— Gde je taj?
— Za stolom u uglu — re 
če barmen ne okrećući glavu
u tu stranu. — Pitao je da li
kafić ima stanove. Pitao je
da li u tim stanovima, mož 
da, stanuje novinar. . . Znaš
već o kome se radi.
— Okej! — reče tiho Ta 
basko Pit. — Prepusti stvar
meni, a radoznalcu malčice
razblaži piće, kao što si već
i navikao.
Kouzi se iskezi i odleprša na
drugi kraj šanka, dok se Pit
sa stoprocentnom pažnjom vr 
aćao crvenokosoj lepotici. Još
neko vreme je slatkorečivo po
navijao poziv u ogromnu ka 
du i još veći krevet, pa kada
je procenio da je dama spre 
mna da pregovara o tome, ru
kama je napravio znak »tajm-
-aut« i zamolio je da ne napu 
šta šank dok se on ne vrati...
— Imam jedan mali, ali ne-
odložan posao. Odmah se vra 
ćam!
— Ne zaboravi gde si stao
— rekla je dama i osmeThnu-
la se.
Pit otkliza niz šank, pa za 
stade i još jednom pažljivo
pogleda prema stolu u uglu
za kojim je sedeo neugledan
čovek za koga Pit pomisli: »Sa
ovako bledom facom, ovaj tip
mora biti nekakvo privatno
njuškalo ili tako nešto. Mož 
da će biti zanimljivo porazgo 
varati sa njim. . .«
Prišao je stolu u uglu ge 
gajući se u koraku na način
na koji se nekada kretao Džon
Vejn. Zastao je iznad gosta za
28
NINĐA 147
stolom čekajući da bude pri-
mećen. Normalno, bio je sve 
stan da je već odavno prime-
ćen i da se taj neugledni tip
samo pretvara. Ipak, bio je
strpljiv. Nije prošlo dugo, a
bleda faca izgovori:
— Treba vam nešto?!
— Meni ne — reče Tabasko
i bez trunke žurbe se smesti
u stolicu pored čoveka. — Ali,
imam osećaj da tebi treba ne 
što.
— Zašto bi se to vas tica 
lo? — uzvrati hladnokrvno čo 
vek.
— Pa... možda bih ja imao
nešto da ponudim? — reče ta 
janstveno Tabasko. — Vidim
da si došao sam i da sediš tu
sam i sve. A, nije u redu da
odrastao čovek sedi sam, ako
razumeš o čemu govorim...
— Bojim se da ne razumem
— reče čovek.
— Hajde, hajde, ne pravi
se naivan... — isceri se Ta 
basko. Mahnuo je bradom pr 
ema šanku, i to prema onom
delu gde je sedela zanosna cr 
venokosa dama. — Vidiš li o-
no parče za šankom? Kladim
se da nema ispravnog muškar 
ca kome organi ne bi prora 
dili kad bi se našao u njenoj
blizini.
Čovek zaista pogleda ka ša 
nku, odakle je crvenokosa gle
dala prema stolu u uglu. Pri 
rodno, sa te razdaljine se ni 
je moglo proceniti u koga da 
ma gleda.
— Mislim da biste dobili o-
pkladu — reče čovek oprez 
no. — Ipak, ne vidim kakve
to ima veze sa mnom?
— Neposredne — reče sa 
mouvereno Tabasko Pit. — Za
samo tri stotine možeš biti u
njenoj blizini celu prokletu
noć, daso. Reci mi sad da to
ne želiš i ja ću ti reći da je
sasvim izvesno da nisi ispra 
van muškarac!
Zvučalo je pomalo kao uv 
reda i pomalo kao pretnja i
sigurno kao izazov. Pit je pa 
žljivo gledao u čoveka i u nje 
govim očima jasno pročitao
kako bleda faca veruje da je
on, Tabasko Pit, samo običan
podvodač, a takvi su skloni
da se upletu u bilo šta što
im može doneti koju stotku
više. Sa svoje strane čovek se
trudio da razmisli pre nego
što nastavi razgovor. Konačno
da ga nastavi i to u pravcu
kojim je Pit i očekivao da će
krenuti. . .
— Recimo da sam zainte 
resovan — reče čovek. — Uo 
stalom, zaista. . . Ko ne bi bio?!
Ali, ima još nešto...
Tabasko Pit ga odmeri sti 
snutim očima i tankim osme 
hom. Progovorio je tiše:
— Okej! Šta još? Trava, be-
lo, krek, šta god... Samo re 
ci o čemu se radi.
n i n đ a 147
29
— Ne to — reče čovek. —
U stvari* treba mi jedna in 
formacija.
— Stani malo! — Tabasko
se povuče malo, jer se bio
sasvim uživeo u ulogu. — Da
ti nisi neka vrsta pajkana?
— Nikada to nisam bio —
reče čovek. — Niti ću biti.
— Novinar, onda? Ovde po
informacije dolaze samo pa-
jkani i novinari — reče Ta 
basko.
— Recimo da sam od tih
drugih — reče čovek, ali je
nepogrešivim sluhom Tabasko
Pit ocenio da to ni u ludilu
ne može biti istina.
— Ako si od onih novinara
koji su spremni informaciju
pošteno da plate... Onda si
na pravom mestu — isceri se
Tabasko. — Šta ti treba?
Činilo se da Pit igra svoju
ulogu toliko uverljivo da čo 
vek nije mnogo razmišljao ka 
da je progovorio:
— Tražim čoveka za koga
su mi rekli da stanuje negde
ovde. Možda i u samom kafi 
ću?! Da li, na spratu ima ne 
kakvih apartmana ili bilo šta
slično?
— Na spratu je golubarnik,
druškane — zagrokta Pit ne 
kakvim smehom za koji je sma
trao da odgovara situaciji. —
Ali, tu su samo golubice. Me 
ni se čini da smo se već do 
govorili da onu crvenu pro 
baš, pa ćeš onda i videti ka 
ko to tamo gore izgleda, ako
te to zanima.
— Ne samo to — požurio
je da kaže čovek. — Rekli su
mi da taj čovek ovde stanuje,
ili je stanovao, jer je podatak
kojim raspolažem možda za-
stareo.
— Daso, ja se ovde muvam
već petnaest godina — reče
Pit. — O »Madrasu« znam sve.
Pitaj, pa ću ti reći koliko vre 
di moj odgovor.
— Tražim jednog novinara
po imenu Lesli Eldridž — re 
če čovek u jednom dahu. —
U redakciji jednog časopisa za
koji je on radio dali su mi
ovu adresu, ali, kažem, mož 
da je to zastarelo...
Tabasko Pit začkilji na oba
oka. Poćutao je kao da hoće
da ostavi utisak da upravo ra 
čuna koliko vredi informacija
koju, bez sumnje, može da
proda. Onda reče:
— Hajde da budemo poslo 
vni! Da ti ja sve to lepo upa-
kujem u jedan paket. Tri sto-
tke za onu žensku i još dve
stotke za informaciju koju
tražiš, pa da se rastanemo u
prijateljstvu!
Na licu neuglednog čoveka
se lako moglo pročitati da jć
navikao na svakojake ponude
i pogodbe. Ipak, razmišljao je
neko vreme, a onda se osmeh 
nuo i kazao:
30 NINĐA 147
— Računam da je to fer
ponuda.
Mašio še za džep, ali ga je
Tabaskova ruka prekinula u
tom pokretu. . .
— Ne tako, daso! Ovde ra 
dimo diskretnije. Pođi na sp 
rat. . . Onim stepenicama —
Pit mu pokaza na zavesu u
dnu kafića. — Platićeš golubi 
ci sve skupa.
— A moja informacija? —
upita čovek.
— To kada se vratiš — re 
če Tabasko.
Grč nepoverenja pređe pre 
ko blede face. Tabasko Pit pro
ceni da je malo preterao, pa
požuri da doda:
— Ili, ako baš hoćeš. . . Evo...
Taj čova koga tražiš je zais 
ta živeo ovde, ali se nešto ne
pojavljuje u poslednje vreme.
Mnogo putuje, znaš. No, ni 
je isključeno da se pojavi, tu
i tamo. Hoćeš da znaš ioš ne 
što?
— Možda — reče čovek.
— E, o tome ćemo razgo 
varati kad se vratiš. . . Ja vo 
lim da izbrojim novac, a on 
da da razgovaram o detaljima.
Da li ti to odgovara?
— Ja volim da plaćam ro 
bu pošteno — reče čovek, što
je trebalo da znači da se na 
da da će neodređenom ponu 
dom dodatnog plaćanja poku 
šati da spreči da mu taj, ne 
nadani, izvor informacija po-
begne pre nego što mu kaže
sve ono što zna. A, bleda fa 
ca je odnekle, bila uverena da
podvodač zna ono što njemu
treba.
— Onda. . . kad se vratiš. . .
— ponovi Tabasko Pit.
Ne sačekavši potvrdu ili bi 
lo kakav komentar, Tabasko
se vratio za šank, a čovek ble 
de face ostade za stolom, po 
nešto zbunjen, ali odnekle u-
veren da je uradio pravu st 
var. Pogodba mu se činila po 
voljnom.
Crvenokosa za šankom se
osmehnu Pitu i zaklima gla 
vom prema stolu u uglu. Ra 
zume se da nije mogla da ču 
je razgovor, niti da izbliza vi 
di Tabaskovu maestralnu glu 
mu. ..
— Šta je ovo trebalo da zn-
či? — upita dama. — Prvo
nudiš svašta, a onda sve pre 
kidaš zbog nekakvog razgovo 
ra sa osobom koja ni najma 
nje nije privlačna.
— U pitanju je čist posao,
lepojko — odgovori Pit uz za 
nosan osmeh. — Znaš, ja sam
biznismen i ne propuštam pri 
like za posao. A, sad. . . Kako
bi bilo da krenemo?!
— Jesi li siguran da sam
pristala?
— Siguran sam da sam ja
pristao — reče Pit, na šta se
crvenokosa zvonko nasmeja i
primače mu se bliže.
n i n đ a 147
31
Ako je išta znao na ovom
svetu Tabasko Pit je znao da
prepozna znake pristajanja. Os
tavio je na šanku dovoljnu ko 
ličinu novca za sve ono pivo
koje je popio, a onda je obg 
rlio damu oko struka i oni za-
gaziše marševskim korakom ka
izlazu. No, Pit nije propustio
da preko njenog ramena pog 
leda ka stolu u uglu i uputi
jedan značajan mig bledoj fa 
ci Kada su se našli na par 
kiralištu ispred »Madrasa«, Ta
basko elegantnim pokretom o-
tvori vrata »poršea«, zadivlje 
no gledajući kako crvenokosa
smešta svoje eskluzivne obli 
ne na sedište. Potom reče:
— Možeš li da budeš strp 
ljiva još samo dva minuta?
Čini mi se da sam na šanku
zaboravio nešto što mi je vr 
lo važno. . .
— Ne igraj se ženskim str 
pljenjem — osmehnula se ona,
ali se nije pomerila ni za mi 
limetar. Sviđalo joj se da se 
di u »poršeu«, bar koliko joj
se sviđao i taj krupni mladić
duge, plave kose.
I, dok je dama čekala, Pit
je hitro otišao iza zgrade »Ma 
drasa«, prolazeći kroz pozna 
to unutrašnje dvorište i lako
pronalazeći sporedni ulaz, ko 
ji je povezivao lokal sa maga-
cinskim prostorom. Nikakvo
stepenište tu nije postojalo —
ali, čovek bledog, neupadljiv 
og lica to nije mogao da zna...
Pojavio se svega nekoliko
sekundi kasnije, kada je Ta 
basko već bio dobro skriven
iza nazidanih gajbi sa pivom...
Bleda faca se osvrtala oko
sebe ne bi li ugledala stepe 
nište. Bio je zbunjen što ne
može da. pronađe put. Tako
zbunjenog ga je i sustigla Pi-
tova pesnica, koja ga pogodi
razornim udarcima u čelo. . .
Covek samo ukrsti očima i
Doče vrlo sporo da pada, gu 
beći bilo kakvu kontrolu nad
svojim telom. Pit izroni iz sv 
og skrovišta da bi ga prihva 
tio. Gotovo nežno ga je spu 
stio na pod, a onda hitro iz 
vrnuo sve džepove onesvešće-
nog čoveka. Lako je pronašao
ono što je tražio. . .
Nepun minut kasnije bio je
za volanom dok mu se sa su-
vozaečvog sedišta osmehivala
zanosna crvenokosa dama. . .
*
* *
Jednim delom svesti mladi
čovek privlačnog lica i krat 
ko podšišane kose bio je uro 
njen u lavirintski komplikova-
ne rečenice jedne Foknerove
knjige. Ležao je u udobnoj
mreži razapetoj između dve
palme, u vrtu kuće koja se na 
lazila na litici iznad obale Pa 
cifika. No, drugi deo svesti je
32
NINĐA 147
pratio sve šta se oko njega do 
gađa. ..
Kada je sluhom uspeo da u-
hvati daleki zvuk automobil 
skog motora znao je koje je
to vozilo. Dovršio je jednu od
kraćih Foknerovih rečenica, u-
stao iz mreže i ušao u kuću,
okrećući se ka spavaćoj sobi.
Rekao je:
— Sumiko! Dolazi Pit.
Mlada žena se pojavila pola
minuta kasnije, obučena u ne 
ku vrstu indijskog sarija, ko 
ji je na njenom prelepom, is 
točnjačkom sitnom i vitkom
telu stajao kao saliven. Osvr 
nula se...
— I ja sam ga čula — re 
kla je.
— Možda je ružno što ću
reći. . . Volela bih da se Pit
ne zadrži dugo — šapnula je
ona.
— Mala pohotnice — nestaš 
no reče mladi čovek. — Sve
mi se čini da si raspoložena
da ponovimo prošlu noć.
— Zar je bila noć? — uz 
vrati ona. — Meni se događa 
lo belo usijanje... Uopšte ni 
sam primetila da je bilo ta 
mno.
Spojili su se dugim, nežn 
im poljupcem, koji je potra 
jao taman toliko da se zvuk
automobilskog motora sasvim
približi. Zatim se motor uga 
sio i njih dvoje su, kroz po 
ljubac, čuli korake koji su se
približavali ulaznim vratima.
Usledio je zvuk zvona.. .
— Uđi, Pite! — viknuo je
domaćin veselo, ne ispuštaju 
ći Sumiko iz ruku.
Tabasko je ušao, zatičući ih
u zagrljaju. Grmnuo je na sv 
oj neponovljivi, veseli način:
— Kad god uđem, vi ste
zagrljeni. Da niste slučajno
nekakvi čudni sijamski bliza 
nci?!
— Nešto tako — nasmeja 
la se Sumiko.
— Lesli, vraćam ti auto —
reče Tabasko uvaljujući se u
jednu od fotelja u dnevnoj so 
bi i gledajući kako Sumiko o-
dlazi put kuhinje. Čuo je zv 
uk otvaranja frižidera i znao
je da će se ona pojaviti sa
bocama dobrog, starog, aus-
tralijskog piva. — Tvoja koli 
ca su ostavila dobar utisak.
Moraću da se rešim, pa da i
ja sebi nabavim nešto slično.
Neverovatno je koliko divne,
crvenokose dame vole taj tip
automobila!
— Znači. . . Opet jedna od
crvenih noći. . . — našalio se
Lesli.
Umesto odgovora Tabasko
Pit ispi nekoliko velikih gu 
tljaja piva, a onda se uozbi 
lji. ..
— Juče je u »Madras« do 
lazio jedan tip i raspitivao se
za tebe.
n i n đ a 147
33
— Nisam znao da sam toli 
ko popularan — reče Lesli. —
Znaš li, slučajno, ko je to bio?
— Oh! — uzdahnu samoza 
dovoljno Pit. — Dozvolio sam
sebi da odigram jednu sjajnu
ulogu. . . Odlično sam se za 
bavio na njegov račun. I, na 
ravno, doznao ko je, mada ni 
sam imao vremena da se po 
drobnije raspitam zašto traži
baš tebe.
— Dobro.. . — reče Lesli. —
I, ko je tip?
— Nekakav bedni privatni
detektiv sumnjivog izgleda —
odgovori Tabasko Pit preko
čaše sa pivom. — Džon Tra 
per Bul. Ako mu je to uopšte
pravo ime?!
— Nikada nisam čuo za nje 
ga — reče Lesli.
— Ni ja — odvrati Pit. —
Međutim. . . I sam znaš da po 
znajem brdo ljudi koji, opet,
znaju svašta o svakome. Ma 
lo sam se jutros raspitao i je 
dan od mojih drugara se do-
setio ko je Traper Bul. . .
— Nestrpljiv asm — reče sa
vršeno spokojno Lesli. To je
bila, u stvari, šala, jer Lesli
Eldridž nikada nije bio nes 
trpljiv.
— Njuškalo koje se bavi
razvodima i pronalaženjean
nestalih osoba — reče Pit. —
Čini se da mu svi poslovi ni 
su baš preterano čisti. Neke
njegove veze idu do portori-
kanske mafije, a nije imun ni
na poslove sa narko-dilerima.
Sve u svemu, ta zmija smrdi!
— Ne bi bilo glupo poraz 
govarati sa tim gospodinom...
Kako si rekao da se zove?
— Traper Bul — reče Taba 
sko Pit. — Na dozvoli mu pi 
še da ima kancelariju u Men 
then ulici, ali mi moji dru 
gari kažu da se u tu rupu re 
tko zavlači. Lakše ga je pro 
naći telefonom.. . Evo broj!
Tabasko je dugo preturao
po džepovima, a onda izvuče
-'gužvani komad papira koji
Lesli uze, izravna ga, pogleda
na kratko šta je tu bilo zapi 
sano, a onda baci belešku u
pepeljaru. Imao je fotografs 
ko pamćenje.
— Kažu mi da se još može
sresti, uz malo sreće, u piceri 
ji »La Fonteno«, na Bulevaru
Sakramente — nastavio je ne 
hajno Tabasko. — Koliko je
meni poznato, ta picerija je
leglo najgore vrste ljigavaca.
Pio sam pivo jednom tamo. ..
— Ne verujem da postoji
m.esto na kome ti nisi pio pi 
vo — dodala je veselo Sumi 
ko, a njene kose oči se raz 
dragano raširiše. Tabasko joj
jc bio veoma drag. — Bar u
San Francisku.
— Pa.. . Mora da se pro 
ba. . . Nikada se ne zna gde je
pivo najbolje. — nasmejao se
Pit.
34 NINĐA 147
— Ne znam zašto bi se ta 
kva osoba zanimala za mene
— reče Lesli. — Ali, imam iz-
vestan predosećaj da je Traper
Bul samo figura u nekoj dru 
goj igri.
— I meni se čini — reče
Tabasko Pit.
— Pretpostavljam da nećeš
odoleti da ne ispitaš stvar —
rekla je Sumiko.
— Znaš kako j e . .. — osme 
hnuo se Lesli. — Te sitne du 
še, kao što je to njuškalo, tre 
ba ponekad obradovati na ne 
ki način. Ja nameravam da
ga obrađujem tako što ću mu
dozvoliti da me pronađe. Uo 
stalom, kako drugačije dozna 
ti zašto me, uopšte, traži?
— Shvatam — reče Sumi 
ko. Odlično je poznavala Les 
lija.
— Da li mogu ja nešto da
ti pomognem? — upita Taba 
sko. Uvek je bio željan gužve.
— Za sada ne — reče oz 
biljno Lesli. — Ali, ako bude
potrebno, javiću ti.
— Učini to — rekao je Pit
i dokrajčio svoje pivo usta-
jući. — Sada vas golupčići os 
tavljam same. Znam da to vo 
lite. A, kada mi sledeći put
bude zatrebao »porše«. ..
— Zar nisi rekao da ćeš na 
baviti sebi jedan takav? — u-
pita vedro Sumi,ko.
— Samo sam se šaHo —
reče Tabasko. — Šta će mi
kad Lesli već ima jedan, a uo 
pšte ne juri ženske?!
Svo troje su se zasmejali.
*
* *
Sa krvnim podlivom na na 
tečenom čelu Traper Bul se
pojavio u hotelskoj sobi u
kojoj je odseo Pako. Trudio
se da izgleda profesionalno i
smireno, uprkos tom suveni 
ru na glavi, ali Paka nije mo 
gao da prevari. . .
— Na šta si to naleteo? —
upitao je Pako.
— Na prokletog kučkinog
sina — glasio je odgovor. —
Prevario me je, sačekao u
mraku, a... Nije uzeo ni po 
la dolara iz mog novčanika.
— Čudno! — rekao je Pa 
ko. — Reci mi sad da li to
ima veze sa tvojom istragom...
— Ne znam — rekao je Tra 
per Bul začuđujuće iskreno.
— Mislim da nema. U pitanju
je bio bedni makro, koji je
valjda hteo da proveri da li
mogu da platim...
— Da platiš? Šta? Žensku?
— Pako je sumnjičavim pog 
ledom odmeravao detektiva.
— Izgleda da ti vodiš nezdra-
viji život nego što sam mislio.
— Istina, nudio je i infor 
maciju o tom Eldridžu, ali
sam uveren da je folirao —
rekao je Bul. — U svakom
n i n đ a 147
35
slučaju, zasmetao mi je pri 
lično. . .
— Sve mi se čini da je moj
deda pomalo popustio — re 
kao je Pako. — Više ne zna
da proceni ljude kao što je
to nekada znao. Bojim se da
je pogrešio kada mi je prepo 
ručio da angažujem tebe! Mo 
gao sam i sam da dobijem ba 
tine tražeći svog čoveka.
— Ali, ne. . . Nije to! — po 
žurio je da kaže Traper Bul.
— Ja sam na sasvim dobrom,
pouzdanom tragu. Mislim da
ću pre kraja ove nedelje ima 
ti tog Leslija Eldridža...
— Ja mislim da ćeš mora 
ti prokleto dobro da se pot 
rudiš da preživiš sve to — is 
cerio se Pako. — Šta si do
sada doznao?
— Pronašao sam gotovo sve
adrese na kojima je ranije sta
novao, ili adrese novina za
koje je radio — reče Traper
Bul. — Doduše, taj čovek, či 
ni se, mnogo putuje, i često
putuje, i često nije u Frišku,
ali obruč se steže.
— Oko tvog vrata, izgleda
— ponovo se otrovno isceri
Pako. — Znaš li šta ja mis 
lim? Mislim da si se trudio,
istina, ali sam ubeđen da si
dospeo u ćorsokaka i da je 
dnostavno nisi u stanju da
dovršiš posao. Ali, samo zbog
Princa ću te pustiti da glavi 
njaš još ovih, preostalih, os 
am dana. A, sada je bolje da
kreneš. . . Vreme ti ističe!
Najgore je bilo što je Tra 
per Bul zaista imao osećaj da
mu vreme ističe. I sam je bio
svestan da se našao u ćorso 
kaku. Zaista nije imao više i-
deja na koji način da ponovo
nanjuši trag Leslija Eldridža.
Kada je izašao iz Pakovog ho 
tela, nervozno je zapalio ci 
garetu i krenuo ulicom pani-
nčo razmišljajući šta da uči 
ni. . .
U svojoj karijeri (bio je
ubeđen da posao kojim se ba 
vi može da se nazove karije 
rom) pronašao je stotinak o-
soba. Uglavnom klinaca odbe-
glih od kuće, ili muževa i že 
na koji su napustili svoju po 
rodicu. No, sve te osobe je
pronašao uz pomoć svojih po
znanika sa ulice. Jednog novi 
nara, koji časopisima svoje te 
kstove šalje sa Fidžija, nije
mogao tražiti na ulici. Mogao
ga je tražiti samo na način
na koji je već pokušao i —
nije uspeo. Već je nekoliko
puta proveravao sve moguće
telefonske imenike i nije pro 
našao Leslija Eldridža. Potro 
šio je dvesta dolara da bi po 
dmitio jednu ženu iz telefo 
nske službe, ne bi li ona dos 
pela do imenika onih pretpla 
tnika koji plaćaju posebnu
pretplatu — za one ličnosti
koje ne žele da se njihov br 
36 NINĐA 147
oj pojavi u bilo kom imeni 
ku. Međutim, i to je bilo uza 
lud. Ni u tajnim poštanskim
imenicima nije bilo Leslija
Eldridža. Preostalo mu je još
samo da pokuša sa policijs 
kim dosijeima, ali...
