Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Sadržaj
1. UVOD __________________________________________________________________________ 3 1.1. RAČUNARSKA GRAFIKA _________________________________________________________ 3 1.2. PROGRAMSKI ALAT ADOBE PHOTOSHOP _____________________________________________ 4 2. RAZUMEVANJE BOJA____________________________________________________________ 4 2.1. UVODNA RAZMATRANJA O BOJAMA ________________________________________________ 4 2.2. TEMPERATURA BOJE ____________________________________________________________ 6 2.3. TEORIJA BOJA _________________________________________________________________ 7 2.4. HARMONIJA I PSIHOLOGIJA BOJA ___________________________________________________ 9 2.4.1. Principi stvaranja harmonije ________________________________________________ 10 2.5. DUBINA BOJA ________________________________________________________________ 15 3. KOLOR MODELI ________________________________________________________________ 15 3.1. RGB MODEL _________________________________________________________________ 16 3.2. CMY(K) MODEL ______________________________________________________________ 18 3.3. HSB (HSV) MODEL ___________________________________________________________ 19 3.4. NAČIN RADA S BOJAMA U PHOTOSHOP-U ___________________________________________ 20 4. HISTOGRAMI __________________________________________________________________ 21 4.1. UVOD U PRIMENU HISTOGRAMA U FOTOGRAFIJI ______________________________________ 21 4.2. DEFINICIJA HISTOGRAMA _______________________________________________________ 22 4.3. VRSTE HISTOGRAMA ___________________________________________________________ 22 4.3.1. RGB histogram i histogram po boji ___________________________________________ 24 4.3.2. Histogram osvetljenja (luminance) ___________________________________________ 25 4.3.3. Osvetljenje, kontrast, podrezivanje ___________________________________________ 27 4.4. PRIMENA HISTOGRAMA NA RAČUNARU _____________________________________________ 30 4.5. POPRAVLJANJE KONTRASTA _____________________________________________________ 32 5. KOREKCIJA TONALITETA I BOJA ________________________________________________ 33 5.1. KOMANDE ZA JEDNOSTAVNU KOREKCIJU BOJA _______________________________________ 33 5.1.1. Komanda Variations_______________________________________________________ 33 5.1.2. Komanda Brightness / Constrast _____________________________________________ 35 5.2. PODEŠAVANJE RASPONA TONOVA I BOJA NA SLICI ____________________________________ 35 5.2.1. Komanda Levels __________________________________________________________ 35 5.2.2. Komanda Curves _________________________________________________________ 36 5.3. PODEŠAVANJE RAVNOTEŽE BOJA NA SLICI __________________________________________ 37 5.3.1. Komanda Color Balance (Ravnoteža boja) _____________________________________ 38 5.3.2. Komanda Hue/Saturation___________________________________________________ 38

1

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop
5.3.3. Komanda Auto Color ______________________________________________________ 39 5.4. OSTALE KOMANDE ZA KOREKCIJU BOJA ____________________________________________ 40 5.4.1. Komanda Photo Filter _____________________________________________________ 40 5.4.2. Komanda Match Color_____________________________________________________ 40 5.4.3. Komanda Replace Color ___________________________________________________ 41 5.4.4. Komanda Desaturate ______________________________________________________ 41 5.5. PODEŠAVANJE RAVNOTEŽE BELINE ________________________________________________ 42 5.5.1. Komanda Exposure _______________________________________________________ 42 5.6. SELEKTIVNA PROMENA BOJA U FOTOGRAFIJI ________________________________________ 42 5.6.1 Komanda Hue/Saturation ___________________________________________________ 42 5.6.2. Color Replacement Tool____________________________________________________ 44 6. PRIMERI KOREKCIJA FOTOGRAFIJE______________________________________________ 45 6.1. PRVI PRIMER – UPOTREBA ALATKE EXPOSURE _______________________________________ 45 6.2. DRUGI PRIMER – EFEKAT SEPIJE __________________________________________________ 49 7. ZAKLJUČAK ___________________________________________________________________ 52 LITERATURA ____________________________________________________________________ 53 WEB ADRESE ____________________________________________________________________ 53

2

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

1. Uvod
1.1. Računarska grafika
Računarska grafika je oblast računarstva koja se bavi digitalnim sintetizovanjem i obradom vizuelnog sadržaja slika koje predstavljaju stvarne ili zamišljene objekte.1 Računari su postali moćna alatka za brzo i ekonomično pravljenje slika i fotografija. Prve aplikacije u tehnici i nauci bile su bazirane na skupoj i nezgrapnoj opremi, a razvoj računarske tehnologije je doveo do toga da interaktivna računarska grafika postane praktičan alat2. Primena računarske grafike se deli prema tipu (dimenzionalnosti) i vrsti slike: 2D crtež, 2D slika u nijansama sive, 2D kolor slika, 3D mrežni model, 3D kolor slika sa senkama i drugim efektima; prema nivou interakcije korisnika (npr. vektorizovan oblik ili ne); prema ulozi slike: da li je faza ka završnoj slici (npr. u CAD/CAM sistemima) ili je ona završna slika; prema odnosu izmeñu više objekata i slika. Danas, računarska grafika ima puno primena, neke od njih su: kreiranje korisničkog interfejsa; interaktivna izrada crteža u biznisu, nauci i tehnologiji; elektronsko izdavaštvo, ,,Computer Aided Design“ - CAD (i CAM) sistemi; simulacije i animacije za naučne primene i za zabavu; dizajn i umetnost, stvaranje i obrada statične dvodimenzionalne sintetičke slike (vektorska i raster grafika), za potrebe grafičkog dizajna, industrijske štampe, kartografije itd3. U današnje vreme se više obraća pažnja na to da se sa potencijalnim kupcima komunicira putem slika i fotografija, tj. putem primene boja. Primena boja i vizuelizacija svakog prozivoda je siguran put ka potencijalnom kupcu. Kao što se zna da su dizajn, grafika i profesionalna prezentacija putem fotografija bitni činioci, takoñe se zna da je primena boja krucijalni deo procesa prodaje, jer igra ulogu prilikom odlučivanja potencijalnog kupca o kupovini. Kada se boje efikasno primenjuju u proizvodnji i marketingu, povećavaju se šanse da će potencijalni kupci obratiti pažnju na takav prozvod. Računarska grafika se koristi rutinski i u takvim oblastima kao što je

1 2

[Janičić, Predrag, Računarska grafika, beleške sa predavanja, Matematički fakultet, Beograd, 2007/08.] [Dr Dragan Cvetković, Računarska grafika, Računarski fakultet, Beograd, 2006.] 3 [Janičić, Predrag, Računarska grafika, beleške sa predavanja, Matematički fakultet, Beograd, 2007/08.]

3

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop nauka, umetnost, tehnika, biznis, industrija, medicina, upravljanje, zabava i prezentacija, reklama i oglašavanje, nastava, obuka i kućne aplikacije. 4

1.2. Programski alat Adobe Photoshop
Photoshop je najpopularniji alat za stvaranje i ureñivanje slika. Profesionalan alat za web dizajn, grafički dizajn, i fotografe. Jedan od razloga zašto je Photoshop toliko popularan je što je njegovo okruženje prilagodljivo, veoma je intuitivan i raspolaže sa većim brojem alata koji nerazočaravaju5. Adobe Photoshop je program za obradu, kreiranje i prezentovanje fotografija, slikanje i dizajn. Toliko je rasprostranjen meñu profesionalcima da nema konkurenciju, a pristupačan je i pogodan za amatere. Pošto prvenstveno služi za obradu fotografija, služi prvenstveno fotografima, grafičkim i web dizajnerima koji se svakodnevno sreću sa izazovima obrade fotografija. A pošto predstavlja dobar izbor za slikanje, izuzetno služi i slikarima i ilustratorima. Tu spadaju i oni koji se bave izradom tekstura za video igrice i arhitektonske vizualizacije. Kao i svaki program za obradu slika, Adobe Photoshop omogućuje izmenu fotografija i drugih skeniranih likovnih radova. Slika se može retuširati, moguće je primenjivati specijalne efekte, prebacivati detalje s jedne fotografije na drugu, ubacivati tekst i logotipe, podešavati boje (što je i glavna tema ovog rada), dodavati boje na skeniranu sliku u sivim tonovima i td. 6

2. Razumevanje boja
2.1. Uvodna razmatranja o bojama
Boja je veoma kompleksan pojam koji se izučava u poljima fizike, psihologije, umetnosti i grafičkog dizajna. Primena boje u računarskoj grafici značajno povećava mogućnosti i kvalitet predstave složenijih objekata. Boja nekog objekta ne zavisi isključivo od samog objekta nego i od izvora svetlosti, boje okoline i čovekovog sistema vida. Neki objekti odbijaju svetlost, a neki je propuštaju. Površina koja odbija samo

4 5 6

[Dr Dragan Cvetković, Računarska grafika, Računarski fakultet, Beograd, 2006.] [http://www.citrus-dizajn.com/tutorijali/8/] [http://www.mikroknjiga.rs/]

