Ranko

Petkovic
Nesvrstana
Jugoslavija i

savremen1
svet
Spoljna politika
jugoslavije 1945-1985.

Suvremena
misao
knjiga
Ei

' 1

Suvremena misao
Skolska knjiga
Ranko Petkovic
Nesvrstana
Jugoslavija
. .
1 savremen1 svet
Spoljna politika
Jugoslavije 1945-1985.
_.
I izdanje
Zagreb 1985

,
Ranko Petkovic
Nesvrstana Jugoslavija
i sa vremeni svet
Uredivacki odbor
Branko Brajenovic
Adolf Diragicevic
Rade Kalanj
Vjekoslav Mikecin
VladimiJr !;;tokalo
Uzelac
Ziibar
Josiip z,wpanov
Urcdnici
Vjekoslav Mikecin
Blagota Draskovic
Recenzenti
Mirko Ostojic
Radovan Vukadinovic
Tisak
Ognjen Prica - Zagreb
Nacionalna i Zagreb
Katalogizacija na izvoru:
327.55/.57(497.1:100)
PETKOVIC, Ranko
Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet :
politika Jugoslavije 1945-1985] / [Ranko -
Zagreb : Skolska knjiga, 1985. - 342 str. ; 20 cm. -
Suvremena misao)
'
Autorovo ime pole'3:ini nasl. lista. - Nakl. 2000
primj. - str. 337. - Imensko kazalo.
I
Pojave
Izvorista i tekovine
spoljne politike
Jugoslavije
Borba za slobodu i nezavisnost
!Narodnooslobodilacki rat i socijalis-
revolucije 1941-1945. godine imali su dva uzajamno
J>Ovezana cilja: oslobadanje zemlje od fasistickih okupatora
i stvaranje nove demokratske federativne zajednice ravno-
J>ravnih naroda i narodnosti Jugoslavije. U tom okviru os-
tvarivane su i osnovne pretpostavke za nezavisnu poziciju
js orijentaciju nove Jugoslavije u medunarodnim odnosima.
1. clanica velike antihitlerovske koalicije, Jugosla-
vija svesrdno prihvatila ideje Atlantske povelje pra-
vu svih naroda da sami odlucuju svojoj sudblni. U re-
feratu koji odrzao na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29.
1943. vrhovni komandant NOVJ i Josip Broz
Tito kaie: U toku ove dvije godine i devet mjeseci teske
i krvave borbe za svoju slobodu i nezavisnost narodi Ju-
_goslavije stekli su pravo da sami odlucuju svojoj sud-
to pravo stoji potpuno u skladu sa Atlantskom po-
<veljom.
U Deklaraciji Drugog zasedanja AVNOJ-a se kaie: Us-
;pesi nase narodnooslobodilacke borbe proneli su slavu na-
Sih naroda i snaino ucvrstili medunarodne politicke pozi-
.cije Jugoslavije i njenih naroda. Veliki udeo nasih naro-
u opstoj borbl protiv fasistickih osvajaca danas vec
iJ>riznat od svih snaga antihitlerovskog
7
2. Oruzana borba protiv okupatora i kvinslinskih re-
zima na teritoriji Jugoslavije predstavljala krupan do-
prinos protiv stvaranja novog poretka koji se
temeljio na dominaciji nemackog nacizma, italijanskog fa-
sizma i japanskog militarizma. Odlucno suprotstavljanje to-
talitarizmu sila Osovine podrazumevalo jasno oprede-
ljenje za ideje demokratije i ravnopravnosti naroda u me-
dunarodnoj zajednici. U odnosu na spoljnu politiku Kra-
ljevine Jugoslavije koja podredena in-
teresima velikih evropskih sila, prihvatanje nacela Atlant-
ske povelje izrazavalo opciju za politiku nezavisnosti i
ravnopravnosti u medtinarodnim odnosima.
3. Rukovodstvo narodnooslobodilacke borbe, na celu
sa marsalom nije uvek nailazilo razumevanje
velikih saveznickih sila. Velika Britanija dugo pruza-
la podrsku kralju Petru i njegovoj izbeglickoj vladi u
Londonu, kao i cetnicima Draze Mihailovica u zemlji, koji
su saradivali sa okupatorom. Sovjetski Savez se nije sla-
gao sa odrzavanjem Drugog zasedanja AVNOJ-a i ostrim
osudama neprijateljskog delovanja kraljevske vlade u Lon-
donu. Kada smo pripremali drugu skupstinu AVNOJ-a u
Jajcu, mi nismo nikoga pitali za dozvolu, jer smo znali da
nam se pravile razne smetnje - i nismo se prevarili.
kad sve gotovo, mi smo obavijestili gotovim
cinjenicama. Odgovorili su nam da smo im time
noz leda ... Takvih i slicnih stvari i kasnije, ali
smo mi sve vaznije akte i cinili osnovu sopstvenih pro-
cjena i cjelishodnosti. (Tito Narodnoj skupstini 26. ju-
na 1950.)
Iako nastojalo da odrzava sto bolje odnose sa svim
velikim saveznickim silama, posebno sa Sovjetskim Save-
zom, rukovodstvo narodnooslobodilacke borbe nije podle-
galo njihovim pritiscima, niti dozvoljavalo da se manipu-
lise interesima i sudblnom naroda i narodnosti Jugosla-
vije.
U Deklaraciji Drugog zasjedanja AVNOJ-a se kaze: Na-
rodi Jugoslavije s pravom trafe od saveznika i svih svojih
prijatelja da bude priznata ne samo njihova borba protiv
okupatora, nego i njihova slobodna demokratska volja. Na-
rodi Jugoslavije s pravom traze da bude ukinuta potpora
koja se u inostranstvu donekle jos daje izdajnickoj izbjeg-
lickoj jugoslovenskoj ,vladi' i kliki oko nje. U isto vreme
narodi Jugoslavije s pravom zahtevaju da organi njihove
8
11arodne vlasti, iznikli iz dosadasnje borbe, budu u ino-
priznati i postovani.
Odlucna orijentacija na ostvarivanje principa da na-
rodi Jugoslavije sami odlucuju svojoj znacila
11 stvari, anticipaciju osnovnih premisa nesvrstanosti: opre-
dcljenje za nezavisnu spoljnu politiku i odnose ravnoprav-
nosti u medunarodnoj zajednici.
Tude necemo, svoje ne damo
Odluka Drugog zasedanja AVINOJ-a
prikljucenju Slovenackog primorja, Beneske Slovenije, Is-
tre i hrvatskih jadranskih otoka Jugoslaviji nije predstav-
ljala samo zahtev za otklanjanje jedne teske istorijske ne-
pravde, vec sadrzavala i dva kljucna nacelna opredelje-
nja:
1. odlucnost da se ostvari puni nacionalni suverenitet i
integritet Jllgoslavije, koji u ili da-
ljoj proslosti narusen nezakonitim i nasilnim zapose-
danjem njenih teritorija,
2. odluenost naroda i narodnosti Jugoslavije da sami
odlucuju svojoj sudblni celom etnickom prostoru u
kome se nalaze.
Lapidarnom Tude necemo, svoje ne damo
marsal Tito govoru na ostrvu Visu 1944. godine jasno
definisao stav rukovodstva narodnooslobodilacke borbe: no-
va Jugoslavija nema teritorijalnih pretenzija ni prema ko-
me, vec samo nastoji da ostvari suvereno pravo na pri-
kljucivanje teritorija koje pripadaju. Jasno ogradiva-
nje od kakvog teritorijalnog ekspanzionizma predstav-
ljalo polaznu tacku za manifestovanje od-
ostvarivanju vitalnih nacionalnih interesa Jugo-
slavije.
Ostvarivanju opravdanih teritorijalnih zahteva Jugosla-
vije prvim posleratnim godinama Sllprotstavile su se u
prvom redu velike zapadne sile - SAD i Velika Britanija.
Podrzavajuci Italiju, koja usla u njihovu sferu intere-
sa, velike zapadne sile su sklopu sve zesce borbe pro-
tiv komunizma vrsile snazan pritisak na Jugoslaviju, na-
stojeCi da onemoguce pripajanje Slobodne Teritorije Trsta
matici zemlji.
9
Govorilo se da ovaj rat pravedni rat, i rni srno ga
takvirn i srnatrali. Ali rni traiirno i pravedni zavrsetak, rni
trazirno da svaki bude gospodar na svorne; rni necerno da
placarno tude racune, rni necerno da buderno rnoneta za
podmiCivanje, mi necemo da nas rnijesaju neku politiku
interesnih sfera. Zasto da se nasim narodima upise zlo
sto hoce da budu svakom pogledu nezavisni i zasto da
irn se ta nezavisnost ogranicava ili osporava? Mi necemo
vise ni od koga zavisni, bez obzira sta se pisalo i sta
se pricalo - pise se rnnogo, pise se nelijepo, pise se
nepravedno, pise se uvredljivo, nedostojno onih ljudi koji
zive nasirn saveznickirn zernljarna. Prema tome, nepravda
se cini takvirn pisanjern nasoj napacenoj zemlji. (Tito na
mitingu 27. 1945.)
Posto propao pokusaj da se proglasi stalna neutral-
nost Slobodne Teritorije Trsta, pod jurisdikcijorn OUN, ni-
zorn jednostranih akata zapadnih sila Zona sa gradom
Trstorn fakticki stavljena pod upravu Italije, dok
Jugoslaviji preostalo da svoja suverena prava ostvaruje
zoni Posle skoro desetogodisnjeg perioda velike za-
tegnutosti odnosirna Jugoslavije i Italije doslo do usva-
janja Memoranduma saglasnosti Londonu 1954. godine,
kojim izvrseno sporazumno teritorijalno razgranicenje
izmedu dveju zemalja i regulisano pitanje polozaja nacio-
nalnih manjina jednoj i drugoj zemlji. Nakon dvadesetak
godina Osimskim sporazumima 1975. definitivno utvrde-
na jugoslovensko-italijanska granica, celovito regulisan po-
lozaj jugoslovenskih nacionalnih manjina Italiji i postav-
ljene osnove za siroki razvoj ekonomske i druge saradnje,
posebno pogranicnom prostoru.
Resavanje teritorijalnog i manjinskog pitanja odno-
sima Jugoslavije i Italije uslovima podele i
konfrontacije punoj meri potvrdilo istorijsku delotvor-
nost formule Tude necemo, svoje ne dam0<< i rezultiralo
poukama koje imaju trajno znacenje:
Ni najzesCi pritisak velikih zapadnih sila nije mo-
gao da slomi odluanost Jugoslavije odbrani i ostvariva-
nju vitalnih nacionalnih interesa.
Neresena teritorijalna i manjinska pitanja odno-
sima susednih zemalja neminovno dovode do njihovog su-
koje moze da preraste i ratni sukob sirih
razmera.
Cak i najslozeniji teritorijalni i manjinski sporovi,
kakav tzv. trscanski spor, mogu da budu sporazum-
10
reseni na bazi ravnopravnosti i uvazavanja uzajamnih
interesa.
d) Resavanje spornih pitanja odnosima susednih ze-
malja otvara mogucnosti za njihovu najsiru saradnju na
osnovu principa aktivne i koegzistencije.
Borba za ravnopravne odnose
medu socijalistickim zemljama
Nakon zavrsetka rata Jugoslavija
spremna da nastavi ravnopravnu saradnju sa svim ve-
likim saveznickim silama. Ali, velike zapadne sile, sklopu
razbuktavanja hladnog rata i medunarodnih
odnosa, podvrgle su Jugoslaviju velikom pritisku zbog nje-
nog opredeljenja za izgradnju socijalizma, narocito vezi
sa uspostavljanjem njenih novih granica. Uprkos tome sto
nastojala da razvija siroku prijateljsku saradnju sa So-
vjetskim Savezom, kao prvom zemljom socijalizma, koja
podnela najveCi teret drugog svetskog rata, doslo do
napada Sovjetskog Saveza i zemalja Kominforma na Ju-
goslaviju 1948. godine. Sukob koji 1948. godine
usled otpora Komunisticke partije Jugoslavije Staljinovoj
politici nije izraz namere jugoslovenskih komunista da
se izoluju, vec predstavljao otpor jednoj nepravilnoj,
hegemonistickoj politici i praksi cija afirmacija nanela
ogromne stete razvitku socijalizma. Rezolucije Informacio-
nog komunistickih partija pokusale su da ozakone
neravnopravnost odnosima medu socijalistickim drzavarna
i su negacija nezavisnosti naroda i njihove samostal-
nosti razvijanju socijalistickih odnosa kao polazne tacke
za i vece povezivanje naroda na socijalistickom
putu.
Sve ono sto se dogodilo 1948. godine znaCilo grubo
narusavanje socijalistickih i demokratskih principa koji
treba da vaie za odnose izmedu socijalistickih zemalja. Po-
uke iz proteklih godina pokazuju da razvitak odnosa rnedu
socijalistickim zemljama treba posluziti kao primer i da
ukaze na perspektivu stvaranja boljih, trajnijih i svestrani-
jih odnosa izmedu drzava. odnosi moraju se zasnivati
na principima nezavisnosti, pune ravnopravnosti i posto-
vanja osobenosti svake pojedine zemlje (Program 1958).
IJ 111 111 1 Centralnog komiteta Komunisticke partije
11 !i' t l1o11 Soveza, koja su potpisali Staljin i Molotov,
1{11111111 11 l i sklopu zestoke antijugoslovenske
k 1111p1111,i koja usledila 1948. godine Jugoslavija bila
za neprijateljski stav prema Sovjetskom Savezu
narodne demokratije, restauraciju kapitalizma
1 u imperijalisticki tabor. Ove monstruozne
b ' pratili su svi vidovi politickog, ekonomskog i vojnog pri-
tiska SSSR-a i zemalja Kominforma na Jugoslaviju. U izjavi
povodom Rezolucije 29. juna 1948. se
kaze: Centralni komitet Komunisticke partije Jugoslavije
poziva partijsko clanstvo da svoje redove za
ostvarenje partijske linije i jos vece ucvrscenje jedinstva
Partije, radnicku klasu i ostale radne mase, okupljene
Narodnom frontu, da jos upornije nastave rad na izgradnji
nase socijalisticke domovine. jedini put i nacin da
praksom dokazemo svu neopravdanost pomenutih
Komunisticka partija Jugoslavije, radnicka klasa i na-
rodi i narodnosti Jugoslavije, predvodeni Titom, jednodusno
su odbacili optuzbe Sovjetskog Saveza i zemalja Kominforma
i poveli borbu za odbranu slobode i nezavisnosti Jugosla-
vije, njeno pravo da sama odreduje puteve svog unutras-
njeg razvoja i za ravnopravnost odnosa medu svim komu-
nistickim partijama i komunistickim zemljama.
U Rezoluciji V Kongresa odnosu prema In-
od 28. VII 1948. kaze se: Peti kongres konsta-
tuje da kritika pismima SKP i rezoluciji In-
stanju netacna, nepravilna i nepravedna.
Peti kongres konstatuje da su netacne tvrdnje
tome kako vodi Jugoslaviju ka postepenom podre-
divanju imperijalistickim drzavama i pretvaranju burio-
asku drzavu, nego naprotiv, tacno da vodi zem-
lju ka svestranom jacanju njene nezavisnosti prema impe-
rijalistima i jacanju socijalizma njoj - samim tim i ja-
canju opsteg demokratskog fronta. Takode su netacne tvrd-
nje da Jugoslaviji kapitalizam - gradu i selu,
nego, naprotiv, socijalizam, vodi se dosledna borba
za potiskivanje kapitalistickih elemenata na selu. Netacna
tvrdnja da se pretvara ilegalnu
sku kulacku partiju s vojnickom disciplinom, koja se utapa
Narodnom frontu, naprotiv, tacno da legalna
vladajuca partija koja rukovodi Narodnim frontom i ko-
joj se, uprkos nedostacima i slabostima, neguje i razvija
unutarpartijska demokratija. Isto tako stoji i s optuzbama
12
da r ukovodioci sire teorije kako radnicka klasa nije i
ne treba da bude vodeca snaga za socijalizam, kako
mogucno mirno urastanje kapitalistickih elemenata so-
cij alizam, kako se avanturistickim nepripremlje:nim merama
kompromituje socijalisticka izgradnja Jugoslaviji itd.
NaroCito teska, netacna i nepravedna da vodstvo
vodi antisovjetsku politiku i potcenjuje ulogu Crvene
armije ratu - uopste, i pomoCi Jugoslaviji - napose
i tome slicno. Medutim, tacno da se pomenutim kriti-
kama, kampanji koja nastala posle Rezolu-
cije Informblroa stanju nepravilno ocenjuje i pot-
cenjuje nasa nar odnooslobodilacka borba.
Sus ti.nski razlozi za napad Sovjetskog Saveza i zemalja
Kominforma na Jugoslaviju su sledeCi:
volja i odlucnost Jugoslavij e, iskazana jos toku
nar odnooslobodilacke borbe i socijalisticke revolucije da
samostalno odreduje svoju unutrasnju i spoljnu politiku i
da bude ravnopravan Cinilac medunarodnim odnosima;
nastojanje rukovodstva Sovjetskog Save-
za, na celu sa Staljinom, da ukljuci Jugoslaviju
sferu interesa i da nametne svoj model unutrasnJeg
razvoja.
SuprotstavljajuCi se nastojanjima Sovjetskog Saveza i
zemalja Kominforma da izoluju medunarodnim odno-
sima, Jugoslavija postepeno sirila veze sa svim drugim
zemljama, ukljucujuCi i zapadne sile, na bazi ravnopravno-
sti i uzajamnih interesa. Narocito plodnu saradnju Jugosla-
vija razvila sa novooslobodenim i drugim zemljama raz-
voju, sto dovesti do nastajanja politike i pokreta ne-
svrs tanos ti.
Mi kazemo, to govorimo vec od onda kad smo se
posvadali sa Informblroom, da ni kakav tabor mi ne mi-
slimo da idemo. Mi se . nalazimo ni cijem taboru, mi
nismo ni kakvom Mi smo zemlja koja gradi soci-
jalizam sa visokom svijescu nasih naroda, sa svijescu svo-
joj sposobnosti, sa svijescu svojim mogucnostima, i mi
takvi hoeemo da ostanemo i ubuduce, ma sta doslo
(Tito na predizbornom zboru Titovom Uzicu, 18. 1950).
U . isto vreme na unutrasnjem planu Jugoslaviji uzi-
ma maha proces demokratizacije i decentralizacije koji
posle usvajanja Zakona predaji preduzeca na upravljanje
radnim kolektivima 1950. godine oznaciti uvodenje socijali-
stickog samoupravljanja privredi i drustvu.
13
Kampanja Sovjetskog Saveza i Kominforma protiv Ju-
goslavije dozivela potpun slom, zahvaljujuCi odlucnosti
i istrajnosti Komunisticke partije, radnicke klase i naroda
i narodnosti Jugoslavije za slobodu, nezavisnost i
ravnopravnost. U Deklaraciji vlade SSSR-a i Jugoslavije,
koju su 1955. godine Beogradu ime Sovjetskog Saveza
potpisali Hruscov i Bulganjin, ime Jugoslavije predsed-
nik kaze se sledece:
U razmatranju pitanja kojima su se vodili razgovori,
cilju jacanja poverenja i saradnje medu narodima
vlade polaze od sledecih principa:
- nedeljivost mira na kome jedino moze da pociva ko-
lektivna bezbednost;
- postovanje suverenosti, nezavisnosti, integriteta i
ravnopravnosti medu drzavama uzajamnim odnosima
odnosima sa drugim drzavama;
- priznavanje i razvijanje koegzistencije
medu narodima, bez obzira na ideoloske razlike i razlike
drustvenom uredenju sto podrazumeva saradnju svih drzava
na podrucju medunarodnih odnosa uopste, posebno eko-
nomskih i kulturnih odnosa;
- pridrzavanje nacela uzajamnog postovanja i neme-
sanja unutrasnje stvari ma iz kakvih razloga - ekonom-
ske, politicke ili ideoloske prirode - posto su pitanja unu-
trasnjeg uredenja, razlicitih drustvenih sistema i razlicitih
formi razvitka socijalizma stvar iskljucivo naroda pojedi-
nih zemalja;
- unapredivanja medusobne i medunarodne ekonom-
ske saradnje i uklanjanja svih onih faktora ekonomskim
odnosima koji otezavaju razmenu dobara i koce razvitak
proizvodnih snaga svetu i okviru nacionalnih ekono-
mija;
- pruzanja pomoci kroz odgovarajuce organe OUN,
kao i drug1m formama koje su skladu sa principima
OUN, kako nacionalnim ekonomijama, tako i privredno ne-
razvijenim podrucjima interesu naroda tih podrucja i raz-
vitka svetske privrede;
- uklanjanja ma kakvih formi propagande i dezinfor-
macije, kao i drugih postupaka koji seju nepoverenje i na
bilo koji naCin otezavju stvaranje atmosfere za konstruk-
tivnu medunarodnu saradnju i koegzistenciju
medu narodima;
- osude svake agresije i svakog pokusaja da se na-
metne politicka i ekonomska dominacija drugih zemalja;
14
- priznavanje da politika vojnih pojacava me-
zategnutost, podriva poverenje medu narodima
povccava opasnost rata.
Bcogradska deklaracija ima trajno politicko znacenje
'1, i;)cdeCih razloga:
OznaCila kraj jednog od najtezih
Jugoslavije za slobodu, nezavisnost i ravnopravnost,
da hegemonisticke tendencije dovoditi
tlo sukoba i medu samim socijalistickim zemljama.
Dovela do normalizacije odnosa Jugoslavije sa
' ovjetskim Savezom i drugim socijalistickim zemljama, po-
i<vedocavajuCi da se i najtezi medudrzavni i medupartijski
mogu resavati ukoliko postoji dobra volja zaintere-
partija.
Stvorila trajnu osnovu za razvoj i unapredivanje
dnosa Jugoslavije i Sovjetskog Saveza i Saveza komunista
Jugoslavije i Komunisticke partije Sovjetskog Saveza na
osnovama ravnopravnosti, nemesanja unutrasnje poslove,
prihvatanje uzajamnih razlika i obostrane koristi.
d) Predocila model sireg znacenja za razvoj i una-
predivanje odnosa socijalistickih zemalja i komunistickih
partija na bazi njihove samostalnosti i ravnopravnosti.
Uspesan otpor Jugoslavije pritisku Sovjetskog Saveza
i zemalja Kominforma podstakao borbu za ravnopravne
odnose medu komunistickim partijama i socijalistickim
zemljama i doveo do jacanja snaga koja se zalazu za auto-
nomnost svih subjekata radnickog pokreta svetu.
Socijalizam kao svetski proces
Jugoslavija odbacila dogmatsko
shvatanje socijalizma prema kome postoji samo jedan put
u socijalizam, primenjen Sovjetskom Savezu i krugu
zemalja koje sacinjavaju tzv. socijalisticku zajednicu. U pro-
gramu Saveza komunista Jugoslavije, usvojenom na Sed-
mom kongresu SKJ 1958, kaze se:
Socijalisticka izgradnja se odvija pravoj liniji.
Ljudi svesno izgraduju socijalizam, ali raznim zemljama
to cine veoma razlicitim uslovima, se s raz-
licitom ostrinom unutrasnjih protivrecnosti, deluju pod raz-
licitim uticajima stihije i raznovrsnih drustvenih i materi-
15
jalnih cinilaca i resavanju konkretnih pitanja donose
razlicite subjektivne odluke. Ciljevi socijalizma su isti, ali
ih narodi ostvaruju - iz najrazliCitijih objektivnih i subjek-
tivnih razloga - razlicitim putevima i sredstvima. Svaki od
njih se razvitku socijalizma oslanja na iskustva drugih,
ali svaki od njih unosi to zajednicko iskustvo i svoj po-
seban doprinos, obogacujuci ga svojim vlastitim iskustvom.
Neravnomernost razvitka socijalizma i razlicitost nje-
govih puteva i izazivaju niz unutrasnjih protivrecno-
sti u socijalistickom kretanju, ali su isto vreme i snazan
podsticaj njegovom stalnom napretku, stalnom stremljenju
za sve naprednijim i slobodnijim socijalistickih
odnosa. Svaki pokusaj da se zakonitosti razvitka socijalizma
sputaju neizbezno mora dati reakcionarne rezultate.
Pobed,nicka radnicka klasa, odnosno najnaprednije soci-
jalisticke snage se u izgradnji socijalizma s
otpororn najrazlicitijih drustvenih faktora od cije jacine i
uloge zavise kako tempo razvitka, tako i konkretni
socijalistickih odnosa.
Jugoslovensko shvatanje socijalizma sadrzi sledece
kljucne tacke:
Neprihvatljivo stanoviste da socijalizam sistem
cije se postojanje poklapa sa geografskim podrucjem u
kome se nalaze zemlje tzv. socijalisticke zajednice. Socija-
lizam se pojavljuje u razlicitim vidovima i u cita-
vom svetu.
Ne postoji jedan put u socijalizam koji vazio kao
okostala matrica za sve zemlje koje izgraduju socijalizam.
Istorijski neminovno postojanje razlicitih puteva soci-
jalizam, obelezenih nacionalnim i drugim specificnostima.
Obllje razlicitih puteva socijalizam, kao i vidova i
kojima se javljaju elementi socijalizma savremenom
drustvu, potvrduju snagu i delotvornost svetskog socijalisti-
ckog procesa.
Postojanje jednog rukovodeceg centra komunisti-
ckom pokretu i medu socijalistickim zemljama, koji spro-
vodi jednu generalnu liniju i kaznjava ekskomunikacijom
i na druge neprihvatljive nacine one koji odstupaju od nje,
nanelo velike stete radnickom pokretu i ne moze da bude
prihvaceno, narocito vreme kada snazno prisutna ten-
dencija da se interesi socijalizma podreduju po-
litici jedne od supersila.
d) Sve socijalisticke zemlje i komunisticke i radnicke
partije su ravnopravne i samostalne odredivanju puteva
16
111( unutrasnjeg razvoja i svojih stavova u medunarodnim
Iz toga jasno proistice da su prvenstveno
1111 ovorne pred svojom radnickom klasom i narodom.
U Rezoluciji XI kongresa SKJ 1978. se kafe: U okviru
1 1clnickog i drugih progresivnih pokreta odvijaju se duboke
111 mene. Sve organizovane progresivne drustveno-politicke
11age, partije, pokreti, sindikati nalaze se danas u procesu
1 \lnog preispitivanja i prilagodavanja svojih programa i
poliLicke prakse burnim ekonomsko-socijalnim i politickim
koje dozivljava svet celini i svaka zemlja

