You are on page 1of 4

Kroz simboliku nakita može se sagledati presek jednog odredjenog staleža ili čitsvog

društva kao nosioci političke moći a korz skupocenost njegova ekonomska snaga.
Počelice I Venci
Služili su za ukrašavanje glave. rojan je nakit od plemeniti! metala" dragog kamenja I
prave se krune" soje" kape" počelice" venci" igle. Simboliku vlasto I dostojanstva čine
krune I venci. #glavnom su sastavni deo ženske mode. $azliku izmedju počelice I venca
tj dijademe čini način na koji su nošeni. Počelica je ukras na čelu a venac oko glave pri
čemu ova imaju podlogu od kože ili neke tkanine. %ekad se venac vezivao na potiljku.
# istorijskim izvorima imamo pomen zbirke gospo&e 'elene" ćerka kenza (azara koja je
sadržala dva venca od koji! je jedan na crvenom bračinu sa )* crveni! I + plavi! dragi!
kamenja okovani! zlatom I ,-* zrna bisera na njemu I svilenu maramu sa prišivenim
biserima. Ilustracija skupoceni! primera je portret .arije u crkvu sv.ogorodice u
.alom gradu u persi.
/va vrsta nakita je dosta jednostavne gradje jer je sačinjena od malog broja pločica
izmedju , I )* za koje se predpostavlja da su bile ukrašene na sredini trake I tako
ukrašavale čelo. Počelice uglavnom potiču iz ženski! grobova. Sačinjene su od tanki! I
sitni! pločica koje su pričvršćene za traku od tkanine ili kože.
Sve pločice su radjene od srebrnog ili brnozanog lima te!nikom otiskivanja preko matrice
I često su pozlaćene. Postoje dve glavne grupe
)0 sitne pločice sa kalotastim ispupčenjem
,0 kompozitni oblik sa dekorativinim motivima
oblici su kvadratni" pravougaoni I trouglasti.
$azličita je počelica iz donje Kamenice kod Knjaževca koja je sastavljena od od 1
pravougaoni! pločica sa otisnutim rozetama. # pogledu stila se razlikuje I pripada peridu
)2 veka I uticaju ugarske.
Kod kompozitni! pločica osnova 2ugaona sa okruglim ili listilokim gornjim delom" sa
znastim delovima koji uobličuju sve. roj pločica u počelici je uglavnom paran od dva do
)*.
%ajraniji nalazi počelica u Srbiji se datuju u ),0)- vek. Primerci iz Vinče" restovika I
(jubičeva. Većina ostali! potiće iz )-0)2 veka. 3 pločice is sibeničke ostave su delo
jednog zlatara I datuju se u kraj )2 I početak )4 veka. Poznato je )+ primera većina iz
grobova. Većina potiče sa prostora podunavlja. Verovatno su činile deo devojačke
spreme.
Igle
5unkcija im je bila da pridrže ukras na glavi" veo0korpenu I da prikopčaju odelo tj ogrtač.
$adjene su od metala" bronze i srebra i često su bile pozlaćene. Poznati primerski su sa
lokalitete %ovo rdo i datuju se u )4 vek. I jedan primerak iz trgovišta u $asu.
6astupljen je samo jedan oblik to je igla sa malom loptastom glavom i sa kupom od
granula na vr!u. #kras je radjen Vizantijski od 7iligrandske žice od kojig u radjene latice
i spirale.
%aušnice
Predstavljaju najbrojniji i najraznovrsniji nakit u srednjem veku. $azlikuju se i po
poblicima i po veličini.
8rozodlike
'avljaju se prvi put u etrurskoj umetnosti -04 veka p.n.e. osnovni oblik je jednostavan i
čini ga mala karika na čijem donjem delu su aplicirane granule u vidu piramide ili grozda.
Kao sasvim jasno de7inisan tip javljaju se 9rilju u : veku. Imaju široku tipologiju.
Prvi tip je jednostavan sa grozdićem na donjem delu karike i najviše nalaza je iz perioda
:0)* veka. $adjene su os srebra i zlata u te!nici granulacije ili 7iligrana ili su livene u
bronzi. 6anatski centar je bio Veliki preslav zbog otkriveni! kalupa. %aušnicde su
otkrivene kod eogradske tvrdjave i u ravni kod Knjaževca.
;rugi složeniji tip je karika koja ima privezak valjkastog oblika" sačinjen od granule i
drugi koji ima privezak kupšastog oblika koji je kombinacija granula sa 7iligrantskom
žicom. /no sto povezuje ove dve skupine je glatka karika. %ajraniji model kupastog
primera nalazimo kod avarsko0slovenskog nakita u <i 1 veku i naziva se volinski ili
volinsko0kijevski tip. Smatra se da su radionice bile u kijevskoj oblasti. 'avljaju se i neki
unikatni primerci. %ajzanimljivija je sa lokaliteta Popovica kod paraćina kod koje je
privezak zatvoren pločom a gornji deo ima jagodu.
;atuju se sve u ))0), vek na prostoru južno od Save i ;unava. %aušnice iz nekoropole
oko crkve sv.Pantelejmona u %išu donji deo naušnice je u vidu kalote sa krupnom
granulom na završetku
%aušnice sa 2 jagode
'agode su uvek u istom rasporedu na elipsastoj ponekad okrugloj karici od koji! dv7e
jagode čine privezak a dve su postavljene bočno u odnosnu na središnje. Poreklo
minjduša nije tačno utvrdjeno ali je naverovatnije nastalo u kasnorimskom ili +. veku kao
orijantalni prototip grozdoliki! naušnica. %ajbrojnije su u dalmatisnko0!rvatskoj oblasti.