Nekoliko puta mu se već
dogodilo da zloupotrebi pove-
renje nekih ljudi, na koje je
trošio prilično para, da bi mu
dozvolili ulaz u policijsku e-
videnciju. Sada je bio siguran
da mu ti ljudi više neće po 
moći. Ostavio je tu mogućno 
st samo za slučaj očaja.. . Ne 
volja je bila u tome da je već
prilično određeno osećao taj
očaj za vratom!
Svratio je u jedan bar, na
uglu 82. i Avenije Kolorado
i ispio dva viskija. Retko je
mnogo pio i dva viskija su
za Trapera Bula bila previše.
Ali, sada su mu bila potreb 
na. Odlučio je, ohrabren vis 
kijem, da ipak pokuša sa po 
znanicima iz policije. U tu sv 
rhu je obavio nekoliko nape 
tih i neprijatnih telefonskih
razgovora, koji su se završili
fijaskom — ljudi koje je mo 
lio, nudeći prilične svote za
tu pomoć, jednostavno nisu
hteli da se upuštaju u bilo
šta sa njim.
A, onda mu je, iznenada, si 
nula ideja i Traper Bul je bio
gotovo siguran da je to ona
prava.. . Otrčao je do svog au 
tomobila i, vozeći brzo, za ne 
koliko minuta bio u Ulici Me-
nheten, tamo gde se nalazila
njegova kancelarija u koju je
vrlo retko zalazio. Ni sada ni 
je gubio vreme proveravajući
koliko je debeo sloj prašine
na njegovim stvarima. Uosta 
lom, imao je i kancelariju u
centru, doduše iznajmljenu za
povremeno korišćenje, i to u
Menthen ulici mu nije bilo
potrebno ni za šta drugo ne 
go da zamazuje oči bilo kome
ko traži njega. Ipak, ta ulica
je, u datim okolnostima, za
njega bila spasonosna.. .
Parkirao je ispred zgrade sa
oronulom fasadom, u kojoj su
se nalazili stanovi najgore vr 
ste. Skoro veselo je ustrčao
na treći sprat. Vrata pred ko 
jima je zastao bila su mu po 
znata. .. Pokucao j e . ..
Iznutra je odgovorio sipljiv
glas;
— Ko je?
Traper Bul je u jednom tre 
nutku pomislio da bi bilo do 
bro da se našali i vikne: »Po 
licija!«, ali je zaključio da to
ne bi ostavilo dobar utisak na
čoveka koga je želeo da sre 
tne. Zato je odgovorio:
— Ja sam, Traper Bul! Sa-
jmone, otvori. . .
Gledacf je u špijunku na vra
tima i jasno video veliko, bu 
ljavo oko Sajmona Hirša. To
oko je kolutalo špijunkom ne 
MINĐA 147
37
koliko trenutaka, a onda je
Sajmon počeo da otključava
vrata, što je potrajalo prili 
čno dugo.
— Šta je? — upitao je Sa-
jmon Hirš, čovek nemogućeg
sklopa tela, sa licem mladun-
ca nilskog konja i očima ve 
like žabe. Bilo je nemoguće
odrediti mu godine.
— Nemoj da se ponašaš kao
da nisam dobrodošao — os-
mehnuo se Bul. — Imam u
vidu posao.
Zaista, Sajmon Hirš je iz 
gledao kao neko ko je sasta 
vljen od nekoliko sasvim ra 
zličitih tela. Njegovo ružno li 
ce je bilo neprozirno, ali ga
je Traper Bul poznavao dovo 
ljno da može da kaže da Saj 
mon razmišlja, a znao je i o
čemu razmišlja. Traper Bul je
mislio, gledajući u Sajmonove
buljave oči: »Opet računa ko 
liko da traži za posao koji
mu još nisam ni ponudio, jer
želi da to uklopi u cenu ne 
kakve proklete kompjuterske
opreme koju još nema!«
— Veliki ili mali posao? —
upitao je Sajmon Hirš stoje 
ći u vratima pomalo nalik na
velikog i ljutog psa koji ne 
ma nameru bilo koga da pu 
sti u stan.
— Za tebe mali, za mene
veliki — reče Traper Bul, sve 
slan da time nudi Sajmonu
niogućnost da ga učeni, tra 
žeći mnogo više novca nego
obično. Ali, osećaj očaja mu
je kuckao u grlu i nije hteo
da gubi vreme na foliranje i
cenjkanje.
— Uđi da razgovaramo. ..
— konačno odluči Sajmon i
pomeri se da bi Traper Bul
mogao da uđe, a onda je us-
ledilo vredno zaključavanje.
Unutrašnjost stana je ličila
na skladište kompjuterske op 
reme, samo što je sve što se
tu nalazilo bilo u funkciji.
— Šta ti treba? — upitao
je Sajmon. Nije imao vreme 
na za gubljenje. Svo raspolo 
živo vreme mu je bilo potreb 
no za igru sa kompjuterima.
— Adresa i telefon jednog
čoveka — reče otvoreno Tra 
per Bul. Bio je siguran da se
Sajmonu mogu poveriti bilo
kakve tajne. Ukoliko se nisu
ticale sveta kompjutera Saj 
mon bi ih zaboravio pre nego
što je i mogao da ih zapamti.
— Koliko si spreman da
platiš?
— Koliko ti treba? — uz 
vratio je Traper Bul. Već je
znao način na koji se razgo 
vara sa Sajmonom.
— Osam stotki — odvratio
je Sajmon nervozno. — Šta
god da ti treba, mogu da ti
učinim za taj novac.
Bilo je to više nego što je
Traper Bul računao, ali je tako
đe znao da se sa Sajmonom
38 NINĐA 147
ne vredi cenjkati. Klimnuo je
glavom. . .
— Nevolja je u tome što mi
se čini da ćeš morati da »pro 
vališ« u evidenciju vlasti —
rekao je Traper Bul.
Sajmon Hirš je odmahnuo
rukom. Za njega »provala« u
bilo koji kompjuter na svetu
nije bilo ništa više od igre.
Jednom je čak uspeo da uđe
čak 1 u sistem NATO, pa su
tamo, posle, morali da menja-
ju sve moguće šifre, jer su
njihovi kompjuteri bili ospo 
sobljeni da prepoznaju »pro 
valu«. Iako nikada nije govo 
rio o tome, Sajmon je često
kompjuterski bio u vezi i sa
samim predsednikom Sjedinje
nih Država — ali se dobro
čuvao da ga u Vašingtonu ne
nanjuše. . .
— Znaš li bilo koji poda 
tak? Ime? Bilo šta? — upi 
tao je Sajmon.
— Lesli Eldridž — reče Tra 
per Bul. — To je ime.. .
— Čiji je državljanin?
— Američki, valjda. . . Tre 
balo bi da stanuje u San Fra-
ncisku — reče Bul.
— Jesi li pokušao sa tele 
fonskim imenikom? — upita
Sajmon Hirš sedajući za jedan
od stolova pretrpanih kompju 
terima. Nije sačekao odgovor.
Već je tražio.
— Nema ga ni u jednom te 
lefonskom imeniku — odgo 
vori Traper Bul. Posmatrao je
način na koji Sajmon radi. To
je ličilo na zbrkani balet pr 
stiju na podijumu od kompju 
terske tastature.
— Pretpostavljam da bi mo
rao da bude evidentiran u
matičnom uredu — rekao je
Sajmon.
I. .. samo što je to izgovo 
rio, na monitoru se ukaza po 
četak dosijea matičnog ure 
da. . .
— Ponovi mi ime — zatra 
ži Sajmon.
— Lesli Eldridž.
— Ako je uopšte rođen, mo 
rao bi biti negde ovde — re 
če Sajmon i nastavi mahni 
to da pritiska tastaturu.
Trajalo je, ipak, duže nego
što se Bulu učinilo da će tra 
jati. No, bio je nekako uve-
ren da ga Sajmon neće izne-
veriti.
— Opa! Uzviknu Sajmon
Hirš. — Čini se da je tvoj čo-
va zverka. ..
— Kako to? Šta to znači?
— upita Traper Bul, a želu 
dac mu nervozno zaigra.
— Vidi... — Sajmon poka 
za iskrivljenim prstom na mo 
nitor, kao da je Traper Bul
uopšte mogao da razume ono
što se na njemu nalazilo. —
Eldridž S. Lesli. . . Postoji! Ro 
đen je. . . Ali, kad?! To je,» iz 
gleda, pravo pitanje.
NINĐA 147
39
— Ne razumem! — priznao
je Traper Bul.
— Nema tu šta da se ra 
zume — prezrivo frknu Saj 
mon. — Lesli Eldridž je ispi 
san iz matične evidencije.
— Zašto? — upita Traper
Bul već prilično uspaničen.
— Obično ih ispisuju kada
otegnu papke — reče Sajmon.
— Umro, znači! — izgovo 
ri Traper Bul, ne znajući da
li da se uplaši ili da se obra 
duje. Kada bi Lesli Eldridž bio
mrtav to bi resilo mnoge pro 
bleme, ali i stvorilo nove, na 
ročito ako za to sazna Pako.
— E, nije! — objavi sve 
čano . Sajmon Hirš. — Ovde
piše da nije umro, već da su
njegov dosije prebacili u »spe 
cijalno odeljenje«.
— Koji je to đavo?! — za-
krklja Traper Bul. Sada mu
tek ništa nije bilo jasno.
— Tamo obično smeštaju
jolitičare ili one šmokljane
ioji spadnu na program zaš 
tite svedoka, ili kojekakve špi
june ili tako neke glavonje —
objasni Sajmon Hirš. — Ako
vlasti odluče da nekome pro-
mene ili sakriju identitet, on 
da ga ubace u »specijalno«.
Razumeš?!
— Valjda razimiem — reče
bezvoljno Traper Bul. — Mo 
že li se nekako do tog spiska?
— To uopšte nije spisak —
Sajmon Hirš se namršti. —
Ali, može se i do njega. . . Ako
nisu promenili kodove. To ti
je nešto što ti ne bi mogao
da razumeš. . .
— Možeš li ti to? — upita
Traper Bul gubeći nadu.
— Naravno da mogu — sa-
mouvereno izgovori Sajmon.
Njegovi prsti ponovo zaplesa 
še. . .
I ovog puta je trajalo du 
že nego što je Traperovo str 
pljenje moglo da izdrži. No,
uzdah koji je ispustio Sajmon
rekao je da je i ta operacija
bila uspešno izvedena. . . No...
— Do đavola! — reče neza 
dovoljno Sajmon Hirš. — Ovo
mi već nije jasno?!
— Sta ti nije jasno?! —
zavapi Traper Bul unoseći se
u ekran monitora, ali osim i-
mena Leslija Eldridža ništa
drugo nije razimieo.
— Njegov dosije je vraćen
u osnovnu evidenciju — reče
Sajmon Hirš sav smračen.
— Pa, dobro... Traži onda
u osnovnoj! — dreknuo je
Trasper Bul.
— Ne glupiraj se! — od 
brusi Sajmon. — Bili smo u
osnovnoj. Tajno piše da je El 
dridž prebačen u specijalno...
Traper Bul je osetio kako
ga obliva hladan znoj. Laga 
no mu je postajalo jasno da
mu ni Sajmon nije pomogao.
U svakom slučaju nije prona-
našao ništa. . .
40 NINĐA 147
— Kako je to moguće? ■—
upita iskreno zbunjen Traper
Bul.
— Neko postoji! Mora da
postoji neko. . . — govorio je
Sajmon, ali je čak i Bulu bi 
lo jasno da to Sajmon govo 
ri sam sa sobom, jer reći ni
u kom slučaju nisu bile upu 
ćene njemu.
— Šta bulazniš?
— Mislim da znam šta je
to — rekao je Sajmon. — Ne 
ko je »provalio« u sistem, iz 
dao naredbu da se dosije pre 
baci u »specijalno«, a onda
poništio naredbu i, usput, sk 
renuo sve to negde na neki
slepi kolosek. Drugim recima,
taj neko se potrudio da Lesli
Eldridž nestane!
— Kako da nestane?! —
Traper Bul je bio svestan da
ga glas izdaje. — Traži po sle-
pim kolosecima, do đavola!
— Postoji neko ko je sa o-
vim stvarima vešt gotovo kao
ja •— reče za sebe Sajmon Hi 
rš. — Ovo je izvedeno maj 
storski.
— Šta se to mene tiče?! —
dreknuo je Bul. — Možeš li
da ga pronađeš ili ne možeš?!
— Pa, sad. . . nije nemogu 
će — pomalo zamišljeno reče
Sajmon. — Ali, zahteva mnogo
vremena.
— Koliko vremena? — upi 
ta Traper Bul.
— Odoka procenjeno, neg 
de oko sedam godina — isce 
ri se Sajmon Hirš. — Tih sle-
pih koloseka ima, otprilike,
oko pet hiljada milijardi, a
budući da se sistemi šire, sva 
kim danom se uvećavaju za
nekoliko miliona. To je oke-
an. .. Bogami, postoji neko ko
je dobar skoro kao ja ...
— Vašijivo kopile! — zaur-
lao je Traper Bul, mada ni
njemu samom nije bilo jasno
da li je to upućeno Sajmonu,
ili tom nekom tajanstvenom
hakeru koji je uspeo da izbri 
še dosije Leslija Eldridža, ili
samom Lesli ju, ili Paku, ili
svima njima zajedno.
— Da imam vremena bio bi
to lep izazov. . . — zamišlje 
no je kazao Sajmon Hirš. —
U svakom slučaju, vrlo mud 
ro smišljeno. Vrlo mudro!
Traper Bul opusti ramena.
Bes je ključao njegovim ve 
nama, ali je iz iskustva znao
da se besom ne može posti 
ći ništa. Zato se jednostavno
okrenuo i izašao iz Sajmono-
vog stana, nekakvim automat 
skim pokretima otključavaju 
ći svih osam brava na vrati 
ma. . . Osećao je da se nala 
zi ne u ćorsokaku, već u tu 
nelu koji ni sa jedne strane
nema izlaza, i samo se pitao
kako je uopšte dozvolio sebi
da u njega uđe!
MINĐA 147
41
Niko na svetu nije bolje zn 
ao kako muškarci leče svoje
probleme, dileme, konflikte i
teskobe bolje od Dolores. Uo 
stalom, ona je bila jedina pro 
stitutka u San Francisku ko 
ja je u ranoj, vrlo ranoj mla 
dosti pohađala večernji kurs
iz psihologije, čime se stalno
hvalila među koleginicama.
No, više od toga — imala je
dvanaest godina iskustva sa
muškarcima i lako je mogla
da zaključi da četiri petine
njenih klijenata dolaze kod
nje da bi izlečio neki svoj u-
nutrašnji sukob, a ne da bi
zadovoljio seksualnu želju.
Kada ju je, na bulevaru, po 
kupio taj čovek neodređenog
lica, rekavši da se zove Bil,
Dolores je odmah mogla da
pogodi da se on uopšte ne zo 
ve Bil. Po izrazu njegovog li 
ca, koje je ona procenila kao
glupo, i po očajničkoj boji nje
govih očiju, mogla je da zak 
ljuči da se taj Bil nalazi u
problemima do guše i verova-
la je da ta noć neće proteći
bez njegovih izliva iskrenos 
ti. Već je imala posla sa ta 
kvima. .. Uostalom, bila je u-
beđena da se svi muškarci na
svetu mogu podeliti u dve ve 
like, uglavnom podjednako bro
jne grupe — u prvoj su se na 
lazili oni koji su na ispovest
išli u crkvu. . . Oni iz druge
grupe su se ispovedali žena 
ma poput nje!
Još u kolima, dok su se do 
govarali gde će da pođu i ko 
liko će sve to da košta, Bil
je bio toliko nesiguran da Do 
lores nije mogla drugačije ne 
go da počne da ga teši. . .
— Sve će biti u redu — go 
vorila je, na šta je on samo
klimao glavom, a ona se osme-
hivala, gotovo majčinski.
Imala je dvadeset devet go 
dina, ravnu, veoma svetlu ko 
su. Uz preterano duge noge,
čvrstu zadnjicu i krupne doj 
ke, sve to skupa je oduvek pri 
vlačilo muškarce, i Dolores je
toga bila svesna od svoje če 
trnaeste. Kada je, negde u še 
snaestoj, odlučila da se osa 
mostali, napuštajući haotični
roditeljski dom u Ohaju, bila
je svesna da osim tela nema
drugih kvaliteta i rešena da to
tek) na bilo koji način unov 
či. Pokušala je kao model, ali
to nije išlo, uglavnom zato što
se večito sukobljavala sa mu 
škarcima koji su na umu i-
mali samo da je povale i osta 
ve da visi. Radije se upustila
u pošten trgovački odnos —
toliko i toliko za to i to!
Naravno, nije se obogatila,
ali je živela pristojnije nego
bilo koja druga ženska sa tro 
toara, čemu je imala da zhva-
li svojoj opreznosti i štedlji 
42 NINĐA 147
vosti, koliko i gadljivost pre 
ma drogama i alkoholu. Tako-
đe nije volela kocku.. . Uop 
šte, Dolores je bila kurva sa
karakterom uredne domaćice.
Kada nije radila pohađala je
kurseve kulinarstva i sa pra 
vom je sebe smatrala sposob 
nom da skuva bilo koje jelo
na svetu i to tako da bi sva 
ko polizao prste. To je, na 
ravno, imalo svoju svrhu —
večito je prebrojavala svoju
ušteđevinu i brojala mesece i
nedelje do dana kada će ko 
načno napustiti trotoar i ot 
voriti mali restoran u Los Lo-
bu, malom ribarskom i turi 
stičkom mestu, nekih sedam 
deset milja jiižno od Friška.
U trenutku kada je ušla u
automobil čoveka koji se pre 
dstavio kao Bil nedostajalo joj
je samo tri hiljade i osam sto 
tina dolara da bi svoju name 
ru sprovela u delo...
Odvezli su se u motel »Sa-
ntino«. Ona je već poznavala
to mesto i ponašala se kao da
je kod kuće. Bil je, međutim,
kao što je i očekivala, bio zbu 
njen, nespretan i kao da se
pribojavao nečega. Uopšte se
nije iznenadila što njegova mu
škost nikako nije htela da pro 
radi, iako je učinila sve što
je bilo u njenoj moći da ga
probudi. . .
Normalno, Bil je pao u de 
presiju zbog svoje nemoći.
— Hajde, srce. . . — zagugu-
tala je Dolores. — Opusti se.
Lezi na leđa i izmasiraću te
malo, a ti pokušaj malo da
odremaš. Posle će s;:e biti u
redu.
On je učinio, vrlo posluš 
no, ono što je tražila od njcr
ga. Masirala ga je, stručno ko 
liko je znala, nekih pola ča 
sa, sve dok je ruke nisu zabo-
lele, ali njemu kao da san ni 
je dolazio na oči.
— Pod prstima osećam da
si napet preko svih granica —
rekla je Dolores. — Zar ne
možeš malo da se opustiš?
Bil je ćutao nekoliko dugih,
vrlo dugih minuta, a onda je
šapnuo nemoćno:
— Ovih dana mi ništa ne
ide kako treba. Zaista sam u-
žasan baksuz.
— Ne postoji ništa što ma 
lo dobrog preznojavanja neće
moći da reši — zagrgoljila je
ona. — Ali, pre toga moraš
malo da se odmoriš. Čime se,
uostalom, ti baviš? Imam ose 
ćaj da si pod stresom. ..
Bil nije odmah odgovorio,
po čemu je Dolores znala da
priprema laž. Navikla je već
na to i samo se pitala da li
će laž biti maštovita. Konač 
no, on odgovori:
— Ja sam novinar. Istraži 
vač. .. I, dobio sam zadatak
da pronađem jednog čoveka i
da sa njim napravim intervju.
MINĐA 147
43
ali... Nikako ne mogu da ga
nađem.
— Zato si našao žensku ko 
ja će ti pomoći da malo do 
đeš sebi — rekla je ona, za 
kolutavši očima. Laž joj se ni
je svidela. Imala je bar tri 
desetak novinara u krevetu,
od kojih nijedan nije bio spo 
soban da napiše prostu reće-
nicu bez greške, i većina ih
se bavila poslovima veoma da
leko od novinarstva. U tom
jogledu laž o novinarstvu je
n\a na drugom mestu. Prvi
su bili lažni glumci.
Više ga nije masirala. Samo
je prelazila dlanom preko nje 
govih golih leđa, razmišljaju 
ći o nekim receptima za neka
egzotična jela, koje još nije
probala. On je nešto šaputao,
ali ga ona jednostavno nije
slušala i laknulo joj je kada
je primetila da je Bil — za 
spao. . . Znala je da će zas 
pati. Ti depresivni, u stvari,
samo izigravaju nesanicu i
takve stvari, a onda zapadnu
u dubok san, koji ilm je, u
suštini, i potreban.
Ustala je sa postelje, pre 
bacila nešto odeće preko se 
be, zapalila cigaretu i mašila
se Bilovih pantalona. Bez i-
malo bojazni da će se tip pro 
buditi pregledala mu je dže 
pove. Nije to činila da bi mu u-
zela novac. Novac će joj on
dati svojeručno i dragovoljno.
Htela je naprosto da utvrdi
sa kim ima posla. To je bio
deo njenog karaktera i neka
vrsta osiguranja ako stvari sa
klijentom ne krenu kako tre 
ba.
»Vidi, vidi. . . Privatni dete 
ktiv!«, pomislila je pomalo za 
divljeno. Sa izvesnim ponos 
om je zaključila da joj je to
prvi privatni detektiv u kari 
jeri, ali je bila pomalo razo 
čarana što ne izgleda kao ona
njuškala sa televizije. Sada je
znala njegovo pravo ime, ali
uopšte nije imala nameru da
njemu otkrije to saznanje. Is 
kustvo joj je govorilo da je
pametnije da Bil ostane Bil. ..
»Bar me nešto nije slagao«,
mislila je. »On zaista traži ne 
koga. . .« Nije joj bilo teško
da to zaključi čitajući beleš-
ke u njegovoj beležnici. Sve
joj je bilo mnogo jasnije ka 
da je pročitala deo njegovog
telefonskog imenika. Tu je bi 
lo toliko imena koja su bila
poznata na ulicama, imena že 
stokih momaka i opasnih ta 
kozvanih biznismena, da nije
moglo biti greške — taj Tra 
per Blu es bavio sumnjivim
poslovima. No, sve to nije mn 
ogo zanimalo Dolores. Pažlji 
vije je pregledala njegovu če 
kovnu knjižicu — činilo se da
tip ima prilično love i ona po 
misli: »Bilo bi sjajno kada bih
ga navela na to da postane
44
NINĐA 147
moja stalna mušterija. Za ne 
koliko nedelja bih mu glatko
iscedila dovoljno da popunim
moj fond za Los Lobo.«
Vrlo pažljivo i uredno je
vratila njegova dokumenta u
džep, a onda otišla u kupati 
lo i upustila se u dugo tuši-
ranje. Pametnijeg posla iona 
ko nije imala. Kada se vrati 
la iz kupatila Bil je bio bu 
dan i sedeo je na postelji sa
licem na kome kao da je bi 
la maska večitog nesrećkovi-
ća.
— Učinilo mi se, u prvi
mah, da si otišla — rekao je
on. — Onda sam čuo vodu u
kupatilu.
Zvučalo je kao zahvalnica.
Dolores mu priđe, sasvim go 
la i još pomalo vlažna. Legla
je pored njega, pazeći da ga
ne dodiruje. Bio je to stari
štos koji je primenjivala sa
tipovima koji zakažu. Trude 
ći se da izgleda kao nesves-
tan pokret, mrsila je dlačice
na svom brežuljku dok je go 
vorila:
— Jesi li se dobro odmorio?
Da li ti je malo sna prijalo?
— Valida jeste — reče ne 
sigurno Bil.
— Hoćeš li da se igramo je 
dne igre? — upita ona, ne
prestajući da se mazi.
— Ne znam — reče on. —
Nikada nisam bio uspešan u
igremia.
— Ova će ti se svideti —
reče Dolores svojim najmut 
nijim glasom. — To, u stva 
ri, više liči na pozorište. Ja
ću da glumim šiparicu koja je
bila glupa i neoprezna, pa je
zakačila nešto... A, ti budi moj
ginekolog!
Već se mnogo puta igrala
te igre. Muškarcima se obične
sviđalo da izigravaju gineko 
loga i Dolores je potajno že-
lela da jednom zaista upeca
nekog pravog ginekologa i
proveri da li se i njemu sviđa
igra. Međutim, Traper Blu od 
nosno Bil se namršti kao da
mu je ponudila da jedu žive
žabe:
— To je glupo. . .
