ŽIVOT KAO IGRA Slobodarska igra Sloboda je suština igre.

U svetu neslobode nije moguæa slobodna, veæ slobodarska igra - kao sastavni deo društvenog (politièkog) pokreta koji nastoji da stvori novi svet. Ona teži oslobaðanju igraèkog biæa èoveka prevazilaženjem vladajuæih odnosa i represivnog normativnog svoda u koji spadaju vladajuæi igraèki oblici koji su naèin iživljavanja neslobode i kao takvi “zveckanje lancima”. U protivnom, bez obzira na svoju intenciju, igra se svodi na stvaranje, u okviru postojeæeg sveta, prostora iluzorne “sreæe” gde èovek beznadežno pokušava da pronaðe svoju izgubljenu ljudskost - i tone u sve dublje blato beznaða. Slobodarska telesna kultura ne bori se za “slobodnu igru”, veæ za slobodnog èoveka, a to znaèi za novo društvo u kome æe slobodna igra biti vrhunac (samo)ostvarenja èoveka kao univerzalnog stvaralaèkog biæa slobode. Istinska igra moguæa je tek prevazilaženjem postojeæeg sveta, što znaèi totalizovanjem sveta slobodarsko-stvaralaèkom praksom èoveka i u tom kontekstu postajanjem života ostvarenjem njegovog igraèkog biæa. Od slobodarske do istinske igre ne dolazi se neposredno preko novih igraèkih oblika i igraèkih veština, veæ posredstvom društva u kome je èovek ostvario slobodu. Istinska igra rezultat je slobodarske borbe koja stvara novi svet. Najvažnija odlika slobodarske igre je životvornost. Destrukcija je totalizujuæa životna moæ kapitalizma; životvornost je totalizujuæa životna moæ èoveka. Za razliku od životinje koja je nesvesno životvorno biæe koje reprodukuje svoju neposrednu životnost (rodnost), èovek je samosvesno životvorno biæe koje stvara svoj svet. Suština životinjske životvornosti je determinizam; suština ljudske životvornosti je sloboda. Igraèko biæe èoveka predstavlja antropološki osnov njegove životvornosti, a igra najviši oblik u kome se realizuje životvorna priroda èoveka. I u “velikim” religijama došlo do afirmisanja životvornog principa. Razvoj samosvesti èoveka kao stvaralaèkog biæa i stvaraoca (svog) sveta osnov je teorije o svetu kao “božanskoj tvorevini”. “Bog” je simbolièno otelotvorenje od èoveka otuðenih stvaralaèkih moæi, izraz njegovog osamostaljivanja od prirode i stavljanje njegovih “iznad” prirodnih moæi. Putem ideje “boga” èovek postaje autonomna stvaralaèka moæ i u tom smislu specifièno (samosvojno) kosmièko biæe: stvaranje sveta je svesni i voljni akt. U istoriji èovek je bio u podreðenom položaju u odnosu prema (imaginarnom ili realnom) kosmosu koji je imao metaforièki i politièkoinstrumentalni karakter i služio kao sredstvo za pribavljanje veènosti vladajuæem poretku. Ljudska životvornost je imaginarna: stvaranje imaginarne svesti postaje kompenzacija za lišavanje èoveka sposobnosti da stvori ovozemaljski svet po svom liku. Kapitalizam je degenerisao i instrumentalizovao životvorne moæi èoveka: one služe za oèuvanje kapitalistièkog poretka koji uništava život i èoveka kao životvorno biæe. Slobodarska igra rukovodi se duhom životvornog panteizma: sve što živi i što stvara moguænost za život treba da postane jedinstveno životvorno biæe u borbi protiv kapitalizma. Slobodarska igra podrazumeva vizionarsku svest koja ima utopijski karakter. Ona predstavlja najviši oblik menjalaèke prakse èoveka kojom se objektivne moguænosti slobode, koje su stvorene u graðanskom društvu, pretvaraju u realne moguænosti oslobaðanja èoveka. Radi se o afirmisanju životvorne moæi èoveka ukidanjem civilizacijskih ograda koje je sputavaju i usmeravaju na stranputicu. Ona postaje osnov samostvaranja èoveka i društva kao zajednice životvornih biæa. Èovek je bio igraèka “nadljudskih” sila; radi se o tome da postane slobodno igraèko biæe, a èitav

život oblik realizovanja njegove igraèke prirode. Osnovna relacija nije igra - igraè, nego društvo kao zajednica slobodnih ljudi - èovek kao univerzalno stvaralaèko biæe slobode. Postajanjem èoveka samosvesnim i samosvojnim životvornim biæem poèinje prava istorija èoveèanstva. Ne sadrži igra po sebi ono-što-još-nije, nije to ono što èini njen utopijski karakter, veæ je to specifiènost èoveka kao samostvarajuæeg biæa slobode: èovek nije ono što jeste, veæ ono što može da bude. Prostor i vreme Èovek živi u neljudskom vremenu i neljudskom prostoru. Odnos prema vremenu i prostoru zadat je vladajuæim poretkom. U savremenom svetu kapital je gospodar vremena i prostora. Radi se o kapitalistièkom naèinu vremenovanja, u kontekstu kapitalistièkog totalizovanja sveta represivno-destruktivnim komercijalizovanjem (“Vreme je novac!”), èime se od sveta stvara radno-potrošaèki logor. Izvršena je “objektivizacija” vremena koje, kao prividno ili apstraktno vreme, postaje sudbinska moæ (“Vreme èini svoje!”, “Vreme æe pokazati!”...). Brzina obrta kapitala uslovljava ritam odvijanja društvenog života. Koristeæi nauku i tehniku kao sredstvo za ubrzanje procesa oplodnje, kapital sve više “smanjuje” ljudski egzistencijalni i duhovni prostor i istovremeno stvara sve dublji jaz izmeðu ljudi koji se ne meri metrima, veæ oseæanjem usamljenosti i beznaða koje dobija razmere epidemije. Ubrzanjem odvijanja procesa kapitalistièke reprodukcije sve brže istièe ljudsko vreme - koje je vreme života. “Merenje vremena” u sportu tipièan je primer instrumentalizovanja “fizièkog” vremena i prostora za ovladavanje èovekom. U sportu prostor i vreme zadate su i od èoveka nezavisne velièine. Radi se o zatvorenom prostoru i o konaènom vremenu: na tim osnovama i u tim okvirima reprodukuju se osnovni odnosi i vrednosti postojeæeg sveta. Sport je oblast gde dolazi do izražaja kvantitativno i mehanièko “savladavanje” prostora i vremena, što je jedna od glavnih osobenosti “tehnièke civilizacije” koja je sredstvo kapitala za pretvaranje prirodnih sila u sredstvo za uništavanje ljudskog vremena i prostora. U sportu èovek se nalazi van biološkog i istorijskog (kulturnog) vremena i nalazi se u sferi mehanièkog vremena. “Sportsko vreme” pojavni je oblik u kome pulsira proces kapitalistièke reprodukcije: razvoj kapitalizma uslovljava “otvorenost” sportskog vremena i prostora. To je suština rekordomanije. U sportovima u kojima dominira “takmièenje sa hronometrom” rezultati se ne mere samo minutama, veæ sekundama, desetim i stotim delovima sekunde. Gledano s aspekta razvoja ljudskih moæi takvi pomaci su besmisleni i imaju za èoveka apstraktnu vrednost. Radi se o nastojanju da se po svaku cenu oèuva vladavina principa citius, altius, fortius i na taj naèin vera u “progresivni” karakter vladajuæeg poretka. U vezi s tim, “istorija sporta” svodi se na sled brojeva koji se linearno uveæavaju i kojima su pridodata imena obezlièenih “šampiona”. Sportski “progres” nije kretanje napred, veæ se svodi na beskonaèno i sve intenzivnije kretanje u krug, koje se pojavljuje na sportskoj stazi, koje treba da zaustavi istoriju i spreèi èoveka da iskoraèi iz postojeæeg sveta. Rekord nije izraz razvoja ljudskih moæi, veæ mera uništenja èoveka kao biološkog i kulturnog biæa. Što se tièe “kvaliteta igre”, on se meri kvantitetom smerljivih dogaðanja u jedinici vremena (koševi, dodavanja, skokovi, sprintevi...) U sportu se ne otvaraju prostori buduænosti, veæ se reprodukuju vladajuæi odnosi na višem kvantitativnom nivou. Sportski spektakl simbolièni je oblik potpunog integrisanja èoveka u kapitalistièko vreme i prostor. Olimpijade (“sveti” èetvorogodišnji period koji se okonèava olimpijskim igrama) predstavljaju mitološko vreme kojim se ukida istorijsko vreme