U torn procesu, radnickom i drugim progresivnim po-
k tetima i partijama afirmisu se nezavisnost i samostalnost
11 formiranju strategije i taktike borbe. uloga komuni-
1-.tickih partija nizu zemalja i jacaju shvatanja
, x-adnje medu partijama na novim osnovama. Potvrduje se
ua raznovrsnost borbe za socijalizam, samostalnost
i autonomnost nosilaca te borbe i ravnopravna saradnja i
solidamost medu predstavljaju objektivnu zakonitost
razvoja socijalizma kao svetskog procesa. Odnosi medu
komunistickim, socijalistickim i drugim progresivnim i de-
mokratskim pokretima i partijama sve se vise temelje na
principima samostalnosti, nemesanja unutrasnje stvari,
odgovornosti pred svojom radnickom klasom i narodom.
Neprihvatljivo shvatanje i tumacenje socijalisti-
ckog i1i proleterskog internacionalizma kao prinudne oba-
veze izrazene u podredivanju interesima koji nastoji
da se prikaze kao personifikacija socijalizma. Socijalisticki
i1i proleterski internacionalizam se izrazava u dobrovoljnoj
socijalistickoj solidarnosti sa svim subjektima svetskog so-
cijalistickog procesa.
Zbog razvoja socijalistickog samoupravljanja i shvata-
nja socijalizma kao svetskog procesa, kao i suprotstavljanja
dogmatskim i hegemonistickim tendencijama u radnickom
pokretu i medu socijalistickim zemljama, Jugoslavija u
pojedinim i posle raspustanja Kominforma
izlozena pritisku pojedinih socijalistickih zemalja. U drugoj
polovini pedesetih godina Jugoslavija podvrgnuta no-
vom pritisku Sovjetskog Saveza kako zbog osude
intervencije Madarskoj 1956, tako i zbog usvajanja Pro-
grama SKJ na Sedmom kongresu 1958, kome .do-
sao do izrazaja kreativan nedogmatski pristup izgradnji so-
cijalistickog drustva i borbl za mir u svetu. Potkraj sezdese-
tih godina povod za .zaostravanje odnosa Sovjetskog Saveza
1 Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet
17
i drugih socijalistickih zemalja sa Jugoslavijom
i osuda
zemalja Varsavskog ugovora u tehoslovackoj 1968. Jugosla-
vija odbacila teoriju tzv.
teta kojom se opravdati i legalizovati pravo za oru-
u cilju izvoza revolucije.
Krajem pedesetih i tokom sezdesetih Jugoslavija
i zestokim rukovodstva
partije i drzave zbog tzv.
svetska i
partija su i za Jugoslaviju. Jugo-
slavija prisustvovala Svetskom
i partija 1957, kada odbila da potpise Deklara-
ciju koja prozeta dogmatskim sta-
ali prihvatila da potpise mira. Jugo-
slavija da prisustvuje Svetskom ko-
munistickih i partija 1960. u Moskvi. Medutim,
vrlo ucestvovala u i radu
i partija Evrope 1976.
u cijoj su Deklaraciji prvi put sire
vista i svih
partija i socijalistickih zemalja.
Prema Saveza komunista Jugoslavije
hvatljiva su svetska i
partija koja imaju za cilj monolitizma pod okriljem
i diktatom rukovodeceg Savez komunista Ju-
goslavije da ucestvuje u radu
i partija za koje da u odre-
mogu
svih subjekata svetskog socijalistickog procesa i
drugih demokratskih u za mir i
predak.
Opredeljenje za nesvrstanost
U narodno-
borbe i socijalisticke revolucije i
Jugoslavije za slobodu i nezavisnost su
su i u Ju-
goslavije da posle drugog svetskog rata sara-
duje sa svim velikih saveznickim silama, ali i u
18
111 po1u da u skladu sa tzv. jalt-
l10Jl1 formulom svrstavaju svoju uticaja. U govoru
11 1 s nicama 19. avgusta 1946. rekao:
Danas se postavljaju dva i
tocne zemlje i zemlje. Ne, danas se ne postavlja
t tnje demokratije, pitanje demokratije i reakcije.
1 11kci je ima u svim zapadnim zemljama, kao sto ima i
Demokratskih ima i u Engleskoj i u
v11koj drugoj zemlji. Zato mi danas moramo budni, kao
10 moraju budni i narodi drugih zemalja, koji misle
1 ovjccanski, koji misle demokratski i koji zele da
avanture raznih reakcionarnih imperijalistickih
klika.
Danas se postavljaju ova dva fronta: front demokratije
i mira i front reakcije i provokatora, nikako dva
f 1 - Zapad i Istok.
Nekoliko politickih opredeljenja i teorijskih saz-
11anja nalazi se osnovi jugoslovenskog doprinosa nastaja-
11ju i politike
1. Jugoslavija odlucno da se prikljuci
iLi drugom Ona nije prihvatila da su
kovi drustvenih sistema, tezu da
v1stavanje jedini put za ocuvanje
bezbednosti i svetskog mira. Sve dok medunarodnim od-
nosima bude dominirala politika sile, iz nje izrastati i
formacije kao odraz tendencija agresije ili od-
od takvih tendencija. se stvara koji
otezava slobodan i razvitak zemalja.
stvara uslove koji omogucavaju reakcio-
da, pod izgovorom opasnosti, guse
zemljama (Program
1958).
Pokretacku podele i
predstavljala velikih sila da uspostave svoju domi-
naciju i hegemoniju svetu. Blokovska politika, kao
nim politike sa pozicije sile, dovela do hladnog rata koji
suocio svet sa konflikta.
Na taj podela i konfrontacija ugrozila
samo sve tekovine ljudske civilizacije, nego i sam opsta-
nak covecanstva. Suprotstavljanje Jugoslavije
politici, bez obzira to ko su njeni ne da
poistovecuje U svom govoru Sedmoj
zemalja Tito
rekao: Nikada nismo redosli-
2*
19
jedu njihovog nastanka, ni nekim drugim
Ali, mi se otpocetka dosljedno izjasnjavamo protiv
ske politike i strane dominacije, protiv . svih politi-
cke i ekonomske hegemonije, .za pravo 5.vake zemlje na
slobodu, nezavisnost i razvoj. Nikada nismo pri-
hvatili da budemo cija transmisija ili rezerva, jer to
nespojivo sa statusom politike nesvrstanosti.
2. Buduci da i sama proizasla iz oslobodilacke borbe
i socijalisticke revolucije, sasvim prirodno da Jugoslavija
od samog pocetka pruza svesrdnu podrsku naroda
za nacionalno oslobodenje, kao jednom od kljucnih faktora
revolucionarnog preobrazaja sveta. Antikolonijalna revolucija
uvela medunarodne odnose niz zemalja koje su ne
samo ukinule nekadasnju imperijalisticku podelu sveta na
civilizovane i necivilizovane zemlje, vec objektivno sprecila
medunarodnih odnosa. Ne zeleCi da kolonijal-
no ropstvo .zamene subordinacijom, novooslo-
bodene zemlje su se opredelile za nezavisno politicko delo-
vanje i za postepeno menjanje celokup.nog sistema meduna-
rodnih odnosa, koji vekovima izgradivan skladu sa in-
teresima i ciljevima velikih svetskih sila. Na toj osnovi
doslo do uspostavljanja i razvijanja saradnje Jugoslavije sa
novooslobodenim i drugim zemljama koje su da se
ukljuce
U Rezoluciji SKJ za mir, ravnopravnost, medu-
narodnu saradnju i socijalizam XI kongresa SKJ 1978. se
kaie: Politika nesvrstanosti, nastala iz borbe naroda za
slobodu, nacionalnu nezavisnost i drustveni progres, iz su-
protstavljanja podeli sveta ujedinjuje veliki broj
zemalja i naroda u protiv imperijalizma, . kolonijaliz-
ma, neokolonijalizma, rasne diskriminacije, hegemonizma i
svih drugih podredivanja i eksploatacije. Nesvrstanost
snazno ojacala borbu za mir, nacionalnu nezavisnost i
ravnoprav.nu medunarodnu saradnju. Na takvoj platformi
pokret nesvrstanosti globalni karakter, obuhvata-
juci sve veCi broj zemalja raznih drustvenih sist,ema i stup-
njeva razvoja. Povezujuci narode na slobodan i sa-
mostalan ekonomski i drustveni razvoj u miru, nesvrstanost
postala samostalan cinilac medunarodnih od-
nosa koji sve znacajnije uticu na ukupna medunarodna
kretanja.
3. Okolnost da se Jugoslavija opredelila za socijalisti-
cki put razvoja velikoj meri uticala na uspostavljanje
njenih veza sa svim subjektima svetskog socijalistickog pro-
20
1 1 osnovu sopstvenog iskustva Jugoslavija dosla do
1
11 11111J:l podela sprecava napredovanje svet-
11111 procesa, time sto istocni na-
1111 1 dogmatske obrasce koji su neprihvatljivi za zemlje
1111t' . r azvijaju drukcijim civilizacijskim okolnostima,
11 lo sto namece modele kapitalistickog
1 zemlJe 1zvan mogu potpunosti da
'1 1 vare SVOJe suvereno pravo na slobodan izbor unutrasnjih
11111 va, i razlicite puteve socijalistickog razvo-
11 . taJ nesvrstanost se javlja kao najsiri okvir za
1,11.vu1 svetskog socijalistickog procesa.
4. VeCinu clanova grupacija sacinjavaju ra-
1,viJcne zemlje koje se zalazu za ocuvanje postojeceg siste-
odnosa na kome temelje svoju politicku
1 suprematiju. Jugoslavija, kao zemlja razvo-
j1 1, vitalno zainteresovana za korenitu promenu ekonom-
odnosa svetu na bazi ravnopravnosti i nediskrimina-
t ijc. cilj se moze os'tvariti jedino zajednickom borbom
:r.l'inalja u razvoju za uspostavljanje novog medunarodnog
1konomskog poretka. Time se i moze tumaciti da borba
'1 1 ekonomski razvoj prioritetni znacaj aktivnostic
nesvrstanili zemalja. Bezbjednost svijeta, mir i
11?st ne mogu se ostvariti bez korjenite izmjene medunarod-
11111 ekonomskih odnosa kojima su zemlje u razvoju izlo-
1.cne i neravnopravnosti. Materijalne mogu-
nosti koJima cov3ek danas raspolaze, umjesto da doprinese
i harmonicnom razvoju svih, pretvaraju se u
SVOJU supro.tnost. Naravnopravni ekonomski odnosi postaju
sve opasniji izvor novih zaostravanja i sukoba (Tito na
Sestoj kortferenciji nesvrstanih zemalja Havani 4.
bra 1979). .
5. Velike sile i clanice njihovih vojno-politickih saveza
pocele su, nakon njenog usvajanja, da krse prin-
cipe i ciljeve Povelje UN. Posredstvom svojih glasackih ma-
sina pretvorile su. UN u popriste bladnog rata, onemogucu-
juCi svetskoj organizaciji da ostvaruje svoju misiju cuvara
mira i bezbednosti. Jugoslavija jasno naznaCila da njen
vitalni nacionalni interes postovanje i sprovodenje principa
i ciljeva Povelje UN i jacanje ttniverzalnosti OUN. Ostvare-
nju tog cilja presudno su mogle da doprinesu i druge male
i srednje zemlje koje se nisu ukljucile u Prihvata-
juci principe i ciljeve Povelje UN kao jezgro svog. politickog
opredeljenja1 nesvrstane zemlje su postale nosilac borbe za
21
demokratsku od evrop-
sko-americke
su od koje su upuCi-
vale predsednika i Jugoslaviju i sire-
veza sa zemljama Azije, Afrike i Amerike, kao
i drugim zemljama koje se ukljucile
1955. Jugo-
slavija kao dogadaj od istorijskog
zbog
sveta i za
1956, doslo do susreta Tita, Nehrua i Nasera na
Jugoslaviji. prvi multilateralni susret os-
nivaca koji su se za globalnu politi-
cku akciju, prevazilazeci okvir azij-
sko-africkih sastanaka. Jugoslavija od
i svih
sastanka petorice Tita, Ne-
Nasera, i Nkrumaha prostorijama jugoslo-
misije pri OUN Njujorku 1960, sefo-
va drzava ili vlada nesvrstanih zemalja Beogradu 1961,
Kairu 1964, Lusaki 1970, 1973, Kolombu 1976, Havani
1979, Nju Delhiju 1983.
Predsedniku sestoj sefova drza-
va ili vlada zemalja Havani 1979, kao jednom
od osnivaca nesvrstanosti, izraieno specijalno priznanje za
nastanku, razvoju i ocuvanju nezavisne i
kovske pokreta nesvrstanosti. U Rezoluciji
predsedniku Josipu Brozu koja jednodus-
usvojena 9. septembra 1979. se kaze: Sesta
vrhu sefova drzava ili vlada ze-
Havani, Kuba, toplo pozdravlja prisustvo
ekselencije Josipa Broza Socijalisticke
Federativne Jugoslavije, jednog od oceva - os-
nivaca pokreta i prvog predsednika.
izraiava svoju duboku zahvalnost predse-
za formulisanju principa i ci-
ljeva za neumorne napore ocuva-
nju i ucvrscenju jedinstva i solidarnosti zemalja
i za ravnopravnijeg i
mirnog poretka svetu.
Bitna obelezja jugoslovenskog koncepta nesvrstanosti
su sledeca:
Politika koja se svojoj
principima i ciljevima Povelje UN i miroljublve ko-
22
predstavlja osnovu cijeg vrednos-
sistema moguce sprovesti transformaciju
111 politickih i ekonomskih demokrat-
kim i progresivnim osnovama.
Pokret nesvrstanosti na ideoloskom i po-
pluralizmu koji podrazumeva i omogucava punu
1t1vnopravnost zemalja-ucesnica. Sa svojim demokratskim
11 ' Lrojstvom i miroljublvim teznjama pokret nesvrstanosti
11 predstavlja treci niti politicku organizaciju pod-
1 (lenu kakve uze ili sire grupe drzava. IZ
11vog proizlazi da politika njihovih dveju zemalja,
mira, moze da se zasniva snazi ili
l 1vanju naoruzanja kao instrumenta za pregovore,
't.a sporova. Predsednik i predsednik
vlade, prema tome, odbacuju shvatanje koje pre-
ov1aduje izvesnim krugovima trecem ili tre-
doj sili zemalja neukljucenih samo
kontradikcija, jer ih takav uvukao upravo u
i tem sto smatraju nepozeljnim (.Zajednicka iz-
jnva predsednika Tita i premijera Nehrua, Nju Delhi, 1954).
Politici i pokretu neza-
W.sna, i globalna orijentacija u medunarod-
nim odnosima. sto nije prihvatljivo apriorno prirodno
sa kojim od tako
i. pozicija ekvidistance prema
d) Politika i pokret nesvrstanosti se odlucno suprotsta-
wjaju politici sa poziciji sile, ali se isto vreme zalazu za
saradnju na osnovama sa svim velikim sila-
tna i drugim zemljama cilju meduna-
pitanja, posebno onih sferi i
razvoja.
Aktivna i
koegzistencija
U programskoj deklaraciji vlade De-
mokratske Federativne Jugoslavije 1954. godine izrazeno
njeno za i ciljeve koegzistencije. Od
tada. postoji kontinuitet jugoslovenske spoljne politike
osnovama U Ustavu SFRJ iz 1974. izricito
23
se navode principi i ciljevi koegzistencije: Polazeci od uve-
renja da su koegzistencija i aktivna saradnja
ravnopravnih drzava i naroda, bez obzira na razlike nji-
hovu drustvenom uredenju, neophodan uslov mira i drus-
tvenog napretka svetu, Socijalisticka Federativna
ka Jugoslavija temelji svoje medunarodne odnose na nace-
lima postovanja nacionalne suverenosti i ravnopravnosti,
nemesanja unutrasnje poslove drugih zemalja, socijalistic-
kog internacionalizma i resavanja medunarodnih sporova
mirnim putem. U svojim medunarodnim odnosima SFRJ
drzi se nacela Povelje Ujedinjenih nacija, ispunjava svoje
medunarodne obaveze i aktivno sudeluje delatnosti me-
dunarodnih organizacija kojima pripada.
Jugoslovenski doprinos ostvarivanju principa koegzis-
tencije sadrzan njenom zalaganju za razvoj i unapredi
vanje odnosa sa svim zemljama svetu. Jugoslavija ne odrza-
va diplomatske odnose samo sa nekoliko zemalja kojima
se na vlasti nalaze rasisticki i drugi agresivni i ugnjetacki
rezimi.
Plodotvornost koegzistencije dosla do izrazaja naro-
cito odnosima Jugoslavije sa velikim silama. Iako
razlicitim fazama razvoja odnosa sa velikim silama bila iz-
lozena njihovom ideoloskom, politickom, ekonomskom
i vojnom pritisku, Jugoslavija uspela da sa svima njima
uspostavi ravnopravne i obostrane korisne saradnje. Vatnu
tekovinu odnosima sa svakom od njih predstavlja uvata-
vanje prava na razlike razvoju oceni krup-
nih rnedunarodnih pitanja. Takav isti znacaj ima i prihva-
tanje stanovista da odnosi sa svakom od velikih sila ne idu
naustrb odnosa sa kojom od njih.
Jugoslavija dala vidan doprinos i teorijskom razvoju
pojma koegzistencije okviru rada Svetskog udruzenja za
medunarodno pravo, Rezolucije UN nacelima prijateljskih
odnosa drzava u skladu sa principima medunarodnog prava
1970, Zavrsnog akta KEBS-a u Helsinkiju 1975, kao i sklo-
pu sirokih aktivnosti politike i nesvrstanosti na tom
planu. Shvatanja Jugoslavije racvala su se tri osnovna
pravca:
shvatanje koegzistencije, kao mogucnosti
mirnog naprednog postojanja drzava razlicitih drustvenih si
stema, predstavlja u osnovi, prihvatanje teritorijalnog i po-
litickog status quoa u svetu. negira tezu neizbeznosti
medusobnog sukoba zemalja razlicitih drustvenih sistema i
24
t 1111: doprinosi ucvrsc1vanju svetskog mira. Ali, nakon dru-
1'111 svetskog rata takvo shvatanje koegzistencije konzervira
t bl okovsku podelu sveta. Zbog toga se Jugoslavija zalaze za
,1 livnu i koegzistenciju, koja podrazumeva ra
'1 ijanje ravnopravne saradnje izmedu svih zemalja svetu,
1 na taj nacin predstavlja i put za prevazilazenje
1 ' podele i uklanjanja politickih, ekonomskih i drugih uz-
111ku rata.
U svojim Secanjima Edvard Kardelj pise: U vremenu
sledilo, odnosno do narednog zasedanja Generalne
1 11pstine Ujedinjenih nacija, 1949. godine, mi smo vec iz-
' tdili svoj koncept spoljne politike. Tada sam direktno kri-
tikovao sovjetski napad na Jugoslaviju i dao odgovarajucu
potrebnu karakteristiku toga napada. sam posto-
1 i borbu za podelu na i interesne sfere
zalozio se za koegzistenciju koja nece
m d s v i v d i, nego i aktivna saradnja medu naro-
tlima. Zalozio sam se, takode, za nezavisnost i ekonomsku
i slobodu svih naroda, za pravo svih naroda da sa-
mi izaberu svoje drustveno uredenje, protiv nametanja dru
uredenja jedne zemlje drugim narodima itd.
Jugoslavija ne prihvata stanoviste da model aktivne
i koegzistencije iskljucivo za regulisanje
rnedusobnih odnosa grupacija, jedne naspram
druge. Principi aktivne i koegzistencije treba
da budu primenjivani izmedu svih zemalja, sto znaci i ok-
virima samih grupacija. Politika aktivne koegzi-
' tencije treba da se zasniva na postovanju nezavisnosti, su-
vereniteta, ravnopravnosti, t eritorijalnog intergriteta i na
nemesanju unutrasnje stvari dr ugih zemalja. Aktivna ko-
cgzistencija se jedino moze ostvariti u odnosima izmedu
drzave i naroda, ne odnosima izmedu Ne n10ze
koegzistencij e izmedu jer to ne koegzi-
stencija, vec privremeno primirje koje prikrivalo opas-
nost od novih sukoba SKJ, 1958).
Koegzistencija se pojavila kao model za regulisanj e
odnosa izmedu zemalja drustvenih sistema, ali
razvoj medunarodnih odnosa pokazao da njena primena
neophodna i odnosima zemalja istih drustvenih sistema.
Si renje spektra primene aktivne i koegzistenci-
je ima ' kapitalno znacenje zbog toga sto su se periodu
nakon drugog svetskog rata umnozili narocito u kru-
gu zemalja koje pripadaju istom drustvenom
25
Dobrosusedska saradnja
1U postojecim istorijskim i geopolitic-
kim Jugoslavija za
sa svim svojim susedima i za
mira i prostoru.
1. U do prvog svetskog rata delovi
Jugoslavije su se pod vlascu dveju susednih drzava
- Austro-Ugarske i Italije. U toku drugog svetskog rata ce-
tiri zemlje ucestovale su okupaciji de-
lova Jugoslavije; Italija, koja sastavu Tre-
ceg Rajha, Madarska i Bugarska.
2. Delovi zive svim susednim
zemljama: i hrvatska Italiji i Austri-
ji; srpska, hrvatska i Madarskoj, srp-
ska i hrvatska manjina
Bugarskoj i Grckoj; crnogorska, srpska i
manjina U Jugoslaviji zive narod-
nosti mnogih zemalja: Madari, ltalijani,
Bugari, itd.
3. U periodu Jugoslavija izlozena
pritisku ltalije (u fazi resavanja tzv. trscanskog Bu-
garske, Madarske, Rumunije i (u vreme napada Ko-
minforma). aspiracije prema Ju-
goslaviji iskazuju Bugarska i
4. Velike sile su uvek da uspostave svoje zone
interesa Balkanu, su koristile i podsticale medusobne
sukobe zemalja ovog podrucja od balkanskih rato-
va 1912. i 1913, prvog svetskog rata 1914---1918, drugog svet-
skog rata 1941-1945. do podele sfera uticaja Jalti i uklju-
civanja zemalj a svoje vojno-politicke
grupacije.
5. Na podrucju Balkana se zemlje koje pripada-
ju Atlantskom paktu i Varsavskom ugovoru, kao i zemlje iz-
U ovom prostoru su i domi-
modela. Postoje uocljive razlike
njem razvoju i zemalja koje
spadaju istu klasifikacionu grupu.
Ove istorijske i geopoliticke okolnosti
predocavaju da se Jugoslavije sa susednim zemljama
mogu razvijati jedino osnovama i miro-
koegzistencije. Jugoslavija se sa susedi-
ma sledeCim principima i ciljevima:
26
Zalaze se za uvazavanje suvere-
11 l tcta i teritorijalnog svih zemalja ovog podruc-
1. Na evropskoj bezbednosti i saradnji
1 1975. godine Tito rekao: Sada ka-
1\1 ova nepovredivost granica usvaja kao jedan
11d principa evropske i saradnje, ze-
ovdJe da svecano izjavim da ovaj princip moja zemlja
111atra i za sebe i za sve svoje susjede odnosu
postojece granice, utvrdene mirovnim ugovorima ili
.va:ZeCim koje
u potp1sale vlade Jugoslavije i njenih susjeda ili
sa vladama drugih drzava.
Zalaze se za resavanje svih spornih pitanja putem
pregovara bazi
poslove i obostrane koristi. PridrzavajuCi se tih
da tezak granicni spor sa Italijom potpisiva-
nJem sporazuma 1975.
Jugoslavija smatra da smeju
da budu koriscene za remecenje dobrosusedskih
vec treba da faktor procesu njihovog
BuduCi okviru svoje zajed-
n1ce I sklopu soc1Jallst1ckog samoupravljanja obezbedila
punu svim koje u zive,
Jugoslav1Ja se s pravom zalaze za osigu-
prava i poboljsanje polozaja delova svojih
naroda zemljama.
. U svim zemljama, kao i samoj Jugoslaviji,
z1ve. Visenacionalnoj socijalisti-
ckoJ Jugoslav1J1, koJa se rodlla vatri narodnooslobodilacke
?orbe i socijalisticke revolucije, tude svako ugnjetavanje
Jednog naroda od drugog naroda. Svi narodi i nacio-
manjine Jugoslaviji uiivaju i treba da uzivaju jed-
naka prava i Jugoslovenske manjine
u zemljama, kao i druge manjine, kada se prema
njima vodi pravilna politika, kada im se osiguravaju demo-
kratska prava i omogucava stvaranje institucija kojima
mogu osigurati i privredni
razvitak kao i ravnopravni gradani zemalja -
mogu jedan od izvora prijateljstva
i medudrzavne Savezu komunista Jugoslavije
t uda svaka pomisao granica radi re-
se zalaze za
demokratska, kulturna i prava u svojoj
27
zemlji, kao i jugus1ovenskih u drugim zemljama
(Program SKJ, 1958).
d) sa svim.
zemljama put za spor-
i drugih i uslova za razvoj
multilateralne politickom, i kul-
planu.
Jugoslavija podrzava mira
i bez atomskog i kojih vidova
sile. zemlja, koja ne poseduje atomsko
je i uvatava i ciljeve i koegzi-
Jugoslavija vec dala ostvariva-
tog cilja. Jugoslavija se zalaze i za pretva-
ranje u mira i cemu daje dopri-
u okviru evropskoj i sarad-
u sklopu pokreta i
pokreta i partija mediteranskih ie-;
malja. Na taj Jugoslavija mira,
i i sa evrop-
skom bezbednoscu i koja beocug me-