4

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop plavu svetlost, obasjana crvenom svetlošću izgleda crna. Zelena svetlost propuštena kroz staklo koje propušta samo crvenu svetlost takoñe izgleda crna. Korišćenje boje u obradi slike motivisano je sa dva osnovna razloga. Prvi, da je boja moćno opisno sredstvo koje pojednostavljuje prepoznavanje objekata i njihovo izdvajanje, a drugi razlog, što ljudi razlikuju daleko više nijansi boja nego nijansi samo sivog, što je posebno značajno kad se radi analiza slike. Boja je rezultat svetla. Vidljiva svetlost predstavlja samo vrlo mali deo elektromagnetnog spektra. Razne talasne dužine elektromagnetnog zračenja ljudsko oko reprodukuje kao različite boje. Dok je tamnoplava najkraća, crvena boja predstavlja najveću talasnu dužinu koje oko može da registruje.7 Doživljaj boje povezan je s pojmom svetlosti, na osnovu čega se razlikuju dve osnovne grupe svetlosti: ahromatska (bezbojna) i hromatska (obojena) svetlost. Primena ove dve vrste svetlosti odnosno pripadnih boja na različit način se tehnološki podržava u računarskoj grafici, a i u drugim oblastima i medijima vizuelnih komunikacija kao što je televizija, i u štampi.8 Ahromatska svetlost se doživljava kao crna, bela i siva boja. Primeri primene ahromatske svetlosti su crno-bela televizijska slika, crno-bela slika na monitoru računara i crno-bela štampa. Jedini atribut takve svetlosti je količina svetlosti. Količina svetlosti u fizičkom smislu odgovara energiji, a opisuje se veličinama: intenzitet i osvetljenost (luminance). U psihološkom smislu opisuje se kao intenzitet osećaja i naziva se sjajnost (brightness). Vrednosti 0 odgovara crna svetlost, a vrednosti 1 bela svetlost, dok vrednostima izmeñu 0 i 1 odgovaraju različiti nivoi nijanse sive boje. Hromatska svetlost izaziva vizuelne osećaje koji su daleko bogatiji i raznovrsniji od onih izazvanih ahromatskom svetlošću. Doživljaj boje obično se opisuje sa tri veličine: nijansa (hue), zasićenost (saturation) i osvetljenost (lightness). Nijansa opisuje vrstu boje npr. crvena, zelena, žuta. Zasićenost opisuje udaljenost boje od sive boje istog intenziteta npr. crvena boja je vrlo zasićena, ružičasta je manje zasićena. Osvetljenost opisuje intenzitet svetlosti odbijene od objekta. Ponekad se umesto osvetljenosti

7 8

[http://www.svijetfotografije.com/hrv/enciklopedija/svjetlost/] [http://lab405.fesb.hr/igraf/Frames/fP5_1.htm]

5

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop (lightness) koristi sjajnost (brightness), posebno kad se radi o objektima koji su izvori svetlosti kao npr. sijalica.9 Vidljiva svetlost je svetlost koje ljudsko oko može da uoči. Kada pogledamo u sunce, ono nam se čini bezbojno, tj. belo. Bela svetlost nije svetlost jedne boje ili frekvencije, već je sastavljena od mnogih frekvencija boja. Da bi videli crvenu boju objekta, mora postojati izvor svetlosti npr. sunce. Objekat kada primi svetlosni talas on emituje svetlosni talas crvene boje, ili upija spektar plave i zelene boje a reflektuje spektar crvene boje gde je u našim očima prepoznajemo. Bela i crna nisu boje, jer u odsustvu bilo kakve svetlosti bela postaje crna i to je razlog zbog čega u mraku ne vidimo ništa. Naše oko registruje svetlost i maksimalno osvetljenje jednakim intezitetom sve tri komponente (crvena, zelena i plava) kao belo. Odsustvo bilo kakve svetlosti oko registruje kao crno, a sve meñuvrednosti svetla, jednakog intenziteta osnovnih komponenti registruje kao sivo. 10

2.2. Temperatura boje
Svetlo kućne svetiljke je belo svetlo, baš kao i dnevno, jer su u oba zastupljene sve talasne dužine svetla. I jedno i drugo sadrže sve boje, koje zajedno daju belu. Ukoliko se ta dva svetla zasebno gledaju izgledaće kao belo, zbog prilagoñavanja ljudskog vida. Ako se, meñutim, uporede jedno kraj drugog, osetiće se razlika: dnevno svetlo će izgledati plavkasto, a svetlo kućne svetiljke žućkasto. Iako oba svetla sadrže sve talasne dužine, dnevno svetlo svoj najviši intenzitet dostiže u plavom, a svetlo kućne svetiljke u crvenom delu spektra. Ove razlike u boji belog svetla izražavaju se pojmom temperature boje, izražene u stepenima Kelvina (K). Što je temperatura boje viša, svetlo je bogatije plavom bojom, a što je niža, bogatije je crvenom. Dnevno svetlo ima prosečnu temperaturu boje oko 5500K (menja se tokom dana), dok kućna svetiljka ima temperaturu boje oko 2800K. Pojam temperature boje se odnosi samo na belo svetlo, odnosno ono u kojem su zastupljene sve talasne dužine svetla.

9 10

[http://lab405.fesb.hr/igraf/Frames/fP5_1.htm] [Primena računara u grafici, radni materijal, Viša tehnička škola Čačak]

6

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 1. Dnevno svetlo

Kućna svetiljka (Volframova sijalica)

Korigovan beli balans

Boja se u grafičkoj tehnologiji najčešće koristi ima moć u pravilnom prenošenju doživljaja, utisaka i poruka. Nosi u sebi ona osim što obaveštava o okolini i ističe pojedinosti, stvara raspoloženje i atmosferu.11

2.3. Teorija boja
Čovek razlikuje oko 7 500 000 boja i njihovih nijansi koje delimo na ahromatske i hromatske boje. Ahromatske boje se razlikuju po svojoj svetlini, a hromatske se razlikuju po tri dimenzije – obojenost (ton boje), osvetljenost (punoća boje) i zasićenost (čistoća boje). Tonove zasićenih boja pokazuje duga, a zavise od frekvencije svetlosnih talasa. Osvetljenost boje zavisi od svetlosne energije i frekvencije, a na svetlinu boje takoñe utiče i okolina nadražaja boja. Zasićenost (saturacija) boje zavisi od sastava svetlosnih talasa – ako je svetlost homogena i, u najboljem primeru, sadrži talase iste talasne dužine, tada kažemo da je doživljena boja zasićena. U slučaju heterogene svetlosti doživljena boja je manje zasićena, a u krajnjem slučaju se promeni u ahromatske boje. Krug ili točak boja (The color wheel) temelji se na crvenoj, žutoj i plavoj boji. Prvi kružni dijagram razvio je Isaac Newton 1666. godine, a otad brojni naučnici i umetnici proučavaju i dizajniraju brojne varijacije tog koncepta. Iako razlike u mišljenjima o

11

Gary G. Field, Color and Its Reproduction, Fundamentals for the Digital Imaging and Printing Industry, Pittsburg, 2004.

7

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop valjanosti različitih oblika kruga boja i dalje izazivaju rasprave, merodavan je svaki krug ili točak boja koji predstavlja logično poslagan sled boja.

Slika 2. Točak boja (The color wheel ) U tradicionalnoj teoriji boja primarne boje su crvena, žuta i plava i one se ne mogu dobiti mešanjem bilo koje kombinacije drugih boja, a sve druge boje mogu biti dobijene iz te tri. Sekundarne boje su zelena, narandžasta i ljubičasta i dobijaju se mešanjem primarnih boja, dok tercijarne (žuto-narandžasta, crveno-narandžasta, crveno-ljubičasta, plavo-ljubičasta, plavo-zelena i žuto-zelena) nastaju mešanjem primarnih i sekundarnih.

Slika 3. Primarne boje
12

Slika 4. Sekundarne boje

Slika 5. Tercijarne boje

Aditivna metoda i Supstraktivna metoda

Slika 6. Aditivna metoda
12

Slika 7. Supstraktivna metoda

[http://web.zpr.fer.hr/ergonomija/2003/stincic/index.html]

8

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop Aditivna metoda ili dodavanje boja. Sastoji se od zelene, crvene plave. Spajanjem ovih boja dobija se bela boja. Aditivno mešanje boja: zelena+plava= svetlo plava (cyan) zelena+crvena= žuta (yellow) plava+crvena= purpurna (magenta) Supraktivna metoda ili oduzimanje boja. Sastoji se od purpurne, žute i plavozelene. Spajanjem ovih boja dobija se crna boja. Supraktivno mešanje boja: bela – plava = žuta (yellow) bela – zelena = purpurna (magenta) bela – crvena = svetlo plava (cyan)13

