You are on page 1of 10

PIGUOVI POREZI-EKOLOKI POREZI

Rast industrijske proizvodnje poveava tranju svi! vidova ener"ije#


Pri$arna proizvodnja se u"%avno$ &azira na eksp%oata'iji (osi%ni!
"oriva )preko *+, svjetski! potre&a za pri$arno$ ener"ijo$ se
pod$iruje sa"orijevanje$ (osi%ni! "oriva- ., iz nuk%earni! e%ektrana a
/, iz !idroe%ektrana0#
Preko$jerna e$isija "asova i e(ekat 1stak%ene &a2te1 kao i dru"i
o&%i'i za"a3enja su u ekono$sko$ s$is%u vid ne"ativne eksterna%ije#
4oderni dravni siste$i pri$oravaju tri2ne aktere da preuz$u dio-
i%i 'je%okupni iznos tro2kova ne"ativni! eksterna%ija- uvo3enje$ tzv#
eko%o2ki! poreza#
Iako poja$ eko%o2ko" oporezivanja nije de'idno de(inisan- Evropska
ko$isija- EURO5676 i%i OE89 eko%o2ke poreze pos$atraju sa aspekta
poreske osnovi'e# Po to$ s!vatanju eko%o2ki porez je svaki vid poreza
:ija je poreska osnovi'a izraena u (izi:ki$ jedini'a$a odre3ene
supstan'e )i%i $aterije0 koje i$aju o:i"%edan i dokazan ne"ativan uti'aj
na okruenje#
Kao i svaki dru"i porezi- i eko%o2ki porezi se $o"u podije%iti na
posredne i neposredne#
Eko%o2ki porezi se u"%avno$ dije%e na Pi"uove poreze- para-pi"uove
poreze i dvostrano korisne poreze#
6e!ni:ki- eko%o2ke poreze predstav%jaju i razne naknade i dad&ine#
Pi"uovi porezi su do&i%i naziv po ekono$isti 7rturu 5esi%u Pi"ou- i
predstav%jaju o&%ik eko%o2ko" poreza kod ko"a se visina poresko"
optereenja neko" su&jekta odre3uje po jedini'i e$itovano" za"a3enja#
Ovakvo tretiranje poreske pro&%e$atike se u neki$ ze$%ja$a
pokaza%o izuzetno e(ikasno#
6eorija i praksa Pi"uovi! poreza predstav%jaju novi- savre$eni i
$u%ti(unk'iona%ni po"%ed na pro&%e$atiku eko%o2ko" oporezivanja#
Uvo3enje i kori2enje eko%o2ki! poreza u Evropi se intenzivira
po:etko$ devedeseti! "odina pro2%o" vijeka )prije sve"a skandinavske
ze$%je0#
Eko%o2ki porezi doprinose i rastu ukupni! &udetski! pri!oda#
Eko%o2ki porezi
Zagaenje okolia# Proizvodnja i potro2nja (osi%ni! "oriva su k%ju:ni
uzro:ni'i e(ekta 1stak%ene &a2te1- ne"ativne ekono$ske eksterna%ije na
$akro nivou#
Eksterna%ije su pozitivni i%i ne"ativni u:in'i- koje za jedan su&jekat
proiz%aze iz aktivnosti dru"o" su&jekta- &i%o da se radi o proizvodnji i%i
potro2nji- a da pri to$e nisu rezu%tat dje%ovanja 'ijena# 5vijest i potre&a
za &or&u protiv za"a3enja oko%i2a- tj# za2tita ivotne sredine- postaje
$e3unarodni pro&%e$#
Ovi pro&%e$i se uspje2no rje2avaju koordina'ijo$ vi2e drava- tj#
zajedni:ki$ $jera$a#
Interna%iza'ija pro&%e$a eksterna%ija se sve vi2e poistovjeuje sa
direktno$ interven'ijo$ i%i odre3eni$ uti'aje$ dravni! institu'ija#
4jera$a se navode u:esni'i na tri2tu da preuz$u tro2kove ne"ativni!