Demokrafizacija medunarodnih
odnosa
Jugoslavija daje politicki i te-
orijski demokratizaciji koji
se narocito ogleda sledeCim sferama:
1. odbacivanju svih sistema i
koji posredstvom upotrebe sile dovode do
i diskriminacije okviru

2. u suprotstavljanju medunarodnih od-
nosa Ciji su protagonisti supersile, koje da Citav svet
podele svoje sfere uticaja, bez obzira na to sto njihova
nuklearna konfrontacija moze da dovede do c.ita-,
vog
3. u za primenu aktivne i koeg-
izmedu svih zemalja bez obzira na razlike i
sti drustvenih sistema, buduci da jedina os-
28
1111\ 1 :r.a sarad11ju i ocuvanje
111 1 1;
4. u aktivnostima politike i pokreta za
11 novih politickih i svetu
l 11
1
se temeljiti na nezavisnosti i ravnopravnosti, kao i
111 onomskom razvoju i drustvenom napretku svih ze-
111 1 IJ 1;
. u nacija
111 ktto medunarodna organizacija sto
'1 1 svoju ulogu cuvara mira i i doprinosi
111 citavog Sistema odnosa;
6. naroda za nacionalno
11 llopu velike revolucije i za
lo1Jode i svih i zemalja;
7. u razradi novog ekonomskog
tka kao jedinog puta za prevazilazenje
1 i i svetskoj privredi i
1 konomskim odnosima i u naporima zemalja
1 1zvoju da prevazidu ekonomske teskoce i ucvrste svoju
1
8. u razradi teorijskog koncepta i u podrsci i razvoju
vctskog socijalistickog procesa koji nosi posebna istorij
ka, civilizacijska i obelezja razlicitim drustve-
i ciji nisu podrt:deni n \kakvom
rukovodecem centru, vec kao i
akteri prvenstvenu odgovornost pred
jom radnickom klasom i narodom.
29
G lo balizam i red
prioriteta
Do drugog svetskog rata
akcije vecine zemalja predstav-
ljala preovladujuci metod
i, skladu s tim, metod
u cak i kada su
velike sile. malih i zemalja, kao
sto Jugoslavija, projektovala svoju
akciju gotovo iskljucivo
drugog svetskog rata doslo do pro-
mene: drzava da
ostvari politicku strategiju i ulogu.
Postoji vise razloga, i za to:
1. Melluzavisnost sveta. Rezultati i
tehnoloskog razvoja doveli su do visestruke c1-
tavog sveta i i smislu.
miira i razvoja, koji ulaze interesa svih
drzarva :;u karakter Sve veca
svih su:bjekata zajed-
spregu sve prisutruijom