— Pokušaj — reče ona. —
Videćeš da može biti zabav 
no. Hoćeš!
On je razmišljao nekoliko
trenutaka. Nije mu prijala ta
dugonoga ženska. Nije mu pri 
jao taj motel. Nije mu prija 
lo čak ni to što je zaista du 
boko spavao tih pola časa ili
nešto više. Jednostavno, nije
imao osećaj da mu bilo šta
na svetu prija i rado bi zbri 
sao, samo kad bi znao da li
ima svrhe da krene bilo kuda.
Njegova potištenost je već do 
stigla onaj stepen kada se o-
sećao gotovo polumrtav.
— Ne — rekao je suvo.
Dolores se osmehnu. Već joj
se dešavalo da muškarci od 
NINĐA 147
45
bijaju njene igre, i znala je
koje će sledeće pitanje posta 
viti:
— Macane, da li mogu da ti
pomognem na neki način?
Dobila je odgovor brže ne 
go što se nadala i iskreniji ne 
go što je očekivala:
— Pronađi mi tipa po ime 
nu Lesli Eldridž — izgovorio
je Traper Bul glasom istins 
kog očajnika.
— Mislim da te nisam ra-
zumela. . . — reče Dolores.
Jednostavno nije želela da
se razgovor okrene u tom pra 
vcu i učinila je ono što obi 
čno čini u takvim situacija 
ma — bacila se na njegove
prepone, i to licem, ali...
Bil, odnosno Traper Bul je
odgurnu, ne suviše nežno, ali
ne ni grubo, pa poklopi ru 
kama unezvereno, histerično
lice i poče da govori.. .
Dolores nije mogla da po-
veruje svojim ušima. To što
je slušala ličilo je na dikti-
ranje memoara. Jer, Traper
Blu je krenuo od svog rođe 
nja i bez zadrške nabrajao do 
življaje iz mladosti, svoje gre-
he i retka dobra dela, govore 
ći kao bez daha, kao da se
boji da će mu ta neka istina
0 njemu samom iskliznuti i
propasti kroz rupe u svesti.
Nije se stideo da izgovori ni
ono što ni samom sebi nije
1acj smeo da kaže, ni ono na
šta namerno nikada nije mi 
slio. I, nije ništa krio. . . Do 
lores, najednom, shvati da se
nalazi usred bujice nečega što
i za nju može biti opasno. Vr 
lo rano u životu je saznala da
mnogo znanja o bilo čemu mo 
že biti opasno, gotovo kao i
puko neznanje.
— Čekaj! — pokušala je.
— Zašto ti to sve meni pri 
čaš?
Ali, Trapera Bula više niko
i ništa nije mogao da zausta 
vi. Jer, on se, možda prvi put
u životu, osećao bespomoćan,
a to je bilo osećanje sa kojim
nije znao da se izbori. Izgo 
varajući svoju životnu istori-
ju kao da je jedva čekao da
dođe do Princa, Paka i tog
Leslija Eldridža, koji mu se
učinio neuhvatljiv, nedodirljiv,
poput duha, a on. Traper Bul
nikada nije voleo duhove. U
stvari, patio je od potajnog
straha od duhova. . .
— Ali, srce, šta je s tob 
om? Jesi li dobro? — ponovo
je pokušavala Dolores.
Ništa nije pomagalo. Bil, o-
dnosno Traper Bul je bio ne 
milosrdan. Uskoro je stigao i
do priče o Paku, Princu i Le-
sliju Eldridžu i nju je ispri 
čao jezovitim glasom, sav bl-
ed, kao u zanosu. Dolores je
umukla i slušala, svesna da
doznaje nešto što nije smela
doznati. Molila je boga da ni 
46 NINĐA 147
ko ne sazna da ona sluša, i
pamti, to što sluša. Naravno,
nije osećala ni najmanju že 
lju da to zapamti, ali joj je
neki crvić u mozgu govorio
da od svega toga ona može i-
mati neposredne koristi, a ona
je bila cura koja nije izbega-
vala korist. Jedino je sada i-
mala osećaj da je ta Bilova
priča, ipak, suviše vruća —
čovek traži čoveka u ime tre 
ćeg čoveka, koji želi da ubije
onoga za kojim se traga. . .
Strpljivo je slušala, čekaju 
ći da Traper Bul sve to okon 
ča suzama. I — nije pogreši-
la. Završavajući svoju priču
Traper Bul je briznuo u grče 
vit, jecav plač. Sav se tresao,
a da ni sam nije bio sasvim
svestan zašto to čini. U sva 
kom slučaju, kada je uspeo
da se obuzda i izbriše suze
osetio je olakšanje.
Posle svega je nastala tiši 
na. On je buljio u Dolores, po 
stajući svestan svega što je
izgovorio i svega što je ona
čula, i znao je da ona, ipak,
nije smela to da čuje. Pred
njegovim zapanjenim očima,
međutim, Dolores se nije pre 
tvarala u nezgodnog svedoka,
već u saveznika. Jer, ona reče;
— Bogamu, Trapere, zar
si morao sve to da istrtljaš
baš meni?!
— Kako znaš moje ime? —
uzvrati on.
— Ti si lud. .. — nasmeja-
la se ona. — Rekao si mi
sam.
Naravno, to nije mogla bi 
ti istina, ali Traper Bul nije
mogao biti siguran da u sv 
om transu nije izgovorio i
svoje ime. Progutao je kned 
lu zajedno sa njenim rečima.
— Znaš šta.. . — reče ona.
— Mislim da bi ti trebalo da
nestaneš na neko vreme. Ina 
če će taj tvoj Pako da te po 
traži, i bojim se da nećeš mo 
rati samo da mu vratiš taj le-
pi novac koji si uzeo od nje 
ga, već i nešto drugo. . . Shva-
taš li o čemu govorim?
— O čemu ti to govoriš? —
uzvrati zabezeknuto Traper
Bul.
— Vrati mu novac i kidaj
odavde! To govorim — reče
ona. — Kada čovek kao ti zna
sve to, onda to nije zdravo.
— Nije zdravo ni to što ti
sve znaš — reče on bez nag 
laska. Nije zvučalo kao pret-
nja, ali je Dolores dobro ose-
tila šta on misli.
— Ama, hajde, molim te...
— odmahnula je rukom. —
Ko će još poverovati jednoj...
ženi kao što sam ja. Osim to 
ga, spremna sam da ćutim.
Do svesti Trapera Bula je
dospela činjenica da će, sada,
morati da plati njenu diskreci 
ju. Nije imao izbora. Ona je
sasvim lepo mogla da ode i
NINĐA 147
47
celu stvar da ispriča prvom
policajcu i onda će oluja za 
hvatiti i njega, ako policija
sve to shvati ozbiljno, a pos 
tojala je mogućnost za to. Ni 
je mu samo bilo jasno o ka 
kvom bekstvu ona govori. . .
— Da pobegnem?! Kako to
misliš? — upita on.
Dolores je reagovala poput
munje, iznenada ugledavši pu 
kotinu u kojoj su blistali bi 
seri:
— Postoji jedno malo ima 
nje u Los Lobu — rekla je.
— Ako mi pomogneš da ga
kupim, a to može da se ostva 
ri vrlo brzo. . .
— Čekaj! Kakvo imanje?!
O čemu govoriš?!
— Već za dva dana bih
ja mogla to imati, a niko ne
zna za to i tebe sa tim niko
neće povezati — nastavila je
ona ne obraćajući pažnju na
njegovo iščuđavanje. — Tamo
bi mogao da se primiriš dok
sve ne prođe. Treba mi samo
četiri hiljadarke i sve će biti
u redu. Shvati to kao pozaj 
micu. ..
— Šta?! — još uvek mu ni 
šta nije bilo jasno.
— Zar ne možeš da sraču-
naš dva i dva?! Taj Pako te
je angažovao, ali ako zaista
misli da skrati za glavu tog
Eldridža, onda mu nikakvi
svedoci nisu potrebni — reče
Dolores samouvereno. — Je 
dnog jutra ćeš osvanuti sa be 
tonskim cipelama na dnu za-
liva. Ja ti nudim šansu. . .
Traperu Bulu je trebalo mn 
ogo, mnogo vremena da shvati
da ta kurva lako može da bu 
de u pravu. No, nije morala
više da mu objašnjava. Naša 
vši se u ćorsokaku, bez prija 
telja i saveznika, dograbio je
nju kao jedinog prijatelja i
saveznika i uopšte ga nije bi 
lo briga što će ga to košta 
ti dobrog dela njegove ušte 
đevine. Važno mu je samo bi 
lo da se ukazala mogućnost
da se izvuče iz svega toga če 
ga mu je bila prepuna glava...
— Dakle?! Jesi li odlučio?
— upita ona prepuna nade.
Odlučila je da će radije trpe-
ti nekakvog buđavog privatnog
detektiva, nego da još meseci-
ma radi, skupljajući novac za
svoj san.
— Ne znam. . . — reče Tra 
per Bul. Zaista nije znao.
— Pustiću te da razmisliš
— reče Dolores. — Vidi, ova
soba je plaćena do jutra. Od 
mori malo ovde i razmisli, a
ja ću otići da ti doneesm do 
kumenta koja će te uveriti da
ne foliram... Okej?!
Traper Bul je odnekle imao
osećaj da ta žena želi da ga
iskoristi. Nije voleo da bude
iskorišćen.
48 NINĐA 147
— Kako da znam hoćeš li
se vratiti? — upitao je nemo 
ćnim glasom.
— Srce, za četiri hiljadarke
bih se podmetnula konjici, a
mislim da ih je lakše zaradi 
ti spasavajući tvoj život — re 
kla je krajnje iskreno Dolo 
res želeći da tom iskrenošću
i njemu stavi do znanja da se
ne šali. — Imam četiri hilja 
de dobrih razloga da se vra 
tim. . . Samo, ako si ti odlu 
čio!?
On je gledao u njeno lice.
Bila je to što je bila, ali Tra 
per Bul je morao da prizna
da mu se u tim trenucima či 
nila lepom i vrednom bilo ka 
kvog rizika.
Klimnuo je glavom, na šta
je Dolores poskočila i stala
užurbano da se oblači. Milsi-
la je: »Bog mi je svedok da
ovog dasu neću prevariti, a on
neka misli šta god mu dra 
go!«
Gotovo je istrčala iz motel-
ske sobe, ostavljajući Trapera
Bula da razmišlja. Nevolja je,
međutim, bila u tome da on
više nije imao snage za tako
nešto. Samo je gledao u pra 
zno i slušao kako mu srce lu 
pa. Čudio es kako mu je uop 
šte na um pala ideja da is 
priča sav svoj život jednoj pro
stitutki, koju je bio spreman
da plati stotinak dolara za tu
noć?! Odgovor, naravno, nije
nalazio. Morao je da se pre 
pusti sudbini, uprkos silnoj
želji da njome upravlja. Mag 
lovito je naslućivao da je tu
svoju sudbinu stavio u ruke
jednoj devojci sa ulice. . .
U redu. Traper Bul je po 
znavao mnogo kurvi. Sa mno 
gima je provodio noći i noći,
ali ni jednoj nije govorio is 
tinu. U stvari, malo kojoj je
bilo šta govorio. To što mu
se dogodilo sa Dolores kao da
je bio san iz kojeg je hteo da
se probudi, ali za to više nije
ibilo mogućnosti. Proklinjao je
Princa, i Paka, a naročito Le 
slija Eldridža, zbog kojih se
našao u vakuumu iz kojeg ga
je izvlačila jedna dugonoga ku
rva, ali naprosto nije imao ni
pameti ni snage da sam po 
kuša da reši svoje probleme.
Pa, čak i ako zaista bude mo 
rao da da novac toj Dolores
— možda će, ipak, sve to vre-
deti nešto?! Samo što Traper
Bul nije znao šta. . .
Onda je začuo glas iz ta 
me. . . Jer, odavno već oko mo 
tela beše tamno kao što to
zna da bude u dva posle po 
noći, a glas je dolazio iz ne 
posredne blizine i govorio je:
— Divna predstava! Zaista
divna predstava!
Traper Bul se bezvoljno os 
vrnuo po sobi, koja beše os-
vetlejna. U sobi nije bilo ni 
NINĐA 147
49
koga, ali — prozor je bio ot 
voren. . .
— Možda je bilo pametnije
da me ipak pronađeš?! — re 
če glas i Traper Bul shvati da
glas dolazi iz prozora, ali ka 
da je pogledao u njega nije
video ništa. Ništa, osim tame...
— Šta?! — upita, osećaju-
či kako u njemu raste strah.
Pomislio je: »Razgovaram sa
duhom. . .«
— Ja sam onaj koga tra 
žiš — rekao je glas. — I, pro 
našao si me. ..
Grlo Trapera Bula se osuši.
Hteo je da vrisne, ali nije mo 
gao.
— Dobar deo noći sam pro 
veo čučeći pod tim prozorom
— rekao je Lesli ispijajući ka-
fu koju mu je prinela Sumi-
ko. — Nije bilo baš mnogo
zabavno, ali je bilo poučno.
Našeg čoveka je zahvatila pa 
nika, a čini se da je i bio do-
volnjo histeričan, pa je lepo
odvalio dugu i tužnu priču o
svom bednom životu toj de 
vojci, sa posebnim osvrtom na
moj slučaj. Izgledalo mi je kao
da sam mu ja kost u grlu
koja ga davi.
— Nije ti bilo teško da ga
pronađeš? — upita Sumiko.
— Pa, nije bilo ni lako, ali...
Ulica u kojoj ima prijavljenu
kancelariju je jedna od onih
prijateljskih ulica našeg gra 
da u kojoj susedi znaju sve o
svi,ma. O njemu su znali do 
voljno da me upute na pravi
trag. U suštini, bilo je dovo 
ljno da mi opišu njegov auto 
mobil. Uz malo strpljenja, na 
gazio sam na njega samo tri
bloka dalje. . .
— Pomalo je smešno što si
pratio privatnog detektiva —
osmehnula se Sumiko.
— Najsmešnije je bilo što
se on ponašao kao klasična
žrtva. Nije ni sanjao da je
praćen — nastavio je Lesli. —
Doduše, malo me je iznena 
dilo to što se vozikao po gra 
du bez cilja, kao sumanut. On 
da je krenuo bulevarom i ne 
kako sam predosetio da će po 
kupiti jednu od prijateljica
noći. Dalje je sve bilo sasvim
lako, iako, priznajem, nisam
uživao da ih gledam. .. Ili, ta-
čnije, nisam uživao da gledam
njega.
— Hoćeš da kažeš da je
ženska bila vredna pogleda?
— Sumiko se veselo nasme-
jala. — Tek da znaš, nikajco
ne mogu u sebi da pronađem
bilo kakav trag ljubomore.
— Ama, ne. . . Nije to —
nasmejao se Lesli. — Hteo
sam samo da još jednom ilu-
strujem činjenicu da su žene
neuporedivo lepše od muška 
raca. I, pametnije, čini se, bar
sudeći prema toj Dolores.
50 NINĐA 147
— Aha! I ime joj znaš? To
već može nešto da znači. .. —
Sumiko nije prestajala da se
smejulji.
— On se, dakle, lepo upleo
sa tom njegovom pričom, a
ona je to oberučke prihvatila,
mada uz dobru dozu oprezno 
sti. Čini se da uopšte nije glu 
po postupila kada mu je po 
nudila da ona njega lepo sa 
krije od svega, u zamenu za
četiri hiljade dolara. . .
— I, on je prihvatio?
— Prihvatio je — potvrdi
Lesli. — Međutim, to nije bi 
la odluka doneta razumom,
već strahom. On je prestrav 
ljen. Dovolnjo prestravljen da
sam lako mogao da ga hipno-
tišem i izbrlšem iz njegove
memorije naš kratak, ali plo 
dan razgovor.
— O čemu ste razgovarali?
— upita Sumiko.
— O Paku — odvrati Lesli.
— Ako se sećaš, to je onaj
momak koji je, pre nekih o-
sam godina, ubio tri osobe, a
meni se zalomilo da ga ispo 
ručim policiji. Po priči priva 
tnog detektiva, Pako je na ne 
ki način uspeo da dozna mo 
je ime, mada, da budem is 
kren, ja se ne sećam kako je
uopšte moje ime moglo da is 
klizne iz šina. . . Doduše, sve
je to bilo pre osam godina.
— I tebi to može da se do 
godi — rekla je Sumiko, ali
sa blagim prizvukom zabrinu
tosti.
— Bilo kako bilo, momak
je od onih blesana koji vole
da se svete — reče Lesli. —
Čak mi se čini da je i ta tri
ubistva od pre osam godina
učinio iz osvete'. No, nevese 
la je stvar u tome što je on
unuk poznatog bosa hispano-
američke mafije, zvanog Pri 
nc. Dakle, ima dobru podrš 
ku, iako mi nije jasno zaš 
to su oni angažovali takvog
šmokljana kakav je taj Traper
Bul. . .
— Čekaj malo. . . Nije mi
jasno zašto se taj bledi mo 
mak toliko prestravio?
— Postalo mu je jasno da
je samo mamac koga će pro 
gutati ili iiba ili ribolovac,
kada se sam ribolov završi —
objasni jednostavno Lesli. —
Traper Bul je samo sitna ri 
ba, a suočio se sa mogućim
saučesništvom u ubistvu i. . .
jednostavno je pukao. Živci
mu nisu izdržali.
— Bojim se da živci tog
Paka i njegovog dede nisu ta 
ko tanki — reče sa otvoren 
om zabrinutošću Sumiko.
— To može da bude tačno
— Lesli zaklima glavom. — U
svakom slučaju. Traper Bul je
van prave igre. Uz malo sre 
će ta Dolores će uspeti da iz 
vuče i njega i sebe iz San
Franciska, i onda...
NINĐA 147
51
— Šta onda?!
— Onda će Pako pobesneti
i, verujem, bar iz Traperove
priče, da niko neće biti u sta 
nju da umiri njegov bes.. .
— Osim tebe, naravno. . . —
reče Sumiko.
— Draga, meni se čini da
sam ovde ja prozvan i da je
red da odgovorim na to.
— Meni se čini da bi mo 
gao jednostavno da pustiš da
se ta usijana glava... Pako. ..
mislim da se naprosto ohla 
di. . . — reče Sumiko, nadaju 
ći se da će Lesli, ipak, prista
ti na taj predlog.
— Da. .. — reče zamišlje 
no Lesli. — Mogao bih. Mada,
čini mi se da se taj momak
neće smiriti tek tako. Imam
osećaj da je on jedan od on 
ih koji se do smrti ne zado 
voljavaju ničim normalnim.
Mogao bi, takav kakav mislim
da jeste, da napravi mnogo
štete.
— I već si odlučio da se
sretneš sa njim, zar ne?!
— Pa... Ne, u stvari — os-
mehnuo se Lesli. — Zamolio
sam Tabaska da se malo ra 
spita o njima. Mislim, o Pa 
ku i njegovom dedi. Onako,
diskretno...
— Mogu zamisliti koliko Ta-
basko Pit može biti diskretan
— reče Sumiko.
— Objasnio sam mu da je
mnogo pametnije biti što da 
lje od njih. Ali, Pit zna mno 
go ljudi sa ulice i mislim da
će od njih moći da dozna sve
što nas interesuje — rekao je
Lesli -
— Dragi moj, imali smo ne 
koliko mirnih nedelja, sve dok
se taj Traper Bul nije uputio
tvojim tragom. Sada imam o-
sećaj da su mirni dani prošli.
— Ne znam — reče iskreno
Lesli. — Možda od svega to 
ga neće biti ništa. Možda će
se Pako primiriti kada shva 
ti da mu je Traper Bul izma 
kao. ..
— A možda će tek onda po 
besneti i pronaći način da te
pronađe. . .
— To će mu biti vrlo teš 
ko. .. — reče Lesli, ali ga Su
miko prekide.
— Bez tvoje pomoći, zar
ne?
— Poznaješ me sasvim do 
bro — osmehnuo se on. — No,
videćemo. . . Možda i neće bi 
ti potrebno da mu pomažem
u tome. Sve zavisi od onoga
što Tabasko Pit bude doznao
— Poznavajući Pita, on sa 
da sigurno gura glavu u lav 
lju čeljust — reče pomalo ne 
zadovoljno Sumiko.
— Verovatno znaš onu sta 
ru istočnjačku poslovicu... —
nasmejao se Lesli. — »Kada
guraš glavu u lavlju čeljust,
onda začepi nos!«
52 NINĐA 147
*
* *
Tabako Pit je, otprilike u
vreme dok su Lesli i Sumiko
i'azgovarali, ispijao pivo, nala-
kćen na ogradu jedne kuće u
Ulici Beler. Pored njega je ču
čao bradati, dugokosi momak,
obučen u same prnje, koje su
oko njega širile nepodnošljiv
smrad. Momak možda nije i-
mao ni trideset godina, ali je,
zahvaljujući svom načinu ži 
vota, izgledao kao da mu je
šezdeset. I on je pio pivo, di 
rektno iz konzerve, koju mu
je, naravno, doturio Pit.
— Dakle, Kide. . . — govo 
rio je Tabasko Pit. — Ti mi 
sliš da je ta porodica nezdrava...
— Sve sam sifilističar, lu 
đak i slepac! — krkljao je Kid
preko konzerve sa pivom. —
Priča se o njima svašta. Naj 
više se priča da je matori Pri 
nc krenuo lagano na put bez
povratka, a nejgovi sinovi i
unuci jedva čekaju da stari o
dapne, pa da se bace u poslo 
ve sa drogom. Neki od njih
su već, tu i tamo, da matori
ne zna, imali neke male pos 
liće. . .
— Fino — reče Tabasko. —
A, Pako?
— Vratio se iz ćuze. .. —
reče lakonski Kid. — Ja ga ne
poznajem, ali sam čuo da je
opasan luđak. On ne stanuje
sa njima. Navodno se odvo 
jio, a baš to ne miriše na do 
bro. Vidiš, kada porodice že 
le da obave neki prljav posao,
onda obično neko od njih na
neko vreme napusti zajedni 
cu. . . Ne viđa se sa svojima
i tako dalje. . . Jer, ukoliko za-
sere, porodica ostaje čista. A,
ukoliko sve prođe kao što su
planirali, onda se on fino vra 
ti u okrilje velikog bosa i sve
bude u redu.
— Lepo si mi to objasnio
— reče Tabasko, imajući ose 
ćaj da Kid zna mnogo više.
No, ćutao je. Kid mu je du 
govao ponešto i Pit je verovao
da će pokušati na ovaj način
da vrati dugove.
— Nevolja sa Princem je
što je još uvek živ i što na 
petost raste kako se njegova
smrt približava, a njegovi na-
slednici bivaju sve nerv^ozniji
— nastavio je Kid kada je do 
krajčio pivo. — Već se na u-
licama dešavalo nešto slično...
— Ne znam na šta misliš?!
— reče Tabasko Pit.
— Mislim na rat između ba 
ndi — odgovori Kid i obliz-
nu masne i prljave brkove. —
Kada matori skikne, nasledni
ci će pokušati da se ubace u
posao sa narkoticima, a onda
će nastati rat. To se, kažem,
'-eć događalo. Shvataš?
— Aha! — reče Tabasko. —
Međutim, mene kopka šta iz 
vodi taj Pako...
NINĐA 147
53
— Đa si samo ti taj koga
Pako kopka. . . — isceri se Kid.
— Pola San Franciska se pita
kog đavola taj momak traži
u skupom hotelu, ne viđajući
se sa svojima iz porodice. Po 
vremeno kupi poneku od onih
skupih dama, koje se trebaju
telefonom i to je sve. Ništa
ne muva, ništa ne radi. Kao
da ima sav novac na svetu, a
to je dobar znak da nešto sp 
rema. Ono, priča se da mu
je deda naredio da se ne me-
ša sa porodicom, navodno za 
to što matori zna šta će biti
posle njegove smrti, ali ja ti
ne dajem mnogo na tu pri 
ču. Oni nisu tako blagonaklo 
ni, čak ni prema svojima. Da
Princu treba Pako, to stoji...
Uostalom, momak se školovao
u jednom od najboljih zatvof-
ra u zemlji i zna mnogo što
treba jednom kvalifikovanom
dripcu. Razumeš?
— Aha! — ponovi Tabasko.
— A da li Pako održava vezu
sa svojima?
— Bez ikakve sumnje — o-
dgovori Kid. — Ali, hajde ti
to sadi^ utvrdi? Svet je pre 
pun nekakve elektronike, be 
žičnih telefona, kablovskih te 
levizija. .. Činjenica je samo
da se Pako ne viđa sa porodi 
com, ali to ne znači da nije
u tesnoj vezi sa njima.