2.4. Harmonija i psihologija boja
Boja ima emocionalni sadržaj, obaveštava o okolini, stvara raspoloženje i atmosferu. Boje imaju direktan i snažan uticaj na ljude i u velikoj meri od njih zavise i ljudske akcije i reakcije. Svetlije boje npr. proizvode više emocionalni efekat. Kada je „Blackfriar“ most u Londonu ofarban u zeleno samoubilački skokovi sa tog mosta smanjili su se za 34%. Svetlije boje reflektuju više svetlosti koje na oči deluju stimulativno. Ljudsko oko prvo primeti svetlu boju. U osnovi žuta boja se prva primeti. Veliki kontrast izmeñu boja zaslepljuje ljudsko oko pa je velike kontraste teško pogledati. Značenja boja su u velikoj meri kulturološki zavisna npr. crvena boja nije ista u Americi i u Kini. Takoñe značenje zavisi i od starosti i pola.14 Sa psihološkog gledišta tri su glavne karakteristike boje kao vizuelnog osećaja i percepcije: ton boje zasićenost osvetljenost

13 14

[http://www.svijetfotografije.com/hrv/enciklopedija/svjetlost/ [Primena računara u grafici, radni materijal,Viša tehnička škola Čačak]

9

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop Mali nagoveštaj boje koja je komplementarna (suprotna) glavnoj boji postiže interes posmatrača. Pastelne boje je lakše uskladiti nego jarke boje. Kontrast boja je najveći izmeñu komplementarnih boja, npr. žute i plave ili crvene i zelene. Jake, zasićene boje deluju direktno i snažno u emocionalnom smislu. Efekat kontrasta boja je jaći kada su boje potpuno zasićene - one se tada sukobljavaju i stvaraju osećaj drame i pokreta. Blede i nezasićene boje smiruju dok tamne boje stvaraju osećaj turobnosti i očaja, a svetle boje (žuta pogotovo) osećaj sreće i veselja.15 Kod vizuelnih iskustava, harmonija je nešto što je oku prijatno i ugodno. Ona zaokuplja osobu koja gleda i stvara unutrašnji osećaj reda i ravnoteže u vizuelnom iskustvu. Kada nešto nije harmonično kaže se da je ili dosadno ili pak haotično. Jedna krajnost je vizuelno iskustvo koje je toliko bledo da osoba koja gleda nije zaokupljena (ljudski mozak odbacuje informacije koje nisu interesantne), dok na drugoj strani postoji vizuelno iskustvo toliko prepuno i haotično da je u njega ne moguće gledati (ljudski mozak odbacuje ono što ne može organizovati i razumeti). Vizuelizacija zahteva prisustvo logičke strukture. Harmonija boja daje vizuelnom nadražaju smisao poretka. Zaključak toga je da krajnja uniformnost vodi ka pomanjkanju nadražaja, dok prevelika složenost uzrokuje prekomeran nadražaj. Harmonija je dinamička ravnoteža tih krajnosti. 2.4.1. Principi stvaranja harmonije

Slika 8. Šema bazirana na sličnim bojama Slične (analogne) boje su bilo koje tri boje koje se nalaze jedna do druge u 12-delnom krugu boja - u ovom primeru su to žuto-zelena, žuta i žuto-narandžasta. Najčešće preovladava jedna od te tri boje.

15

[http://www.svijetfotografije.com/hrv/enciklopedija/svjetlost/]

10

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 9. Šema bazirana na komplementarnim bojama Suprotnim (komplementarnim) bojama nazivamo bilo koje dve boje smeštene tačno nasuprot jedna drugoj na krugu boja, npr. crvena i zelena ili crveno-ljubičasta i žutozelena. U ovom primeru postoji više varijacija žuto-zelene u lišću, te više varijacija crveno-ljubičaste u orhideji. Suprotne boje daju najveći kontrast, ali i najveću stabilnost u oku posmatrača.

Slika 10. Šema bazirana na prirodi Priroda je najbolja početna tačka za postizanje harmonije kombinovanjem boja. U gornjem primeru crvena, žuta i zelena stvaraju harmonijsku celinu, bez obzira na to da li ova kombinacija sledi pravila harmonije boja.

Trijada boja

Slika 11. Trijada primarnih boja

Slika 12. Trijada sekundarnih boja

Trijada boja je šema koja se sastoji od tri boje jednako udaljene na krugu boja. Jednu trijadu (slika 11.) čine primarne boje (crvena, plava i žuta). Intenzivna kombinacija te tri boje je često neprijatna kombinacija za posmatrača. Drugu trijadu (slika 12.) čine 11

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop sekundarne boje (narandžasta, ljubičasta i zelena) i ta je kombinacija manje uznemirujuća.

Razdvojeni komplement (Split complement)

Slika 13. Razdvojeni komplement Razdvojeni komplement se dobija kada se koristi jedna boja u kombinaciji sa dve boje koje se nalaze uz njen komplement. Posledice korišćenja ove šeme su slične kao kod korišćenja komplementarnih boja, no na raspolaganju je više kombinacija sa kojima se može raditi. Hladne i tople boje

Slika 14. Tople boje

Slika 15. Hladne boje

Hladne i tople boje su dve specifične grupe analognih boja. Plava, zelena i ljubičasta su hladne boje (slika 15.), dok su crvena, narandžasta i žuta tople boje (slika 14.). Kada se koriste zajedno, hladne boje stvaraju iluziju odmicanja od posmatrača (čine se dalje), dok se tople boje primiču posmatraču.

Monohromatske boje

Slika 16. Monohromatske boje

12

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop Šema monohromatskih boja koristi nijanse samo jedne boje. Iako korišćenje tako ograničene palete sadrži rizik da dizajn bude dosadan, takoñe uzrokuje jedinstven i harmoničan efekat. Svi elementi dizajna u tom slučaju imaju nešto zajedničko što ih spaja.

Svetle/tamne nijanse boja

Slika 17. Svetle nijanse

Slika 18. Tamne nijanse

Šema koja koristi samo svetle nijanse (slika 17.) različitih boja koristi se kao još jedan način ujedinjenja dizajna. Njom je postignut efekat lakoće. Suprotno tome, korišćenje samo tamnih nijansi (slika 18.) daje kao rezultat efekat tajnovitosti i tame. Promene jačine nijanse u ovim šemama boja rezultuje još jednim efektom - postupne promene u nijansi će posmatraču dati osećaj smirenosti, dok će brze promene jačine, od gotovo bele do gotovo crne, rezultovati osećajem nervoze ili pojačane aktivnosti.

Stvaranje harmonije pomoću Munsellove teorije boja Munsellova teorija (slika 19.) organizuje boje (hue), vrednosti (value, lightness) i hromat, pa je stoga lako odabrati boje koje su u meñusobnoj harmoniji - bilo po vrednosti ili hromatu.

Slika 19. Munsellova teorija boja 13

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop Postoji nekoliko pravila koja pomažu pri izboru boja u meñusobnoj harmoniji: Nije poželjno birati složene boje na temelju lične privrženosti. Potrebno je razmotriti asocijacije koje izaziva boja i/ili simbolizam dotične boje. Psihološki uticaj boje i sociološki simbolizam imaju vrlo važnu ulogu, a takoñe postoje i uticaji različitih šema boja koji se takoñe ne smeju zanemariti. Slika 20. Kontrast u vrednostima žute i crne glasno šalje poruku ”Obrati pažnju na mene!” Potrebna je opreznost pri izboru hromata i/ili vrednosti boje. Hromat daje svakoj boji odreñenu dozu jasnoće (brilliance ) ili bledila (dullness ). Slika 22. Smirene i tople boje čine objekte primetnijim. Jarke boje je potrebno koristiti samo za posebno naglašavanje. Slika 21. Blede i hladne boje daju osećaj čistoće

Slika 23. Boje pune jačine korištene u ravnomernim merama često daju utisak napadnosti.

Vrednost boje pomaže pri odreñivanju koliko se odreñena boja ističe u odnosu na boje koje ju okružuju. Slika 24. Svetlije i hladnije boje su manje primetne.

Slika 25. Toplije i tamnije boje se jače ističu.

Izabrana vrednost i hromat će više uticati na komunikaciju nego izabrana boja (hue ). Prvo je potrebno izabrati pozadinu. Za pozadinu je potrebno izabrati boje koje će davati dovoljan kontrast. Potrebno je i obratiti pažnju na promenu boje u odnosu na njenu pozadinu. 14

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop Slika 26. Svijetlije boje se čine većim na tamnoj pozadini Slika 27. Tamnije boje se čine manjim na svetloj pozadini.

Najbolje je koristiti samo jednu dominantnu boju. Ako se koristi samo jedna dominantna boja, ostale boje će je podržavati ili naglašavati. Slika 28. Dominantna boja je ona koja se najviše koristi. Slika 29. Previše boja zbunjuju posmatrača - teško je odlučiti šta je važno.

2.5. Dubina boja
Dubina boja (color depth, bit depth ili pixel depth) predstavlja način da se opiše koliko postoji informacija o boji svakog piksela slike. Kao i u mnogim drugim slučajevima, i ovde važi pravilo „Što više, to bolje". Veća dubina boja (više bitova podataka po pikselu), znači veći broj raspoloživih boja i tačnije predstavljanje boja na digitalnim slikama. Na primer: piksel čija je dubina boja 1, ima samo dve moguće vrednosti - crnu ili belu. Sivi piksel s dubinom boje 8, ima 256 mogućih vrednosti, tj. 28. Piksel 24-bitne dubine boja ima 224 mogućih vrednosti, tj. oko 16 miliona boja. Uobičajene vrednosti dubine boja iznose od 1 do 64 bit-a. Slike u Photoshop-u će najčešće biti 8-bitne ili 16-bitne. Više informacija znači veće datoteke i duže vreme učitavanja i iscrtavanja. Ali znači i vernije boje.