2. Univerzalnost politickog i pravnog poretka Ujedinje-
nih nacija. Stupajuci clanstvo nacija kao uni-
organizaaije, sve drzave su mogucnost za pro
iektovanje svoje globalne politicke uloge. UcestvujuCi raz
matranju i resavanju koji se pojavljuju pred Uje-
dinjenim nacijama, sve zemlje clanice mogu da, vecoj ili
manjoj meri, ostvaruju svoje interese
30
ir l11l>o l11e strategije koje su samostalno i1i za-
sa drugirn zemljama clanicama.
3. Globalna strategija vojno-politickih saveza. Velike
11 svojih vojno-politicki!h. saveza sa jas-
1111 11 1 da prevlast svetu. Stupanjem
1 l 11 1stvo vojno-politickih saveza, sve zemlje clalllice, bez
1 1 na i cak i doblle su mo-
1111 da ucestvuju ostvarivanju njihove globalne stra-
/t kc i politicke uloge.
4. Globalizam politike i pokreta nesvrstanosti. Politika
sama kao doktrina korenitog rnenja-
11 I t celokupnog sistema politickill i
l'IU, ima obelezje poli!ticke platforme. Pokret
v1 Lanosti kao pokret koj1i okuplja stotinak drzava,
dve treCine clanica rnedunarodne zajednice, predstavija
1 politicki faktor svetskoj politici. U skladu s tim,
v zemlje koje su se opredelile za rnogu aktiv-
1\(> da ostvaruju politicku ulogu.
U odnosima nakon drugog svetskog rata
politiicka strategija driava pravilo, dok svode-
11 jc rpoliticke akcije iskljucivo na ili
11ivo predstavlja izuzetak koji se tumaci kao svojevrstan vid
(1 iii sferi svetskih po-
lova.
Osnove i dejstva globalizma
Osnove globalizma jugoslovenske spolj-
ne rpolitike su jos toku drugog svetskog rata.
Nova Jugoslavija nastala procesu svetskog
snaga, kao deo velike saveznicke koalicije. U
nim temeljima su premise velike revoJ.ucije
naseg koja ima univerzalan karakter i
dejstva. Najzad, sklopu aktivnog suprot-
stavljanja pojedinim veliki.m savezni!Ckim silama koje su
nastojale da podrede svojim
zavrsetka rata dogadaji su gurali Jugosla-
viJu da se ne zacahuri svoj uzi prostor, vec da
svoju stratesku akciju i ulogu.
Dva primera su za tezu da Jugo-
slavija uspela da i ostvari svoje vitalne
Jl
intercse prvom posleratnom periodu u redu zahva-
ljuj uCi tome sto brzo uspela da manevarslci prostor za
svoju samostalnru spoljnopoliticku akciju prosiri daleko iz-
van uzih regionalnih okvira kojima se nalazi.
1. Tzv. trscanski spor. U toku dramaticnog resavanja
teritorijalnog spora sa ltalijom. naspram Jugoslavije se nije
nalazila samo ltalija, vec i citav zapadnih sila na
celu sa SAD i Velikom Britanijom. Prema tome, tzv. trscan-
ski spor nije moguce svesti na ili
regionalne Do njegovog resavanja doslo u sklopu
sirih kretanja u politickim i medunarodnim odnosima ko-
jima su interpolirane i Jugoslavija i Italija. Do popu-
stanja pritiska na Jugoslaviju i tenzije tzv. trscanskom
sporu doslo godinama jugoslovenskog suprotstavljanja
SSSR-u i Kominformu i sirenja spoljnopolitickih veza i dej-
stava Jugoslavije u zapadnom i ostalom svetu. Potpisivanje
Memoranduma saglasnosti Londonu 1954. eklatantan
primer prozimanja regionalnog i globalnog posleratnoj
svetskoj politici.
2. Napad Kominforma Jugoslaviju. Sa stanovista
nase teme, kominformovska kampanja protiv Jugoslavije
jmala dve komponente. Prvo, rec napadu jedne
velike svetske sile na Jugoslaviju. Drugo, rec na-
padu cetiri susedne zemlje na ugoslaviju, ali ne na ravni
regionalnih koje sused ima prema
susedu, vec sklopu uloge tih susednih zemalja globalnoj
strategiji jedne supersile. Da odbranila svoje pravo na
slobodu i nezavisnost, Jugoslavija morala da sto vise pro-
siri manevarski prostor za svoju spoljnopoliticku akciju i
da obezbedi sto siru globalnu podrsku za svoje stavove i
interese.
Ni u tzv. trscanskom ni kampanji Kominforma
Jugoslavija ne odbranila niti ostvarila maksimum svojih
nacionalnih interesa ostajanjem na regionalnom ili subre-
nivou. Zbog povezanosti suseda sa velikim
tom smislu sto susedi imaju podrsku sila za
ostvarivanje svojill aspiracija prema Jugoslaviji, bilo t:Jime
sto se pojavljuju ostvarivanja interesa velikih sila
u odnosu na Jugoslaviju, svaki ili regdonalni pro-
ima i svoju jako naglasenu globalnu dimenziju.
znaci da suprotstavljanjem potencijala koji se mogu ne-
posredno ili regionalnim relacija-
ma Jugoslavija uvek hendikepirana odnosu na susede
koji ucestvuju ostvarivanju globalne strategije velikih sila.
32
p11vi. odgovor predstavljala opcija za globalnu spolj-
11111 1 1 k11 akciju, definitivno i trajno konstituisanu okvi-
11111 11111 l!ke i pokreta nesvrstanosti.
l 111 oslavija imala tu privblegiju da gotovo bez pre-
11 l 1, " pojedinim fazama razvoja medunarodnih
111 11111 1 lL periodu nakon drugog svetskog rata, bude meta
1
11 ll 1 1 l napada Odlucna da svim sredstvima
11 111 I voje vitalne nacionalne interese i sposobna da akti-
11 1 i1i krug saveznika, smislu tog pojma,
11 tskoj areni, Jugoslavija uspevala ne samo da osujeti
1" 1l11 j 1 zapadnog i dstocnog i namere Kine doba
11 kulLurne revolucije, nego i da, isto vreme, obezbedi
11 p"ki ugled i uticaj.
spolj.nopolitickoj akciji Jugoslavije sadr-
111 i tome sto se braneci svoje vitalne nacionalne
11111 se, nije zalagala za pa1cijalne i marginalne ciljeve, vec
11 vrednosti:
SuprotstavljajuCi se sprovodenju tzv. jaltske formule
se nastojanjima velikili sila da uspostavljaju i
pr Lkrajaj u svoje sfere uticaja tzv. sivoj zoni na Balkanu,
.l 11 goslavija afirmisala pravo svake zemlje da sama odlu-
t svojoj sudbini.
Suprotstavljaju6i se intencijama zemalja Kominfor-
Jugoslavija postala nosilac bor:be za odnose autonom-
ti i ravnopravnosti radnickom pokretu i medu socija-
H tickim zemljama, za pravo svake zemlje da sama odreduje
puteve svog unutrasnjeg razvoja i prioritete svoje spoljne
politike.
Opredeljuju6i se za politiku i pokret nesvrstanosti,
Jugoslavija dokazala da jedna mala zemlja moze da ost-
vari globalnu politicku ulogu i uticaj izvan velikih
ila.
su neki od istorijskih efekata globalizma spoljno-
politickoj akciji Jugoslavije, ujedno i osnovni uporisni
stupovi njenog ugleda i uticaja u svetu.
Ucesce Jugoslavije koncipiranju ideja nesvrstanosti i
u razvoju pokreta nesvrstanosti karnen temeljac njene
globalne strategije.
u analima istorije nije zabelcien slucaj da jedna mala
zemlja igrala tako izuzetnu ulogu u stvaranju i razvijanju
jednog univerzalnog pokreta
Nesvrstana .Jugoslavija i savremeni svet
33
tanovita ostvarivanja vitalnih nacionalnih interesa
JlJ 1t\vij lako se mogu uociti sledeCi glavni efekti njenog
dc1jivanja za nesvrstanost:
1. Da se nije opredelila za nesvrstanost, Jugoslavija
imala pred sobom sledece tri solucije:
da bude clanica vojno-politickog saveza, kom slu-
caju ukljucena konftrontaciju i podredena
odredenom obrascu drustveno-ekonomskog i politickog raz-
voja; politicki potresi vojno-politickim savezima i atom-
sko breme koje ih pritiska svedoce vidljivom redukovanju
nacionalnog suvereniteta zemalja-clanica i potiskivanju nji-
hovih nacionalnih interesa;
da bude neutralna zemlja, sto ne lako ostvar-
ljivo s obzirom na to da za tog statusa neop-
hodan pristanak velikih sila i saglasnost susednih drzava;
svakom slucaju, ogranicena normama neutralnosti Jugo-
slavija imala suzen manevarski prostor za svoje
da ostane izvan tokova svetske politike, izolaciji
koja duzem i1i kracem roku neizbezno dovela pod
okrilje neke od velikih sila.
U sva tri slucaja Jugoslavija imala suien prostor za
ostvarivanje svojih nacionalnih interesa.
2. U sklopu svoje globalne politicke akcije, na platfoF-
mi nesvrstanosti i najuioj vezi sa uticajem koji ima
krugu nesvrstanih zemalja, Jugoslavija uspela da reguliSe
i cak uspostavi dobre sa svim velikim svetskim sila-
ma istovremeno. bi nezamislivo da ostala lju-
sturi balkanskog regionalizma, odnosno da nije prihvacena
kao ravnopravan akter svetskoj politici.
3. Kada delovala iskljucivo sa balkanske periferije,
Jugoslavija imala veoma ograilicen manevarski _prostor
za ucesce evropskoj politici. svim relevantnim materi-
jalnim pokazateljima Jugoslavija jednoj od donjih
Iestvica evropskom prostoru. i
mesto evropskim poslovima da ostvarila
ugled i uticaj pokretu Teza da nesvrsta-
nost odvojila Jugoslaviju od Evrope samo vec
i izraz pukog upravo .nesvrsta-
nost da Jugoslavija jedna od uticajnijih
zemalja evropskom prostoru. od primera i ucesce
i uloga Jugoslavije grupi N + N zemalja.
4. Politika odnosno globalna
ticka strategija i akcija Jugoslavije ima izvanredno
34
1 1. 1 sa susedima. Prema susedima koji imaju
l1l11I ovs ku zaledinu, Jugoslavija istupa sama, vec sa svo-
l 111 irokim zaledem. Njihovom
1 11111 1lizmu suprotstavlja svoj nesvrstani globalizam. U
11111 koj politici ona nije samo od balkanskih ze-
11 1111 11, vec zemlja koja deluje na svetskoj ravni - pokretu
111 VJ" tanosti, sto njeno znacajno preimucstvo. Buduci
111 opstoj balkanskoj situaciji i i resavanju
va i sukoba odnosima zemalja vidan udeo
1111 \ju velike sile, prvom redu posredstvom svojih vojno-
pol ltickih saveza, cime se Balkan ukljucuje svetske kon-
t 1 ovcrze, snaga balkanske pozicije Jugoslavije velikoj meri
1 1vJ i od njene pozicije i uloge svetskoj politici.
5. Buduci da se ne nalazi pod kisobranom,
slobode i nezavisnosti Jugoslavije se oslanja na dve
uporisne tacke: opstenarodnu odbranu i dru-
1 v nu samozastitu i preventivna i potencijalna saveznistva
11 u globalnoj ravni, pre svega koordinatama politike i po-
k rcta nesvrstanosti.
* * *
Iz svega sto receno prozilaze sledeCi zakljucci:
Prvo, da periodu nakon drugog svetskog rata svaka
poljnopoliticka strategija i akcija koja zeli da bude efikasna
mora da bude globalnog karaktera i dejstva.
Drugo, da Jugoslavija postigla izvanredan ugled i uti-
caj svetu upravo zahvaljujuCi svojoj globalnoj politickoj
strategiji i akciji.
Trece, da politika i pokret nesvrstanosti pruzaju opti-
roalan okvir za projektovanje i ostvarivanje globalne politi-
cke uloge i uticaja Jugoslavije.
Cetvrto, da projektovanje i ostvarivanje globalne politi-
cke akcije Jugoslavije ne znaci odvajanje od regionalnih i
subregionalnih i interesa, vec da upravo obezbe-
duje pretpostavke za ostvarivanje vitalnih nacionalnih
interesa tim prostorima.
3 35
Red prioriteta
. . . strategija i
uloga svetskim poslovima suprot-
sa . i prioriteta poli-
t1 1. C:ak se moglo rec1 da spoljnopoliticka akcija
1?-amece izbor prioritetnih pravaca spo!jnopolitickog
delovanJa.
1. Ako globalizam akcije i izbor
prior iteta akciji stavili odnos teze i
antiteze, onda do pogresnog, ali moguceg zaklju-
cka da izbor ili subregionalnih pravaca akcije
mogao zahtevati ili predstavljati napustanje globalnog kon-
cepta spoljnoj politici. Ima slucaje,ra da su pojedine zern-
Jj e, sa unutrasnjim politicke ili eko-
naravi, ili iz nekih drugih razloga, abdicirale od
aktivnog ucesca svetskoj politici i ucaurile se svoj uzi
ili prostor. I to, svakako, predstav-
lja odredenu strategiju interesa,
ali sasvim drugo pitanje da li predstavJ ja korak
pred ili korak nazad odnosu na koje prethodilo.
u pravilu, r ec koraku iz stanja se na-
slutiti da napustanjem globalne poJiticke akcij e
suzen dijapazon mogucnosti za ostvarivanj e nacionalnlh in-
teresa.
Neke od ovih elemenata mogli naci,
ponasanju Bur me, fazi U Nua, kao i nakon
povlacenja iz pokreta 1979.
2. Ako globalnu spoljnu politiku shvatili kao po-
litiku prisustva svugde svetu, kao politiku
podjednakog znacaja svim partnerima svetskim
poslovima, ili kao politiku podjednake
svim medunarodnim odnosima, onda glo-
balizam politici razvodenosti i
centrisanosti akcije. radi, mora se na-
glasiti da globalizam, sam vuce tu odnosno
da su i ovoj ili
onoj meri, svakoj globalnoj strategiji. Neke od
takvih mogli smo
i spoljnoj politici Jugoslavije.
. . 3. U isto ?lobalnoj strategiji op-
CIJa za odredene Mogli reCi da na to uticu
d.va faktora: okolnost da se svakoj zemlji, speci-
medunarodnom miljeu, namecu prioriteti
36
11 11 interesa i okolnost da
1 1111 1, i koje raspolazu najveCim materijalnim i
stanju da budu
11l 11111 ' svugde svetu i da pridaju podjednak znacaj svim
1' 11111l1i111a svetskim poslovima. Poznato na primer,
111 11ajvece svetske sile, razlicitim prilikama,
1 cl p1ioriteta svoje strategije.
4. odredivanja reda prioriteta proistice
iz sirine globalizma, vec i iz dinamicnosti me-
odnosa. Ako sirina koncepta globalizma zahteva
11 1v1(Jivanje reda prioriteta kao uslova racionalnosti i efikas-
1111 t i , dinamizam trazi preispi-
1 reda prioriteta. Globalna politicka strategija
11l11oj sa stanjem i
111 111
prioriteta politici i neprekidno
11'> prioriteta skladu sa stanjem i
11 predstavlja slozen i
politicki posao jer rec uslova i re-
za interesa. '
Neki primeri izbora prioriteta
"11ategije, mogu, ovom predstavljati
ilL1straciju.
1. Kada rec Sovjetskom Savezu, koji ulaze maksi-
da ostvari svetsku ulogu i uticaj, red priorite-
11! politici proistice iz teze da
postoje tri struje koje se slivaju istu maticu: zemlje
Lzv. socijalizma, klasa i par-
t ije kapitalistickim zemljama,
pokret. U skladu s tim, Sovjetski Savez pridaje prioritetno
stanju i tzv. socijalistickoj zajednici,
odnosima sa zapadnim zemljama, sa zemljama tzv.
treceg sveta. Iako taj red prioriteta ideoloski i po-
liticki razmestaj na primer, razlicit
doba i fazi odno-
sima.
2. Kada rec SAD, suociti dva pri-
stupa redu prioriteta -
doba Forda i Kisindzera i drugi vreme Kartera
i Za prvi pristup prida-
prioritetnog i triangular-
nom (SAD - Zapadna Evropa - Japan) i
krugu (SAD - SSSR - - Zapadna Evropa -
37
'/. 1 111 111 111., 1111 ll'J. 11 Kartera i
111 1v11l11 lz 11 prijatcljskog sveta karakteristi-
1111 111 v 1 tzv. trecem svetu, zemljama
kojt tk l11j11 t1 okviru pokreta Na kom-
kriterija - geografske i demografske velicine,
uloge, uticaja pokretu
sv1stanosti itd - odredene su zemlje preko kojih SAD
najefikasnije da deluju prema zemljama tzv. treceg sveta,
odnosno zemljama pokretu nesvrstanosti. Medu njima su
se nalazili lndija, Jugoslavija, Nigerija, Saudijska
Venecuela itd.
3. Kada rec Kini, vreme tzv. kulturne revolucije
doslo do odbacivanja aktivne i miroljublve ko-
egzistencije. U redu prioriteta, politickoj akciji
Kine, ideoloski faktor prvo mesto vidu
borbe protiv tzv. revizionizma na svetskoj vidu
veza sa ideoloskim istomisljenicima celom
svetu. U isto vreme, doslo do
odnosa sa mnogim zemljama, do izolacije Kine.
U sadasnjoj fazi, koja obelezena
principa aktivne zna-
cenje normalizovanje i sa gotovo
svim zemljama svetu.
4. redu prioriteta dosla
primer, do izrazaja politici smrti
predsednika U vreme Bumedijena Alzir pred-
stavljao od zemalja pokretu
U vreme Sadlija, doslo do
aktivnosti Alzira pokretu i, do
sa
Ukazali smo obelezja globaliz-
ma i izbora prioriteta politici. u su, ocito,
dve dijalekticke
Na prioriteta delovanja
uticu faktori: istorijski, geografski, poli-
ticki, ideoloski, i drugi.
Njima se pridruzuju: stanje re-

U ovom kontekstu se, razumljivo, mozemo upustati
analizu svih tih faktora, vec poCi od postoje-
cih saznanja i mestu i ulozi Ju-
goslavije politickim i od-
nosima.
38
i susedne zemlje. S obzirom to da se
1 1 t 11 ljalni interesi svake zemlje, pravilu, ostvaruju