Postoje I nalazi iz nekropola kod Velike .oravske. .ožda se 2 jagode razvijaju iz
grozdoliki!. Izdvojena su - tipa=
)0 sa elementima grozdoliki!
,0 sa jagodama iste ili približne veličine
-0 jagode gde je deo priveska ispod karike izdužen" dodavanjem polovine na celu
jagodu.
Većina je radjena od srebra ili posrebrnjena" slične grozdolikim su ponekad radjene u
brnozi. /ne koje su slične grozodlikim radjene su u te!nici livenja. /vaj prvi tip nije
tipološki odredjen. %adjene su u ...itrovici.
, tip postoje granularni venčići koji spajaju jagode. 3plociranje jagode iznad i ispod
karike postoji u $avni gde je nadjeno )+ primeraka. Stil i te!nika su dosta ujeneačeni"
sapeci7ična je mindjuša sa Karaburme gde su jagode prekrivene sitnim granulama. /vaj
tip se datujue u :0)* vek u prostoru Velike .oravske a na području celog alkana se
datuju u )*0)) vek. Primerci iz ;alamcije su iz :. veka.
- ti sa izduženi priveskom nastaju dodavanjem polovine jagode na jednu celu. Primerci
su iz eogradske tvrdjave i Vinče. %ajsloženiji primerak je izdužen dodavanjem 2 kalote
sa granulama i završava se sa jagodom. %azivaju se još i jaogde u obliku košarice. Vezuje
se za kasnorimsko zlatarstvo pod orijentalnim uticajem. /vakve naušnice su
najpopularnije u vreme dinastije 5atimida>:*:0 ))<)?. %ajviše i! ima u )) veku. /ne
nadjene u Velikom 8radištu sa novem i grozdolikim mindjušama datuju se u )* i početak
)) veka.
%aušnice iz sela Koštunića nadjeni u ostavi iz )2 veka. #tvrdjeno je da nisu nošene
isključivo kao naušnice
(unaste naušnice
# obliku su polumeseca. Imaju veoma staro poreklo" od istočni! civilizacija. Stil im se
menjao" one iz + I < veka površine su bile bogato dekorisane 7loralnim motivima u )*0))
veku se javljaju religijske predstave a u )-" veku vraćanje na 7loralne elemente. I ima
nekoliko izmena od osnovnog oblika" pojava sitni! jagoda na vr!u lunule" šiljati dodatak
na gornjoj liniji lunule. I u :0)) veka javljaju se jagode lil krst na donjem delu.
%aušnice iz ostave u oljetinu iz )* veka. /d kraja )* i tokom )) veka javlja se nekoliko
privezaka koji su valjkasti" šišarkasti ili u vidu jagode.
%aušnica sa oštrim vr!om talasa i kupastim proveskom potiče iz ...itrovice I datuje se
u ))0), vek.
Postoje i one koje su radjene od trakaste alke savijene u vidu polumeseca. 9akva su ,
primerka iz Popovca od srebrnog lima koja je uradjena te!nikom presovanja" i jedna iz
Smedereva od zlata ukrašena biserima" sa7irom i rubinom.
(inaste naušnice u vidu pločica sa apliciranim granulama javljaju se u )-0)2 veku. I
postoje , tipa okrugli i zrakasti tip. %ajčešće nalažene u depozitima srpske vlastele u
;ubrovniku. /vaj tip se prapoznaje i na 7reskama potretima vladarki= kraljica Simonida u
Starom %agorčinu" carica 'elena u ;ečanima. %ajpoznatije su naušnice iz ostave
.arkove Varoši od Prilepa" i dragiževo u blizini 9rnova.
@uplje lunulaste naušnice su najmladje. #zor je zlatna naušnica iz Aurišta. /vaj oblik
verovatno potiče sa Kipra iz perioda ))0), veka. # kijevskoj $usiji se javljaju u istom
periodu i na aversu je stilizovana predstava Brista pri čemu je i bojeno radi veći! e7ekata.
# srbiji ovaj tip predstavlja poslednji vid uspona zlatarstva pred pad despotovske države.
(olaliteti gde su one pronadjene su 9rgovište" %ovo rdo" .anasija i datuju se u )2 i )4
vek.
%aušnice sa žičanim ukrasima
9o su karike dekorisane tankom 7iligrantskom žicom. 'avljaju se još u grčko0italsko
nakitu. /ne prestavljaju Beraklov čvor. Postoje varijante gde gde je žica obmotana
labavo I podceća na spojene osmice gde imamo primerke iz restovika I ;obrače.
Pojavljuje se u nakitu kartaško0keltskog kulta" a u )* veku prisutno je u ;almaciji. #
vizantijskom nakitu apiralno uvijena žica na nakitu se javlja u ))0), veku. # Srbiji se
javljaju u ),0)- veku I to najviše u Podunavlju.
Speci7ične su one naušnice sa ukrasom od žice koja je javijena I rastegnuta I potom
obavijena oko karike u vidu malog ukrasa. Postoji I jedan primerak gde je žica namotana
na kariku u vidu jagode sa lokaliteta (anci kod raničeva. Karike mogu biti I otvorene I
zatvorene obe verzije su nalažene u Podunavlju.
%aušnice sa venčićima
Pravljene su sa )" , ili - venčića koji su napravljeni od granula i i 7iksirani namotom
7iligrantske žice i nastaju na mediteranu <04 veka p.n.e. u Vizantiji se javlja u < veku.
%ajbronjije su u periodu ))0 )- veka. Postoje - skupine mada im je tipologija veoma
razudjena.
)0 naušnice sa jednim venčićem blizu kraja karike. Izradjivani! i od brnoze i od srebra"
dobre su izrade. Polazni tip je karika sa masivnijom karikom I velikim grozdom na
njenom kraju. 3 se ostale su dosta tanje.