3. Kolor modeli
Model boje u računarskoj grafici odgovara specifikaciji trodimenzionalnog koordinatnog sistema i vidljivog podskupa u tom koordinatnom sistemu u kojem se nalaze sve boje iz odreñenog područja boja. Svrha modela boje je prikladan način specifikacije boja iz odreñenog područja boja. U računarskoj grafici u prvom redu su 15

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop zanimljiva područja boja CRT (Cathod Ray Tube) monitora u boji koja su definisana primarnim bojama crvenom, zelenom i plavom. Modeli boja koriste numeričke vrednosti kako bi predstavili vidljivi spektar boja. Kada se radi sa bojama u dokumentu, zapravo se podešavaju numeričke vrednosti u dokumentu. Razvijena su dva tipa modela boja. Prvi tip obuhvata modele koji su orjentisani spram ureñaja. Primeri takvih modela boje su RGB (Red-Green-Blue) za CRT monitore, te CMY (cyan, magenta, yellow) i CMYK (cyan, magenta, yellow, black) za štampanje u boji. Druga grupa modela obuhvata korisnički orijentisane modele koji su bliže načinu raspoznavanja odlika boje od strane korisnika. Primeri takvih modela su HSV (hue, saturation, value), HLS (hue, lightness, saturation) i HVC (hue, value, chromaticity) modeli.16

3.1. RGB model
RGB model boje se često koristi u monitorima u boji i rasterskoj grafici. Ovaj model se definiše u Kartezijevom koordinatnom sistemom. RGB je dobio ime po početnim slovima triju osnovnih boja koje učestvuju u ovom modelu. R je početno slovo od crvene (Red), G od zelene (Green) i B od plave boje (Blue). Crvena, zelena i plava boja su osnovne boje, nazivaju se aditivnim primarnim veličinama jer se njihovi udeli moraju sabrati da bi se dobila odreñena boja17. RGB model je nadmoćan u odnosu na ostale modele boja po pitanju računarske grafike zbog toga što i monitori u boji koriste crvenu, zelenu i plavu boju kako bi napravili željenu boju. Mešanjem crvene i zelene boje dobija se žuta (Yellow), mešanjem crvene i tamno plave dobija se ljubičasta (Magenta) boja i mešanjem tamnoplave i zelene dobija se svetlo plava (Cyan). Ako je odbijena svetlost “siromašna” primesama crvene, zelene i plave boje, onda to ljudsko oko shvata kao belu (White) boju. Ako svetlost nije prisutna, onda ljudsko oko to shvata kao crnu boju (Black). 18

16 17

[http://lab405.fesb.hr/igraf/Frames/fP5_1.htm] [http://lab405.fesb.hr/igraf/Frames/fP5_1.htm] 18 [Dr Dragan Cvetković, Računarska grafika, Računarski fakultet, Beograd, 2006.]

16

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 30. RGB model 19 Područje u kojem su boje definisane je oblika jedinične kocke. RGB model boje prikazan je na Slici 31. Nacrtana prostorna dijagonala, od temena sa crnom bojom ka temenu sa belom bojom, predstavlja liniju gde je podjednako učešće svih osnovnih boja u željenoj nijansi, i ta dijagonala predstavlja različite nivoje sive boje. Uobičajeni naziv za sive boje je siva skala.20

Slika 31. Jedinična kocka sa temenima: crvena (1,0,0); zelena (0,1,0); plava (0,0,1)21

19 20

[http://lab405.fesb.hr/igraf/Frames/fP5_1.htm] [Dr Dragan Cvetković, Računarska grafika, Računarski fakultet, Beograd, 2006.] 21 [James D. Foley, Computer Graphics: principles and practice]

17

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

3.2. CMY(K) model
Suprotan model aditivnom je substraktivni model koji boju definiše oduzimanjem zadate boje od bele boje (aditivni model je boju definisao dodavanjem komponentnih boja crnoj boji). Substraktivni model je primenjen u štampi boja. Najpoznatiji substraktivni model je CMY model koji se formira od Cijan, Magente i žute boje. CMY model boja koristi dakle komplementarne boje crvenoj, zelenoj i plavoj. Cijanova boja je komplementarna od crvene, magenta od zelene a žuta od plave. Objekt, koji je kod bele svetlosti žut, absorbuje plavu boju. Zbog toga se cijan, magenta i žuta boja nazivaju primarne boje oduzimanja (substractive primary colours). CMY model karakterističan je za medijume koji nemaju svoj izvor svetla a to su film, fotografija, štampana slika i umetnička slika. Slike sa ovih medijuma se vide samo u prisustvu spoljnjeg izvora svetla. U praksi nesavršenost (nečistoća) boja i pigmenata kvari uspeh CMY modela zbog prodiranja i drugih boja kroz filtere. Najviše se pri tome oseća nedostatak crne boje, umesto crne dobije se tamno smeña. Radi toga je u CMY model uvedena crna (Black) čime je donekle poboljšana realnost štampanih grafičkih prikaza. Ovakav model poznat po upotrebi cijana, magente, žute i crne boje označen je kraće CMYK model.

Slika 32. CMYK model Prevoñenje CMY modela boja u RGB model boja može da se prikaže pomoću sledećeg izraza: 22

22

[Dr Dragan Cvetković, Računarska grafika, Računarski fakultet, Beograd, 2006.]

18

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

3.3. HSB (HSV) model
Umetnici obično definišu boju pomoću grupe parametara koji se zovu HSB. „H“ je prvo slovo engleske reči Hue (ton) i to je osnovna boja sa kruga boja; na primer, crvena, plava ili žuta. Izražava se u stepenima (od 0 do 360°), koji odgovaraju položaju boje na krugu boja. „S“ potiče od reči Saturation (zasićenost) i odnosi se na jačinu boje. Izražava se procentom boje umanjenim za količinu sive koju data boja sadrži. Za čistu boju (pigment), bez primesa sive, kaže se da je 100% zasićena. Zasićenje neutralne, bezbojne sive iznosi 0%. Zasićene boje se nalaze na obodu kruga boja, a kako se prilazi središtu kruga zasićenje se smanjuje. Slovo „B“ zamenjuje reč Brightness (osvetljenost); odnosi se na relativnu nijansu ili svetlinu boje i takoñe se meri u procentima - od 0% (crna) do 100% (bela). Svetlina u modelu HSB ekvivalentna je vrednosti u modelu RGB.23

24

Slika 33. HSB (HSV) model U HSB (HSV) sistemu svaka boja rastavlja se na tri ose: Hue (ton) - nijansa se može opisati kao predstavljanje pozicije boje u točku boja, u kome su osnovne i sekundarne boje i njihove kombinacije. To su boje iz spektra boja kao što su crvena, plava, zelena, žuta itd. - čista dugina boja sa točka boja. Heksadecimalna vrednost boje na HSV točku boja predstavlja istu boju u heksadecimalnom formatu za RGB sistem boja. Ton se opisuje na krugu od 360o: 0 – crvena, 60 – žuta, 120 – zelena, 180 – plavozelena, 240 –
23 24

[http://www.znanje.org/knjige/computer/photoshop/03/režimi rada s bojama i modeli boja/ html] [James D. Foley, Computer Graphics: principles and practice]

19

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop plava, 300 – ružičasta. Saturation (zasićenost)- predstavlja intezitet boje, tj. odnosi se na dominaciju nijanse u boji takoreći zasićenost - odnos čiste boje i bezbojne sive. Zasićenost se opisuje na krugu sa 0-100%: 0% – siva boja, 100% - čista boja. Brightness /Value (osvetljenost) - govori koliko će boja biti tamna ili svetla tj. intezitet osvetljenja tj. ukupna svetloća boje. Da bi se podesila svetla boja, meša se boja sa belom (Tint) a ako se želi tamna meša se boja sa crnom (Shade). Boja pomešana i sa crnom i sa belom prepoznaje se kao ton. Bela, crna i siva su neutralne boje. Osvetljenost se opisuje na krugu sa 0-100%: 0% - crna, 100% - čista svetla boja.25

3.4. Način rada s bojama u Photoshop-u
Photoshop koristi ukupno 8 načina rada s bojama: RGB način rada – za rad sa slikama koje će se prikazivati na ekranu monitora. Svakom pikselu slike za svaku pojedinu komponentu (R,G,B) dodeljuju se vrednosti od 0 (crno) do 255 (belo). RGB slike koriste 3 boje (3 kanala) za prikaz do 16.7 miliona boja.

