Naziv: PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OGLEDA ZA OBRAZOVNI PROFIL TEHNIČAR ZA RECIKLAŽU

Na osnovu člana 93. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03 - ispravka, 58/04, 62/04 - ispravka, 79/05 - dr. zakon i 101/05 - dr.
zakon), a u vezi sa članom 24. stav 1. Zakona o srednjoj školi ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 24/96, 23/02, 25/02 - ispravka, 62/03
- dr. zakon, 64/03 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon),
Ministar prosvete donosi
Pravilnik o nastavnom planu i programu ogleda za obrazovni profil tehničar za reciklažu
Pravilnik je objavljen u "Sl. glasniku - Prosvetni glasnik", broj 4/2009 od 21. maja 2009. godine
NAPOMENA: Ovaj Pravilnik stupa na snagu 29. maja 2009. godine a primenjivace se od školske 2009/2010. godine.
Član 1.
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program ogleda za obrazovni profil tehničar za reciklažu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 2.
Program ogleda iz člana 1. ovog pravilnika ostvaruje se u skladu sa:
1. Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni
glasnik", br. 4/91, 7/93, 10/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 6/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 10/05, 11/05 i 11/08) - iz sledećih predmeta:
1) Srpski jezik i književnost,
2) Srpski jezik kao nematernji jezik,
3) Strani jezik,
4) Istorija,
5) Geografija,
6) Muzička umetnost,
7) Likovna kultura,
8) Sociologija,
9) Ustav i prava građana,
10) Filozofija,
11) Fizičko vaspitanje,
12) Matematika,
13) Računarstvo i informatika,
14) Fizika,
15) Biologija;
2. Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta Verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i 9/05).
Član 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se od školske 2009/2010. godine.
Broj 110-00-56/1/2009-11
U Beogradu, 22. aprila 2009. godine
Ministar
dr Žarko Obradović, s.r.
NASTAVNI PLAN I PROGRAM OGLEDA
Područja rada: Geologija, rudarstvo i metalurgija i Hemija, nemetali i grafičarstvo
Obrazovni profil: TEHNIČAR ZA RECIKLAŽU - ogled
Trajanje obrazovanja: četiri godine
Red.
Br.
I OBAVEZNI
NASTAVNI
PREDMETI
A.
OPŠTEOBRAZOVNI
PREDMETI
PRVI
RAZRED
DRUGI
RAZRED
TREĆI
RAZRED
ČETVRTI
RAZRED
UKUPNO
razr.čas.nast.
nastava
u bloku
god.
razr.čas.nast.
nastava
u bloku
god.
razr.čas.nast.
nastava
u bloku
god.
razr.čas.nast.
nastava
u bloku
god.
razr.čas.nast.
nastava
u bloku
god.
nedeljno godišnje nedeljnogodišnje nedeljno godišnje nedeljnogodišnje nedeljnogodišnje
T V T V T V T V T V T V TV T V T V T V
1.
a. Srpski jezik i
književnost
b. ........... jezik i
književnost*
3 105 3 105 3 105 3 96 12 411
2.
Srpski kao
nematernji jezik*
3. Strani jezik 2 70 2 70 2 70 2 64 8 274
4. Sociologija 2 70 2 70
5. Filozofija 2 64 2 64
6. Istorija 2 70 2 70 4 140
7. Muzička umetnost 1 35 1 35
8. Likovna kultura 1 35 1 35
9. Fizičko vaspitanje 2 70 2 70 2 70 2 64 8 274
10. Matematika 3 105 3 105 3 105 3 96 12 411
11.
Računarstvo i
informatika
2 70 2 70
http://propissoft.profisistem.rs/
1 од 25 7/1/2014 8:24 AM
12. Geografija 2 70 2 70
13. Fizika 2 70 2 70 4 140
14. Hemija**
15. Biologija 2 70 2 70
16.
Ustav i pravo
građana
1 32 1 32
Ukupno
A:
19 2 665 70 - 15 - 525 - - 12 - 420- - 13- 416- - 592 202670 -
Ukupno
A:
21 735 - 15 525 - 12 420 - 13 416 - 61 2096 -
Napomena: *) Za učenike koji nastavu slušaju na jednom od stranih jezika narodnosti (Zakon o srednjoj školi, član 5);
**) Pripada grupi stručnih predmeta.
Obrazovni profil: TEHNIČAR ZA RECIKLAŽU - ogled
B. STRUČNI
PREDMETI
(teorija, vežbe,
praktična nastava)
PRVI
RAZRED
DRUGI
RAZRED
TREĆI
RAZRED
ČETVRTI
RAZRED
UKUPNO
razr.čas.nast.
nastava u
bloku god.
razr.čas.nast.
nastava u
bloku god.
razr.čas.nast.
nastava u
bloku god.
razr.čas.nast.
nastava u
bloku god.
razr.čas.nast.
nastava u
bloku god.
nedeljno godišnje nedeljno godišnje nedeljno godišnje nedeljno godišnje nedeljnogodišnje
T V T V T V T V T VT V TVTVTVT V
1.
Opšta neorganska
hemija
3 3 105 105 60 3310510560
2.
Tehničko crtanje sa
mašinskim
elementima
2 70 2 70
3. Bezbednost i zdravlje na radu2 70 2 70
4. Organska hemija 2 2 70 70 2 2 70 70
5. Poznavanje materijala 2 70 60 2 70 60
6. Vrste i svojstva otpada 3 3 105105 3 3 105105
7. Uređaji i oprema za reciklažu 2 2 70 70 2 2 70 70
8. Održivi razvoj 2 70 2 70
9. Osnovi kvaliteta 2 70 2 70
10. Reciklaža materijala 3 4 105 14060 3 4 10514060
11. Reciklaža komunalnog otpada 2 70 2 70
12. Opasan otpad 2 70 2 70
13. Organizacija poslovanja 2 64 2 64
14. Reciklažne tehnologije 34 96 128603 4 96 12860
15. Upravljanje otpadom 2 64 2 64
16. Odlaganje otpada 22 64 64 2 2 64 64
Ukupno B:5 5 175175 60 7 9 24531560 9 6 315210 60 9 628819260 30261023892240
Ukupno B:10 350 60 16 560 60 1552560 15 4806056 1915240
Ukupno A + B:24 7 840245 60 22 9 77031560 21 6 735210 60 22670419260 89283049892240
Ukupno A + B:31 108560 31 108560 2794560 28 896601173941240
Ukupno časova:31 114531 114527 1005289561174181
B. IZBORNI PREDMETIPRVI RAZREDDRUGI RAZREDTREĆI RAZREDČETVRTI RAZREDUKUPNO
ned. godišnje ned. godišnje ned. godišnjened.godišnjened.godišnje
1.Verska nastava 1 35 1 35 1 35 1 32 4 137
2.Građansko vaspitanje 1 35 1 35 1 35 1 32 4 137
Napomena: Učenik koji se opredelio za jedan od dva izborna predmeta, versku nastavu ili građansko vaspitanje, izborni predmet zadržava do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i
vaspitanja. (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja član 69.)
II OSTALI OBAVEZNI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADAPRVI RAZREDDRUGI RAZREDTREĆI RAZREDČETVRTI RAZREDUKUPNO
godišnje godišnje godišnje godišnje godišnje
1.Čas odeljenskog starešine/zajednice 70 časova 70 časova 70 časova 64 časova 274 časova
2.Dodatni rad do 30 časova do 30 časova do 30 časova do 30 časova do 120 časova
3.Dopunski rad do 30 časova do 30 časova do 30 časova do 30 časova do 120 časova
4.Pripremni i društveno-koristan rad* do 30 časova do 30 časova do 30 časova do 30 časova do 120 časova
Napomena: *) Ako se u toku godine ukaže potreba za njim.
III FAKULTATIVNI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
PRVI
RAZRED
DRUGI
RAZRED
TREĆI
RAZRED
ČETVRTI
RAZRED
UKUPNO
ned. godišnje ned. godišnje ned. godišnjened.godišnjened.godišnje
1. FAKULTATIVNI NASTAVNI
PREDMETI
1.1.
Jezik drugog naroda ili narodnosti sa elementima
nacionalne kulture
2 70 2 70 2 70 2 64 8 274
1.2. Drugi strani jezik 2 70 2 70 2 70 2 64 8 274
1.3. Drugi stručni predmeti*
2. FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
2.1. Ekskurzije od 2 do 3 dana od 2 do 3 danaod 2 do 3 danado 5dana od 6 do 14 dana
2.2. Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika 30-60 časova 30-60 časova 30-60 časova 30-60 časova120-240 časova
2.3. Društvene aktivnosti - zajednice učenika, učeničke zadruge15-30 časova 15-30 časova 15-30 časova 15-30 časova60-120 časova
2.4. Hor 70 časova godišnje
2.5. Kulturna i javna delatnost škole 2 radna dana
Napomena: *) Fakultativni deo nastavnog plana i programa obuhvata predmete kojima se zadovoljavaju interesi učenika u skladu sa mogućnostima škole, kao i sadržaje i oblike slobodnih
aktivnosti. Osim navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu učenika iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih
obrazovnih profila, kao i iz predmeta koji su od značaja za dalji nastavak školovanja.
OSTAVRIVANJE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA
BROJ I RASPORED RADNIH NEDELJA ZA ČETVOROGODIŠNJE
OBRAZOVANJE
Razred
Razredno-časovna
nastava
Nastava u
bloku
Obavezne i fakultativne vannastavne
aktivnosti
Priprema i izvođenje
mature
Ukupno
nedelja
Stručni
predmeti
Prvi razred 35 nedelja 2 nedelje 2 nedelje - 39
Drugi razred 35 nedelja 2 nedelje 2 nedelje - 39
Treći razred 35 nedelja 2 nedelje 2 nedelje - 39
Četvrti razred 35 nedelja 2 nedelje 2 nedelje 3 nedelje 39
Podela odeljenja na grupe
Časovi vežbe iz stručnih predmeta ostvaruju se u školskim radionicama, laboratorijama i preduzećima.
U prvoj i drugoj godini pri ostvarivanju ovih nastavnih sadržaja odeljenje se deli u dve grupe. Broj učenika u grupi je od 10 do 12.
http://propissoft.profisistem.rs/
2 од 25 7/1/2014 8:24 AM
U trećem i četvrtom razredu odeljenje se deli u tri grupe.
Broj učenika u grupi je od 6 do 8.
Nastava u bloku ostvaruje se podelom odeljenja na tri grupe.
Nastava u bloku i vežbe izvode se pod neposrednom kontrolom
nastavnika. Isti nastavnici ostvaruju teorijsku nastavu, vežbe i nastavu u bloku u celom odeljenju u okviru istog predmeta.
NASTAVNI PROGRAM
OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
STRUČNI PREDMETI
Obrazovni profil: TEHNIČAR ZA RECIKLAŽU
OPŠTA I NEORGANSKA HEMIJA
CILJ I ZADACI
- Cilj ovog predmeta je da učenici steknu proširena znanja o supstancama i njihovim svojstvima, da ih primenjuju u praksi, da im stečena znanja posluže za usvajanje sadržaja stručnih
predmeta.
Zadaci nastave su:
- osposobljavanje učenika da zna razliku između kvalitativnog i kvantitativnog značenja hemijskih simbola elementa i hemijskih formula elemenata i jedinjenja, tj. razlikuje hemijske
elemente od hemijskih jedinjenja;
- osposobljavanje učenika da na osnovu elektronske konfiguracije elementa odredi njegov položaj u Periodnom sistemu elemenata
- na osnovu čega može da proceni svojstva elemenata i njihovih jedinjenja;
- osposobljavanje učenika da zna razlike između jonskih i kovalentnih jedinjenja, kao i osnovne karakteristike metala;
- ovladavanje znanjima o osnovnim hemijskim zakonitostima i pojmovima - mol, molarna masa i molarna zapremina - kao i osnovnim izračunavanjima na osnovu hemijskih formula i
jednačina hemijskih reakcija;
- ovladavanje znanjima o disperznim sistemima, osobinama koloidnih sistema, suspenzijama, emulzijama i pravim rastvorima,
kao i načinima izražavanja koncentracije;
- osposobljavanje učenika da zna klasifikaciju i nomenklaturu neorganskih jedinjenja: hidrida, oksida, kiselina, baza i soli;
- ovladavanje znanjima vezanim za termohemijske promene, brzinu hemijske reakcije i hemijsku ravnotežu i njihov uticaj na razgradnju različitih supstanci;
- osposobljavanje učenika da razlikuje elektrolite od neelektrolita i da zna osobine elektrolita;
- ovladavanje znanjima o oksido-redukcionim procesima, kao i o procesima pretvaranja hemijske energije u električnu i obrnuto;
- ovladavanje znanjima o vodoniku, kiseoniku i njihovom najznačajnijem jedinjenju vodi, njenom značaju i zaštiti;
- ovladavnje znanjima o pojedinim hemijskim elementima i jedinjenjima, njihovim osobinama i uticaju na čoveka i životnu sredinu.
SADRŽAJI PROGRAMA
I razred
(3 + 3 časa nedeljno, 105 + 105 časova godišnje + 60 časova nastave u bloku godišnje)
UVOD U HEMIJU (3)
Kratak istorijat hemije.
Materija i supstanca. Smeše, elementi i jedinjenja.
Hemijski simboli i formule, jednačine hemijskih reakcija.
STRUKTURA ATOMA (6)
Borov model atoma. Talasno-mehanički model atoma.
Energetski nivoi, podnivoi i orbitale.
Izgradnja elektronskog omotača.
Princip izgradnje Periodnog sistema elemenata.
Povezanost Periodnog sistema elemenata sa strukturom elektronskog omotača.
TIPOVI HEMIJSKIH VEZA (7)
Energija jonizacije. Afinitet prema elektronu.
Elektronegativnost.
Jonska veza. Svojstva jonskih jedinjenja.
Kovalentna veza. Svojstva kovalentnih jedinjenja.
Metalna veza. Svojstva metala.
Intermolekulska dejstva. Vodonična veza.
HEMIJSKI ZAKONI (7)
Lavoazijeov zakon.
Prustov zakon.
Daltonov zakon. Daltonova atomska teorija.
Gej Lisakov zakon.
Avogadrov zakon.
Mol, molarna masa, molarna zapremina.
Proračun na osnovu mola, molarne mase i molarne zapremine.
IZRAČUNAVANJA NA OSNOVU HEMIJSKE FORMULE (5)
http://propissoft.profisistem.rs/
3 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Izračunavanje procentnog sastava elemenata u jedinjenju na osnovu hemijske formule.
Izračunavanje količine elementa u datoj količini jedinjenja na osnovu hemijske formule.
Postavljanje hemijske formule.
DISPERZNI SISTEMI (6)
Pojam i podela disperznih sistema.
Koloidni rastvori. Suspenzije i emulzije.
Pravi rastvori. Rastvorljivost.
Maseni udeo rastvora.
Količinska koncentracija rastvora.
KLASIFIKACIJA I NOMENKLATURA NEORGANSKIH JEDINJENJA (8)
Neorganska jedinjenja i podela.
Hidridi - podela, nomenklatura, dobijanje i svojstva.
Oksidi - podela, nomenklatura, dobijanje i svojstva.
Kiseline - podela, nomenklatura i svojstva.