— Ti si pravi biser, Kide —
veselo reče Tabasko Pit. —
Moraćemo još poneki put da
popijemo po pivo ili dva.
— Dovoljno će biti jedno.
Ne pijem na dužnosti — isce 
ri se Kid.
— Okej! Kako god. . . —
osmehnuo se i Tabasko i mah 
nu rukom, odlazeći.
Kid je bio njegov stari pri 
jatelj. Činjenica da je Kid po
licajac, kako se to govorilo
»pod maskom«, nije umanji 
vala njihovo prijateljstvo. Uo 
stalom, nekoliko puta se do 
godilo da upravo Tabasko bu 
de Kidu od pomoći, uglavn 
om kada je trebalo pripomo 
ći da se pravi identitet navo 
dnog beskućnika ne otkrije,
na čemu je Kid mogao da bu 
de Tabasku zahvalan. Najbo 
lji način da izrazi svoju zah 
valnost bio je da ostane isk 
ren. Tabasko je to razvimeo u-
vek kada je trebalo. . .
Nije se mnogo brinuo kako
će Kid protumačiti njegovo
zanimanje za Paka i porodicu
tog starog Princa. Mogao je
sa lakoćom da zaključi da se
policija, pa i Kid kroz nju,
već godinama zanimaju za tu
porodicu, i da nikome iz sna 
ga reda neće biti neobično što
se neko raspituje o nekome
ko i inače na sebe skreće pa 
žnju. Međutim, ono što je do 
znao od Kida kao da Tabas 
ku nije bilo dovoljno. . .
54
NINĐA 147
Poznavao je mnogo ljudi sa
ulice. Mnogi su ga poštovali.
Mnogi su mu dugovali pone
što. Pomislio je da nešto od
toga sada može da iskoristi.
Odvezao se u Latinsku četvrt.
I tamo su ga poznavali, naro 
čito po lokalima u kojima su
točili pivo.
Izabrao je krčmu koja je,
pre svega, bila poznata po do 
brom jelu. Poznavao je kuva-
ra, a ni vlasnik tog lokala, Pe-
dro Alvarez, nije mu bio ne 
poznat. Najvažnije je bilo to
što se u tom lokalu mogao na 
ći Pedrov sin, Huan, kockar i
probisvet, koga se i otac po 
malo stideo. Huan je oduvek
živeo negde na rubu zakona,
a takvi ljudi uvek znaju mno 
go više od običnih građana, i
o tome je Tabasko Pit razmi 
šljao kada je ulazio u krčmu.
Pedro ga je pozdravio veselo:
— Senjor Tabasko! Odavno
vas nismo videli u ovim kra 
jevima. . .
— Poslovi, Pedro, poslovi
— rekao je skromno Tabasko
Pit. Gotovo uvek je na slična
pitanja odgovarao tako, iako
nikada nikome nije objasnio
u čemu se sastoje ti njegovi
poslovi. Niti je iko imao tri
čiste da pita.
— Pivo, zar ne? — upitao
je Pedro.
— Samo jedno — rekao je
Tabasko i smestio se za šank.
gde je bilo njegovo omiljeno
mesto. — U prolazu sam. Da
li ti je sin ovde negde?
— Huan. . . — uzdahnuo je
stari krčmar. — On ovde do 
lazi samo kada prokocka sve
ono što zaradi, a kako zara 
đuje to više ne smem ni da
pitam.
— Nameravao sam da raz 
govaram sa njim o jednom
malom poslu — reče Tabasko
gutajući prvi gutljaj piva. Bi 
lo je to dobro pivo, ako se uz 
me u obzir da se toči u jed
nom meksičkom restoranu. —
Ne znaš gde bih ga mogao na 
ći?
— Pa, poslednji put se ja 
vljao telefonom odnekle iz Ki 
neske četvrti i rekao je da će
nekoliko dana biti odsutan,
ali. . . Ako ga neko traži, na 
ročito policija, ja treba da sla
žem i da kažem da je otišao
u Arizonu. To valjda ne zna 
či ništa drugo nego da petlja
nešto što nije po zakonu.
Tabasko Pit se umalo nije
nasmejao tolikoj iskrenosti,
koja je samo govorila koliko
stari Pedro ima poverenja u
njega. Rekao je:
— To je u redu. Ali, voleo
bih da ga pronađem. Prilično
mi je hitno. Znaš, poslovi ne
čekaju...
— Da me je neko drugi to
pitao rekao bih da nemam po 
jma o čemu se tu radi — re 
NINĐA 147
55
kao je tiše Pedro. — Ali, je 
dan je Tabasko Pi t...
Pedro je na salveti ispisao
broj telefona, osvrćući se kao
da se boji da li ga ko vidi,
mada je takva opreznost bila
suvišna. Tabasko je prihvatio
igru i diskretno smotao sal 
vetu u džep, ne proveravajući
šta na njoj piše. Ako je Ped 
ro imao poverenja u njega, ni 
je bilo razloga da on nema po 
verenja u Pedra.
— Ipak... Nemojte mu re 
ći da sam ja dao broj telefo 
na — reče Pedro. — Huan ne
voli kada se ja mešam u nje 
gove poslove, senjor Tabasko.
— Ako dozvoliš, ja mislim
da bi Huanu bilo bolje da os 
tane uz tebe i da se bavi ov
im poslom — reče Tabasko
Pit pogledavši po krčmi. —
Ovo je mnogo unosnije od sv 
ega onoga čime se on bavi.
— I po zakonu je — reče
tiho Pedro. — Ali. . . avaj, se 
njor Tabasko. . . Momak traži
uzbuđenja...
— Meni se čini da njemu
treba dobra žena i ništa dru 
go. Žene su u stanju da smi 
re najveće avanturiste, a tako-
đe su u stanju da u svačiji
život unesu dovoljno uzbuđe 
nja — Tabasko Pit je zvučao
kao veliki savetnik.
— To sam mu i ja rekao,
a on se samo nasmejao — re 
če Pedro.
Tabasko dovrši svoje pivo
i maši se za džep, ali ga sta 
ri krčmar pogleda tako kao da
se sprema da otrpi smrtnu u-
vredu, na šta Tabasko odusta-
de od plaćanja. Rukovali su
se prijateljski, a onda je Ta 
basko otišao, odmerivši u pro 
lazu jednu vatrenu Meksikan-
čicu i u sebi zažali što nije
crvenokosa. . .
Telefonirao je iz govornice,
začudivši se kojom brzinom se
veza uspostavila. Kao da je
na drugoj strani neko jedva
čekao da podigne slušalicu. ..
— Tražim Huana — rekao
je Tabasko glasom koji nije
trpeo nikakvu diskusiju.
— Ko ga traži? — uzvratio
je takođe jedan vrlo čvrst gl 
as.
— Prijatelj — reče Tabasko.
— Huan nema prijatelja —
reče neko sa druge strane ži 
ce.
■— Slušaj, šmokljane. . . —
zareža Tabasko. — Nemoj da
se zezaš, jer ti se može dogo 
diti da odvojim nešto vreme
na i skoknem do tebe da ti
promenim lični opis!
Niko mu nije odgovorio i
nekoliko sekundi se činilo da
se veza prekinula, a onda se
iz slušalice začuo drugi glas,
koji je Tabasko Pit odmah
prepoznao:
— Ko je to?
— Ovde Tabasko Pit, Hua-
56 NINĐA 147
ne. . . Ko ti je bio taj šaljiv-
džija koji se javlja na tele 
fon? Reci mu da ne izigrava
sekretaricu preterano vredno,
jer bi mu se moglo dogoditi
da ga neko zaista pretvori u
sekretaricu!
— Otkud ti znaš da sam ja
ovde? — uzvrati usplahireno
Huan. — Mora da ti je mato 
ri dao broj telefona?
— Sta ti misliš o meni? Da
sam spao na to da tvog oca
moljakam za tvoj broj telefo 
na? — odbrusi Tabasko, sme-
jući se u sebi. — Tebi, u stva 
ri, ne valja to što svoj broj
deliš naokolo kao da želiš da
se reklamiraš. . .
— Dobro, dobro. . . — reče
Huan pomirljivije. — U čemu
je stvar?
— Znaš li gde se nalazi bar
»Džulijan«? — upita Tabasko.
— Misliš na onu skupu ru 
pu u centru? — reče Huan.
— Upravo na nju mislim —
rekao je Tabasko. — Vidiš,
sedim u toj skupoj rupi i mi 
slim nešto o jednom posliću
koji bismo nas dvojica mogli
da obavimo ovih dana. Ako si
zainteresovan, mogao bi da
skokneš pa da razmotrimo st 
var u četiri oka!
— Ovaj. . . — Huan je zvu 
čao nesigurno. — Mislim.. .
Ja sam upravo usred jednog
važnog posla. Može li to tvo 
je da pričeka bar do sutra?
— E, ne može — reče Ta 
basko. — Ali, ako ti ne mo 
žeš, naći ću nekoga drugog...
Poznavao je Huana dovolj 
no dobro. Neće ovaj odbiti ni 
kakav posao, pod uslovom da
bez mnogo muke donese do 
voljno novca.
— Vidiš, nisam protiv po 
sla, ali sam trenutno u stisci
sa vremenom. . . — Huan je
pokušavao da pronađe neka 
kav kompromis sam sa sob 
om. — Kad bi, možda, moglo
nekako da se odloži bar do
večeras. . .
— Jesi li ti mene dobro čuo?
— Tabasko povisi ton. — Ja
ću biti u »Džulijanu« još je 
dan čas, ako se ti ne pojaviš
u tom vremenu, posao ode dr 
ugom!
— Proklet bio, Tabasko! Baš
me bacaš u frku. .. ■— reče
Huan, ali glasom u kome se
čitalo nestrpljenje i, svakako,
pristajanje. — U redu! Poku-
šaću da dođem odmah.
— Učini to, momče — reče
Tabasko. — Nećeš zažaliti!
Prekinuo je vezu i potom se
lagano odvezao do »Džulija-
na«. Bio je to zaista skup bar.
Toliko skup da je čak i Ta 
basko voleo da tu pije samo
kada neko drugi plaća. Ni sa 
da nije imao nameru da sed-
ne unutra i plati dvanaest do 
lara nešto što je na drugom
mestu mogao dobiti za samo
NINĐA 147
57
tri. Sedeo je neko vreme u
kolima, a onda je izašao i st 
ao ispred ulaza u »Džulijan«
bar. Naprosto je stajao tamo,
ličeći na čoveka koji jednos 
tavno dangubi, ali je uzgred
veoma pažljivo osmatrao uli 
cu u oba pravca, jer nije znao
iz kojeg će stići Huan.
Huan se pojavio desetak mi 
nuta kasnije, vozeći nekakav
krš od automobila, za koji se
lako moglo reći da je spre 
man za otpad. Parkirati ta 
kav automobil ispred jednog
od najskupljih lokala u San
Francisku bilo je ravno sve 
togrđu. Tabasko se osvrnuo
oko sebe i sa zadovoljstvom
primetio kako se snobovski
posetioci »Džulijana« sablaža-
vaju.
Nije čekao da ga Huan pri-
meti. Zakoračio je pločnikom
ostavljajući utisak da je up 
ravo izašao iz bara u trenut 
ku kada je Huan izašao iz svo 
jih kola. . . Huan ga je prime 
tio i viknuo:
— Hej! Tabasko! Stigao
stam. . . Kuda si se ti uputio?
— Uf! Mislio sam da nećeš
stići na vreme — rekao je Ta 
basko glasom čoveka kome vr 
eme ističe. — Imao sam na 
meru da sednemo i razgova 
ramo, ali sam dobio hitan po 
ziv. . . Ali, hajde, razgovaraće-
mo u kolima!
— A šta da radim sa ovim
kolima? — upitao je Huan,
gledajući tužno u krntiju.
— Ostavi ga prosto ovde —
rekao je Tabasko vukući Hua 
na za rukav prema svom au 
tomobilu. — Neka neko vre 
me reklamira »Džulijan« bar!
Huan, očigledno, nije tako
zamišljao susret sa Tabaskom
u tom skupom baru, ali je još
uvek bio pod utiskom izgled 
nog posla i nije se bunio. Ta 
basko se, sa svoje strane, sme
jao, ali u sebi, i vukao Huana
u svoj automobil, pa kada su
se smestili i kada je Tabasko
dao gas još uvek ostavljajući
utisak da žuri, rekao je:
— Rekao si da trenutno ne 
što radiš, Huane...
— Pa da. . . — reče Huan.
— I to sam prilično zavizet.
■ Jedva sam uspeo da se izvu 
čem da bih te video. Kakav ti
posao imaš u vidu?
— To zavisi od tvog posla
— reče Tabasko. Igrao je na-
slepo, ali se u toj igri sjajno
snalazio. — Meni treba pove-
rljiv i odlučan čovek, ali br 
zo. . . Ako ti moraš još mnogo
dana da radiš to što radiš,
onda otpadaš!
— Mislim da ću već preko 
sutra moći da ti budem na
raspolaganju — reče Huan. —
Barem se nadam. . .
— Nadaš se?! Jedan se na 
dao da će večno živeti, pa je
klavir pao na njega sa sedm 
58
NINĐA 147
og sprata — iscerio se Tabas 
ko Pit. — Kog đavola uopšte
radiš? Kladim se da je nešto
nezakonito!
— Kakve veze to ima? —
uzjogunio se Huan. — Bolje
mi kaži šta imaš da ponudiš.
Huanu se žurilo, jer je pri-
nietio da ga Tabasko vozi sve
dalje od mesta gde mu je os 
tao automobil, a to je znači 
lo rastezanje vremena, a to
je bilo nešto što Huan nije
želeo.
— Potreban mi je neko ko
će neko vreme nadzirati kre 
tanje, i ostalo, jednog opasn 
og čoveka — rekao je Tabas 
ko Pit. — Vidiš, ugovorio sam
prilično unosan posao, ali sve
to zavisi od toga da li je dru 
ga strana pouzdana. Ja napro 
sto želim da znam da li toj
drugoj strani mogu da veru 
jem. I, naravno, ne bih želeo
da ta druga strana primeti
da je proveravam...
Tabasko je namerno rasp 
redao priču, vozeći sve dalje,
primećujući da je Huan sve
nestrpljiviji i sve nervozniji.
Zastao je, skrećući u spored 
nu ulicu. . .
— Nudiš mi da njuškam za
tebe? — reče Htian sa izves-
nom dozom nepoverenja. —
Zašto baš ja?
— Zato što ti treba lova...
To je jedno — rekao je Ta 
basko. — Druga stvar je u to 
me što je taj tip tvog etnič 
kog porekla. . . Portorikanac!
Svi ste vi hispanoamerikanci
isti. Ne mogu poslati nekog
Irca da ga uhodi. . . Shvataš
valjda to?!
— Ne znam. . . — rekao je
Huan. — Mislim, nisam ja baš
za to. . . Ali, o kolikoj sumi je
reč?
Tabasko Pit je znao da je
došlo vreme za razgovor o no 
vcu i tu je bila njegova šan 
sa da odugovlačenjem navu 
če Huana na tanak led. Neko
vreme je značajno ćutao, ne
prestajući da vozi sve dalje od
mesta gde su se sreli. Huan
je ćutao, ali je Tabasko sna 
žno osećao da nestrpljenje nje 
govog mladog prijatelja ras 
te. . . Konačno je progovorio:
— Razmišljao sam o neko 
liko hiljadarki. . . Znaš, posao
je krupan.
— Nekoliko hiljadarki! —
Huan poskoči na suvozačevom
sedištu. Suma mu se učinila
krupna.
— Pa da.. . Ali, ako ti ni 
si za to... — Tabasko pogle 
da na kratko u Huana, čije
je zajapureno lice sve govo 
rilo.
— Ko je taj tip? — uptia
Huan, glasom čoveka koji je
već pristao na ponuđeni po 
sao.
— Znači li to da si pris 
tao? — uzvrati Pit.
NINĐA 147
59
— Čekaj! Hteo bih da zn 
am. . . — zausti Huan, a onda
odvaU: — Znaš, ako je to ne 
što suviše opasno, onda bis 
mo morali malo da povećamo
cenu. . . Recimo, tri hiljade!
— Da budem iskren, ja sam
mislio da ti ponudim pet —
reče Tabasko i kratko se na-
smeja. Znao je suviše dobro
da uopšte nema nameru da
plati Huanu za bilo kakav po 
sao. Hteo je samo da izmami
informacije. . .
— Pobogu! — uzviknu Hu 
an. Prestao je da se osvrće
oko sebe. Novac koji je bio
pomenut umanjio je njegovo
nestrpljenje da se vrati svom
aktuelnom poslu. — Znači da
je ipak nešto prilično opasno^
zar ne?!
— Poznato ti je ime Pako?
— upita Tabasko menjajući
glas. Došlo je vreme da poža-
nje setvu.
Sa suvozačevog sedišta mu
odgovori muk kakav, ipak, Ta
basko Pit nije očekivao. Ka 
da je ponovo bacio pogled na
Huana video je da je mladić
potpuno bled. Tabasko Pit ni 
je bio od ljudi koji stvari sh-
vataju naročito brzo, ali sa 
da mu nije trebalo duže od
deset sekundi da shvati da je
upecao veću ribu nego što se
nadao...
— Pakla mu! — reče Ta 
basko sasvim ozbiljno. — Ni 
je valjda. . .
— Šta? — upita tiho Huan
gledajući ravno ispred sebe.
— Ti radiš za njega. . . Za
Paka! — reče Tabasko.
— Ovaj. . . Ne. . . Hoću re 
ći. . . — Huan je mucao. —
Da. Sada radim jedan posao
za njega. Ali, to je samo pri 
vremeno.
— Baš lepo. . . — reče Ta 
basko. — Nisam čuo mnogo
dobrih stvari o tom momku...
— Nema veze — rekao je
Huan. — Uostalom, i ti ra 
diš nešto sa njim...
— Ne još — rekao je Pil,
i to je bila istina. — Znači-. ..
Pa ti onda možeš da mi ka 
žeš ponešto o njemu, zar ne?!
— Ne! — rekao je Huan što
je mogao čvršće.
— Ali, gotovo si pristao da
ga uhodiš za mene. . .
— Mislim da to ipak ne
mogu — rekao je Huan. —
Sada ne. . .
— Ipak, mogli bismo da po 
razgovaramo o njemu, zar ne?!
— rekao je bezazleno Tabas 
ko Pit. — Razumeš me, valj 
da. Hoću da zaštitim svoj po 
sao. ..
— Ne mogu da razgovaram
o njemu — reče Huan.
— Mislim da možeš. Mis 
lim da zaista možeš, Huane.
Poznaješ me dovoljno i mis 
lim da ti je jasno da sa mn 
60 NINĐA 147
om nema zezanja. Nije bilo
zezanja ni kada si zaglibio zb 
og onog kokaina, prošle godi 
ne, pa te je stari, dobri Ta 
basko Pit izvlačio iz govana...
Sećaš li se?
— Ne mogu to da zabora 
vim — reče tmurno Huan.
Tabasko Pit naglo zaustavi
automobil. Nalazili su se na
parkingu fudbalskog igrališta,
i to u vreme kada se utakmi 
ca nije igrala. Naokolo nije
bilo žive duše u krugu od po 
la milje.
— Zaboravi posao i pet hi 
ljadarki — rekao je Tabasko.
— Ne bih imao srca da te u-
valim u to, jer je zaista vrlo
opasno. Ali, mogao bi bar da
mi ispričaš ponešto o tvom
trenutnom poslodavcu. .. Za
početak, kakav je to uopšte
posao koji radiš za njega?
Huan Alvarez je ćutao tač 
no dva minuta, dišući dubo 
ko, a onda je pogledao u Ta 
baska i klimnuo glavom vade 
ći cigarete iz džepa, tek da bi
se zubima pridržao za nešto...
* *
Negde oko podne je Dolo 
res izašla iz banke brojeći no 
vac, prepuna sreće. Taj Tra 
per Bul ipak nije ispao gad
— ispisao je čekove, i svi su
imali pokriće, i ona je bez
problema unovčila sve to i sa 
da je imala svoj novac. Što
je najvažnije, nije morala mno
go da se muči da ga ubeđuje.
Kada mu je pokazala dokume 
nta za Los Lobo, i objasnila
da može njega da upiše u re 
gistar suvlasnika Traper Bul
je izgledao gotovo srećno, ili
se bar njoj tako činilo. U st 
vari, detektiv je bio utrnuo od
nervne napetosti i više zais 
ta nije mogao da razlikuje re 
alnu opasnost od ludosti da
se upetlja u posao sa nepozna 
tom damom, kojoj je prakti 
čno poklonio četiri hiljade do 
lara.
Traper Bul nije ni pokušao
da protumači bilo kako to što
ga je ona odvukla u njen st 
an, da tamo dočekuju konač 
no rešenje, potpisivanje ugo 
vora i sve drugo što se mora 
lo obaviti kako bi Dolores po 
stala ponosna vlasnica nekre 
tnina u Los Lobu. On je ug 
lavnom samo spavao, a kada
nije to onda je u nekakvom
poludremežu buljio u televiz 
or, ne osvrćući se na to što
je Dolores dolazila i odlazila
iz stana, uvek prepuna priče
koju on uopšte nije shvatao...
— Još samo da skoknem do
zavoda za registraciju — cvr-
kutala je Dolores. — Advokat
kaže da bismo mogli da izve 
demo slalom kroz propise i
da izbegnemo porez na objek 
te namenjene trgovini i ugos 
titeljstvu, ako podnesemo do 
NINĐA 147
61
kaz da je to što kupujepio na
menjeno stanovanju. . . Tamo,
u Los Lobo inspekcija iona 
ko ne zalazi. To je na kraju
sveta. Ko će još da provera-
va. . . I, sada idem da uplat 
im taksu i svratim do suda.
Jedna poznanica mi je obeća 
la da će mi to srediti. ..
— Da. . . — odgovarao bi
neodređeno Traper Bul na sve
to, gotovo i ne pogledavši Do 
lores, koja, opet, njegovo po 
našanje nije ni primećivala,
jer joj on sam više uopšte ni 
je važan.
Konačno, posle dva dana
njene jurnjave sve je bilo go 
tovo i Dolores je stajala, pr 
ed dremljivim detektivom sa
vlasničkim papirima u ruka 
ma. Pokazala mu je mesto, is 
pisano vrlo sitnim slovima, na
kome je pisalo da on polaže
pravo na 4®/o od vrednosti ce-
lokupne imovine, ali to njemu
ništa nije značilo. Samo je u-
pitao:
— Kad ćemo da krenemo?
— Odmah! — oduševljeno
je podvrisnula Dolores. — Ta 
ko sam nestrpljiva da spust 
im šape na to što je sada mo 
je, moje, moje. . .
Dolores je duboko u sebi,
skoro krijući od sopstvenog
razuma, razmišljala o tome da
nekako natera Trapera Bula
da se venčaju. Kao većina pro 
stitutki, ona je u instituciji
braka videla način da očisti
sve svoje prošle grehe. Tra 
per Bul joj se činio nekako
pogodan za takav plan — ni 
je bio suviše zainteresovan za
ono šta se događa oko njega,
nije imao prohteva i, što je
najvažnije, bio je podložan u-
ticajima. . . Idealan muž! No,
ona je sve to ostavila za kas 
nije, nadajući se da će doći
vreme da o tome i razmišlja
i da deluje u tom pravcu. . .
Užurbano se pripremala, gle 
dajući pomalo zabrinuto u de 
tektiva, koji je samo odsutno
stajao. . . Aložda zato što uo 
pšte nije imao nikakvih stva 
ri koje bi mogao spremiti za
put. . .
— Jesi li ti u stanju da vo 
ziš? — upitala ga je Dolores.
Od motela u kome su se, pra 
ktično, upoznali, do njenog st 
ana, vozila je ona, jer Traper
Bul nije bio za tako nešto.
— IVlislim da jesam — od 
govorio je on, ali je već boja
njegovog glasa bila dovoljna
ilustracija da će ipak Dolores
morati da vozi do Los Loba.
Natrpala je u tri torbe i je 
dan kofer sve ono za šta je
smatrala da će joj biti nužno
u njenom, novom domu, a on 
da je pogledala u Trapera Bu 
la sa nadom, ali kada on uo 
pšte nije reagovao, uzdahnu 
la je i sama povukla prtliag
prema izlazu iz stana. Treba 
62
NINĐA 147
lo joj je prilično vremena da
ukrca sve to u prtljažnik, a
onda se vratila do stana, iz 
gurala nepokretnog Trapera,
zaključala vrata i rekla glasno;
— Zbogom, prokleta rupo!