da bi se kapitalizmu pribavila “veènost”: savremene olimpijske igre su reinkarnacija “besmrtnog duha antike”. Kretanje kroz prostor osnov je (egzistencijalnog, slobodarskog, vizionarskog) odnosa èoveka prema prostoru, iz èega proistièe svest o prostoru i stvaranje pojma prostora koji prevazilazi životni prostor koji se neposredno opaža i doživljava, što je osnov stvaranja pojma “sveta” i našeg bivstvovanja, kao ljudi, u njemu. Ono je osnov èovekove samosvojnosti i slobodarske samosvesti. Ljudsko kretanje razlikuje se od mehanièkog i životinjskog po tome, što ono podrazumeva menjalaèki odnos prema postojeæem svetu i kretanje prema novim svetovima, što znaèi da ima stvaralaèkoslobodarsku i vizionarsku dimenziju. Radi se o istorijskom kretanju - èiju suštinu èini sloboda koja se meri razvojem (ostvarenjem) igraèkog biæa èoveka i poveæavanjem izvesnosti ljudskog opstanka. Prostor nije (za)datost kojim se odreðuju okviri igraèkog, niti nešto “prazno” u èemu se svet nalazi, veæ moguænost stvaranja novog sveta i kao takav simbol otvorenosti èoveka prema buduænosti. Stvaranje života i život sam postaju nerazdvojni sadržaj vremena, “mera” njegovog “trajanja”, “granice” i “velièina” prostora. Putem igranja èovek prestaje biti u zadatom vremenu i prostoru i stvara svoje (ljudsko) vreme i prostor. “Uveæavanje prostora” rezultat je stvaralaèke prakse èoveka kojom se otvora moguænost za razvoj ljudskog. U istinskoj igri prostor je neogranièen, a vreme beskonaèno. Umesto da raznovrsnost oblika spoljnog sveta bude izazov, to postaje bogatstvo unutrašnjeg, stvaralaèkog, meðuljudskog... Igranjem se ukida dvojnost “spoljašnjeg” i “unutrašnjeg”: istinsko stvaralaštvo je “preobražaj” sveta u doživljaj ljudskog. Pravi svet je ono što èovek nosi u sebi i što stvara sa drugim ljudima. U tom smislu igra postaje “opijenost”, do kraja dovedeno oseæanje života - kroz njegovo doživljavanje njegovim stvaranjem - umesto što je bežanje iz sveta i kompenzacija za prikraæenu ljudskost. “Trajanje” igraèkog vremena i “velièina” prostora uslovljeno je procvatom èula i emocija, ljudskom bliskošæu, stvaralaèkim životom... “Punoæa” ljudskog osnovna je i jedina prava “dimenzija” ljudskog vremena i prostora. Ona podrazumeva ukidanje svih oblika koji posreduju izmeðu èoveka i sveta koji od sveta stvaraju “drugost”. Realizovanje igraèkog biæa èoveka postaje “izvor” igraèkog vremena i prostora. Igranje, kao najautentièniji humani naèin totalizovanja sveta, postaje “preobražaj” istorijskog vremena i prostora u “èisto” ljudsko vreme i prostor i u tom smislu specifièni ljudski kosmos. Bitni èinilac ljudskog vremena i prostora je mašta i to ne kao bekstvo iz postojeæeg sveta i sanjarenje, veæ kao projekcija buduæeg i stvaranje novum-a. U svakom sluèaju, radi se o vremenovanju koje nema kvantitativnu dimenziju, što znaèi da nema sravnjivanja u kome se gubi ljudsko. Postajanje èoveka èovekom pravi je sadržaj i mera ljudskog vremena. Priroda Izgonom èoveka iz prirode i stvaranjem surogata “prirodnog prostora” u obliku gradova, hala, stadiona, tržnih centara - telesni pokret gubi onu samosvojnost i postojanost koju može da ima samo u prirodnom ambijentu i postaje pojavni oblik vladajuæih odnosa. Slobodarska igra teži istinskom prirodnom prostoru. Umesto da se stvaraju posebni prostori za telesno vežbanje, kao što je to bilo još u antici (stadioni, hipodromi, gimnazije, palestre) - koji dobijaju status kultnih mesta gde se, putem telesnih agonalnih aktivnosti, nastoji doæi u sklad sa kosmièkim poretkom i izazvati erotski zanos bogova - sama priroda treba da postane kultno mesto gde æe se slaviti životvorni kult životvornim aktivizmom koji oplemenjuje prirodu razvojem

igraèkog biæa èoveka. Istinska prirodnost, a to znaèi istinski pokret, moguæ je samo u prirodi koja za èoveka nije samo fizièki, veæ i istorijski, estetski, životni, vizionarski prostor - što znaèi da je priroda jedini prostor gde èovek može da doživi punoæu svog prirodnog, ljudskog, istorijskog postojanja. Priroda “ulazi” u èoveka kretanjem. Kada èovek zakoraèi u vodu i zapliva, to iskustvo postaje ne samo osnov za druge telesne aktivnosti, veæ mu se razvijaju èula i otvaraju novi duhovni prostori - što postaje osnov za razvoj stvaralaèke imaginacije; upotpunjava se njegovo oseæanje moæi-biti kroz sposobnost da se kreæe; na aktivistièki naèin dolazi u dodir sa prirodom i sjedinjuje se sa svojim prirodnim biæem. Bogatstvo unutrašnjih životvornih impulsa može se doživeti i oplemeniti u prostoru u kome život buja u nebrojenim i neverovatnim oblicima. Èula reaguju na njihanje grana, treperanje lišæa, na bogatstvo zvukova, mirisa, boja... Kada se naðe na cvetnom proplanku ili na izvorskom vrelu èovek uhvati sebe da je zadivljen. Spontanu, istinsku ljudsku reakciju - ushiæenost, razum prihvata sa iznenaðenjem i nelagodnošæu. Èovek ne nestaje u bogatstvu prirodnih oblika i pokreta, kao što je to sluèaj sa životinjom, veæ postaje èovekom. On se odnosi prema prirodi tako što je doživljava i to postaje stvaralaèko-pokretaèka inspiracija koja vodi daljem obogaæivanju njegove liènosti. Potrebu èoveka za slobodnim telesnim aktivizmom treba shvatiti i kao potrebu da prevaziðe ambijent u kome je sputan kao èovek. U tom smislu èovek doživljava “povratak prirodi” kao bivstvovanje u prostoru koji nije zadat ni uokviren veštaèkim granicama, veæ u kome može sopstvenom telesnom i duhovnom aktivnošæu da uvek iznova stvara nove vidike. Prirodni prostor za èoveka istovremeno je i duhovni prostor; telesno kretanje istovremeno je i duhovno kretanje. Dosezanje pogledom do vrhova koji se nasluæuju u izmaglici simbolièno je “spajanje” sa svetom koji postoji “iza” i koji postaje zamišljeni prostor željene ljudskosti - èija vizija je inspiracija za stvaranje novog, a ne za bekstvo iz postojeæeg sveta. Istovremeno, gutljaj sveže planinske vode razvija u èoveku žudnju za životom u kome æe biti u jedinstvu sa prirodom i na taj naèin sa svojim prirodnim biæem. Priroda kao život koji stvara život, bujanje života u najrazlièitijim oblicima i jedinstvo svih oblika života - podstièe èoveka na stvaranje života. Razdraganost, zadivljenost, ushiæenost - sve su to erotske reakcije koje podstièe bivanje u prirodi. Što èovek ima razvijenija èula utoliko može intezivnije da doživljava prirodu, da upija njene mirise, zvukove, boje, pokrete, da se potpunije i intenzivnije spoji sa prirodom, da se napoji njenom snagom. Biti u jedinstvu sa prirodom znaèi biti u jedinstvu sa svojim izvornim životvornim moæima. Obnoviteljska snaga prirode je inspiracija za stvaralaèki aktivizam, a ne prilagoðavanje èoveka uspostavljenom (životnom) ritmu. Živa priroda “nikada ne ponavlja, nego obnavlja“, ali se ne radi o pukom prepuštanju ritmu života koji dobija apstraktno-mistièno obeležje: èovek je stvaralac svog sveta. Tek uklanjanje straha od prirode (ovladavanjem njenim zakonima) i razvijeno estetsko èulo (igraèko biæe) pružaju moguænost èoveku da bogatstvo prirodnih pojava doživi kao stvaralaèkoslobodarsku inspiraciju. U istinskoj igri èovek shvata i doživljava sebe kao najviši oblik životvornog prirodnog biæa. Èovek je èovekolika i èovekobivstvujuæa priroda. U njemu živi priroda, on je oplemenjena priroda, u ljudskom obliku reinkarnirana priroda... Kod životinja dominira adaptivno-egzistencijalna aktivnost. U toku specifiène borbe za opstanak došlo je do kvalitetnog skoka u razvoju živih biæa u vidu èoveka: razvojem instikata, èula, motorièkih sposobnosti tela, uma dolazi do razvoja stvaralaèkih moæi - što postaje osnov “odvajanja” èoveka od prirode i uspostavljanja aktivnog (menjalaèkog) odnosa prema njoj. Stvarajuæi civilizaciju èovek nije razvijao svoju igraèku prirodu koju je “stekao od životinja”, veæ je razvijao svoje specifièno igraèko biæe koje neprestano “probija” ogranièenja koja

mu, u obliku etablirane “igre”, nameæe vladajuæi poredak. Ne postoji kontinuitet igre životinja u igri èoveka. Postoji sliènost u ponašanju nekih životinjskih vrsta i èoveka - iz èega je Huizinga izvukao pogrešne zakljuèke. Igrajuæi se èovek ne potvrðuje svoju životinjsku, veæ ljudsku prirodu - postaje èovekom (samosvojna liènost), dok životinja “igrajuæi se” postaje životinjom (pripadnik vrste). Proizvoðenje (svoje) slobode suština je igre èoveka, za razliku od igre životinja u kojoj se reprodukuje prirodna nužnost. Stvaranje igre kao simbolièke forme, koja se kao takva pojavljuje kao vrhunac ljudskog, daje poseban peèat ljudskoj igri. Pored toga, za razliku od igre životinja, ljudska igra teži stvaranju novih svetova, što znaèi da ima vizionarski karakter. Ne postoji “tenzija” izmeðu životinjskog i civilizacije, na èemu insistira filozofija igre, veæ izmeðu slobodarsko-stvaralaèke prirode èoveka i represivno-destruktivne kapitalistièke civilizacije. Telo je neposredna priroda za èoveka, njegovo elementarno prirodno postojanje i osnovna moguænost postizanja jedinstva sa prirodom koja je njegovo “anorgansko telo” (Marx). Treba praviti razliku izmeðu civilizovanja i kultivisanja tela; izmeðu disciplinovanja i oplemenjivanja tela; izmeðu represivne i slobodarske pedagogije... Sportom se telo civilizuje putem njegovog “disciplinovanja”; slobodarska telesna kultura nastoji da oplemeni telo njegovim kultivisanjem: slobodni razvoj tela podrazumeva slobodni razvoj liènosti. U sportu telo se modelira, što znaèi da se sistematski sakati da bi se dostigao nametnuti obrazac koji je otelotvorenje principa na kojima se zasniva vladajuæi poredak. Sportom i telesnim vežbama ne vaspitava se telo, veæ se vaspitava èovek. Odnos prema telu u stvari je odnos èoveka prema drugim ljudima, prema svetu i samome sebi kao èoveku. Èoveku kao univerzalnostvaralaèkom biæu “odgovara” stvaralaèko telo. Umesto sticanja znanja izvoðenja odreðenih pokreta (vežbi), sticanje sposobnosti za stvaranje pokreta, što znaèi takvog tela i takvih sposobnosti kretanja koje omoguæavaju artikulisanje stvaralaèke (igraèke) liènosti èoveka - predstavlja jedan od najvažnijih izazova za slobodarsku igru. Igranjem dinamika biološkog ritma dobija humanu i samim tim kulturnu, što znaèi slobodarsku (vizionarsku) dimenziju. Ritam pokreta postaje spontani izraz pulsiranja stvaralaèkog bila èoveka i kao takav je neponovljiva oznaka ljudskog, njegov “karakterni znak”. Umesto ideala snage, brzine, èvrstine (koji su usmereni na stvaranje podanièko-izvršilaèkog karaktera i svesti koji u konaènom treba da omoguæe stvaranje od èoveka “topovskog mesa” i oruða za uništavanje života) izazov treba da bude pokretljivost, mekoæa, koordinacija, samokontrola, intencionalnost, duhovnost, lepršavost, pokret ka èoveku i prirodi, harmonièni razvoj èitavog tela - što odgovara univerzalnim stvaralaèkim potencijalima èoveka i njegovoj ljudskoj (individualnoj) kompleksnosti. Stvaralaèka pokretljivost osnovna je odlika zdravog tela. Ona podrazumeva prevazilaženje umetnièkog pokreta kao naèina proizvoðenja umetnièkih oblika i èulnih efekata (predmet, boja, ton..), i afirmisanje èistog igraèkog pokreta koji predstavlja stvaranje ljudskog u neposrednom obliku. Telesni pokret postaje izraz igraèke prirode èoveka, a to znaèi da je njegova suština pokret èoveka ka èoveku. Odnos èoveka prema svome telu, kao neposrednoj prirodi, moguæ je jedino putem drugog èoveka. Razvoj univerzalnog stvaralaèkog tela i bogatstva pokreta osnovni je uslov razvoja uma, što znaèi slobodarske i stvaralaèke liènosti èoveka - što je jedan od osnovnih ciljeva slobodarske igre. To je jedna od suštinskih razlika izmeðu telesne kulture i sporta koji zahteva sve raniju specijalizaciju kojom se ne sakati samo telo, veæ i um. Rousseau je bio jedan od onih koji su uoèili da postoji uslovljavajuæa veza izmeðu razvoja senzomotorièkih sposobnosti i razuma. Otuda proistièe jedno od njegovih najznaèajnih pedagoških uputstava: “Vežbajte neprestano njegovo telo; nastojte da vaš vaspitanik bude snažan i zdrav, da bi bio pametan i razuman; neka on radi i