Hidroksidi - podela, nomenklatura i svojstva. Amfoterni hidroksidi.
Soli - podela, nomenklatura i svojstva.
STEHIOMETRIJSKI PRORAČUN NA OSNOVU HEMIJSKIH JEDNAČINA (5)
Izračunavanje na osnovu hemijskih jednačina sa čistim supstancama.
Izračunavanje na osnovu hemijskih jednačina sa supstancama
koje sadrže primese.
TOPLOTNI EFEKTI HEMIJSKIH REAKCIJA (4)
Entalpija. Egzotermne i endotermne reakcije.
Termohemijske jednačine. Hesov zakon.
Izračunavanja na bazi termohemijskih jednačina.
BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE I HEMIJSKA RAVNOTEŽA (6)
Brzina hemijske reakcije.
Uticaj prirode reaktanata, koncentracije, temperature i katalizatora na brzinu hemijske reakcije.
Povratne i nepovratne reakcije. Hemijska ravnoteža.
Faktori koji utiču na ravnotežu - Le-Šateljejev princip.
RASTVORI ELEKTROLITA (10)
Elektroliti i neelektroliti. Elektrolitička disocijacija.
Stepen disocijscije. Jaki i slabi elektroliti.
Konstanta disocijacije.
Arenijusova teorija kiselina, baza i soli
Protolitička teorija kiselina i baza. Amfoliti.
Jonski proizvod vode. pH vrednost.
Indikatori.
Jonske reakcije. Hidroliza soli.
OKSIDO-REDUKCIONI PROCESI (6)
Oksidacija i redukcija. Oksidacioni broj.
Hemijske jednačine oksido-redukcionih procesa.
Elektrohemijski procesi. Elektrohemijski izvori struje.
Elektroliza.
Elektrohemijski (naponski) niz metala. Korozija.
VODONIK, KISEONIK, VODA (3)
Vodonik - dobijanje, svojstva, primena.
Kiseonik - dobijanje, svojstva, primena.
Voda - nalaženje, svojstva, značaj.
PRVA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (3)
Zajednička svojstva elemenata I grupe Periodnog sistema elemenata.
Natrijum i jedinjenja. Dobijanje, svojstva i primena.
Kalijum i jedinjenja. Dobijanje, svojstva i primena.
DRUGA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (3)
Zajednička svojstva elemenata II grupe Periodnog sistema elemenata.
Magnezijum i jedinjenja. Dobijanje, svojstva i primena.
Kalcijum i jedinjenja. Dobijanje, svojstva i primena.
TREĆA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (2)
Zajednička svojstva elemenata III grupe Periodnog sistema elemenata.
http://propissoft.profisistem.rs/
4 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Aluminijum i jedinjenja. Dobijanje, svojstva i primena.
ČETVRTA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (4)
Zajednička svojstva elemenata IV grupe Periodnog sistema elemenata.
Ugljenik, silicijum i njihova jedinjenja. Dobijanje i primena.
Kalaj, olovo i njihova jedinjenja. Dobijanje i primena. Toksičnost.
PETA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (4)
Zajednička svojstva elemenata V grupe Periodnog sistema elemenata.
Azot i jedinjenja. Dobijanje, svojstva i primena. Toksičnost.
Fosfor i jedinjenja. Dobijanje, svojstva i primena. Toksičnost.
ŠESTA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (2)
Zajednička svojstva elemenata VI grupe Periodnog sistema elemenata.
Sumpor i jedinjenja. Dobijanje, svojstva i primena. Toksičnost.
SEDMA GRUPA PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA (4)
Zajednička svojstva elemenata VII grupe Periodnog sistema elemenata.
Hlor i jedinjenja. Dobijanje, svojstva i primena. Toksičnost.
Brom, jod, svojstva i jedinjenja. Toksičnost.
PRELAZNI ELEMENTI (METALI) (7)
Zajednička svojstva prelaznih elemenata (metala).
Bakar, cink, kadmijum i živa svojstva, primena i jedinjenja.
Toksičnost.
Hrom, mangan, svojstva, primena i jedinjenja. Toksičnost.
Gvožđe, kobalt, nikl, svojstva, primena i jedinjenja. Toksičnost.
VEŽBE (105)
HEMIJSKA LABORATORIJA, HEMIKALIJE, PRIBOR, POSUĐE, MERENJA, MERE ZAŠTITE I POVREDE (18)
Vežba: Hemijska laboratorija. Uslovi rada. Radno mesto.
Izvori i uzroci opasnosti od povreda i mere zaštite. Pomoć i samopomoć.
Vežba: Toplotni izvori u hemijskoj laboratoriji. Goriva.
Osnovni pribor uz toplotne izvore. Rukovanje grejnim telima.
Vežba: Hemikalije. Čistoća. Pakovanje. Čuvanje. Reagensi i reagens-boce. Znakovi opasnosti - piktogrami, oznake upozorenja i obaveštenja (R/S kodovi).
Vežba: Laboratorijski pribor i posuđe. Pranje i održavanje pribora i posuđa.
Vežba: Merenje mase supstanci. Tehnička, analitička i elektronska vaga.
Vežba: Merenje zapremine tečnosti. Menzura, pipeta, bireta, merni balon.
OSNOVNE FIZIČKO-HEMIJSKE OPERACIJE (9)
Vežba: Sitnjenje, rastvaranje, taloženje, dekantovanje, filtriranje, vakuum-filtriranje, ispiranje.
Vežba: Destilacija sa vodenim i vazdušnim hlađenjem.
Vežba: Ekstrakcija. Kristalizacija. Sublimacija.
DISPERZNI SISTEMI (9)
Vežba: Koloidni sistemi. Suspenzije i emulzije. Pravi rastvori.
Vežba: Pripremanje rastvora određenog masenog udela.
Vežba: Pripremanje rastvora određene količinske koncentracije.
TIPOVI NEORGANSKIH JEDINJENJA (12)
Vežba: Oksidi, dobijanje, svojstva.
Vežba: Kiseline, dobijanje i svojstva.
Vežba: Hidroksidi, dobijanje i svojstva. Amfoterni hidroksidi.
Vežba: Soli dobijanje i svojstva.
TOPLOTNI EFEKTI HEMIJSKIH REAKCIJA (3)
Vežba: Egzotermne i endotermne reakcije.
BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE I HEMIJSKA RAVNOTEŽA (6)
Vežba: Brzina hemijske reakcije i faktori koji utiču na brzinu hemijske reakcije.
Vežba: Hemijska ravnoteža i faktori koji utiču na hemijsku ravnotežu.
ELEKTROLITI (9)
Vežba: Jaki i slabi elektroliti. Provođenje električne struje (eventualno da se ubaci merenje provodljivosti).
Vežba: Određivanje pH vrednosti rastvora. Indikatori.
Vežba: Hidroliza soli.
OKSIDO-REDUKCIONI PROCESI (6)
Vežba: Oksido-redukcioni procesi. Elektroliza vode.
Vežba: Danijelova ćelija - galvanski spreg. Naponski niz metala.
DOBIJANJE I SVOJSTVA HEMIJSKIH ELEMENATA I NJIHOVIH JEDINJENJA (33)
http://propissoft.profisistem.rs/
5 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Vežba: Vodonik, dobijanje i svojstva. Prikupljanje gasova pod vodom.
Vežba: Kiseonik, dobijanje i svojstva.
Vežba: Svojstva natrijuma. Jedinjenja natrijuma i kalijuma.
Vežba: Svojstva magnezijuma i kalcijuma. Jedinjenja magnezijuma i kalcijuma.
Vežba: Aluminijum, svojstva metala i njegovih jedinjenja.
Vežba: Ugljenik i jedinjenja. Silicijum i jedinjenja. Kalaj, olovo i jedinjenja.
Vežba: Azot i jedinjenja. Fosfor i jedinjenja.
Vežba: Sumpor i jedinjenja.
Vežba: Hlor i jedinjenja.
Vežba: Bakar i jedinjenja. Cink i jedinjenja. Živa i jedinjenja.
Vežba: Hrom i jedinjenja. Mangan i jedinjenja. Gvožđe i jedinjenja. Nikl i jedinjenja.
NASTAVA U BLOKU (60)
Osnovne karakteristike proizvodnje u hemijskoj industriji.
Obilazak pogona proizvodnje vode, meteoroloških stanica i laboratorija u kojima se vrše analize vode, zemlje i vazduha.
Obilazak pogona i fabrika za reciklažu materijala.
Dobijanje hemijski čistih supstanci. Izrada hemijskih preparata po izboru.
Uzroci i vrste opasnosti u pogonima i laboratorijama.
Sprovođenje mera zaštite na radu i zaštite životne sredine.
Kompjuterska prezentacija ogleda.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Usvajanjem sadržaja ovog programa učenici stiču proširena znanja iz opšte i neorganske hemije. Pri ostvarivanju programa kod učenika treba razvijati sposobnost zapažanja,
samozaključivanja, preciznost i sistematičnost.
Sadržaji programa su razvrstani u tematske celine u okviru kojih učenici prvo usvajaju pojmove, a potom složenije sadržaje programa.
U vezi sa sadržajima o strukturi atoma, učenici treba da nauče strukturu atoma, na osnovu toga mogu da donose zaključke o svojstvima elemenata i njihovom mestu u Periodnom sistemu
elemenata. Konfiguraciju elektronskog omotača obraditi zaključno sa četvrtim energetskim nivoom. Učenike treba osposobiti da koriste Periodni sistem elemenata i da na osnovu mesta
elemenata u Periodnom sistemu procenjuju svojstva elemenata i njihovih jedinjenja.
Sadržaje tematske celine tipovi hemijskih veza realizovati tako da učenici shvate pojmove energije jonizacije, afinitet prema elektronu i elektronegativnost, kao i nastajanje jonske i
kovalentne veze i obrazovanje osnovnih tipova veza, prvenstveno jonske kovalentne veze. Pri obradi jonskih i kovalentnih jedinjenja, na osnovu strukture atoma i elektronegativnosti
elemenata, učenici treba samostalno da zaključuju o mogućnostima uspostavljanja hemijske veze i načinu vezivanja. Obratiti pažnju na stvaranje metalne veze i objasniti zajednička svojstva
metala, koja su uslovljena metalnom vezom.
Pri obradi tematske celine hemijski zakoni, treba polazeći od osnovnih znanja učenika, objasniti primenu zakona na osnovu konkretnih primera i izračunavanje.
Insistirati da svi učenici savladaju pojam mola, molarne mase i molarne zapremine, kao i stehiometrijski proračun.
Disperzne sisteme treba objasniti tako da učenici nauče pojam i podelu disperznih sistema, osnovne karakteristike rastvora, kao i karakteristike koloida, suspenzija i emulzija. Rastvorljivost i
energetske promene u rastvaranju objasniti na osnovu energije razaranja kristalne rešetke i energije solvatacije.
Koncentraciju rastvora treba uvežbati na više primera, i to polazeć i od prostijih ka složenijim.
Pri obradi sadržaja tematske celine klasifikacija neorganskih jedinjenja nastojati da učenici nauče podelu ovih jedinjenja i njihova najbitnija svojstva. Posebnu pažnju obratiti na amfoterne
okside i elektrolite. Elektrolitičku disocijaciju objasniti samo kvalitativno da bi učenici stekli osnovna znanja za proučavanje kiselina, baza i soli. Protolitičku teoriju kiselina i baza obraditi
samo informativno. PH vrednost obraditi tako da učenik zna da je poveže sa koncentracijom H+ odnosno H3O jona i da zna da odredi kiselost odnosno baznost na osnovu vrednosti pH,
koristeći odgovarajuće indikatore. Kompleksne soli objasniti tako da učenici shvate njihovo nastajanje i disocijaciju.
Takođe, učenici treba da nauče i suštinu procesa neutralizacije, rastvorljivosti i hidrolize.
Termohemijske procese obraditi tako da učenici shvate toplotne promene pri hemijskim procesima i da na osnovu vrednosti promene entalpije reakcije utvrde da li je ona egzotermna ili
endotermna.
Brzinu hemijske reakcije i hemijsku ravnotežu obraditi tako da učenik shvati zašto je brzina i ravnoteža značajna kod hemijskih procesa, industrijskih procesa i procesa razlaganja supstanci.
Oksido-redukcione procese realizovati tako da učenici shvate suštinu na kojoj se zasnivaju i da sa razumevanjem usvoje znanja za sastavljanje jednačina na osnovu kojih se odvijaju procesi u
hemijskoj industriji. Učenike treba osposobiti da stečena znanja povežu i primene kod elektrohemijskih procesa i nastojati da koriste naponski niz.
Pri obradi sadržaja tematske celine vodonik, kiseonik, voda nastojati da učenici nauče postupke dobijanja, svojstva i primenu vodonika i kiseonika, a kod vode i nalaženje, svojstva, značaj.
Naročitu pažnju treba obratiti stehiometrijskim proračunima na osnovu formule i na osnovu hemijskih jednačina. Pri proračunima treba koristiti sve vrste hemijskih formula, a za proračune
na osnovu hemijskih jednačina koristiti reakcije koje su prethodno usvojene. Najpre raditi proračune sa hemijski čistim supstancama, a zatim ih proširiti na proračune sa supstancama u
kojima ima primesa. Nakon usvajanja ovih znanja, u proračune uvrstiti i rastvore određenih koncentracija. Na primer: izračunavanje količine supstance koja je potrebna da se izvrši reakcija
sa rastvorom određenog masenog udela ili količinske koncentracije.
Pri obradi sadržaja koji se odnose na grupe Periodnog sistema elemenata težište treba da bude na karakteristikama grupa.
Učenici treba da usvoje znanja o svojstvima elemenata i jedinjenja.
Obraditi elemente i jedinjenja koji su značajni za hemijsku industriju i zaštitu životne sredine. Staviti akcenat na toksičnost pojedinih elemenata i jedinjenja po čoveka i životnu sredinu.
Demonstracione oglede treba nastavnik sam da odabere prema očiglednosti.
Laboratorijski rad nastavnik treba da planira tako da sledi posle usvojenih teorijskih znanja. Izbor i broj eksperimenata treba da bude primeren znanjima učenika i vremenu potrebnom za
njihovu realizaciju, kao i da prate i odgovaraju teoretski obrađenim nastavnim jedinicama. Eksperimente treba da izvodi svaki učenik samostalno i da vodi laboratorijski dnevnik rada.
Imajući u vidu specifičnosti laboratorijskog rada, treba insistirati na tome da učenici shvate uzroke opasnosti koji se javljaju pri ovom radu, kao i na opasnosti koje nastaju u pogonima
preduzeća. Nastojati da se kod učenika razvija saznanje o obaveznosti i primeni sredstava zaštite na radu.
S obzirom na specifičnost sadržaja svake tematske celine, nastavnik treba da odabere najsavremeniju i najpogodniju metodu rada za njihovo ostvarivanje. Priroda sadržaja ovog predmeta
zahteva da se pri realizaciji koriste savremena nastavna sredstva.
TEHNIČKO CRTANJE SA MAŠINSKIM ELEMENTIMA
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da se učenici, stičući tehničku pismenost, osposobe za samostalnu izradu i analizu tehničkog crteža.