Gazdi ću ključ poslati poštom
i nikada se više neću vratiti
ovamo!
Veselo je sela za upravljač,
pustila nekakvu uragansku mu
ziku na radiju i povezla ka
jugu prepuna sreće. Jedan deo
njenog života, koji, sve u sve 
mu, i nije bio užasan, ali je
bio sramotan, završio se —
Dolores je bila slobodna. . .
Nikada nije .bila sjajan vo 
zač i trebalo joj je malo vre 
mena da se navikne na nepo 
znati automobil, jer taj je bio
Traperov. Tu i tamo su kola
štucala, kasnila je na semafo 
rima, vozila sporije od drugih,
ali. . . Išlo je nekako. Uskoro
su napustili gradsko jezgro i
Drolazili prigradskim ulicama
ioje su se pretvarale, lagano,
u drumove.
— Hoćemo li auto-putem?
— upitala je Dolores istovre 
meno pogledavši u retrovizor.
Iza njih je vozio sivi kombi sa
upaljenim svetlima, ali ona na
to nije obratila pažnju, vode 
ći računa da ne priđe suviše
blizu automobilu koji je vo 
zio ispred nje.
— Svejedno — odgovorio je
rezignirano Traper Bul. Nje 
mu je sve bilo svejedno.
Nekoliko minuta kasnije iz 
bili su na petlju odakle je tre 
balo da reše kuda će. Dolores
je pomislila da će manja gu 
žva biti na starom drumu ka
jugu i uključila je pokeizivač
pravca mnogo ranije od skre 
tanja.
Na njeno iznenađenje u is 
tom pravcu su išla i kola ko 
ja su bila ispred njihovog au 
tomobila, kao i kombi koji je
vozio iza nje. Ona nije volela
da vozi u koloni, pa reče:
— Valjda će se ovi ispred i
ovi iza otkačiti negde usput.
Ta rečenica je vrlo sporo
stizala do mozga Trapera Bu 
la. I, prošli su još dobar ko 
mad milje pre nego što je on
počeo da shvata...
— Koji ispred nas i iza nas?
— upitao je pospanim glasom
podigavši se malo u sedištu.
Video je veliki »ford« ispred
njih i dva čoveka u njemu.
Kombi je imao zatamnjena
stakla i nije mogao da vidi ko
sedi u njemu.
— Ovi su tu već pet milja,
ili više.. . — rekla je Dolores.
Traper Bul je gledao, a mo 
zak je počinjao da mu radi
sve brže i brže, sve dok nije
konačno sasvim shvatio šta se
dešava i dreknuo je:
— To su oni!
— Ko?! — upitala je po-
NINĐA 147
63
malo usplahireno Dolores. Ona
nije razumela šta to Traper
Bul pokušava da joj saopšti.
— Moramo nekako da se
izvučemo! — rekao je Traper
Bul, a glas je i njemu samom
zazvučao odlučno i čvrsto.
Iako je bio, praktično, pod
stresom, dugogodišnje iskust 
vo mu je govorilo da mora da
reaguje na najbolji mogući na
čin. Bilo je sasvim izvesno da
postoji mogućnost da ih ta
dva automobila prate. Osvrnuo
se ka kombiju, a zatim brzo
pogledao u »forda«. . .
— Na sledećem skretanju
pokušaj da skreneš ne dajući
nikakav znak — rekao je on.
— Kako to?! Zašto? — upi 
tala je Dolores.
— Prate nas! — reče Tra 
per Bul. — Moraćemo da ih
izbegnemo.
Dolores naglo uspori, skida 
jući nogu sa papučice gasa.
Strah joj je presekao dah, a
kada bi se uplašila uvek se
3onašala onako kako ne tre-
?a.
— Zaboga! — viknuo je
Traper Bul. — Vozi! Vozi!
— Ne mogu... — jeknula je
ona. — Ne mogu!
Iako nije bio ni krupan ni
snažan, Traper Bul je sada u-
hvatio Dolores za ramena i
povukao sa sedišta prebacuju 
ći je preko naslona ka zadnjem
delu automobila snagom ko 
ja je iznenadila i njega i Do 
lores. . . Ostavši bez vozača,
njihov automobil se zaieo na 
glo i počeo da skreće van ko 
lovoza!
— Izginućemo! — užasnula
se Dolores.
Traper Bul nije imao vre 
mena da joj objašnjava šta se
dešava i šta se mora učiniti
— uskočio je na vozačevo se-
dište, zgrabio upravljač, ispra 
vio automobil i pritisnuo na 
glo papučicu gasa. . . Kola po-
skočiše, a zatim jurnuše niz
drum obilazeći »forda«, čiji se
vozač nije odmah snašao. . .
— Uspori! Hoćeš li da nas
ubiješ?! — zacvilela je Dolo 
res.
Međutim, Traper Bul je po 
većao brzinu. Njegov automo 
bil nije bio suviše snažan, pa
mu je trebalo dugo da postig 
ne neku brzinu koja bi obez-
bedila dovoljnu udaljenost od
»forda« i kombija, a Traper
Bul se nadao da će to uspeti
da postigne. Gotovo je zažalio
što se ne nalaze u gustom sp 
letu gradskih ulica. U gradu bi
sigurno uspeo da umakne, jer
je znao kako se to radi. Ova 
ko, na otvorenom drumu, bez
mnogo skretanja, šanse su mu
bile znatno umanjene...
Vozio je veoma brzo, nada 
jući se da »ford« i taj kombi
nisu u stanju da ga sustignu.
Gledao je u retrovizor... Uz 
64
NINĐA 147
dahnuo je sa izvensim olak 
šanjem kada je primetio da
se udaljavaju. . .
— Uf! Možda. . . možda to
i nisu bili oni. .. — rekao je.
— Ko »oni«?! Šta pokuša 
vaš da mi kažeš? — rekla je
Dolores.
— Pakovi ljudi. . . — objas 
nio je u dve reči Traper Bul.
Nije smanjivao brzinu i kada
je prošao sledeću dugu kri 
vinu poverovao je da je sve u
redu.. . — Nema ih. . . Ne ju 
re za na,ma. Dobro je. To ni 
su bili oni. . .
Dolores je drhtala, ali ni
Traperu ni sebi nije htela da
prizna da se uplašila. Osvrta 
la se i gledala, čudeći se što
Traper Bul ne usporava. Re 
kla je:
— Hej! Kako bi bilo da ba-
tališ jurnjavu, macane?! U st 
vari, kako bi bilo da staneš
negde? Ova jurnjava mi ni 
kako ne prija.
— Strpi se! — reče oštro
Traper Bula. Hteo je da bude
siguran i vozio je i dalje vr 
lo brzo. — Staćemo kada nai-
đemo na nekakav motel ili pu 
mpu ili tako nešto. . .
Vozio je veoma brzo još tri
ili četiri milje, pa kada iza
njih nije više video nijedno
vozilo — usporio je. Iz kase 
te automobila je izvukao au-
to-kartu i bacio je ka Dolo 
res. . .
— Proveri na karti da li i-
mamo motel ili bilo šta na
putu.
Ona je raširila kartu preću-
tavši da se sa tim papirima
slabo snalazi. Buljila je dugo
u te šarene linije i znakove i
jedva je uspela da shvati ko 
ja linija pripada drumu ko 
jim su išli. Rekla je:
— Bojim se da ovde u bli 
zini nema nigde nikakvog sv-
ratišta.
Traper Bul pogleda u nju
preko ramena i suoči se sa li 
cem punim iščekivanja. ..
— Šta? — upitao je.
— Pa, hoćeš li da zastaneš
načas? U žbunje ću i biću br 
zo gotova. . .
— Oh! Zaboga.. . — reče
Traper Bul. Situacija je bila
smešna, ali njemu nekako ni 
je bilo do toga. Ipak, dodao
je: — Okej! Neka ti bude. . .
Zaustavio je odmah, proce-
nivši da bi ona taj svoj mok 
ri posao mogla da obavi u
žbunju iznad druma. Dolores
se sa zahvalnošću izvuče iz au 
tomobila. .. On ju je gledao
kako njiše kukovima, valjda
po navici, pitajući se u sebi
šta mu je uopšte bilo da se
upetlja u bilo šta sa njom. »U
redu, nije loše parče, ali ona
je to što jeste, čak i kada ide
da piški. . .«, mislio je Traper
Bul. Izašao je napolje i zapa 
lio cigaretu. Činilo mu se da
NINĐA 147
65
mu se mozak bistri, posle sv 
og onog mutljaga koji ga je
skoro načisto uspavao. . .
Tada su pristigli »ford« i
kombi. Traper Bul ih je gle 
dao kako pristižu i bio je sa 
svim miran, gotovo spokojan.
Činilo mu se da to što nisu
pojurili za njima mora da zn 
ači da to zaista nisu oni ko 
je je mogao da očekuje i sa 
da je samo gledao u njih mi 
sleći kako će da prođu i uma 
lo im čak nije mahnuo. . .
A, onda su se oni zaustavi 
li, zagrađujući n'egov auto 
mobil i pre nego što je Tra 
per Bul uopšte mogao da sh 
vati šta se događa iz »forda«
je iskočio momak sa tipičnim
latinoameričkim crtama lica...
U ruci je držao — pištolj!
Traper Bul odbaci cigaretu.
Nije bio naoružan i nije znao
kako da se suprotstavi. Uop 
šte nije znao šta bi mogao da
uradi. ..
— Nema smisla da kidneš
tako — reče mladić, iza koga
su stupala još trojica.
Cerili su se kao ljudi koji
su suviše sigurni u sebe. To
što nisu jurnuli kada je Tra 
per Bul pokušao da pobegne
bila je samo varka i to je nje 
mu sada bilo sasvim jasno, ali
mu to saznanje nije olakšava 
lo položaj. . . Iza leđa je goto 
vo čuo ječanje te prostitutke,
koja je, izgleda, pokvasila žbu-
nje i krenula nazad — da bi
se suočila sa četiri momka, od
kojih je jedan imao pištolj
u rukama i verovatno je i njoj
bilo jasno šta se događa. Is 
pred sebe je imao tu četvori 
cu, a nikako nije mogao ni
da pomisli da stigne do svog
automobila. Rešio je da izig 
rava budalu. . .
— 0 čemu se radi? — upi 
tao je što je mirnije mogao.
— Ne razumem? Ako imate
nameru da nas opljačkate, bo 
jim se da ste se prevarili...
Plen. . .
— Hajde, zaveži Bule! —
prekinuo ga je onaj momak
sa oružjem u ruci. — Znaš ti
vrlo dobro o čemu se radi. Nas
šalje Pako!
— Okej! — reče pomirljivo
Traper Bul. Iz mnogo neugo 
dnih situacija u životu se iz 
vukao time što je ostajao mi 
ran, uz preteranu govorljivo-
st. — Pako bi se mogao na 
ljutiti što se ponašate tako
prema meni. Čemu oružje?!
Možda ne znate da je za Pa 
ka radim jedan veliki posao,
i sada sam na putu da ga do 
vršim. Ako mi budete smeta 
li...
— Hej, hej. . . — povika mla
dić sa pištoljem. — Pusti pri 
ču, njuškalo! Spremao si se
da kidneš, a nama se to ne
dopada. Pako je jasno rekao
da ti to ne dozvolimo.
66 NINĐA 147
— Budite razumni! — reče
Traper Bul, osećajući kako mu
se Dolores približava sa leđa,
a zatim se kači za njega, nok 
tiju prepunih straha. — Re 
kao sam već da radim za Pa 
ka. . .
— Dosta priče! — rekao je
mladić sa pištoljem, prekidaju
ći ga, kao da je predosećao da
je Traper Bul u stanju da ga
bujicom reči ubedi u nešto u
šta on nije želeo da bude ube-
đen. — Nama je sve jasno, a-
ko tebi nije. Šteta samo za
tu dugonogu. .. Mogla je da
posluži za mnoge živahne st 
vari!
Dolores na te reči brižnu u
grčevit, neutešan plač, iako joj
nije uopšte bilo jasno šta se
dešava niti šta može da očeku
je od te četvorice. Njene pre 
tpostavke su išle najdalje do
toga da će ih oni vratiti u
San Francisko, a to ona nije
želela...
— Šta nameravate da uči 
nite? — upita još uvek sas 
vim mirno Traper Bul.
— Tačno ono što nam je re 
čeno. . . — glasio je hladnokr 
vni odgovor.
Još se nisu pomerili, pa čak
ni taj momak svoje oružje nije
držao nedvosmisleno upereno
u njih. Cerili su se i verovat 
no uživali u devoj činom stra 
hu, očekujući, valjda, i da se
Traper Bul uplaši i zacmizdri.
ne bi li njihovoj zabavi pri-
doneo na svoj način. No, Bul
ostade miran, oprezno i go 
tovo neprimetno osmatrajući
čitavu scenu i tražeći bilo ka 
kvu mogućnost za uzmak. No,
ono što je zaključio nije bilo
uopšte ohrabrujuće — nalazio
se u klopci, ugrožen, a on ni 
je voleo da bude ugrožen. Po 
kušao je ponovo da pregovara:
— Mislim da nije pametno
da donosite zaključke bez Pa 
ka — nadao se da će momci
odlučiti da ga odvedu Paku, a
onda će ne samo dobiti na
vremenu, već, bio je siguran
moći će da ubedi Paka u sve
što želi. — Kako bi biloi da
zajedno pođemo nazad, pa da
se razjasnimo, mada će to
usporiti posao koji moram da
obavim za Paka.. .
— Ne bulazni! — reče mo 
mak sa oružjem, dok su os 
tali ćutali kao ukleti i samo
se cerili. — Sve je jasno...
Ako ne nama, onda tebi, a Pa 
ku odavno.
— I, šta to znači? — upita
Traper Bul. Sada je već pre 
šao na drskost, verujući da
će to pokolebati tu četvoricu.
Umesto odgovora koji je
očekivao mladić sa pištoljem
se pokrenu, priđe mu i zari
cev oružja u rebra...
— Polazi! — glasila je na 
redba.
Gurao ga je uz strmu pa 
NINĐA 147
67
dinu brda koja se pružala de 
sno od puta. To svakako nije
bilo nešto što bi prijalo Tra 
peru Bulu. No, oružje je bilo
oružje, a Traper Bul nije bio
od ljudi koji vole da osete cev
pištolja u rebrima. Zakoračio
je nešto brže od momka, tek
da ga ovaj ne bi dodirivao.
Momak se osvrnuo preko ra 
mena i rekao ostalima:
— Odmah se vraćam. I, ne 
mojte da se igrate sa curom!
Nemamo vremena za tako ne 
što.
— Šta ćemo sa njom? — upi
ta jedan od preostale trojice.
— Isto... — reče momak sa
oružjem. — Pako je rekao...
Dolores je sve to čula, ali
od silnog straha nije mogla
ni da natera sebe da razmisli,
a kamoli da razume o čemu
to oni govore. Stajala je, sa 
da bez oslonca i opasno se lju 
ljala osećajući da malo nedo 
staje da izgubi svest. Oči su
joj šarale naokolo, nesposob 
ne da usredsrede na bilo šta.
Te tipove kao da nije ni gle 
dala, mada je znala da opas 
nost dolazi sa njihove strane.
Samo se bojala, ne znajući ka
kva joj konkretno opasnost
preti.
Kada su se mladić sa piš 
toljem i Traper Bul izgubili u
žbunju, jedan od momaka pri 
đe Dolores i pokaza joj ru 
kom da sedne na zemlju...
— Nemoj da se onesvestiš
— rekao je. — Nemamo na 
meru da te nosimo.
— Šteta što nemamo vre 
mena — rekao je drugi. —
Ova ne izgleda loše, a rekao
bih i da je navikla da se ig 
ra sa dečacima.. .
Kratko se nasmejaše. Nisu
još uvek činili ništa. Samo su
stajali, sigurni da ona neće
pobeći. Osećali su da je nju
taj užasan strah držao priko-
\anu za jedno mesto.
Onda je odjeknuo pucanj.
Muklo. I, samo jednom. Do 
lores se trgla, ali joj je i ta 
da trebalo nekoliko napetih
trenutaka da shvati šta je zna 
čio taj pucanj. Panično se
okrenula i videla kako se onaj
momak sa pištoljem vraća iz
žbi.mja. Tek kada je on zas 
tao i mahnuo rukom razume 
la je. . .
— Dovedite je! — doviknuo
je momak sa oružjem. — Ha 
jde! Požurite! Nećemo valjda
da se zezamo ovde čekajući
da naiđe neko!
Onaj koji je stajao najbli 
že devojci uhvati je za ruku...
Tek tada je Dolores sasvim
jasno razumela šta joj se sp 
rema, ali više nije imala sna 
ge da se boji...
— Ja sam samo htela da
stignem u Los Lobo — šapnu 
la je, više sebi nego njima.
— Ne brini, curo! Negde ćeš
68 NINĐA 147
već stići — rekao je mladić
koji ju je vukao uzbrdo.
-— Znači, oni su ga pratili
sve vreme? — reče Lesli.
— Pa, da — odgovori hla 
dnokrvno Tabasko Pit. — U
stvari, taj dripac kaže da je
Pako pokušavao da preko Tra 
pera Bula, uz pomoć svojih
ljudi, koji su bili svuda nao 
kolo, dođe do tebe. Traper
Bul im uopšte nije važan. Os 
im što su dobili striktno upu-
tstvo da ga uklone, ako samo
pokuša da pobegne... Pitanje
je da li će se on zaista usudi 
ti da to učini?!
— Ta cura je bila vrlo od 
lučna, a on dovoljno unezve-
ren da to zaista pokuša — re 
če Lesli zabrinuto. — Bojim
se da bi sve to moglo da is-
komplikuje stvar.
— Valjda hoćeš da kažeš da
je Pako zaista spreman da u-
bije Trapera Bula. . . — reče
Tabasko.
— Kladim se da je to u sta 
nju — rekao je Lesli. — I,
šta se. dogodilo sa tim tvoj 
im. . . Huanom?
— Vratio se tamo gde pri 
pada, u odgajalište pacova —
slegnuo je Tabasko Pit rame 
nima. — Međutim, posle ra 
zgovora sa mnom više nije u-
veren u to da po svaku cenu
mora da služi Paku i tom ma-
torom Princu. Koliko ga ja
poznajem, sada će početi la 
gano da zabušava, a majstor
je u tome. Ono što mene bri 
ne je to da sada na ulicaima
San Franciska ima nekoliko
stotina kretena koji drže i oči
i uši širom otvorene i na sva 
ki pomen tvog imena su sp 
remni da skoče poput dobro
utreniranih lovačkih pasa.
Lesli se počeša iza uha. Gle 
dao je kako Sumiko prolazi
preko sobe noseći poslužavnik
sa pivom i kafom. Ona nije
ništa govorila. No, više mu
nije upućivala prekome pog 
lede. Sada je i njoj bilo jasno
da je sve to što se dešava us-
mereno protiv Leslija i da je
on u poziciji da se brani.
— A ja sedim ovde, u svom
skloništu, i puštam pacove da
mile gradom.. . — reče zami 
šljeno Lesli. — Od toga će se
pacovi pomamiti i moguće je
da će stradati neko sasvim ne
vin. Sta kaže tvoj Huan... Ko 
liko dugo će Pako sve to po 
kušavati?
— Huan kaže da se Pako
kune u sve na svetu da se ne 
će smiriti dok ne pronađe te 
be, pa makar potrošio ceo ži 
vot na potragu — odgovorio
je Pit. — Usijana glava, na 
ravno, ali opasna usijana gla 
va, ako mene pitaš.
— Ako tebe pita ti bi mu
predložio da lepo naoružani
NINĐA 147
69
banete u posetu tom Paku i
brzo i efikasno razrešite ceo
slučaj, zar ne?! — upala je
Sumiko, ali sasvim mirno.
Tabasko Pit se osmehnuo,
zahvaljujući za pivo. Pogled
koji je izmenjao sa Sumiko
govorio je dovoljno.
— Onda, morate da računa 
te da će nas biti troje — rek 
la je ona. — Nemam nameru
da sedim ovde i žderem se.
Lakše bi mi palo da i sama u-
čestvujem u tom prijateljskom
razgovoru.
— Ne znam. . . — rekao je
Lesli. — Sve mi je to jako
smrdi. Ali, za sada neće biti
nikakvog razgovora ni sa kim...
Osim. . . Možda. . .
Nije dovršio rečenicu, ali su
ga i Sumiko i Tabasko Pit
poznavali suviše dobro da ne
bi pogodili da on trenutno i-
ma ideju koja će se vrlo brzo
pretvoriti u plan. Već samo
to što njima ne saopštava i-
deju značilo je da namerava
da tu ideju u delo sprovede
sam, bez njihove pomoći. Su 
miko je pomislila: »Pokušaće
nekako da smiri tog Paka, sa 
mo ne znam kako...« No, već
dve sekunde posle toga se do-
setila...
— To što misliš nije pravi
način — rekla je.
— Kako znaš šta mislim?
— osmehnuo se Lesli.
Ona je samo odmahnula
glavom.
— A šta to on misli? — u-
pitao je Tabasko Pit.
LesH se još jednom osmeh 
nuo, a onda se pokrenuo i
kazao:
— Treba pile pojesti dok je
vruće — pogledao je na časo-
vnik. — Sada je tri i nešto. ..
Valjalo bi da sve to što na-
meravam obavim pre mraka.
Mrak izaziva u nekim ljudi 
ma čudna osećanja. Osim to 
ga, ne želim da se krijem. U
ovom slučaju će me svetlost
dana čuvati bolje nego tama.
Tabasko Pit nije imao poj 
ma o čemu Lesli govori, a Su 
miko je samo klimnula glav 
om, složivši se sa Leslijevim
zaključkom, i rekla:
— Ne preteruj u revnosti.
Imaj na umu da na tom me 
stu postoji mnogo zaintereso-
vanih. . . Neki od njih te ne 
će, možda, primiti prijateljski.
— Niko od njih me neće
primiti prijateljski, ali za sa 
da mislim da je to pametnije
nego krenuti u rat, bez ob 
zira što je odbrambeni.
— Ako se ne vratiš pre ve 
čere. . . — reče Sumiko, a on 
da se nasmeja. — Ako se ne
vratiš pre večere Tabasko i
ja ćemo sve smazati sami!
— Ama, ljudi, o čemu vi to
govorite? — upitao je Pit, po
ko zna koji put našavši da je
70 NINĐA 147
sasvim zbunjen, tu, u društvu
dvoje ljudi za koje je bio si 
guran da su mu najbolji pri 
jatelji na svetu.
Lesli ustade na način na ko 
ji je ustajao kada je žurio.
Rekao je:
— Porazgovaraćemo uz ve 
čeru o tome...
Covek sa velikom torbom
kakvu nose lekari izašao je iz
zamračene sobe da bi se suo 
čio sa takođe prilično mračn 
im likom visokog tipa širokog
lica i čudno zažarenih očiju.
— Pa, doktore? — upitao
je Eduardo.
— Ne znam kako da vam
kažem... — reče doktor pro 
fesionalno. — Uz najbolju mo 
guću negu, on ovaj na,pad ne 
će moći da preživi ako ostane
u kući. PreponAčujem vam da
ga prebacite u bolnicu.
Eduardo nije treptao. Dok 
tor nesvesno pomisli da mu
baš zato oči izgledaju tako u-
žarene. Neko vreme su ćutali,
i njih dvojica i još tri čove 
ka u prostoriji. Onda Eduar 
do reče:
— Radije ću celu bolnicu
preseliti u kuću, ako možete
da me razumete, doktore...
— Ali, uz njega bi stalno
morao da bude jedan aneste 
ziolog, plus bar dve dobre me 
dicinske sestre i jedan lekar
opšte prakse, a ukoliko se u-
kaže potreba i kardiolog — o-
bjasni doktor. — Ja sve to ne
mogu sam.
— Vi ga lečite već, koliko?
— Petnaest godina — odvrati
Eduardo. — On ima poverenja
u vas. Mi takođe. Morao bih
da vas zamolim da ostanete
ovde. Što se tiče ostalih... Si 
guran sam da ste u stanju da
me među svojim kolegama pro
nađete sve potrebne stručnja 
ke. Kuća je velika. Moći će da
se smeste.
— Zašto tako? — zausti do 
ktor, ali ga Eduardo prekide
ne baš ljubazno:
— Ja sam njegov najstariji
sin, doktore, i mislim da mo 
gu da odredim šta je za njega
najbolje. A i za nas!
— Ne razumem — reče le 
kar sasvim iskreno i prosto-
dušno.
U razgovor se umeša oniži
čovek umornog lica, koji je
sve vreme nervozno grizao no 
kte:
— Pobogu! Prosto j e . .. Ne
sme da se zna da je on u ta 
ko teškom stanju. I ako um 
re, sve mora za neko vreme
da se. . . prikrije...
Doktor Patrik O’Rajli je za 
ista već petnaest godina lečio
starca i znao je sa kim ima
posla. Nije uopšte pitao zaš 
to je bitno da se teško sta 
NINĐA 147
71
nje bolesnika prikrije. Kao i
što je odlično znao da bi, u
slučaju starčeve smrti, poro 
dica povela računa da odloži
saznanje o toj smrti bar za
nekoliko dana.
— Princ ne sme da umre
čak ni kada umre, doktore —
rreče Eduardo suvim glasom.
— Mnogi ljudi bi njegovu sm 
rt dočekali kao praznik. U pi 
tanju je porodica. .. Porodični
poslovi. . .
— Shvatam — reče mirno
doktor. — Jedino što se bo 
jim da bismo ubrzali kraj ako
ga ostavimo u kući.
— Samo se vi pobrinite da
dobavite tog anestezi... kako
li se već zove i tog za srce i
sestrice i sve — reče Eduar 
do. — Mi ne želimo da on
umre, ali ne smemo da dopu 
stimo da izađe iz kuće. Vi
svakako nećete zažaliti ako u-
činite kako želimo. Nikada ni 
smo škrtarili.. .
— Ne razmišljam o nagra 
di — reče doktor. — Mislim
samo o pacijentu.
— Njemu će biti dobro ov 
de — reče onaj koji je gri 
zao nokte.
Doktor je rćizmišljao neko 
liko trenutaka, a onda odlo 
žio svoju torbu, što je znači 
lo da pristaje.
Najmlađi među njima mu
dade znak da pođe za njim
— uputili su se u sobu koja
je već bila određena za bora 
vak lekara, ako se za tako nešto
ukaže potreba. Ostali takođe
nisu ništa govorili. Već odav 
no su se, u tajnosti, bili do 
govorili o postupku ukoliko
starom porodičnom bosu poz-
li. Za taj plan Princ nikada
nije doznao i po svoj prilici
neće ni doznati. .. Ono što su
Prinčevi sinovi pokušavali bi 
lo je da iskoriste dane njegove
bolesti, i dane pred smrt, pa
i samu smrt, da bi bezbolno
preuzeli sve one poslove, kru 
pne i značajne, koje je starac
vodio lično, ne dozvoljavajući
čak ni kada mu je bilo već
sasvim loše, da neko drugi vo 
di.
U sobi pored bolesnikove je
ostao samo Eduardo, najstari 
ji Prinčev sin. Seo je na kauč
i dohvatio neke stare novine.
Nije posebno brinuo — uzdao
se u svoju moć, koliko i u
svoju odlučnost, i verovao da
će sve biti baš onako kako su
se dogovorili. ..
Nekoliko minuta kasnije ne 
ko je kratko pokucao, a onda
je u sobu ušao jedan od stra-
žara.
— Šta je?! — upitao je
Eduardo osorno.
— Pred vratima je jedan
čovek. Sa strane — objasni
stražar. — Tvrdi da je novi 
nar i hoće da razgovara sa
Princem.
72
NINĐA 147
— Novinar? — iznenadi se
Eduardo. — Hoće da priča sa
starim?! Da Ii je taj norma 
lan? Kako izgleda? Da li ste
ga pro varili?
— Reklo bi se da je mlad
— odgovorio je stražar. — Vi 
sok je i uglađen. Ljubazan je.
Proverili smo. . . Ne nosi ni 
kakvo oružje.
— Novinar.. . — reče zami 
šljeno Eduardo. Mislio je:
»Ako ga odbijem mogao bi,
možda, negde da napiše neš 
to nezgodno, a to nam u ov 
om trenutku ne bi odgovara 
lo.« Glasno je rekao: — Neka
sačeka u salonu, u prizemlju.
Ja ću sići da razgovaram sa
njim.
— Ali, on hoće. . .
— Učini kako sam rekao!
— prekide ga oštro Eduardo.
Stražar se povuče. Eduardo
priđe ogledalu u uglu i pro-
ceni da li izgleda dovoljno
pristojno. Nije hteo da na bi 
lo kog novinara ostavi utisak
grubog mafijaša, mada je to,
u suštini, bio. Morao je da
pokuša da pred novinarom iz 
gleda kao poslovan čovek ko 
ji samo brine o porodičnim
poslovima i, svakako, o zdra 
vlju svog oca. Primetio je da
mu se na grudima ističe fu 
trola sa revolverom, skrivena
ispod sakoa. Nevoljno je ski 
nuo oružje, a zatim je krenuo
u prizemlje...
Kada je ugledao gosta, Edu 
ardo je pomislio da je to sa 
mo jedan od onih drčnih, mla 
dih reportera u potrazi za se 
nzacijom po svaku cenu. S
vremena na vreme bi jedan ta 
kav pokušavao da prodre u ta 
jne porodice, i uvek bi se ok 
liznuo, naravno. Međutim, ka 
da se suočio sa hladnim, sivim
pogledom tog čoveka, koji i
nije bio toliko mlad kao što
je izgledao, najstariji Prinčev
sin je morao sebi da prizna
da je ovaj nešto posebno. Ip 
ak, nije se trudio da bude lju 
bazan. . .
— Šta vi tražite ovde? —
upitao je Eduardo, želeći da
stavi do znanja da novinari
nisu poželjni.
Visoki čovek nije odmah o-
dgovorio. Neko vreme je sa 
mo fiksirao Eduarda prodor 
nim pogledom. Zatim je izgo 
vorio hladnokrvno:
— Moje ime je Lesli Eldridž
i hteo sam da razgovaram sa
čovekom po imenu Princ. Pre 
tpostavljam da ste vi u srod 
stvu sa njim. . .
— Ja sam njegov najstariji
sin, Eduardo. Sve što ste hte 
li da razgovarate sa njim, mo 
žete i sa mnom.
Po tonu kojim je rečenica
izgovorena, i po toime što se
Eduardo nije iznenadio kada
je čuo njegovo ime, Lesli je
zaključio da taj čovek nije
NINĐA 147
73
baš pobliže upućen u ono što
radi Princ. I Pako.
— Radi se o poverljivoj st 
vari — reče Lesli mirno. —
Plašim se da postoje nekakvi
nesporazumi koji bi mogli bi 
ti izglađeni samo uz interven 
ciju vašeg oca.
— Kakvi nesporazumi? —
uzvrati Eduardo. — Vi ste re 
kli da ste novinar. Mi nikada
nismo imali nesporazuma sa
novinarima.
— Sa novinarima verovatno
ne — rekao je Lesli. — Među 
tim, sa mnom lično, bojim se,
da.
Eduardo je poćutao malo.
Po sasvim sitnom drhtaju ob 
rva Lesli je lako mogao da ka 
že da se Eduardo priseća nje 
govog imena.
— Kako ste rekli da se zo 
vete? — upita Prinčev najsta 
riji sin.
Lesli ponovi sasvim spokoj 
no. Nije nameravao da Eduar-
du objašnjava o čemu se ra 
di, ako ovaj već ne zna.
— Vaše ime mi ne govori
mnogo — rekao je Eduardo,
ali to očigledno nije mogla bi 
ti istina, mada je bilo sasvim
jasno da on ne pridaje svemu
tome toliko važnosti. Verova 
tno je na umu imao neke dru 
ge stvari.
— Ipak bih voleo da govo 
rim sa vašim ocem — reče Le 
sli samouvereno.
— Na žalost, to neće biti
moguće — reče Eduardo. —
Moj otac je star i potrebno
mu je mnogo odmora. Rekao
sam vam već da možete da
razgovarate sa mnom.
Lesli je razmišljao nekoliko
trenutaka. Postojao je više ne 
go jedan način da dospe do
Princa, bio on star i umoran
ili ne. Međutim, nešto u at 
mosferi te kuće mu je govo 
rilo da taj razgovor neće biti
moguć i gotovo da je pomislio
da je uzalud dolazio. No, ta 
kođe je imao osećaj da napro 
sto mora da proveri sve što
je moguće proveriti u kući ko 
ja vr\'i od naoružanih straža-
ra i narogušenih članova po 
rodice. U svakom slučaju i-
mao je nameru da bar dozna
više nego što je znao. Zato u-
pita otvoreno:
— Da li je vaš otac zdrav?
— To vas se ne tiče! — od 
brusi Eduardo natmureno. —
To su porodične stvari. Još
uvek mi niste odgovorili koji
je stvarni razlog vaše pósete?
— Bojim se da vi ne biste
to mogli da shvatite — reče
Lesli. — Vaš otac je, mislim,
upućeniji u porodične poslo 
ve koji se, na neki način, do 
tiču mene.
— Koliko je meni poznato
moj otac nikada nije imao ni 
kakvog posla sa novinarima —
reče Eduardo. Ton mu je bio
74 NINĐA 147
hladniji nego što bi se očeki 
valo i Lesli je pretpostavio da
se setio ko je on i zašto je
tu. Zato je rekao:
— Ne znam čiji je sin Pa-
trisio, zvani Pako. . . On sva 
kako ima nešto sa novinari 
ma. ..
Eduardo je osetio da je do 
šlo vreme za otvoreniju igru,
mada njemu otvorene igre ni 
kada nisu odgovarale.
— Sada se prisećam vašeg
imena... — rekao je Eduar 
do. — Ali, još uvek mi nije
jasno zašto ste došli ovamo...
— Da pokušam da razja.sn-
im ponešto što meni nije ja 
sno — odgovori mirno Lesli.
— Verovatno da vam je poz 
nato da me Pako traži po će 
lom gradu. Ne znam čime sam
zaslužio tu pažnju. Znam sa 
mo da bih lako mogao da se
osetim ugrožen, ako se ta ha 
jka nastavi.
— Zvuči nešto kao pretnja...
— isceri se lagano Eduardo.
— Pako je, ako želite da zna 
te, moj sin, ali se ja u njego 
ve poslove malo razumem i
ne tiču me se. Napustio je
porodicu... U našem svetu to
nije pristojno.
— Mislim da znate više ne 
go što želite da pokažete, a
vaš otac sigurno i više od to 
ga — reče Lesli sasvim spo 
kojno. — Do mene su doprle
vesti da Pako želi jednostav 
no da me ubije...
— Zar?! — kao iznenadio
se Eduardo. — To su krupne
reči. Zašto niste otišli i to pri 
javili policiji? Konačno, svi mi
plaćamo porez i očekujemo od
policije da nas zaštiti.
Ledena mirnoća kojom je
Eduardo sve to izgovorio ni 
je uznemirila Leslija. Odlično
je znao sa kim ima posla. Lju 
di kao što je Eduardo će se
uvek praviti kao da znaju mn 
ogo manje od onog što znaju,
i kao da uopšte ne rade ništa
na ovom svetu, nego se samo
iščuđavaju. ..
— Verujem da biste se slo 
žili sa mnom da se u sve po 
licija ne meša — rekao je Le 
sli. — Znate, policijski nokti
su prilično iskrzani, a kada o-
na zavuče prste u nešto, za
nokte se zakače mnoge prlja 
ve stvari.
— To, kad negde ima prlja 
vih stvari — dodao je mirno
Eduardo. Bio je za dlaku in 
teligentniji nego što ga je Le 
sli procenio.
— Da li ste sigurni da vaš
otac nije u stanju da razgo*
vara sa mnom? — pokušao je
ponovo Lesli.
— Siguran sam da on sa
vama nema ništa, kao ni ja,
uostalom — reče Eduardo. —
A vama bih savetovao da ode 
te odavde. Nije ovo vaš svet...
NINĐA 147
75
— I to zvuči kao pretnja...
— Ne — odmahnuo je gla 
vom Eduardo. — To je savet.
— Mogu li ja vama da dam
jedan savet? — upita Lesli.
— Pokušajte — osmehnuo
se cinično Eduardo, mada je
izgledao kao čovek koji ne po 
dnosi savete.
— Ne idite suviše mračnim
putevima — iscerio se Lesli.
— Možete se spotaći na nešto!
— Krupne reči za jednog
novinara — uzvratio je Edua 
rdo.
— Mi, novinari, uglavnom
se bavimo krupnim rečima —
reče Lesli i okrete se prema
vratima. Bilo mu je sasvim ja 
sno da do Princa ne može sti 
ći bez krupnih zahvata, a ta 
ko nešto nije bilo zdravo u o-
sinjem gnezdu.
— Čekajte! — zaustavio ga
je Eduardo. — Nije mi sasv
im jasno šta Pako želi od vas
Znam da vas traži i znam da
vam ne misli dobro. No, bu
dući da je on ipak moj sin
član porodice, koje se, eto, od
rekao, mislim da ćete razume
ti da ne želim da ugrozim nje 
gove interese, ma kakvi oni
bili...
— Sasvim razumljivo — re 
če mirno Lesli. — Ipak, kako
verujem da ste u kontaktu sa
njim, možete mu preneti je 
dnu poruku...
— Nisam baš pogodan za
prenošenje poruka, ali recite...
— Poručite mu da samo od
mene zavisi da li će me naći
ili ne — reče Lesli. — Bilo
bi dobro da odustane od po 
kušaja, jer mu se lako može
dogoditi da me nađe. . .
— E, to već zvuči vrlo pre 
teče!
— Malo je ljudi na ovogn
svetu koji mogu da vide do
dubine nečijeg srca, a Pako
nije takav — rekao je Lesli.
— Pa, vi ste i pesnik. . . —
iscerio se Eduardo. — Cenim
vaš trud, ali mislim da ste u-
zalud dolazili. A sada da vam
dam još jedan savet. . . Ne 
mojte više dolaziti. Ni blizu.
Videlo vas je mnogo očiju i
čulo mnogo ušiju... Znate već
šta to znači. . .
— Sasvim mi je jasno —
osmehnuo se Lesli, apsolutno
siguran u sebe. — Ne znam
samo da li su te oči sigurne
u to što vide i da li su te uši
sigurne u ono što čuju.
— Bože, pa vi govorite u
zagonetkama — nasmejao se
ironično Eduardo. — Zbogom,
gospodine Eldridž!
— Lepo rečeno... — izgo 
vorio je Lesli i napustio pro 
storiju, ostavljajući Eduarda
iza leđa i ne osvrćući se.
Kada je Lesli izašao, pra 
ćen jednim od telohranitelja,
Eduardo je razmišljao neko 
76
NINĐA 147
liko trenutaka, a onda prišao
telefonu. . .
Pet telohranitelja je bilo
smešteno u prvoj sobi apart 
mana. Upravo su ispratili vi 
soku crnkinju kada su ušle
bliznakinje. Gorile nisu kome-
ntarisale, ali svaki od njih je
mislio isto; »Pako je nezasit!
Menja ženske brže nego čara 
pe.«
Osim toga nije radio ništa
dn.igo, izuzimajući večito tele 
foniranje i razgovore sa lju 
dima koji su krstarili gradom,
tražeći tog neuhvatljivog no 
vinara.
Oni nisu mogli da znaju šta
se to sa Pakom događalo u
zatvoru. Nisu znali da on pa 
nično i nezasito zaista poku 
šava da dokaže sebi da je mu 
škarac, menjajući žene. Nisu
znali da je Pako skupo pro 
davao samog sebe da bi smo 
gao dovoljno novca za pod 
mićivanje svih koji su nešto
mogli da učine da bi mu olak 
šali dane i pomogli da skrati
kaznu. On je o tome ćutao
kao uklet, pokušavajući da za 
boravi. Devojke je gutao po 
put droge. Neke su iz apart 
mana izlazile potpuno iscrp 
ljene. . .
Bliznaknje su ušle u Pako-
vu sobu i zatekle ga, sasvim go
log, na postelji. Ispijao je ša 
mpanjac i gledao ih mutnim
očima. Telohranitelju koji je
uveo devojke rekao je samo
kratko;
— Neka mi pošalju još os 
triga i krvavog bifteka. Gla 
dan sam!
Bliznakinje su bile profesi 
onalke koje su znale svoj po 
sao, ali sa navikom da ne 
prestano nešto govore, ćućo-
reći polušapatom. Jedna se o-
dmah smestila pored Paka. . .
— Dušo, ti mi izgledaš sp 
reman na sve — rekla je.
— A ti mi izgledaš kao to-
rokuša — uzvratio je Pako. —
Biće bolje da ćutke obavljaš
svoj posao. Imam osetljive uši.
U drvigom kraju sobe zvrjao
je televizor na kome je kablo 
vski kanal sa vestima nepre 
stano redao nove. a i stare do 
gađaje u zemlji i inostranstvu.
Pako bi povremeno bacio po 
gled na ekran, baveći se ug 
lavnom ispijanjem pića za ko 
je je verovao da mu uliva sn 
agu. Bliznakinje su se svukle
i uvukle u postelju, ne znaju 
ći šta da rade. U stvari, čeka 
le su naređenja.
— Na kakvu si zabavu mi 
slio? — upita ga jedna od njih.
— Pustite mašti na volju,
ali u tišini — rekao je on ne
pomerajući se. Bio je prilič 
no umoran od prethodne no 
ćne dame, ali je takođe bio
NINĐA 147
77
rešen da izdrži i bliznakinje,
pa tek potom da dozvoli sebi
malo odmora.
Jedna od njih se bacila na
donji deo njegovog tela, dok
je druga pokušavala da ga uz 
budi vatrenim poljupcima, ko 
je je on primao između dva
gutljaja šampanjca.
Nešto kasnije unesoše na
kolicima novu količinu ostri 
ga i bifteka. Telohranitelj ko 
ji je sve to ugurao u sobu iz-
begavao je da pogleda u bli 
znakinje i kao da uopšte nije
bio svestan toga što su one
izvodile sa Pakom, koji se, sa
svoje strane, uopšte nije uz 
buđivao. Cak je, preko dva go 
la ženska tela povremeno spo 
kojno gledao vesti na televi 
ziji. . .
BHznakinje su napredovale,
ali je televizor bio brži. . .
— Kako javlja ekipa naših
reportera sa terena, na seda 
mnaestoj milji druma broj
804, južno od San Franciska,
pronađena su dva leša za ko 
ja poUcija tvrdi da su žrtve
brutalnog ubistva vatrenim o-
ružjem. Istraga je u toku, ali
su saopštena imena žrtava. . .
Pako je odgurnuo bliznaki-
njenje kada je čuo imena ko 
ja su na televiziji pročitali.
— Proklete vašljive šeprt-
Ije! — dreknuo je.
— Ali, macane, zašto se uz 
buđuješ? — mazno je izgovo 
rila jedna od bliznakinja i za 
radila vruć šamar. . .
— Gubite se! Odmah! — vi 
knuo je Pako. — Brišite!
Njih dve jedva su stigle da
navuku na sebe donje rublje
gledajući kako Pako trči pre 
ko sobe, otvara vrata i uzvi 
kuje nekoliko imena. . . Zatim
su z'^ista požurile da se izgu 
be, iznenađene što im jedan
od telohranitelja gura novac u
ruke.
— Ko je to bio? — urlikao
je Pako. — Ko je bio? Ko je
išao za tim idiotom Bulom i
nj egovom kurvom ?!
Telohranitelji su zbunjeno
stajali ispred golog Paka i ću 
tali. Konačno, jedan od njih
reče:
— Manuel i njegovi ljudi...
— Manuel je pokojnik! —
viknuo je Pako, sav crven od
besa. — Lično ću ga zadaviti.
Rekao sam mu da uništi sve
tragove. Rekao sam mu da
Traper Bul nestane sa lica ze 
mlje, a on ga je ostavio u šu 
mici i otišao misleći da je
leš nevidljiv. . . Dva leša! Pro-
klestvo! Natovario nam je po 
liciju na vrat, i to baš sad!
Njegove reči se još nisu ni
stišale kada je zazvonio tele 
fon. Jedan od telohranitelja,
zadužen da podiže slušalicu
krenuo je ka telefonu, ali mu
je put presekao Pako, odgur-
78 NINĐA 147
nuvši ga snažno. Lično je po 
digao slušalicu...
— Sta?! — upitao je ne pre 
dstavljajući se. — Ko? Ja
sajn... Cuo sam... Video
sam... Kučkini sinovi su upr 
skali. .. Manuel... Ko je bio?
Jesi li ti normalan?
Lice mu je promenilo boju
od vrelo crvene do sasvim, sa 
svim bele. Nosnice su mu dr 
htale i činilo se da će se sru 
šiti u nesvest, a onda je seo
na najbližu fotelju i ponovio;
— On je bio tu?! Lično on?!
I . .. šta?! Otišao je?!
Dugo je potom ćutao. Činilo
se da se veza prekinula, a on 
da je ponovo progovorio.
— Neka si mi sto puta o-
tac, ovu uslugu ti nikada ne 
ću zaboraviti... Nema veze!
Policiju već imamo, zahvalju 
jući Manuelu.. . Dva leša ili
tri, to je sasvim svejedno, sa
tom razlikom što bi taj što
je bio kod tebe bio pravi leš!
Telohranitelji su se zgleda-
li. Pako je još neko vreme na 
peto slušao šta mu se govori
preko telefona, a onda je vr 
lo lagano spustio slušalicu. Ok 
renuo se i počeo da korača po
sobi, prvo sporo, a onda sve
brže. Naglo se zaustavio isp 
red telohranitelja...
— Svi ste vi kučkini sino 
vi u koje čovek ne može da
ima poverenja! Nekakvi pla 
ninari su otkrili leš Trapera
Bula i njegove kurve. Polici 
ja se već zahuktala u istrazi
i bojim se da je samo pitanje
vremena kada će povezati či 
njenice i, eto ih ovde... Ako
to nije sranje, onda ne znam
šta je! Zar nikome ne mogu
da poverim posao, a da ga o-
bavi onako kako sam rekao?
Čavez! Horhe! Maltinjo! Ru 
bi!
Prozvani su gledali nekuda
u stranu. Poznavali su Pakov
bes i svakako nisu želeli da
mu oni budu na meti. Istovre 
meno, bili su sasvim spremni
da učine sve što je moguće da
mu smire taj bes. Jedan od
njih to i reče;
— Reci šta treba da učini 
mo! Sve ćemo učiniti!
— Vi znate samo da troši 
te novac, a, u stvari, se na 
date da nećete morati ništa
da uradite da biste ga zais 
ta zaradili! — dreknuo je Pa 
ko. Osvrtao se neko vreme po
sobi, kao da traži nekoga, a
onda viknu; — Huan! Huan
Alvarez! Gde je?
— On je u kolima — gla 
sio je odgovor. — Njegov je
red da sedi u kolima i čeka...
— Neka on dođe — reče
nešto smirenije Pako. — Vi
ostali se gubite! Na kraju ću
morati sam da se vučem uli 
cama i tražim tu prokletinju
od novinara...
NINĐA 147
79
Oni požuriše da izađu iz so 
be, zahvalni što se Pakov bes
tako brzo stišao...
Ostavši sam u sobi Pako
primeti da je go, pa navuče
mantil za kupanje na sebe. Ra 
zmišljao je, nervozan zbog či 
njenice da nikako ne uspeva
da složi sve kockice na svoje
mesto. To što su pronađeni le 
ševi Trapera Bula i te devoj 
ke izbacilo ga je iz koloseka i
gotovo sasvim razrušilo nje 
gov plan. Morao je da kombi-
nuje iznova...
Huan uđe, hodajući nekako
u stranu, kao da se priboja 
va Paka, koji ga odmeri i re 
če grubo;
— Šta se vučeš? Nemoj da
mi izigravaš krivca. . . Nisi ti
uprskao, mada ne znači da
nećeš. . . Ali, ako i ti uprskaš
kao Manuel, stići će te ista
sudbina! A on je pokojnik!
— Šta treba da uradim? —
upita Huan.
— Znaš li ime onoga koga
tražim? — upita Pako.
— Lesli Eldridž — izreci-
tovao je Huan.
— Ti ćeš mi ga dovesti >—
reče Pako približivši se Hua 
nu i stavljajući mu ruku na
rame, skoro prijateljski —
Moj otac mi je javio da je za
njim poslao dva svoja čove 
ka. Oni te čekaju na uglu 52.
ulice i Avenije Kirbi. Znaju
gde se nalazi moj čovek. Sa
njima ćeš skleptati vašljivca
i onda ćete mi ga doneti ova 
mo, upakovanog kao božićni
poklon! Nemoj me izneveriti!
Huan se nije usudio da u-
pita zašto baš on. Do tada mu
nije poveravao ozbiljnije po 
slove i Huan je, u suštini, bio
zahvalan zbog toga. Ali, ovo
što je trebalo da uradi ne sa 
mo što je bilo daleko ozbilj 
nije, već je bilo i mnogo iz 
nad Huanovih snaga. Prećutao
je i samo nekoliko puta kli 
mnuo glavom.
— Neću ti ostati dužan ako
to obaviš kako treba, Huane!
— rekao je Pako.
Ambicija Huana Alvareza
nije bila da postane čovek od
joverenja jednom uspaljeniku
cao što je Pako. Ali, budući
da nije imao drugih ambicija,
i to je bilo nešto.. . Gotovo
se osmehnuo, misleći; »Pa, do 
bro! Možda to i neće biti ta 
ko strašno. Srešću se sa tom
dvojicom i pokupićemo tog
tipa, a šta će posle biti sa
njim, ne tiče me se. . . To je
već Pakov posao.«
— Učiniću kao što si re 
kao — kazao je Huan.
— Požuri! I nikome ne go 
vori kuda ideš — reče Pako.
— Što manje ljudi zna za ovo,
utoliko bolje. Razumeš li?
— Svakako, Pako!
Huan je izašao, pomalo po 
nosan što je na njega pao iz 
80 NINĐA 147
bor, a uz to i prilično upla 
šen. Ostali telohranitelji ga ni 
su ni pitali šta je razgovarao
sa Pakom i kuda ide. Laknulo
mu je kada je izašao iz ho 
tela i seo za upravljač svog
automobila. . .
Tek kada je zamakao iza
prvog ugla u glavi mu sinu
sve ono što mu je rekao Ta 
basko Pit prilikom njihovog
poslednjeg razgovora. . . Bio
je to z;nak da mu se uzbuni
ceo organizam — osetio je sk 
oro opipljivu mučninu zbog
svega toga. Zamislio je: »Mo 
žda Tabasko Pit ima pravo. . .
Možda je samo pitanje dana
kada će me Pako naterati da
ubijam za njega, a onda će
skliznuti u ponor definitivnog
zločina! Šta ja to radim? Sp 
remam se da Paku izručim ne
koga koga je on osudio na
smrt! Ukoliko se to zaista do 
godi, ja ću biti saučesnik u
ubistvu prvog stepena«.
Kada je kretao od Paka bio
je prepun izvesnog ponosa i
svakako entuzijazma, a sada.
najednom, više nije znao šta
treba da uradi. Ako izneveri
Paka moraće se suočiti sa nje 
govom osvetom, a bilo je po 
znato da Pako ne oprašta i
sveti se na svaki način — uo 
stalom, zbog toga je i bio u
zatvoru. . . Huan Alvarez, me 
đutim, nije bio spreman da
na sebe preuzme teret krivice
zbog smrti bilo koga. Nije že 
leo da postane saučesnik u
ubistvu. Nije hteo od svog ži 
vota da napravi pakao. . . Bio
je samo nestašni sin, ali ne
ubica, ne zlikovac!
Vozio je i prošao pored 0-
samnaeste policijske stanice.
Ta zgrada mu je bila poznata
jer je već dva puta bio hap-
šen, uglavnom zbog bezveznih
stvari. Sada mu je padalo na
pamet da jednostavno tu za 
ustavi, uđe unutra i ispriča
sve, i o Paku i o Tabasku. . .
A^Ieđutim, u polusvetu u kome
je živeo policija nije bila o-
miljena i u nju se nije vero-
valo. . . Padalo mu je na pa 
met da naprosto pokuša da
pobegne od svega, a onda se
setio Trapera Bula. ..
Naglo je zaustavio automo 
bil na prvom parkiralištu, is 
ključio motor i naslonio čelo
orošeno znojem na upravljač.
Bilo mu je zaista muka od
svega. Kada je malo bolje po 
gledao oko sebe, video je da
je samo dva bloka zgrada u-
daljen od mesta gde je treba 
lo da se sastane sa tom dvo 
jicom i zahvatio ga je talas
panike. I, činilo se da mu je
ta nagla panika dala ideju. I-
zašao je iz automobila i pog 
ledao naokolo tražeći telefo 
nsku kabinu.
Kada se veza uspostavila,
javio se prijatan ženski glas i
NINĐA 147
81
Huan se na trenutak pokole 
bao i umalo nije spustio slu 
šalicu, ali se onda brzo pre 
domislio i upitao:
— Mogu li da razgovarain
sa Tabasko Pitom?
— On nije ovde trenutno
— odgovorio je ženski glas,
koji je Huanu zvučao umilja 
to. — A ko ga traži?
Na tren Huan nije znao šta
da kaže. Nije želeo da se pre 
dstavi, pa je rekao:
— Prijatelj. ..
Tada se ženski glas izmenio,
postavši u treptaju dublji, su 
gestivni j i i zvučao je kao da
izlazi iz grla osobe kojoj se
ne može odbiti nikakva mol 
ba ili zalitev:
— Tabaskovi prijatelji su i
moji prijatelji. . . Tabaskovi
prijatelji su i moji prijatelji...
Tabaskovi prijatelji su i moji
prijatelji. . . — nekoliko pu 
ta je ponovio taj glas i Hua 
nu nešto uzdrhta u utrobi. O-
setio je pospanost.
— Moram da mu ostavim
poruku — čuo je Huan sa 
mog sebe da izgovara, iako to
nije bilo ono što je želeo da
kaže ili uradi.
— Tabaskovi prijatelji su i
moji prijatelji — ponovio je
ženski glas. — Reci poruku!
Takvom glasu jednostavno
nije bilo moguće odoleti i Hu 
an izgovori u dahu, čudeći se
sa kakvom lakoćom izgovara:
— Na uglu 52. i Kirbi ave 
nije čekaju dva čoveka... Če 
kaju mene. Zajedno moramo
da pronađemo i uhvatimo čo 
veka po imenu Lesli Eldridž i
da ga odvedemo u apartman
broj 147 hotela »Argentina«.
Tamo ga čeka čovek po imenu
Pako i ne misli mu ništa do 
bro. To je poruka.
— Poruka je primljena —
reče ženski glas. — Šta na-
meravaš da učiniš?
Huan se nakratko upitao
kako je moguće da ta žena sa
druge strane telefonske žice
može da pretpostavi da je on
u dilemi. Odgovorio je sprem 
nije nego što je uopšte mislio
da je u stanju:
— Ne znam. . . Ako ne ura 
dim kako je Pako naredio, iz 
lažem se smrtnoj opasnosti...
Neko vreme je zujala sajno
tišina u telefonskoj slušalici,
a onda ženski glas reče suges 
tivno:
— Ne izlaži sebe nikakvoj
opasnosti. Učini kako ti je Pa 
ko naredio. Sve će biti u re 
du! Sve će biti u redu! Sve
će biti u redu. . . Sad! Zabo 
ravi! — poslednje reči su za-
zvučale kao naređenje sa sa 
mog neba. . .
Kada je izašao iz telefons 
ke kabine, Huan Alvarez nije
uopšte bio siguran da li je te 
lefonirao. Zurio je u papirić
sa Tabaskovim telefonskim
82 NINĐA 147
brojem, a onda ga je zgužvao
i odbacio od sebe kao da je
to bilo nešto kužno ili bar ot 
rovno. .. Onda je pomislio:
»Znam... Biće sve u redu ako
postupim onako kako mi je
rekao Pako!«
Pako se pojavio u roditelj 
skoj kući za sve nenadano.
Bio je van sebe. Uleteo je u
kuću poput oluje i sa vrata
počeo da viče:
— Gde je taj nesposobnja-
ković od mog oca? Da li mi
on to namerno smešta?! Ho 
ću odmah da vidim i njega i
dedu!
Kada je jurnuo na sprat, na
jednom su se ispred njega is-
prečila četvorica redovnih te 
lohranitelja koji su bili na pla 
tnom spisku njegovog oca. ..
— Sta ovo treba da znači?!
— dreknuo je Pako, spreman
da trgne revolver i u krvi pro 
bije sebi put do sprata, na ko 
me se nalazio njegov deda. —
Gde je moj otac?
Njegov otac se pojavio ne 
koliko trenutaka kasnije, pro-
vlačeći se kroz krupna tela
svojih telohranitelja. Stajao
je ispred sina mirno, a njegove
hladne oči odmeriše Paka sa
izvesnim prezirom:
— Mogao bi bar da pokažeš
malo poštovanja, Pako — re 
če Eduardo. — Princ umire, a
ti urličeš po kući kao nenor 
malan!
U prvi mah Pako kao da
nije razumeo očeve reči. Bio
je suviše razjaren. Umalo ni 
je rekao: »Sta me se tiče što
umire!« Ugrizao se za jezik, a
licem mu prelete grč neveri-
ce...
— Tvoj deda umire — reče
hladno Eduardo. — Dva leka 
ra su u sobi i samo je pitanje
minuta kada će umreti. Zašto
upadaš u kuću kao da želiš da
je osvojiš?
Pako oseti laganu jezu. U
očevom glasu je osetio da uo 
pšte neće biti lako, sada, ka 
da je deda praktično mrtav
— za vodeće mesto u porodi 
ci bilo je suviše kandidata.
No, nije nameravao da se tek
tako preda. Iskoristio- je pri 
liku da pređe u napad:
— Smestio si mi, zar ne?!
Nikada me nisi podnosio i sa 
da si iskoristio svoju šansu da
mi konačno smestiš, a! Zar
me toliko mrziš? Ili me se,
možda, bojiš?
— Pogano pašče! — proce-
di Eduardo. — O čemu, do
đavola, govoriš?
— Govorim o tvojim ljudi 
ma, koji su trebalo da uhode
onog ljigavog novinara. . . U
stvari, ti si ih nahuškao, zar
ne?!
NINĐA 147
83
— Do đavola, pokušaj da se
smiriš — reče njegov otac. —
Javio sam ti da je taj Eldridž
bio ovde i rekao sam da sam
poslao dvojicu za njim. Cak
sam ti i rekao gde će da če 
kaju da im se pridružiš ti, ili
tvoji ljudi, svejedno... Zar
nisi očekivao da to uradim?
— Nisam očekivao da tamo
zateknem gomilu policajaca —
zarežao je Pako. — Kada je
moj čovek otišao na taj sa 
stanak tamo je bilo tridesetak
patrolnih kola i moj čovek se
jedva izvukao! Ti si ih oba-
vestio!
— Pazi šta govoriš, Pako!
— očev glas je zvučao prete 
če. — Nikoga ja nisaim oba-
vestio i o policiji ništa ne zn 
am. ..
— Ko je, onda, mogao da
ih obavesti?! — uzvrati gnev-
no Pako. — Žrtvovao si i svo 
ja dva čoveka... Oni su uhap 
šeni. '
— Pobogu! — začudi se E-
duardo. — I to baš sad!
— Nemoj da se praviš nai 
van! — nastavio je Pako. —
Mislim da odlično znaš da de 
da hoće mene...
— Za šta to deda hoće tebe?
— upita Eduardo, naslućuju 
ći odgovor.
— Deda želi da ja nasledim
vodstvo u porodici, i ti to zn 
aš! — viknu Pako. — Nadao
si se da ću ja otići na taj sa 
stanak i da će me tamo poku 
piti policija, a onda tebi i tvo 
joj braći ostaje da se dogovo 
rite o podeli vlasti. Misliš da
ne znam da jedva čekate da
deda umire, pa da razrušite sve
što je on stvorio i da se up-
letete u rat sa drugim poro 
dicama, jer odavno smerate da
započnete posao sa drogom!
A sada ti se ukazala prilika
da mene izguraš! E, to neće
moći tako. . .
— Da imaš malo mozga u
glavi shvatio bi da stvari ne
stoje tako — odvrati mirno
Eduardo. — Meni nikakva po 
licija ne treba sada, u času
kada Princ umire, štaviše, po 
kušavam da sve to nekako pri 
kri j em. . . Mnogi lešinari će se
okupiti kada on zaista umre,
a mislim da si ti prvi od njih.
Paku je na usnama bila pso 
vka, ali je nije izgovorio. Ne
zato što je poštovao oca, već
zato što se sa vrha stepenica
čuo uznemirujući glas;
— Gospodine Eduardo! Pri 
nc zove...
— Idem i ja! — reče odlu 
čno Pako i krete da se pro 
gura kroz telohranitelja, koji
se nisu micali sa stepenica.
Oni se samo raširi še, spre 
mni da se suprotstave i oru 
žjem, baš kao što im je na 
redio Eduardo. No, Pakov o-
tac podiže ruke i sasvim spo 
kojno reče:
84 NINĐA 147
— Pustite ga.
Telohranitelji se razmakoše
da propuste i Eduarda i Paka,
pa se njih dvojica ćutke pó 
pese na sprat. Na tren su za 
stali ispred sobe umirućeg, gde
je stajao jedan od lekara, ko 
ji se naže prema Eduardu i
šapnu nešto što Pako nije mo 
gao da čuje.
Ušli su u gotovo sasvim za 
mračenu sobu, tako da je Pa 
ko morao nekoliko sekundi da
žmirka, pokušavajući da se
privikne. Onda je video pos 
telju i lekara, koga je već po 
znavao, kako sedi pored kre 
veta, i dva telohranitelja u ug 
lu. Soba je mirisala na smrt...
— Zvao si, oče. . . — reče
Eduardo.
Tek tada Pako pogleda u
dedu. Njegova sasušena, šle 
pa glava bila je na jastuku ta 
ko sitna da Pako pomisli: »Zar
je ovo Princ? Veliki, poštova 
ni, ugledni, opasni Princ. . .«
— Dovedi mi. . . — šapnuo
je umirući starac. Nije otva 
rao oči, a i usne su mu se
jedva otvarale.
— Koga? — upita Eduar 
do. — Koga da ti dovedem?
— Paka. . . — jedva iscedi
Princ iz umirućeg tela.
Eduardo pogleda preko ra 
mena u sina. Mogao je da pre 
tpostavi zašto njegov otac po-
minje Paka — već je i ranije
slušao o tome kako Princ na 
merava da za svog naslednika
proglasi unuka, a ne sina. No,
trenutak nije bio pogodan ni
za kakvu raspravu. Eduardo
reče tiho:
— Pako je ovde.
— Dobro je. . . — šapnuo je
Princ. — Neka svi stranci i-
zađu. ..
— Cuo si — obrati se Pako
svom ocu. — On hoće mene.
Eduardo ga samo odmeri
hladnim pogledom, a zatim se
ponovo obrati Princu:
— Šta želiš da kažeš, oče?
— Gde su. . . ostali? — jed 
va izgovori Princ.
— Poslovi, oče — odgovori
Eduardo. — Ako želiš, mogu
da ih pozovem. Za manje od
časa će biti ovde.
Paku se učini da preko li 
ca njegovog dede pređe os-
meh. Kao da je želeo da ka 
že da on više nema taj čas
koji pominje njegov sin.
— Dobro. . . — šapnu Princ.
— Dobro je što je Pako.. .
U tom trenutku Pako pri 
đe postelji i kleknu pored sv 
og oca. Reče glasnije nego što
je nameravao:
— Ovde sam, deda!
— Hteo sam da. . . — zau 
sti starac, ali ga nagli talas
bola prekide i ponovo je ne 
ko vreme samo hroptao.
— Loše mu je — reče Pako.
— Da pozovem lekara?
NINĐA 147
85
— Nemoj zvati nikoga —
rekao je Eduardo suvo. To je
zvučalo kao naređenje.
— Ti zaista jedva čekaš nje 
govu smrt — reče Pako sas 
vim glasno, ne obazirući se na
hropac umirućeg.
— Ti. . . vašijivo kopile! —
siknu Eduardo. — Zaista mi 
sliš da bi on poverio porodi 
cu dripcu kao što si ti?
— Cućeš! — dreknu Pako,
a onda ustade i naže se nad
umirućeg gotovo vičući: —
Reci mu, deda! Reci mu! Ka 
ži da sam ja onaj pravi!
Međutim, Princ je samo hro 
ptao, zatvorenih slepih očiju,
a sasušeno lice mu se grčilo
od bolova. Pako, međutim, kao
da to nije primećivao...
— Reci mu, prokleti starče!
— urlao je, sav van sebe. i—
Reci mu ko je tvoj naslednik!
Eduardo uhvati Paka za ra 
mena i povuče ga unazad ta 
ko snažno da je Pako izgu 
bio ravnotežu.
Pako je bio na kolenima ka 
da ga je njegov otac pogodio
pesnicom u sam vrh brade!
Mladić klonu, osećajući da mu
se svest gubi. . .
— Vašljivo kopile! — zaši-
šta Eduardo. Iako je bio u
godinama, još uvek je mogao
sa lakoćom da uzmahne i po 
godi sina dobro odmerenim u-
darcem. Pako je odleteo u dr 
ugi kraj sobe.
Pre nego što je Pako uspeo
da ustane, Eduardo je već bio
otvorio vrata i pozvao telo-
hranitelje.
— Nosite ovo đubre i bacite
ga u kantu! — naredio je Edu 
ardo.
Dva telohranitelja sa lako 
ćom oteše revolver od ošamu-
ćenog Paka i iznesoše ga iz
sobe. Eduardo zalupi vrata za
njima, a onda se vrati pos 
telji. . .
Sitna figura u krevetu se,
međutim, uopšte nije pomeri-
la.
— Oče! — pozva ga tiho
Eduardo.
I pre nego što je shvatio
da nikada više neće moći da
dobije odgovor postao je sve 
stan. . .
Eduardo oseti olakšanje.
Porodica De Luka je ostala
bez svog vođe! Sada je mora 
la da usledi borba. . . Eduar 
du se činilo da u toj borbi za
neprijatelja ima svog rođenog
sina!
*
* *
— On je sada u porodičnoj
kući — rekao je Tabasko Pit
u slušalicu mobilnog telefona,
sedeći za upravljačem iznajm 
ljenog automobila koji je bio
parkiran preko puta kuće po 
rodice De Luka. — Nije me
primetio, a, koliko vidim, st-
86 NINĐA 147
ražari ispred kuće se ponaša 
ju kao da ih iznajmljeni au 
tomobili ne zanimaju.
— U redu — reče Lesli sa
druge strane veze. — Možeš
da odeš. Sumiko će, za svaki
slučaj, biti u hotelu »Argenti 
na«.
— A ti? — upita Tabasko.
— Ja? — ponovi Lesli ve 
selo. — Pa, ja neću biti ovde
neko vreme. Kao što kaže sta 
ra poslovima; »Noć je vreme
za noćna bića!«
— Pun si poslovica — od 
vrati Tabasko Pit. — Dakle,
vreme je za ninđu...
— To si ti rekao...
Lesli se nalazio, u stvari, u
neposrednoj blizini. Tek dve
ulice dalje od kuće u kojoj
se, trenutno, nalazio Pako. Ia 
ko nije mogao da zna šta se
događa u kući, imao je pri 
lično određen osećaj da će mu
noć doneti odgovore na sva
pitanja.
Sedeo je još neko vreme za
upravljačem »poršea«, sasvim
smiren, i svakome ko bi ga sa
strane gledao činilo bi se da
nekoga čeka ili tako nešto. No,
on je obavljao mentalne pri 
preme za sasvim određenu tra 
nsformaciju. .. Pretvarao se
od Leslija Eldridža u — nin 
đu, ratnika noći, osvetnika sp 
osobnog da savlada sve prep 
reke i obavi zadatak. A, zada 
tak za tu noć je bio — izbri 
sati iz memorije tog momka
Paka svaku pomisao na osve 
tu! Za običnog čoveka to bi
bio zadatak sa kojim je bilo
nemoguće izboriti se. Međutim,
ninđa je poznavao mnoge ve-
štine. .. Jedna od tih veština
je bila i ispiranje mozga, a to
je bio jedini način da Pako
odustane od svog monstruoz 
nog plana koji se, nedvosmi 
sleno, sastojao od toga da uh 
vati Leslija Eldridža i ubije
ga.
Vreme je prolazilo, a Lesli
je samo sedeo za upravljač 
em, gotovo se ne pomerajući.
I, odavno je već bila prošla
ponoć kada se konačno pok 
renuo. ..
Lesli je skrenuo u ulaz je 
dne zgrade, potrčavši uz ste 
penice mekanim koracima ko 
ji nisu dizali nikakvu buku.
Iako je trčao uz uske i strme
stepenice, što bi od svakoga
normalnog zahtevalo mnogo
snage, pa i veštine, stizao je
u tom trku i da svuče svoju
odeću, ispod koje je nosio ko 
stim od crne svile...
Kada je stigao na ravni kr 
ov zgrade navukao je i crnu
kapuljaču sa uskim prorezi 
ma za oči i pretvorio se u is 
točnjačkog borca — ninđu!
Kretao se po krovu nečujno,
a budući da je tu bilo malo
svetlosti, malo ko je uopšte
bio u stanju i da ga primeti...
NINĐA 147
87
Lakše nego što bi to bilo ko
mogao zamisliti našao se na
krovu zgrade koja se nalazi 
la preko puta kuće De Luka.
To, u stvari, i nije bila prava
zgrada, već jedna napuštena
automehaničarska radionica,
po čijem se limenom krovu
ninđa kretao sa pojačanom o-
preznošću. Jer, ispod sebe je,
napetim čulima, jasno prepo 
znavao vibracije stanovnika te
straćare. Kretanje mu je ola 
kšavao nedostataJi svetla u
ulici i, iako je ispred kuće
De Luka stajao čovek sa ne 
kakvim oružjem ispod jakne,
svakako nije mogao da vidi
tamnu figuru koja je skliznu 
la niz nakrivljen oluk, spusti 
vši se u prostor između u ne 
koliko prepunih, natrulih ka 
nti za smeće...
Na tom smrdljivom i mra 
čnom mestu ninđa se pritajio
neko vreme čekajući pogodan
trenutak da pređe ulicu.
Trenutak se ukazao kada su,
posle izvesnog vremena, pred
kuću stigla dva automobila, iz
kojih izađoše ljudi neobičnog
izgleda — sasvim očigledno te 
lohranitelji koji su obezbedi-
li ulazak u kuću za dva čove 
ka kojima se strašno žurilo.
Ninđa zaključi, gotovo nepo 
grešivo da se u kući dešava
nešto neobično. Sabirajući sve
činjenice sa kojima je raspo 
lagao nije mu bilo teško da
sabere — činilo se da se ko 
mpletna porodica okuplja u
kući. Valjalo je samo otkri 
ti razlog tome...
Ninđa je iskoristio gužvu ko
ja je nastala ispred ulaza i
skliznuo preko kolovoza kre 
ćući se munjevito, isprekida 
nom linijom koja je pratila
nesigurne senke. Našao se u
tankoj tami uz ogradu, u ne 
posrednoj blizini kuće. Sasvim
jasno je čuo glasove ljudi ko 
ji su stajali ispred kuće i ra 
zgovarali. Istovremeno, pozna 
vao je dovoljno španski da ra 
zume o čemu govore...
— Koji im je đavo? — u-
pitao je jedan od sedmorice
ljudi ispred zgrade. — Nisu
se ovako ponašali godinama.
Kao da ih je uhvatila neka pa 
nika. ..
— Valjda je to zbog onog
Trapera Bula — reče drugi.
— Ne znam ništa o tome...
— Nema tu šta da se zna
— reče jedan od njih. — Pa 
kovi ljudi su zabrljali. Kok-
nuli su detektiva i neku ma 
čku, koja je bila sa njim, a
nisu uklonili leševe. Valjda je
u tome frka?!
— Ja sam čuo da starom ni 
je dobro... — reče jedan ko 
ji je bio naslonjen na auto-
moliil. — Možda će da skik 
ne. ..
— Princ?! Jesi li lud? Taj
je već deset puta umirao, pa
NINĐA 147
nikako da nas obraduje. . . Taj
će živeti još dugo.
— Njegovi sinovi se ne bi
mnogo obradovali — reče o-
naj pored automobila. — Je 
dva čekaju da matori rikne,
pa da pódele sve...
— Mnogo pričamo — zak 
ljuči najiskusniji od njih. —
Nismo plaćeni toliko da nri-
čamo. . . A, i nije mnogo zdra 
vo!
— U pravu si — reče no-
mirljivo onai pored automobi 
la, a onda, kao po komandi,
svi zaćutaše.
Vodeći viće računa o tome
da ostane nevidljiv, ninđa je
ioš neko vreme ostao u dubo 
koj senci, a onda odabra pra 
vi momenat da izvede iedan
moćan, visok skok — salto u-
nazad, i đa se nađe sa one st 
rane ograde!
Sudeći prema rasporedu nri
gušenih svetala u kući, ono
pflavno se događalo na spratu.
U prizemlju su samo, tu i ta 
mo, promicale senke telohra-
nitelia, koji su se kretali sno-
lo, kao što čine ljudi koiima
ie dosadno, jer moraju da če 
kaju nešto o čemu, inače, ne 
maju nojma. Na spratu su bi 
la jarko osvetijena samo dva
prozora, koiima očigledno ni 
ko nije prilazio. Ninđa zak 
ljuči da ta dva prozora ne sme-
ju biti njegov cilj.
Da bi odredio cilj bilo mu
je potrebno još informacija i
on je znao kako da do njih
dođe. Iz skrivenog džepa na
svom kostimu izvukao je ne 
što nalik na strelicu za pika 
do. To nešto je u sebi sadr 
žavalo minijaturni mikrofon i
odašiljač, dovoljno snažan da
zvuk, koji pokupi mikrofon,
prenese na daljinu od tride 
setak jardi. Prijemnik je bio
u obliku slušnog aparata za
gluve i ninđa ga ugura u uho,
a onda hitnu strelicu gađaju 
ći prostor između dva osvet-
Ijena prozora.
Već posle nekoliko sekundi
je začuo prilično jasan zvuk...
— Ne smemo ga ubiti —
rekao je neko. — On je naša
krv! Tvoja krv, Eduardo...
— Ako ga i poštedim, to
neka zahvali vama — rekao
je neko drugi, sasvim razum 
ljivo Eduardo, za koga je ni 
nđa znao da je najstariji Pri 
nčev sin.
— Ti da ga poštediš? —
reče treći glas. — Zar se ni 
smo dogovorili da sva trojica
odlučujemo zajedno. . . Bar dok
ne izdelimo sve!
— On je ipak moj sin —
reče Eduardo. — Imam pra 
va. . .
— Šta bi rekao Princ da
može da te čuje?
— Princ je mrtav — rekao
je Eduardo sa izvesnim pre-
NINĐA 147
89
žirom u glasu. — On više ni 
koga ne može da čuje i ni o
čemu da odlučuje.
— Dobro. . . Šta misliš da
je pametno da učinimo sa Pa 
kom?
— Neću mu učiniti ništa
nažao — rekao je Eduardo. —
On nije vredan tolike brige.
Mene više brine ovo. . . Mora 
mo na svaki način obaviti sve
pripreme za preuzimanje sv 
ih poslova pre nego što se
dozna da je Princ mrtav. Pa 
ko neka ide svojim putem.
Samo, taj put mora da bude
dovoljno daleko od naših. . .
Zabraniću mu da ikada više
stupi nogom u Friško. Ako o-
de, dobro je. . . Ako ne ode,
ili ako se ikada vrati, zabora-
viću da mi je sin!
— A ono što je otac govo 
rio? Ono. . . Da želi da ga Pa 
ko nasledi?
— Neka nasledi, onda, vaš
deo poslova — rekao je Edu 
ardo. — Ja sa njim ne želim
ništa da delim. Ne želim vi 
še ni da ga vidim, u stvari. . .
Idite i recite mu da se više
ne vraća, ako mu je život mio.
Svet je veliki. Možda će se
negde naći pogodno mesto za
njega... Mada sumnjam.
Ninđi je to bilo dovoljno.
Shvatio je da je Princ mrtav
i da se njegovi sinovi prepiru
oko nasledstva. Razumeo je,
takođe, da Pakov rođeni ot 
ac želi po svaku cenu da sina
izgura iz svih mogućih poslo 
va. Tačnije, da želi da ga od 
strani i iz grada. To je moglo
da znači da će Pako morati
da bude daleko i od poprišta
njegove sulude osvete, a to je,
onda, značilo i da će usijana
glava tog mladića morati da
prestane da oseća potrebu za
lovom na Leslija Eldridža. . .
Međutim, sve to nije bilo
dovoljno sigurno. Ne za nin 
đu, koji je uvek igrao samo
sigurne igre. Rešio je da uđe
u kuću i pronađe Paka. . . Mo 
žda i pre nego što mu njegov
otac i stričevi saopšte odluku
0 isterivanju.
Ne čekajući više ni časa, ni 
nđa poče da se vere uz staru,
klizavu fasadu. Da nije pri se 
bi imao kandže za veranje ni 
kada ne bi uspeo. Stigao je
do krova i odahnuo nekoliko
sekundi na njemu, a onda po 
gledom potražio otvor kroz
koji je nameravao da uđe u
kuću. . .
Otvor je, na sreću, posto 
jao. Bio je to jedan krovni
prozor u uglu i ninđa mu pri 
đe hitro, otvarajući ga vešto
1 bešumno. Skliznuo je u ta 
vanski prostor. Dugo je, pipa 
jući u totalnoj tami, tražio ot 
vor u tavanskom podu, a ka 
da ga je našao vrlo oprezno i
sporo je podigao dasku. Ope 
racija je trajala dovoljno du 
90 NINĐA 147
go da se čak i ninđa zabrine
da li će stići da obavi svoj
zadatak pre nego što prvi zra
ci zore osvetle prostor koji
mu je bio potreban za pov 
lačenje. ..
Kada je podigao poklopac
otvora, bez i jednog jedinog
šuma, morao je da zastane.
Shvatio je da je pogrešio. Po 
novio je u sebi izreku koju
je naučio od svog učitelja;
»Ninđa je čovek, a ljudi su
grešni!«
Nalazio se iznad sobe u ko 
joj su tri brze i vešte žene
ćutke oblačile mrtvaca.
Upasti među njih značilo je
isto što i dati uzbunu. Morao
je da čeka... A vremena nije
imao! No, razmišljao je br 
zo, kao što je to samo on
znao, i zaključio bez koleba 
nja da postoji više načina da
dospe do Paka... Ovog puta
će to morati da učini van te
kuće...
Ninđa pomisli: »Dobro je
što je Sumiko u hotelu. Ona
će biti tamo kada Pako stig 
ne...« Izvukao se sa tavana i
izašao ponovo na krov tačno
na vreme da vidi kako dva te
lohranitelja gotovo unose u au 
tomobil mladića koga je nin 
đa tada prvi put video. Bio
je to Pako De Luka!
Što je hitrije mogao ninđa
se izvukao iz okrilja kuće po 
rodice De Luka. Zurio je pre 
ma »poršeu« i mobilnom tele 
fonu, koji mu je, u tom tre 
nutku bio vrlo potreban. ..
»Porše« se zaustavio ispred
hotela »Argentina« i momak
zadužen za parkiranje je sp 
remno priskočio. No, Lesli mu
je pokazao novinarsku legiti 
maciju, a na vozačevo staklo
zakačio tablicu PRESS, po če 
mu je momak zaključio da se
reporter nalazi na zadatku i
da je bolje da »porše« ostane
parkiran negde uz ulaz hote 
la. Uostalom, Lesli mu je u
dlan ugurao sasvim pristojnu
napojnicu ne bi li se pobri 
nuo da to bude zaista tako.
Sumiko je zatekao u holu
hotela ali ne samu. Ona je se-
dela u jednoj fotelji, a pored
nje je cupkao zgodan mladić,
sa pomalo drečavom odećom.
Bilo je očigledno da joj se
mladić udvara ili bar to po 
kušava. ..
— Zdravo, dragi! — veselo
je kazala Sumiko ne obraća 
jući pažnju na nametljivog u-
dvarača.
Udvarač je odmerio visoku,
vitku i snažnu figuru »drag 
og« i naglo odlučio da negde
daleko ima neka preča posla.
— Šta se događa? — upita 
la je potom, sasvim ozibljno,
Sumiko.
NINĐA 147
91
— Princ je umro — rekao
je Lesli. — Prinčevi sinovi su
odlučili da proteraju Paka. Da
li su ga doveli ovamo.
— Veruj mi da se već neko 
liko časova dosađujem u ov 
om otmenom hotelu i sve što
sam zapazila je činjenica da
je ova skupa rupa prepuna ži-
gola koji bi da prodaju svo 
ju, drogama napumpanu, mu-
škost — rekla je Sumiko sa
određenom vedrinom. — Ovaj
koji je upravo otpuzao bio je
peti slučaj. Od Paka i nje 
govih ljudi ni traga ni glasa.
Oni koje je ostavio ovde ka 
da je odjurio svojoj kućici zb 
og nečega su se rasturili...
Ali, u međuvremenu se jav 
ljao Tabasko.
— Pogađam šta je rekao —
osmehnuo se Lesli. — Da li
je počela gužva i da li on sme
da učestvuje u njoj?
— Pogodio si — osmehnu 
la se i Sumiko. — No, važni 
je od toga... Rekao je da je
bio u kontaktu sa svojom ve 
zom među Pakovim ljudima,
nekim Huanom. Taj mu je re 
kao da su Pakove dadilje ne 
kako namirisale da je njihov
poslodavac u nemilosti. Šta
ti možeš da zaključiš iz toga?
— Da će Pako biti veoma
usamljen kada stigne ovde, u
hotel — rekao je Lesli.
Samo što je izgovorio tu
rečenicu ulazna vrata hotela
su se otvorila i kroz njih je
prošao, pognute glave, Pako
De Luka, u pratnji dvojice te 
lohranitelja njegovog oca.
Pako je bio uvređen, besan,
ponižen, potišten i uopšte ni 
je obraćao pažnju na bilo ko 
ga u holu hotela. Da jeste ve 
rovatno bi primetio visokog
mladića u društvu prelepe Ja 
panke, ali budući da uopšte
nije znao kako izgleda čovek
koga je toliko jurio po gradu,
čoveka kome je hteo da se
osveti, izvesno je da ne bi re 
agovao na njihovu pojavu. I...
Pako i telohranitelji su se
uputili ka liftu. U prolazu je
jedan od telohranitelja uzeo
ključ Pakovog apartmana sa
recepcije, i sada su stajali ta 
mo čekajući da lift siđe u hol.
U tom trenutku u holu ni 
je bilo puno sveta. No, odne 
kle, sa strane, izdvoji se oni 
ži, široki crnac upadljivo ša 
reno obučen i sa bar dvadeset
funti zlatnog nakita na sebi.
I on je prišao liftu i iscerio
se na jednog telohranitelja pro
stodušno, pokazujući niz kru 
pnih belih zuba, na šta se te 
lohranitelj samo namrštio. Pa 
ko uopšte nije obratio pažnju
na crnca...
Zatim je lift stigao. Vrata
su se otvorila. U liftu su bila
još dva crnca, koji su staja 
li, ruku prekrštenih ispred se 
be. Gledali su nekuda iznad
92 NINĐA 147
glava onih koji su se sprema 
li da uđu u lift, baš kao lju 
di koji se dosađuju, čekaju 
ći da stignu na svoj sprat. Ni 
kome se, međutim, nije učini 
lo čudno što je lift odozgo
i što ta dva crnca ponovo že 
le na gornje spratove. . . Ni 
kome — osim Lesliju. . .
— Slutim nevolju — rekao
je tiho Lesli u trenutku kada
se lift zatvorio i krenuo go 
re. — Požurimo!
Pratili su kretanje lifta pre 
skačući i po nekoliko stepe 
nica. No, lift je ipak bio ne 
što brži. . .
Na četrnaestom spratu vi 
še nije bilo Pakovih ljudi i
kada su se vrata lifta otvori 
la, i kada su iz njega izašli
samo crnci, vukući onesvešće-
nog Paka prema vratima apar 
tmana broj 114, tamo nije bi 
lo nikoga da primeti da se
događa bilo šta neobično. ..
U liftu su ostala dva leša
— telohranitelji Eduarda De
Luke! Jedan od tri crnca pri 
đe liftu i pritisnu dugme ko 
jim se toj spravi naređivalo
da siđe u podrum. Potom cr 
nac iskoči iz lifta koji poto-
nu u dubinu, a onda se pri 
druži onima koji su već ula 
zili u Pakov aprtman. . .
Pako je bio onesvešćen veš-
tim i snažnim udarcem u gla 
vu. Kada su ga uneli u apar 
tman nije bilo dovoljno sve 
stan da u njemu već sedi isti
onaj crnac kome je za skupe
pare prodao kilogram prepr-
ženog brašna, koje je igralo
ulogu neprerađenog heroina.
Taj crnac se isceri kada pred
njegove nove baciše mlitavo
telo Paka De Luke.
— Mislio je, idiot, da ga ni 
kada neću pronaći — reče cr 
nac spokojno. — Glupi Spa-
nac! Glupi, mrtvi Španac...
Crnac pokaza svojim ljudi 
ma da izađu iz apartmana, što
je značilo da čuvaju stražu u
hodniku. Crnac nije želeo da
ga uznemirava bilo ko dok ne
reši sve probleme sa Pakom.
A, kada su njegovi ljudi iza 
šli, crnac dohvati nekakvu bo 
cu iz bara u uglu i izli sadr-
žinu na Pakovu glavu...
U pitanju je bio alkohol, ko 
ji osvesti Paka, ali mu i zali
oči i to je peklo. Pako posko 
či, brišući oči...
— Proklestvo! — viknuo je,
još uvek ne sasvim svestan
šta se dešava.
— I ja sam to isto rekao
kada sam otkrio šta je bilo
u onom kilogramu neprerađe 
nog — isceri se crnac nadme 
no.
Pako nekako izbrisa oči i
tada je razumeo u kakvom se
loncu našao. Zaista nije ra 
čunao da je uopšte moguće
da ga crnac pronaiđe. Međut 
im, sada je taj čovek stajao
NINĐA 147
93
tu i po svemu sudeći bio to 
liko nadmoćan da je Pako hi 
tro procenio da su mu šanse
veoma male...
— O čemu govoriš?! — za-
šišta Pako, po starom, dob 
rom običaju da se pravi da
ne zna ništa, naročito ako je
odlično znao svoju krivicu. —
Ko si ti uopšte?!
— E, to ti neće proći, ba 
lo đubre — reče crnac. — U-
veran sam da odlično znaš i
ko sam ja i zašto sam ovde,
i šta si ti to zamutio da me
nataraš da prekinem sve svo 
je poslove i jurim te po će 
lo j zemlji, ne bih li nekako
vratio svoj novac.
— O kakvom novcu pričaš?
— Pako nija popuštao. Iako
je bio svestan da na pomoć
svojih ljudi ne može da ra 
čuna, u njemu nikada nija ne 
stajala nada da se čuda do 
gađaju.
— Kučkin sina! — zareža
crnac, pa priđe, zgrabi Paka
za grudi i unese mu se u li 
ce. — Nemoj izigravati naiv 
ka, jer će tako tvoj kukavni
život biti mnogo kraći nego
što možeš zamisliti. Dužan si
mi dvasta hiljadarki! Znaš, je
dan kilogram brašna nikada
nije koštao toliko, a ti si mi
baš to prodao... Imaš li no 
vac da mi vratiš?
Pako ja morao vrlo brzo da
razmišlja, a nije bio baš maj 
stor u razmišljanju pod pri 
tiskom. Zato je odabrao dru 
gu taktivu — taktiku odugo 
vlačenja...
— Razume se da imam no 
vac — rekao je što je mogao
mirnija. Ali, na kod sebe. Tre-
baće mi vremena da dođem
do njega. Recimo, do večera*:...
— Recimo da ća ta večeras
šminkati u pogrebnom zavo 
du, pa nećeš biti u stanju da
mi donasaš lovu — reče cr 
nac gotovo razdragano. — Su 
više laži na jadnom mestu, be-
la guzico! Ne verujem ti ni 
šta. Znam da ovde negde i-
maš nešto novca i zadovolji-
ću se time, ali to nije sve. ..
Za ostatak novca ćeš platiti
ti svojom usranom kožom!
— Imam sav novac — po 
kušao ja Pako.
— Gde? — upita crnac pu 
štajući ga i šireći ruke. — Po 
kaži mi gđa ja lova! Znam da
ovde držiš nešto.. . Pokaži mi
gde!
Pako uperi prst u plakar sa
garderobom. Crnac bez žurbe
priđe, otvori orman, zastade
malo, a onda izvuče aktovku
koja sa zaključavala bravom
sa šifrom.
— Znam šifru — reče Pa 
ko. — Reći ću ti j e . ..
— Ne traba, hvala! — isce 
ri se crnac.
U okretu ja jednom rukom
izvukao pištolj sa prigušivač 
94 NINĐA 147
em, dok je u drugoj držao ak 
tovku. ..
Pako zaneme! Iako je u ži 
votu bio u raznim gužvama
nikada mu se nije dogodilo
da neko stoji ispred njega sa
oružjem u ruci i ciničnim os-
mehom na licu, koji je govo 
rio čak i više od tog pištolja.
Nešto mu se u utrobi zgrčilo.
U tom trenutku se začu bu 
ka koja je dolazila iz hodni 
ka ispred apartmana. Jasno su
se čuli tupi, brzi udarci i ste 
njanje... I Pako i crnac se ma-
hinalno okrenuše u tu stranu.
Dve sekunde kasnije nešto
tresnu u vrata apartmana i
ona se izvališe, a u prostori 
ju upade visok, vitak mladić
sivih očiju i odlučnog držanja.
Crnac je na tren bio zbu 
njen. Nije imao pojma ko je
čovek koji je upravo prova 
lio u apartmanu. Mutno je
pretpostavljao da to može bi 
ti policajac, ali je bio sasvim
ozbiljno rešen da ga niko, a
najmanje policija, ne spreči da
izvrši svoju zamisao.
Pako je bio okrenut tom čo-
veku koji je upao izvaljujući
vrata i nije video kako crnac
podiže pištolj i puca. Osetio
je samo kako ga nešto nečuj 
no, ali teško poput sto funti
olova, pogađa — prvo u vrat,
zatim u leđa, ispod lopatice,
zatim u bedro, zatim ponovo
u grudi, jer se u magnovenju
okrenuo prema crncu, a onda
je stiglo to nešto teško, slepo
i nečujno i tresnulo ,ga pos 
red lica...
Krv je šiknula na sve stra 
ne kada je Pako pao, razneše-
ne lobanje!
U istom trenutku je crnac
okrenuo pištolj prema čove-
ku koji je upao u apartman,
ali — nije se nadao da će taj
čovek biti toliko brz...
Lesli se našao tik ispred cr 
nca i stao je taiko da mu je
cev pištolja dodirivala grudi.
No, crnac nije imao nikakve
šanse da puca.. .
Lesli izvede zahvat poznat
pod nazivom »mlin«, kojim je
u deliću sekimde, snažno i
vešto, polomio nadlakticu ru 
ke koja je držala pištolj i o-
ružje, bespomoćno, pade na
pod, dok je crnac zabezeknu 
to zurio u svog protivnika.
Crnac je video, negde iza
glave tog visokog čoveka, ka 
ko u apartman ulazi devojka
kosih očiju... Devojka za ko 
ju je pomislio da će njenu le-
potu moći da zapamti u smr 
ti... I — to mu je bila posle-
dnja misao...
Lesli zari ruku u crnčev gru
dni koš, probijajući ne‘)hvat-
Ijivom snagom rebra. Pod pr 
stima je osetio nešto živo, ži 
lavo, vrelo i ljigavo. Ščepao
je to nešto i povukao iz sve
snage...
NINĐA 147
95
Crnac gotovo da nije ose 
tio bol. Samo je, u stotinki se 
kunde, osetio kako je to kr 
aj. Još uvek je bio u stanju
da gleda i da shvata značenje
toga što vidi.. .
Lesli je podigao ruku isp 
red crnčevog lica i pokazao
mu — njegovo iščupano srce!
Definitivni mrak je došao
brzo i crnčevo mrtvo telo se
sručilo na pod apartmana tr-
zajućise još nekoliko trenuta 
ka. Lesli odbaci iščupano sr 
ce i obrisa prste o odeću u-
mirućeg. Zatim se okrete i
dade samo očima znak Sumi 
ko da je završeno sve što je
moralo da bude završeno.. .
Dva minuta kasnije su iza 
šli iz hotela.
Tek na ulici Sumiko je pro 
govorila, tiho, tako da je sa 
mo Lesli mogao da je čuje:
— Čudno je to. Pako je u-
ložio mnogo da bi se osvetio
tebi, a ispalo je da si ti, na
neki način, osvetio njega.
— Hoćemo li kući? — upi 
tala je Sumiko kada su seli
u auto.
— Da — odgovorio je krat 
ko, uz uzdah, Lesli. — Mislim
da mi treba malo odmora. U
stvari, pročišćenja. Uvek se
zapanjim sa koliko lakoće stu 
pam u kontakt sa prljavštin-
om ovog sveta. .. Misliš li da
time prljam i samog sebe? Ja
se upravo osećam tako.
— Znaš li kako kaže izre 
ka? — osmehnu mu se Sumi 
ko. — »Čisto srce ništa ne mo 
že uprljati!«
— Ne znam da li sam toli 
ko čist. . . — iskreno reče Le 
sli.
— Možda sada tako misliš...
— reče nežno Sumiko. — Ali.
ja znam da već ujutru nećeš
misliti tako. Posle malo me 
ditacije i sna. . .
Dalje su nastavili ćutke. Su 
miko ga je jednostavno puš 
tala da se sabere, znajući da
njemu uvek teško pada sva 
ko nasilje, a naročito sazna 
nje da i sam može da bude
nasilan — mnogo više od zli 
kovaca, protiv kojih se ninđa,
odnosno Lesli, borio celog sv 
og života.
Mobilni telefon je zapiju-
kao...
— Halo! — javila se Sumi 
ko.
— Halo, lepotice! — Taba 
sko Pit je zvučao veselo. —
Kako je bilo u hotelu? Da li
je ostalo nešto za mene?
— Bilo je. .. — Sumiko je
birala reči. — Pa, recimo da
je bilo brzo. U svakom slu 
čaju trenutni problemi su re-
šeni. Gde si ti?
— Nećeš verovati?! — reče
Tabasko Pit. — Sedim na tro 
toaru, ispijam pivo sa jednim
mojim starim i dobrim prija 
teljem i slušam direktan pre-
96 NINĐA 147
nos racije u kući porodice De
Luka.
— Mogu da ti poverujem,
ali ne sasvim i da razumem
— rekla je Sumiko.
— Prosto je — veselo će
Tabasko Pit. — Moj prijatelj
je pandur, a preko njihovog
radija upravo teče prenos ra 
cije na kuću. . . Nisam znao
da je taj Princ umro! Valjda
mu u paklu neće smisliti naj 
gore muke!
— Ako postoji pakao? —
reče Sumiko. — Meni se čini
da takvi ljudi kao što je Pri 
nc prodaju svoj pakao ovde,
na ovom svetu, za život. . .
— Nisi daleko od istine, le 
potice — nasmejao se Pit. —
Gde je Les?
— Pored mene — odgovori
Sumiko. — Na putu smo ku 
ći. Mislim da ćemo se slede-
ćih nedelja odmoriti od svega.
— Sa svoje strane vam sve 
čano obećavam da vaš odmor
neću ničim narušiti, ali uz je 
dan mali uslov — reče Taba 
sko, a u glasu mu se oseti u-
rodeni mangupluk.
— Tražiće »porše«... — do 
dao je Lesli, koji je istančan 
im sluhom čuo svaku reč te 
lefonskog razgovora.
— Šta je rekao? — upita
Lesli.
— Rekao je da bi mu »por 
še« na nekoliko dana spasao
seksualni život — nasmejala
se Sumiko.
— Znao sam — kazao je
mirno Lesli, a licem mu zatit 
ra vedar osmeh.
— K R A J —
VIŠE NISMO
NA KIOSCIMA
’’POLITIKE”
Poštovani čitaoci,
Od ovog broja naša izdanja
NINĐA, EMANUELA i PONY WEST
neće se prodavati na kioscima
’’Poli ti ke”, j er nam j e ’’Pol i ti ka”
postavil a nepri hvatl ji ve uslove
prodaje - 40% rabata.
Nadamo se da će ostal e prodajne kuće
povećati prodaju naših izdanja kako
čitaoci ne bi bili uskraćeni zbog
neshvatlji vog postupka ’’Pol i ti ke”.
Potražite naša izdanja na kioscima:
ŠTAMPE, BORBE, DNEVNIKA,
FORUMA, POBJEDE...
Dobro došli
u porodicu
roto romana!
DESIGN ROTO ROMANI