deluje, neka trèi i vièe, ukratko, neka uvek bude u kretanju. Najpre neka bude èovek po snazi, pa æe onda uskoro biti èovek i po razumu.” Piaget je u svojoj razvojnoj psihologiji ukazao na to da je prva etapa u razvoju inteligencije senzomotorièka inteligencija: na osnovu konkretnih delatnih operacija dolazi do saznanja tela koje je osnov za celokupni kognitivni razvoj. Iz toga sledi zakljuèak da se šablonizovanim modelima pokreta ogranièava razvoj inteligencije. Nametanje odreðenog modela ponašanja istovremeno predstavlja nametanje odreðenog modela mišljenja (što znaèi ukalupljivanje i sakaæenje uma), kao i meðuljudskih odnosa, naèina poimanja sveta i odnosa prema njemu. To najjasnije dolazi do izraza u Coubertinovoj “utilitarnoj pedagogiji” koja je savremena Prokrustova postelja. Ne treba smetnuti s uma da je “telesno vaspitanje”, koje je dominiralo u XX veku, nastalo u sivilu kasarnskih vežbaonica i da je svedeno na telesni dril. Slobodarska igra sastavni je deo sveukupne kulture èoveka kao univerzalnog stvaralaèkog biæa slobode. Nema kultivisanog tela bez kulturnog èoveka - nema slobodnog pokreta bez slobodnog èoveka. Smisao slobodarske igre nije da nasilnièkim vežbama ogranièava i sakati nagonske impulse èoveka, ili da stvara ventile za njihovo iživljavanje u obliku agresivnog i destruktivnog ponašanja, veæ da poštujuæi osobenosti liènosti èoveka pomogne da one dobiju svoj oplemenjujuæi izraz. Ne radi se, prema tome, o izgradnji modela pokreta (tela) koji treba nametnuti èoveku, veæ o podsticanju na stvaranje pokreta kojima æe svako moæi da izrazi svoju specifiènu i neponovljivu liènost. Treba razlikovati stvaranje i podražavanje. Hebert je, poput mnogih drugih “prirodnjaka”, odbacio emancipatorsko nasleðe telesne kulture i telesno kretanje sveo na imitiranje ponašanja brazilskih Indijanaca. Umesto oplemenjivanja tela i telesnog pokreta kulturnim (emancipatorskim) nasleðem modernog društva, dolazi do “opriroðenja” tela i pokreta vraæanjem na “primitivne” pokrete koji su spontani izraz izvorne prirodnosti, i koji nisu ogranièeni nametnutim šablonima koji uništavaju životnost èoveka - kao što je to sa aristokratskom i hrišæanskom telesnom kulturom. Radi se o preuzimanju pokreta Indijanaca, koji su svedeni na “divljake”, koji su istrgnuti iz njihovog izvornog istorijskog miljea (uslovi života, lov, rat, religija, obièaji...) i na taj naèin lišeni kulturnog sadržaja, i svedeni na tehnièke pokrete kojima se daje dimenzija “prirodnog”. Èovek ne može da ostvari svoju prirodnost imitiranjem kretanja životinja ili prirodnog okruženja, veæ posredstvom kulturne, što znaèi stvaralaèke aktivnosti u kojoj dominira konkretni istorijski (društveni) pokret èoveka ka èoveku. Umesto “stapanja sa prirodom”, pri èemu èovek gubi individualnost, treba težiti razvoju ljudskog koje podrazumeva stvaralaèko nezadovoljstvo. Umesto utapanja u postojeæi, treba stvoriti novi svet. Najneposredniji oblik oplemenjivanja prirode je oplemenjivanje tela. Prevazilaženje kapitalistièkog sveta, gde dominira dehumanizovanje i denaturalizovanje (robotizovanje) èoveka, podrazumeva oplemenjivanje prirodnog biæa èoveka koje je istovremeno njegovo opriroðenje, što znaèi oslobaðanje tela (prirode) od vladajuæeg destruktivnog poretka i afirmisanje oplemenjenog izvornog prirodnog pokreta koji je usmeren ka èoveku i u kome se ispoljava slobodarsko-stvaralaèka bit èoveka. “Utapanje u prirodu” prividna je suprotnost “tehnièkoj civilizaciji”. U stvari se radi o utapanju èoveka u postojeæi svet na “nižem” civilizacijskom nivou - kao što je to sluèaj sa dalekoistoènom telesnom kulturom u kojoj nema èoveka kao emancipovane liènosti koja se, kao takva, odnosi prema svetu u nastojanju da stvori novi svet po svom ljudskom (slobodarsko-stvaralaèkom) liku. “Naturalizam” je stranputica u borbi protiv “tehnièkog sveta”. Ne radi se o tome da se oprirodi tehnièki, veæ da se oplemeni prirodni pokret. “Oslobodilaèka transformacija prirode” (Marcuse) podrazumeva umetnièki pokret, a to znaèi razvijeno umetnièko biæe. Sviranje na

violini ne znaèi samo postizanje fleksibilnosti prstiju, šake i ruke (tehnike pokreta), veæ razvoj umetnièkog (stvaralaèkog) biæa. U tom smislu fleksibilnost ljudskog tela podrazumeva oplemenjeno stvaralaèko telo: razvoj estetskog èula osnov je oplemenjene senzo-motorike. Radi se o oplemenjenom prirodnom pokretu emancipatorskim nasleðem koje èini kulturno i samim tim igraèko biæe èoveka, i koje se pojavljuje u odnosu prema represivnim (destruktivnim) oblicima ponašanja koje nameæe “tehnièka civilizacija”. Igra postaje najviši oblik “prisvajanja” sveta od strane èoveka i najneposredniji odnos èoveka prema svom prirodnom biæu, kao i prirodi uopšte. Èovek se ne “vraæa” svom prirodnom biæu putem igre kao posebne sfere, veæ pretvaranjem sveukupnog života u oèoveèeni prirodni život: “oplemenjivanje prirode” postiže se totalizacijom sveta razvojem igraèkog biæa èoveka. Što se tièe odnosa izmeðu igre, s jedne, i nauke i tehnike, s druge strane, ne radi se o tome da se uspostave paralelne sfere, veæ o tome da nauka i tehnika dobiju umetnièku prirodu i postanu sredstvo za oplemenjivanje prirode i prirodnog biæa èoveka. Kad je reè o Rousseauovom “povratku prirodi”, radi se o “plemenitom divljaku” u èijem ponašanju dominira princip “èovek je èoveku èovek” (homo homini homo) i shodno tome pokret èoveka ka èoveku. Voltaire ismejava Rousseaua previðajuæi da njegov “plemeniti divljak” ima metaforièki karakter i da se pojavljuje kao kritika izvitoperenog aristokratskog sveta koji je lišen prirodnosti i ljudskosti. Kao što su Rousseau i filantropi napravili “savez” sa prirodom u borbi protiv ancien régime-a, tako današnji èovek treba da napravi “savez” sa prirodom protiv kapitalizma, s tim što se sada ne radi samo o borbi za slobodu, veæ o borbi za opstanak. Da bi moglo da se oplemeni prirodno biæe èoveka putem slobodarske (životvorne) igre, treba utvrditi izvorni prirodni pokret èoveka koji treba da bude poštovan ukoliko se teži “spajanju” èoveka sa prirodom. Slobodarska igra nastoji da omoguæi takav prelaz od prirodnog ka stvaralaèkom pokretu koji neæe izazvati negativne posledice u razvoju liènosti i postati izvor frustracije. To ne znaèi da èovek treba da se vrati u vodu, ali treba da ima predstavu o izvornom prirodnom pokretu, o psiho-fizièkim posledicama koje nastaju primoravanjem organizma da se prilagodi konkretnim životnim uslovima (uspravljanje, hod), i da zna èemu treba da teži da bi bio što bliže svom izvornom prirodnom biæu. Potpuna je besmislica tvrdnja da je èovek nekada davno bio “u jedinstvu sa prirodom”. U praistoriji èovek je bio puki deo prirode. Da bi se ujedinio sa prirodom, èovek je morao da postane èovekom, što znaèi samosvesno biæe koje je u stanju da se odnosi prema prirodi i na toj osnovi da se ujedini sa njom. Igraèka veština osnovna je izražajna moguænost igraèkog biæa èoveka, a bogatstvo izražajnih moguænosti osnovna je pretpostavka estetskog (slobodarskog). Ona je utemeljena u kulturnom nasleðu èoveèanstva i najviši je oblik oplemenjenog telesnog pokreta. U slobodarskoj igri veština se ne pojavljuje u odnosu prema èoveku kao osamostaljena (“objektivna”) sfera, veæ kao naèin specifiènog (individualnog) ljudskog izraza. U njoj veština i naèin igranja ne proistièu iz igre kao posebne društvene sfere koja ima svoju mehaniku odvijanja i pravila, veæ iz spontanog, stvaralaèkog odnosa izmeðu ljudi, pri èemu je èovek èoveku inspiracija za igru. U tom kontekstu igraèke veštine koje su stvorene u sportu (kao što je dodavanje lopte, dribling itd.) mogu da budu plodotvorne. Istinska igraèka veština podrazumeva ukidanje sfere tehnike kao posrednika u realizovanju igraèkih potencijala èoveka, u kontekstu ukidanja institucionalnog (represivnog)