CMYK način rada – koristi se za pripremu slike za štampu. Pikselu slike dodeljen je postotni iznos svake osnovne štamparske boje. Npr. crvena boja može biti prikazana kao 5% C, 90 M%, 85 Y% i 0% K. Konverzija RGB modela u CMYK model naziva se separacija boja. Pri tom postupku neke boje mogu promeniti nijansu zbog toga što raspon boja (gamut) nije isti kod oba modela boja. LAB način rada – prelazni model koji se koristi prilikom konverzije iz jednog modela boja u drugi; kod rada sa PhotoCD slikama, rada sa slikama na različitim operativnim sistemima itd. Komponenta sjaja (L) poprima vrednost od 0-100, a komponente «a» i «b» imaju vrednosti izmeñu +128 i –128. Bitmap način rada – ovaj način rada za prikaz piksela na slici koristi jednu od dve vrednosti boje (crnu ili belu). Slike u bitmapnom načinu rada nazivaju se jednobitim slikama zato jer je dubina bita 1 (piksel je prikazan jednim bitom).

25

[Primena računara u grafici, radni materijal,Viša tehnička škola Čačak]

20

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop Grayscale način rada – koristi 265 nijansi sive u rasponu od crne (0) do bele (255) boje. Moguće su konverzije slika u boji i bitmapnih slika u Grayscale i obratno, iz Grayscale u RGB, CMYK i Lab sliku. Duotone način rada – slika u sivoj skali može biti prikazana sa dva (duotone), tri (tritone) ili četiri tona (quadtone). Indexed Color – indeksni način rada koristi do 256 boja u raznim paletama boja koje definišu dodavanje meñutonova slici (dithering), tj. odreñuju kako se rasporeñuju susedni pikseli na slici tako da izgleda kao da ima više od 256 boja. Ovaj način rada značajno smanjuje veličinu slikovne datoteke, pa se koristi za prikaz slika na Webu. Multichannel način rada – višekanalni način rada koristi 256 nijansi sive za svaki kanal boje. Koristi se kod specijalizovanih ispisa slike. Konverzija RGB slike u višekanalni način rada dodaje nove nijanse sive i pretvara R, G i B kanal u C, M i Y kanal.

4. Histogrami
4.1. Uvod u primenu histograma u fotografiji
Razumevanje histograma je verovatno najvažnija stvar za ispravan rad i potpuno razumevanje digitalne fotografije. Histogram govori da li je ekspozicija prilikom snimanja bila dobra, kakvo je osvetljenje, i njegovom primenom mogu se naknadno popraviti već snimljene fotografije. Prilikom snimanja digitalnom kamerom snima se odreñeni broj piksela. Informacija o boji čuva se u RGB formatu, tj. informacija o boji za svaki piksel je kombinacija triju primarnih boja: crvene, zelene i plave. Za svaku boju koristi se 8 bita, a to znači 24 bita po pikselu. To zapravo znači da možemo sačuvati 28=256 nijansi crvene, zelene ili plave boje. Snimanjem digitalnih fotografija čuvamo ogromnu količinu podataka. Tako veliku količinu podataka je izuzetno teško proceniti, ako gledamo svaki piksel zasebno. Kao što je navedeno u uvodu, histogram je pogodan za korišćenje kada postoji jako veliki broj uzoraka, koje je sasvim nepraktično posmatrati pojedinačno. Zbog toga je primena histograma u digitalnoj fotografiji bitna. 21

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop Jedna od stvari koju je potrebno znati na digitalnoj fotografiji je koliko su snimljeni pikseli svetli ili tamni, odnosno osvetljenje fotografije. Osvetljenje pojedinog piksela je predstavljeno celobrojnom, pozitivnom vrednošću izmeñu 0 i 255. 0 predstavlja potpuno tamno, a 255 potpuno svetlo. Ako se ne govori o fotografiji u boji nego samo o sivoj skali (grayscale) 0 predstavlja crnu boju, a 255 belu. Kada se radi o fotografijama u boji tada je logično najtamnija nijansa odreñene boje označena sa 0, a najsvetlija nijansa sa 255. Histogram zapravo posmatra fotografiju u celini i odreñuje koliki broj piksela ima odreñeno (isto) osvetljenje. To znači da će na apscisi biti vrednosti osvetljenja od 0 do 255, a na ordinati broj piksela koji imaju odgovarajuće osvetljenje.

4.2. Definicija histograma
Definicija histograma (dijagrama/grafikona raspodele): Stupčasti grafikon frenkvencija distribucije/raspodele u kojem je širina pojedinačnih stubaca

proporcionalna vrsti na koje je promenljiva razdeljena, a visina stubaca je proporcionalna frenkvenciji vrste. Histogram u Photoshop-u je veoma jednostavan. U grafikonu horizontalna osa predstavlja nijansu, a vertikalna osa kvantitet. Histogram pokazuje 255 različitih nijansi od najtamnije crne do čisto bele, i u kojoj meri fotografija ima odreñene nijanse.

4.3. Vrste histograma
Postoje 3 vrste histograma koji se primenjuju na digitalne fotografije. To su RGB histogram, histogram po bojama i histogram osvetljenja. RGB je najčešće korišćen histogram, a on je zapravo kompozicija zasebnih histograma crvene, zelene i plave boje. Histogram osvetljenja je takoñe kompozicijski RGB histogram, meñutim on uzima u obzir činjenicu da je ljudsko oko najosetljivije na promenu zelene boje, zatim crvene i na kraju plave. Histogram osvetljenja još se naziva i histogram sjaja (brightness) zato što prikazuje kompenzovani sjaj fotografije, koji ljudsko oko percipira.

22

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 34. Histogram Luminosity

Slika 35. Histogram po boji, Red

Slika 36. Histogram po boji, Green

23

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 37. Histogram po boji, Blue26

4.3.1. RGB histogram i histogram po boji Histogram po boji (color histogram) može prikazati 3 odvojena histograma za svaku boju, a RGB histogram je kompozicija ova 3 histograma. RGB histogram je najčešće korišćeni histogram. Nastaje tako što se prvo odrede tri nezavisna histograma po bojama, koji se zatim spajaju u jedan nezavisno od toga koja je boja došla od kog piksela. Na sledećoj slici, je prikazana originalna fotografija i odgovarajući histogrami (R, G, B i RGB).

26

[http://www.photocolorcorrection.com/histogram.html]

24

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 38. Histogrami po bojama mogu dobro poslužiti za odreñivanje na kom kanalu je došlo do podrezivanja (clipping) o čemu će biti reči u poglavlju “Osvetljenje, kontrast, podrezivanje”.

4.3.2. Histogram osvetljenja (luminance) Histogram osvetljenja nastaje tako što se prvo svaki piksel konvertuje tako da predstavlja ponderisano osvetljenje svake od 3 osnovne boje. Svetlost zelene boje uzima se sa težinskim faktorom od 59%, crvene boje sa 30% i plave sa 11%. Nakon što su svi pikseli konvertovani histogram osvetljenja nastaje prebrojavanjem i odreñivanjem koji broj piksela ima koje osvetljenje, identično kao što i nastaju histogrami za svaku pojedinu boju. Na Slici 39. prikazana je jedna fotografija sa svim pripadajućim histogramima. Oblik histograma je atipičan, meñutim dobro ilustruje kako nastaje histogram osvetljenja. Vidi se da je histogram osvetljenja najsličniji histogramu zelene boje, a to je zato što se prilikom konvertovanja piksela vrednost zelene boje uzima sa težinskim faktorom od 59%.

25

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 39. Osnovna razlika izmeñu RGB histograma i histograma osvetljenja je ta da histogram osvetljenja zadržava informaciju o lokaciji boja svakog pojedinog piksela, dok RGB-ovu informaciju gubi, zato što on nastaje kompozicijom tri histograma komponentnih boja. Ovo se najbolje može ilustrovati primerom sa Slike 40. Posmatrana tačka (piksel) se sastoji od sledećih komponenti osnovnih boja: R0+G255+B0. Na RGB histogramu crvena i plava komponenta ove tačke smeštene su krajnje levo, a zelena komponenta krajnje desno. Kod histograma osvetljenja sve tri komponente tog piksela posmatraju se kao celina, koja je zbog toga smeštena u sredini histograma.

26

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 40. Vidi se da se histogrami iste slike značajno razlikuju. Valja primetiti da su vrhovi na histogramu osvetljenja rasporeñeni u skladu sa težinskim faktorima, prema kojima se odreñena boja uzima u obzir, a oni iznose: 59%, 30% i 11%. Većina digitalnih kamera prikazuje RGB histogram. Kao generalno pravilo može se navesti, da što slika sadrži više intenzivnih i čistih boja to će se ova dva histograma više razlikovati. Na RGB histogramu može se bolje videti podrezivanje (clipping), ali sa druge strane histogram osvetljenja za istu sliku može reći da nijedan piksel nije ni blizu potpuno crne niti potpuno bele boje.27

4.3.3. Osvetljenje, kontrast, podrezivanje Osvetljenje Većina digitalnih kamera koje rade u automatskom modu uvek će nastojati da proizvedu fotografiju sa histogramom koji se izdiže u sredini, a prema ivicama se smanjuje. Meñutim, izgled histograma zavisi i od scene koja se snima. Ako se snima fotografija na kojoj preovladavaju tamniji tonovi tada će ceo histogram biti pomeren u levo, a ako na fotografiji preovladavaju svetliji tonovi tada će histogram biti pomeren u desno. Ovi slučajevi su prikazani na Slici 41. Na levoj slici prikazan je histogram tamnije slike, a na desnoj svetlije slike. Histogrami fotografija na kojima prevladavaju tamni ili svetli tonovi na engleskom se nazivaju lowkey odnosno highkey histogrami.