1
1p11I 1 tkom prostoru kome se nalazi,
1111 1111, odnosi sa susednim zemljama. Posebne istorij-
l 1 slozena politicka situacija balkanskom pro-
111111 , vitalni nacionalni interesi zahtevaju od Jugoslavije
1
1
1 11 1;vojoj spoljnoj politici prvorazrednu paZnju posveti
1111111 l111a sa susednim zemljama.
1 situacije mogu zahtevati i nametati odrede-
1111 11 tdaciju Jugoslavije sa sedam su-
1111, \li svi spadaju red prioritetnih
1 1 11 spoljnopolitickoj akciji.
2. Jugoslavija i velike sile. Zahvaljujuci svojim
1 1 1 011omskim potencijalima kao i politickoj i ide-
' 111. koj ulozi, velike sile su svim delovima sveta.
Nll l1ovo dejstvo na sve procese svetu takvo da svaka
1 111lja mora da vodi brigu uskladivanju svojih sa
11 Egzistencijalni interes Jugoslavije da razvija i
11111preduje odnose sa velikim silama ne samo zbog njihove
1 l1>l)alne uloge svetu, vec i zbog prisutnosti njihovih vojno-
1tolitickih saveza geopolitickom prostoru kome se nalazi.
3. Jugoslavija i evropske zemlje. Geopoliticki prostor
ome se Jugoslavija deo sireg evropskog
111ostora. bezbednost i ekonomski
l11goslavije se najvecoj meri ostvaruju Evropi. Na ev-
ropskoj Jugoslavija igra politicku ulogu,
okv1ru evropskoj bezbednosti i sa-
rtadnji.
4. lugoslavija i nesvrstane zemlje. za
i ucesce aktivnostima pokreta nesvrstanosti
predstavlja trajno Jugoslavije. sa ne-
vrstanim zemljama ima prvorazedno za ostvariva-
11je nacionalnih interesa Jugoslavije dvojakom
mislu: i efektima na polozaj i ulogu Jugo-
slavije svetskoj -politici i dejstvima menja-
nje politickim i svetu.
lako nesvrstanosti shvatanje
da su sve zemlje podjednako bez obzira
na velicinu i druga obelezja, ipak izvesno da
u krugu stotinjak nesvrstanih zemalja moze da se izvrsi ran-
partnera prema ulozi i znacaju
politickim i odnosima i, posebno,
odnosima sa Jugoslavijom.
39
Izbor partnera
S obzirom na trajnu opredeljenost Jtt..-
goslavije za politiku nesvrstanosti, nesvrstane zemlje ulaze
u r ed njenih najvaznijih spoljnopolitickih partnera.
Medutim, okolnost da se politika i pokret nesvrstanosti
nalaze na samom vrhu prioriteta spoljnopoliticke akcije Ju-
goslavije nije suprotnosti sa neophodnoscu utvrdivanja
reda prioriteta tl odnosu na politiku i pokret nesvrstanosti u
dvostrukom smislu:
- odnosu prema materiji koju svojom aktivnoscu pQo<
krivaju ili zahvataju politika i pokret nesvrstanosti
- odnosu prema zemljama koje ucestvuju u
sti politike i pokreta nesvrstanosti.
Koji su osnovni razlozi sto ne on10gucuju, vec u
odredenom smislu i zahtevaju utvrdivanje reda prioriteta
odnosu na delovanje Jugoslavije u pokretu nesvrstanosti?
1. Kada rec materiji koju svojim aktivnostima
pokrivaju ili zahvataju politika i pokret nesvrstanosti,
proistice iz osnovnih determinanti: doktrine nesvrstano-
sti - kao celovitog pogleda na svet, odnosno kao politika
koja se zalaze za preobraiavanje celokupnog sistema poli-
tickih i ekonomskih odnosa i uloge pokreta nesvrstano..-
sti - kao globa1nog faktora u medunarodnim odnosima. S
obzirom na nerazlucivu povezanost politike i pokreta ne-
svrstanosti, jasno da u dijapazon aktivnosti nesvrstanih
zemalja ulazi celokupna medunarodnih politi
ckih, ekonomskih, kulturnih odnosa.
Pocev od Brionskog susreta 1956. i Beogradske konfe.-
rencije 1961, Jugoslavija ne samo nastojala da prati, ve6
i inicijator neprekidnog sirenja dijapazona aktivnosti
politike i pokreta nesvrstanosti kao sastavnog dela izgradi-
vanja njegove globalne strategije i ostvarivanja njegove glo ...
balne uloge u medunarodnim odnosima. Inicijalnim aktiv-
nostima u sferi medunarodnih politickih odnosa
su se nakon Alzirske konferencije 1973. sve sire aktivnosti
sferi medunarodnih ekonomskih odnosa, uskoro zatim
i institucionalizovane aktivnosti informacija. Eks
tenzivno umnozavanje dokumenata koje nesvrstane zemlje
usvajaju na svojim sastancima na vrhu jedan od pokaza-
telja ove tendencije: da nijedna medunarodnog zivo-
ta ne ostane izvan domena aktivnosti politike i pokreta ne ...
svrstanosti.

vitalni nacionalni interes Jugoslavije da politika
1 pok1 t nesvrstanosti budu globalan faktor u medunarod-
11 111 udnosima, to ne znaci da Jugoslavija mora da bude
11volvirana u svim njegovim aktivnostima. Istina, Jugosla-
1 stekla ugled i uticaj jedne od najaktivnijih nesvrsta-
111 11 zcmalja, pored ostalog i zbog toga sto nastojala da
to vccoj meri ucestvuje svim akcijma politike i pokreta
111 vrstanosti, ali neke okolnosti objektivno, zahtevati
1111110 striktnije usredsredivanje na odredene prioritete:
- Prvo okolnost da Jugoslavija objektivno nece moei
11 t p1ati sirenje sfera i aktivnosti nesvrstanih
11 111alja;
- Drugo, okolnost da Jugoslavija objektivno mora ima-
1 i iskazati manji ili veCi interes za pojedina podrttcja ak-
1 vnosti nesvrstanih zemalja.
Na ovom mestu veoma tesko i verovatno brzo-
plcto se upustati pokusaj utvrdivanja liste
1ktivnosti politike i pokreta nesvrstanosti prema dinamizmu
1edosledu nacionalnih interesa Jugoslavije. Ipak se mo-
la izneti neka zapazanja vidu sondaza i indikacija.
S obzirom na svoj geopoliticki polozaj, prisutnost i
uej stva vojno-politickih grupacija evropskom i ?alkan-
prostoru, konfliktna zarista susednom Med1teranu
i niz drugih slicnih okolnosti, Jugoslavija i nadalje n10ra
prvenstveno zainteresovana za aktivnosti politike i po-
kreta nesvrstanosti sferi medunarodnih politickih odno-
a. ImajuCi, medutim, vidu sirinu tog podrucja i njemu
moguce sprovesti politiku _prioriteta.
radi, ucesce grupi N + N zemalJa, evropskoJ kon-
fer enciji razoruianju, napori za pretvaranje Balkana
zonu mira i saradnje bez atomskog oruzja trebalo da bu-
du verifikovani kao aktivnosti okviru politike i pokreta
nesvrstanosti, (sve nesvrstane zemlje se bave slicnom pro-
svom regionu) , ne da nose pecat evropskih
koji su izvan koordinata politike i pokreta nesvrs-
tanosti.
S obzirom na stepen dostignutog ekonomskog razvo-
ja, ekonomski polozaj evropskom prostoru, glavne spoljno-
ekonomske partnere i niz drugih okolnosti koje Jugoslaviju
stavljaju donekle specifican ekonomski polozaj odnosu
na druge nesvrstane zemlje ili zemlje u razvoju, Jugoslavija
moze mnogo selektivnije da prilazi sirokoj ko-
ja se stice okvirima borbe za uspostavljanje novog medu-
41
ekonomsk?.g poretka. U cilju potpunijeg razume-
vanJa ove konstatacIJe mora se napomenuti da to znaci
degradaciju teze da iz.gradn_ja medunarodnog eko-
nomskog P<:>retka ?-ac1<:>nalni ugoslavije i
zadatak pollt1ke i pokreta vec
kojoj i mogucno
1
i
raspored prioriteta, sa mogucno-
scu redukc1Je pollticko-diplomatskih napora i aktiviteta.
Slicna mogla da bude ostvarena i u
o_t>lastl borbe za novog medunarodnog informa-
poretka, koJOJ Jugoslavija od pionira i
ucesnika.
. Veca. Jugoslavije na odredene prioritete
aktlvnost1 polit1ke 1 pokreta nesvrstanosti ne smele da
dojam ili da ima za posledicu - aktiv-
nostl JugoslavIJe krugu nesvrstanih zemalja, vec treba-
lo prirodnu podelu rada okviru
pollt1_ke 1 Nijedna nesvrstana zemlja,
nema podjednak interes za sve elemente
kOJOm se bavi pokret i
blla prmclJ?IJelna kojoj trebalo da se sprovodi
Jugoslav1Je na striktniji red prioriteta ak-
pokreta nesvrstanosti, obezbedujuci racionaliza-
t1me, i vecu spoljnopolitickih ak-
c1Ja Jugoslav1Je krugu zemalja.
. 2. rec zemljama koje ucestvuju aktivno-
polltike 1 pokreta moze se
koje i zahtevaju selektivan
JugoslavIJe i ostvarivanju saradnje sa

- da pokret danas obuhvata
preko i veei broj zemalja -
zemalJa - gostiju. Rec dve suve-
ze.malJa da jedna mala zemlja,
kao sto Je.JugoslavIJa, nema materijalnih mogucnosti, niti
stvarnog mteresa da odrzava podjednak nivo partnerskih
odnosa sa svima njima.
. - da se nesvrstanosti nalaze zemlje
koJe razllkuJu mnog1m pokazateljima. skupina
.. se razlikuju geografskoj velicini, demograf-
skoJ ekonomskoj snazi, drustveno-ekonomskom
pollt1ckom ideoloskoj orijentaciji. Prirod-
no da sve zeml.J.e, Jedna drugoj, ni Jugoslavija
prema svakoJ od DJih, nemaJu iste agense i interese
11 aradnji, narocito ne domenima multilateralne
.11111 l11 jc.
\Jkazacemo posebno na neke od faktora koji objektivno
111 1 11 potrebu se1ekt1vnijeg utvrdivanja partnera Jugo-
1.1v 1j u pokretu nesvrstanosti:
1) Nesvrstane zemlje se nalaze regionima koji su
1111111juj lli vecoj udaljeni od JugoslaviJe.
sama sebl, nije presudan faktor za
odnosa pojedinih zeroalja. Stavise, neke uaa1Jen_1Je
11 111IJ C mogu imati vise interesa nego

sc Ne treoalo
1111 da Jugos1av1Ja irna v1se da saraduJe sa
11 11 galom, sa ili sa nego sa In_do-
zato sto su ove gran1ca:
generalno govorec1, ostaJe da
. 1
1
razmestaj nesvrstanih zemat3a jedar_i_ od 1aJ(tura kOJI
1\1 lLtje mogucnost i Jugo-
l, 1v11e saradnji sa njima . . rad1, arapsk.1h ze-
sa obala Mediterana iz i ra-
1luga, ima vece partnersko za Jugoslav1Ju, nego
1 11110, krug centra1noamerickih zernalja.
Nesvrstane zemlje se razlikuju .i de-
velicini. seb1,
autornatski da deluJe na rang1ranJe
11
pokretu nesvrstanosti. Najbolji dokaz Jugosla.v1Ja:
uloga i uticaj pokretu .1 sveiskOJ po-
liLici daleko prevazilaze njene 1
parametre. Isto tako, sve nesvrstane zernlJe su, u_

bez obzira na i svaka <:>d tre-

balo, principu, da bude podJednako za
Jugoslaviju. Ipak, teritorijalna i .
jedan od faktora koji deluju na. ulogu i znacenJe poJedmih
zemalja u medunarodnim
sti, u bilateralnirn odnosirna. Iako imaJU 1st1 glas u
i pokretu xr_iogu _se ist1
tas staviti Jndija i Bocvana, i Eg1pat Sv.
Lucija. Prijernorn niza malih ostrvsk1h drzav1ca,
drzava, svojevrsno rangiranje partnera preroa geo-
grafske i demografske velicine postaje sve neophodn.1Je. .
Nesvrstane zemlje se razlikuju snaz1
i znacaju. Ekonomski profil svake zernlJe ima ogroI?no zna-
cenje kako sklopu .. n.esvrstanih zema-
lja, tako i u multilateralnoj akc1J1 polltike 1
tanosti. Medutim, i ova aksioma zahteva
43
prilaz. Optimalno koriscenje ekonomskih mogucnosti poje-
dinih partnera zavisi od niza okolnosti. Ne znaci da zemlja
sa vecim ekonomskim mogucnostima ekonomski predstavlja
i znacajnijeg ekonomskog partnera. Medutim, ipak postoje
neke uocljive demarkacione linije. Jedna od njih, kao pose-
bno znacajnu skupinu ekonqmskih partnera izdvaja petro-
lejske zemlje, koje ostvaruju posebno siroke prostore za
ekonomsku i finansij,sku saradnju. S druge strane, postoje
nesvrstane zemlje za koje se moze reci da objektivno pred-
stavljaju potpuno marginalne partnere ekonomskoj sara-
dnji. Utvrdivanje svih relevantnih okolnosti jasno ukaza-
lo koje nesvrstane zemlje mogu najoptimalniji partneri
Jugoslavije.
Nesvrstane zemlje se razlikuju politickom utica-
ju pokretu nesvrstanosti i svetskoj politici. Sticajem niza
istorijskih, geopolitickih, ekonomskih, ideoloskih i drugih
okolnosti postoje znacajne razlike politickoj ulozi poje-
dinih nesvrstanih zemalja medunarodnim odnosima. Splet
okolnosti i faktora koji uticu na njihovu politicku ulogu i
uticaj tako raznolik i razuden da tom pogledu
moguce napraviti nikakvu okamenjenu shemu. Nije
sporno da izuzetnu politicku ulogu pokretu nesvrstanosti
i svetskoj politici imaju takve zemlje kao sto su Indija, Al-
zir, Egipat, Nigerija, ali odredenim okolnostima - na pri-
mer u vezi sa intervencijom KampuCiji ili situacijom u
centralnoj Americi - znacajnu politicku ulogu mogu da
igraju i jedan Singapur ili jedna Nikaragva. Sve to ukazuje
na slozenost i delikatnost rangiranja zemalja prema njihovoj
politickoj ulozi, ali ujedno i na realne mogucnosti i potrebu
da se takvo rangiranje izvrsi sklopu utvrdivanja priori-
tetnih partnera Jugosla'7ije pokretu nesvrstanosti.
Nesvrstane zemlje slede razlicite ideoloske orijentire
i imaju razlicite odnose sa velikim silama. Iz toga mogu da
proisteknu i njihova razlicita dejstva pokretu nesvrstano-
sti i svetskim odnosima. takode, moze da bude jedan
od elemenata koji nalaze selektivan pristup prema njima.
Odredenje prema Kubl za veCinu nesvrstanih zemalja zna-
cajnije nego odredenje prema Obali Slonovace, bez obzira
koju ideolosku poziciju same zauzimaju. Odredenje prema
PLO na primer, od veceg principijelnog znacenja,
nego prema kojoj arapskQj zemlji. Prilikom utvrdiva-
nja kruga najznacajnijih partnera Jugoslavije pokretu ne-
svrstanosti mora se voditi racuna i toj komponenti.
44
su neki od pokazatelja koji ukazuju na to da se ne
111ole politicki delovati podjednako naspram svih stotinjak
.zemalja, vec da neophodno, vodeci racuna
11 innogim faktorima, izvrsiti operativno racionalan izbor
111Jznacajnijih partnera. Polazeci, razume se, od nacionalnih
11t 1esa, diplomatsko-politickih i finansijsko-ekonomskih mo-
111 nosti Jugoslavije i ne dovodeci pitnje opstu ulogu Ju-
111 ' \avi je pokretu nesvrstanosti i ravnoprvan tretman svih
zemalja.
Ima vise kriterija na osnovu kojih se moze utvrditi re-
11tivno precizno, nesvrstanih zemalja sa kojima Jugo-
1 1vija treba i nadalje da razvija intezivnu politicku saradnju
koje spadaju skupinu_prioritetnih politickih par-
111 ra Jugoslavije pokretu nesvrstanosti.
1 . . Zemlje-osnivaci politike i pokreta 1iesvrstanosti.
.1111 zemlja - osnivaca politike i pokreta nesvrstanih moze
\' dvojako shvatiti. U znacenju obuhvata zemlje koje
11 dale ini<:ijalni doprinos siintetizovanju ideja nesvrstano-
ti : Jugoslaviju, Indiju, Egipat, lndoneziju i Ganu. U sirem
macenj u obuhvata zemlje koje su ucestvovale na Beograd-
koj konferenciji 1961, kao osnivackoj konferenciji pokreta
11tsvrstanosti. U ovom slucaju .taj obuhvata dvadeset
ptt zemalja. U ovom kontekstu trebalo da ostanemo pri
tumacenju pojma osnirvaca pokreta nesvrstanosti, iako
llt: bi trebalo zanemariti ni siriti pojam, odnosno krug uce-
11ika Beogradske konferencije.
Prvu liniju ili jezgro osnivaca politike i pokreta nesvrs-
t 1.nosti, cine u stvari tri zemlje: Jugoslavija, lndija i Egipat.
svaku od tih zemalja karakteristicno da produZila
11 daje krupan doprinos ostvarivanju principa i ciljeva ne-
vrstanosti u toku citavog dosadasnjeg razvoja pokreta ne-
vrstanosti i da, uporedno s tim, igra znacajnu ulogu svet-
koj politici. Peripetije s Egiptom nakon Kemp-dejvidskih
porazuma donekle su umanjile njegova konkretna dejstva
11 pokretu nesvrstanosti, ali nisu potrle njegov znacaj Illi
k.1ugu nesvrstanih zemalja, ni arapskoj i svetskoj politici.
Ovim trima zemljama se jos dve: lndonezija
Gana. su prolazile kroz teska politicka i ekonomska
lskusenja. Indqne2Jija, svoje velicine, uloge koje ima
ASEAN-u i drugih razloga igra i nadalje znacajnu politicku
111logu u svetu. Sa Nkrumahov1m panafrickim i nesvrstanim
dejama, prvom velikorn valu dekolonizacije u Africi, ulo-
Gane daleko prevazilazila njene materijalne i druge
Danas njena politicka uloga daleko skro-
45
mnija od one koju imala u pr<>Slosti i, svakako, ni kom
osnovu se ne moze meriti sa ulogom koju ostale zemlje -
osnivaci igraju pokretu nesvrstanosti i svetskim poslovi-