posredovanja izmeðu ljudi. Širina stvaralaèke duhovnosti, bogatstvo èulnosti i meðuljudskih odnosa koji se temelje na solidarnosti i toleranciji - što znaèi bogatstvo igraèkog biæa èoveka - osnov je igraèke veštine i naèina igranja. Umesto “tehnike savladavanja pokreta” treba uspostaviti govor telom, pogledom, glasom... Sticanje veštine kroz savladavanje pokreta (tela) podrazumeva razvoj ljudskih moæi, bogate i samosvojne individualnosti i u tom smislu realizovanje individualnih sklonosti, a ne potiskivanje (uništavanje) ljudskog i prilagoðavanje èoveka modelu “uzornog graðanina”. Istinski ljudski pokret usmeren je protiv svega onoga što ogranièava èoveka da prevaziðe postojeæi svet, što ga sputava, ukalupljuje, degradira... Razvoj igraèkih veština postaje izraz razvoja univerzalnih stvaralaèkih (igraèkih) moæi èoveka. To je temelj za razvoj stvaralaèkog telesnog aktivizma koji dobija svoj izraz u telesnoj pokretljivosti. Zdravlje, duhovnost, skladnost pokreta - sve je to sadržano u pokretljivosti tela kao vrhunskoj spontanoj igri nerava, mišiæa, tetiva, zglobova, srca, pluæa... Istinski telesni pokret traži istinski “rad” organizma. To ne podrazumeva samo “naprezanje što veæeg broja mišiæa”, veæ harmoniènu aktivnost èitavog organizma, iz èega proistièe “mekoæa” pokreta koja uslovljava telesnu “eleganciju”. Ideal harmoniènog razvoja tela odgovara stvaralaèkoj univerzalnosti èoveka. Bogat stvaralaèki život èoveka treba da postane osnov za razvoj igraèke veštine. Nema slobodne i sreæne liènosti ukoliko èovek ne oslobodi telo i pokret destruktivne kapitalistièke civilizacije. Radi se o tome da se uspostavi vladavina slobodarsko-stvaralaèkog (igraèkog) pokreta koji je usmeren ka èoveku i živom svetu (prirodi), i koji nije ni sa èim posredovan, veæ je izraz istinske potrebe èoveka za èovekom. Razvoj igraèkih veština pojavljuje se kao otvorenost ka buduænosti, kao stvaranje novum-a, a ne kao “usavršavanje” modela igre koji je ritualno iskazivanja pokornosti vladajuæem poretku i u kojoj je èovek sveden na mehanièku lutku. Najvažniji zadatak slobodarske igre je da omoguæi da telesni pokret, razvojem umetnièkog biæa èoveka, postane igraèki pokret putem koga æe èovek postiæi “jedinstvo” sa sobom kao celovitim stvaralaèkim biæem, a društvo postati igraèka zajednica. Schillerov stav da je “vaspitanje putem umetnosti vaspitanje za umetnost” jedan je od najvažnijih postulata slobodarske igre, s tim što je vaspitanje putem slobodarske igre vaspitanje za slobodno društvo. Što se tièe univerzalne gramatike pokreta (veština), ona pruža moguænost za stvaranje sveobuhvatnog pristupa telesnom vežbanju, s tim što istovremeno omoguæava da se stvori veštaèki jezik telesnog pokreta koji ima pre tehnièki (strogo definisani pokreti, ponavljanje, “objektivnost” forme koja se razvija kao od èoveka otuðena oblast, zadati prostor...), nego kulturni karakter. Umesto zadavanja odreðenog modela tela i pokreta, koji u biti ima represivni karakter, treba težiti spontanom pokretu koji je izraz specifiènog igraèkog biæa èoveka: bogatstvo pokreta uslovljeno je bogatstvom igraèke liènosti i razvojem meðuljudskih odnosa. Ljudski pokret ne može da se sagleda samo sa èisto tehnièke ili organske (usko zdravstvene) strane. U pokretu ne uèestvuje samo telo, veæ èovek kao istorijsko i društveno biæe. U njemu je sadržan odnos èoveka prema èoveku, svetu, prirodi, buduænosti... Dodavanje lopte nije radnja prebacivanja predmeta s jednog na drugo mesto koje ima “objektivnu” formu i tehnièki karakter, veæ je (kulturnim nasleðem) oplemenjeni pokret èoveka ka èoveku i kao takav stvaranje ljudske zajednice u neposrednom obliku. To je ono što èini njegov konkretni istorijski (društveni) karakter i daje mu “dušu”. Igra nije neposredni odnos èoveka prema samome sebi, veæ podrazumeva igraèku zajednicu emancipovanih stvaralaèkih liènosti u kojoj dominira pokret èoveka ka èoveku i u kojoj je èovek èoveku ogledalo ljudskosti. Otuda je razvoj meðuljudskih odnosa conditio sine qua non igre. Igraèko je potencijalna ljudska priroda koja može da se aktualizuje samo u zajednici slobodnih i stvaralaèkih liènosti. Igra je rezultat, ali istovremeno i najviši spontani oblik

samostvaranja èoveka i proizvoðenja društva kao zajednice slobodnih ljudi. Igraèka spontanost podrazumeva emancipovanu liènost. Bez toga nastojanje da se iskaže samosvojnost vodi u ekstremizam, narcizam, agresiju, destrukciju... Bogatstvo liènosti osnovni je preduslov uspostavljanja bogatstva meðuljudskih odnosa - i obratno. Svako novo prijateljstvo otvara novi ljudski prostor u èoveku, razvija njegovo èulo ljudskosti, isto kao što u muzici ili slikarstvu razvijeno estetsko èulo pruža moguænost za razlikovanje, doživljavanje i stvaranje bogatstva tonova, oblika i boja. Osnovno je: razviti duh zajedništva ne uništavajuæi, veæ razvijajuæi individualnost. Neposredni cilj slobodarske igre nije proizvodnja rekorda, unapreðenje igraèke tehnike, razvoj igre kao normativne sfere i stvaranje zdravog tela, veæ stvaranje zdravog društva u kome æe se razvijati stvaralaèke liènosti. Životvorna potreba èoveka za èovekom osnovni je kvalitet èoveka kao životvornog biæa. Otuda je pokret èoveka ka èoveku, kao oplemenjeni pokret živog biæa ka živom biæu, osnovni pokret èoveka kao specifiènog prirodnog biæa i kao takav je osnova životvornosti. Eros, kao sintetizovana životvorna energija, najvažnije je izvorište pokreta èoveka ka èoveku na kome može da se gradi život kao igraèki èin. Ljubavna igra izmeðu muškarca i žene najviši je oblik igre u kome dolazi do izraza nesputano igraèko biæe, što znaèi “proizvoðenje” ljudskog u najneposrednijem obliku. Ona je najviši oblik oplemenjenog erotskog odnosa prema prirodi, što znaèi najviši oblik oplemenjivanja prirodnog biæa èoveka. Životvornost je osnov erotskog spajanja sa prirodom i osnov erotske igre. Bez nje zadovoljstvo u erotskom odnosu ima kompenzacioni, što znaèi adaptivni karakter. Još je u antici došlo, u homoseksualnom (pedofilièarskom) odnosu, do sterilisanja životvorne sposobnosti èoveka (društva) odvajanjem erotskog od naturalno-reproduktivnog (rodnog). U homoseksualnom odnosu Eros gubi životvornost i postaje anti-egzistencijalni princip. Narcisoidni, homoseksualni i lezbejski Eros predstavljaju obraèun s prirodnom životvornošæu èoveka i samim tim s moguænošæu erotskog kao oplemenjujuæeg (humanizovanog) prirodnog odnosa. Ukida se moguænost ljubavne igre kao životvorne igre polova, a životvorni seksualni odnos svodi se na tehniku oplodnje žene - na tehnièko proizvoðenje dece. Igra kao oblik Filozofija igre ne pravi jasnu razliku izmeðu igraèke prirode èoveka, igranja i igre. Igra je oblik u kome se odvija igranje i kao takva naèin na koji se ispoljava igraèko biæe èoveka. Treba praviti razliku izmeðu igranja kao realizovanja igraèkog biæa èoveka (igraèkog èina) i igre kao ponašanja po zadatim normama. Igra kao normativni svod ne teži obogaæivanju èoveka i meðuljudskih odnosa, veæ njegovom svoðenju (“disciplinovanje”) na model lojalnog i upotrebljivog graðanina (podanika). Radi se o nastojanju da se oèuva vladajuæi poredak i èovek svede na onu “meru” koja odgovara tom poretku. Vladajuæi istorijski oblici igre su od èoveka otuðene forme ponašanja lišene ljudskog (igraèkog) sadržaja. One su svedene na model ponašanja koji je igraèki oblik u kome se pojavljuju vladajuæi odnosi. Igranje se svodi na nastojanje da se što doslednije oponaša zadati model igre èija se pravila ni u kom sluèaju ne smeju prekršiti. Otuda glavna odlika igre postaje njena “nepromenljivost”. Ideal “savršenstva”, kojim se nastoji obezbediti “kulturna” legitimnost i veènost vladajuæim oblicima igre, svodi se na potpunu podreðenost èoveka pravilima igre, kao i nametnutom estetskom obrascu - koji predstavlja kulise vladajuæeg poretka. Težnja èoveka za èovekom posredovana je takvim odnosima koji udaljuju èoveka od èoveka i svode ga na ulogu koja mu je nametnuta. Tipièan primer je “sportska igra”: ona postaje mehanizam putem koga èovek èoveku postaje