27

[James D. Foley, Computer Graphics: principles and practice]

27

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 41. Ako se koriste automatska podešavanja parametara digitalnog fotoaparata (u ovom slučaju to se najviše odnosi na automatski odreñeno vreme ekspozicije) prilikom fotografisanja ovakvih scena najverovatnije se ne bi dobile zadovoljavajuće fotografije. Razlog za to je što mnogi digitalni aparati imaju ugrañene algoritme, kojima predviñaju koliko bi fotografisani objekt trebao biti osvetljen. Kao rezultat ovih algoritama histogram je najčešće pomeren prema vrednostima srednjih tonova. Ovo je prikazano na Slici 42. Ako je ekspozicija predugačka dobijamo presvetlu fotografiju (overexposed), a ako je ekspozicija prekratka dobijamo pretamnu fotografiju (underexposed).

Slika 42.

Kontrast Iz histograma se takoñe može očitati kakav je kontrast na snimljenoj fotografiji. Kontrast je mera za razliku izmeñu svetlih i tamnih delova na fotografiji. Fotografije koje imaju dobar kontrast imaće širi histogram, a fotografije sa slabijim kontrastom imaće uži histogram. Ovo je prikazano na Slici 44. Jasno se vidi da je na desnoj

28

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop fotografiji kontrast puno bolji. Fotografije slikane u magli obično će imati slabiji kontrast, a fotografije slikane na jakom dnevnom svetlu imaće bolje izražen kontrast.

Slika 44. Poznavajući ovaj efekt može se naknadno popraviti loš kontrast već snimljene fotografije. Jednostavno nekim od programa za digitalnu obradu slike se razvuče histogram i gleda se šta će se dobiti. Ova metoda naziva se izjednačavanje histograma (histogram equalization) i može se koristiti za poboljšanje fotografija koje imaju pojedina područja slabijeg kontrasta, a da se ne utiče na globalni kontrast. Loša strana ove metode je da ponekad može pojačati kontrast pozadinskog šuma, a pogoršati izgled signala koji je potreban.

Podrezivanje (clipping) Do podrezivanja dolazi kada je brojna vrednost koja opisuje osvetljenje odreñenih piksela prevelika da se zapiše u 8-bitnom rasponu (0-255). Do ovog efekta dolazi kada na fotografiji postoji veći broj presvetlih ili pretamnih piksela. Češća je situacija da postoji veliki broj presvetlih piksela, a do toga dolazi kada je na fotografiji prisutna jaka refleksija od npr. metala ili vode. Podrezivanje se na histogramu vidi kao izdizanje uz krajnje ivice. Ako je puno pretamnih piksela izdizanje će biti na levoj strani, a ako je puno presvetlih piksela izdizanje će biti na desnoj strani histograma. Razlog za to je što se pikselima koji imaju osvetljenje izvan dostupnog raspona pridružuju najbliže vrednosti osvetljenja, a to su 0 ili 255 (wrapping). Ako ima puno takvih piksela jasno je da dolazi do izdizanja na ivicama histograma. Primer podrezivanja prikazan je na Slici 45., za slučaj kada je na fotografiji prisutno puno presvetlih piksela.

29

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 45. Iz RGB histograma može se uočiti da li dolazi do podrezivanja, ali ne može se reći da li dolazi do podrezivanja svih kanala ili samo jednog od njih. Histogrami po bojama pojačavaju ovaj efekt i iz njih se jasno može uočiti o kakvom se podrezivanju radi.28

4.4. Primena histograma na računaru
Korišćenje histograma na računaru se vrši pomoću aplikacija za obradu digitalne fotografije. Ovako se može naknadno popraviti već snimljena fotografija. Kao primer za korišćenje ovakvih aplikacija mogu se navesti fotografije koje su snimljene sa predugim ili prekratkim vremenom ekspozicije ili fotografije kod kojih nije dobar kontrast. Postoji veliki broj aplikacija za obradu digitalnih fotografija koje imaju mogućnost prikaza i modifikovanja histograma, a najpoznatiji su svakako Photoshop i Paint Shop Pro. Da ne bi bilo zabune i mnogi manji programi imaju mogućnost modifikovanja fotografije pomoću histograma. Na Slici 46., dat je interfejs programa Adobe Photoshop CS za podešavanje nivoa kod slika.

Slika 46.

28

[James D. Foley, Computer Graphics: principles and practice]

30

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop Na Slici 47. prikazan je primer histograma digitalne fotografije. Deo histograma gde je smešten najveći broj vrednosti osvetljenja naziva se raspon tonova (tonal range). Raspon tonova jako varira za različite fotografije i ne postoji idealni histogram koji bi trebalo primenjivati na sve fotografije.

Slika 47. Primer histograma Bitno je naglasiti da izgled histograma ne zavisi od rasporeda piksela na slici, niti od orjentacije slike, već samo od toga koliki broj piksela ima isto osvetljenje. Odabirom Window > Histogram otvara se Histogram palette. Po ’default-u’ odnosno po originalnom podešavanju, Histogram palette se otvara u Compact View bez opcija za kontolu (Controls) ili statistiku (Statistics), ali se sam View može podesiti.

Slika 48. Histogram palette Histogrami opisuju kako su pikseli u slici rasporeñeni tako što grafički prikazuju broj piksela svakog pojedinačnog nivoa intenziteta boje. Histogram pokazuje ima li slika dovoljno detalja u zatamnjenim delovima (što se vidi u levom delu histograma), srednjih tonova (predstavljeno u sredini) i osvetljenja (predstavljeno u desnom delu) i 31

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop time odreñuje potrebne korekcije. Histogram takoñe pokazuje brzu sliku nivoa tona slike, odnosno Key type slike.

Slika 49. Čitatanje histograma sa Slike 49.: A. fotografija sa previše ekspozicije B. Fotografija sa odgovarajućom ekspozicijom i punim tonalitetom C. Fotografija sa premalo ekspozicije

4.5. Popravljanje kontrasta
Cilj popravljanja kontrasta je povećavanje ili smanjivanje svetlosnog kontrasta izmeñu delova slike. Ova operacija se definiše nad histogramom slike, a ne nad njenim pojedinačnim pikselima. Histogram slike je histogram vrednosti intenziteta svetlosti. Kontrast se uvećava tako što se histrogram, širi ka granicama, a umanjuje ako se skuplja ka sredini. Klizačem za kontrast širi se ili skuplja sveukupni opseg vrednosti tona u slici Ovo je ilustrovano sledećim primerom

32

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 50. 29

5. Korekcija tonaliteta i boja
Komande koje ću ovde obraditi imaju za cilj da na fotografiji uspostave prihvatljiv opseg boja i tonova za prikazivanje na ekranu. Pojam „prihvatljivosti” može se posmatrati iz dva aspekta: kao prvo, dešava se da se ne znaju uvek sve boje sa fotografije kakve su zaista bile u prirodi. U tom slučaju se izvrši korekcija poznatih boja, a ostale prebace u opseg prihvatljivih boja. Kao drugo, slika deluje dovršeno ukoliko postoji ceo opseg tonova od crne do bele boje. Bez crne i bele tačke fotografija deluje matirano (flat), što znači da joj nedostajate kontrast, u tom slučaju je potrebna izrada punog opsega tonova. Komande koje se bave korekcijom boja nalaze se u meniju Image.

5.1. Komande za jednostavnu korekciju boja
5.1.1. Komanda Variations Počeću od komande za elementarno podešavanje boja. Alatka Variations kombinuje nekoliko alatki za podešavanje slike u jedan sistem koji se lako koristi i koji daje umanjene prikaze varijacija originalne slike. Mogu se se izabrati varijacije tona i

29

[Janičić, Predrag, Računarska grafika, beleške sa predavanja, Matematički fakultet, Beograd, 2007/08.]

33

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop svetline, a zatim pogledati rezultat (koji Photoshop zove Current Pick - tekući izbor) i uporediti s originalom. Kada se prvi put otvori okvir za dijalog Variations kojoj se pristupa preko menija Image > Adjustments > Variations, sličica Current Pick je ista kao originalna slika zato što još nisu urañene nikakve izmene. Pomeranjem klizača u levo (Fine) ili u desno (Coarse) zadaje se u kojoj meri će svaka varijacija delovati na originalnu sliku. Pomeranje klizača za jedan podeok udvostručuje, odnosno prepolovljava prethodno izabranu vrednost. U krajnje levom položaju klizača promene su tako suptilne da ih je teško i primetiti. Krajnji desni položaj koristi se samo ako treba dobiti specijalne efekte tako što se sve boje na slici pretvore u jednu. Podrazumevani, srednji položaj klizača najbolje odgovara normalnom podešavanju boja.

Slika 51. Sedam umanjenih prikaza u donjem levom delu služe za podešavanje tona, dok se tri slike s desne strane koriste za podešavanje svetline.30

30

[http://www.znanje.org/knjige/computer/photoshop/03/].

