You are on page 1of 23

Don Keho - Podsvest moe sve

1. SVEMIR JE DINOVSKI HOLOGRAM


Da biste koristili snagu misli, uopte nije obavezno poznavati zakone fizike ili r
azumeti bit stvarnosti, isto onako kao to vam ne treba da poznajete konstrukciju
karburatora ili sistema za paljenje motora da biste vozili svoj auto. Malo je on
ih koji se razumeju u mehaniku, ali to ostalima ne smeta da upravljaju svojim vo
zilom. Upravo tako stoji stvar i sa snagom misli - svako moe ovladati osnovama ov
og sistema i primenjivati ga uspeno u praksi svoje svakidanjice.
Moderna fizika razmatra Svemir kao bezgranicnu nedeljivu mreu dinamicne aktivnost
i. On ne samo da je iv i da se stalno menja, vec su i svi njegovi elementi meduso
bno zavisni. Na osnovnom nivou Svemir izgleda celovit i nedeljiv, nepregledno mo
re energije koja proima svaki predmet i svaki cin. Sve je jedinstvena celina. Jed
nom recju, naucnici danas potvrduju ono to vec milenijumima govore mistici, vidov
njaci i okultisti, naime da mi nismo pojedinacni elementi, vec smo deo jedne dino
vske jedinstvene celine.
"Kad se otkine jedan struk trave, sav Svemir uzdrhti (Upaniade).
Moderna fizika je promenila na pojam o materijalnom svetu. Niko danas ne tvrdi da
se cestice sastoje od neke osnovne "materije", nego se smatraju snopovima energ
ije. One mogu vriti iznenadne tranzicije - takozvane "kvantne skokove", u nekim s
lucajevima delujuci kao jedinice, a u drugim - kao talasi ciste energije. Stvarn
ost je promenljiva. Nita nije odredeno. Sve je komponenta modela koji je u nepres
tanom pokretu. Cak i stena predstavlja ples energije. Svemir je iv i dinamican i
mi sami, nalazeci se u njemu i buduci njegov delic, ivi smo i dinamicni.
Temelje teorije koja je dovela do razvoja holograma prvi je 1947 godine poloio De
nis Gabor, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za svoje otkrice. Hologram pre
dstavlja realni objekt u kome se "celina" sadri u svakom njegovom delu. Na primer
, morska zvezda manifestuje odredene holofrafske modele. Ako se neki njen deo od
sece, on ce ponovo izrasti. Osim toga, iseceni deo ce se razviti u novu morsku z
vezdu, jer je genetski kod prisutan u svakom od njenih delova.
Pre nekoliko godina na izlobi holograma video sam fotografije, uradene koricenjem
holografskog efekta. Na jednoj od njih videla se uspravna ena. Kad se pogleda s d
esne strane slika se odjednom menjala: ena je puila cigaretu, a kad se pogleda s l
eve strane, ponovo se slika menjala - ena je zavodljivo vrtela kukove. Kad bi ova
holografska slika pala na pod i kad bi se razbila, na svakom parcetu ne bismo v
ideli ono to bi se moglo ocekivati, a naime, deo cipele, haljine ili detalj lica,
vec celokupnu sliku ene. I ako pomerite parcad, na bilo kom parcetu opet cete vi
deti kako ena pui svoju cigaretu ili zauzima zavodljivu pozu. Svako malo parce sad
ralo bi u sebi celu sliku.
Sada se pojavljuje tvrdnja da je priroda stvarnosti holografskog modela, a i moz
ak isto funkcionie holografski. Izgleda da su nai misaoni procesi slicni osnovnom
stanju Svemira i izgradeni su od iste "materije". Mozak je hologram u kome se og
leda holografski Svemir.
Tvorci ove zadivljujuce teorije su dvojica izmedu najistaknutijih naucnika sveta
: fizicar sa Londonskog univerziteta Dejvid Bom, ucenik Ajntajna, jedno od veliki
h imena u svetskoj kvantnoj fizici i Karl Pribram, neurofiziolog sa Stanfordskog
univerziteta. Oni su nezavisno jedan od drugog napravili svoja otkrica, radeci
u razlicitim oblastima nauke. Bom je doao do zakljucka da je priroda Svemira holo
grafska, poto je godinama bio pracen osecanjem nezadovoljstva zbog nemogucnosti d
a se objasne svi neobicni procesi i pojave u kvantnoj fizici pomocu tradicionaln
ih teorija. Dr Pribram, baveci se izucavanjem ljudskog mozga, takode je postao s
vestan nesposobnosti tradicionalnih teorija da ponude logicno objanjenje za mnogo
brojne neurofizioloke zagonetke. Za oba naucnika holografski model je odjednom po
primio smisao i pruio odgovor na mnoga pitanja koja su pre toga bila nereiva. Oni
su objavili svoja otkrica u pocetku sedamdesetih godina i njihovi radovi su naili
na veliki odjek u naucnim sredinama. Naucnik iz Kembrida, nosilac Nobelove nagra
de za fiziku od 1973 g. Brajan Dozefson, opisao je otkrica Boma i Pribrama kao "n
ajrevolucionarniji uspeh u poimanju prirode stvarnosti". Sa ovakvim gleditem sloio
se i doktor Dejvid Pit, fizicar, naucnik sa Kraljevskog univerziteta u Kanadi i
autor knjige "Most izmedu materije i misli", koji tvrdi da su nai misaoni procesi
mnogo tenje povezani sa fizickim svetom nego to mnogi pretpostavljaju".
Godine 1979 Robert Dan, dekan kole za tehnicke i primenjene nauke Prinstonskog uni
verziteta, razvio je program za izucavanje "uloge svesti pri kreiranju materijal
ne stvarnosti". Dan i njegovi saradnici izveli su na hiljade eksperimenata i obja
vili svoja otkrica, izjavljujuci da vec ima nedvosmislenog dokaza koji pokazuje
da misli mogu neposredno da uticu i zaista uticu na materijalnu stvarnost. Godin
e 1994 poznati naucnici, pedagozi i lekari iz celog sveta su se okupili da bi ra
zmotrili kako bi se mogla razviti ova fascinantna teorija i kako bi se mogla pri
meniti u praksi u konkretnim oblastima nauke.
Stvarno je ovo otkrice uzbudljivo i kad covek razmisli kako mogu biti iskoricena
ova nova saznanja, moe doci do zadivljujucih zakljucaka.
Interakcija izmedu svesti i materijalnog sveta vie nije misterija: svest nije nita
drugo do energija u njenom najfinijem i najdinamicnijem obliku. Ovakav prilaz p
omae shvatiti zbog cega nae fantazije, predstave, elje i strahovanja uticu na realn
e dogadaje i objanjava zato i kako se materijalizuje lik koji je mozak stvorio.
Ova otkrica koja se odnose na prirodu stvarnosti mogu biti pokretacka snaga u nae
m daljem usavravanju i promeni. Covek, buduci svestan da je deo otvorenog i dinam
icnog Svemira i da njegove misli imaju presudnu ulogu u nastanku stvarnosti, moe
razviti kreativniji i aktivniji pristup ivotu. Vie nije potrebno da on sedi na klu
pi, posmatrajuci sa strane kao gledalac stvari koje mu se deavaju, zato to pomocu
novog pristupa, on postaje svestan da klupe, u stvari, nema i nikad je nije ni b
ilo. Medusobna povezanost u osnovi je svega. Ma gde otili, ma ta radili, nae misli
grade stvarnost koja nas okruuje.
Kad gledate na svoje misli kao na realnost, koja postoji naporedo sa onim to nazi
vamo "materijatnom stvarnocu" vi se pribliavate poimanju jedinstvene veze izmedu t
e dve pojave.
Unutranja svest je mocna snaga ciji se uticaj oseca u svakom aspektu ivota. Ona je
, uostalom, osnovni i najvaniji aspekt onoga to ste vi i glavni uzrok vaeg uspeha i
li propasti.
Sve je, u svojoj najcistijoj i najdubljoj biti, energija i razmiljajuci, vi koris
tite ogromnu kolicinu te energije u obliku brze, lake i pokretne misli. Misao st
alno pokuava da stekne neki oblik, uvek trai spoljnu manifestaciju, trudi se da do
de do izraaja, da se otkrije. U njoj su prirodno prisutni tenja i sposobnost da se
materijalizuje u svom fizickom ekvivalentu. Obicne ljudske misli se mogu upored
iti sa varnicama vatre. Mada one, po svojoj sutini i potencijalnoj snazi lice na
plamen, obicno se brzo raznesu. Postoje samo nekoliko sekundi, pa polete u vazdu
h i nestaju u magnovenju.
Iako pojedinacna misao ne poseduje veliku moc, kad se ponovi ona moe postati sabr
ana i usmerena, njena snaga se moe viekratno povecati. to veci je broj ponavljanja,
utoliko vecu energiju, snagu i lakocu dobija misao.
Slabe i rasute misli, slabe i rasute snage. Jake i sabrane misli, jake i sabrane
snage
Najjednostavnije cete to razumeti ako zamislite lupu kroz koju prolaze suncevi z
raci. Ako je pomerate od tacke do tacke, sila suncevih zraka se raznosi i ne pri
mecuje se. Ali ako zadrite lupu nepokretno, fokusiranu na odredenoj visini, isti
ti zraci postaju koncentrisani i rasuto svetlo odjednom postaje sila, dovoljno j
aka da bi prouzrokovala paljenje vatre.
Isto je i sa naim mislima. Napredujuci u izucavanju snaga podsvesti, naucicete se
da razvijate i koncentriete vae misli, povecavajuci na taj nacin njihovu moc. Na
ovoj etapi vama je potrebno jednostavno da postanete svesni da vae misli poseduju
vlastitu snagu. Vaa najdublja ubedenja, strahovanja, nade, brige, pogledi na sve
t, elje i svaka vaa misao - sve to utice na vas same, na okolne ljude i svet koji
je oko vas.
Mnogi ljudi ne obracaju panju na svoje misli kad se probude, ne primecuju kako ra
di njihov mozak, na ta on obraca panju, od cega se boji, ta kae, ta odbacuje kao nepo
trebno. Veci deo vremena mi jedemo, radimo, kontaktiramo, brinemo se, nadamo se,
pravimo planove, pravimo ljubav, kupujemo, zabavljamo se i skoro i da ne obraca
mo panju na to kako i ta mislimo.
Moda bismo bili u mnogo vecoj meri skloni da koristimo svoje misaone mehanizme ka
d bismo za svaku svoju misao, u zavisnosti od njenog tipa, dobijali ili gubili p
o jednu novcanu jedinicu. Kad se uzme u obzir da se u nama svakog dana pojavljuj
e na hiljade misli, ovaj predlog je prilicno primamljiv. Zamislite jednog racuno
vodstvenog sistema koji vodi evidenciju svih naih misli i belei koje nae misli nose
dobit, a koje gubitak. Koliko bismo se onda trudili da kontroliemo i usmeravamo
nae misli! Sa kakvim bismo oduevljenjem izazivali misli koje nose profit i koliko
paljivo bismo izbegavali gubitacne misli!
Uostalom, upravo se to vama dogada, ali ne radi se o novcu, nego o energiji. Ogr
omni sistem za evidentiranje radi, naziva se Svemir i ni jedna misao koja je u n
jemu nastala, ne ostaje bez posledica.
Svet nije beivotna gomila opeka i kamenja, vec ivi, ustreptali sistem energije. Sv
aka vaa misao ostavlja trag u ovom sistemu i neosporno ima svoj uticaj. Nezavisno
od toga da li vi to elite ili ne, vi kreirate svoju vlastitu stvarnost preko mis
li koje izazivate.
Prvi korak koji je potreban za novi ivot, ispunjen uspesima, neverovatno je jedno
stavan. Vi treba samo da pratite protok svojih misli koje nastaju u vaem umu i da
ih usmeravate u ispravnom pravcu.
Va ivot je u potpunosti u vaim rukama, tako da razmislite o nacinu na koji ivite. Tv
rdite da teite fmansijskom uspehu, ali se svo vreme alite da nemate dovoljno para
i da je roba skupa. Stalno mislite o onome to nemate i o prispelim racunima koje
treba da placate. Brinete, ne prestajete da se cudite kako cete se snaci. Vi moda
elite finansijsku stabilnost, ali vi je nikad necete postici dok vam je svest "p
odeena" na oskudicu i brige.