eksterna%ija tako 2to se na$jenski$ su&ven'ija$a podsti:u stvaranja
dru2tveni! koristi#
9ak%e- (iska%no rje2enje eksterna%ija se &azira na na$etanju poreza na
ne"ativne eksterna%ije#
Karakteristike i vrste ekolokih poreza# Pre$a de(ini'iji EU;OE89
eko%o2ki porez je vid poreza kod koje" je porezna osnovi'a izraena u
(izi:ki$ jedini'a$a $aterije- i pri to$e je dokazan ne"ativan uti'aj na
oko%i2#
Eko%o2ki$ porezi$a se postiu s%ijedei 'i%jevi< )a0 snaan podsti'aj za
za2titu :ovjekove oko%ine= )&0 prikup%jaju se sredstava za (inansiranje
ras!oda za javne pro"ra$e za2tite :ovjekove sredine#
Prije uvo3enja eko%o2ki! poreza tre&a identi(ikovati i uk%oniti $jere
u"ra3ene u postojei siste$ direktni! i indirektni! poreza# Re:eno je da
eko%o2ki porezi $o"u &iti neposredni i posredni# >eposredni su oni :ije
je uvo3enje $otivisano za2tito$ :ovjekove oko%ine- a posredni porezi se
ini'ija%no uvode iz raz%o"a nepovezani! s eko%o2ki$ konsidera'ija$a-
a%i s vre$eno$ su one sve prisutniji (aktor#
>aj:e2e se eko%o2ki porezi dije%e na< Pi"uove- para-Pi"uove poreze i
dvostrano korisne poreze#
Kod Pi"uovi! poreza )spe'i(i:ni porezi0 visina poresko" optereenja se
$jeri direktni$ odnoso$ pre$a jedini'i e$itovano" za"a3enja- a 'i%j
i$ je s$anjenje e$isije 2tetni! tvari za"a3iva:a#
Para-pi"uovi porezi su indirektni porezi )'arine- P9V0 i :esto se uvode
kao a%ternativa spe'i(i:ni$ porezi$a#
9vostrano korisni porezi podrazu$jevaju da se na proizvode :ijo$
proizvodnjo$ i%i potro2njo$ se uzrokuje za"a3enje- pri$jenjuju
raz%i:ite poreske stope#
Prikup%jena sredstva se koriste za (inansiranje eko%o2ki! izdataka- a
koristi od nji!ovo" p%aanja i$aju svi :%anovi dru2tvene zajedni'e#
Eko%o2ki porezi u 2ire$ s$is%u su razne naknade i s%i:ne dad&ine
)npr# re"istra'ione takse0# 4e3u (iska%ni$ instru$enti$a naknade su
sada $no"o prisutnije ne"o porezi- $ada je iz$e3u nji! te2ko napraviti
jasnu raz%iku# O&a instru$enta predstav%jaju 'ijenu koja se p%aa za
ispu2tanje 2tetni! $aterija u okruenje#
Kod o&a (iska%na instru$enta prisutan je e%e$ent prinudnosti i
odsustvo neposredne protiv us%u"e#
>aj:e2i o&%i'i naknada sa eko%o2ki$ karakteristika$a su<
- naknade za kori2tenje do&ara od op2te" interesa-
- naknade za proizvode koji se o'ijenjuju kao eko%o2ki nepodo&ni i
- naknade za za"a3enje#
>aknade za kori2tenje do&ara od op2te" interesa su javni pri!odi i
p%aaju se kao nadoknada )'ijena0 kori2tenja odre3eno" javno" do&ra#
>aknada za za"a3enje i$a s%ijedee $oda%itete<
- naknada za za"a3enje vode-
- naknada za za"a3enje vazdu!a-
- naknada za za"a2enje ze$%ji2ta-
- naknada za otpad-
- naknada za poja:anu &uku i
- naknada za stvaranje neprijatni! $irisa#
Eko%o2ki porezi u EU
Kontinuitet upotre&e eko%o2ki! poreza se uo:ava po:etko$
devedeseti! "odina pro2%o" vijeka- prije sve"a u skandinavski$
ze$%ja$a#
U ti$ ze$%ja$a su ionako sprovedene sveo&u!vatne eko%o2ke poreske
re(or$e#
Pojavo$ "%o&a%no" za"rijavanja- i na nivou EU ja:a ideja o
neop!odnosti preduzi$anja $jera reduk'ije e$isije "asova 1stak%ene
&a2te1# Rati(ika'ijo$ 5porazu$a iz Kjota )Kjoto Protoko%0- ze$%je EU
se o&avezuju da s$anje e$isije 8O
?
za @, u odnosu na nivo iz A**+#
"od# i u sk%adu s ti$- na na'iona%no$ nivou i$ je ostav%jena s%o&oda
iz&ora adekvatni! $jera i ekono$ski! instru$enata#
6ri osnovne kate"orije eko%o2ki! poreza u EU su<
- Porez na ener"ente-
- Porez na transport- i
- Porez na za"a3enja i prirodne izvore#
Iako je pri$jena eko%o2ki! poreza intenzivirana toko$ pret!odne
de'enije- (iska%ni pri!od jo2 uvijek :ini tek B, ukupni! poreski!