34

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop 5.1.2. Komanda Brightness / Constrast The Brightness/Contrast komanda omogućuje podešavanja opseg tona slike. Komandi se pristupa iz menija Image > Adjustments > Brightness/Contrast. Povlačenje klizača podešava osvetljenje i kontrast. Pomeranje klizača osvetljenja u desno povećava vrednost tona i sjajnost a u levo smanjuje vrednost tons i povećava senke. Brojevi sa desne strane svakog klizača pokazuju vrednost osvetljenja i kontrasta. Vrednosti variraju od -150 do +150 za osvetljenje i od -50 do +100 za kontrast. U normalnom modu rada, Brightness/Contrast nudi proporcionalana (nelinearna) podešavanja piksela slike, kao i Levels i Curves podešavanja. Kada je odabrana opcija Use Legacy, pri podešavanju osvetljenja, Brightness/Contrast prosto diže vrednost svih piksela. Kako ovo može prouzrokovati „klipovanje“ (clipping) ili gubitak detalja slike u osvetljenim ili zatamnjenim delovima slike, ne preporučuje se korišćenje

Brightness/Contrast u Use Legacy modu rada kada se želi visoko kvalitetni krajnji rezultat. Use Legacy je automatski podešen kada se podešavaju vrednosti Brightness/Contrast u sojevima prethodno kreiranim u verzijama Photoshop-a.

5.2. Podešavanje raspona tonova i boja na slici
Alati koji se koriste za podešavanje raspona tonova i boja su Levels (nivoi) i Curves (krivulje za finija podešavanja)

5.2.1. Komanda Levels Ova komanda služi za ispravljanje tonalnog raspona (tonal range) kao i za balansiranje boja (color balance) tako što podešava intenzitet nivoa senki, srednjih tonova i svetlih delova. Najčešće se koristi za potamnjivanje i posvetljavanje slike, kao i za pretvaranje u crno-belu. Centralni deo ovog prozora zauzima The Levels histogram, koji prestavlja vizuelni vodič za izmene tonova. Da bi se izvršila ova komanda pristupa joj se preko: Image > Adjustments > Levels (Ctrl+L)

35

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 52. Dijalog komande Levels A. senke (shadows) ; B. srednji tonovi (midtones); C. svetli delovi (highlights); D. izvršava komandu Auto Color Correction; E. opcije za komandu Auto Color Correction Povlačenjem crne ručice u desno, slika će postati tamnija, dok se povlačenjem desne ručice ulevo dobja suprotan efekat (ovo se odnosi i na Input Levels dok je kod dijaloga Output Levels efekat suprotan).31

5.2.2. Komanda Curves Još jedan način za podešavanje tonalnog raspona (tonal range) cele slike je upotreba komande Curves (krive). Ova komadna omogućuje postavljanje do 14 tačaka, koje će definisati tonal range dokumenta (od senki do svetlih tonova), sa druge strane, komadna Levels ima samo tri podešavanja: white point (belu tačku), black point (crnu tačku), gamma. Jedna je od najmoćnijih komandi za potamnjivanje i posvetljavanje tonova u
fotografiji. Omogućuje ravnomerno posvetljivanje ili potamnjivanje svih tonova u fotografiji, dajući prirodan izgled modifikacijama.32 Da bi se pristupilo ovom prozoru ide se na:

Image > Adjustments > Curves (Ctrl+M). Tonal range je predstavljen pravom diajagonalnom linijom.

31 32

[http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=3324] [Saša Prudkov, Napredne tehnike obrade fotografija, Photoshop CS4]|

36

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 53. Dijalog komande Curves A. Izmene dodavanjem tačke na liniju; B. Crtanje krive (curve) olovkom; C. Highlights; D. Midtones; E. Shadows; F. klizač crne i bele tačke; G. Curve Display Options; H. Postavlja se crna tačka (black point); I. Postavlja se siva tačka; J. Postavlja se bela tačka; K. Prikazuje se presecanje (clipping)33

5.3. Podešavanje ravnoteže boja na slici
Podešavanje jedne boje na slici, menja druge boje na slici, tj. utiče na ravnotežu boja. Odnos izmeñu boja lako je razumeti korišćenjem kruga boja. Boja se „smanjuje“ ako se dodaje njoj suprotna boja ili oduzima susedna boja. Npr. magenta se smanjuje ako se doda zelena boja ili oduzima crvena i plava. Alati za podešavanje boje su Color Balance i Hue/Saturation.

33

[http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=3324]

37

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop 5.3.1. Komanda Color Balance (Ravnoteža boja) Ova komanda menja celokupnu mešavinu boja na slici, koristeći se količinom Cyan, Magenta, Yelow, Red, Green, Blue u njihovom dobijanju, i to zasebno u shadows, zasebno u midtoners i zasebno u highlights. Pokreće se naredbom: Image > Adjustments > Color Balance (Ctrl+M). Zatim se odabere raspon tonova u kojem se želi korigovati boja (Shadows, Midtones, Highlights), povlači se klizač prema boji koja se želi pojačati na slici ili se odvlači od te boje ako ju je potrebno smanjiti. Povlačenjem klizača u okviru polja za Color Balance podešava se količina boja prema potrebama. Pri tome se vodi računa da li se boja koja se želi korigovati nalazi u senkama, svetlim tonovima ili srednjim tonovima.

Slika 54. Dijalog komande Color Balance

5.3.2. Komanda Hue/Saturation Ovaj dijalog omogućava podešavanje vrednosti za Hue (nijansa), Saturation (zasićenost) i Lightness (osvetljenost) cele slike, ili pojedinačnih kompozicija, takoñe komanda omogućava i istovremeno podešavanje svih boja na slici. Posebno je korisna za fino podešavanje. Pokreće se naredbom: Image > Adjustments > Hue/Saturation (Ctrl+U)

38

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 55. Dijalog komande Hue/Saturation Odabirom Master se koriguju sve boje odjednom. Povlačenjem klizača u polju Hue se menja nijansa boje. Povlačenjem klizača u polju Saturation se menja zasićenost boje (+100 jako zasićeno, -100 bez boje, tj. nijanse sive). Povlačenjem klizača u polju Brightness povećava ili smanjuje svetlinu slike. Kada se odabere Colorize menja se ton samo jedne boje. Komanda je detaljnije opisana uz primere u poglavlju “Selektivna promena boje u fotografiji” i u primeru dva, iz poglavlja “Primeri korekcija fotografije”.

5.3.3. Komanda Auto Color Automatski ispravlja balans boja (color balance) slike. Iako njeno ime implicira da se ova komanda izvršava automatski, na raspolaganju postoje opcije za fino podešavanje parametara na osnovu kojih će ona biti izvršavana. Ona, po predefinisanim vrednostima, izvršava pretragu slike, na osnovu koje identifikuje senke (shadows), srednje tonove (midtones) i jako osvetljene oblasti (highlights), zatim uklanje srednje tonove, čineći još neke izmene na senkama i osvetljenim delovima. Pokreće se komandom Image > Adjustments > Auto Color (Shift+Ctrl+B). Izvršavanje ove komande je momentalno, i ne nudi se nikakva mogućnost za podešavanje njenih parametara.

39

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

5.4. Ostale komande za korekciju boja
5.4.1. Komanda Photo Filter Ova komanda oponaša tehniku pri kojoj se stavlja obojeni filter ispred objektiva foto-aparata da bi se prilagodio color balance i “temperatura” svetla koje prolazi kroz objektiv na film. Komandi se pristupa iz menija: Image > Adjustments > Photo Filter.

Slika 56. Dijalog komande Photo Filter U padajućem meniju filter nudi veliki broj predefinisanih filtera. Ipak, ako ni jedan ne zadovoljava potrebe, može se obeležiti Color dugme i izabrati boja koja odgovara. Klizačem Density se kontroliše njena gustina.

5.4.2. Komanda Match Color Match Color može uštedeti dosta vremena i truda ukoliko boje na jednoj slici treba da se usklade s bojama na drugoj. Korisna je kada treba iskombinovati dve slične slike, ili napraviti montažu ili prezentaciju u kojoj će ton upotrebljenih slika biti ujednačen. Komanda Match Color je odlična i za korigovanje razlika nastalih zbog različitih svetlosnih uslova u kojima su snimljene dve slike. Komanda uzima statističke podatke o bojama izvorne slike ili njenog izabranog područja, pa zatim menja boje odredišne slike da bi se dobilo bolje slaganje. Izjednačava boje sa jedne fotografije sa bojama sa druge, boje sa jednog layer-a sa bojama drugog, boje iz jedne selekcije sa bojama druge, koja je ili u istom ili drugom dokumentu.

40

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop 5.4.3. Komanda Replace Color Ova komanda menja jednu boju na slici ili u okviru selekcije, sa drugom bojom. Komandi se pristupa iz menija: Image > Adjustments > Replace Color. Boja koja se treba zameniti bira se u polju Selection, klikom na Eyedropper tool, ako treba dodati još neku boju, klik na Eyedropper tool sa znakom (+). Centralni deo zauzima mali prozor koji prkazuje masku, maskirane oblasti su crne, nemaskirane bele (selection) ili sliku (image).