Zemlje iz prvog kruga osnivaca i pokreta ne-
svrstanosti, prema tome, moraju permanentno da budu me-
du znacajnijim politickim partnerima Jugoslavije, ali
takode, mogucan i selektivan pristup utvrdivanju politickog
volumena saradnje sa pojedinim od njiih.
Kada rec sirem tumacenju pojma osnivaca, to jest
Beogradske konferenciJe, njihov sastav ra-
znolik jer zavisio velikoj meri od toga koje su zemlje
tom casu vec blle stekle nezavisnost. l:'rema tome, ne
bilo sasv1m ispravno stavljatri. ih isti politicki rang ili im
automatizmu davati prednost odnosu na one zemlje ko-
je su stekle nezavisnost i zoog toga kasn!Je
pile nesvrstanosti. Ako blsmo to ucinili, onda
recimo, AR Jemen imala prednost nad Angolom, Zimbabve-
om ili Irakom.
Medutim, ostaje politicka .potreba da se posebno vodi
racuna zemljama - osnivaCima pokreta sirem smislu,
pokusaja preusmeravanja pokreta, odnosno udaljava-
nja od principa i ciljeva koje su ove zemlje prihvatile kao
ucesnice Beogradske konferencije 1961. godine.
2. Zemlje - doma6ini konferencija vrhu. U skla-
du sa principom geografske rotacije, nesvrstane zemlje su
nastoja1e da svoje na vrhu odrzavaju razli-
citim regionima: Evropi, (Jugoslavija), Africi i arap-
skom svetu (Egipat, Aliir), Aziji (Sri Lanka, In-
dija), Latinskoj Americi (Kuba). Prilikom izbora zemalja
u ikojima b1ti odrzana konferencija na vrhu prevashodno
se vodilo racuna nj'ihovom ucescu ostvarivanju principa
i cbljeva nesvrstanosti i politickoj ulozi u regionu kome
se nalaze.
svakako, znaci da zemlje - domaCini konferencija
na vrhu spadaju red znacajnih nesvrstanih zemalja, od-
nosno znacajnijih politickih partnera Jugoslavije pokretu
nesvrstanosti i svetskoj politici.
Tome, takode, treba dodati da su zemlje - domaCini,
vrseci duznost koordinatora aktivnosti nesvrstanih zemalja
izmedu dveju konferencija na vrhu nastojale i
objektivno mogucnosti da sebl obezbede uticajniju
ulogu pokretu nesvrstanosti i svetskoj politici.
46
ve okolnosti dovode do zakljucka da i zemlje - do-
1111
1
111i konferencija na vrhu spadaju U red prioritetnih
111 :o! kih partnera Jugoslavije u pokretu nesvrstanosti.
BuduCi da dve od spadaju red osnirvaca politike
1pokreta nesvrstanosti (Egipat, Indija), to jos vise nagla-
' 1v znacenje politicke saradnje sa njima. sri Lanka i Ku-
111 padaju krug ucesnica Beogradske konferencije 1961.
vaka za sebe na odreden nacin igra znacajnu ulogu u
v >m regionu. se moze reci i za Zamblju.
3. Nesvrstane zemlje koje igraju znacajnu politicku ulo-
1111 svom regionu. Politicka uloga i dejstva pojedinih ne-
Vt'stanih zemalja zavise od mnogih okolnosti. Ukoliko se
1 kne vise njih - teritorijalnih, demografskih, ekonomskih,
politickih, vojno-strateskih, ideoloskih itd. - moze se go-
vo1iti trajnom politickom znacaju tih zemalja regionu
11 kome se nalaze, time i pokretu nesvrstanosti i svet-
koj politici. U tom smislu moglo reei sledeCim
1. mljama:
U Aziji - Indiji, Vijetnamu i lndoneZliji. su,
neki nacin, glavne azijske nesvrstane zemlje. Situirane
tt razlicitim geografskim podrucjima Azije i izrazavaju
politicke opcije tom sirokom prostoru. Na speci-
l'ican nacin su involvirane politiku i strategiju velikih svet-
kih sila. Predstavljaju reprezentativan uzorak za siri
krug azijskih zemalja. Za ove tri zemlje nije sporno da spa-
tlaj u red najznacajnijih nesvrstanih partnera Jugoslavije
tt azijskom prostoru.
U drugom esalonu svakako takve zemlje kao
su Iran, Pakistan, Banglades, Malezija, KampuCija, NDR
Koreja. U specificnom politickom kontekstu one mogu da
znacenje koje prevazilazi dimenzije regionalnih kon-
!>tanti.
U tzv. crnoj Africi - Tanzaniji, Etiopiji, Zimbabveu,
Zamblji, Mozamblku, Angoli, Nigeriji, Gvineji, Gani. S ob-
zirom na brojnost i specificnost zemalja Africi navedeni
krug glavnih zemalja ovog podrucja nikako se ne mo-
gao smatrati kompletilim. Ali, to su, bez sumnje, neke od
africkih zemalja koje nekom od osnova imaju istaknutiju
ulogu pokretu nesvrstanosti i africkim poslovima.
U Latinskoj Americi - Meksiku, Kubl, Peruu, Ci-
leu, Venecueli, Argetini, Brazilu. Rec punopravnim uce-
snicima, ali i nekim zemljama - posmatraCima pokretu
nesvrstanosti. Ni ovom slucaju spisak vodeCih zemalja
ovog regiona ne trebalo smatrati definitivnom. U odre-
47
denom politickom kontekstu posebno se aktivira znacaJ i
takVlih zemalja 1kao sto su Nikaragva, Panama ili Bolivija.
Ali, rec odnosu izmedu tzv. perunanentno znacajnih ze-
malja i zemalja cije se znacenje povecava u sklopu odrede-
nih politJickih okolnosti.
d). U arapskom svetu - Egipat, Sirija, Irak, Tu-
nis, Liblja, Maroko, Saudijska PLO. Na osnovu
mnogih merila ove zemlje igraju veoma zapazenu ulogu u
arapskom prostoru, kao i u pokretu nesvrstanosti. Krug
nesto siri nego kada rec vodecim zemljama u drugim
regionima, zbog specificnosti odnosa medu arapskim zemlja-
ma i politicktm i ideoloskim strujama u arapskom svetu.
Postoj>i vlse raz1oga zbog kojih se ne moze sugerirati
gotov spisak zemalja koje igraju vodecu ulogu u svom
regionu, odnosno zemalja koje regionalnom principu
trebalo da spadaju red glavnih politickih partnera Jugo-
slavije u pokretu nesvrstanosti1:
- prvo, sto politicka uloga pojedilllih zemalja u reglo-
nalnom prostoru zavisi od .vise faktora koji ovde nisu pona-
osob uzimani obzir
- drugo, StO IU pojedinim regionima i SUbre-
gionima umanjuju dli uvecavaju politicku ulogu i znacaj
pojedinth zemalja
- trece, sto postoje ve1ike razlike u ulozi pojedinih
zemalja razlicitim regionima, nemoguce na osnovu
iste matrice, na primer, prici izboru vodecih zemalja azij-
skom, africkom ili latinskoamerickom prostoru. Za ilustra-
oiju se moglo navesti da Iran i Pakistan nisu ukljuceni
red vodeci:h zemalja regionu Azije, dok su i
Gvineja uvrsteni red vodeeih zemalja Afrike, iako prve
dve nesumnjivo imaju niz komparativnih politickih prednos-
ti u odnosu na druge dve.
Utvrddvanju kruga prioritetnih partnera Jugosla'V'ije
pokretu nesvrstanosti moglo se prici i putem eliminacije
kojil to nisu:
U red prioritetnih partnera J.ugoslavije ne spadaju
mikrodrzave udaljenijim geografskim podrucj>ima koje su
svojim brojem zapazeno doprinele dovrsavanju procesa de-
kolonizacije i sirenju pokreta nesvrstanosti, ali objektivno
ne i-graju znacajniju ulogu medunarodnim odnosima.
Izuzetak mogu da budu one koje se nalaze
u epicentru zaostravanja sukoba supersila - na primer u
Indijskom okeanu iLi karipskom podrucju.
48
U red prioritetnih partnera Jugoslavije ne trebalo
' 1 spadaju ciji su rezimi marionetskom odnosu
111 ma velikim silama, kao neke od njih koje su, primera
1 \di, ucestvovale invazii.ji Grenade.
Ovde, svakako, nije roc zemljama koje su iz ovih ili
razloga jednoj ili drugoj supersili, vee zemlja-
1111a oiji se rezimi zasnivaju na otitoj iinostranoj 1korupciji i
ln tervencij i.
U red prioritetnih partnera Jugoslavije pokretu ne-
, vrstanosti ne trebalo da spadaju zemlje kojima su na
vlasti uzurpatorski, diktatorskii i drugi kompromitovani re-
Iako pokretu nesvrstanosti prihvaceno nacelo da
u sve zemlje ravne jedna drugoj 1bez na stanje
unutrasnjim odnosima, suvereno pravo svake zemlje da
.odreduje nivo odnosa sa nekom drugom zemljom.
Ovaj kriterijum trebalo primenjivati i kada nekoj zna-
,caj nijoj nesvrstanoj zemlji dode na vlast rezim koji objek-
,tivno diskredituje principe i ciljeve nesvrstanosti.
d) U red prioritetnih partnera Jugoslavije pokretu ne-
svrstanosti ne trebalo da spadaju zemlje koje zbog svoje
nestabllne unutrasnje situacije, ekonornski1h teskoca, regio-
tnalne zaeaurenostii, uklopljenosti strategiju ove ili one ve-
like sile ne pokazuju reciproean interes za saradnju sa Ju-
goslavijom ili objektivno ne mogu doprineti ostvarivanju
interesa Jugoslaviji.
ne znaci da Jugoslavija trebala da cblgne ruke
Od zemalja koje se nalaze te5koj politickoj
situaciji. Rec poglavito striktnijem vodenju racuna
rreciprocnosti interesa i racionalnijem politickom ponasa-
nju Jugoslavije.
utvrdivanjem prioritetnih partnera Jugo-
slavije medu nesvrstanim zemljama ne degradirana,
vec ojacana uloga Jugoslavdje pokretu nesvrstanosti. Na
1nekim tackama to raskid sa konceptom - Jugoslavi-
1a prema svim nesvrstanitm zemljama i daleko manji broj
.nesvrstanih zemalja prema Jugoslaviji - koji sirenjem
pokreta nesvrstanosti i smanjivanjem finansijsko-ekonom-
slcih mogucnosti Jugoslavije
1
postao sve manje odrZiv kon-
1cept racionalnog i efikasnog delovanja Jugoslavije u pokretu
.nesvrstanosti.
:'4 Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet
49
Osobenosti
jugoslovenske politike
nes vrstan st1
Istraiivanje osobenosti jugoslovenske
politri.ke nesvrstanosti, ili osobenosti pogleda i aktiviteta
koje druge nesvrstane zemlje, mora da pode od utvrdivanja
osobenosti poliitike i pokreta nesvrstanosti u odnosu na dru-
ge medunarodne pokrete i organizacije koje okupljaju manji
ili veCi broj suverenih
Osnovnu motivaciju za udruzivanje drzava u manje
vece skupine, organizovane na ovaj ili onaj nacin, predstav-
ljaju ideoloski, politicki, ekonomski, vojni, verski i drugi
faktori. Sistemi organizovanja se mogu razlikovati ste-
penu i vrsti medusobne povezanosti zemalja-ucesnica, ge-
ografskom opsegu, ciljevima, vremenu trajanja itd. I kada
rec motivacijama i kada rec organizacijama cesto
postoji medusobna uslovljenost i povezanost svih pomenutih
faktora i vidova organizovanja.
Motivaciju za nastajanje politike i pokreta nesvrsta-
nosti nisu uslovili, ponaosob, ni ideoloski, ni politicki, ni
ekonomski, ni vojni, niti koji drugi faktor, vec svi oni
skupa, jer politika i pokret nesvrstanosti teze korenitoj trans-
formaciji celokupnog sistema medunarodnih politickih, eko-
nomskih i kulturnih odnosa najsirem smislu te reci na
miroljublvim, demokratskim i progresivnim osnovama. Ni
jedna organizacija proslosti i sadasnjosti nije pred sebe
postavljala tako slozen i sveobuhvatan cilj. Stoga se na plat-
formi nesvrstanosti i mogu da okupe sve zemlje bez obzira
50
111 ideoloske afinitete, politicku orijentaciju, geografski po-
loJ.aj, ekonomsko stanje, civilizacijska obelezja. stvari,
da odnosu na sve druge skupine drzava, politika i
kret nesvrstanosti imaju univerzalne motivacije i inspi-
1 1 ije.
Sa stanovista vidova organizovanja, sustina i vidovi
111sLitucionalizacije pokreta nesvrstanosti jasno naglasavaju
1 zliku izmedu pojmova pokret i organizacija: pokret se
:1.t1sniva na dobrovoljnom opredeljivanju za ucesce zajed-
11ickoj akciji odredene skupine drzava, dok za organiza-
tipicno postojanje striktnih pravila ponasanja (statuta,
povelja itd.) kojih su obavezne da se pridrzavaju zemlje -
11govornice. Ucesce zemalja akciji politike i pokreta ne-
:-;vrstanosti predstavlja dobrovoljnu opciju najsirem smislu
lc reci; dobrovoljnost dinamicna platforma pune ravno-
rravnosti ncsvrstanih zemalja, koja ukljucuje i podrazume-
va pravo na postojanje i ispoljavanje osobenosti unutras-
11jem razvoju, spoljnoj politici, i sistemu i vidovima
ucesca zajednickoj akciji.
ImajuCi sve ovo u vidu, sasvim izvesno da istrazivanje
osobenosti polozaja i politike svake zemlje organizacijama
tipa neminovno polazi od generalne linije koja
predstavlja sintezu statutarnih i programskih obaveza svil1
zemalja - clanica, koja ne retko izraz interesa jedne
grupe dominirajucih sila. U tom slucaju se istrazivanje oso-
benosti polozaja i politike pojedinih zemalja - clanica svo-
di na utvrdivanje pravila i konstatovanje izuzetaka.
Kada rec politici i pokretu nesvrstanosti, ova meto-
dologija neprimenjiva i u politickom i u tehnickom smi-
slu. U pokretu nesvrstanosti ne postoji nikakav vid unifor-
mnosti koji nesvrstane zemlje svodio na istu ideolosku,
politicku, ekonomsku i civilizacijsku ravan. U krugu raz-
norodnih zemalja, svaka od njih, ima osoben polozaj - ne
odnosu na jednu generalnu liniju, vec od-
nosu i stavu prema ucescu zajednickim aktivnostima
ostvarenju principa i ciljeva nesvrstanosti.
U skladu s tim, svrha is'traiivanja osobenosti jugoslo-
venske politike nesvrstanosti nije predodredena utvrdiva-
njem odnosa prema kakvim pravilima ponasanja, vec
usmerena na identifikovanje faktora koji jugoslovensko
ucesce politici i pokretu nesvrstanosti cine specificnim
odnosu na takode specificno ucesce svake druge nesvrstane
zemlje. U pokretu nesvrstanosti osobenost pravilo, ne
izuzetak; to inverzija u odnosu na stanje mnogim
4* 51
medunarodnim organizacijama, naroCito vojno-politickim
savezima velikih sila, sto potvrduje i analiza osobenosti ju-
goslovenske politike nesvrstanosti.
1. Jugoslavija imala osobenu ulogu formulisanju
osnovnih principa i ciljeva nesvrstanosti, utemeljivanju
pokreta nesvrstanosti i dosadasnjem razvoju nesvrstanosti.
U celokupnoj ovoj trijadi ona zauzima specificno mesto u
krugu nesvrstanih zemalja i to se, isto vreme, odrazilo i na
njen specificni odnos prema politici nesvrstanosti i na njen
specifican polozaj u pokretu nesvrstanosti.
Predsednik i Jugoslavija su medu prvim lucono-
sama ideja nesvrstanosti. Jugoslavija nije postala nesvrsta-
na jednom trenutku koji se mogao politicki,
datumski obeleziti. Jugoslavija anticipirala nesvrstanost
jos toku svoje oslobodilacke borbe i socijalisticke revolu-
cije - odupiranjem svima koji su hteli da milom ili si-
lom podrede svojim interesima; teznjom da samostalno od-
reduje svoj unutrasnji razvoj i svoje ponasanje u meduna-
rodnim odnosima. U prvom posleratnom periodu, u vreme
dok rec nesvrstanost jos nije srocena ni kao jezicki ter-
min ni kao politicki pojam, Jugoslavija prosla kroz test
nesvrstanosti, odupiruci se pritiscima sa Zapada i sa Isto-
ka. Kada se sredinom pedesetih godina pojavljuje politika
nesvrstanosti, kao pojam sa odredenim politickim sadrza-
jem, to nije nova politicka orijentacija za koju se opre-
deliti Jugoslavija, vec to politicka praksa koja svoj
siri politicki i medunarodni sadrzaj u delovanju Jugoslavije
svetskoj sceni.
Odlazeci na svoja putovanja Aziju i Afriku 1954, 1955.
i 1956. godine, predsednik kao glasonosa i neimar ne-
svrstanosti, nailazi na sabesednike i istomisljenike na dru-
gim stranama sveta, krugu zemalja koje ne zele da se pod-
rede uticaju jednoga i drugog niti da budu uvucene
sukob, vec se opredeljuju za aktivnu poli-
ticku ulogu medunarodnim odnosima na osnovama neza-
visnosti i ravnopravnosti. Prilikom tih drzavnickih susreta
zacinju se multilateralne aktivnosti nesvrstanih zemalja.
kojoj meri sve to tacno najbolje pokazuje cinjenica
da su oni skupovi na kojima su polozeni temelji nesvrsta-
nosti kao medunarodnom pokretu odriani okolnostima
koje jasno govore specificnom doprinosu i ulozi Jugosla-
vije nastojanju i razvoju nesvrstanosti. Poznato prvi
multilateralni skup nesvrstanih zemalja, na kome dijalek-
52
1 1 k prevazidena formula Bandunga unosenjem globalne di-
11 programska opredeljenja novooslobodenih i dru-
1 11 z malja koje su da pristupe vojno-politickim sa-
velikih sila Brionski sastanak Tita, Nasera i
N l1rua 1956; inicijativa velike petorice osnivaca nesvrstano-
1 i Tita, Nehrua, Nasera, Nkrumaha i Sukarna za sporazu-
111 vanje i popustanje medunarodne zategnutosti na XV za-
1<.I nju Generalne skupstine Ujedinjenih nacija, koja ima
111bolicno mesto u predistoriji detanta, potekla iz pro-
1 orija Jugoslovenske misije pri Ujedinjenim nacijama 1960;
11 1jzad, tom redosledu, temelji nesvrstanosti su postavljeni
osnivackoj konferenciji nesvrstanih zemalja Beogradu
1961.
Predsednik i Jugoslavija su prisutni svim dosa-
c!. snjim fazama razvoja nesvrstanosti kao politicke doktri-
i kao medunarodnog pokreta toj meri da se njihov
tloprinos i uticaj odvajaju u odnosu na sve druge nesvrstane
z mlje i njihove lidere. U ovom kontekstu nije rec upu-
. tanju siru analizu uzroka koji su doveli do jedne takve
istorijske situacije, nego dovoljno naglasiti nekoliko odlu-
ujucih okolnosti koje su tome doprinele: prvo, dosledno se
odupiruCi pritiscima i principijelno izgradujuci svo-
ju nezavisnu poziciju, Jugoslavija stekla dragocenu mo-
ralnu i politicku legitimaciju za svoje aktivno nastupanje
i delovanje pokretu nesvrstanosti; drugo, predsednik
i Jugoslavija su uvek imali izvanredan sluh za preokupaciju
i interese najsire veCine nesvrstanih zemalja i, moglo se
reCi, citave mec!unarodne zajednice, sto im omogucavalo
da verodostojno ukazuju na pravce akcije i metode ostvari-
vanja ciljeva nesvrstanosti; trece, predsednik Tito jedini
od osnivaca nesvrstanosti koji aktivno ucestvovao radu
svih sest konferencija nesvrstanih zemalja na najvisem ni-
vou i koji imao presudnu ulogu izlazenju iz svih dilema
sa kojima se suocavao pokret nesvrstanosti dosadasnjem
razvoju.
Ovim su naglasene samo neke tacke kompleksu speci-
ficnosti doprinosa Jugoslavije nastanku i razvoju nesvrsta-
nosti.
2. Ideje nesvrstanosti duboko su utemeljene celokup-
nom drustvenom Jugoslavije. u Jugoslaviji nije, kao sto
to slucaj nekim drugim zemljama, nesvrstanost ostala
na nivou drzavne politike, gde se retko pojavljuje progra-
matskim dokumentima vladajucih drustvenih i politickih
struktura, jos manjoj meri svesti i akciji masa. U Ju-
53
/
/
goslaviji 1iesvrstanost ne samo platforma sveukupnih ak-
tivnosti na medunarodnom planu, vec i celovito oprede-
ljenje svih politickih i drustvenih organizacija, moze se
bez preterivanja reCi i svih radnih ljudi i gradana ugoslavije.
Utemeljenost nesvrstanosti u drustvenom Jugosla-
vije tretiramo kao jednu od osobenosti jugoslovenske poli-
tike nesvrstanosti zato sto to, kao sto smo rekli, nije slucaj
mnogim drugim nesvrstanim zemljama, mogli reci,
na zalost, ni u veCini nesvrstanih zemalja. U tim nesvrstanim
zemljama nesvrstanost ostala na nivou vladine politike i
cesto sluzi iskljuCivo kao spoljnopoliticka orijentacija. Mo-
zda i to jedan od vainih uzroka ne retke pojave odstupa-
nja od izvornih principa i ciljeva nesvrstanosti, priklanjanja
interesima velikih sila, pragmaticnog odnosa
prema i ciljevima politike i pokreta nesvrstanosti.
i jesu razlozi zbog cega njenu utemeljenost dru-
stvenom ugoslavije smatramo jednom od najvaznijih
osobenosti jugoslovenske politike nesvrstanosti.
3. Trecu osobenost jugoslovenske politike nesvrstanosti
rredstavlja unutrasnje i spoljne politike Jugosla-
vije. Prema poznatoj marksistickoj aksiomi postoji puna di-
jalekticka povezanost unutrasnje i spoljne politike. Bilo zato
sto ova aksioma isuvise kategoricki postavljena, stoga
sto isuvise shematski tumacena, izgledalo da zna-
C:ajna odstupanja praksi dovode u sumnju. Jer, postoje
primeri koji dokazuju upravo suprotno: da ne postoji auto-
matizam delovanju unutrasnje na spoljnu politiku raznih
zemalja. Ima dosta primera kojima vidljivo da i spolj-
na politika znacajno utice na unutrasnju politiku. Kloneci se
analize tog fenomena i uopstavanja kojima Illije mesto
ovom tekstu, videcemo da u pokretu nesvrstanosti, posmat-
rano sa stanovista odnosa unutrasnje i spoljne politike, po-
stoje razlicite grupacije zemalja: one u kojima postoji har-
monija izmedu unutrasnje i spoljne politike, one u koj.ima
oeigledna kolizija izmedu unutrasnje i spoljne politike,
ru kojima spoljna politika meri utice na unu-
trasnju politiku, nego ova na nju itd.
U slucaju Jugoslavije, medutim, postoji puna harmo-
nija izmedu unutrasnje i spoljne politike, se cak
reCi puna u njihovom medusobnom dijalekti-
ckom uzrocno-posledicnom dejstvu. Na unutrasnjem planu
Jugoslavija opredeljena za sistem soaijalistickog samoup-
ravljanja: ukoliko doslo do restauracije privatne svojine
54
11 Jugoslaviji, nema sumnje da to delovalo i na njenu
polj nu politiku smislu ili pridrtilivanja za-
1' \dnom ukoliko doslo do uspostavljanja
ko-etatistickog sistema, sasvim izvesno da to vodilo
p1ibl!i:zavanju ili pridruzivanju istocnom Ovim done-
k 1 rpojednostavljenim ali neosporno tacnirn hipotezama la-
ko se dokazuje da unutrasnja politika odreduje spoljnu po-
ll tiku Jugoslavije. Ne sme se, medutim, zanemariti ni to da
spoljna politika odreduje unutrasnju politiku Jugo-
lnvije: ukoliko doslo do ili pridruzivanja
to vodilo restauraciji svoj-ine u
ugoslaviji; ukoliko doslo do ili pridruziva-
11 ja istoenom to dove1o do preovladavanja
kratsko-etatistri.ckrih struktura u Jugoslaviji. Ove hipoteze
dokazuju postojanje pune dijalekticke
11 c povezanosti jugoslovenske spoljne i unutrasnje politike.
Ali, ne samo navedeni primeri. Zalaganje politike i pokreta
nesvrstanosti za nove pravednije i humanije medunarodne
ocLnose u punoj harmonijli sa vizijama socijalistickog sa-
moupravljanja koje vode i drustve-
oom sistemu. 1 obrnuto.
lzdvojili smo to kao osobenost jugoslovenske politike
nesvrstanosti i zbog toga sto upravo u
vrlo aktuelno pitanje veceg uskladivanja spoljne i unutrasnje
nesvrstanih zemalja. Nesvrstane zernlje se u svojoj
spoljnoj politiai, iinspirisanoj principima i ciljevirna nesvr-
tanosti, zalazu za pravedna, dernokratska i rese-
nja, dok se svojoj unutrasnjoj politici ponekad i ponegde
sluze metodima koji su manjoj ili vecoj meri negaaija
pr avde, demokratije i humanizma. U ovim zemljarna pot-
:puno oCigledan raskorak spoljne i unutrasnje politike.
se razume da se nesvrstanim zemljarna ne mogu narne-
tati nikakva pravila ponasanja na planu, ali
se s pravom moglo ocekivati da njihova spoljna politika, pro-
fet a nesvrstanoscu, pocne efikasnije da deluje na unutras-
nju politiku, u smislu veceg uvafavanja demokratskih i hu-
rnan.ih ideala za koje plediraju pobltika i pokret nesvr s ta-
nosti.
4. Jugoslavija trajno i vezana za politiku
i pokret nesvrstanosti. Nije rec retoricnoj sintagmi, vec
konstatacrji koja prirodno prois.tice iz istorijskog i geopo-
litickog poloiaja kome se nalaza Jugoslavija u svom uzern
balkanskGlm prostoru u kome se suceljavaju dva vojno-poli-
55
ticka od kojih nijedan, moglo se reCi, nije
raIOi.stio sa duhom i vremenom Jalte. Jedini nacin da bude
i i da moie sama da odlucuje svom
drustvenom razvoju jeste da bude
va, da prihvata i sledi principe i ciljeve Odri--
canje od jugoslovenskom slucaju, predstav--
ljalo sa postepenim slobode i
i prava samostalno odredivanje puteva svog