Potrebno je da učenici primene grafičko prikazivanje mašinskih elemenata, da prostorno predstavljaju mašinske delove, sklopove mašina i postrojenja i da shvate njihovu funkcionalnost.
Zadaci nastave su:
- razvijanje tačnosti, preciznosti i urednosti;
http://propissoft.profisistem.rs/
6 од 25 7/1/2014 8:24 AM
- osposobljavanje učenika za samostalno čitanje tehničkih crteža;
- osposobljavanje učenika da pomoću pribora za crtanje nacrtaju tehnički crtež, detalje i jednostavnije predmete;
- osposobljavanje učenika za samostalnost u izradi crteža u projekcijama pomoću kompjuterskog programa za tehničko crtanje;
- razvijanje sposobnosti kod učenika da razlikuju podelu i konstrukcije mašinskih elemenata.
SADRŽAJI PROGRAMA
I razred
(0+2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD (2)
Osnovni pojmovi o tehničkom crtežu i njegovoj primeni.
RAZMERA I LINIJE (6)
Razmera.
Podela duži na jednake delove.
Tipovi linija.
Širina linija.
KONSTRUKCIJA MREŽE I GEOMETRIJSKIH FIGURA (10)
Razvijanje i konstrukcija mreže geometrijskih tela: kocka, kvadar, prizma, piramida i kupa.
Konstrukcija geometrijskih figura (prostih i složenih).
PROJEKTOVANJE I KOTIRANJE (10)
Vrste projekcija.
Veza između kose i ortogonalne projekcije.
Projektovanje tačke, duži i ravnih geometrijskih slika.
Projektovanje geometrijskih tela.
Ortogonalno projektovanje, pogledi i njihov raspored.
Kotiranje.
Kosa projekcija.
PRIMENA RAČUNARA U TEHNIČKOM CRTANJU (2)
Upoznavanje učenika sa primenom računara u tehničkom crtanju.
IZRADA TEHNIČKOG CRTEŽA POMOĆU RAČUNARA (20)
Naredbe za crtanje primitiva.
Vrste linija.
Modifikovanje osnovnih primitiva (trimovanje, ekstenzija, obaranje i zaobljavanje ivica i prelaza, pomeranje, rotiranje, kopiranje, osna simetrija, dobijanje paralelnih i koncentričnih kontura,
matrični raspored).
Rad u slojevima.
Šrafiranje.
Izrada i umetanje blokova.
Kotiranje tehničkih crteža.
Priprema parametara za štampanje.
Izrada tehničkih crteža konkretnih elemenata, pomoću računara.
MAŠINSKI ELEMENTI (20)
Pojam i podela mašinskih elemenata.
Elementi nerazdvojive veze. Elementi razdvojive veze. Elementi elastične veze. Elementi kružnog kretanja. Elementi za prenos snage. Elementi za transport.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Program ovog predmeta obuhvata one sadržaje koji učenicima omogućavaju da se osposobe za samostalnu izradu tehničkog crteža, da ga čitaju i da shvate značaj primene računara u
tehničkom crtanju. Učenici treba da se upoznaju sa načinima i postupcima crtanja pomoću programa za tehničko crtanje.
Uvodni deo programa predstaviti tako da shvate šta je tehnički crtež, njegov značaj i kako se primenjuje.
U okviru tematske celine geometrijskih figura objasniti kako se razvija i konstruiše mreža nekog geometrijskog tela. Objašnjenja izvoditi tako da se počinje sa prostijim geometrijskim
telima, kao što su kocka, kvadar, prizma, piramida i kupa, a potom treba preći na složenija geometrijska tela.
Sadržaj programa koji obuhvata tematska celina Projektovanje i kotiranje obraditi tako da učenici nauče vrste projiciranja, uoče veze između kosog i ortogonalnog projiciranja. Stečena
znanja treba učenicima da posluže za prikazivanje prostora i geometrijskih pogleda u njemu.
U radu sa računarskim programima za tehničko crtanje, posebno u uvodnom delu, učenike upoznati sa radom na računaru i programom za tehničko crtanje.
Učenici se osposobljavaju da uz pomoć programa za crtanje rade kotiranje tehničkih crteža, vrše pripremu za štampanje i da izrade tehnički crtež konkretnih elemenata pomoću računara.
Tematsku celinu pojam i podela mašinskih elemenata obraditi tako da učenici na osnovu praktičnih primera stečena znanja primene u praksi kroz vežbe iz stručnih predmeta u narednim
godinama.
Programi se realizuju u obliku vežbi u računarskim kabinetima.
Odeljenje se deli u dve grupe.
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da učenici steknu osnovna znanja iz oblasti bezbednost i zdravlje na radu i upoznaju se sa faktorima radne sredine koji utiču na narušavanje zdravstvene i radne
sposobnosti u procesu rada.
Zadaci nastave su:
http://propissoft.profisistem.rs/
7 од 25 7/1/2014 8:24 AM
- izgrađivanje stvaralačkog i odgovornog odnosa prema radu i sredstvima rada;
- osposobljavanje učenika za samostalan pristup primeni i poštovanju mera i normativa bezbednosti na radu;
- upoznavanje štetnih agenasa radne sredine koji dovode do profesionalnih oboljenja i traumatizma na radu;
- shvatanje značaja zdrave radne i životne sredine;
- uloga i značaj higijenskih elemenata za poboljšanje zdravstvene i radne sredine;
- razvijanje radnih navika i radne kulture sa ciljem očuvanja zdravlja i zaštite životne sredine;
- vaspitavanje učenika za održavanje higijene radnog i životnog prostora;
- sticanje navika kulturnog ponašanja u radu i životu;
- vaspitavanje za humane i zdrave odnose prema radu, radnoj i životnoj sredini.
SADRŽAJI PROGRAMA
I razred
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD (4)
Predmet izučavanja, značaj i zadaci bezbednosti i zdravlja na radu. Pojam i definicija zdravlja. Higijena i zdravstvena kultura.
Higijena radne sredine.
ZAKONSKA REGULATIVA (5)
Međunarodni sporazumi i domaće zakonodavstvo.
Nacionalna strategija upravljanja otpadom.
Osnovne odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Karakterizacija i kategorizacija prema Bazelskoj konvenciji ugrađenoj u domaće zakonodavstvo.
SUBJEKTIVNI FAKTORI KOJI UTIČU NA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I MERE ZAŠTITE (8)
Prevencija profesionalnih oboljenja i traumatizma na radu.
Profesionalna orjentacija i selekcija. Profesionalno osposobljavanje.
Psihofiziološke osobine ličnosti i uticaj na radnu sposobnost. Motivacija i rad. Fiziološki aspekti rada.
Umor, zamor i premor. Metode za obnavljanje radne sposobnosti.
OBJEKTIVNI FAKTORI KOJI UTIČU NA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I MERE ZAŠTITE (16)
Faktori radne sredine. Objekti u kojima se obavlja proces rada. Unutrašnja organizacija rada i njen uticaj na radnu sposobnost čoveka. Stepen stručne opremljenosti i primenljivost tehničkih
mera zaštite na radu. Primenljivost mera za poboljšanje uslova rada (mehanizacija i automatizacija).
Mikroklimatski uslovi rada.
Fizički faktori: temperatura, vlažnost, osvetljenje prostorija, brzina strujanja vazduha, radijaciona i toplotna zračenja, buka i vibracije.
Hemijski faktori: prašina i toksične materije.
Biološki faktori: mikroorganizmi i štetočine.
Faktori životne sredine. Klimatski uslovi, aerozagađenja, zagađenja vode i zemljišta.
OPASNOSTI OD ELEKTRIČNE STRUJE I MERE ZAŠTITE (8)
Električna struja, napon, mere i sredstva za tehničku i ličnu zaštitu. Dejstvo struje na organizam čoveka. Opasnosti po imovinu (kratki spojevi, preopterećivanje, požari i eksplozije, statički
elektricitet, atmosferska pražnjenja), mere i sredstva za zaštitu i pružanje prve pomoći nastradalom od udara električne struje.
OPASNOSTI OD POŽARA I MERE ZAŠTITE (7)
Uzroci za pojavu požara. Pojava samozapaljivosti. Organizacija zaštite od požara. Preventiva zaštite od požara.
OPASNOSTI OD MEHANIČKIH POVREDA I MERE ZAŠTITE (10)
Definicija i vrste povreda na radu. Etiološki faktori: humani faktori i faktori radne sredine. Sklonost ka povređivanju.
Analiza traumatizma na radu. Pojam i definicija opasne zone. Mere i sredstva za zaštitu (zaštitne ograde, ograde s blokadom, automatski zaštitnici).
OPASNOSTI I ŠTETNOSTI PRI UPRAVLJANJU I RECIKLAŽI OTPADA (8)
Definicija i klasifikacija otpada. Izvor, generisanje i fizičkohemijsko hazardne - opasne karakteristike otpada.
Mere zaštite pri rukovanju, transportu, tretmanu i odlaganju otpada.
Posebne mere zaštite pri tretiranju opasnog otpada.
MERE I OPREMA ZA TEHNIČKU I LIČNU ZAŠTITU (4)
Osobe izložene riziku. Zaštita na radu. Klasifikacija ličnih zaštitnih sredstava. Način i mere za otklanjanje, smanjivanje ili sprečavanje rizika na radu.
ORGANSKA HEMIJA
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta jeste proširivanje i produbljivanje stečenih znanja o organskim jedinjenjima i osposobljavanje učenika da primenjuju stečena znanja u svakodnevnom životu, industriji i
zaštiti životne sredine.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje sa ulogom i značajem organskih jedinjenja u svakodnevnom životu;
- upoznavanje sa značajem funkcionalnih grupa i reaktivnošću organskih jedinjenja;
- upoznavanje toksičnog dejstva pojedinih organskih supstanci radi zaštite radne i životne sredine;
- razvijanje sposobnosti za eksperimentalni rad, za posmatranje, logično uočavanje i zaključivanje.
SADRŽAJI PROGRAMA
II razred
(2 + 2 časa nedeljno, 70 + 70 časova godišnje)
http://propissoft.profisistem.rs/
8 од 25 7/1/2014 8:24 AM
OSNOVNI POJMOVI U ORGANSKOJ HEMIJI (3)
Sastav i podela organskih jedinjenja.
Pojam funkcionalne grupe, homolitičko i heterolitičko raskidanje veze.
Priroda veze u organskim jedinjenjima.
UGLJOVODONICI (15)
Alkani.
Cikloalkani.
Alkeni.
Alkini.
Dieni.
Aromatični ugljovodonici.
Nafta i njeni derivati.
Halogeni derivati ugljovodonika.
VEŠTAČKE SMOLE I PLASTIČNE MASE (3)
Plastične mase na bazi prirodnih makromolekula.
Plastične mase od makromolekula dobijenih sintezom.
ELASTOMERI (4)
Prirodni kaučuk.
Sintetički kaučuk.
Guma.
ORGANSKA KISEONIČNA JEDINJENJA (15)
Alkoholi.
Fenoli.
Etri.
Aldehidi i ketoni.
Karboksilne kiseline.
Lipidi.
UGLJENI HIDRATI (9)
Podela ugljenih hidrata.
Monosaharidi.
Disaharidi.
Polisaharidi.
Celuloza i celulozna vlakna.
Hartija.
ORGANSKA AZOTNA JEDINJENJA (10)
Nitro jedinjenja.
Amini.
Aminokiseline.
Proteini.
ORGANSKA SUMPORNA JEDINJENJA (4)
Tioli.
Sulfidi.
Sulfonske kiseline.
PESTICIDI (7)
Pojam i podela.
Insekticidi.
Herbicidi.
Fungicidi.
Rodenticidi.
VEŽBE (70)
OSNOVNI POJMOVI U ORGANSKOJ HEMIJI (4)
Upoznavanje sa priborom i hemikalijama u laboratoriji za organsku hemiju.
Fizičke i hemijske metode za prečišćavanje i odvajanje supstanci iz smeše.
UGLJOVODONICI (8)
Dokazivanje ugljenika, azota, sumpora i halogena u organskim supstancama.
Dobijanje metana, etena, etina i ispitivanje njihovih osobina.
PLASTIČNE MASE (8)
Određivanje viskoziteta rastvora polimera.
http://propissoft.profisistem.rs/
9 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Razlikovanje prirodnih i veštačkih vlakana.
ELASTOMERI (4)
Određivanje pepela kod sirove i vulkanizovane gume.
ORGANSKA KISEONIČNA JEDINJENJA (28)
Dobijanje i osobine alkohola.
Ispitivanje i dokazivanje fenola.
Dobijanje i osobine aldehida i ketona.
Dobijanje i osobine karboksilnih kiselina.
Dobijanje i prečišćavanje etilacetata.
Ispitivanje rastvorljivosti masti i ulja i dobijanje sapuna.
UGLJENI HIDRATI (8)
Fizičke i hemijske osobine ugljenih hidrata.
Analiza hartije i tekstilnih vlakana.
ORGANSKA AZOTNA JEDINJENJA (10)
Ispitivanje aminokiselina.
Hemijske reakcije proteina (bojene i taložne raeakcije).
Hidroliza proteina.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Usvajanjem sadržaja ovog programa učenici stiču proširena znanja iz organske hemije. Pri ostvarivanju programa kod učenika treba razvijati sposobnost zapažanja, samozaključivanja,
preciznost i sistematičnost.
Sadržaji programa su razvrstani u tematske celine, u okviru kojih učenici prvo usvajaju pojmove, a potom složenije sadržaje programa.
U vezi sa sadržajima o sastavu i podeli organskih jedinjenja, pojmu funkcionalne grupe i prirodi veze u organskim jedinjenjima, učenici treba da nauče strukturu ugljenikovog atoma,
hibridizaciju atomskih orbitala, građenje kovalentne veze i strukturu molekula - na osnovu čega mogu da donose zaključke o svojstvima ugljovodonika i njihovoh derivata.
Sadržaje tematske celine ugljovodonici realizovati tako da učenici shvate pojmove podele ugljovodonika, homologe nizove, izomeriju i nomenklaturu, da razumeju značaj funkcionalne grupe
pri reakcijama dobijanja ugljovodonika, kao i uticaj funkcionalne grupe na njihova fizička i hemijska svojstva. Naučiti strukturu cikloalkana.
Pri obradi aromatičnih ugljovodonika da razumeju strukturu i aromatičnost benzena - na osnovu čega će shvatiti svojstva benzena i ostalih ugljovodonika reda benzena.
Obradom nafte i derivata nafte, ukazati na nalaženje ugljovodonika u prirodi, kao i njihovu primenu i značaj.
Halogene derivate ugljovodonika obraditi tako da učenici shvate kako njihova fiziča i hemijska svojstava zavise od halogena kao funkcionalne grupe. Insistirati da svi učenici podelu i
izomeriju, kao i nomenklaturu alkil-halogenida, povežu sa već naučenim kod ugljovodonika.
Izbor sadržaja učinjen je tako da učenici usvoje osnovne pojmove plastičnih masa, a potom složenije, pri dobijanju i preradi gume. Nastojati da učenici nauče karakteristična svojstva
makromolekula i polimera.