sredstvo za iživljavanje neslobode. Ne može umna sfera da bude èoveku kompenzacija za neumni život koji živi, kao što ne može pesma o ljubavi da bude zamena za nedostatak ljudske bliskosti. Umesto težnje za definisanjem istinskog, što se uvek pojavljuje kao odgovor na lažni život, treba živeti istinski ljudski život. Slobodarska igra ne teži stvaranju novih igraèkih oblika, što znaèi zadavanju normativnog svoda, veæ razvoju igraèkog biæa èoveka. Dominira specifiènost i neponovljivost koje proistièu iz specifiènosti i neponovljivosti èoveka kao stvaralaèke liènosti. Umesto razvoju igre kao posebne društvene oblasti, treba težiti razvoju igraèkog “u èoveku” i na toj osnovi stvaranju društva kao igraèke zajednice, pri èemu je (potencijalno) svaki oblik ljudske delatnosti istovremeno oblik ispoljavanja njegovog igraèkog biæa. Slobodarska igra nastoji da ukine fragmentizovanog èoveka koji je razgraðen prema zahtevima fragmentizovanog sveta, gde se zahtev za “sintezom” svodi na stvaranje tehnièkih izraza koji treba bogatstvom boja, zvukova, oblika da impresionira i bude “kompenzacija” za sve siromašniju ljudskost. Radi se o prevazilaženju sveta koji je podeljen na svet “nesreæe” i na svet “sreæe”, i o “povratku” èovekovih moæi iz otuðenih društvenih sfera i uspostavljanju ljudskog Ja kao integralnog izvorišta odnosa èoveka prema svetu kao celini. Za slobodarsku igru oblik nije ogranièenje, veæ otvaranje moguænosti za razvoj igraèke prirode èoveka i u tom smislu samo jedan od izraza njegove stvaralaèke prirode: razvoj igraèkih oblika izraz je razvoja stvaralaèkih (igraèkih) moæi èoveka. Ne radi se o obliku kao zadatom obrascu ponašanja, i u tom smislu kao idealu “savršenstva”, veæ o obliku kao spontanom i neponovljivom izrazu specifiènog trenutka u ispoljavanju èoveka kao igraèkog biæa koji je simbol slobodarskog i vizionarskog. “Susret” ljudi putem èistih (estetskih) formi je sudar balona od sapunice. U represivnom društvu igra kao forma predstavlja represivni normativni svod koji onemoguæava realizovanje autentiènog igraèkog biæa èoveka. Nastojanje da se dosegne do ljudske biti i ona "uhvati" tako što æe se ljudsko bivstvovanje uèvrstiti na nivou odreðenih oblika, struktura, duhovnih sklopova - neminovno vodi ka oèuvanju sveta gde su ti oblici i struktura moguæi. Igraèki izraz mora da bude takav da pruža moguænost èoveku da realizuje svoje igraèko biæe. Pravo stvaralaštvo nije stvaranje igraèkih oblika, veæ obogaæivanje ljudske liènosti i razvoj meðuljudskih odnosa. Igra nije transcendentalni ni trans-subjektivni, veæ imanentni i intersubjektivni fenomen: ona je neposredni meðuljudski odnos i kao takva najviši oblik stvaranja društva kao zajednice slobodnih liènosti, što znaèi stvaranje humanum-a u èistom smislu. Zalaganje za igru je borba za realizovanje igraèkih potreba i sposobnosti èoveka, a ne za uèenje i podražavanje zadatog modela igre - koji se pojavljuje kao “najviši ljudski izazov”. Umesto da je igra kao “kulturna forma” osnovna moguænost igranja, to je èovek kao kulturno (igraèko) biæe: autentiènost igre izraz je autentiènosti èoveka. Nije igra, svedena na transcendentalni normativni oblik, kriterijum za odreðivanje igraèkog i igranja, veæ je to slobodno realizovanje ljudskih igraèkih (univerzalno-stvaralaèkih) moæi. Igra je najviši i najneposredniji oblik doživljavanja sveta njegovim stvaranjem, što znaèi da je ona najneposredniji i najautentièniji oblik postajanja èoveka èovekom. U istinskoj igri ukinut je dualizam bitka i trebanja. Nema nièeg što je pre, iznad ili izvan èoveka. Takozvano “opšte-ljudsko” ne postoji više van èoveka (kao zadata i transcendentalna sfera); to više nije slika “èoveka” kojoj èovek teži i u kojoj jedino može da prepozna “svoj (ljudski) lik” - veæ èovek kao slobodna i dostojanstvena liènost postaje stvaralac i “slika” ljudskog. Umesto modela “savršenstva”, slobodan èovek postaje izvorište estetskog nadahnuæa: sloboda je suština lepote. Schiller je ukazao na pravi put: “nagon za igrom” je nagon za slobodom. Igranje postaje buðenje uspavanog (potisnutog) igraèkog biæa, “razigravanje” èula, prevazilaženje teskobe i

odbacivanje zmijske kože “(malo)graðanina”. Umesto da je davanje oduška potisnutom biæu, spontanost u igri podrazumeva probijanje svodova koji sputavaju èoveka. Nije igra sama po sebi ta koja razvija igraèko, veæ je to ljudskost koja se razvija u suèeljavanju èoveka s ogranièenjima, nesreæom, izazovima koje nameæe život. Bogat stvaralaèki život osnovna je pretpostavka za razvoj i obogaæivanje igraèkog biæa. Istinska igra izraz je proširivanja horizonta izvojevane slobode, izraz oduševljenja životom, najviši oblik ispoljavanja životvornih moæi èoveka. Zadovoljstvo u igri proistièe iz zadovoljstva životnim angažovanjem; meðuljudska bliskost u igri moguæa je jedino na osnovu bliskosti koja se stièe u borbi za novi svet: pokret èoveka ka èoveku istovremeno je pokret èoveka ka novim svetovima. Pravi rezultat igranja nije igra, veæ duhom, emocijama, èulnošæu bogatiji èovek i bogatiji meðuljudski odnosi. Punoæa doživljavanja ljudskog predstavlja “meru” bogatstva igraèkog. Slobodarska igra odbacuje takmièenje koje se svodi na borbu izmeðu ljudi koja je usmerena na oèuvanje i razvoj vladajuæeg poretka, i zalaže se za nadigravanje (èemu je blisko “natpevavanje” karakteristièno za narodnu umetnost) èija je suština borba protiv uspostavljenog poretka destrukcije i razvoj univerzalnih stvaralaèkih moæi èoveka. U nadigravanju èovek je èoveku inspiracija, što znaèi da u njemu dominira pokret èoveka ka èoveku - koji je moguæ jedino na osnovu potrebe èoveka za èovekom. U tom kontekstu Rousseauov princip homo homini homo dobija pravu vrednost. Nadigravanje podrazumeva nastojanje da se prevaziðe dostignuto (stvori novum) razvojem meðuljudskih odnosa, a ne obraèunom izmeðu ljudi na osnovu socijalno-darvinistièkog principa bellum omnium contra omnes i progresistièkog principa citius, altius, fortius. U njemu je ukinut princip dominacije i eliminacije principom tolerancije i solidarnosti, a sve ono što je životvorno suèeljava se s onim što uništava život i ogranièava slobodu. Umesto težnje ka pobedi i rekordu, nadigravanje podrazumeva težnju ka “uveæavanju” ljudskog i stvaranju novog sveta. Osnovno pitanje nije koliko, nego kako - s tim što polazište za odreðenje ljudskog nije represivni estetski šablon koji teži “savršenstvu”, veæ sam èovek. Razvoj “kvaliteta” igre podrazumeva razvoj bogate individualnosti i meðuljudskih odnosa. U tom kontekstu, veština se ne pojavljuje u odnosu prema èoveku kao osamostaljena (“objektivizovana”) sila (svedena na dehumanizovanu i denaturalizovanu “tehniku igre”), veæ kao naèin specifiènog (individualnog) ljudskog izraza. Nadigravanje u igraèkim elementima, u kome je igranje jednog inspiracija za igranje drugog (kao što je to nagovešteno u kolu, džezu, ljubavnoj igri...), stvara moguænost da svako može nesmetano da ispolji svoje igraèko biæe. Spontanost, kreativnost, maštovitost - izraz su igraèke, kao izvorne ljudske, samosvojnosti. Treba praviti razliku izmeðu èoveka kao biæa igre, i èoveka kao igraèkog biæa. U prvom sluèaju on je predmet, a igra je subjekt; u drugom sluèaju on je subjekt, a igra je rezultat realizovanja njegovog igraèkog biæa. Huizingov homo ludens nije èovek igraè, veæ je èovek igraèka nadljudskih sila. Isto je sa antièkim i hrišæanskim èovekom, kao i s Nietzscheovim “natèovekom”: on je igraèka kosmièkih sila. Kod Finka i Gadamera pojam igre služi da se èovek svede na fenomenološku apstrakciju koja je samo maska iza koje se krije konkretni èovek koji je sveden na igraèku kapitalizma. Emancipovana igraèka liènost podrazumeva da je èovek samosvojno životvorno biæe i kao takav stvaralac svog sveta - i na taj naèin samostvaralac. Igraèko se kroz igranje pretvara u igru koja postaje osnov prepoznavanja ogranièenosti igraèkog i moguænosti njegovog razvoja.