Moda biste hteli da budete komunikativniji, sa budete hrabri i neusiljeni, samouv
ereni, ali vi, istovremeno, stalno mislite o vaim manama, osecate se nedovoljno v
redni i potcenjujete sebe, ponovo i ponovo se podsecate na svoje probleme, tako
da u ovom slucaju teko da cete postati covek onog tipa o kome matate. Moda biste ele
li da budete jaki, ali ako se u vaoj svesti ukorenila slabost, vi cete se samo za
varavati milju da cete nekad posedovati silu.
Ukratko receno, nita se ne postie samo htenjem. Beskorisno je nadati se da ce se to
god promeniti. Nije dovoljno jednostavno raditi, cak i upomo, cak i po dvanaees
t i petnaest sati dnevno. Uvek cete ostati tamo gde ste bili, osim ako - i to je
vrlo vano, ako ne promenite nacin miljenja.
elite li da promenite okolnosti? Razvijte potrebni tip svesti. Uspeni covek ima sv
est usmerenu na uspeh. Dobro stojeci covek je razvio svest usmerenu na imucni ivo
t, njegove misli su povezane sa materijalnom sigurnocu, uspehom i materijalnim bl
agostanjem. Takav mu je nacin miljenja.
"Dobro je njemu - recicete vi. Lako je uspelom da misli o uspesima, imucnom je lak
o misliti o blagostanju, ali je kod mene drugacije. Nisam uspeo, nisam bogat. ivo
tne okolnosti vuku me nadole."
NIJE TO TACNO! Apsolutno je pogreno. Nisu ivotne okolnosti niti nastala situacija
ono to vas vuce nadole. Jedino to vam smeta i ne daje vam mogucnost da postignete
uspeh to su vae misli. Malo napora i prakse i vi cete se nauciti da upravljate sv
ojim mislima i da kreirate onaj tip svesti koji ste izabrali. Vaa stvamost promen
ice se samo poto razvijete va novi tip svesti, nikako pre toga. Novi tip svesti tr
eba da prethodi promeni.
Da li ste vec odlucili ta traite od ivota? Zdravlje? Onda razvijte svest, usmerenu
na zdravlje. Vlast? Onda razvijte svest, usmerenu na vlast. Materijalno blagosta
nje? Gradite svest, usmerenu na to. Srecu? Razvijte svest usmerenu na srecu. Pro
duhovljenost? Razvijte takvu svest. Postoje nepregledne mogucnosti. Od vas se tr
ai samo da dodajete potrebnu energiju, dok va cilj postane realnost.
Ohrabrujuce je saznati da nezavisno od ivotnih okolnosti u prolosti i sadanjosti, n
ezavisno od ranijih neuspeha, va ivot ce se promeniti ako redovno pothranjujete en
ergijom svoju svest! Ova izuzetna sposobnost data je svakome i svako je moe iskor
istiti ili zapostaviti. Nisu potrebne pare. Nije potrebna posebna nadarenost Od
vas se trai samo reenost da odvojite izvesno vreme i da uloite potrebne napore da b
iste razvili odgovarajuci tip svesti. To je sve. Ostalo ce doci na svoje mesto s
amo po sebi.
Vaa svest je kao bata o kojoj moete brinuti, a moete je i zapustiti - od vas zavisi.
Vi ste batovan i moete urediti svoju batu ili zanemariti je i pustiti da se razvij
a kako nade za shodno Ali nemojte da dopustite greku: vi cete eti ono to ste zaseja
li - ili svojim radom ili svojom pasivnocu!
Upravo svest stvara stvarnost koja vas okruuje... Vi se ovim moete sloiti ili ne sl
oiti. Vi moete postati svestan i navesti svoju svest da radi za vas ili zapostavit
i svest, dozvoljavajuci joj da radi tako da vas stalno prate smetnje i zlosrece.
Ali stvarnost u kojoj ivite, uvek cete stvarati vi sami, odnosno vae misli.
2. TAJNE USPENE VIZUALIZACIJE
Vizualizacija je upotreba mate da covek sebe stavi u situaciju koja se jo nije dog
odila, da zamisli da poseduje ili radi ono to bi eleo i da uspeno ostvaruje svoje el
je. Zamislimo, na primer, da vi elite da budete sa boljim samopouzdanjem. Koriste
ci vizualizaciju vi sebe zamiljate kao uverenu osobu. Misaono vi postupate i razg
ovarate samouvereno. Zamiljate situacije koje vam obicno stvaraju tekoce i misaono
izlazite na kraj sa njima uspeno i neusiljeno. Moete cak i zamisliti kako vas hva
le vai prijatelji i kolege, kako vam cestitaju na novostecenoj uverenosti. Vi ose
cate ponos i zadovoljstvo kako zbog toga, to ste postali osoba uverena u sebe, ta
ko i zbog pozitivnih promena do kojih dolazi kao rezultat toga. Vi vizualizujete
sve to, to ce se sa vama dogoditi ili bi se moglo dogoditi i ivite tako, kao da j
e to vaa stvarnost.
1. Odlucite ta biste hteli da uradite: da poloite ispit, da dobijete poviicu, da se
upoznate s nekim, da zaradite mnogo novca, da steknete uverenost u sebe, da pob
edite na
takmicenju.
2. Opustite se. Ostavite sve za nekoliko minuta da biste se rasteretili fizicki
i psihicki.
3. U toku 5-10 minuta vizualizujte stvarnost kojoj teite.
Vie razmiljajte o tome kako radite ili dobijate neto, a ne o tome ta bi se, manje il
i vie verovatno, moglo dogoditi. Uivite se u svojim mislima tako, kao da se to sad
a dogada sa vama. Kreirajte kratke interne video klipove i fiimove koje cete puta
ti i putajte ih. Zamislite kako radite ono to biste eleli. S jedne strane ste svesn
i da vam se to jo uvek ne dogada i zasada nije realno. Ali zamiljene slike koje kr
eirate i kojih se redovno prisecate postaju ablon vaih ciljeva, oblik koji ce se n
apuniti energijom. Ove slike su realne sile koje ce raditi za vas.
Pri vizualizaciji obdarite sebe svim potrebnim vrlinama. Ako su vaem misaonom lik
u potrebni talenat, hrabrost, odlucnost ili upornost, neprestano ih dodavajte. P
onekad cete videti jasne, upecatljive likove i slike kako postiete svoje ciljeve,
kao da se vidite na filmu. U drugim slucajevima pred vama ce se pojavljivati sa
mo najuoptenija predstava o vaim ciljevima, ali obe varijante su efikasne. Moete na
izmenicno redati konkretnu i slobodnu vizualizaciju, zadravajuci svaku od njih po
nekolikp minuta ili usredsrediti se na jednu od ove dve metode, po vaem nahodenj
u.
Konkretna vizualizacija: Kreirajte u svojim mislima konkretne slike i scene onog
a to elite da postignete. Pridravajte se prethodno pripremljenog scenarija i misaon
o ga nekoliko puta odglumite.
Slobodna vizualizacija: Pruite mogucnost likovima i mislima slobodno da se redaju
, ne birajte ih, ali samo dotle dok prikazuju pozitivni razvoj postavljenog cilj
a.
Primenjujte obe metode i pamtite da je glavna ovde praksa. Mnogi nailaze na tekoc
e u pocetnim etapama vizualizacije. Njihov mozak ne saraduje u tome i ne prikazu
je eljene scene. Ne brinite, ako se to dogodi i vama. Nije obavezno da slika bude
zavrena i idealna. Ako se redovno bavite vizualizacijom, zadivljeno cete konstat
ovati kako ce va mozak postepeno poceti da rada misli i kreira scene po vaoj elji.
Na ovoj etapi treba navesti da nije dovoljno da vizualizujete neto jednom ili dva
puta. Rezultati se postiu samo ako se lik zapecatio u vaoj svesti time to ste ga v
ie puta
naslagali jedan na drugi - ponovo i ponovo u toku nedjelja, cak i mesecima, sve
dok cilj ne bude postignut. Ne pokuavajte da procenjujete svoj uspeh posle jednog
ili
dva pokuaja.
Ako se iznenadno kod vas pojave sumnje, a one ce se ponekad pojavljivati, jednos
tavno ih ignoriite. Ne pokuavajte da im se suprotstavljate i da se borite sa njima
, neka se pojavljuju i nestaju neometano u vaoj svesti. Ponavljajte i dalje svoju
vizualizaciju i sve ce biti u redu.
DVA USLOVA ZA USPENU VIZUALIZACIJU
1. Uvek zamiljajte realizaciju svog cilja onako kao da vam se to stvarno dogada u
tom renutku. Uradite to realno u svojoj svesti, sa svim pojedinostima. Preuzmit
e ulogu
i misaono je odglumite.
2.Vizualizujte svoj cilj bar jednom dnevno. Snaga dolazi ponavljanjem.
Svaka misao, nastala u vaem mozgu i redovno pothranjivana, imace plodni uticaj na
va ivot.
Hteo bih da vam ispricam o jednom novom, poznatom i u potpunosti dokumentovanom
eksperimentu koji je izvrio psiholog Alan Ricardson. Studentski koarkaki tim je bio
podeljen u tri grupe kako bi se ispitala njihova sposobnost da daju koeve, a rez
ultati svake grupe su beleeni. Igraci iz prve grupe je trebalo svakodnevno da dol
aze u sportsku salu u toku jednog meseca i da vebaju ubacivanje lopte u ko, koarkai
iz druge grupe uopte nisu vebali, a pripadnici trece grupe je trebalo da se ukljuc
e u sasvim drugu vrstu vebanja. Oni nisu ni zakoracili u sportsku salu celo vreme
, a umesto toga su sedeli po sobama i zamiljali proces treninga. Po pola sata dne
vno oni su zamiljali i videli" kako ubacuju koeve i postaju sve bolji i bolji. Ovo
njihovo interno vebanje" radeno je svakog dana. Za mesec dana sve tri grupe su pon
ovo bile podvrgnute testu.
Prva grupa (oni koji su imali treninge svakog dana u sali) poboljali su svoje rez
ultate za 24%. Druga grupa (oni koji nisu vebali) nije pokazala poboljanje. A kod
trece grupe - obratite na to panju, koarkai koji su vebali samo misaono, rezultati s
u bili poboljani isto onoliko, koliko i kod koarkaa koji su realno vebali u sali!
Dakle, kreativna vizualizacija poseduje ogromnu moc, ali u njoj nema nita natprir
odno. Ona obuhvata rad sa prirodnim zakonima i energijama, a isto i vetine usmera
vanja vlastite urodene snage.
Kad se pravilno usmerava, vaa mata je jedna od najdinamicnijih sposobnosti koje po
sedujete. Pocnite da primenjujete tu metodu odmah. Nije potrebno baviti se pojed
inostima koje se ticu razvoja stvari. Imajte poverenje u postupak. Izvrenje prati
elju i vi cete biti usmereni na to da uradite pravu stvar u pravo vreme. Moete bi
ti sigurni da cete naci put i metode za postizanje vaeg cilja, jer vam priroda uv
ek prua zgodnu priliku za ostvarenje zahteva koje joj vi upucujete.
Vae misli su mnogo mocnije nego to pretpostavljate i svaki zamiljeni lik je realna
snaga koja ce ranije ili kasnije imati svoj uticaj na va ivot
3. METODA ZASEVANJA MISLI
Ako vizualizacija lici na kreiranje scena i likova u vaem vlastitom filmu, zaseva
nje misli je kao dodavanje reci i zvuka, ali umesto ozvucavanja, vi slikama doda
jete osecanja.
Za razliku od vizualizacije, kod metode zasevanja vi se usredsredujete glavno na
osecaj za to to zamiljate. Ovde u igru ulazi vaa mata.
ivite sa ubedenjem da ste vec postigli ono to elite. Nemojte da matate, nemojte da s
e nadate, nemojte da se cudite, nemojte da brinete da li ce sve proci dobro. Jed
nostavno zabeleite to u svojoj svesti kao neto to vec postoji kao cinjenica. Zameni
te misao "Sve ce proci dobro" milju "Sve je prolo dobro". Sve je vec za vama, u sv
emu ste vi uspeli, zato uivajte u uzbudenju, u osecanju satisfakcije, u sreci zbo
g onoga to ste postigli! Cestitajte sebi. Vicite i skacite od radosti, ako elite.
Predajte se ponovo i ponovo osecanju da ste postigli cilj.
Podseticu opet da kod metode zasevanja nije potrebno poklanjati mnogo panje misao
nim slikama kako cete postici ono to nameravate, mada ce vam i takvi likovi obave
zno nastati u glavi. Vie treba da vas interesuje telesni i culni doivljaj koji pra
ti ostvarene elje: crveni obrazi, lupanje srca, oznojeni dlanovi.
U Bibliji Hristovi ucenici mole ga da ih nauci da se mole. (Vi moete verovati ili
ne verovati onome to Biblija uci, ali ona sadri mnoga prozrenja u pogledu snage m
isli i vere). Isus odgovara: "I sve cete, ma ta zatraili u molitvi, kad verujete d
a ste dobiti, dobicete." Obratite panju, on kae da treba da verujete da ste vec do
bili, ne da cete dobiti i upravo zbog vere da ste vec dobili, zaista cete dobiti
ono to traite. Vi ne samo da se nadate ili elite neto, vec cvrsto izraavate svoj zah
tev u vaem unutranjem svetu - svetu misli i kreativne energije. A svako ko veto upo
trebljava snagu podsvesti i misli, potvrdice da je to veoma snaan proces.
Jo jednom da naveden da, kao i kod slucaja sa vizualizacijom, upravo ponavljanje
i upornost odlikuju metodu zasevanja od beskorisnog fantaziranja. Jer kad je kor
istite, vi ne ivite sa iluzijama. Vi ne letite u oblake danima, bukvalno verujuci
da imate ono, to u stvari, nemate. Zasevanje je misaona veba koja oduzima pet min
uta dnevno, brzi protok energije koji vi redovno stvarate za sebe ne proputajuci
ni jedan dan. Treba naglasiti koliko je vano ponavljanje. Kao i kod svih ostalih
tehnika ovladavanja snagom misli, sporadicno primenjivanje je slabo efikasno. Sa
stavite sebi program i striktno ga se pridravajte. Redovno zasejavajte u sebe ose
caj da vec imate ono to elite, nezavisno od karaktera elje. Ono je vae. Doivite ga. O
setite pozitivne vibracije. Oduevite se i prepustite ustreptalosti osecaja. Neka
ocvrsne u potpunosti osecaj posedovanja. Osvojite ga u svom unutranjem svetu.
DVA USLOVA ZA USPENU PRIMENU METODE ZASEVANJA
Ovu metodu primenjujte uvek sa osecanjem da vec imate ono to elite, da ste postigl
i ono cemu teite. Praktikujte metodu zasevanja redovno, svakog dana, bar po pet m
inuta. Mnogo efikasnije je primenjivati ovu metodu svakog dana po pet minuta, ne
go jednom nedeljno u toku jednog sata.
4. POTVRIVANJA
Potvrdivanja su moda najlaka i najjednostavnija metoda koju ja poznajem za uticaj
na svesne misli. Ona se koriste u celom svetu tokom vekova u verskim i magicnim
ritualima kao to su molitve i mantre. Danas ih primenjuju razni ljudi radi sklapa
nja biznis poslova, lecenja bolesti, upoznavanja sa novim ljudima, pobede na tak
micenjima, a takode i u razne druge svrhe.
Potvrdivanja su jednostavne fraze koje osoba ponavlja u sebi ili glasno, u zavis
nosti od konkretnih okolnosti. Vi moete to raditi svuda - dok vozite kola, cekate
kod lekara ili leite u krevetu, pre spavanja. Potrebno je da se zadrite na frazi
koja oznacava ono, to biste hteli da vam se dogodi i da je ponavljate ponovo i po
novo.
Na primer, pretpostavimo da ste se nali u uznemiravajucoj i napetoj situaciji, a
hteli biste da se opustite i umirite. Upravo to je trenutak da primenite metodu
potvrdivanja. Ne ureci, ponavljajte sebi: "Osecam se mirno i oputeno. Osecam se mi
rno i oputeno. Osecam se mirno i oputeno". Ne primoravajte sebe da se osetite mirn
o i oputeno, jednostavno nastavite da to tvrdite u toku jo nekoliko minuta. Na ist
i nacin ako vam predstoji vaan sastanak i elite da on prode dobro, pocnite pre tog
a potvrdivanjem: "Sastanak ce proteci uspeno. Sastanak ce proteci uspeno. Sastanak
ce proteci uspeno".
TA RADITE DOK POTVRUJETE?
Potvrdujuci, vi uticete na misli koje nastaju u vaem umu. U svakom pojedinom tren
utku ljudski mozak je u stanju da zadri samo jednu misao, stoga se i sutina potvrd
ivanja sastoji u angaovanju mozga mislima koji podravaju va cilj u datom momentu. R
eci zadaju mozgu program kakve misli treba da rada. Ako vi potvrdujete da ce Sast
anak proci dobro", onda va mozak sasvim prirodno ce poceti da rada misli vezane z
a predstavu o uspeno proteklom sastanku. Mozak, bez ikakvog napora sa vae strane,
shvatice smisao i osnovnu poruku vaeg potvrdivanja. Sve to moe izgledati veoma jed
nostavno, ali ova metoda moe biti izuzetno efikasna i moe vam pomoci da postignete
eljene rezultate.
Oblikujte svoju elju u vidu odgovarajuceg potvrdivanja i redovno je ponavljajte.
Jedan moj poznanik, uspean poslovni covek, pocinje svaki svoj dan potvrdivanjem: V
ie prodaja, vie osmeha": On ponavlja sebi tu frazu u toku nekoliko minuta ujutru i
nekoliko puta tokom dana.
TA TREBA PAMTITI KAD POTVRUJETE?
1. Nije obavezno verovati u ono to tvrdite! Moda su oni za koje se ova metoda poka
zala neefikasnom uradili upravo tako. Ova greka moe svesti na nulu efekat potvrdiv
anja. Nemojte nita da brinete zbog toga to ne verujete u frazu, jednostavno ne pre
stajte da je ponavljate. Ako verujete u ono to potvrdujete - odlicno! Ako ne veru
jete, uopte nije strano. Jer to nije od znacaja. Mozak ce sasvim prirodno uhvatiti
smisao vaeg potvrdivanja i u vaoj svesti pojavice se pravilne misli. Nije potrebn
o nita sebi nametati.
Potvrdivanje uvek treba da bude pozitivno. Izmislite pozitivnu, a ne negativnu f
razu. Na primer, ako hocete da neki sastanak prode dobro, nemojte sebi ponavljat
i: necu doiveti neuspeh na ovom sastanku". Ako hocete da se umirite i opustite ne
smete potvrdivati: Necu biti napet." Nije jasno zato, ali mozak proputa negiranje i
kao rezultat toga vi dobijate predispoziciju da doivite neuspeh" ili ,,da budete
napeti". Mozak se koncentrie na te autodestruktivne likove, a ne na ono to elite.
Potvrdivanje treba da bude kratko. Ono lici na mantru: kratko i jednostavno, lak
o za izgovor. Ja izmiljam potvrdivanja koja ne sadre vie od deset reci. Ponekad cak
i dve reci mogu imati izuzetan efekat: vrtoglavi uspeh" ili rekordne prodaje".
Imao sam priliku da vidim kako neki ludi sastavljaju potvrdivanja duga po pola s
tranice. Malo je verovatno da moete ponoviti tako neto nekoliko puta. Cak su i dve
recenice vec prilicno mnogo. Zahvaljujuci ponavljanju, vae potvrdivanje ce se za
beleiti u vaoj svesti, pa zato ukoliko je krace, utoliko bolje. Da to ponovimo - p
otvrdivanje treba da bude kratko, ritmicko i lako za ponavljanje.
Pazite da ne koristite potvrdivanja koja su nesvesno okrenuta protiv vas samih.
"Nikada necu to zavriti."
"Nikada to necu uciniti."
"Ovo je nemoguce."
"Propacu."
"Ne umem da komuniciram sa drugima."
"Znam da cu dopustiti greku."
"Ja uvek gubim."
Cesto moete zapaziti da sebi ponavljate ovakva potvrdivanja, a da i sami niste sv
esni toga. Cuvajte ih se.
Vi isto moete da izmiljate potvrdivanja koja bi vam pomogla da ostvarujete postavl
jene ciljeve. Poto su ona jednostavna, moete ih ponavljati gde god hocete: dok cek
ate red u radnji, u cekaonici, ako ste se nali u saobracajnoj guvi. Nije obavezno
verovati u ono to govorite sebi. Ponavljajuci potvrdivanja, nije obavezno da bukv
alno "verujete" da stvarno posedujete ono to u stvari jo nemate. Sve to se trai od v
as je da ih ponavljate! Ja bih vam posavetovao da to bude prva stvar koju radite
ujutru, jer prvih pola sata dana daje ton za ceo dan. Dve ili tri minute vebanja
dovoljne su da biste brzo postigli upecatljiv efekat.
"Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje"
Danas ime psihoterapeuta Emila Kuea moda i nije tako popularno, kao to je bilo prv
om polovinom XX stoleca, kad je on prvi pronaao metodu autosugestije i lecio bole
snike i upoznao ljude svojim otkricima u klinikama irom Evrope i seveme Amerike.
U ono vreme njegovi radovi su postali senzacija, o njima se govori i danas, dece
nijama posle njegove smrti. Kue je otkrio da njegovi pacijenti ozdrave mnogo bre
i uspenije ako svakog jutra kad se probude i svake veceri pre spavanja ponavljaju
jednostavno potvrdivanje. I autosugestija kojoj je pacijente ucio bila je: Svako
g dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje". Dva minuta ujutru. Dva minut
a uvece. To je bilo sve. Ali je rezultat bio toliko impresivan da je on napisao
nekoliko knjiga o autosugestiji i poceo da dri predavanja irom sveta o lekovitim s
posobnostima misli usmerene na ozdravljenje. Potvrdivanje Kuea usmerava misao bo
lesnika na to da mu je svakog dana, u svakom pogledu sve bolje i bolje. Dokument
arno je potvrdeno izlecenje hiljada ljudi metodom Emila Kuea.
5. PODSVEST
Nae misli imaju dve strane. Sve to sam dosada napisao odnosilo se na svesne misli.
Sada bih hteo da vas upoznam sa njihovim drugim licem - tajanstvenom i misticno
m podsvecu. Podsvesne misli su toliko mocne i zamrene da bukvalno zaprepacuju uobra
zilju. Poznato je da podsvest kontrolie sve ivotno vane funkcije ljudskog organizma
, od krvotoka do disanja i probave. Isto tako je utvrdeno da se tamo belei sve to
nam se dogodilo. Svi dogadaji iz naeg ivota registruju se u nju, zajedno sa mislim
a i osecanjima koji ih prate.
Isto tako upravo od podsvesti mi dobijamo neprocenjiva uputstva i usmeravanja. P
omocu intuicije, snova, opaaja i predosecanja, ona nas navodi na ideje, prozrenja
i reenja, koja su nam potrebna da bismo izali u susret naim potrebama i eljama. Kad
jednom probudimo te zadivljujuce sposobnosti, mi se vie necemo osecati bespomocn
im, pa nali se u bilo kakvoj situaciji.
I na kraju, podsvest je onaj mehanizam uz ciju se pomoc ubrzavaju periodicno pon
avljajuci se misaoni impulsi, vezani za osecanja i emocije, dobijaju snagu i mat
erijalizuju se u svoj realno postojeci ekvivalent. Vi moete namerno uneti u svoju
podsvest plan, misao ili cilj, koji biste hteli da realizujete i uskoro cete do
biti materijalni ekvivalent onoga to nameravate. Podsvest je kreativna, efikasna
i uvek je spremna da radi za vas. Ali malo je onih koji umeju da koriste njenu s
nagu.
Da bih vam pomogao da shvatite kako svesne i podsvesne misli saraduju u kreiranj
u vae stvarnosti, dozvolicu sebi da ponovo pribegnem analogiji. Podsvest lici na
plodnu zemlju, koja prima svako seme posejano u nju. Od tih semena ce porasti on
o to je posejano, kao to od penicnog zrna izraste penicno klasje. to si posejao, to c
e i ponjeti. Takav je zakon.
Zapamtite da svesne misli igraju ulogu batovana. Na zadatak je da pratimo i mudro
biramo ta da bude posejano u naoj unutranjoj bati. Ali, naalost, vecina nas cak i ne
pretpostavlja o svojoj ulozi batovana, niko im to nije objasnio. Ne pazeci na oda
bir, mi dozvoljavamo prodor raznih semena u nau unutranju batu, kako dobrih, tako i
loih, a upravo ona su razlog za sve to nam se dogada u ivotu. Kad poelimo da shvati
mo zato nam dobro ide ili nam ne ide u ivotu, treba da pogledamo u tu nau unutranju
batu, da bismo nali odgovore.
U naoj podsvesti ogledaju se neuspeh, bolest i nevolja istom lakocom, kao i uspeh
i blagostanje, jer ona ne pravi razliku izmedu njih. Ona radi i daje plodove, m
enjajuci ivot svakog coveka prema semenima zasejanim u nju. Podsvest prihvata ono
to joj se sugerie preko osecanja i emocija, nezavisno od toga da li su misli koje
ce se u nju zabeleiti pozitivnog ili negativnog naboja. Nije ona u stanju da pro
cenjuje stvari, kao to to radi svest, i nikada nece sporiti sa vama.
Ako hocete da promenite svoj ivot, treba da traite uzrok u tome kako vi koristite
svoju podsvest, kakav je nacin vaeg miljenja i vizualizacije. Vi ne moete misliti i
stovremeno i pozitivno i negativno. Uvek ima prevagu jedan od ova dva tipa razmil
janja. Nacin miljenja je rezultat navike, pa zbog toga va zadatak je da pazite da
pozitivne misli i emocije uvek preovladuju nad negativnim.
Da biste promenili okolnosti koje vas okruuju treba najpre da poradite na unutranj
im okolnostima. Vecina ljudi pokuava da promeni spoljne uslove i okolnosti, radec
i neposredno na njima. Uvek ispada da je to beskorisno ili u najboljem slucaju i
ma kratkotrajan efekat, osim ako je propraceno promenom misli i ubedenja.
Ako otvorite oci za ovu istinu, pred vama ce se otkriti kristalno jasan put ka b
oljem ivotu. Vebajte podsvest da biste naucili da radate misli usmerene na uspeh,
srecu, zdravlje i prosperitet i da proterate strah i uznemirenost. Neka vaa svest
bude angaovana ocekivanjem onoga to je najbolje, a vi pazite da vae uobicajene mis
li budu vezane za ono, to biste hteli da dobijete od ivota.
Tu ce vam u pomoc doci "princip navike". Stvorite sebi naviku da svakog dana veba
te.
Voda poprima oblik onoga u cemu se nalazi, moda je to caa, vaza ili korito reke. N
a isti nacin vaa svest ce raditi svoj kreativni posao u zavisnosti od toga kakve
cete likove uneti u nju svojim svakodnevnim mislima. Tako se kreira vaa sudbina.
Va ivot je u vaim rukama i vi imate slobodu da ga ucinite onakvim kakav ga vi hocet
e.
6.STVARNOST
Ono, to vam se sada dogada u ivotu, nije slucajno. Vae minule svesne misli pomogle
su njegovom nastanku. Razlozi nastanka vae sadanjice korene se u prolosti.
Neka sada razmotrimo sledecu analogiju: kad gledate nebo i zvezde na njemu vi, u
stvari, vidite prolost, jer neke od zvezda moda vie ne postoje. Tako je jer se zve
zde nalaze na stotine hiljada svetlosnih godina od nas, a njihovoj svetlosti, ko
ja se krece brzinom od 300 000 kilometara u sekundi, potrebno je stotine, pa i h
iljade godina da bi stigla do Zemlje. Vidljiva svetlost zvezde, udaljene od nas
stotinu svetlosnih godina, u stvari je svetlost, koju je ona zracila pre stotina
godina. Upravo ta zvezda je moda eksplodirala pre dvadeset i pet godina, ali mi
jo uvek vidimo njenu svetlost i videcemo je jo sedamdeset i pet godina, iako sama
zvezda vec odavno ne postoji.
Zapamtite tu analogiju kad primenjujete tehnike za snagu misli da biste promenil
i stvarnost. Promenivi svoje misli vi necete izazvati iznenadne promene u stvarno
sti koja vas okruuje. Uvek ce postojati odredeni isecak vremena tokom kojeg cete
vi razvijati svoju novu svest, ali cete biti utonuli u "staru" stvarnost.
Ovaj period "cekanja da se neto dogodi" kritican je, jer vae ponaanje u to vreme il
i ce ubrzati ili ce usporiti dolazak "nove" stvarnosti koju elite da stvorite. Mo
gu se pojaviti sumnje da li uopte se stvari menjaju. Moete izgubiti nadu, smatraju
ci da uzalud gubite vreme. Razum ce pokuati da vas zbuni, doaptavajuci vam da nita
od toga nece biti, da je sve besmisleno. Sasvim je prirodno da se ovakve misli p
ojave kod svakog od nas. Vi im ne obracajte panju, jednostavno se naoruajte strplj
enjem i nastavite sa vebama. Moe vam pomoci misao da se stvarnost menja, odnosno d
a je to podui proces, a ne neto odredeno i konstantno.
Sve to postoji nalazi se u procesu stalnog prelaska sa jednog stanja u drugo. Oko
lnosti u vaem ivotu isto se tokom celog vremena menjaju, postaju drugacije, pa ako
vi uporno ponavljate svoje nove misli, dokle bi to vas to moglo dovesti ako ne
do nove stvarnosti? Razmislite o tome.
Opustite se u uivajte u vebama i ignoriite sve negativne misli. Vremenom ce se va ivo
t promeniti prirodno i bez nekih posebnih napora. Ne vredi forsirati stvari.
ZAPAMTITE OVA UPUTSTVA:
1. Uvek budite svesni onoga o cemu razmiljate. Vae dananje misli grade vau realnost
sutra i u buduce.
2. Promenite va odnos prema svim ivotnim neprilikama. Ako vaa karijera lajfuje i ide
u mestu, ako nemate privatnog ivota, ako ste bolesni, nezaposleni ili vam se cin
i da je sve protiv vas, prvo to treba da ucinite je da prihvatite situaciju. Ne p
okuavajte da sugeriete sebi kako se to ne dogada ili da nije tako kako jeste. Sve
se dogada, tako je. Ne tracite vreme na samosaaljevanje ili nepotrebnu borbu sa c
injenicama i okolnostima, prevazidite ono toje loe i nastavite napred snagom misli
.
3. Odredite svoj svakodnevni period "kreativnosti" u kome cete se osloboditi svo
jih svakodnevnih briga. To je vreme kada cete dobijati potrebni naboj energije.
PROMENA - PROCES NAKUPLJANJA
Zamislite pipetu punu crvene boje. Svakog dana vi kapljete po jednu kap u veliku
posudu sa vodom. U pocetku necete primetiti nikakav efekat: boja ce se brzo ras
tvarati i nestajati u vodi. Medutim, ako vi nastavite sa dodavanjem po jednu kap
svakog dana, voda ce postepeno prelaziti sa bistine u bledo ruicastu, posle sve
vie ce postajati ruicasta i na kraju ce biti upadljivo crvena.
Kad stvarate vau "novu" stvarnost, ulogu pipete ima onaj svakodnevni period "krei
ranja" tokom kojeg cete se reiti svih problema, tekoca i stvarnosti koja vas "sada
" okruuje. Taj period moe trajati od pet do trideset minuta, vano je da traje onoli
ko, koliko ne bi vam to stvaralo problem da odvojite potrebno vreme svakog dana.
Redovno i svesrdno primenjujte naucene tehnike i primeticete da je efekat sve b
olji. Oni koji vebaju apaticno i samo s vreme na na vreme, nece postici eljeni cil
j, a sve ce biti ostvarljivo za one, koji su pronicljivi, svesni, strpljivi i od
ani.
Da li cete biti dovoljno hrabri da poverujete u predstavu da ste jaci i sposobni
ji nego to ste u sadanjim prilikama? Da li ste spremni da se svakodnevno, ne proput
ajuci ni jedan dan, posvecujete mislima o stvarnosti koju biste hteli da kreirat
e? Da li cete nastaviti da se bavite svakodnevnim vebama i da verujete u uspeh, c
ak i ako se naizgled nita ne menja u vaem ivotu?
Ako moete da to uradite, vi cete imati sve to biste poeleli. Hrabro cete zakoraciti
u svet i svet ce vam ponuditi sve to zatraite od njega.
7. UBEENJA I NJIHOVO BELEENJE U SVESTI
Nema oblasti iz naeg ivota o kojoj mi nemamo izgradene svoje stavove i pretpostavk
e, mnoge od kojih nastaju jo u ranom detinjstvu i koje odravamo tokom celog ivota.
Kad ih jednom prihvatimo, retko sumnjamo u vec formirane poglede na svet. Prirod
no da ih smatramo tacnim, ta ce nam u protivnom slucaju? Ako mislimo da je teko st
eci novac, to je zbog toga to je zaista tako. Ako se osecamo beskorisni , to je z
bog toga to je zaista tako. Ako mislimo da se pred nama ne otkrivaju nikakve mogu
cnosti, znaci da je i to tako. Spremni smo da dovedeno u sumnju i kriticki da ra
zmotrimo prakticno svaki aspekt svog ivota i nas samih, ali poslednja stvar koju
bismo hteli da osporavamo, to su naa ubedenja.
DOBIJATE ONO U TA VERUJETE
Mnogi izmedu nas nesvesno su upotrebljavali svoja ubedenja protiv samih sebe. Ak
o paljivo analizirate svoje probleme moete primetiti da mnogi izmedu njih proizila
ze iz nepravilnih ili ogranicenih pogleda. Stoga, ako nailazite na tekoce u odno
sima s ljudima, analizirajte svoja ubedenja o ljudskim odnosima. Analizirajte sv
a svoja ubedenja. Po analogiji, ako imate problema sa zdravljem, osmislite svoja
ubedenja u pogledu zdravlja, ako imate finansijske tekoce, pije naodmet obratiti
panju i na svoje miljenje o novcu.
Kad podsvest primi neko ubedenje ili ideju, nezavisno od toga da li su istiniti
ili ne, ona ce poceti metodicno da emituje misli koje potvrduju to ubedenje. Pre
tpostavimo da vi nesvesno verujete da je teko stupiti u intimnu vezu. Ponavljajuc
i sebi to ubedenje vi ga beleite u svoju podsvest. Kad je tamo vec jednom zabeleen
o, ono ce izazivati misli ovakve vrste: "Nikad necu sresti osobu koja mi se dopa
da", "Nemoguce je da nadem dobrog partnera", "Veze se zavravaju loe" i t.d. A kad
sretnete neku interesantnu osobu misli ce vas nagovarati "Sigurno nije ba toliko
prijatna", "Zato da se angaujem? Ionako nita nece ispasti", ili "On/ona nikad vie ne
ce se zainteresovati za mene". ta vie, va mozak u kome se ukorenilo ubedenje da je
"vrlo komplikovano izgraditi stabilne odnose", privlacice kao magnet situacije k
oje ce potvrdivati tu tvrdnju i ignorisace, cak ce i odbijati situacije koje dok
azuju obrnuto. Mozak je u stanju da izopacava percepciju stvarnosti, da bi je pr
iveo u sklad sa vaim ubedenjima.
Vi mislite da ste beskorisni? Ili da je teko zaraditi novac? Verujete da lako pod
leete bolestima? Va mozak ce naci nepobitne dokaze za ta ubedenja i sva njegova de
latnost bice usmerena na to da ih ucini realnost.
S druge strane, ako vi verujete da ste pobednik ili da se iz svega moe praviti no
vac, ako smatrate da ste u odlicnom zdravlju, vi cete se odmah osetiti okrueni is
to toliko ubedljivim dokazima koji potvrduju takva ubedenja.
Prakticno u svakoj problematicnoj oblasti vaeg ivota vi ste istovremeno i problem
i njegovo reenje. Moda ce vam izgledati cudno, ali ne nailazite na otpor spolja, n
ego on dolazi od vas samih - od vaih ubedenja. Kad vaa podsvest prihvati nova ubed
enja, pred vama ce se otkriti nova realnost.
IZAZOVITE SEBE I DOKAITE SVOJU ZNACAJNOST
Izazovite sebe da biste kreirali nova, pozitivna ubedenja, cak i kad ne verujete
u potpunosti u njih. Podsetite sebe da vi moete svesno uneti u svoju podsvest sv
aku misao, ideju ili ubedenje koje ste poeleli i va mozak ce ih prihvatiti, pod us
lovom da mu ih predstavite uz emociju i da ih podrite ponavljanjem.
Miljenje je plod navike. Ako ste dopustili da se u va mozak ukorene pojmovi koji v
as ogranicavaju, moete ih proterati posredstvom novih pozitivnih ubedenja, ponavl
jajuci ih sve dok ne zamene u potpunosti one stare. Tako da je dobro izvriti jedn
o malo cicenje. Zamenite nametaj i ofarbajte zidove. Vreme je da odbacite sva ona
stara, ogranicavajuca i autodestruktivna ubedenja, iako su odravana tokom vie godi
na, i da ih zamenite novim.
Paljivo pregledajte spisak koji je dat dole i vidite da li imate naviku da upotre
bljavate cak i jednu od ovih tvrdnji:
Ne mogu to da uradim.
Nikad necu napredovati.
Trenutno nemam nikakvih mogucnosti.
Pokuavao sam hiljadu puta.
Nije vano koliko se trudim.
Uvek se neto poremeti.
To nece dugo potrajati.
ivot je teak.
Da bi se neto postiglo, potrebno je mnogo rada.
Nita se lako ne da ostvariti.
Meni ova vreme ne odgovara.
Ne znam ta da radim.
Ako vam neka od ovih tvrdnji zvuci poznato, odmah pocnite da beleite u svojoj sve
sti nova, pozitivna ubedenja. Postici uspeh, to znaci imati elju i volju i odbaci
ti sva opravdanja, uverenja i drage slicne "pogodnosti" koje vam daje neuspeh. M
ilioni ljudi pomirili su se i zadovoljni su poloajem u kome se nalaze i nikakve p
okuaje ne cine da ga promene. Oni su ubedeni da je ivot beznadeno teak i prepustili
su se toj svoj sudbini, tako da nita nije u stanju da ih otarasi nje. A vi?
8. SAMOOCENA
Skoro svako ce se sloiti da je dobra, ohrabrujuca samoocena veoma vana, ali malo j
e onih koji znaju kako da je postignu ili da otkriju put ka postizanju svesti o
svojoj vlastitoj znacajnosti.
Samoocena je upravo ono to i sama rec oznacava -ocena ili predstava koju imamo o
sebi, a gradi se na osnovu ideja koje smo formirali tokom godina. Poto se ova oce
na ili predstava zabelei u podsvest, ona pocinje da ivi sama za sebe i mi zaboravl
jamo da smo je sami stvorili, t.j. da je moemo promeniti ili ponovo izgraditi.
Da propratimo kako se formira samoocena. U detinjstvu, kad se stvaraju vrednosti
coveka, mi upijamo predstavu o sebi oslanjajuci se na ljude iz okoline. I ako s
u nas roditelji okruivali ljubavlju i podrkom, mi cemo se najverovatnije osecati d
obro i bicemo uvereni u sebe. Ako su nas roditelji vredali, podrugivali nam se i
li potcenjivali, mi cemo imati ne ba toliko pozitivnu samoocenu. Bezbroj drugih d
oivljaja namece svoj pecat na nas tokom naeg ivota - dok odrastemo, odvojimo se od
roditelja, ulazimo u svet naih vrnjaka i odraslih. Naalost, ako smo navikli da prid
ajemo preveliki znacaj neumitnim ivotnim razocarenjima, moguce je da je upravo ra
zocarenje postalo osnovni deo nae celovite ocene.
SAMIIZGRADITE STABILNU SAMOOCENU
Ako ne brinete o svom automobilu, svakako ce se jednog dana pretvoriti u olupinu
. Ako ne odravate jednu kucu, ona ce poceti da se rui. Na isti nacin je potrebno b
rinuti o svojoj samooceni, ako hocete da budete jaki i puni energije. Neznalatvo
i zapostavljanje samog sebe pogorace vau samoocenu. Preuzmite svoju odgovornost. D
onesite pravilo da o odnosu prema sebi brinete isto kao i o sebi.
ivot je pun razocarenja koji se periodicno pojavljuju, duevnog bola, poraza i prob
lema i ako ne budite paljivi, taj teret ce vas povuci nadole. Potrebno je da redo
vno jacate svoju samoocenu i da ne dopustite da ona pocne da se srozava. To moete
postici tako to cete sastaviti jedan program i poceti da prihranjujete vau svest
pozitivnim, bodrecim i inspirativnim mislima o svojoj vlastitoj licnosti. Poneka
d moete biti cak i pomalo lukavi ukljucujuci misli koje jo nisu postale realnost.
Zapamtite da ce podsvest primiti svaku misao koja vam se redovno vrti po glavi,
nezavisno od toga da li je istinita ili nije i ona ce ranije ili kasnije postati
deo vae samoocene.
Sledece tri korisne tvrdnje mogu bili lako zabeleene u vau svest, to ce odmah ucini
ti vau samoocenu stabilnijom:
1. Vi ste jedinstveni. Nijedan covek na svetu ne poseduje vae misli, ideje i naci
ne dejstva. Vecina ljudi misli da ste prosecni, ali Vi nemojte dopustiti ovu grek
u. Vi ne samo da treba da priznate svoju jedinstvenost, vec i da je pokazujete i
dokazujete svojim postupcima i mislima. Radujte se ivotu, budite srecni onakvi k
akvi jeste. Odnosite se prema sebi sa onim dostojanstvom koje zasluujete i izvuci
cete od toga ogromnu korist.
2. Vi moete uraditi sve to zaelite. Ponekad zaboravljamo da ivot prua mnotvo mogucnost
i, a mi vrlo cesto tonemo u rutinsku svakodnevicu, zaboravljajuci na ono to bismo
mogli postici ako upregnemo svoj um i nateramo ga da radi. Vi moete...
Putovati do svake zemlje;
Nauciti strani jezik;
Poceti biznis;
Nauciti da svirate muzicki instrament;
Postati clan svakog kluba ili grupe;
Steci novu profesiju;
Razviti trgovinu;
Promeniti svoju karijeru;
Otpoceti rad na novom projektu;
Misliti to god hocete.
Dakle, ta sve ne biste mogli uraditi, ako zaposlite svoj um? U vaem mozgu, kao u d
obrom racunaru, vec su zapisani obimni programi, koji isprobavaju sve varijante.
Ja to nazivam naim holografskim mogucnostima. Jedina mogucnost koju ima semenka
paradajza je da postane paradajz. I rua moe postati samo rua. Njihova namena, njiho
va sudbina su zakljucane u toj jednoj jedinoj stvarnosti, ali vi posedujete neog
raniceni potencijal. Ma kakvo seme odabrali za sebe, ono se sadri u vama.
3. VIposedujete bezgranicnu snagu. Vi vladate snagom koja vam stoji na raspolaga
nju u svakom trenutku vaeg ivota. Radi se o sposobnosti da izaberete svoj vlastiti
nacin miljenja. Niko vam ne moe reci kako i o cemu da mislite. Vi i samo vi odred
ujete kako da upotrebite tu svoju snagu. Moete stvoriti, izgraditi ili stabilizov
ati bilo koju oblast iz vaeg ivota.
KAKVIM SEBE ZAMILJATE TAKVI CETE POSTATI
Bojaljive misli cine coveka bojaljivim. Uverene misli cine coveka uverenim. Neuver
ene misli - slabicem. Odlucne mislim - jakim. Ustremljene misli - ustremljenim.
Neostvarljive - neprakticnim. Beznadene - bespomocnim. Misli samosaaljenja - unezv
erenim. Oduevljene misli - energicnim. Nene misli - srdacnim. Misli o uspehu cine
coveka uspenim.
Vi snosite odgovornost za svoju samoocenu, za predstavu o sebi i Vi ste odgovorn
i za njihovo kreiranje i odravanje. Cenite sebe neprestano. Vizualizujte, zasejav
ajte i potvrdujte svoje pozitivne osobine!
VOLITE SEBE!
Ljubav prema samom sebi je veoma vana, ali ne ona sebicna to govori: "Ja sam najbo
lji izmedu vas", vec ono osecanje koje pothranjujete da "se sebi dopadate onakav
kakav ste u stvari", ona svest da nije potrebno izigravati nekoga koji vi niste
. Ironija je u tome, to u trenutku kad vi prihvatite da ste onakvi kakvi ste, vi
se lako moete promeniti i postati drugaciji. Sve dok ne pocnete da se dopadate se
bi, vama ce biti teko da se promenite, zato to ce vam jedino prihvatanje apsolutno
svih vaih pozitivnih i negativnih strana omoguciti da nastavite napred. Smanjite
napetost. Vi niste niko drugi osim vi sami. Samo ako prihvatite sebe onakvi kak
vi ste, vi cete biti u stanju da istraujete i neko od svojih dragih "ja" koje bis
te hteli da budete.
SAMOUVERENOST
Budite samouvereni. Ulijte sebi cvrsto uverenje da vi moete i elite da uspete. Ako
ste imali nesrecno detinjstvo, okrenite mu leda, vi ste ovde i sada, a buducnos
t vas ocekuje. Doiveli ste neuspehe, pa ta? Jedino to je sada od znacaja, to su vae
sadanje misli i ono to Vi radite sa njima. Kad vaa samoocena postane stabilnija i u
verenija, mocicete lako da nalazite izlaz iz svake ivotne situacije i menjajuci s
ebe, videcete kako se menja sve oko vas. Dakle, sve je u vaim rukama!
9. IZLECITE SAMI SEBE
Moe li um odredivati zdravstveno stanje ljudi? "Ono to se dogada u umu pacijenta c
esto je kljuc za to da li ce on ozdraviti" - kae doktor Karl Simonton. Kao lekar
on je stekao medunarodno priznanje i direktor je Centra za lecenje raka "Simonto
n" u Pacifik Palisejdsu, drava Kalifornija. Doktor Simonton govori sa elanom o re
zultatima koje je postigao u lecenju, primenjujuci metode vizualizacije.
"Mi smatramo da ljudi tek sada pocinju da postaju svesni koliko su medusobno pov
ezani um i telo. Sada vec znamo da se tok bolesti moe promeniti. Mi smo ubedeni d
a isti putevi kojima se predaje ono to je negativno, na primer, maligni izrataji,
mogu biti koriceni i za prenoenje pozitivnog, to ce na kraju krajeva dovesti do izl
ecenja coveka. Mi govorimo o korenitim promenama u nacin na koji ljudi gledaju n
a bolesti i o tome kako da se oni sami izlece." Doktor Simonton i njegove kolege
ne govore kojeta, svedocanstvo o tome je broj izlecenih od raka u njegovoj klini
ci, koji je mnogo iznad proseka. On putuje po zemlji i uci druge doktore kako da
postiu takve rezultate.
Poslednjih dvadesetak godina ja sam vodio seminare o ovladavanju snage misli pre
d vie od 100 000 ljudi i video sam neverovatne rezultate. Ljudi postaju ono to poel
e - od multimilionera do pobednika u velikim sportskim takmicenjima. To su potre
sne cinjenice, ali najvecu satisfakciju sam dobijao kad sam imao priliku da vidi
m na stotine ljudi koji su se izlecili od svojih bolesti, zahvaljujuci tehnikama
koje sam im predavao.
Dozvolite mi da vam predstavim Martina Brofmana. On ce vam ispricati svoju pricu
:
"Sa 34 godine sam dospeo u bolnicu i lekari su mi rekli da imam tumor na kicmeno
j modini. Dijagnoza je bila da je tumor bio zlocudan i da je uao u neizlecivi stad
ijum. Rekli su mi da mi preostaje od dva meseca do jedne godine ivota. Posle neko
liko nedelja punog ocaja odlucio sam da pokuam da sam sebi pomognem. Poceo sam da
meditiram dva puta dnevno po 15 minuta. Na zamiljenom ekranu, zamiljao sam u pame
ti svoje telo i rak. Svaki put kad bih video tumor, ja sam ga zamiljao manjim u odn
osu na proli put. Ipak sve se odvijalo u mojoj pameti. Mogao sam ga zamiljati kako
god sam hteo. U mislima sam video kako se maligne celije raznose pod uticajem m
og imunog sistema i govorio sam sebi da ih izbacujem iz tela uvek kad bih otiao d
o wc-a. Kad bih cuo neki unutranji glas, koji mi je doaptavao da se moje stanje ne
poboljava, ja bih ga utiao insistirajuci da se u stvari popravljam. Meditirajuci,
ja sam stalno ponavljao: Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje,
dok i sam nisam u to poverovao. Pored bavljenja meditacijom, odlucio sam da podri
m svoje osecaje da mi se stanje poboljava i na druge nacine. Kad bi mi se u telu
pojavili cudni osecaji ili bol, ja se vie nisam bojao misli da je to rak koji ras
te i pribliava me smrti, vec sam sebi govorio da je to energija koja deluje na rak,
saima ga, cini ga sve manjim i manjim i zbog toga se ja osecam sve bolje. Posle
toga sam vec sa nestrpljenjem ocekivao te osecaje, koji su me pre toga toliko pl
aili. Stalno, svakog dana, sam sebe sam podsecao na nacine na koje mi se stanje p
oboljava. Sugerisao sam sebi da je hrana koju unosim ispunjena energijom koja mi
vraca zdravlje. . Podsecao sam sebe na ljude koji me vole i potvrdivao sam da je
ta ljubav isto energija koja bi mogla da bude iskoricena i da ubrza proces ozdra
vljenja
Nisam mogao znati da li sve te tehnike rade ili ne, ali sam odlucio da ako se os
etim bolje, znaci sigurno da su efikasne. A svakog dana, upravo kako sam sebi su
gerisao moja pokretljivost i energicnost su se povecavali. Prola su dva meseca od
momenta kada sam poceo da reprogramiram svoju svest i dolo je vreme da odem na p
regled kod lekara.
Lekar je ostao zaprepacen. Nije bilo ni traga od raka On naprosto nije mogao pove
rovati. Njegovo reagovanje je bilo upravo onakvo kakvo sam ja zamiljao u svojoj v
izualizaciji. I poao sam natrag, kod kuce, da javim eni predivnu vest i nasmejan s
am bio sve dok sam se vracao "
Imajte u vidu da to nije izolovani slucaj. Ima bezbroi pnmera povratka zdravlja
posle primene takvih slicnih metoda.
A sada, dozvolite mi da vam postavim nekoliko pitanja. ta mislite o sebi? Moete li
se svrstati medu ljude koji tvrde: "Ako se pojavi grip, ja cu se sasvim sigurno
razboleti"? Da li ivite u ocekivanju da cete se prehladiti, razboleti od gripa i
li neke druge zaraze, ili pak verujete da ste od onog tipa ljudi koji se nikad n
e razbole? Ono to vi verujete da ce se dogoditi, ima ogromni uticaj na ono to vam
se stvamo dogada.
Serija eksperimenata, koje je opisao Derom Frank, specijalista za placebo efekat,
odlicno demonstriraju kako ono u ta verujete utice na ono to vam se dogada. Kod e
ksperimenata Franka, pacijentima se daje jedna od sledece tri razlicite supstanc
e: vrlo slabi anestetik, nekodljivi ali neefikasni placebo i velika doza morfijum
a. Dve trecine pacijenata koji su dobili placebo, ali su verovali da su primili
morfijum, rekli su da su im bolovi nestali. Vie od polovine pacijenata kojima je
dat morfijum, ali im je receno da im daju slabi anestetik, saoptili su da jo imaju
bolove. A kad su pacijentima dali placebo uz informaciju da je ovaj "lek" prili
kom ranijih eksperimenata izazivao glavobolju, tri cetvrtine pacijenata se poalil
o na glavobolju!
Ono to su pacijenti poverovali da se dogada, pokazalo se vanijim od onoga to se u s
tvari dogodilo. Eksperti za medicinu odavno su priznali da postoji placebo efeka
t, ali je ovaj eksperiment otiao jo dalje, pokazujuci vrlo interesantne rezultate.
On je vec bio sproveden i bez znanja lekara, oni su isto bili obmanuti i posled
ice su bile zadivljujuce. Kad su lekari davali placebo, smatrajuci da je to morf
ijum, njegov efekat na pacijente se povecavao. Posle toga je eksperiment bio pro
menjen. Kad su lekari mislili da daju placebo umesto morfijuma, dejstvo morfijum
a je slabilo. Ocigledno da je ubedenost lekara uticala na rezultate na isti naci
n kao i ubedenost pacijenata. Ali kako je to moguce? Kako misli lekara mogu utic
ati na pacijente? Zar nije vanije ta misli pacijent? A moda nekako podsvesno lekar
predaje pacijentu svoja ocekivanja o tome kako ce delovati lek? Ako je to tacno,
toga se morate prisetiti kad bude potrebno da se brinete o nekom bolesnom prija
telju ili rodaku. Na odnos moe leciti i nas same i okolne ljude.
ORGANIZAM JE SAMOISCELJUJUCI MEHANIZAM
Nae telo je cudesan samoisceljujuci mehanizam koji je pozvan da prati sve to se s
nama dogada. Kad posecete prst bela krvna telaca odmah se usmeravaju prema posece
nom mestu da bi sprecila infekciju, dok trombociti zgruavaju krv i zatvaraju pose
kotinu. Sve se to odvija automatski, vi ne morate nita da radite. Va organizam tac
no zna kako da se oporavi.
Kad jedete, va organizam izvlaci iz hrane i iskoricava hranljive materije i raspod
eljuje ih u vidu energije prema raznim svojim delovima, tamo gde su neophodni. S
ve nepotrebno se izbacuje, a proces je i tu automatski. Nije potrebno misliti o
tome niti usmeravati bilo ta. Ako slomite ruku, vi odlazite kod lekara i on je le
ci, mislite da je tako, zar ne? Ali to nije tako. Ni jedan lekar dosada nije izl
ecio pacijenta sa slomljenom rukom. Lekar moe samo da namesti kost i gipsira ruku
ako je potrebno, ali je jedino va organizam u stanju da zaleci prelom kostiju.
Cesto podsecajte sebe da se va organizam leci na prirodan nacin i da se sam opora
vlja. Mislite o zdravlju i snazi i imacete ih. Utvrdujte pred sobom: "Moj organi
zam je samoisceljujuci mehanizam".
DVA MINUTA ZDRAVOG TONIZIRANJA
Svakog dana provedite po nekoliko minuta tonuci u mislima o zdravlju i snazi. alj
ite te svoje misli prema krvotoku, tkivima, celijama. Zamislite energiju koja pr
olazi kroz vas. Osetite svoje telo kao cudesni isceljujuci organizam. Ova veba de
luje kao osveavajuce zdravo toniziranje i oduzece vam samo dva minuta dnevno.
VA ODNOS MENJA STVARI
Kad covek sazna da je bolestan, njegovo prvo reagovanje je da padne u paniku. St
rah paralizuje pamet i ukoliko je bolest ozbiljnija, utoliko je veci i strah. Pr
oblem je u tome da na bolest gledamo kao na strani objekat ili predmet, a ne kao n
a proces. Vols Elerbruk, bivi hirurg, a sada psihijatar, kae neto upecatljivo: Govor
eci o bolestima, mi lekari skloni smo da upotrebljavamo imenice (epilepsija, bog
inje, rak, tumor), a otuda sledi da na njih gledamo kao na predmete (odnosno kao
na nepromenljive stvari). Ako uzmete neku od ovih imenica i pokuate da nacinite
od nje glagol, ispalo bi neto, otprilike, kao ovo. Gospodo Dons, va malian boginjuje
i Gospodo Bejkar, vi izgleda tumorujete. Na taj nacin se svest lekara, pa i pacijen
ta, okrece na poimanje bolesti kao na proces koji ima svoj pocetak i kraj". Moe s
e odredeno reci da je pristup dra Elenbruka pravilniji nacin na koji bi trebalo
gledati na bolesti.
Doktor Kenet Peletijer sa Medicinskog fakulteta Stranfordskog univerziteta, nagl
aava da organizam ne moe da oseti razliku izmedu "prave" opasnosti i predosecanja
opasnosti. Nae brige i negativna ocekivanja on tumaci kao realne bolesti, jer org
anizam oseca da smo izloeni opasnosti, iako je ona imaginarna. Dragim recima, lju
di koji se boje bolesti, zaista se s vecom verovatnocom mogu razboleti, jer orga
nizam oseca uticaj samog straha.
Ovaj fenomen je dugo vremena bio posmatran u oblasti zaceca. Prilikom sprovodenj
a jednog bostonskog projekta, na primer, utvrdeno je da pobacuje 60% ena, koje su
ubrzo posle gubitka deteta ostale u drugom stanju, kao rezultat sindroma iznena
dne smrti deteta, zvanog jo i "-smrt u kolevci". U izvetaju se upucuje poziv enama,
koje su nedavno izgubile dete "da sacekaju neko vreme dok organizam prestane da
oseca toliko snano tugu". A koliko ste cesto culi o parovima koji su godinama po
kuavali da imaju dete i kad bi na kraju odustali i usvojili dete, ne prode i neko
liko meseci i ena zatrudni. To se dogada cim nestane napetost, do koje dolazi zbo
g misli da je nemoguca trudnoca.
OSMEH I RADOST MOGU LECITI
Nije tajna da deprimirani ljudi mnogo lake obolevaju u odnosu na srecne i bezbrine
. Istraivanja pokazuju na napeta stanja uma kao to su halapljivost, nemir, zabrinu
tost, strah, mogu ometati fimkcionisanje imunog sistema. U cilju sprecavanja i p
revazilaenja toga u nekoliko vodecih bolnica uredene su "sobe smeha", u kojima im
a knjiga sa veselim sadrajem, vesele muzike, animacija i filmova u kojima pacijen
ti mogu uivati.
Nedavno je jedno medicinsko ispitivanje u oblasti humora i zdravlja pokazalo da
pomocu smeha mozak oslobada dve vrste vanih hormona - enkefalin i endorphin, koji
pomau otklanjanju bola, napetosti i depresije. "I u lepoj knjievnosti i u naucnoj
literaturi cesto nailazimo na price o ljudima koji su se izlecili ili bar olakal
i svoje stanje pomocu smeha i humora" - kae arli Routlif, terapeuta iz Hamiltona,
drava Ontario. Danas cak i pristalice tradicionalne medicine koriste ta otkrica.
SVAKA OSOBA JE RAZLICITA
Od doktorke Patrisije Noris iz fondacije Karl Meninger, koja uci svoje pacijente
da koriste snagu misli radi borbe sa bolestima, saznao sam pricu o jednom devet
ogodinjem decaku, koji se izlecio zlocudni tumor pomocu vizualizacije tipa "Zvezd
ani ratovi".
"Garet Poter se nalazio u poslednjem stadijumu bolesti - ostajalo mu je samo oko
est meseci ivota. Imao je virulentni zlocudni tumor. Lecenje zracenjem nije dalo
nikakav rezultat. Hirurka intervencija je bila nemoguca zbog mesta tumora. Kad bi
pao, decak nije mogao da ustane. Poceo je tako to je zamiljao svoj imuni sistem k
ao snaan i mocan. Primenjivao je vizualizaciju iz filma Zvezdani ratovi: njegov je
mozak bio suncevi sistem, a tumor - zao upadnik. Sebe je on zamiljao kao predvodn
ika vojnog zvezdanog eskadrona koji je ratovao sa rakom i pobedivao ga. Garet je
primenjivao ovu tehniku u toku dvadeset minuta svake noci. U pocetku se njegovo
stanje pogoralo, a posle se postepeno pocelo poboljavati. Pet meseci kasnije tomo
gram mozga je pokazao da je tumor nestao. Poto smo doli do zakljucka da lecenje tu
mora zracenjem ne pomae, koricena je samo metoda vizualizacije".
Svaka osoba je razlicita. Tehnika koja je proradila kod Gareta Potera moda nije p
rigodna za sve. Ponekad je potreban laganiji pristup bolesti.
Doktor Dejvid Bresler, direktor odeljenja za anesteziju u Los Andelesu, opisuje
tehniku koju je primenio da bi pomogao jednom pacijentu. "Covek je patio od stran
ih bolova. Pokuali smo sve to smo znali. Na kraju sam odlucio da koristim usmerava
no kreiranje likova". Poto je rekao pacijentu da udobno sedne na jednu stolicu, d
oktor Bresler ga je zamolio da prikae maksimalno verno svoj bol. Uskoro mu je pac
ijent rekao da moe "videti" jednog velikog svirepog psa koji mu je zagrizao kicmu
. Posle toga je trebalo pacijent da zamisli kako ce se sprijateljiti sa psom, ka
ko govori sa njim. Kad je to ucinio, pacijent je osetio da se bol smiruje i posl
e nekoliko seansi nestao je u potpunosti. Kao i mnogi drugi, on je povratio zdra
vlje tek poto je prestao da ratuje sa bolecu.
Sportista Kevin O'Nil uspeo je da spase svoju karijeru koristeci snagu misli. Po
sle ozbiljnog incidenta prilikom vonje biciklom teko je slomio jednu ruku i to je
poljuljalo njegovu samouverenost. To se dogodilo samo nedelju dana pre vanog takm
icenja u triatlonu, ali je O'Nil poceo zamiljati kako ulazi u svoje telo i svojom
rukom nameta slomljene kosti. Kao rezultat te vizualizacije, kosti su zarasle dv
a puta bre od ocekivanog i on je bio u stanju da ucestvuje na takmicenju.
Ovakvi slucajevi se mogu navoditi u nedogled.
Doktor Pol Renije iz Vankuvera, Britanska Kolumbija, vrlo dobro uoptava sve to: "
Pamet je neiskoriceni resurs, koji tek predstoji da bude u potpunosti proucen. Up
ravo ona treba da postane predmet temeljnog ispitivanja". A drugi ugledni naucni
k, nobelovac Doua Lederberg naziva istraivanje u toj oblasti "najvanijim korakom u s
avremenoj medicini".
Nae zdravlje je u naim rukama. Mi smo duni da igramo aktivnu ulogu u lecenju organi
zma. Kad se razbolimo ne smemo pasivno da dajemo put bolesti, vec treba da preuz
imamo odgovornost za svoje isceljenje. U krajnjoj liniji, kao to je uvek govorio
dr Albert vajcer, "pravi doktor je unutra u nama."
10. SVEST O BLAGOSTANJU
Svako ko sanja o finansijskoj nezavisnosti treba razviti u sebi svest o blagosta
nju. Obratite panju, ja kaem "razviti", jer se ta svest ne pojavljuje slucajno. Ni
ko se ne rada sa njom, nije ona neka datost. To je stanje uma, u kome se stvara
predispozicija da ocekujete, primate i svuda da otkrivate blagostanje i mogucnos
ti.
Suprotna svest o blagostanju je "svest o oskudnosti" koja je poznata vecini ljud
i. Onaj koji ima svest o oskudnosti, ocekuje i prima samo oskudicu i ogranicenja
i vidi ih svuda, kao neke putokaze na putu koji vodi jedino ka oskudici, siromat
vu i tekocama. Niko nikad nece postici finansijski uspeh ako nosi svest o oskudic
i. Jednostavno nije moguce. Vi ne moete ici istovremeno po dva puta - prema bogat
stvu i prema siromatvu, jer vode u suprotne pravce. Jasno su razgraniceni i uopte
nije tajna da kad se za jedan opredelite, on ce u krajnjoj liniji odrediti i vau
sudbinu.
Dakle, koju vrstu svesti imate? Ako otkrijete da imate svest usmerenu na oskudev
anje, va zadatak je jasan. Treba da se otarasite tih mentalnih okova i da pocnete
da razvijate u sebi svest neophodnu za blagostanje.
KORAK 1: RAZVITI UBEENJA O BLAGOSTANJU
Prvo ubedenje o blagostanju: Svemir vrvi od izobilja.
Svest o blagostanju pretpostavlja da Svemir vrvi od izobilja, ima puno toga za s
vakoga. Preostaje nam samo da se otvorimo za njegove darove. Pogledajte prirodu
- izdana je, rasipnicki nudi izobilje. Pokuajte prebrojati zvezde na nebu - necete
uspeti, niko nije uspeo i nece uspeti - njih je na stotine milijardi. Pogledajt
e polje obasuto cvecem, toliko mnogo ga ima da ga pogledom ne moete obuhvatiti. I
zobilja ima svuda. Izobilje mogucnosti nudi i trite i trgovina, treba samo usredsr
editi svoju panju da biste ga videli. Ako ima negde manjka, on je samo u vaoj vlas
titoj svesti.
Svest, predispozicija za oskudicu govori: "Nema dovoljno mogucnosti", "Ako ja im
am previe svega toga, onda bih otetio nekog drugog" ili "Ako ja napredujem u poslu
, onda neko drugi nece napredovati". Svest o oskudnosti veruje da se svaka osoba
takmici sa drugima za iste stvari i da nema dovoljno mogucnosti ili da je "malo n
ovca", a "sve je tako skupo". Pogledajte oko sebe - da li niste sebi utuvili u g
lavu neko od gore navedenih ubedenja, jer bi to bilo siguran znak da ste stvoril
i pedispoziciju svoje svesti za oskudicu.
Drugo ubedenje o blagostanju: ivot nosi radost i satisfakciju.
Svest o oskudnosti veruje da je ivot teak i ispunjen problemima i tekocama. Ona je
ubedena da se sve postie napornim radom. Sretao sam mnoge ljude koji su imali tak
vo uverenje i oni uvek ulau mnogo napora da bi postigli bilo ta u ivotu. Ne bi i mo
glo biti drugacije, kad sami veruju u to. Setite se ta sam vam rekao pre toga o u
bedenjima? Kad se opredelite za neko ubedenje, va um uvek ce nalaziti dovoljno do
kaza da bi ga podravao. Mnogi veruju da je ivot surov i teak i on je stvarno takav
za njih. Svest o oskudnosti uvek trai i ocekuje probleme, tekoce, razocarenja, neu
rozu i uvek ih nalazi.
Svest o blagostanju gleda na ivot kao na lep doivljaj. Ona ocekuje nagradu. Trai za
bavu i radost i uvek ih nalazi. Kad se pojave neki problemi ili tekoce, na njih s
e gleda kao na izazove koji kriju nove mogucnosti - covek treba samo da ih potrai
i iskoristi. Svest o blagostanju ceni ivot i zna da svaki novi izazov povlaci za
sobom jo vece nagrade, nove avanture i vie zadovoljstava. ivot je pun, bogat i izd
aan, a novi doivljaji i uspesi ocekuju vas iza svakog ugla.
Trece ubedenje o blagostanju: Svaki aspekt mog ivota nudi neogranicen broj mogucn
osti.
Svest o oskudnosti veruje da ne postoje nove mogucnosti i da najbolje to moete
ocekivati dogada vam se upravo sada. Ona pokuava da vas obmane da nezavisno od on
oga to vi radite, sve dobre ideje vec pripadaju nekom drugom ili da sada nije pog
odan trenutak za nove planove. Svest podredena oskudnosti veruje da je stanje uv
ek beznadeno i da nema smisla pokuavati da menjate stvari.
A svest o blagostanju veruje da svaki aspekt ivota nudi nppreglednu kolicinu mogu
cnosti. Ne jednu ili dve, ne pet ili deset, nego stvarno neogranicenu kolicinu m
ogucnosti. "Gde su one?" - pitate vi. Pa svuda! Otvorite oci, otvorite svoju sve
st za blagostanje i veoma brzo cete poceti da ih otkrivate.
KORAK 2: TRAITE I PRIHVATAJTE IZOBILJE VEC SADA
Izobilje je svuda oko vas u ovom trenutku i sve to je potrebno da uradite je da o
tvorite oci i da ga potraite. Nemojte da cekate da novac dode sam kod vas, da bis
te se osetili uspeni. Predajte se osecaju da ste uspeli vec sada! Imate li izobil
je prijatelja? Imate li izobilje dobrog zdravlja, ideja, odece ili vremena? Nadi
te onu oblast svog ivota preko koje biste osetili izobilje.
KAKO SAM PROGRAMIRAO SVOJ UM U SMERU BLAGOSTANJAI POSTAO BOGAT
Da vam ispricam kako sam ja poceo da programiram svoj um u smeru uspeha. iveo sam
u maloj brvnari u umi, bez struje i tekuce vode. Nisam imao novca, ali sam bio s
vestan nacela blagostanja i poceo sam da reprogramiram svoje misli.
Dok ja cepam drva za ogrev, zahvaljujem na izobilju oko sebe. Dok slaem drva u go
milu, ja sebi kaem:."Imam ne jedno, ne dva, ne deset, nego izobilje drva kojima c
u se grejati." Dok jedem moja jela, hvalim sebe i Svemir zbog izobilja koje imam
. Ako se dogodi da imam zdelu sa grodem pred sobom, ja brojim svako zrno: nije je
dno, nisu dva, nego imam izobilje groda. etam po umi i oko sebe vidim izobilje: pol
jane obasute cvecem, svuda drvece, ptice i ivotinje - svega ima u izobilju. Priro
da je bez sumnje izdana. I nezavisno od toga, to nisam imao novca, moje misli su n
eprestano bile usmerene na izobilje. Znao sam da ako odravam ovaj pravac razmiljan
ja, izobilje ce se uskoro pojaviti.
Dok sam drao moja prva predavanja pred publikom, odsedao sam u hotelima treceg ra
zreda, jer sam imao prilicno malo novca. Zbog toga sam se snebivao i trudio se d
a me niko ne vidi kad ulazim ili izlazim. Posle podne sam cesto navracao u foaje
jednog velikog prvorazrednog hotela da bih upio atmosferu i energiju tog mesta.
Vrlo brzo sam vec dobro zaradivao da bih odsedao u prvorazrednim hotelima i hva
lio Svemir zbog njegovog izobilja.
Jednom, dok sam iao hodnikom hotela u kome sam bio, pogledao sam prema jednoj sob
i, koju su trenutno cistili i bio zaprepacen, kad sam video ogromnu sobu u kojoj
nije bilo ni jednog kreveta. Zamolio sam sobaricu da me pusti da pogledam i zadi
vljen sam ugledao da tu ima dve sobe - jedna za dnevni boravak i posebno spavaca
sobu. Tada sam prvi put video apartman i hotelu. Od tog momenta sam poceo da vi
zualizujem kako odsedam u takvim apartmanima i jednog dana sam i odseo u takvom
apartmanu. Jedva sam sebi to priutio, ali sam hteo da osetim vibraciju blagostanj
a, pa makar i za jedno vece. Proetao sam po apartmanu, uivajuci u izobilju. Seo sa
m na raskoni kauc, a noge digao na sto. Nije to bio san, odseo sam u ovakvom divn
om apartmanu, pa makar i na jednu noc. Velicao sam Svemir zbog njegove izdanosti.
Postepeno sam poceo da odsedam u apartmanima sve cece i cece. U pocetku nisam zar
adivao mnogo novca, ali je postepeno bilo sve vie i vie, dok je na kraju potekao k
ao reka prema meni.