Sadržaje tematske celine elastomeri obraditi tako da učenici shvate specifičnosti njihovih svojstava u odnosu na sintetičke polimere. Sintetičke polimere obraditi tako da učenici nauče samo
osnovne postupke sinteze polimera i da shvate uticaje pojedinih faktora na sastav i svojstva polimera. Ostvarivanjem sadržaja koji se odnose na gumene smese i poluproizvode osposobiti
učenike da shvate specifičnost svakog od proizvoda kako bi bili u stanju da u procesu reciklaže postupe na adekvatan način.
Pri obradi sadržaja koji se odnose na organska jedinjenja sa kiseonikom, organska jedinjenja s azotom, heterociklična jedinjenja i pesticide, nastojati da učenici nauče postupke dobijanja
jedinjenja, njihova svojstva i mogućnosti primene. Posebno obratiti pažnju na postupke reciklaže istih i njihovo odlaganje na adekvatno mesto.
Laboratorijski rad nastavnik treba da planira tako da sledi posle usvojenih teorijskih znanja. Izbor i broj eksperimenata treba da bude primeren znanjima učenika i vremenu potrebnom za
njihovu realizaciju, kao i da prate i odgovaraju teoretski obrađenim nastavnim jedinicama. Eksperimente treba da izvodi svaki učenik samostalno i da vodi laboratorijski dnevnik rada.
Imajući u vidu specifičnosti laboratorijskog rada, treba insistirati na tome da učenici shvate uzroke opasnosti koji se javljaju pri ovom radu, kao i na opasnosti koje nastaju u pogonima
preduzeća. Nastojati da se kod učenika razvija saznanje o obaveznosti i primeni sredstava zaštite na radu.
S obzirom na specifičnost sadržaja svake tematske celine, nastavnik treba da odabere najsavremeniju i najpogodniju metodu rada za njihovo ostvarivanje. Priroda sadržaja ovog predmeta
zahteva da se pri realizaciji koriste savremena nastavna sredstva. Zadatke treba rešavati tako da se kod učenika razvijaju sposobnosti samostalnog rešavanja stehiometrijskih zadataka,
samostalnost zaključivanja i da se osposobe da rešavaju pitanja svakodnevne prakse s posebnim osvrtom na probleme reciklaže otpadnog materijala.
POZNAVANJE MATERIJALA
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta jeste da učenici shvate značaj pravilne upotrebe materijala u zavisnosti od njihovih svojstava.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja o materijalima, njihovim svojstvima i moguć nostima primene;
- osposobljavanje učenika da razlikuju materijale i pravilno ih upotrebe;
- sticanje znanja koja omogućavaju usvajanje sadržaja ostalih stručnih predmeta.
SADRŽAJI PROGRAMA
II razred
(0+2 časa nedeljno, 0+70 časova godišnje + 60 časova nastave u bloku godišnje)
VEŽBE (70)
UVOD (6)
Osnovni pojmovi o materijalima. Podela i svojstva materijala.
Vrste, svojstva i primena materijala. Mere zaštite pri radu sa različitim materijalima.
KRISTALNI MATERIJALI (16)
Građa i svojstva kristalnih materijala. Kristalne rešetke.
Predstavljanje kristalnih rešetki. Određivanje kristalografskih indeksa, ravni i pravaca kristalnih rešetki. Defekti kristalne rešetke. Osnovi procesa kristalizacije. Grafičko predstavljanje krivih
zagrevanja i hlađenja.
AMORFNI MATERIJALI (2)
Vrste i struktura amorfnih materijala. Svojstva amorfnih materijala.
METALNI MATERIJALI NA BAZI Fe (14)
http://propissoft.profisistem.rs/
10 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Metali i legure. Dobijanje metala. Pojam i tipovi legura.
Tehničke legure železa. Sirovo gvožđe. Čelik. Liveno gvožđe.
Karakteristične mikrostrukture gvožđa i čelika.
Primena gvožđa i čelika.
OBOJENI METALI I NJIHOVE LEGURE (14)
Obojeni metali na bazi: Al, Cu, Pb, Zn, Ni, Ti, Mg, Au, Ag.
Karakteristične mikrostrukture legura obojenih i plemenitih metala.
Svojstva i primena obojenih metala.
MATERIJALI DOBIJENI SINTEROVANJEM (2)
Proizvodnja metalnog praha. Sintermetalurški proizvodi.
NEMETALNI MATERIJALI (10)
Keramički materijali. Sirovine, dobijanje i primena. Vatrostalni materijali. Pojam vatrostalnosti. Sirovine, dobijanje i primena. Mineralna veziva. Staklo. Azbest.
MAKROMOLEKULSKI MATERIJALI (4)
Pojam i podela makromolekula. Dobijanje polimera. Prirodna i veštačka vlakna. Smole. Silikoni. Elastomeri. Guma.
Standardi za gumu i polimere. Drvo. Celuloza, papir. Primena makromolekulskih materijala.
ZAŠTITNE PREVLAKE (2)
Zadatak i funkcija zaštitnih prevlaka. Podela prevlaka.
Metalne zaštitne prevlake. Nemetalne zaštitne prevlake. Organski premazi.
NASTAVA U BLOKU (60)
Osnovne karakteristike metalnih materijala na bazi železa (Fe), obojenih metala i njihovih legura i materijala dobijenih sinterovanjem.
Obilazak pogona za dobijanje i preradu metala i legura.
Obilazak laboratorija u kojima se vrše ispitivanja osobina metala i legura.
Osnovne karakteristike nemetalnih materijala. Obilazak pogona za dobijanje, preradu i primenu nemetalnih materijala.
Karakteristike makromolekulskih materijala. Obilazak pogona za dobijanje i preradu makromolekulskih materijala.
Obilazak pogona u kojima se vrši nanošenje zaštitnih prevlaka.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Sadržaji su definisani tako da učenici steknu znanja o vrstama materijala i zajedničkim svojstvima osnovnih grupa materijala koji proističu iz njihovih strukturnih karakteristika. Učenici treba
da se osposobe da samostalno tumače ponašanje ovih materijala pri upotrebi.
U koncepciji sadržaja programa obezbeđeni su postupnost i logičnost pri obradi osnovnih i složenih pojmova u okviru svake od karakterističnih grupa materijala..
U uvodnom delu sadržaje programa treba ostvariti tako da učenici nauče osnovne pojmove o materijalima, podelu i njihova svojstva.
Kristalne materijale treba realizovati tako da učenici nauče građu materijala i njen uticaj na njihova svojstva. Uz pomoć modela,
šema, slika i različitih video-prikaza učenicima objasniti različite tipove kristalnih rešetki, njihove sličnosti i razlike, kao i način grafičkog prikazivanja.
Oblast amorfni materijali realizovati tako da učenici nauče osnovne pojmove o njihovoj strukturi. Uz pomoć primera iz prakse učenike treba osposobiti da raspoznaju različite vrste amorfnih
materijala na osnovu njihovih svojstava i primene.
Sadržaje tematskih celina: metalni materijali na bazi železa (Fe), obojeni metali i njihove legure i materijali dobijeni sinterovanjem finog praha - obraditi tako da učenici steknu osnovna
znanja o njihovom dobijanju i upotrebi. U okviru oblasti metalni materijali neophodno je učenicima ukazati na razliku izmeđ u karakterističnih mikrostruktura.
Sadržaje o nemetalnim materijalima treba realizovati tako da učenici nauče osnove procesa dobijanja i primene keramičkih materijala, vatrostalnih materijala, mineralnih veziva, stakla i
azbesta.
Danas se sve češće koriste makromolekulski materijali.
Tematske celine nemetalni i makromolekulski materijali realizovati tako da učenici uoče i shvate sličnosti i razlike između
pojedinih materijala.
Imajući u vidu da metali i njihove legure podležu uticaju korozije, učenici treba da nauče da se ti materijali mogu zaštititi
metalnim i nemetalnim zaštitnim prevlakama.
Vežbe i nastava u bloku se realizuje podelom odeljenja u dve grupe ako se nastava realizuje u školi, a na tri grupe ako se nastava realizuje u preduzeću.
Nastavu u bloku treba realizovati u preduzećima, izradom seminarskim radova i praktičnih projekata.
VRSTE I SVOJSTVA OTPADA
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da učenici nauče koje vrste otpada postoje, kao i njihova svojstva, da primenjuju propise i standarde iz ove oblasti.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja o nastajanju otpada;
- sticanje znanja o svojstvima otpada;
- osposobljavanje učenika da shvate načine razvrstavanja otpada i njegovu klasifikaciju prema svojstvima;
- primena stečenih znanja za usvajanje sadržaja ostalih stručnih predmeta.
SADRŽAJI PROGRAMA
II razred
(3+3 časa nedeljno, 105+105 časova godišnje)
UVOD (2)
Pojam i definicija otpada.
NASTANAK OTPADA (4)
Otpad kao sekundarna sirovina.
http://propissoft.profisistem.rs/
11 од 25 7/1/2014 8:24 AM
VRSTE OTPADA KAO POSLEDICA ŽIVOTNIH AKTIVNOSTI (16)
Komunalni otpad. Industrijski i tehnološki otpad. Poljoprivredni otpad. Opasan otpad.
TEHNOLOŠKI OTPAD KAO SEKUNDARNA SIROVINA (23)
Vlastiti i recirkulacioni otpad. Otpadak pri obradi (procesni otpad). Amortizacioni otpad.
BESPOVRATNI OTPAD (4)
Otpad koji se ne može prikupiti (numizmatičke zbirke, trofejno oružje, pohabani elementi, produkti korozije itd.).
OPASAN OTPAD (6)
Definisanje opasnog otpada. Vrste i nastanak i svojstva opasnog otpada .
SVOJSTVA OTPADA (30)
Specifična težina. Sadržaj vlage i kapacitet apsorpcije.
Granulacija. Hemijski sastav. Toplotna moć, isparljivost komponenata otpada. Biorazgradljivost organskih komponenti. Nastajanje mirisa. Radioaktivnost.
KLASIFIKACIJA OTPADA PREMA SVOJSTVIMA - LISTA OTPADA (20)
Crvena lista.
Oker lista.
Zelena lista.
VEŽBE (105)
UVOD (3)
Mere zaštite pri radu sa različitim otpadnim materijalima.
OPŠTE ŠEME ISKORIŠĆAVANJA I ZBRINJAVANJA OTPADA (20)
Metode razvrstavanja otpada.
TEHNOLOŠKI OTPAD KAO SEKUNDARNA SIROVINA (14)
Primeri iz metalurške i hemijske industrije.
OPŠTE SHEME KARAKTERISTIKA I KLASIFIKACIJE
OTPADA (26)
Određivanje svojstava otpada: specifična težina, sadržaj vlage i kapacitet apsorpcije, granulacija, hemijski sastav, toplotna moć, isparljivost komponenata, biorazgradljivost organskih
komponenti, nastajanje mirisa. Primeri metodologije proračuna.
BESPOVRATNI OTPAD (4)
Nastanak i svojstva bespovratnog otpada.
OPASAN OTPAD (4)
Svojstva opasnog otpada.
KLASIFIKACIJA OTPADA PREMA SVOJSTVIMA - RAZRAĐIVANJE LISTE OTPADA (26)
Crvena lista.
Oker lista.
Zelena lista.
VOĐENJE DOKUMENTACIJE (8)
Vođenje dokumentacije o načinima razvrstavanja, pakovanja, skladištenja i čuvanja sekundarnih sirovina i otpada.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programske sadržaje treba realizovati tako da učenici nauče da pravilno razvrstaju otpad prema svojstvima i načinima daljeg tretmana uz primenu zakonske regulative.
Vrste otpada kao posledice životnih aktivnosti obraditi tako da učenici razlikuju vrste otpada prema mestu nastanka.
Tematsku celinu tehnološki otpad kao sekundarna sirovina obraditi tako da učenici steknu uvid u ekonomsku opravdanost korišćenja otpada. Posebno istaći značaj ponovne upotrebe i
reciklaže i sa ekološkog aspekta.
Programskim sadržajem bespovratni otpad ukazati učenicima na činjenicu da neke vrste otpada nije moguće iskoristiti.
U okviru tematske celine opasan otpad ukazati na način nastanka, vrste i njihova svojstva.
Posebnu pažnju obratiti na sadržaje tematske celine svojstva otpada zbog neophodnosti primene stečenih znanja za klasifikaciju (lista otpada) i razvrstavanje otpada prema njihovim
svojstvima.
Vežbe i nastava u bloku se realizuju podelom odeljenja u dve grupe ako se nastava realizuje u školi, a na tri grupe ako se nastava realizuje u preduzeću.
U uvodnom delu vežbi učenike treba upoznati sa merama zaštite na radu.
Primenom različitih metoda razvrstavanja otpada upoznati učenike sa načinima identifikacije i iskorišćavanja otpada.
Osposobiti učenike za određivanje sastava otpada.
Tehnološki otpad kao sekundarna sirovina obraditi pomoću praktičnih primera iz metalurške i hemijske industrije. Naglasiti značaj ponovne upotrebe i reciklaže.
Vežbe karakteristike i klasifikacija otpada realizovati razradom opštih šema za određivanje svojstava otpada, kao i primenom odgovarajućih proračuna. Osposobiti učenike za analizu
izabranog sastojka otpada.
Vežbe klasifikacija otpada prema svojstvima - razrađivanje liste otpada realizovati tako da učenici primene stečena znanja za pravilno vođenje odgovarajuće dokumentacije.
Nastavu u bloku treba realizovati u preduzećima, izradom seminarskim radova i praktičnih projekata.
UREĐAJI I OPREMA ZA RECIKLAŽU
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da učenici steknu znanja o vrstama i karakteristikama opreme koja se koristi za upravljanje otpadom i reciklažu.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje sa opremom za sakupljanje i transport otpada;
- upoznavanje sa radom uređaja za usitnjavanje i prosejavanje;
http://propissoft.profisistem.rs/
12 од 25 7/1/2014 8:24 AM
- upoznavanje sa radom uređaja za ukrupnjavanje otpada;
- shvatanje principa rada uređaja za razvrstavanje (sortiranje) otpada;
- sticanje znanja neophodnih za pravilan izbor odgovarajuće opreme;
- osposobljavanje za pravilan izbor odgovarajuće opreme.
SADRŽAJI PROGRAMA
II razred
(2+2 časa nedeljno, 70+70 časova godišnje)
UVOD (8)
Tehnološke operacije, podela.
Fluidi, karakteristike fluida, gustina, viskozitet.
Transport tečnosti (centrifugalna i zupčasto-rotaciona crpka).
Transport čvrstog materijala (trakasti transporter i pužasti transporter).
OPREMA ZA SAKUPLJANJE I TRANSPORT OTPADA (6)
Posude za sakupljanje otpada.
Sistemi transporta otpada. Vozila za transport otpada.
Daljinski transport otpada sa pretovarom.
Direktni i indirektni pretovar otpada.
BUNKERI I UREĐAJI ZA DOZIRANJE (6)
Bunkeri sa pločastim transporterima, ravni bunkeri.
Kranski uređaji.
UREĐAJI ZA USITNJAVANJE OTPADA (16)
Sitnjenje čvrstog materijala, način sitnjenja, stepen sitnjenja.
Podela uređaja prema stepenu sitnjenja.
Mašine za usitnjavanje otpada sa krtim lomom (čeljusne drobilice,
udarne drobilice, konusne drobilice, drobilice sa valjcima).