U kapitalistièkom svetu igra je sredstvo za uvlaèenje potlaèenih radnih “masa” u duhovnu orbitu buržoazije i dobija “natklasno” odreðenje - što dolazi do izražaja u poznatoj maksimi “sport nema veze sa politikom”. Slobodarska igra nije “natklasna”, veæ predstavlja sastavni deo politièke borbe protiv klasnog društva. Što se tièe Nietzschea, on u igri vidi sredstvo za stvaranje od “novog plemstva” ekskluzivne organske (klasne) zajednice. Radi se o tome da se putem igre od društva stvori organska zajednica slobodnih stvaralaèkih liènosti. Novo društvo ne može biti stvoreno igrom veæ politièkom borbom, ali nema istinske politièke borbe ukoliko ona istovremeno nije borba za oslobaðanje i razvoj igraèkog biæa èoveka. Šilerovo oduševljenje igrom neposredno je uslovljeno Francuskom graðanskom revolucijom koja je otvorila vrata novom dobu. Isto je sa Goetheom, Klopstockom, Faitom... Borba potlaèenih i probuðenih, i u tom kontekstu vera u èoveka i njegovu sposobnost da ostvari svoje slobodarsko biæe, daje smisao igri. Bez borbe za slobodni svet igra postaje bekstvo i prazna forma. Igra kao kosmièki fenomen Igra je specifièni kosmièki fenomen. Ona je najautentièniji ljudski naèin stvaranja ljudskog sveta, što znaèi novog kosmosa. U igraèkom èinu proces kosmièke životvornosti dobija novi kvalitet - u èemu se izražava specifiènost èoveka kao kosmièkog biæa. U antièkoj Grèkoj igra je temeljni kosmièki fenomen koji ima božanski (metaforièki) karakter i kao takva je simbolièno otelotvorenje vladajuæih odnosa i vrednosti. Ona je najizvorniji naèin integracije èoveka u kosmièki poredak. Èovek je “božja igraèka” (Platon), a svet božje igralište: potreba bogova za igranjem obezbeðuje opstanak ljudskom svetu i daje mu smisao. Moderni èovek je emancipovano kosmièko biæe i kao takav “nukleus” novog univerzuma. Postajanjem èoveka samosvesnim slobodarsko-stvaralaèkim biæem igra prestaje biti privilegija bogova i naèin obezvreðenja èoveka, i postaje samostvaranje èoveka i na taj naèin ljudskog kosmosa. U njenoj osnovi nije determinizam, koji ima fatalistièku prirodu, veæ sloboda. Odnos prema kosmosu projekcija je odnosa prema zemaljskoj životnoj sredini. U savremenom svetu vladajuæi odnos prema prostoru (kosmosu) zasniva se na ekspanzionistièkom, što znaèi osvajaèko-eksploatatorskom duhu kapitalizma. Putem od kapitala instrumentalizovane nauke i tehnike vrši se “prodor” u kosmos da bi se on “osvojio”. Kapitalistièki degenerisana nauka ima isti odnos prema univerzumu kao što ima prema zemlji: on je sveden na objekt eksploatacije. Odnos “vanzemaljaca” prema zemlji projekcija je odnosa kapitalistièki degenerisanog èoveka prema kosmosu. Tehnika, zasnovana na principu kvantiteta koji odgovara vladajuæem principu kapitalistièke reprodukcije (uveæavanje profita), postaje uništavanje ljudske životvornosti kao specifiènog oblika kosmièke životvornosti. “Osvajanje kosmosa” postaje naèin da se pribavi legitimnost nastojanju da se prevaziðe “tradicionalno èoveèanstvo” i stvori nova (gospodarska) rasa “kiborga” koja æe moæi da se “takmièi” s “inteligentnim mašinama” i “osvaja” kosmos. Istovremeno, mit o “osvajanju kosmosa” služi za oèuvanje mita o “progresivnoj prirodi” kapitalizma, koja se poistoveæuje sa osvajanjem, i za stvaranje iluzije da æe tehnièki razvoj obezbediti opstanak èoveèanstvu. Kao što su Europljani “otkrivali” nove kontinente, tako æe savremeni èovek otkrivati nove svetove i naseljavati ih. Zemlja postaje odskoèna daska za osvajanje kosmosa, a ne kosmièki dom èoveka koji treba saèuvati. Projekat “osvajanje kosmosa” zasniva se na tvrdnji da æe zemlja “svakako propasti”, što doprinosi fatalistièkom prepuštanju destruktivnoj kapitalistièkoj pomami. Moguænost da æe kapitalizam uništiti život na zemlji daleko je izvesnija

nego moguænost da æe se život na planeti ugasiti - za pet ili deset miliona godina. Radi se o tome da kosmološka koncepcija otvori moguænost za uspostavljanje kritièke distance prema vladajuæem poretku destrukcije i za stvaranje novog sveta: odnos prema kosmosu treba da bude u funkciji odbrane života na zemlji i razvoja ljudskog. Pitanje opstanka èoveèanstva rešiæe se na zemlji, a ne u kosmosu. Umesto “osvajanja kosmosa” treba se obraèunati s kapitalizmom i spreèiti uništenje života na zemlji. Vladajuæi odnos prema stvarnosti, koji je diktiran dehumanizovanom naukom i tehnikom, ne dozvoljava da èovek shvati suštinu svog èovekobivstva, a samim tim i suštinu sveta u kome živi i suštinu kosmosa. Stari narodi bili su bliži kosmièkoj suštini èoveka nego što je to današnji (malo)graðanin zato što su se, uprkos neznanju, predubeðenjima, mitskoj svesti - rukovodili simbolima koji imaju holistièki karakter: pitanje o kosmosu bilo je pitanje o èoveku. Savremeni èovek raspolaže daleko veæim obimom znanja, ali ga put i naèin dolaska do njega lišava celovite ljudskosti bez koje ne može da postavi prava pitanja i da pruži prave odgovore. Što èovek više zna o kosmosu, to je dalje od moguænosti da doživi svoju kosmièku suštinu. Umesto ljudskih, èovek postavlja tehnièka pitanja koja su nametnuta od strane kapitalistièki degenerisane nauke i tehnike - koje sakate èoveka i uništavaju moguænost da postavi bitna ljudska pitanja. Pored toga, “primitivni” èovek bio je svestan šta je sloboda, a šta ropstvo, za razliku od današnjeg “proseènog” (malo)graðanina koji je, zaglibljen u ništavilu “potrošaèkog društva” i televizijskog ekrana koji mu nudi kompenzaciju u vidu iluzornog sveta, izgubio predstavu o slobodi. Kapitalizam lišava èoveka prirodnog i kulturnog biæa i stvara od njega tehnièko sredstvo za oplodnju kapitala - mehanièkog mrtvaca koji hoda. Razvoj èoveka kao kosmièkog biæa nije moguæ na temelju (mehanièkih) kosmièkih zakona i putem tehnièkog savladavanja prostora i vremena, èime se èovek pretvara u mehanièko (neživo) “biæe”, veæ putem kvaliteta koji daje moguænost “sjedinjavanja” sa kosmosom kao jednim - u èemu je sadržana kosmièka suština èoveka. Kosmos koji èovek stvara neuporediv je sa kosmièkim prostranstvom. On nema kvantitativnu, veæ kvalitativnu dimenziju. Odnos prema kosmosu, što znaèi odnos èoveka prema sebi kao kosmièkom biæu, ne može se uspostaviti putem tehnike, veæ putem estetskog kojim èovek može da prevaziðe kvantitativnu dimenziju kosmosa i dosegne do (svoje) kosmièke suštine. Radi se o odnosu prema kosmosu posredstvom simbola koji pružaju moguænost èoveku da doživi kosmos kao životvorno biæe. Njima se prevazilazi pojavni oblik kosmosa i doseže do njegove biti - èime se ukida dualizam zemaljskog i kosmièkog bivstvovanja èoveka. U tom kontekstu stvara se moguænost za ideju “boga” kao jednog, kojom se prevazilazi beskrajni kvantum kosmosa (beskrajno mnoštvo), s tim što se ne radi o “bogu” kao nadljudskoj sili, veæ o “bogu” kao uvek novom, bogatijem proizvodu stvaralaèkih moæi èoveka koji je simbolièno otelotvorenje “jedinstva” èoveka sa njegovom kosmièkom suštinom. “Bog” postaje domaæin èoveku u njegovom kosmièkom domu. Potrebno je novo tumaèenje ideje “bogoèoveka”: životvorna moæ èoveka je autonomna kosmièka sila koja omoguæava èoveku da bude stvaralac svog, što znaèi novog kosmosa - kao samosvojno slobodarsko kosmièko biæe. “Osvajanje kosmosa” od strane èoveka postiže se razvojem njegovog igraèkog biæa. Radi se o specifiènoj ljudskoj kosmièkoj dimenziji - stvaralaèka sloboda i društvenost - što znaèi o novom kosmièkom kvalitetu na kome se zasniva prostor i vreme koji nemaju kvantitativnu dimenziju. U fizièkom kosmosu teèe mehanièko vreme èiji se tok meri kretanjem kroz prostor; u ljudskom kosmosu teèe istorijsko (povesno)