trasnjeg razvoja.
Ova i
stanosti nije tipicna za mnoge druge nesvrstane zemlje ..
Iako su mnoge od njih, takode, ili povre-
meni:m pritriscima jednog ili drugog irpak za
njih ,tipicno da se nalaze geopolitickim prostorima kp-.
jima istorijska i geopoliticka logika ostavljaju prostore za,.
manevrisanja jednom ili drugom pravcu. Ve6ina nesvrsta--
nih zemalja relativno od i'.
vojne moei svetu i meduprostor
izmedu njihovih grupacija.
U slucaju Jugoslavije istorijske i
su takve da neumitno odreduju trajnu i poveza-
nost sa politikom i pokretom
5. jugoslove.nske politike pro
isticu i iiz da Jugoslavija svojoj za slo-
i nezavisnost izlozena i i drugog .
i da se nalazi na podrucju gde se suceljavaju dva
saveza - Varsavski ugovor i pakt.
Vec smo videli da uprav? ova okolnost, istorijski posmat-
rano, uticala na jugoslovensko za
i da velikoj meri delovala aktivnosti koje su obez-
bedile veliki ugled i u!Jicaj J.ugoslavije pokretu
nosti. Ovde medutim, hteli da i to da
ova okolnost uticala i formiranje pogleda
na sirem smislu i
skih prioniteta pokretu U.Zem smislu.
Pre svega, za Jugoslaviju nesvrstanost politicka plat
forma za slobode i Jugoslavija pola-
zi od toga da i karakter i
orijentacija politJike i pokreta nesvrstanosti predstavljaju
srz principa i ciljeva Za Jttgoslaviju,
drugom ravno
slobode i nezavisnosti, podredivanje nesvrstanosti utiicaju
jednoga ili drugog istorijske
misije politike t pokreta Otuda Jugoslavija.
56
otiv politike bez obzira da li se ona javlja u
clu teznji za ili vidu te:lnji za hegemo-
11l jom.
Velik broj nesvrstanith zemalja takvom geopoliti-
1 kom polozaju da se suoeava samo sa pritiskom i opasno-
1 lrna od 'bllo U tak-
voj situaciji neke od ovih zemalja su da opasnost
vide cak prijatelja drugom Na
1 se jedan pojavljuje kao prirodni
prijatelj, drugi kao saveznik.
Postoj1i, takode, zemalja koje su geograf-
ki i od i od drugog su cesto
da zanemaruju dejstva politike i
kovskog i da traze prema
nj'1ima.
ili, rekli upravo polozaj Jugo-
lavije ponekad se konisti protiv jugo-
politike dvojakom smislu: prvo,
taj sto se Jugoslaviji imputira da preopterecuje po-
kret ili, drugo,
da pokret svoje preokupacije opas-
nosti od
6. svome Jugoslavija spada
red socijalistickih zemalja. U pokretu nesvrstanosti se
susrece sa zemalja cije drustveno druk-
Cije, da socijalisticko, kapitalisticko ili cak
ali smatra da predstavlja bezlicrui konglo-
merat sistema i ideologija. Jugoslavija odbacuje
tezu da predstavlja neklasni okuplja-
malih i srednjih zemalja koje tokom vremena, zbog
navodne unutrasnje erozije drustveno-ekonomskih
sistema, da se pridruze lstoku i1i Zapadu. Jugosla-
vija, takode, smatra da pokret nesvrstanosti amorfna
koja treba da pozi-
ciju izmedu Istoka i Zapada.
Jugoslavija pnilazi nesvrstanosti sa klasnog stanovista:
da nesvrstanost u drugoj polovini dvadesetog veka
radikalnija platfonma postojecih i izgradnje novih
medunarodnih politickih i odnosa. U tom smi-
slu, nes'Vrstanost ifaktor sirenju li.storij-
skog prostora za razvoj svetskog socijalistickog procesa.
doprinela razvoju socijalizma kao svetskog procesa
carstava kao potpornih stubo-
va imperijalizma i nadalje doprinositi sirenju i afir-
57
maciji socijalizma kao svetskog procesa svojom borbom za
poretka.
ZadrzavaJUC1 se vec samo premisama la-
ko se dolazi. do da klasni pristup
verodostojan i isto11ijski verifikovan.
Medut:iim, trebalo da bude sledecem
nije ideoioski pokret.
zemal.ja gleda kao de-
platformu kojoj moze
da se za eko-
Medu tim zemljama
vel1k omh .se idealima socijalizma, ali
deo I koJe idu putevima razvoja kapita-
lizma.
. . strani, sasvim mehanicko
i SOcijalizma, kao StO
podizanje kineskog zida izme-
klasnog pristupa i politi-
ckog i 1deolo.skog .koji pokret nesvrstanosti odvaja
ko3e se prikazuju kao persomtika-
c13a dvaJu drustvemh modela - kapitaliZJma i socijalizma.
Posmatramo sa objektivnih istorijskih osmatracnica
i
funkc1J11 slobode, nezavisnosti, ravnopravnosti
i progresa.
koJ1 okuplja zemlje koje se
nalaze razlicitim fazama svog raz-
voja.
7. Okolnost da Jugoslavija evropska zemlja daje
zasebna ?belezja njenom polozaju pokretu
nost1. Iako_ odredenom geografskom sa-
ma seb1, trebalo da bude kao
polozaja neke zemlje pokretu jer
stanost platforma koja upravo podrazu-
da .se okupl3a3u zemlje iz razlicitih geografskih
:pak okolnost da Jugoslavija spada red evropskih
1ma dejstva polozaj i ulogu poli-
tic1 1 pokretu nesvrstanosti.
VeCinu nesvrstanih zemalja zemlje tzv. treceg sveta
zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike. Ove
s1:1v svojim _istorijskim i geopolitickim zajed-
su b1le sastavni deo kolonijalnih siste-
i spada3u krug zemalja razvoju. Na
tih okolnost1 se u
58
11 intenzitetu, javljaju politicke teorije d pokrecu politi-
1 l 1 inicijative za okupljanje ovih zemalja na osnovama
11111 incntalizma trikontinenta1izma, tzv.
111111 og Bandunga na platformi zajednistva ekonomskih
111 1csa zemalja razvoju. Sve su to uzi koncepti okupljanja
1111 politike i pokreta nesvrstanosti. VeCina njih
111a odredenim ideoloskim iii postulatima,
11 aswm prirodno da nijedan od njih nije mogao da stekne
11pazeniji broj sledbenika. Medutim, oni ukazuju na poseb-
1111 srodnost interesa i ciljeva zemalja Azije, Afrike i Latin-
1\ Amerike geografskoj i politickoj strukturi savremene
111 dunarodne zajednke.
Jugoslavija geografskd izvan tog kruga.
evropska zernlja koja pripada pokretu
1 nosti, zajedno sa Kiprom i Maltom, dvema
kim ostrvskim zemljama, cini najmanju geografsku grupa-
1 pokretu svakako, utice na odredenu
njenog polozaja pokretu nesvrstanosti i njene
1 olitike nesvrstanosti.
Kada ree osobenom .polozaju JugoslaVlije
11esvrstanosti zbog toga sto ona evropska zemlja, treba
vidu da su mnoge manipulacije sa razliCitim vari-
jantama regionalizma imale za cilj da kratkom hirurskom
odvoje Jugoslaviju od politike i pokreta
svrstanosti. Buduci da to nije lako moguce, povremeno se
pozicije regionalizma pojavljuju optuzbe na racun Jugo-
slavije: da prenosi svoje evropske preokupacije, poglavito
u sukobu ili opasnosti od hegemonizma,
lt p.okret da nema dovoljno sluha za
zemalja treceg sveta; da uklopljena evropski
ment; da zanemaruje znacenje antiimperijalisticke borbe itd.
Specificnost jugoslovenske politike nesvrstanosti koja
izvire iz da evropska zemlja ogleda se LL
Lome sto Jugoslavija, moglo se re6i, vise nego cl ruge
lje, insistira na konceptu nesvrstanosti i svet-
skim pokreta nesvrstanosti. Nije to, razume
se, pledoaje pro domo sua, se globalizam nesvrstanosti
ne potvrduje samo okolnoscu da se nesvrstanosti
nalaze zemlje sa podrucja Evrope, vec univerzalnoscu prin-
cipa i ciljeva nesvrstanosti. Medutim, upravo njena iskustva
iz evropskog kome izvrsena
ska podela i kome st1kob iskazao sva svoja
lica, omogucava Jugoslaviji da stavlja adekvatan akcenat na
ocuvanja nezavisne, i globalne orijen-
59
tacije politiike i pokreta nesvrstanosti, koja od Zivotnog
znacaja za sudbinu i buducnost nesvrstanosti.
8. visini nacionalnog dohotka i drugim pokazateljima
privrednog razvoja Jugoslavija se uCV'rscuje u red srednje
razvijenih zemalja. ostavila za sobom
kome bila na nivou pretezno poljoprivredne zemlje, sa
razvijenom industrijom i ndskom stopom nacionalnog
dohotka. Pri tome, Jugoslavija pretezno to-
kove pri'Vredne razmene koji su karakteristicni za stanje na
podrucju Evrope. Njena ekonomska razmena se u najvecoj
meri odvija sa zemljama tzv. socijalisticke zajednice, od
kojih veCina pnipada podrucju SEV-a, i sa zapadnim zemlja-
ma, pretezno onima koja pripadaju Evropskoj zajednici, dok
sa zemljama u razvoju, odnosno sa nesvrstaniim zemljama,
belezi relati'VIlo slab rast.
Ekonomska kojoj se nalazi vecina nesvrsta-
nih zema1ja U pitanju su prevashodno
zemlje sa nerazvijenom materijalnom bazom i niskim stopa-
ma nacionalnog dohotka. Istina, medu njima ima i zemalja,
prvom redu petrolejskih zemalja, sa izuzetno visokim na-
cio.nalnian dohotkom, ali ipak sa privrednorn strukturorn koja
se tek nalazi procesu razvoja.
S obzirorn na stepen ekonomskog razvoja i njenu jos
uvek pnirnarnu uklopljenost u evropske koordinate, moglo
se pretpostaviti da Jugoslavija, u uslovnom smislu te reCi,
deli sasvim ostalih nesvrstanih zemalja, pretezno
nedovoljno razvijenih zernalja. U tome rnogla trunka
istine. Ni pos'ledJice 1koloni.jalizrna, ni tipicne vidove neoko-
lonijalizma, niti druge imperijalisticke eksploatacije
i dominacije Jugoslavija ne oseca u toj meri kao mnoge
druge nesvrstane zemlje. Otuda u jugoslovenskQIIl rezono-
vanju pnioritetima akcije medunarodnom ekonomskom
planu objektivno rnoze da se pojavi pornanjkanje sluha za
nasusne potrebe drugih nesvrstanih zemalja, pogotovu
onih koji spadaju red najrnanje razvijenih. Torne
mogli pridodati i okolnost da Jugoslavija zernlja sa izla-
zom na more i da objektivno ne rnoze deliti preokupacije
zemalja bez izlaza na more i1i ostrvskili zernalja kojih ima
veliki broj u 1krugu nesvrstanilh zemalja.
Ove razlike ipak ne trebalo preuvelicavati, niti im
pridavati znacenje koje nemaju. Jer, ne treba zaboraviti da
Jugoslavija ucestvuje akciji 77 zemalja u razvoju i da ima
prilike da se iz prve ruke uveni u potrebe i preokupacije
najveeeg broja zemalja u razvoju. Da to nije samo poten-
60
{' ijalna mogucnost, vec realnost 1pokazuje i okolnost da
J ugoslavija procesu otpocinjanja globalnih pregovora
me<1u onim zemljarna koje su upravo reprezentovale zemlje
u razvoj.u u pregovorirna sa razvi'jenim zemljama (Pariz
1976, Kankun 1981). Najzad, Jugoslavija spada red zemalja
koje su najaktivnije u za dzgradnju novog medunarod-
ekonomskog poretka.
9. Jugoslavija jedna od retki'h nesvrstanih zemalja
koja aktivno saraduje sa neutralnim evropskim zemljama.
posledica dveju okolnosti: prve, sto Jugoslavija ev-
1opska zemlja i, druge, sto se veeina stalno neutralnih ze-
malja nalazi evropskom prostoru. Iako se ne sme prene-
bregavati saradnja nesvrstanih i neutralndh zemalja u Orga-
n.izaciji ujedinjenih nacija, ipak se ona uklapa u opste aktiv-
nosti ddava u svetskoj organizaciji. Jugoslavija clan
kluba nesvrstanih i zemalja, preaiznije receno -
grupe devet N + N zemalja. Ova grupa se forrnirala u procesu
Konferenc1je i saradnji u
kovske zemlje, neutralne i nesvrstane zemlje u procesu
KEBS-a imaju niz dodirnih tacaka: za kontinuitet
KEBS-a, jacanje mira i bezbednosti, otpoeinjanje vojnog
detanta, prevazilazenje barijera, razvoj sveevrop-
ske saradnje, sprovodenje naeela Evropske povelje, prosi-
renje evropske bezbednosti i saradnje na podrucje Medite-
rana, povezivanje evropske i svetske bezbednosti itd.
Svojim ucescem i aktivnostima grupi N + N zemalja
Jugoslavija u veliikoj meri doprinela da se prevazide stara
nepostojanju dodimih tacaka izmedu neutralno-
sti i nesrvrstanosti. Jugoslavija pokazala da postoje zna-
eajne tacke susreta izmedu neutralnosti, koja iz stanja
pasivnosti evoluirala u aktivan politicki stav i nesvrstanostd,
koja ljusturu tzv. treceg sveta izrasla glo-
balnu politicku doktrinu i akciju. U skladu s t:im jeste i po-
java sve sire zastupljenosti neutralnih evropskih zemalja na
sastancima na vrhu nesvrstanih zemalja u svojstvu pozva-
oog gosta.
Prerna tome, saradnja sa neutralnim zernljama
Evrope predstavlja jedan od specifikuma jugoslovenske po-
litike nesvrstanosti, kao sto i rnnoge druge nesvrstane zem-
lje ostvaruju specificne vidove saradnje u regionalnim i sub-
regionalnirn organdzmirna, kao sto su Organ1zacija africkog
jedinstva, Arapska Iiga, Islamska konferencija, ASEAN, And-
slci pakt itd.
61
10. Jednu od odlika jugoslovenske politike nesvrstano-
sti predstavlja i teorijska zaokruzenost jugoslovenskih po-
gleda na nesvrstanost. Ni jednoj drugoj nesvrstanoj zemlji,
slobodno se moze reCi, nesvrstanost nije toliko pnisutna kao
Jugoslaviji. se da zakljuciti na osnovu komparativnog
uvida pisanje stampe, radija i televizije, kao i na osnovu
produkcije studija i monografija nesvrstanosti.
Prema jugoslovenskoj teoriji, nesvrstanost izraz i sa-
stavni deo tendencija drustvenog razvoja drugoj
po1ovini veka. Ona se javlja svoja dva osnovna vida
- kao politika l kao pokret nesvrstanosti. Pod po1itikom
nesvrstanosti, podrazumeva se kao politicka
koja sadrzi skup pogleda
skup principa i ciljeva koji vizije
Pod pokretom podrazumeva se krug drzava i
oslobodilackih pokreta koji ucestvuju nesvr-
stanih zernalja.
Postoji, dakle, naucno utemeljen, sistema-
tizovan jugoslovenski teorijski pogled nesvrstanost.
medutim, nije slucaj vecini drugih zemalja.
U pitanju najcesce stvari zemljama
kojima rec. okolnosti nisu omogucile da se for-
mira njihov celovitiji ibl teorijski pristup nesvr-
stanosti.
Jedini izuzetak su neke zemlje koje spadaju krug os-
nivaca ili aktivnijih clanica kao sto su Indija,
Indonezija, Alzir, Egipat, Nigerija, Kuba.
ti nesvrstanosti ovim zemljama se cesto podudaraju sa
jugoslovenskim, aLi i vecoj ili manjoj meri odstupaju od
njega. U Indiji, na primer, postoje drukGija si-
renje pokreta i na vidove i zajednistva
interesa zernalja (tzv. teorija nacionalnih intere-
sa). Na Kubl, pored teorije saveznistva, koja pred-
stavlja negaciju i globalne uloge
nesvrstanosti, zanemaruje se doktrina i nagla-
sak stavlja na pokret nesvrstanosti koji ima svoju politi-
ku. Time se pokret podreduje pragmaticnim
intereSiima i ciljevima onih zemalja koje raz-
mogu da uticu njegovu
U akcenat na regionalistickom,
mistickom ili uzem politicko-diplomatskom pristupu.
Bez zazora se moze reci da teonijska zaokruzenost
jugoslovenske misli nesvrstanosti uticala na osnovna
62
J1 vatanja nesvrstanosti najvecem broju nesvrstanih zema-
1 la i da doprinosi formiranju njihov.ih celovirtijih pogleda na
politiku i pokret nesvrstanosti uopste.
* * *
Osobenosti jugoslovenske politike nesvrstanosti imaju
tlvc osnovne komponente:
- prvu, koja sadr:li i izrazava poseban ugled i uticaj
.lugoslavije nastanku, razvoju i usmeravanju politike i po-
k1eta nesvrstanosti, i
- drugu, koja zahteva od JugoslaVlije, kao evropske
zc.mlje, da posebno pokazuje sluh za i
preokupaciju ostalih nesvrstanih zemalja.
U svom ukupnom dejstvu osobnosti jugoslo-
vcnske politike nesvrstanosti stavljaju Jugoslaviju samo
iirediste pokretu tajna
dosadasnje uloge Jugoslavije akciji .nesvrstanih zemalja,
kao i kljuc za njenu znacajnu ulogu buducem razvoju
i delovanju politJike i pokreta
63
ugoslavija i susedne
zemlje
Dejstvo geografskog faktora
Geografsk.i polozaj predstavlja vaznu
komponentu spoljnoj politici svake zemlje. Iako njegovo
dejstvo dolazi do punog izrazaja tek u sprezi sa demograf-
skim, ekonomskim, vojnim, politickim, i bleoloskim fak-
torom, ipak od geografskog polozaja u meri zavisi
da li odredena zemlja projektovati globalnu, regionalnu
ili subregionalnu spoljnopoliticku i spoljnoekonomsku stra-
tegiju, kao optimalno sredstvo za ostvarivanje svojih nacio-
nalnih interesa.
Za razliku od, na primer, malili ostrvskih zemalja koje
nemaju suseda iH im sused postaje svako ko kadar da
doplovi do njiliovih Olbala, Jugoslavija se, upkos dugoj mor-
skoj obali, granici sa sedam susednih zemalja, sto svakako
predstavlja drugu ekstremnu tacku na tom tipoloskom luku.
Geografski polozaj otvara pojedinim zemljama manje
ili VeCe mogucnostn UCeSCa U svetskoj trgovini, namece im
manje ili vece brige i1i obaveze u sferi bezbednosti, utice
na ovakvih onakvih prioriteta u spoljnoj
politici.
Kada rec Jugoslaviji, njen geografski polozaj
u velikoj meri utkao na to da pitanja bezbednosti i sa-
radnje sa susedima budu samom vrhu prookupacija i
preoriteta njene nacionalne politike. Kopnene, recne, .mor-
ske kapije koje se nalaze na njenim granicama otvaraju
Jugoslaviji siroko i ukljucivanje svetsku poli-
tiku i ekonomiku.
64
Dejstvo istorijskog faktora
Dejstvo istorijskog faktora opstem
polozaju i konfiguraciji nacionalnili interesa svake zemlje,
u njenim odnosima sa susednim zemljama oscilira od
1<..llucujuceg do manje znacajnog, ali ne i nezanemarljivog,
11 zavisnosti od niza politiickJih, nacionalnih, vojno-strates-
ideoloskih i drugih cinilaca.
Na globalnom nivou se mogle uspostaviti izvesne
,t.akonitosti delovanju istorijskih tendencija,
ll svaki pokusaj sematizovanog prilaza pojedinim slu-
predstavljao analiticki apsurd. Breme .istorije
primer, jos veoma snazno prisutno odnosima metro-
pola i kolonija, ali potisnuto u drugi
plan novim i multilateralnim prestrojavanji-
ma Sirom sveta. Slican slucaj i sa velikim strateskim
i politickim dislokaaijama pojedinim regionima.
Sa stanovista ostvarivanja vitalnih nacionalnih intere-
a Jugoslavije, posebno balkanskom prostoru, dejstvo
jstorijskog .faktora se .moze posmatrati u vise kontroverznih
ituacija. U proslosti, narodi koji sacinjavaju Jugoslaviju
palazili su se prostoru na koji su snazan pritisak vrsile
vel.ike evropske sile, do prvog svetskog rata poglavito Au-
stro-ugarska i Carska Rusija, u periodu izmedu dva rata
esalon evropskih sila - Velika Britanlija, Francuska,
Italija i Nemacka.
Moglo se dokazivati da se situacija nakon drugog
,svetskog rata izmen.ila, jer su mnoge od tih sila iz-
gublle nekadasnjli. politicki i vojni znacaj i prestale da igra-
'ju koju su nekada imale u balkanskom prostoru.
Posebno istorije iscezao .njihov nekadasnji uti-
caj na sudblnu naroda koji sacinjavaju danasnju Jugosla-
viju. Ali, znajuci da iistorija lukava, lako ihismo mogli
obrise tradicionalnog zapadnih i istoe-
ih zemalja na Balkanu u sadasnjem bipola-
rizmu i ipr.isustvu i Uticaju velikih sila ovom
prostoru. Istorija bez sumnje, sta promenila na
Ba!lkanu, ali mnogo ostala ista.
Kada blsmo posebno analizirali p:nisustvo li.storijskih
naslaga odnosima Jugoslavije i svakog od njenih suseda,
,doblli novu argumentaciju za efermernost, ali i uko-
renjenost istorijskog faktora svetskoj politici. U odnosima
Italijom ili Austrijom, primer, kojima istorija
ostavi!la . breme neresenih teritorijalnili i manjdnskih
:> Nesvrsta04 1ugoslavija i savremeni svet
65
.pitanja, doslo do. korenitih pozitivnih promena.
d.e3stvom sagledavanja i verifikovanja nji-
hov1h novom politickom kontekstu.
Ali, inercija istorije tesko optereeuje odnose
Jugoslav13e 1 Bugarske, nekim slojevima i odnose Ju-
goslavije i Uporedo s tim, moguce odnosima'
Jugoslavije li nekih njenih suseda, kao sto su Grcka i1i
Rumunija, uoeiti novu verifikaciju zajednickih interesa iz:
proslosti. U ovom slucaju istorija pomaze da se
1 neka otvorena pitanja pojavljuju i tretiraju ponestO'
elasticnijem politickom kontekstu.
Dejstvo ekonomskog faktora
Ne moze se oporeci prvorazredno zna-
cenje ekonomskih agensa medunarodnim odnosima,
susednih zemalja. U jednoj dugo-
ro6no3 pro3ekc131, ekonomskih motiva moze se
rarotkr!?i i n_a samom dnu politicko-diplomatskih i vojnih .
strateg13a. to ne znaci da se sve mene i promene
svetskoj politici mogu mehanicki tumaciti dejstvom ekonom-
skih cinilaca.
Primera radi, grupisanja hladnom ratu nisu isla pre-
vashodno Iinijom ekonomskih razgranicavanja, vec Iinijom
politickih, ideoloskih i vojnih prestrojavanja. U osnovi
kovske podele ekonomski faktor samo jedan nlizu
p11isutnih cinilaca. Ipak, ne trebalo predaleko otici
umanjivanju neposrednog dejstva ekonomskog faktora ni
v ?aoko, dominantnu ulogu imaju
Ji.t1ck1 1 ideoloslci motiv1. tome svedoci sirenj e prisustva
i uticaja mocnih industrijskih sila Citavom svetu: SAD
na planetarnom nivou, Evropske zajednice Afri-
ke, Pacifika li Francuske posebno Africi itd.
Najvazniji ekonomski partneri ugoslavije nalaze se
i medu susednim zemljama i ekonomskim grupaci-
Jama koje veCina njih ukljucena. Izvrsne politicke
odnose sa nesvrstanim zemljama nije pralJila adekvatna eko-
nomska saradnja. Sa stanovista zakonitosti, ali i odstupa- -
nja od nj.ih tom domenu, interesantno napomenuti da
resavanje otvorenih pitanja odnosima Jugoslavije i Ita- -
lije dovelo do takvog razgranjavanja njihove ekonomske :
66
11 1tlnj e da se Halija nasla na samom vrhu najvecih eko-
partnera Jugoslavije, kao sto se iz raznih aspe-
111 11 1 moze analirzirati i okolnost da Jugoslavija ostala
11. 1 !:1.11acajniji spoljnotrgovinski partner uprkos du-
p111 udisnjoj zategnutosti njihovim medudriavnim odnosi-
111 1, posebno sada vezi sa dogadajima na Kosovu.
lo prekid dobrosusedske saradnje moze dovestd do sma-
11livanja ekonomske razmene na najnizu tacku, kao u do-
111 ukljucivanja nekih susednih zemalja u kominformovsku
1 1mpanju protiv Jugoslavije, tako ni izrazito dobri po-
lll icki odnosi ne moraju, sami od presudnog
za nivo ekonomske saradnje, za sta kao pri-
111 ' r moglo da se navede izvesno stagniranje ekonomske
1radnje sa Rumunijom. Otvorena pitanja u od-
sa Bugarskom su, sasv.im sigurno, prepreka sirem
1111 apredivanju saradnje razliicitim domenima, i eko-
J\omskom.
Moglo se zakljuciti da ekonomski faktor veoma
i ve01ma oscilantnog dejstva u odnosima Jugoslavije
sa njenim susedima.
Dejstvo politickog faktora
Svojstvo politickih odnosa da os-
ciliraju od losih ka boljim, abl i od dobrih ka losim. Na
kretanja jednom i drugom pravcu utice niz faktora: glo-
balnih, regional.nih, subregionalnih i nacionalnih.
U svetu u kome se ostvaruje sve visi stupanj kontro-
verzne meduzavisnosti ii kome dva punkta mo-
Ci prestaju sa svojim nastojanjima da me-
dunarodne odnose, dejstvo globalnog faktora u pozitiv-
nom, ali i negativnom vidu dolazilo do izrazaja i u odno-
sima Jugoslavije sa susednim zemljama.
Prema pravilu, zaostravanje situacije medunarodnim
odnosima nepovoljno se odrazavalo na stanje balkan-
skom prostoru (hladni rat), kao sto popustanje medu-
narodne zategnutosti 1podsticalo atmosferu poverenja i sa-
radnje medu balkanskim zemljama (detant). U tom glo-
balnom omeru, posebno Hustrativan slucaj kominformov-
sko-staljinist.icke kampanje protiv Jugoslavije koju su se
ukljuCile i cetini susedne zemlje na signal i1i zapovest
5* 67
iz centra, odnosno bez posebnih, autohtonih
povoda svojim odnosima sa Jugoslavijom, kao
sto su sklopu globalne politicke strategije tog istog
kovskog centra kasnije, automatizmu, pristupile nor-
malizovanju svojih odnosa sa Jugoslavijom (izuzev