Mašine za usitnjavanje otpada sa žilavim lomom.
Uređaji za mlevenje i seckanje.
UREĐAJI ZA PROSEJAVANJE OTPADA (8)
Prosejavanje čvrstog materijala.Sita, podela sita. Rešeta.
Rešetke (nepokretne, vibracione i rešetke sa valjcima).
Sita (rotaciona, dinamička, elevatorska sita).
UREĐAJI ZA RAZVRSTAVANJE (SORTIRANJE) OTPADA (16)
Uređaji za ručno i automatsko razvrstavanje - sortiranje (razvrstavanje - sortiranje prema razlici gustina, razvrstavanje - sortiranje u fluidima, magnetno razvrstavanje - sortiranje, sortiranje
postupkom flotacije).
UREĐAJI ZA UKRUPNJAVANJE (10)
Uređaji za briketiranje.
Uređaji za peletizaciju.
VEŽBE (70)
UVOD(2)
Mere zaštite na radu pri rukovanju sa opremom za reciklažu.
OPREMA ZA SAKUPLJANJE I TRANSPORT OTPADA(12)
Šematski prikazi posuda za sakupljanje otpada i vozila za transport otpada.
Šematski prikazi sistema za sakupljanja i transport korisnih komponenti i ostatka otpada. Metode proračuna.
BUNKERI I UREĐAJI ZA DOZIRANJE (8)
Šematski prikazi i principi rada bunkera i kranskih uređaja. Metode proračuna.
UREĐAJI ZA USITNJAVANJE OTPADA (14)
Šematski prikazi i principi rada mašina za usitnjavanje otpada sa krtim lomom. Metode proračuna.
Šematski prikazi i principi rada mašina za usitnjavanje otpada sa žilavim lomom. Metode proračuna.
UREĐAJI ZA PROSEJAVANJE OTPADA (6)
Šematski prikazi i principi rada rešetki i sita za prosejavanje otpada. Metode proračuna.
UREĐAJI ZA RAZVRSTAVANJE (SORTIRANJE) OTPADA (18)
Šematski prikazi i principi rada uređaja za ručno i automatsko razvrstavanje (sortiranje). Metode proračuna.
UREĐAJI ZA UKRUPNJAVANJE (10)
Šematski prikazi i principi rada uređaja za briketiranje i peletizaciju. Metode proračuna.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programske sadržaje treba realizovati tako da učenici nauče osnovne elemente opreme i uređaja koji se koriste u upravljanju otpadom i reciklaži.
Tematske jedinice oprema za sakupljanje, transport, bunkeri i uređaji za doziranje realizovati tako da učenici steknu neophodna znanja o vrstama posuda za sakupljanje otpada, sistemima
transporta, vozilima za transport i načinima pretovara otpada.
Programske sadržaje uređaji za usitnjavanje i prosejavanje otpada obraditi tako da učenici shvate osnovne principe tretmana i rada odgovarajuće opreme i uređaja.
http://propissoft.profisistem.rs/
13 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Posebnu pažnju obratiti na nastavne sadržaje koje se odnose na uređaje za razvrstavanje otpada uz detaljan osvrt za svaki od predviđenih postupaka.
Kada je u pitanju nastavna oblast uređaji za ukrupnjavanje otpada, upoznati učenike sa opremom i principima rada uređaja za briketiranje i peletizaciju.
Vežbe se realizuju podelom odeljenja u dve grupe ako se nastava realizuje u školi, a na tri grupe ako se nastava realizuje u preduzeću.
U uvodnom delu vežbi učenike treba upoznati sa merama zaštite na radu.
Vežbe metodskih jedinica oprema za sakupljanje i transport otpada, kao i bunkeri i uređaji za doziranje, obraditi kroz analizu šematskih prikaza odgovarajuće opreme. Neophodno je učenike
osposobiti da izvrše pravilan izbor opreme koju mogu koristiti u procesima upravljanja otpadom i reciklaži.
Vežbe nastavnih sadržaja uređaji za: usitnjavanje, prosejavanje, razvrstavanje (sortiranje) i ukrupnjavanje otpada - realizovati uz pomoć šematskih prikaza elemenata opreme i uređaja, kao
i upoznavanjem učenika sa principima njihovog rada. Potrebno je učenike osposobiti za izvođenje proračuna odgovarajućih elemenata mašina i opreme za reciklažu.
ODRŽIVI RAZVOJ
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da učenici savladaju i usvoje principe održivog razvoja.
Zadaci nastave su:
- savladavanje osnove održivog razvoja;
- usvojanje neophodnosti integrisanog ekonomskog i društvenog razvoja na ekološki prihvatljiv način;
- ovladavanje određivanjem indikatora održivog razvoja;
SADRŽAJI PROGRAMA
III razred
(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD (4)
Ekološke posledice industrijskog razvoja, pojam koncepta održivog razvoja, Rio konferencija, Agenda 21, Lokalna agenda 21, Konferencija u Johanesburgu.
PRINCIPI ODRŽIVOG RAZVOJA (2)
UKLJUČIVANJE POLITIKE ŽIVOTNE SREDINE U OSTALE SEKTORE POLITIKE (3)
Strateška procena uticaja na životnu sredinu.
ŽIVOTNA SREDINA I RACIONALNO KORIŠĆENJE RESURSA (5)
Neobnovljivi prirodni resursi, obnovljivi prirodni resursi.
FAKTORI RIZIKA PO ŽIVOTNU SREDINU (4)
Klimatske promene i zaštita ozonskog omotača, otpad, hemikalije, udesi, jonizujuće i nejonizujuće zračenje, buka, prirodne katastrofe (poplave, klizišta, požari, zemljotresi).
UPRAVLJANJE OTPADOM (3)
Principi upravljanja otpadom. Strategija upravljanja otpadom, nastanak, sakupljanje, transport, tretman i odlaganje otpada, opcije tretmana otpada, reciklaža, sanitarne deponije.
KLIMATSKE PROMENE (4)
Globalne atmosferske promene, posledice globalnog zagrevanja, mere za sprečavanje globalnog zagrevanja, projekti. Mehanizmi čistog razvoja.
UTICAJ EKONOMSKIH SEKTORA NA ŽIVOTNU SREDINU (8)
Industrija, rudarstvo, energetika, poljoprivreda, šumarstvo,
lovstvo i ribarstvo, saobraćaj, turizam.
KONCEPT ČISTIJE PROIZVODNJE (2)
Međunarodni instrumenti (IPPC, BAT, BREF i dr.), efekti uvođenja čistije proizvodnje.
ENERGETSKA EFIKASNOST (5)
Pojam energetske efikasnosti i energetske intezivnosti, značaj poboljšanja energetske efikasnosti, mere za poboljšanje energetske efikasnosti.
ZAGAĐENJA I MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE (5)
Vrste zagađenja, mere zaštite životne sredine, odgovornost za zagađenje životne sredine, standardi zaštite životne sredine (EMAS, ISO 14000).
EKONOMSKI ASPEKTI ODRŽIVOG RAZVOJA (6)
Pojam ekonomije zasnovane na znanju, razvoj privrede, održiva proizvodnja i potrošnja (životni ciklus proizvoda), društveno odgovorno poslovanje, obrazovanje za održivi razvoj.
SOCIJALNI USLOVI I PERSPEKTIVE (8)
Društvene vrednosti i kvalitet života, populaciona politika, socijalna sigurnost, siromaštvo i socijalna uključenost, politika jednakih mogućnosti, rodna ravnopravnost, javno zdravlje,
stanovanje i stambena politika, informisanje i učešće javnosti u odlučivanju, regionalni i lokalni aspekti održivog razvoja.
INSTITUCIONALNI OKVIR (2)
Nosioci sprovođenja koncepta održivog razvoja, uloga institucija u sprovođenju i praćenju sprovođenja koncepta održivog razvoja.
INDIKATORI ODRŽIVOG RAZVOJA (9)
Pojam i uloga indikatora održivog razvoja, setovi indikatora održivog razvoja.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Osnovna karakteristika predmeta je integrisanost ekonomskog i društvenog razvoja na ekološki prihvatljiv način.
Izučavanjem ovog predmeta, učenici treba da ovladaju osnovnim terminima iz oblasti održivog razvoja i da shvate neophodnost jednovremenog ekonomskog i društvenog razvoja na
ekološki prihvatljiv način.
U nastavi treba prezentirati osnove Nacionalne strategije održivog razvoja i prilagoditi primere učenicima. Ukazati na neophodnost edukacije društva da održivi razvoj nema alternativu.
Sva poglavlja treba analizirati i prezentirati isključivo sa stanovišta održivog razvoja kako se ne bi ponavljali delovi gradiva koji su već naučeni.
Ukazati na usaglašenost Nacionalne strategije srednjeg obrazovanja i Nacionalne strategije održivog razvoja - kroz spremnost i neophodnost pripreme za kontinualno obrazovanje i doživotno
učenje.
OSNOVI KVALITETA
CILJ I ZADACI
http://propissoft.profisistem.rs/
14 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Cilj ovog predmeta je da učenici steknu znanja o zakonskoj regulativi i standardima vezanim za upravljanje otpadom, reciklažom i uspešno upravljanje resursima u njihovoj ingerenciji.
Zadaci nastave su:
- shvatanje značaja upravljanja kvalitetom;
- osposobljavanje za praćenje i poštovanje zakonske regulative u ovoj oblasti;
- shvatanje značaja standarda i standardizacije;
- osposobljavanje za vođenje dokumentacije u oblasti upravljanja otpadom, reciklažom i zaštitom životne sredine;
- osposobljenost da usvojena znanja primene u praksi.
SADRŽAJI PROGRAMA
III razred
(0+2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD (6)
Pojam i definicija kvaliteta.
Razvoj kvaliteta.
Znak i elementi kvaliteta.
ZAKONSKA REGULATIVA (18)
Zakonska regulativa u oblasti upravljanja otpadom, reciklažom i zaštitom životne sredine.
Nacionalni propisi i propisi lokalne samouprave. Nacionalna strategija upravljanja otpadom.
Obaveza praćenja propisa i zakonskih regulativa.
STANDARDI (24)
Pojam standarda i standardizacije. Nacionalni i međunarodni standardi. Međunarodni standardi SRPS ISO 9000 i SRPS
ISO 14000 u ovoj oblasti.
Principi upravljanja kvalitetom.
Zahtevi sistema upravljanja kvalitetom. Opšti zahtevi. Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju. Odgovornost rukovodstva.
Upravljanje resursima. Realizacija proizvoda. Merenje, analize poboljšavanja.
DOKUMENTACIJA (10)
Dokumentacija u oblasti upravljanja otpadom, reciklaže i zaštite životne sredine.
OBUČENOST I KOMPETENTNOST U OBLASTI UPRAVLJANJA OTPADOM I RECIKLAŽOM (12)
Obučenost i odgovornost zaposlenih u oblasti upravljanja otpadom, reciklažom i zaštitom životne sredine. Kontinuirana edukacija u oblasti propisa i najboljih raspoloživih tehnologija.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programske sadržaje treba realizovati tako da učenici steknu znanja o zakonskoj regulativi i standardima vezanim za upravljanje otpadom, reciklažom i zaštitom životne sredine.
U uvodnom delu učenike treba upoznati sa pojmom kvaliteta, njegovim razvojnim fazama i znakom kvaliteta.
U okviru sadržaja tematske celine zakonska regulativa učenicima treba ukazati na značaj poštovanja zakonske regulative (nacionalnih propisa i propisa lokalne samouprave, kao i
upoznavanje sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom).
Pri obradi sadržaja tematske celine standardi učenicima ukazati na neophodnost standardizacije (nacionalne i međunarodne), pri čemu ih treba naučiti da primenjuju osnovne principe i
zahteve standarda ISO 9000 i ISO 14000.
Pri realizaciji tematskih sadržaja dokumentacija učenike treba osposobiti da samostalno vode svu potrebnu dokumentaciju,
pridržavajući se odgovarajućih standarda i koristeći zakonsku regulativu.
Nastavnim sadržajima obučenost i kompetentnost u oblasti upravljanja otpadom i reciklažom razviti kod učenika svest o neophodnosti kontinuirane edukacije u oblasti propisa i najboljih
raspoloživih tehnologija.
RECIKLAŽA MATERIJALA
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da učenici steknu znanja i osposobe se za reciklažu metalnih i nemetalnih materijala.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje sa postupcima za dobijanje i preradu metala i legura;
- upoznavanje sa postupcima za dobijanje i preradu nemetalnih materijala;
- osposobljavanje učenika za razvrstavanje metalnih i nemetalnih materijala po sastavu;
- osposobljavanje učenika za pripremu metalnog i nemetalnog otpada nastalog u različitim fazama proizvodnje;
- osposobljavanje za preradu metalnog i nemetalnog otpada.
SADRŽAJI PROGRAMA
III razred
(3+4 časa nedeljno, 105+140 časova godišnje + 60 časova nastave u bloku godišnje)
UVOD (2)
Motivi i ekonomska opravdanost reciklaže metalnih materijala.
RECIKLAŽA ŽELEZNIH MATERIJALA (16)
Osnovi dobijanja gvožđa i čelika.
Razdvajanje legura po sastavu.
Reciklaža otpada u ekstraktivnoj metalurgiji.
Reciklaža otpada u livnici.
RECIKLAŽA BAKRA I LEGURA BAKRA (8)
http://propissoft.profisistem.rs/
15 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Osnovi dobijanja bakra i legura bakra.
Razdvajanje legura po sastavu.
Reciklaža otpada u ekstraktivnoj metalurgiji.
Reciklaža otpada u livnici.
RECIKLAŽA ALUMINIJUMA I LEGURA ALUMINIJUMA (10)
Osnovi dobijanja aluminijuma i legura aluminijuma.
Razdvajanje legura po sastavu.
Reciklaža otpada u livnici.
RECIKLAŽA OLOVA I LEGURA OLOVA (6)
Osnovi dobijanja olova i legura olova.
Razdvajanje legura po sastavu.
Reciklaža otpada u ekstraktivnoj metalurgiji.
Reciklaža otpada u livnici.
RECIKLAŽA PLEMENITIH METALA (4)
Osnovi dobijanja plemenitih metala.
Razdvajanje legura po sastavu.
Reciklaža otpada u ekstraktivnoj metalurgiji.
Reciklaža otpada u livnici.
RECIKLAŽA NIKLA I LEGURA NIKLA (4)
Osnovi dobijanja nikla i legura nikla.
Razdvajanje legura po sastavu.
Reciklaža otpada u ekstraktivnoj metalurgiji.
Reciklaža otpada u livnici.
RECIKLAŽA MAGNEZIJUMA I LEGURA MAGNEZIJUMA (4)
Osnovi dobijanja magnezijuma i legura magnezijuma.
Razdvajanje legura po sastavu.
Reciklaža otpada u ekstraktivnoj metalurgiji.
Reciklaža otpada u livnici.
RECIKLAŽA OSTALIH METALA I LEGURA (6)
Osnovi dobijanja ostalih metala i legura.
Razdvajanje legura po sastavu.
Reciklaža otpada u ekstraktivnoj metalurgiji.
Reciklaža otpada u livnici.
RECIKLAŽA NEORGANSKIH MATERIJALA (18)
Osnovi dobijanja keramike, upotreba keramike kao sekundarne sirovine i reciklaža.