vreme koje se meri razvojem stvaralaèkih moæi èoveka, u krajnjem, njegovom slobodom. U fizièkom kosmosu vlada odnos izmeðu nebeskih tela (èestica); u ljudskom kosmosu vlada odnos izmeðu ljudskih biæa... Fizièko vreme podrazumeva kvantitativnu (linearnu) temporalnost; istorijsko vreme podrazumeva kvalitetne promene, što znaèi skokovitost. Ljudsko bivstvovanje predstavlja suprodstavljanje kosmièkim zakonima kretanja kojima se uništava kvalitet i sve se svodi na izvorni (energetski) nivo (entropija). Kosmièka životvornost je fatalistièka: sve što nastane nestaje. Ljudska životvornost je stvaralaèka: sve što èovek stvori postaje (potencijalni) osnov stvaranja novog. Samo je èovek taj koji je u stanju da stvori novo, da bude demijurg novog sveta. Èovek neæe “uæi” u kosmos kroz rupu koju je provrtila od èoveka otuðena nauka. Nisu teleskopi i svemirske sonde te koje vode èoveka ka njegovom kosmièkom biæu, veæ je to igra: razvoj igraèkog biæa èoveka je put koji vodi ka razvoju njegovog kosmièkog biæa. Nije suština u “osvajanju” kosmièkih prostora, veæ u razvoju duhovnog bogatstva i meðuljudskih odnosa. Radi se o “pretvaranju” kvantiteta spoljašnjeg u ljudski kvalitet, o “preobražavanju” fizièkog prostora uveæavanjem prostora ljudskog, što se ne postiže tehnikom, veæ igrom. Kosmièki prostor samo je prividno otvoren. Otvorenost kosmièkog prostora uslovljena je otvorenošæu èoveka, a to znaèi razvojem njegovih stvaralaèkih moæi. Punoæa stvaralaèkog biæa èoveka je ono što daje punoæu kosmièkom prostoru. Misao, pesma, slika, zagrljaj - više govore o suštini èoveka kao specifiènog kosmièkog biæa nego svi “svemirski projekti” zajedno. U konaènom, odnos èoveka prema kosmosu slika je odnosa èoveka prema samome sebi. Problem beskonaènosti treba rešiti na naèin koji pruža moguænost samopotvrde èoveka kao životvornog biæa. Neogranièene stvaralaèke moæi èoveka “mera” su beskonaènosti: uveæavanje ljudskog predstavlja širenje granica novog univerzuma. Suština fizièkog kosmosa je determinizam; suština ljudskog kosmosa je sloboda. Putem nje beskonaènost dobija istinsku, a to znaèi ljudsku dimenziju. Dogaðanje èoveka jedino je istinsko kosmièko dogaðanje; postajanje èoveka èovekom jedini je istinski kosmièki proces. Život kao igra U antièkoj Grèkoj celokupni život Helena bio je ispunjen agonalnim aktivnostima koje su bile služba bogovima. Slièno je sa hrišæanstvom i drugim “velikim” religijama: život ima liturgijski karakter. U kapitalizmu duh pobede, koji se zasniva na socijalnom darvinizmu i progresizmu (eliminisanje pobedom kojom se postiže veæi rezultat/rekord), je ona totalizujuæa moæ koja uslovljava život èoveka, prirodu tela i pokreta. “Sportivizacija” društva je oblik u kome se uspostavlja potpuna dominacija vladajuæeg poretka nad èovekom. Nije samo dehumanizovana igra, nego i sam pristup igri. Dominira “zbunjenost” dešavanjem buduæi da je igra kao forma u toj meri posredovana denaturalizovanim i dehumanizovanim sferama, da je postala sredstvo za degenerisanje i uništenje ljudskog. U njoj je instrumentalizovano vreme, prostor, tehnièka sredstva... Èovek se uvek pojavljuje u odreðenom (zadatom) vremenu i prostoru u kome je sve intenzivnija dinamika uništavanja ljudskog (života) pod maskom “elegancije”, “èistote”, “funkcionalnosti”, “efikasnosti”, “preciznosti”, “harmonije” itd, što znaèi spektakularnom de-estetizacijom (de-erotizacijom) osnovnih principa i vrednosti vladajuæeg poretka. Tamo gde se daje autentièan položaj ljudskog u današnjem svetu, èovek se pojavljuje kao mušica u paukovoj mreži. Težnja ka istinskoj igri nije teorijski projekt, veæ stvar konkretne politièke borbe. Ona podrazumeva razvoj

kritièke svesti o postojeæem svetu - uoèavanje objektivnih moguænosti za stvaranje novog sveta i razvoj igraèke kao slobodarsko-stvaralaèke samo-svesti (èovekobivstvo); demistifikovanje postojeæih igara kao prostora gde æe ljudi pronaæi sreæu; razvoj meðuljudskih odnosa, umetnièkog, usmerenost ka prirodi, ka emancipatorskom nasleðu èoveèanstva, razvoj vizionarske svesti... Umesto težnje ka igri kao formi, treba težiti oslobaðanju igraèkog biæa èoveka; umesto težnje za bekstvom iz života i “razbibrigom”, životvorna potreba èoveka za èovekom treba da bude osnovni igraèki motiv. Razvoj spontanosti ne podrazumeva razvoj normativne svesti, veæ razvoj celovite ljudskosti. Oslobaðanje igraèkog biæa èoveka najvažniji je neposredni zadatak slobodarske igre. U tome je njena specifiènost kao oblika slobodarske borbe u odnosu prema drugim oblicima borbe. Sloboda je umno htenje, a svest o nužnosti je nužan, ali ne i dovoljan uslov slobode. Prava sloboda ne sastoji se u moguænosti izbora izmeðu onoga šta èovek može i onoga što ne može da uèini, veæ izmeðu onoga što može - a želi ili ne želi da uèini. Ona se ne zasniva na saznanju sveta, veæ na doživljavanju èoveka. Nastojanje da se stvori istinska igra nije izraz težnje da se uspostavi neka zasebna društvena sfera koja postoji “paralelno” sa “svetom brige” (poput Finkove “oaze sreæe”), gde æe èovek beznadežno nastojati da realizuje svoje igraèke potrebe i moæi, veæ je izraz težnje da se stvori istinski ljudski svet gde æe sam život biti realizovanje igraèkog biæa èoveka. Kritika uspostavljenih igara (sveta) nije izraz težnje za “slobodnom igrom”, veæ težnje za životom koji se pojavljuje kao ostvarenje univerzalnih stvaralaèkih (igraèkih) moæi èoveka kao emancipovanog èlana ljudske zajednice. Za slobodarsku telesnu kulturu igra nije posebna oblast života, veæ celokupnost ljudskog življenja u kome èovek nastoji da realizuje sebe kao igraèko (slobodarsko-stvaralaèko) biæe. Buduæi da se pod življenjem podrazumevaju meðuljudski odnosi, radi se o totalizujuæem èoveku koji se ne odnosi prema drugim ljudima polazeæi od posebnih oblasti života (rad, nauka, filozofija, igra...), veæ od izvorne ljudskosti: životvorna potreba èoveka za èovekom osnov je pokreta èoveka ka èoveku. Život kao igra podrazumeva da je ukinuta dvojnost èoveka kao društvenog biæa i “igraèa”, što znaèi da je èovek kao konkretno društveno biæe realizovao svoje igraèko biæe - koje je njegovo izvorno društveno biæe. Igraèka senzibilnost najviši je oblik realizovanja èula ljudskosti, što znaèi najviša i najkompleksnija sposobnost èoveka da doživi èoveka. Ona podrazumeva ne samo stvaralaèko telo, veæ i stvaralaèki (životvorni) pokret. Samoproizvoðenje èoveka kao biæa igre najviši je ljudski akt koji podrazumeva (samo)proizvoðenje društva kao zajednice slobodnih stvaralaèkih liènosti. Potreba èoveka za èovekom, iz èega proistièe izvorni igraèki pokret èoveka ka èoveku, predstavlja istinski motiv za igru i istinski osnov stvaranja društva kao ljudske zajednice: èovek je èoveku ogledalo ljudskosti. Smisao igranja nije u proizvoðenju predmetnosti ili forme, veæ u neposrednom razvoju ljudskog. Bogatstvo igraèkih oblika postaje bogatstvo istinskih meðuljudskih odnosa. Kroz igranje realizuje se stvaralaèko biæe èoveka tako što se prevazilazi potreba za umetnièkim izrazom kao kompenzacijom za neiskazanu (nerealizovanu) ljudskost. Iz sfere proizvodnje umetnièkih dela od strane usamljenih pojedinaca, koji svojim delima iživljavaju èežnju za ljudskim, putem igre uspostavljaju se neposredni odnosi izmeðu ljudi u kojima se realizuje bogatstvo igraèkog (stvaralaèkog) biæa èoveka. Igra kao meðuljudski odnos podrazumeva da svaki novi ljudski susret predstavlja stvaralaèku inspiraciju koja se realizuje kroz obogaæivanje meðuljudskih odnosa. Nije reè o “apsolutnoj slobodi”, pod kojom se podrazumeva sloboda od odgovornosti, veæ o izvornoj ljudskoj slobodi koja podrazumeva emancipovanog èoveka za koga je “sloboda svakog osnovni uslov slobode svih” (Marx). Ne radi se o

ljudima koji znaju šta se pod “slobodom” podrazumeva, veæ o ljudima koji druge ljude doživljavaju kao sopstvenu braæu u pravom smislu te reèi. Igra je najviši oblik èinjenja ljudskog - najviše ljudsko delo èiji je neposredni rezultat sreæan èovek. Nastojanje da se “ljudsko” konzervira u obliku normativnog svoda, ili umetnièke forme, izraz je nepoverenja u èoveka, što znaèi izraz sumnje da je sloboda uopšte moguæa. Zamena “loše” normativne svesti “dobrom” ne znaèi i stvoriti “dobrog” èoveka. Nije normativna sfera ta koja treba da se menja, veæ je to sfera izvornih meðuljudskih odnosa, što znaèi vladajuæi poredak. U svetu koji je postao realizovana ljudskost suvišno je uspostavljanje normativnih kriterijuma po kojima se odreðuje èovekobivstvo. U njemu više nema udvajanja pristupa èoveku u kome je sadržan svet realnog i idealnog, što znaèi da je ukinut model èoveka koji je projekcija od èoveka otuðenog života. U društvu gde je èovek stvarno sreæan potpuno je besmisleno zadavati ideal “sreæe”: sam život postaje ostvarenje ideala ljudskog. Isto tako, ukinuta je “estetska sfera” koja se pojavljuje u odnosu prema ne-estetskom (ružnom) svetu. Umesto težnje ka “savršenstvu”, znaèi zatvorenom svetu, najviši izazov postaje razvoj nesputane ljudskosti. To podrazumeva ukidanje posebnih sfera, znaèi i sfere u kojoj se teži novum-u. Za slobodarsku igru èovek je èoveku najviši izazov i kao takav ogledalo ljudskog, a ne idealizovani (apstraktni) “èovek” koji predstavlja otelotvorenje “buduæeg društva” za koje se treba boriti. Ne težnja ka “buduænosti” kao apstrakciji, èak ni kao realnom utopijskom projektu koji se na razumskom nivou suèeljava s postojeæim svetom i postaje svojevrsna normativna ravan buduænosti, veæ životvorna potreba èoveka za èovekom, koja se razvija kao odgovor na sve dramatiènije uništavanje života, postaje osnov stvaralaèkog života koji predstavlja stvaranje buduænosti. U igri se realizuje ono što èovek može da bude: postajanje èoveka èovekom “mera” je istinskog progresa. Tek kada razvoj igraèkog biæa postane “mera” ljudskog doæi æe do pravog razvoja univerzalnih stvaralaèkih moæi èoveka - koji mi danas možemo samo da naslutimo. “Napetost”, o kojoj govori Marcuse, uvek æe postojati, buduæi da æe èovek uvek težiti da bude više nego što jeste, da æe se uvek kritièkomenjalaèki odnositi prema svetu u kome živi nastojeæi da stvori novi, bolji svet. Meðutim, priroda te “napetosti” biæe uslovljena ostvarenjem dva temeljna uslova slobode: sloboda od prirodne nužnosti (savladane sile prirode) i sloboda èoveka od èoveka (ukidanje klasnog društva i eksploatacije). Ostaje treæi uslov slobode, oslobaðanje univerzalnih stvaralaèkih moæi èoveka - koji æe dominirati u buduæem društvu i koji podrazumeva oplemenjivanje prirode i razvoj meðuljudskih odnosa. “Napetost” u igri nije rezultat razvoja teorijskog uma, veæ nastojanja èoveka da realizuje svoju slobodu i stvaralaèku univerzalnost - prevazilaženjem igraèkih oblika u kojima se ogledaju granice koje postojeæi poredak nameæe èoveku. Težnja za igrom je, u svojoj biti, težnja za slobodnim ispoljavanjem ljudskog, u osnovi, ona je najviši oblik volje da se bude èovek - stvaranje humanum-a u èistom obliku. Sloboda, stvaralaštvo, oplemenjena prirodnost i društvenost - to su karakteristike igraèkog, što znaèi igranja i igre. Istinska priroda èoveka istinsko je izvorište istinske igre. Uvoðenjem automatizacije stvaraju se uslovi za ukidanje represivnih i degenerišuæih radnih aktivnosti, i za uspostavljanje stvaralaèkog rada koji pruža moguænost za razvoj igraèkog biæa èoveka i na taj naèin moguænost za oplemenjivanje prirodnog biæa èoveka. Na osnovu stvaralaèkog rada, koji može da bude samo rezultat slobodarske borbe, a ne puki sled razvoja tehnièkih procesa, moguæe je konaèno ukidanje podele rada na umni i telesni, kao i “privatne” i “javne” sfere, odnosno, od èoveka otuðene i institucionalizovane politièke moæi. Uspostavljanjem vladavine stvaralaèkog rada nestaje najvažniji uzrok udvajanja sveta na “svet brige” (rada,