Napoleon Hil, finansijski savetnik mnogih velikih ljudi, uskliknuo je jednom: "K
ad pocnu kod vas da dolaze velike pare, to se dogada tako iznenadno i dolazi ih
toliko mnogo, da vi pocinjete da se cudite gde se taj novac krio tokom svih onih
godina nematine." Sa mnom se dogodilo upravo tako. I sada se secam dana kad sam
postao svestan da sam stvarno postigao finansijski uspeh. Dogodilo se to na jedn
om zabavnom skupu koju sam priredio povodom pete godinjice mog tecaja "Pokretacka
snaga misli". Bio sam u Sidneju, Australija, na svetskoj turneji i bio sam odse
o u predsednickom apartmanu hotela "eraton". Apartman je bio raskoan, dnevna soba
je bila velika skoro kao i lobi bar hotela. Ogromni stakleni zid od poda do plaf
ona, du celog apartmana, omogucavao je izvanredni vidik na Sidnej: dole ispod nog
u moglo se sve videti - opera, luka, blistava svetla grada. Izgled je bio stvarn
o velicanstven. Secam se da, dok sam zabavljao svoje goste, odjednom sam pomisli
o: "Kakav preokret sudbine! Zamolio sam da me gosti izvine za trenutak, proao sam
kroz spavacu sobu i izaao na balkon, odakle se otvarao vidik prema okeanu. Samo
za pet godina preao sam put od umske brvnare, bez struje u tekuce vode do sadanjeg i
vota, kad zabavljam svoje goste u jednom od najboljih hotela u svetu. I ne samo
to, ja sam imao rezervaciju za ceo mesec, novac je vec bio beznacajan. U mislima
sam se vratio na onaj trenutak kad sam poceo da programiram moj um u pravcu bla
gostanja, pa i na plodove koje mi to sada nosi. I zahvalio sam svemiru na tajne
uspeha, koje su mi bile otkrivene. Dao sam sebi rec da cu ove tajne podeliti i s
a drugim ljudima i vratio sam se da se opet pridruim gostima."
Pocnite vec sada da programirate svoj um u pravcu blagostanja. Kad sam ja poceo
da to radim , bio sam potpuno siromaan. Nema takve situacije u kojoj ne biste mog
li da pocnete svoje reprogramiranje u pravcu blagostanja.
11. PUNOVREDNI MEULJUDSKI ODNOSI
Privatni odnosi su od ivotnog znacaja za nas, kao i vaz-duh koji diemo. Svima nama
su potrebni prijatelji, voljene osobe, partneri, ljudi sa kojima bismo podelili
radost, bol, strahovanja i uspehe. Ovi kontakti diraju u nae najtananije strune
i obogacuju nau duu. Svima nama su potrebni prijateljstvo, ljubav, dobro drutvo i o
secanje pripadnosti, ali i pored toga, mi cesto ostajemo na odstojanju jedan od
drugog, kao da ne elimo ili ne moemo da pruimo ruku i ostvarimo punovredni kontakt.
Nama su potrebni novi pristupi i veca spremnost da istraujemo mogucnosti kod medu
ljudskih odnosa. Dovoljno je da poelimo, mogli bismo da budemo izvor stalnog izra
stanja, mogli bismo podravati jedan drugoga, to ce nas uciniti jacim. Vredi shvati
ti da se moemo medusobno obogacivati i ulivati hrabrost jedni drugima - to je pre
kretnica na putu ka punovrednim meduljudskim odnosima. Mi otkrivamo da kada post
anemo otvoreniji, ljudi nam uzvracaju istim i prihvataju nas onakve kakvi jesmo.
Osecanje ranjivosti nestaje i mi pocinjemo da se osecamo slobodni, aktivni, ved
ri i puni energije, kao nikad dotle. I kad se to dogodi, svaka veza dobija smisa
o, postaje vana, obogacuje nas. ta bismo mogli vie da elimo?
SVAKI COVEK JE ZVEZDA
Svaki covek je poseban, jedinstven i zasluuje potovanje. Svaki covek je zvezda. Va
suprug. Vaa supruga. Vai roditelji su isto tako neto posebno, jedinstveni su i zasl
uuju potovanje. Svako od vaih prijatelja, va ef, konobarka u restoranu, vozac taksija
, starac koji umire, decak suseda - svi su oni neto posebno, jedinstveni su i dos
tojni potovanja.
Kad postanemo svesni cinjenice da je svaki covek poseban, nezavisno od toga kaka
v mu je poloaj u drutvu, menja se i na odnos prema ljudima. Pocinjemo rado da im po
svedocujemo duno potovanje. Oni moda i ne znaju da su posebni i jedinstveni ili ne
pokazuju to svojim ponaanjem, ali mi to znamo i ponaamo se prema njima na odgovara
juci nacin.
Naucite da vidite vie od onoga to svaka osoba sama vidi u sebi. Svako nosi zrnce i
z koga moe ponici prava ljudska velicina i vi dajete ansu ljudima, kad vidite njih
ov potencijal iza mana i problema, kad vidite njihovu duu, njihovu unutranju lepot
u i njihove talente.
Pre nekoliko godina prvi put sam otkrio da odnos prema coveku kao ka zvezdi ima
snagu da ga promeni, a to se dogodilo prilikom jednog mog predavanja u San Franc
isku. Putovao sam po zemlji sa mojim kolegom i njegovom porodicom. Bilo nam je t
eko da nademo negovateljicu za njihovo dete pa smo bili primorani da se pomirimo
sa jednom osobom koja je stalno bila namrgodena i vrlo negativno raspoloena. Stal
no se na neto alila i cim bismo negde stigli, urili smo odmah da izademo, da ne bis
mo due bili u njenom drutvu. Kad sam primetio da sam negativno raspoloen prema njoj
, ja sam odlucio da promenim nacin razmiljanja. Postao sam svestan da negde dubok
o u sebi ona poseduje drugo lice, osecajnije i vedrije od onoga koje smo mi vide
lu. Ja sam se sabrao, zamiljajuci nju na takav nacin , sve dok nisam poceo sa osm
ehom da mislim o njoj kao o "suncevom zraku". Sledeceg puta kad je ona dola, nisa
m odmah pojurio napolje, nego sam je odveo malo dalje i rekao joj: "Znate, uvek
kad udete u ovu kuci, cini mi se kao da je zavirio suncani zrak". Ona me zaprepac
eno pogledala. Nastavio sam: "Mi Vas mnogo cenimo, cenimo i to to radite kod nas
kao negovateljica i srecni smo to imamo pored sebe osobu kao to ste Vi". Ona je st
ajala zanemela. Kad smo se kasnije iste veceri vratili kod kuce, opet sam poceo
da je hvalim i da je uporedujem sa suncevim zrakom. Sledeceg puta kad je dola, ja
sam je pozdravio recima: "Pogledajte, stigao je na suncevi zrak". Vec sam stvarn
o tako mislio, jer sam znao da se duboko u njoj krije mila i divna osoba.
Ona mi se osmehnula i bio je to prvi put kad sam je video da se osmehuje. Kad su
ostali izali iz sobe, ona mi je rekla: "Znate ta, niko mi ranije nije govorio tak
ve prijatne reci. Nikada. Ni jednom, tokom celog mog ivota". Sada sam ja bio zapr
epacen. Bio sam naprosto okiran. Nisam mogao zamisliti da postoje osobe kojima nik
o nikad nije rekao neto lepo. Razmislio sam o njenom detinjstvu i o tome koliko j
e nesreca moda doivela tokom svog ivota i koliko je on bio teak. Bio sam srecan to sa
m promenio svoje misli i stideo se svog predanjeg odnosa prema njoj.
Nastavio sam da joj aljem pozitivnu, odravajucu energiju i rezultat je bio naprost
o zapanjujuci. Ona je prestala da se ali, ponaala se vrlo prijatno i to je bilo naj
cudnije, bore su se sa njenog lica smanjile samo za nekoliko nedjelja i pocela j
e da izgleda za dvadeset godina mlada. Svi su to primetili. Ona je stvarno posta
la kao "suncevi zrak". Ovaj dogadaj je zauvek promenio moj odnos prema ljudima.
Kad gledate na ljude kao na osobe dostojne potovanja, oni su skloni da vam dokazu
ju da su stvarno takvi. Vi pruate ljudima ansu da vam pokazuju ono to je najbolje u
njima, jer vi vidite njihovu velicinu. Moguce je da oni ne smatraju sebe znacaj
nim ili jedinstvenim. Moda se osecaju i nepotrebnim. Onda budite vi njihovo ogled
alo! Pokaite im da vidite njihov potencijal. Radite to pomocu svojih postupaka, r
eci, misli i osecanja. ivot svakog coveka je vaan. Svako ima togod da da kao svoj d
oprinos. Postanite svesni da je svaka osoba posebna i neka to odreduje va odnos p
rema njoj. Vaa podrka joj moe dati podsticaj ili postati prekretnica u necijem ivotu
, stoga ne dozvoljavajte da vas spoljanost prevari i da ne vidite njenu velicinu.
Poverujte u tu osobu i ona ce vam pokazati ono najbolje u sebi.
Kad se opredelite za takav odnos prema ljudima, mocicete da razvijate punovredne
odnose sa svakom osobom s kojom cete se upoznati i cak i slucajni razgovori ce
obogacivati i vas i onu drugu osobu. Mi posedujemo neverovatne sposobnosti da se
pomaemo, volimo i zajednicki doivljavamo s nekim drugim i jedino to nam je potrebn
o jeste elja da to zaista radimo.
LJUDSKO BICE: PONAAJTE SE PALJIVO
Mi, ljudska bica, veoma smo osetljivi. Ako u to sumnjate, pogledajte sebe i shva
tite koliko lako vas moe neko uvrediti ili vam priciniti bol. Kad je covek povred
en, on povreduje i druge. Otkrio sam to, dok sam paljivo posmatrao sebe. Uvek kad
sam bio surov ili pricinjavao nekome bol, bilo je to zbog toga, to sam i ja sam
patio.
Setite se toga kad vam neko ucini neto neprijatno. Postavite sebi pitanje kakav b
ol moe osecati ova osoba i obratite joj se sa ljubavlju i sa saosecanjem. Nije la
ko kad te boli unutra. Mi ne znamo kakve sve strahove, oiljke, razocarenja i tekoc
e nose ljudi u sebi. Ili, kako se kae: "Nemoj suditi coveka dok ne prede jednu mil
ju u njegovim cipelama".
Jedna ena koja je posecivala moj tecaj "Pokretacka snaga misli", planirala je da
napusti posao jer je imala vrlo neprijatnu koleginicu. Moja ucenica je gajila vr
lo neprijatna osecanja prema toj eni, u stvari one uopte nisu razgovarale. To je t
rajalo skoro godinu dana, sve dok ova nije odlucila da pokua neto drugo.
Postajuci svesna da bi njena koleginica mogla da bude ovako neugodna zbog nekog
dubokog unutranjeg bola, moja ucenica je pocela misliti o njoj sa dobrotom i odba
cila je ranije osecanje ozlojedenosti. Uvek kad se njena koleginica ponaala nepri
jatno, ona joj je cutke slala ljubav preko svojih misli. Prestala je otro da reag
uje i da se vreda, neprestano joj je pruala mogucnost da se otkrije, ne zaboravlj
ajuci da je unutranje i ta osoba bila posebna, jedinstvena, dostojna potovanja. Sv
ake veceri ona je tu enu zamiljala kao prijatnu, srdacnu i zaljubljenu i znala je
da je u svojoj biti njena koleginica bila upravo takva. Ona je vizualizovala sli
ku kako njih dve postaju dobre prijateljice. Na kraju, jednom joj se pribliila, i
zvinila se to nisu govorile i rekla joj da bi htela da budu prijateljice. Kolegin
ica je ostala iznenadena i nita nije odgovorila, ali samo za nekoliko dana njen s
e odnos promenio. Sada su one prijateljice i klima je na radnom mestu prijatna.
To se dogada na svakom koraku. Ne bih mogao nabrojati koliko sam puta imao prili
ku da cijem slicne price od ljudi koji su, menjajuci svoje misli i odnos prema d
rugima, doiveli preokret u svojim medusobnim odnosima s njima.