Osnovi dobijanja stakla i upotreba stakla kao sekundarne sirovine i reciklaža.
Osnovi dobijanja građevinskog materijala, upotreba građevinskog materijala kao sekundarne sirovine i reciklaža.
RECIKLAŽA ORGANSKIH POLIMERNIH MATERIJALA (20)
Osnovi dobijanja papira, korišćenje papira kao sekundarne sirovine i reciklaža.
Osnovi dobijanja gume, korišćenje gume kao sekundarne sirovine i reciklaža.
Osnovi dobijanja plastičnih masa, korišćenje plastičnih masa kao sekundarne sirovine i reciklaža.
Osnovi dobijanja asfalta i bitumena, korišćenje asfalta i bitumena kao sekundarnih sirovina i reciklaža.
RECIKLAŽA TEKSTILNIH MATERIJALA (8)
Osnovi prerade tekstilnih materijala, korišćenje tekstilnih materijala kao sekundarne sirovine i reciklaža
VEŽBE (140)
RECIKLAŽA ŽELEZNIH MATERIJALA (36)
Mere zaštite na radu.
Otpadi koji potiču od dobijanja gvožđa i čelika.
Reciklaža otpada ekstraktivne metalurgije.
Reciklaža otpada prerađivačke metalurgije.
RECIKLAŽA BAKRA I LEGURA BAKRA (16)
Mere zaštite na radu.
Otpadi koji potiču od dobijanja bakra i legura bakra, fizičkog i hemijskog tretmana ruda i minerala.
Reciklaža otpada nastalog u ekstraktivnoj metalurgiji bakra.
Reciklaža otpada u prerađivačkoj metalurgiji bakra i legura bakra.
RECIKLAŽA ALUMINIJUMA I LEGURA
ALUMINIJUMA (16)
Mere zaštite na radu.
http://propissoft.profisistem.rs/
16 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Otpadi koji potiču od dobijanja aluminijuma i legura aluminijuma, fizičkog i hemijskog tretmana ruda i minerala.
Reciklaža otpada u prerađivačkoj metalurgiji aluminijuma i legura aluminijuma.
RECIKLAŽA OLOVA I LEGURA OLOVA (10)
Mere zaštite na radu.
Otpadi koji potiču od dobijanja olova i legura olova.
Reciklaža otpada u prerađivačkoj metalurgiji olova i legura olova.
RECIKLAŽA PLEMENITIH METALA (4)
Mere zaštite na radu.
Reciklaža otpada koji nastaje u prerađivačkoj metalurgiji plemenitih metala.
RECIKLAŽA NIKLA I LEGURA NIKLA (4)
Mere zaštite na radu.
Reciklaža otpada koji nastaje u prerađivačkoj metalurgiji nikla i legura nikla.
RECIKLAŽA MAGNEZIJUMA I LEGURA MAGNEZIJUMA (4)
Mere zaštite na radu.
Reciklaža otpada koji nastaje u prerađivačkoj metalurgiji magnezijuma i legura magnezijuma.
RECIKLAŽA NEORGANSKIH MATERIJALA (18)
Mere zaštite na radu.
Otpadi koji potiču od dobijanja keramike, stakla i građevinskog materijala.
Reciklaža otpada koji nastaju u preradi keramike, stakla i građevinskog materijala.
RECIKLAŽA ORGANSKIH-POLIMERNIH MATERIJALA (22)
Mere zaštite na radu.
Otpadi koji potiču od dobijanja papira, gume, plastičnih masa, bitumena i asfalta.
Reciklaža otpada koji nastaju u preradi papira, gume, plastičnih masa, bitumena i asfalta.
RECIKLAŽA TEKSTILNIH MATERIJALA (10)
Mere zaštite na radu.
Otpadi koji potiču od dobijanja tekstilnog materijala.
Reciklaža otpada koji nastaju u preradi tekstilnog materijala.
NASTAVA U BLOKU (60)
Osnovne karakteristike metalnih materijala na bazi železa (Fe), obojenih metala, materijala dobijenih sinterovanjem i njihova pogodnost za reciklažu.
Osnovne karakteristike nemetalnih materijala i njihovu pogodnost za reciklažu.
Obilazak pogona za dobijanje, preradu i reciklažu metala i legura. Obilazak pogona za dobijanje, preradu i reciklažu nemetalnih materijala.
Obilazak laboratorija u kojima se vrše ispitivanje metalnih i nemetalnih materijala.
Obilazak pogona za dobijanje, preradu i reciklažu materijala koji sadrže zaštitne (organske ili neorganske) prevlake.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programske sadržaje treba realizovati tako da se učenici upoznaju sa postupcima za dobijanje metalnih i nemetalnih materijala, kako iz prirodnih, tako i iz sekundarnih sirovina.
U uvodnom delu učenike treba upoznati sa motivima i ekonomskom opravdanošću reciklaže metalnih i nemetalnih materijala. Pažnju obratiti na sadržaje koji se odnose na načine i mesta
formiranja procesnog otpada u svim fazama proizvodnog procesa i mogućnosti nastanka bespovratnog otpada.
Ukazati na nastanak otpada koji potiču iz različitih fizičko-hemijskih procesa tretmana ruda, minerala i tečnih metala.
Deo metalurških šljaka se ne može direktno reciklirati, već zahteva odlaganje i odvoženje na lokacije na kojima se prerađuje, a jednim delom nastaje kao opasan otpad.
Ukazati na tehnološke mogućnosti dobijanja metala i legura povišene i visoke čistoće preradom sekundarnih sirovina. U ovim slučajevima je polazni materijal čistiji od međuproizvoda
dobijenih iz prirodnih sirovina.
Programski sadržaj principi reciklaža neorganskih materijala realizovati upoznavanjem učenika sa dobijanjem i upotrebom keramike, stakla i građevinskog materijala i otpadom koji pri tim
procesima nastaje. Učenike treba naučiti da izvrše reciklaž u nastalog otpada.
Tematsku celinu reciklaža organskih polimernih materijala obraditi upoznavanjem učenika sa dobijanjem i upotrebom papira, gume, plastičnih masa itd. i nastalim otpadima pri tim
procesima.
Učenike treba naučiti da izvrše reciklažu nastalog otpada.
U uvodnom delu vežbi učenike treba upoznati sa merama zaštite na radu.
Na časovima vežbi učenike treba osposobiti da izaberu optimalnu metodu reciklaže materijala, uzimajući u obzir sve specifičnosti i ograničenja reciklaže pojedinih klasa materijala.
Razviti svest kod učenika da se u toku procesa reciklaže na najmanju moguću meru smanji emisija štetnih i nekorisnih supstanci.
Nastavu u bloku treba realizovati u preduzećima, izradom seminarskih radova i praktičnih projekata.
RECIKLAŽA KOMUNALNOG OTPADA
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da učenici steknu znanja o postupcima i načinima tretmana otpada.
Zadaci nastave su:
- upoznavanje sa principima tretmana komunalnog otpada;
- sticanje znanja o sistemu sakupljanja komunalnog otpada;
- sticanje znanja o razvrstavanju različitih vrsta komunalnog otpada;
- sticanje znanja o različitim postupcima obrade i reciklaže komunalnog otpada.
SADRŽAJI PROGRAMA
III razred
http://propissoft.profisistem.rs/
17 од 25 7/1/2014 8:24 AM
(2+0 časova nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD (6)
Podela otpada prema mestu i izvoru nastanka.
Klasifikacija materijala u čvrstom komunalnom otpadu.
PRINCIPI TRETMANA OTPADA (22)
Kompatibilnost.
Neželjene reakcije prilikom mešanja nekompatibilnih otpada.
Redukcija zapremine (fizički, hemijski, fizičko-hemijski i biološki tretman).
Destrukcija (termička, stabilizacija i solidifikacija, kombinovani tretman otpada).
Lokalizovanje (odlaganje na deponije i odlagališta).
SISTEMI SAKUPLJANJA KOMUNALNOG OTPADA (12)
Jednokomponentni sistem sakupljanja otpada.
Trokomponentni sistem sakupljanja otpada.
Višekomponentni sistem sakupljanja otpada.
Razdvojeno sakupljanje komponenti otpada. Sakupljanje korisnih komponenti na ulici. Razdvojeno sakupljanje otpada u trgovinama i industrijskim pogonima.
Sakupljanje bio-otpada.
Reciklažna dvorišta.
RAZVRSTAVANJE (SORTIRANJE) KOMUNALNOG OTPADA (12)
Razvrstavanje (sortiranje) mešavine korisnih komponenti iz komunalnog otpada.
Razvrstavanje (sortiranje) komunalnog otpada po postupku RWTH - Aachen.
Obrada nesortiranog komunalnog otpada za dobijanje vlaknastih materijala.
Obrada nesortiranog komunalnog otpada za dobijanje sekundarnih energetskih goriva.
POSTUPCI OBRADE I RECIKLAŽE KOMUNALNOG OTPADA (18)
Opšte osobine i podela postupaka za obradu komunalnog otpada.
Babkov (Babcock) postupak obrade komunalnog otpada.
Obrada komunalnog otpada po postupku firme Flekt (Fläkt).
Obrada komunalnog otpada po postupku firme Kraus-Maf
(Krauss - Maffei)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programske sadržaje treba realizovati tako da učenici nauče principe tretmana i reciklaže komunalnog otpada. Učenike treba osposobiti da na odgovarajući način organizuju sakupljanje,
razvrstavanje i vrše obradu komunalnog otpada sa ciljem maksimalnog iskorišćenja korisnih komponenti.
U uvodnom delu učenike treba upoznati sa podelom i klasifikacijom komunalnog otpada.
Programski sadržaj principi tretmana otpada treba realizovati na konkretnim primerima uz primenu različitih šema i slajdova.
Tematsku jedinicu sistemi sakupljanja otpada obraditi detaljnom analizom različitih načina sakupljanja otpada.
Posebnu pažnju obratiti na nastavne sadržaje koji se odnose na razvrstavanje i postupke obrade i reciklaže komunalnog otpada, pri čemu je poželjno ostvariti saradnju sa odgovarajućim
preduzećima.
OPASAN OTPAD
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da se učenici upoznaju sa vrstama i tretmanom opasnog otpada.
Zadaci nastave su:
- osposobljavanje učenika za vršenje identifikacije opasnih materija;
- upoznavanje učenika sa vrstama opasnog otpada;
- osposobljavanje učenika za razvrstavanje opasnog otpada;
- upoznavanje sa tretmanom opasnog otpada;
- razvijanje svesti o merama zaštite pri tretmanu opasnog otpada.
SADRŽAJI PROGRAMA
III razred
(2+0 časova nedeljno, 70 časova godišnje)
UVOD (10)
Pojam i definicija opasnog otpada. Identifikacija opasnih materija. Kategorije opasnog otpada koji se kontroliše.
Osobine i svojstva opasnog otpada. Opasnosti i posledice koje može izazvati opasan otpad.
VRSTE OTPADA (30)
Medicinski otpad.
Biološki otpad.
Hemijski i farmaceutski otpad.
Radioaktivni otpad.
Toksični otpad.
Zapaljive i eksplozivne materije u otpadu.
Materijali koji u svom sastavu sadrže Be, Cr6+, Cu, Zn, As, Sn ili jedinjenja.
http://propissoft.profisistem.rs/
18 од 25 7/1/2014 8:24 AM
TRETMAN OPASNOG OTPADA (24)
Imobilizacija, stabilizacija solidifikacija opasnog otpada.
Sakupljanje, razdvajanje, transport, skladištenje. Mogućnosti reciklaže opasnog otpada. Odlaganje opasnog otpada.
MERE OPREZA (6)
Procena rizika po zdravlje čoveka i okolinu. Mere zaštite pri rukovanju opasnim otpadom.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programske sadržaje treba realizovati tako da se učenici upoznaju sa vrstama i tretmanom opasnog otpada. Potrebno je da učenici razviju svest o opasnostima sa ciljem sprečavanja
neželjenih posledica (akcidenata), koje može izazvati nepravilno rukovanje i tretman ovog otpada.
U uvodnom delu učenike treba osposobiti da izvrše identifikaciju opasnih materija.
Programski sadržaj principi tretmana otpada treba realizovati na konkretnim primerima uz primenu različitih šema i slajdova.
Tematsku jedinicu sistemi sakupljanja otpada obraditi detaljnom analizom različitih načina sakupljanja opasnog otpada.
Posebnu pažnju obratiti na nastavne sadržaje koji se odnose na razvrstavanje i postupke obrade opasnog otpada, pri čemu je poželjno ostvariti saradnju sa odgovarajućim ovlašćenim
institucijama i preduzećima.
ORGANIZACIJA POSLOVANJA
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je razvijanje kod učenika poslovnih i preduzetničkih znanja, veština i ponašanja, poslovnog i preduzetnič kog načina mišljenja i razvijanje odgovornog odnosa za očuvanje
prirodnih resursa i ekološke ravnoteže.
Zadaci nastave su:
- shvatanje značaja motivacionih faktora u preduzetništvu i razvijanje sposobnosti prepoznavanja istih;
- razumevanje značaja sadržaja poslovnog plana;
- shvatanje značaja inovativnog pristupa i umeće da ga koristi za realizaciju ideje;
- osposobljavanje učenika da procene koji je najbolji zakonski način za osnivanje delatnosti;
- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orjentaciji;
- razumevanje suštine upravljačkih funkcija
SADRŽAJI PROGRAMA
IV razred
(2+0 časova nedeljno, 64 časa godišnje)
UVOD (4)
Osnovni pojmovi o organizaciji poslovanja. Razvoj i značaj.
PREDUZETNIŠTVO (12)
Preduzetničke veštine. Preduzetništvo kod nas i u regionu.
Preduzetničke ideje. Nalaženje ideja za budući posao. Ideja - osnov za budući posao. Psihologija poslovanja.
POSLOVNI PLAN (14)
Šta je poslovni plan. Namena poslovnog plana. Funkcija poslovnog plana. Struktura poslovnog plana. Finansijsko planiranje.
Bilans stanja i bilans uspeha. Plan prihoda i rashoda.
Plan novčanih tokova (Cash Flonj). Analiza rizika i problema.
Prilozi i dodaci.
PRAVNI OKVIR PREDUZETNIŠTVA (10)
Oblici obavljanja privrednih delatnosti. Postupak osnivanja i prestanak rada radnje. Postupak osnivanja i prestanak rada preduzeća. Strana ulaganja.
UPRAVLJANJE POSLOVANJEM (24)
Osnovni pojmovi. Osnovna upravljačka znanja, veštine i razvoj. Upravljanje proizvodnim resursima, sirovinama i poluproizvodima.
Upravljanje ljudskim resursima.
Upravljanje proizvodnim procesima. Informacione tehnologije u poslovanju. Izrada i prezentacija poslovnog plana.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Koncepcija i sadržaji programa ovog predmeta treba da omoguće da učenici steknu znanja šta su: preduzetništvo, poslovni plan, upravljanje poslovanjem.
U uvodnom delu programa, učenicima treba objasniti šta obuhvata organizacija poslovanja i njen značaj za razvoj delatnosti.
U okviru sadržaja tematske celine preduzetništvo, učenici treba da shvate pojam preduzetništva, šta su preduzetničke veštine i ideje i šta je psihologija poslovanja.
Sadržaje tematske celine poslovni plan treba obraditi tako da učenici nauče strukturu poslovnog plana i da shvate šta su bilans stanja i bilans uspeha, plan novčanih tokova, analiza rizika i
problema.
Prilikom obrade sadržaja tematske celine pravni okvir preduzetništva, treba obezbediti da učenici nauče oblike obavljanja privrednih delatnosti, postupke osnivanja i prestanka rada radnje i
preduzeća, kao i šta su strana ulaganja i pod kojim se uslovima realizuju.
U okviru sadržaja tematske celine upravljanje poslovanjem učenike treba osposobiti da shvate šta su i na koji način se mogu primeniti stečena znanja i veštine vezane za upravljanje
proizvodnim resursima, sirovinama i poluproizvodima, ljudskim resursima i šta znače informacione tehnologije u poslovanju.
RECIKLAŽNE TEHNOLOGIJE
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da učenici ovladaju reciklažnim tehnologijama i da na osnovu poznavanja algoritma reciklaže prepoznaju, razdvoje i pripreme za reciklažu i/ili odlaganje materijale
dobijene iz različitih proizvoda.
Zadaci nastave su:
- usvajanje analitičkog pristupa reciklaži različitih industrijskih proizvoda kroz algoritam reciklaže;
- osposobljavanje učenika da stečena znanja proširi i primeni na nove materijale i reciklažne tehnologije;
http://propissoft.profisistem.rs/
19 од 25 7/1/2014 8:24 AM
- usvajanje znanja da u svim proizvodima identifikuju opasne materije;
- osposobljavanje učenika da na odgovoran način, koristeći algoritam, identifikuje materijale u transportnim sredstvima, beloj tehnici, elektronskim uređajima, baterijama i akumulatorima,
ambalaži, nameštaju, industrijskim objektima;
- osposobljavanje učenika da za materijale koriste odgovarajuću metodologiju i definiše da li će se koristiti kao sekundarna sirovina ili će se odložiti privremeno ili trajno - na definisani način;
- prepoznavanje ekonomske isplativosti postupka reciklaže;
- poštovanje ekološkog aspekta reciklaže.
SADRŽAJI PROGRAMA
IV razred
(3+4 časa nedeljno, 96+128 časova godišnje, 60 časova nastave u bloku)
UVOD (4)
Principi reciklaže. Motivi za reciklažu (ekonomski, zakonski, svest).
ALGORITAM RECIKLAŽE - RECIKLAŽNI CIKLUS (15)
Algoritam (razrade šema toka reciklaže). Reciklažni ciklusi.
RECIKLAŽA TRANSPORTNIH SREDSTAVA (10)
Reciklaža motornih vozila. Materijali u motornim vozilima (metali, nemetali, tečnosti). Reciklaža šinskih i vodnih transportnih sredstava. Materijali u šinskim i vodnim transportnim
sredstavima.
RECIKLAŽA BELE TEHNIKE (8)
Materijali u beloj tehnici i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA ELEKTRONSKE OPREME (8)
Materijali u računarskim komponentama i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA BATERIJA I AKUMULATORA (6).
Materijali u baterijama i akumulatorima. Metode razdvajanja i klasiranja i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA AMBALAŽE (10)
Materijali za izradu ambalaže i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA NAMEŠTAJA(4)
Materijali u izradi nameštaja. Metode razdvajanja, klasiranja i njihova reciklaža.
KOMPOSTIRANJE (10)
Bio-otpad (kuhinjski i zeleni) namenjen kompostiranju. Postupci proizvodnje komposta iz bio-otpada.
RECIKLAŽA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA (8)
Materijali za izradu građevinskih objekata. Metode razdvajanja, klasiranja i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA INDUSTRIJSKE OPREME (9)
Materijali za izradu kotlova, izmenjivača toplote, katalizatora, konvejera, traka itd. Metode razdvajanja, klasiranja i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA METALURŠKIH ŠLJAKA I PESKA (4)
VEŽBE (128)
UVOD (4)
Mere zaštite pri reciklaži.
RECIKLAŽA MOTORNIH VOZILA (20)
Materijali u motornim vozilima (metali, nemetali, tečnosti) i njihova reciklaža. Razvrstavanje, klasifikacija i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
RECIKLAŽA ŠINSKIH I VODNIH TRANSPORTNIH SREDSTAVA (10)
Materijali u šinskim i vodnim transportnim sredstavima i njihova reciklaža.
Razvrstavanje, klasifikacija i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
RECIKLAŽA BELE TEHNIKE (12)
Materijali u beloj tehnici i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA ELEKTRONSKE OPREME (10)
Materijali u računarskim komponentama i njihova reciklaža.
Razvrstavanje, klasifikacija i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
RECIKLAŽA BATERIJA I AKUMULATORA (14)
Materijali u baterijama i akumulatorima. Metode razdvajanja, klasiranja i njihova reciklaža. Razvrstavanje, klasifikacija (identifikacija) i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
RECIKLAŽA AMBALAŽE (16)
Materijali za izradu ambalaže i njihova reciklaža.
Razvrstavanje, klasifikacija i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
KOMPOSTIRANJE (12)
Bio-otpad (kuhinjski i zeleni) namenjen kompostiranju.
Različiti postupci kompostiranja. Dobijanje komposta u školskim uslovima.
RECIKLAŽA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA (10)
Materijali za izradu građevinskih objekata. Metode razdvajanja, klasiranja i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA INDUSTRIJSKE OPREME (11)
Materijali za izradu kotlova, izmenjivača toplote, katalizatora, konvejera, traka i njihova reciklaža.
Metode razdvajanja i klasiranja.
http://propissoft.profisistem.rs/
20 од 25 7/1/2014 8:24 AM
RECIKLAŽA METALURŠKIH ŠLJAKA I PESKA (9)
Razvrstavanje, klasifikacija i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
NASTAVA U BLOKU (60)
Reciklaža automobila. Poseta preduzećima koja se bave automobilskim otpadom
Reciklaža baterija i akumulatora i bele tehnike.
Reciklaža elektronske opreme. Poseta preduzećima koja se bave elektronskim otpadom.
Reciklaža ambalaže. Poseta preduzećima koja se bave ambalažnim otpadom.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programske sadržaje treba realizovati tako da se učenici upoznaju sa postupcima reciklaže proizvoda i industrijskog otpada, motivima i ekonomskom opravdanošću reciklaže proizvoda.
Tematsku celinu reciklaža transportnih sredstava obraditi upoznavanjem učenika sa različitim materijalima (metali, nemetali, tečnosti) koji se u njima pojavljuju. Obratiti posebnu pažnju na
tečnosti (ulja, antifrizi).
RECIKLAŽNE TEHNOLOGIJE
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da učenici ovladaju reciklažnim tehnologijama i da na osnovu poznavanja algoritma reciklaže prepoznaju, razdvoje i pripreme za reciklažu i/ili odlaganje materijale
dobijene iz različitih proizvoda.
Zadaci nastave su:
- usvajanje analitičkog pristupa reciklaži različitih industrijskih proizvoda kroz algoritam reciklaže;
- osposobljavanje učenika da stečena znanja proširi i primeni na nove materijale i reciklažne tehnologije;
- usvajanje znanja da u svim proizvodima identifikuju opasne materije;
- osposobljavanje učenika da na odgovoran način, koristeći algoritam, identifikuje materijale u transportnim sredstvima, beloj tehnici, elektronskim uređajima, baterijama i akumulatorima,
ambalaži, nameštaju, industrijskim objektima;
- osposobljavanje učenika da za materijale koriste odgovarajuć u metodologiju i definiše da li će se koristiti kao sekundarna sirovina ili će se odložiti privremeno ili trajno - na definisani način;
- prepoznavanje ekonomske isplativosti postupka reciklaže;
- poštovanje ekološkog aspekta reciklaže.
SADRŽAJI PROGRAMA
IV razred
(3+4 časa nedeljno, 96+128 časova godišnje, 60 časova nastave u bloku)
UVOD (4)
Principi reciklaže. Motivi za reciklažu (ekonomski, zakonski, svest).
ALGORITAM RECIKLAŽE - RECIKLAŽNI CIKLUS (15)
Algoritam (razrade šema toka reciklaže). Reciklažni ciklusi.
RECIKLAŽA TRANSPORTNIH SREDSTAVA (10)
Reciklaža motornih vozila. Materijali u motornim vozilima (metali, nemetali, tečnosti). Reciklaža šinskih i vodnih transportnih sredstava. Materijali u šinskim i vodnim transportnim
sredstavima.
RECIKLAŽA BELE TEHNIKE (8)
Materijali u beloj tehnici i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA ELEKTRONSKE OPREME (8)
Materijali u računarskim komponentama i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA BATERIJA I AKUMULATORA (6).
Materijali u baterijama i akumulatorima. Metode razdvajanja i klasiranja i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA AMBALAŽE (10)
Materijali za izradu ambalaže i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA NAMEŠTAJA(4)
Materijali u izradi nameštaja. Metode razdvajanja, klasiranja i njihova reciklaža.
KOMPOSTIRANJE (10)
Bio-otpad (kuhinjski i zeleni) namenjen kompostiranju. Postupci proizvodnje komposta iz bio-otpada.
RECIKLAŽA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA (8)
Materijali za izradu građevinskih objekata. Metode razdvajanja, klasiranja i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA INDUSTRIJSKE OPREME (9)
Materijali za izradu kotlova, izmenjivača toplote, katalizatora, konvejera, traka itd. Metode razdvajanja, klasiranja i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA METALURŠKIH ŠLJAKA I PESKA (4)
VEŽBE (128)
UVOD (4)
Mere zaštite pri reciklaži.
RECIKLAŽA MOTORNIH VOZILA (20)
Materijali u motornim vozilima (metali, nemetali, tečnosti) i njihova reciklaža. Razvrstavanje, klasifikacija i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
RECIKLAŽA ŠINSKIH I VODNIH TRANSPORTNIH SREDSTAVA (10)
Materijali u šinskim i vodnim transportnim sredstavima i njihova reciklaža.
Razvrstavanje, klasifikacija i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
RECIKLAŽA BELE TEHNIKE (12)
http://propissoft.profisistem.rs/
21 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Materijali u beloj tehnici i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA ELEKTRONSKE OPREME (10)
Materijali u računarskim komponentama i njihova reciklaža.
Razvrstavanje, klasifikacija i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
RECIKLAŽA BATERIJA I AKUMULATORA (14)
Materijali u baterijama i akumulatorima. Metode razdvajanja, klasiranja i njihova reciklaža. Razvrstavanje, klasifikacija (identifikacija) i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
RECIKLAŽA AMBALAŽE (16)
Materijali za izradu ambalaže i njihova reciklaža.
Razvrstavanje, klasifikacija i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
KOMPOSTIRANJE (12)
Bio-otpad (kuhinjski i zeleni) namenjen kompostiranju.
Različiti postupci kompostiranja. Dobijanje komposta u školskim uslovima.
RECIKLAŽA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA (10)
Materijali za izradu građevinskih objekata. Metode razdvajanja, klasiranja i njihova reciklaža.
RECIKLAŽA INDUSTRIJSKE OPREME (11)
Materijali za izradu kotlova, izmenjivača toplote, katalizatora, konvejera, traka i njihova reciklaža.
Metode razdvajanja i klasiranja.
RECIKLAŽA METALURŠKIH ŠLJAKA I PESKA (9)
Razvrstavanje, klasifikacija i izbor odgovarajućeg postupka reciklaže.
NASTAVA U BLOKU (60)
Reciklaža automobila. Poseta preduzećima koja se bave automobilskim otpadom
Reciklaža baterija i akumulatora i bele tehnike.
Reciklaža elektronske opreme. Poseta preduzećima koja se bave elektronskim otpadom.
Reciklaža ambalaže. Poseta preduzećima koja se bave ambalaž nim otpadom.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programske sadržaje treba realizovati tako da se učenici upoznaju sa postupcima reciklaže proizvoda i industrijskog otpada, motivima i ekonomskom opravdanošću reciklaže proizvoda.
Tematsku celinu reciklaža transportnih sredstava obraditi upoznavanjem učenika sa različitim materijalima (metali, nemetali, tečnosti) koji se u njima pojavljuju. Obratiti posebnu pažnju na
tečnosti (ulja, antifrizi).
Tematsku celinu reciklaža bele tehnike obraditi upoznavanjem učenika sa različitim materijalima (metali, nemetali) koji se u njima pojavljuju. Obratiti pažnju na pojavu elektronskih
komponenti koje se zasebno recikliraju.
Tematsku celinu reciklaža elektronske opreme obraditi upoznavanjem učenika sa različitim materijalima (metali, nemetali) koji se u njima pojavljuju. Obratiti pažnju na opasnosti od prisutne
žive u katodnim cevima, prisutne plemenite metale, metale za lemove, nikl u aktuatorima mobilnih telefona itd.
Tematsku celinu reciklaža baterija i akumulatora obraditi upoznavanjem učenika sa različitim materijalima (metali, nemetali, tečnosti) koji se u njima pojavljuju. Obratiti pažnju na opasnosti
od prisutnih elemenata koji su opasni po zdravlje i okolinu (olovo, nikl, kadmijum, živa). Naglasiti obavezu da se pre transporta iz akumulatora mora ukloniti tečna faza (rastvor sumporne
kiseline) i neophodnost korišćenja svih mera zaštite na radu i okoline.
Tematsku celinu reciklaža ambalaže obraditi upoznavanjem učenika sa različitim materijalima (metali, nemetali) koji se koriste za izradu ambalaže. Detaljno razraditi metalnu, PET, plastičnu,
staklenu, papirnu i tekstilnu ambalažu. Naglasiti mogućnosti stvaranja opasnih gasova usled izgaranja štamparskih materijala i boja nanetih na ambalažu.
Tematsku celinu reciklaža nameštaja obraditi upoznavanjem učenika sa različitim materijalima (metali, drvo, tekstil, plastika, staklo) koji se u njima pojavljuju.
Tematsku celinu reciklaža građevinskih objekata obraditi upoznavanjem učenika sa različitim materijalima (beton, neorganski građevinski materijali, metali, drvo, tekstil, plastika, staklo)
koji se u njima pojavljuju. Naglasiti efikasnost rešavanja problema pravilnim klasiranjem materijala. Napomenuti da se npr. pocinkovani čelični lim (oluci i vodoodbojnici) ne reciklira, već se
odlaže na deponije.
Tematsku celinu kompostiranje obraditi upoznavanjem učenika sa različitim organskim materijalima koji se u njima pojavljuju.
Navesti specifičnosti ovog postupka. Naznačiti mogućnost pojave opasnih gasova koji mogu nastati raspadanjem bio-otpada.
Tematsku celinu reciklaža industrijske opreme obraditi upoznavanjem učenika sa različitim materijalima koji se pojavljuju u njima. Za svaki od delova opreme naglasiti specifičnost rešenja i
izbora materijala i odgovarajuću mogućnost reciklaže.