trpljenja, nesreæe) i na “svet sreæe” (iluzorna “igra”). Rad postaje ne samo “prva životna potreba” (Marx), nego prva ljudska potreba, a igra prestaje biti kompenzaciona aktivnost i postaje najviši oblik spontane stvaralaèke samorealizacije èoveka i meðuljudskog zbližavanja. Tek kad rad ne bude aktivnost u kojoj se èovek otuðuje od sebe kao stvaralaèko i slobodarsko biæe; kad u stvaralaèkom èoveku bude ukinut dualizam homo faber-a i homo ludens-a; kad stvaralaèki rad postane potvrda ljudske slobode, što znaèi kada se igraèko biæe èoveka oslobodi svih oblika prinude - moguæa je istinska igra. Radi se o postizanju “jedinstva” igraèkog biæa, igranja i igre - u slobodnom, spontanom i stvaralaèkom naporu, što znaèi o igri kao naèinu realizovanja igraèkog kroz stvaralaèki napor - samostvaranjem èoveka (ljudske zajednice) u punom smislu. Stvaralaèkim radom èovek ne obezbeðuje samo svoju egzistenciju, veæ proizvodi sebe kao stvaralaèko i društveno biæe. Stvaralaèki kolektivizam osnov je igraèkog kolektivizma. Umesto agona rata, koji dominira u sportu, treba uspostaviti životvorni agon koji se zasniva na nadigravanju u kome nema pobednika i poraženih i u kome se stvara telesno, emotivno, duhovno, umno obogaæeni èovek. Iz nadigravanja ne sledi uklanjanje “slabih” i trijumf “moænih”, veæ oplemenjeni èovek, pri èemu svako doživljava sebe na svoj naèin razvijajuæi svoju individualnost. Umesto uranjanja u sebe, treba težiti širenju veza sa ljudima i obogaæivanju sadržaja meðusobnih odnosa. Upravo se tu pojavljuje vrhunac istinske životvorne prakse kojom se stvara društvo kao zajednica ljudi - tako što èovek postaje èovekom. Život kao igra znaèi da je stvaranje meðuljudskih odnosa najviši oblik ispoljavanja igraèkog: društveno biæe èoveka postaje njegovo realizovano igraèko biæe. Igra je proizvoðenje društva kao igraèke zajednice u najneposrednijem smislu, što znaèi da življenje postaje umetnièki èin, a život umetnièko delo. Radost stvaralaèkog realizovanja, sticanje istinskog poštovanja kroz druženje (igranje) pojavljuje se u odnosu prema “ekstazi” koja je, u postojeæem svetu, najviši oblik iživljavanja neslobode u prividnoj “spontanosti”. Telesni i duhovni aktivizam, bez èega nema igre, podrazumevaju stvaralaèki napor: stvaralaèki aktivizam je odreðivaè ritma igre. On je usmeren na uspostavljanje i razvoj meðuljudskih odnosa i osnov je za sticanje (samo)poštovanja. Igra postaje babièka veština - poraðanje ljudskog stvaralaèkim naporom, što znaèi najneposredniji oblik samostvaranja èoveka. Specifiènost igre kao stvaralaštva je u tome što se ona zasniva na spontanoj, bezuslovnoj i neposredovanoj potrebi èoveka za èovekom. Istinska igra temelji se na istinskoj ljubavi koja se razvija u stvaralaèkom (slobodarskom) zanosu, za razliku od malograðanske ljubavi koja nastaje u kontekstu borbe za novac i moæ i u kojoj ne dominiraju ljudski, veæ statusni simboli koji su otelotvorenje vladajuæih vrednosti. Razvoj potrebe za èovekom, istinska vera u èoveka, otvaranje novih duhovnih prostora, razvoj stvaralaèke liènosti - sve su to potsticaji za istinsku igru. Èovek postaje èoveku najviši izazov, umesto što je sveden na sredstvo za zadovoljavanje patoloških “potreba” koje mu nameæe kapitalistièka civilizacija. Doživljavanje èoveka uvek iznova pojavljuje se kao moguænost novog, punijeg, lepšeg... Ljudska blizina postaje izvor životne topline. Zajednièki život nema vremensku i prostornu, veæ ljudsku dimenziju. Umesto što je bekstvo iz ništavila, igra postaje erupcija nesputane ljudskosti. Igranjem svet se ukida kao van-ljudska stvarnost i postaje jastvo èoveka. Umesto da je raznovrsnost oblika spoljnog sveta izazov, to postaje bogatstvo unutrašnjeg, meðuljudskog... Svet je ono što èovek nosi u sebi i što je u stanju da uspostavi sa drugim ljudima. Istinsko stvaralaštvo je “probražavanje” spoljnog sveta u doživljaj ljudske dubine, sreæe... Umesto sveta nesreæe kao negativnog osnova za igru, koja je izraz beznadežnog pokušaja bekstva iz društva, svet sreænih ljudi postaæe osnov

i inspiracija za razvoj bogate igraèke liènosti. Istinska igra nije samo najviši umni odnos èoveka prema svetu; nije samo samosaznanje i samoizražavanje, veæ je i samostvaranje èoveka i kao takva najpotpuniji oblik doživljavanja sveta. Èovek više neæe živeti u svetu prema kome æe se odnositi kao neèemu (za)datom i vanljudskom, veæ æe doživljavati svet kao svoje delo, što znaèi kao svoju ispoljenu (a ne “ospoljenu”) ljudskost. Nije to prividno totalizovanje sveta pukim subjektivizmom, kao što je to u romantizmu, veæ totalizovanje slobodarsko-stvaralaèkim aktivizmom èiji je glavni “proizvod” društvo kao zajednica slobodnih ljudi. Igranje postaje najviši oblik “prisvajanja” sveta od strane èoveka, što u krajnjem znaèi “prisvajanje” sebe samoga “bez ostatka”. Èovek neæe postizati “jedinstvo” sa svetom putem rada, tehnike, igre, umetnosti... - veæ æe èiniti svet: stvaranje sveta postaæe samostvaranje èoveka; “jedinstvo sa svetom” postaæe “jedinstvo” èoveka sa èovekom. Razvoj èoveka kao univerzalnog stvaralaèkog biæa slobode i obogaæivanje meðuljudskih odnosa postaæe “mera” razvoja sveta. Sam život postaæe najviši simbol ljudskog. U svetu slobode pravu vrednost dobiæe poetski govor, s tim što on podrazumeva i govor telom. U tom smislu ne jezik, veæ igra postaje najviši oblik uspostavljanja ljudskog zajedništva. Umesto življenja životom odabranih, kao što je to kod Nietzschea, vrhunac života postaæe življenje životom slobodnih, stvaralaèkih ljudi; umesto aristokratske klase kao organske zajednice koju ujedinjava parazitizam i egzistencijalni strah od radnika, najviši izazov postaæe društvo kao organska zajednica slobodnih stvaralaèkih liènosti; umesto potrebe za tlaèenjem, represivnog normativnog svoda i represivnih estetskih kanona (kojima se odreðuje elitistièki klasni status), dominiraæe potreba èoveka za èovekom kao telesnim i duhovnim biæem; umesto podreðivanja deteta represivnom normativnom šablonu, vaspitanje deteta življenjem života slobodnih stvaralaèkih liènosti postaæe osnovni pedagoški princip... Radi se o prevazilaženju “fragmentizovanog” i ostvarenju “sintetièkog” èoveka koji predstavlja jedinstvo apolonskog i dioniskog, što neæe biti privilegija “novog plemstva”, kao što je to kod Nietzschea, veæ elementarno pravo i moguænost èoveka. Èovek nema gde da se vrati. On mora da izgradi svoj dom koji nikada nije imao. U predsokratovskom vremenu èovek nije bio u svom svetu, veæ je to bio svet bogova koji su mu privremeno dodeljivali svoje moæi da bi mogao da ih zabavlja. Za razliku od antike gde èovek nije mogao da bude u jedinstvu sa biæem, u današnjem svetu stvorene su moguænosti da èovek dosegne do biæa. Postajanje èoveka èovekom i stvaranje biæa isti je proces: samostvaranje èoveka postaje samostvaranje biæa. Prava istorija poèeæe onda, kad igraèko biæe èoveka postane neprikosnoveno izvorište njegovog života. Prvo je bila igra.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful