You are on page 1of 1

Lihnidos

Pre mnogo godina sam u Ohridskoj čaršiji pio čaj s ovdašnjim hodžom i par zbunjenih
(ili ne) Holanđana u belim šorcevima. Kada bi hodža kucnuo prstenom, čaj bi se pojavio
na okruglom i čistom stolu.
U to, kaldrmom je skrušeno povijeno prolazio pravoslavni sveštenik sakriven mantijom
sumnjive čistoće i urastao u divlju bradu.
Hodža se blagougodno do neprimetljivosti nasmišio prizoru. Holanđani su, naravno,
ćutali. Ja sam otpijao svoj demli-čaj, otpuhivao Žitan i pomislio nešto beslovesno, s
kraja pameti, o uzvišenom bivanju i njegovim afinitetima...

Božiji ludak

“Lud sam. Čovek dvojice sam. Sam sam. Onda sam jedno. Čitao sam Plotina,
Averoesa, dokumenta Vermahta pisana u Poljskoj, čuo sam za Anu Marozovu i za njene
nesrećne drugove, uradio sam sve što sam mogao. Jednom sam bio pozvan na svadbu.
Nisam otišao. Mladoženja je nosio kravatu. Slušao sam Š.Bajramovića - LEPOTICA
NEPOZNATA. Januarskog jutra slušao sam petlove – hladna zora. Lakše mi je kad
procvetaju šljive, kada se zaustavimo u šetnji izmadju Bezistana i podruma s knjigama,
lakše mi je od mirisa čaja i mirisa kamenih zidova prastarog grada, lakše mi je od
paunova na krovovima bazlika, i lud sam, mirišem li reku, ližem li pičku, ciganin li sam u
naručju žene, namigujem li. Glumci su super, režija je super, filmska ostvarenja,
festivalska dostignuća, poseito sam Rio, Hercegnovi, Lido, ubio čoveka da bih spoznao
kako to izgleda, obnažio, silovao, silovala sam tek umrlog, još dugo sam izvlačila
njegove vlasi iz džepova svoje super jakne...“
Zapis je verodostojan. Međutim, ako je reč o istini, ona je relativizovana
metodologijom. Na stranu, postojao je čovek, mladić, koji je izustio ono o čemu i zapis
saopštava. Zapis je ostao, a čovek je umro.