Tematsku celinu reciklaža metalurških šljaka obraditi upoznavanjem učenika sa rasprostranjenošću i raznolikošću livnica u Srbiji i odgovarajućim razlikama u sastavu troski. Naglasiti
prisustvo opasnih materijala u pojedinim troskama i mogućnosti valorizacije metalnih komponenti iz šljaka. Na isti način objasniti mogućnost i potrebu za reciklažom različitih vrsta peska i
kaluparskih mešavina.
Nastavu u bloku treba realizovati u preduzećima, izradom seminarskih radova i praktičnih projekata.
UPRAVLJANJE OTPADOM
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da učenici steknu neophodna znanja vezana za sakupljanje, kretanje, iskorišćavanje otpada i reciklažu u cilju zaštite životne sredine i ostvarivanja ekonomske dobiti.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja o upravljanju otpadom;
- sticanje znanja o iskorišćenju pojedinih komponenata otpada;
- sticanje osnovnih znanja o reciklaži otpada;
- primena stečenih znanja za usvajanje sadržaja ostalih stručnih predmeta.
SADRŽAJI PROGRAMA
IV razred
(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)
UVOD (2)
Osnovni pojmovi vezani za upravljanje otpadom.
OSNOVE UPRAVLJANJA OTPADOM (18)
http://propissoft.profisistem.rs/
22 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Upravljanje otpadom kao privredna delatnost. Značaj upravljanja otpadom.
Osnovni principi upravljanja otpadom: princip održivog razvoja, princip blizine i regionalni pristup, princip predostrožnosti, princip zagađivač plaća, princip hijerarhije, princip odgovornosti
proizvođača i princip primene najpraktičnijih opcija za zaštitu životne sredine.
Načini upravljanja otpadom: smanjenje otpada na izvoru, ponovna upotreba, reciklaža, kompostiranje, anaerobna digestacija, spaljivanje otpada (insineracija) i ostali postupci (piroliza,
gasifikacija, plazma proces, otpad kao gorivo) i odlaganje otpada na deponiju.
Prioriteti upravljanja otpadom: smanjenje otpada na izvoru, ponovna upotreba i reciklaža. Planiranje deponije i reciklaže.
PARAMETRI ZA UPRAVLJANJE OTPADOM (10)
Parametri za bazu podataka za upravljanje otpadom.
Oblasti u kojima se uspostavlja upravljanje otpadom (otpadni materijal naseljenih mesta i industrijskih oblasti).
Podaci o otpadu (opšti podaci o otpadu, sastav otpada, očekivani porast količine otpada). Odlučivanje o realizaciji deponije i reciklaži i njihova organizacija.
Saradnja sa javnošću (razvijanje svesti o neophodnosti upravljanja otpadom).
Izbegavanje otpada - faktori uticaja na smanjenje otpada - edukacija generatora otpada, razvoj ekološki prihvatljivih tehnoloških procesa (izbegavanje korišćenja proizvoda za jednokratnu
upotrebu, kupovanje proizvoda sa malom količinom ambalaže, korišćenje proizvoda za višekratnu upotrebu, poštovanje zakonskih uredbi).
Realizacija i kontrola deponije i reciklaža.
ISKORIŠĆENJE KORISNIH KOMPONENTI OTPADA (8)
Materijalno iskorišćenje.
Sekundarne sirovine.
Termičko iskorišćenje.
Ugradnja inertnog otpada u građevinske objekte.
ORGANIZACIJA SAKUPLJANJA I TRANSPORTA OTPADA (10)
Sistem sakupljanja kućnog i njemu sličnog otpada (kante i kontejneri, sistem skupljanja kućnog i njemu sličnog otpada).
Sistem sakupljanja krupnog i opasnog otpada (sakupljanje na deponiji, sakupljanje mobilnim sistemima, sakupljanje u trgovinama i u reciklažnom dvorištu).
Dinamika i sistem prevoza otpada (dinamika odvoza kućnog i njemu sličnog otpada, krupnog otpada i posebno opasnog otpada).
RECIKLAŽA OTPADA (10)
Pojam i definicija reciklaže.
Osnovni postupci reciklaže. Podela reciklaže prema vrsti materijala (reciklaža metalnih materijala i reciklaža nemetalnih materijala). Podela reciklaže prema vrsti proizvoda (kućni aparati,
transportna sredstva, baterije i akumulatori, nameštaj, ambalaža, građevinski objekti, industrijska oprema itd).
Prema vrsti i mestu sakupljanja: primarna, sekundarna i tercijarna.
Reciklažni ciklus otpada.
EKOLOŠKO-EKONOMSKE PREDNOSTI UPRAVLJANJA OTPADOM (6)
Ekološke prednosti.
Ekonomske prednosti.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programske sadržaje treba realizovati tako da učenici steknu osnovna znanja vezana za upravljanje, reciklažu i kontrolu kretanja otpada.
U uvodnom delu sadržaje programa treba ostvariti tako da učenici shvate ozbiljnost ekoloških problema koji nastaju kao
posledica neodgovornog odnosa prema otpadu.
Tematsku celinu osnovi upravljanja otpadom treba realizovati uz pomoć primera koji ukazuju na povezanost svih učesnika, kako u stvaranju otpada,tako i u njegovom razvrstavanju i
ponovnom korišćenju. Obavezno detaljno razraditi sve principe upravljanja otpadom sa ciljem smanjenja otpada na izvoru i ponovne upotrebe i reciklaže nastalog otpada.
Programske sadržaje o parametrima za upravljanje otpadom ostvariti tako da uz pomoć propisane dokumentacije učenici nauče način vođenja dokumentacije o vrstama i kretanju otpada.
Takođe na konkretnim primerima ukazati na značaj saradnje sa javnošću, kao i načine za smanjenje otpada.
Tematsku celinu iskorišćenje korisnih komponenti otpada obraditi tako da učenici shvate da otpad može biti korisna komponenta (sekundarna sirovina), koja se može iskoristiti na razne
načine.
Organizaciju sakupljanja i transport otpada obraditi kroz konkretne primere. Potrebno je posebno obratiti pažnju na oblast reciklaža otpada uz detaljno proučavanje i analizu reciklažnog
ciklusa.
ODLAGANJE OTPADA
CILJ I ZADACI
Cilj ovog predmeta je da učenici steknu znanja o postupcima i načinima bezbednog odlaganja otpada.
Zadaci nastave su:
- sticanje znanja o sanitarnom deponovanju koje je krajnje rešenje u okviru upravljanja čvrstim otpadom;
- shvatanje značaja i načina zaštite vode i tla na deponijama;
- sticanje osnovnih znanja o remedijaciji deponija;
- osposobljavanje učenika za pravilno odlaganje različitih vrsta otpada.
SADRŽAJI PROGRAMA
IV razred
(2+2 časa nedeljno, 64+64 časa godišnje)
UVOD (4)
Načini odlaganja otpada.. Odlagališta i deponije.
PLANIRANJE DEPONIJA (14)
Opšti principi sanitarnog deponovanja. Prednosti i nedostacisanitarnog deponovanja. Faktori koji utiču na izbor sanitarne deponije. Prateće pojave na deponijama. Svojstva pokrivnog
materijala na sanitarnim deponijama. Kapacitet.
OPREMA NA DEPONIJAMA (14)
Prijemno-otpremna zona na deponijama.
http://propissoft.profisistem.rs/
23 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Mehanizacija i tehnologija deponovanja. Oprema za: donošenje otpada na deponiju, prenošenja čvrstog otpada, rastresanje otpada, klasifikaciju i separaciju čvrstog otpada, procesiranje i
transformacija čvrstog otpada, sušenje i spaljivanje čvrstog otpada.
UPRAVLJANJE NA DEPONIJAMA I KONTROLA RADA (16)
Prikupljanje podataka o vrsti i količini deponovanog materijala.
Izdvajanje korisnih komponenata iz otpada.
Prikupljanje i iskorišćenje deponijskog gasa.
Svakodnevni i periodični monitoring i kontrola kvaliteta vode, vazduha i tla na deponiji i okolini deponije.
Bezbedno odlaganje neupotrebljivog otpada.
Ekonomska analiza prikupljanja i tretmana čvrstog otpada.
Zatvaranje i remedijacija deponija.
ZAŠTITA VODE NA DEPONIJAMA (10)
Zaštita podzemnih i površinskih voda od procednih voda iz deponije. Drenažni sistem za sakupljanje deponijskog filtrata.
Tretman deponijskog filtrata i recirkulacija. Izrada vodonepropusne podloge za deponije. Podizanje vodozaštitnog pojasa šume oko obalne zone, kao nova tendencija u zaštiti i ekonomiji
voda.
ODLAGANJE POSEBNIH VRSTA OTPADA (6)
Odlaganje posebnih otpada na površini zemljišta. Odlaganje posebnih otpada u posebne deponije na površini zemljišta.
Odlaganje industrijskih muljevitih otpada. Odlaganje posebnih otpada u deponije u obliku dubokog bunara. Odlaganje posebnih otpada u posebne deponije.
VEŽBE (64)
MERE ZAŠTITE NA ODLAGALIŠTIMA I DEPONIJAMA (4)
ODREĐIVANJE KOLIČINE KOMUNALNOG OTPADA (12)
ISPITIVANJE SVOJSTAVA POKRIVNIH MATERIJALA (8)
ODREĐIVANJE KOLIČINE DEPONIJSKOG FILTRATA (8)
ANALIZA IZABRANOG SASTOJKA ČVRSTOG OTPADA:
IZVORI, SVOJSTVA, TRETMAN I ODLAGANJE (8)
PRINCIPI PROJEKTOVANJA DEPONIJE SEMINARSKI RADOVI (24)
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)
Programske sadržaje treba realizovati tako da se učenici upoznaju sa postupcima i načinima odlaganja otpada.
U uvodnom delu učenike treba upoznati sa načinima odlaganja otpada, pri čemu treba jasno istaći razliku između deponija i odlagališta.
U okviru sadržaja tematske celine planiranje deponija učenike treba osposobiti da shvate osnovne principe, prednosti i nedostatke sanitarnog deponovanja i steknu znanja o dispoziciji
otpadnog materijala.
Pri obradi sadržaja tematske celine oprema na deponijama, učenici treba da usvoje znanja o mehanizaciji i tehnologiji deponovanja čvrstog otpada sa ciljem adekvatnog korišćenja i
održavanja opreme na deponijama.
Tematsku jedinicu upravljanje na deponijama i kontrola rada obraditi sa posebnom pažnjom zbog značaja koji ima u integralnom upravljanju otpadom.
Posebnu pažnju obratiti pri obradi sadržaja tematske celine zaštita voda na deponijama, pri čemu treba voditi računa da učenici shvate jedinstvo žive i nežive prirode i ograničenost prirodnih
resursa.
Nastavnim sadržajima posledice lošeg odlaganja otpada učenicima kroz navođenje konkretnih primera iz prakse treba ukazati na različite neželjene posledice koje izaziva nepravilno
odlaganje otpada.
Pri realizaciji sadržaja vežbi učenike treba osposobiti da samostalno vrše uzorkovanje i terensku analizu čvrstog otpada.
Učenike treba osposobiti za samostalno određivanje parametara bitnih za odlaganje čvrstog otpada na deponijama (ispitivanje svojstava pokrivnih materijala, određivanje koeficijenta
filtracije tla u zoni predviđenoj za deponiju, određivanje količine deponijskog filtrata, određivanje kapaciteta deponije).
Izradom seminarskih radova potrebno je osposobiti učenike da shvate i nauče principe projektovanja sanitarnih deponija za različita geografska područja, kao i različite vrste i količine
otpada.
MATURSKI ISPIT
Maturski ispit u srednjim stručnim školama učenici polažu u skladu sa odredbama dokumenta Sadržaj i način polaganja maturskog ispita u srednjoj stručnoj školi ("Službeni glasnik RS -
Prosvetni glasnik", broj 2/94).
Maturskim ispitom proverava se zrelost i osposobljenost učenika za uključivanje u rad i obavljanje poslova i radnih zadataka koji su utvrđeni za obrazovni profil tehničar za reciklažu, kao i za
nastavak školovanja.
Maturski ispit se sastoji iz zajedničkog i posebnog dela i obuhvata:
A: ZAJEDNIČKI DEO MATURSKOG ISPITA
1. Srpski jezik i književnost (maternji jezik i književnost za učenike koji su nastavu imali na jeziku narodnosti).
B: POSEBNI DEO MATURSKOG ISPITA
1. Maturski praktičan rad sa usmenom odbranom rada;
2. Usmeni deo ispita iz jednog izbornog predmeta
A: ZAJEDNIČKI DEO MATURSKOG ISPITA
1. Srpski jezik i književnost (maternji jezik i književnost za učenike koji su nastavu imali na jeziku narodnosti) polaže se pismeno prema četvorogodišnjem programu koji su učenici ostvarili u
toku školovanja.
B: POSEBNI DEO MATURSKOG ISPITA
1. Maturski praktičan rad sa usmenom odbranom rada Praktičan rad obuhvata izradu konkretnog zadataka ili obavljanje konkretnog posla, čime učenik treba da pokaže koliko je osposobljen
za uključivanje u rad.
Maturski praktičan rad određuje se iz oblasti:
- reciklaža komunalnog otpada;
- reciklažne tehnologije;
- odlaganje otpada.
http://propissoft.profisistem.rs/
24 од 25 7/1/2014 8:24 AM
Sadržaji praktičnog rada, odnosno njegovi zadaci, definišu se iz sadržaja programa stručnih predmeta iz oblasti:
- vrste i svojstva otpada;
- reciklaža materijala;
- opasan otpad.
Zadaci za maturski praktičan rad treba da budu jasno formulisani, primereni poslovima i radnim zadacima obrazovnog profila, uzrastu učenika i vremenu potrebnom za rad.
Tokom usmene odbrane maturskog praktičnog rada, učenik treba da objasni koncepciju i način izrade, metode, postupke i faze realizacije rada i da odgovori na pitanja koja su u neposrednoj
vezi s maturskim praktičnim radom. Učenik treba da odgovori i na druga pitanja koja su od posebnog značaja za uspešan profesionalni rad, a utvrđena su sadržajem maturskog ispita.
Izradom praktičnog rada i usmenom odbranom rada, učenik treba da pokaže u kolikoj je meri sposoban da stečena znanja, umenja i veštine primenjuje u samostalnom obavljanju određenih
poslova iz delokruga rada ovog obrazovnog profila, odnosno koliko je osposobljen za uključivanje u rad.
2. Usmeni ispit iz izbornog predmeta obuhvata jedan stručni predmet ili jedan opšteobrazovni predmet, čiji su sadržaji od posebnog značaja za dalje obrazovanje ili profesionalni rad.
Grupu izbornih predmeta čine:
- matematika;
- opšta i neorganska hemija;
- organska hemija;
- vrste i svojstva otpada;
- reciklaža komunalnog otpada;
- reciklaža materijala;
- opasan otpad;
- reciklažne tehnologije;
- održivi razvoj;
- osnovi kvaliteta;
- odlaganje otpada.
Izborni predmeti se polažu prema programima koji su učenici ostvarili u toku četvorogodišnjeg školovanja.
Napomena: Postupak i organizaciju maturskog ispita treba razraditi posebnim pravilnikom u školi.
Ovaj tekst je preuzet iz pravne baze programskog paketa Propis Soft-a
http://propissoft.profisistem.rs/
25 од 25 7/1/2014 8:24 AM