pri!oda EU#
4e3u eko%o2ki$ porezi$a do$iniraju porezi na ener"entske
proizvode- .C, ukupni! eko-pri!oda#
Evropska ko$isija po:etko$ devedeseti! "odina pred%ae pose&an
na:in oporezivanja ener"enata u zavisnosti od sadraja u"%jika i od to"a
da %i odre3eni ener"ent spada u kate"oriju o&nov%jivi! i%i neo&nov%jivi!
resursa#
Pos$atrano na nivou EU- (iska%ni zna:aj eko%o2ki! poreza je jo2
uvijek skro$an# U:e2e eko%o2ki! poreza :ini sve"a ?-., G9P EU#
5%edea ta&e%a prikazuje eko%o2ke poreze koji se pri$jenjuju u
ze$%ja$a EU<
6a&e%a A# Eko%o2ki porezi koji se pri$jenjuju u EU
Porez na ener"ente Porez na transport Porez na za"a3enje i
izvore
>a $inera%na u%ja i
$otorna "oriva
>a re"istra'iju i
kori2tenje $otorni!
vozi%a
>a pesti'ide i u$jetna
"nojiva )za2tita voda0
Denzin- o%ovni i
&ezo%ovni
>a uvoz i prodaju
$otorni! vozi%a
>a pakiranje $eta%a-
p%astike- stak%a-
kera$ike
9ize% Za kori2tenje 'esta i
auto'esta
>a otpad )deponije0
Loivo u%je >a osi"uranje
%uksuzni! ja!ti
>a za"a3enje
zraka)8O
?
-5O
?
0
Kerozin >a &uku >a &aterije- "u$e-
raspo%oive kontejnere
Petro%ej >a putnike u zra:no$
pro$etu
>a otpadne vode
)kuanske i
industrijske0
>a potro2nju struje >a p%asti:ne vrei'e
>a prirodni p%in >a za"a3enje vode
>a 8E8- FE8- PE78 i
5EC )one:i2iva:i
ozona0
>a nuk%earnu ener"iju
Pi"uovi porezi
Nastanak i karakteristike Piguovih poreza# 6er$in Geksterni u:inakH
prvi je upotre&io teoreti:ar ekono$ije &%a"ostanja 7rtur 5esi% Pi"u
)A*A?0 koji je postavio osnovne standarde teorije eksterna%ija# Po%azei
od trii2ni! nedostataka- Pi"ou je iznio postavku o neop!odnosti
ekono$ske u%o"e drave i dravne interven'ije koja &i tre&a%a da
o&ez&jedi da tri2ne 'ijene odraavaju pun dr2tveni tro2ak#
Pos$atrano sa teorijsko" stanovi2ta-kako &i se iz&je"%o preno2enje
ekono$ski! tro2kova na 'je%okupnu dru2tvenu zajedni'u- neop!odna je
nji!ova interna%iza'ija- odnosno uk%ju:ivanje tro2kova za"a3enja u
'ijenu proizvoda i%i aktivnosti koje uzrokuju za"a3enja# U konkretno$
s%u:aju- e$isija "asova &i tre&a%a da &ude o"rani:ena do nivoa "dje su
$ar"ina%ne koristi za dru2tvenu zajedni'u $anje od $ar"ina%ni!