Slika 57. Dijalog komande Replace Color U polju Replacement bira se boja kojom treba zameniti odreñenu boju, njoj se mogu podesiti i neke karakteristike slično kao i u prozoru Saturation.36

5.4.4. Komanda Desaturate Komanda Desaturate uklanja sve boje sa slike, ne menjajući pri tom model boja. Ova komanda se upotrebljava npr. ako je potrebno na brzinu pogledati kako će izgledati crno-bela verzija slike.

41

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

5.5. Podešavanje ravnoteže beline
5.5.1. Komanda Exposure Da bi se brzo i precizno podesila ravnoteža beline, izabira se alatka White Balance a zatim se klikne na područje u prikazu slike koje bi trebalo da bude neutralne sive ili bele boje. Parametri Temperature i Tint će automatski skočiti na ispravne vrednosti. Kada se klikće na belu boju, izabira se područje bele boje koje nije potpuno belo, to jest koje sadrži barem neke detalje, umesto da se klikne na čisto belo područje. Da bi se resetovala ravnoteža beline na As Shot vrednost, dvostruko se klikne na alatku White Balance.34 Komanda se više spominje u poglavlju “Primeri korekcija fotografije” u primer prvi.

5.6. Selektivna promena boja u fotografiji
Jedna od modifikacija koje Photoshop nudi je selektivna promena samo izabrane boje u fotogafiji. Npr. može se sva crvena boja sa fotografije promeniti u zelenu ili sva zelena u plavu, a da pritom sve ostale boje na fotografiji ostanu nepromenjene. Neke od mogućnosti koje ću ovde izložiti su: selektivna promena boje pomoću komande Hue/Saturation i upotreba alatke Color Replacement.

5.6.1 Komanda Hue/Saturation Svu crvenu boju sa fotografije je moguće promeniti u zelenu uz samo nekoliko koraka. Potrebnoj komandi se pristupa preko Image > Adjustemnts > Hue/Saturation. U okviru za dijalog Hue/Saturation u padajućem meniju Edit izabere se stavka Reds, i ovim putem je odabrana mogućnost modifikacije samo crvene boje nad fotografijom (Slika 58.1.). Povlači se Hue klizač na levo i desno sve dok se ne dobije odgovarajaća boja. Zatim se povlači Saturation klizač kako bi se smanjio ili povećao intezitet boje (Slika 58.2.). Može se desiti da ostanu nepromenjene jos neke nijanse crvene boje i onda se pipetom pažljivo odabere preostala nijansa i ponovi postupak sa Hue podešavanjem kao na slici (Slika 58.3.)
36 34

[http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=3324] [Saša Prudkov, Napredne tehnike obrade fotografija, Photoshop CS4]

42

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 58. Proces korišćenja Hue/Saturation okvira za dijalog 43

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop Ako boje koje se modifikuju sadrže i drugi objekti onda će i oni da promene boju, to se ispravlja pomoću sloja maske. Na ovaj način se uklanja dejstvo Hue/Saturation sloja sa onih područja fotografije koje želimo da zadrže svoju prvobitnu boju. Klikne se na masku Hue/Saturation sloja podešavanja da bi se omogućio rad nad maskom. Izabere se crna boja prednjeg plana i četkica (Brush Tool) odgovarajuće veličine i slikanjem po odreñenim područjima fotografije otklanja se dejstvo Hue/Saturation sloja. Otklonjena je zelena boja sa grančice. Maska posle slikanja izgleda kao na Slici 59.

Slika 59. Rezultat nakon maskiranja

5.6.2. Color Replacement Tool Color Replacement alatka je slična Hue/Saturation slojevima u tome što omogućuje selektivnu i preciznu promenu boja u fotografiji. Ako se želi promeniti crvena boja jabuke, dovoljno je podesiti parametre i preći četkicom (Brush Tool) preko jabuke. Izabraću novu fotografiju kojoj ćemo promeniti boju jabuke. Izabrati alatku Color Replacement Tool iz palete alatki i izabrati boju prednjeg plana za boju koja se želi korigovati. U liniji opcija treba izabrati odgovarajuću veličinu i mekoću četkice. U području Sampling izabrati Continious da bi četkica mogla neprestano uzimati uzorke boje koje treba da menja. U padajućem meniju Limits izabrati Contiguous da bi se boja glatko prelivala na susedna područja iste boje ili Find Edges da bi alatka identifikovala ivice boje koju menja. U polje Tolerance koje odreñuje koliki procenat srodnih boja će biti promenjen npr. 30% i potvrditi opciju anti-alasing.

Promene su prikazane na Slici 60. i Slici 61.: 44

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 60. Čista primena alatke

Slika 61. Sa promenom načina rada lejera35

6. Primeri korekcija fotografije
6.1. Prvi primer – upotreba alatke Exposure
Sledeće izmene na originalnoj fotografiji koja je napravljena posebno za ovu svrhu predstavlja pregled primene nekih od najčešće korištenih komandi i alatki za korekciju boje u programskom alatu Adobe Photoshop.

35

[Saša Prudkov, Napredne tehnike obrade fotografija, Photoshop CS4]

45

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 62. Original

Slika 63. Korigovana

Originalna fotografija je loše ekspozicije, preovladavaju tamni tonovi. Na samom početku korištena je komanda Exposure da bi se izvršio balans bele boje. Usredsreñenost je na nebu, pipetom iz dijaloga “Sample in image to set white point“ se uzme uzorak boje koji treba korigovati, zatim Eksposure i Gamma Correction klizači se povlače levo desno (Slika 64) dok se ne dobije dobar rezultat na nebu, a nepoželjne posledice ovog korigovanja što se odrazilo na zelenilu je lako otkloniti uz pomoć sloja maske. Ovom komandom je otklonjen tamni sloj sa slike.

46

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 64. Upotreba komande Exposure na nebu Zatim je ponovo upotrebljena komanda Exposure za ispravno posvetljavanje trave. Nakon toga je izvršena i komanda Brightness/Contrast, pomerajući klizač Gamma Corecction znatno u levo, i malo Exposure u desno. Neželjene promene na nebu otklonjene su slojem maske što se vidi na Slici 66. Podešavanja su data na Slici 65.

47

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 65. Upotreba komande Exposure na zelenilo

Slika 66. Otklanjanje neželjeno korigovane oblasti slojem maske

48

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop Na kraju je upotrebljena nad celom fotografijom komanda Levels sa podešavanjima kao na Slici 67.

Slika 67. Primena Levels komande

6.2. Drugi primer – efekat sepije
Originalna fotografija pejzaža u boji je pretvorena u sepija fotografiju. Ključna alatka za ovu korekciju je komanda Hue/Saturation. Aktivira se opcija Colorize, a parametri postave na Hue 35, Saturation 40, i Lightness 0 (Slika 69.). A na kraju može a nije neophodno toniranje uz pomoć komande Curves (Slika 68.)

49

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 68. Efekat sepije

50

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Slika 69. Podešavanje za sepija efekat

Slika 70. Komanda Curves

51

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

7. Zaključak
Budući da boje najviše utiču na emocionalni, psihološki deo svake poruke, pravilna reprodukcija je tada neizbežna. Kombinovanje različitim bojama se mogu postići efekti koji ukomponovani unutar poruke mogu znatno pojačati doživljaj. Moć boje je našla primenu u mnogim oblastima kao što su fotografija, umetnost, dizajn, nauka, psihoterapija, alternativna medicina (lečenje bojama), proizvodnja, marketing itd. Danas je primena boja u svetu maketinga posebno značajna, jer se putem boja komunicira sa potencijalnim kupcima što mnogo utiće na njihovu kupovnu odluku.

Danas je tehnologija znatno uznapredovala tako da uz manje ili više prakse, rad u mogobrojnim alatima za korigovanje boja na fotografijama postaje moguć za svakog. Postoje kako jednostavni alati koji su pogodni i jednostavni za kućnu i amatersku upotrebu tako i složeni i kompleksni koji su prilagoñeni profesionalnoj upotrebi.

52

Korekcija boja u programskom alatu Adobe Photoshop

Literatura
[1] Dr Dragan Cvetković, Računarska grafika, Računarski fakultet, Beograd, 2006. [2] Janičić, Predrag, Računarska grafika, beleške sa predavanja, Matematički fakultet, Beograd, 2007/08. [3] Primena računara u grafici, radni materijal, Viša tehnička škola Čačak [4] Gary G. Field, Color and Its Reproduction, Fundamentals for the Digital Imaging and Printing Industry, Pittsburg, 2004. [5] James D. Foley, Computer Graphics: principles and practice [6] Saša Prudkov, Napredne tehnike obrade fotografija, Photoshop CS4

Web adrese
[7] http://www.citrus-dizajn.com/tutorijali/8/ [8] http://www.mikroknjiga.rs/ [9] http://www.svijetfotografije.com/hrv/enciklopedija/svjetlost/ [10] [http://lab405.fesb.hr/igraf/Frames/fP5_1.htm/ [11] http://web.zpr.fer.hr/ergonomija/2003/stincic/index.html/ [12] http://www.znanje.org/knjige/computer/photoshop/03/ [13] http://www.photocolorcorrection.com/histogram.html/ [14] http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/jedinica.php?IDJedinice=3324/

53