tro2kova preduzi$anja $jera za redukovanje e$isije#
6eorijski pos$atrano- uko%iko se po3e od predpostavke da na tri2tu
postoji savr2ena konkuren'ija za proizvodi$a preduzea za"a3iva:a i
odsustvo &i%o kakve dravne interven'ije- tri2na tranja odraava
$ar"ina%nu dru2tvenu korisnost# 4e3uti$- tri2na ponuda &ez dravne
re"u%a'ije odraava sa$o $ar"ina%ne privatne tro2kove# I"norisanje$
eksterni! tro2kova- ponuda i tranja nee &iti u ravnotei#
O:i"%edno je da uko%iko proizvodnja jedno" preduzea prouzrokuje
2tetu dru"i$ su&jekti$a i ne daje $o"unost tri2ne ko$penza'ije-
$ar"ina%ni dru2tveni tro2ak proizvodnje je vi2i od $ar"ina%no"
privatno" tro2ka proizvodnje#
Pre$a Pi"uovoj ekono$iji &%a"ostanja- jedini na:in dostizanja Pareto
opti$u$a je pute$ na$etanja poreza i%i nadoknada za"a3iva:u u
vrijednosti koja je jednaka raz%i'i iz$e3u dru2tveno" i privatno"
tro2ka#
Interna%iza'ija eksterna%ija- kao vantri2ni (eno$en- se vr2i p%aanje$
odre3ene 'ijene za nanijetu 2tetu# 5to"a- 'ijena proizvedeno" do&ra je
jednaka $ar"ina%no$ dru2tveno$ tro2ku to" do&ra- koji je jednak
z&iru $ar"ina%no" privatno" tro2ka i poreza# Ovo rije2enje je poznato
pod i$eno$ porez na e$isije )Pi"uov porez0#
U Pi"uovo vrije$e takav porez se s$atrao sa$o akade$ski$
pristupo$ i "otovo da nije i$ao nikakav prakti:an zna:aj#
Pored k%asi:no" Pi"uovo" poreza- kod ko"a se visina poresko"
optereenja odre3uje pre$a jedini'i e$itovano" za"a3enja- u (iska%noj
teoriji se pravi raz%ika iz$e3u jo2 dvije "rupe poreza koji se koriste u
eko%o2ke svr!e< para I pi"uovi porezi i dvostrano korisni porezi#
5%edei "ra(ikon prikazuje za"a3enje i dru2tveni opti$u$ na
pri$jeru :e%ika<
Pri$jena i uti'aj Pi"uovi! poreza
6oko$ 2ezdeseti! i po:etko$ seda$deseti! "odina JJ vijeka- oja:a%a
je eko%o2ka svijest i ponovno oivje%a Pi"uova ideja o porezu na
eksterna%ije#
Prvi ta%as eko%o2ke poreske re(or$e nije dao o:ekivane rezu%tate-
&udui da se p%aanje eko%o2ko" poreza pos$atra%o kao svojevrsna
ko$penza'ija i%i odo&renje za za"a3enje#
6ek kraje$ osa$deseti! "odina- kada je iznos eko I poreza uvean i
poja:an nji!ovan kazneni karakter- eko%o2ki porezi do&ijaju prakti:an
zna:aj- prije sve"a u skandinavski$ ze$%ja$a#
Uop2teno pos$atrano- za sve vrste eko%o2ki! poreza je karakteristi:no
da pored interna%iza'ije eksterna%ija- i$aju podsti'ajnu i (iska%nu u%o"u#
Eko%o2ki porezi i$aju za 'i%j da- pute$ korek'ije 'ijena odre3eni!
do&ara i us%u"a-posti"nu opti$a%nu a%oka'iju resursa# 5vaki porez uti:e
na pona2anje poreski! o&veznika#
Po2to je suo:en sa s$anjenje$ svo" raspo%oivo" do!otka- o&veznik
rea"uje na novonasta%u situa'iju# U s%u:aju distorzivni! poreza-
o&veznik preduzi$a odre3ene ak'ije u 'i%ju s$anjenja i%i potpuno"
os%o&a3anja od svoje poreske o&aveze# U toj situa'iji- prisutan je e(ekat
do!otka )do!odak o&veznika se s$anjuje za iznos poreza0 i e(ekat
supstitu'ije )o&veznik se- u 'i%ju s$anjenja svoje poreske o&aveze-
preus$jerava ka &%ae oporezovani$- odnosno neoporezovani$
do&ri$a0#
Podsti'ajna u%o"a eko%o2ki! poreza se o"%eda u to$e da oni sti$u%i2u
proizvo3a:e i potro2a:e da e(ikasnije upotre&%javaju oskudne prirodne
resurse#
Oporezvanje$ eko%o2ki nepodo&ni! proizvoda )(osi%na "oriva-
vje2ta:ka "oriva i s%#0- nji!ova re%ativna 'ijena uveava- tako da se
o!ra&ruje upotre&a adekvatni! supstituta koji su sa eko%o2ko"
stanovi2ta poe%jni#
6ako3e- postoji kontinuiran podsti'aj da se razvijaju i unapre3uju
nove i e(ikasnije te!no%o"ije sa $anji$ stepeno$ za"a3enja#
4e3uti$- podsti'ajna- u%o"a poreza je o"rani:ena- uko%iko je tranja
za proizvodo$ 'jenovno nee%asti:na i%i kada postoji sa$o neko%iko
supstituta#
Eko%o2ki porezi - doprinose izvjesno$ poveanju ukupni! javni!
pri!oda u ze$%ji i $o"u se koristiti za s$anjenje tereta osta%i!- po
pravi%u- distorzivni! poreza#
5%edei "ra(ikon prikazuje uti'aj Pi"uovi! poreza<
Pro&%e$i vezani za pri$jenu Pi"uovi! poreza
Kod Pi"uovi! poreza- tj#poreza na e$isije visina poresko" optereenja
odre3uje se pre$a jedini'i e$itovano" za"a3enja#
Ovi porezi se neposredno zasnivaju na $jerenju 2tetne e$isije-
odnosno na pro'jeni kvantiteta i kva%iteta ispu2tene $aterije- i kao takvi
i$aju za 'i%j da oporezuju sve aktivnosti koje prouzrokuju za"a3enje# U
eko%o2ko$ s$is%u- naje(ikasnije rje2enje &i &i%o oporezivanje sa$o"
izvora e$isije#
4e3uti$- $jerenje 2tetni! e$isija je te2ko ivod%jivo i povezano sa
re%ativno visoki$ tro2kovi$a#
Raz%ozi za to su &rojni- po:ev od nedovo%jno razvijeni! te!nika
$jerenja- s%oenosti postupka $jerenja- ne$o"unosti %oka%izovanja
e$isije- kao i z&o" :injeni'e da se uporedo sa razvoje$ industrije uvijek
jav%jaju nove 2tetne $aterije#
Porezi na e$isije su po"odan instru$ent u situa'iji kada se 2tetne
e$isije vr2e iz re%ativno ne$o&i%ni! izvora za"a3enja# 5itua'ija je-
$e3uti$- &itno dru"a:ija uko%iko postoje &rojni i di(uzni izvori
za"a3enja- kao u s%u:aju 8O
?
- pa je veo$a te2ko i skupo ostvariti
kontro%u nad svaki$ pojedina:ni$ izvoro$ e$isije#
I$ajui u vidu te2koe u pri$jeni poreza na e$isije- u praksi se ve%iki
&roj ze$a%ja za%ae za jednostavniji pristup- odnosno uvo3enje poreza
na proizvode koji stvaraju za"a3enje- &i%o nji!ovo$ proizvodnjo$ i%i
potro2njo$#
Pre$a o&jektu oporezivanja- porezi na proizvode se dije%e na poreze
na inpute i poreze na (ina%ne proizvode# Za raz%iku od poreza na e$isije-
porez na proizvode nije u neposrednoj vezi sa izvoro$ e$isije- ve je
osnovi'a ovi! poreza sa nji$a posredno povezana#
Zakljuci:
Pi"uovo (iska%no rje2enje interna%iza'ije eksterna%ija- prakti:nu
pri$jenu do&ija oiv%javanje$ eko%o2ke svijesti i sprovo3enje$
eko%o2ke poreske re(or$e#
>a okvirnoj kon(eren'iji U> o pro$jeni k%i$e )KKoto- A**.0- donijeta
je od%uka o redukovanju e$isije "asova koji doprinose e(ektu Gstak%ene
&a2teH- u prosjeku za B, u periodu ?++@-?+A?# "odine- u odnosu na nivo
e$isije iz A**+# "odine# 9o sada je ovaj sporazu$ rati(ikova%o CC
ze$a%ja- $e3u koji$a i EU koja se o&aveza%a da e u predstojee$
periodu s$anjiti svoju e$isiju za @,#
Eiska%no rje2enje je opterereeno &rojni$ nedosta'i$a $e3u koji$a
prednja:i pro&%e$ re"resivno" e(ekta- neizvjesnost u po"%edu postizanja
eko%o2ki! i (iska%ni! 'i%jeva- odsustvo saradnje iz$e3u eko%o2ki! i
(iska%ni! 'i%jeva- odsustvo saradnje iz$e3u eko%o2ki! i poreski! v%asti-
postojanje eko%o2ki! distorzivni! su&ven'ija###
5e$ to"a- uvo3enje jedinstveno" poreza na 8O
?
vezuje se za
poten'ija%no ne"ativne $akroekono$ske e(ekte koji &i ovaj porez i$ao
na privredni rast- raspodje%u do!otka i $e3unarodnu konkuren'iju#
Konkurentnost. >ajvea s%a&ost u s%u:aju jednostrano" uvo3enja
poreza na e$isije je pojava raz%i:iti! i$p%ika'ija za svaku privredu
pose&no# 7ko jedna ze$%ja uvede ovaj porez- ona tada se&e stav%ja u
in(erioran po%oaj u odnosu na strane konkurente jer do$ai proizvodi
postaju $anje priv%a:ni u odnosu na uvozne#
5 to"a je zak%ju:ak- da e Pi"uov porez vjerovatno i$ati zna:ajnije
rezu%tate jedino ako "a istovre$eno uvede vei &roj ze$a%ja#