Da moie blti odstupanja od te pokazuje sa-
dasnje stanje ni rata ni detanta, kada smo sve-
,doci smanjivanja automatizma glo-
balnih, poglavito cinilaca balkanske prilike.
stepen satelitizma svedoci
autohtonog interesa 'Zemljama
koje pripadaju blokovskim strukturama. Proces kome
ree razvija se polako i ima svoje li-
ali veoma za i sutrasnje stanjc
na Balkanu.
Pod regionom kome se nalazi Balkan se
evropski prostor. Jz njega su se, retko, kretale tudin-
ske armade Bila to jedna vrsta meduzav.is-
nosti izmedu hegemona i podstanara.
Druga vrsta na osnovama ravnoprav-
nosti, dosla do izraiaja Zavrsnom aktu KEBS-a ilz
postavki Zavrsnog akta i sam pro-
ces KEBS-a imaju za razvoj dobrosu-
sedske Balkanu. U balkanskom
ambljentu su kojim se reguliSu
potvrduje
i uvaiavaju .prava i nacionalnih kolekti-
viteta.
Ahi, Evropa moie sklopu
konfrontacrje, da podstakne trendove Bal-
kanu. Moie samo da uspori ili zaustavi pretvaranje Bal-
kana zonu mira i saradnje bez oruija, vec i
da ga uvuce nuklearnu konfrontaciju. svakako, po-
vecalo vojnu napetost i nepoverenje odnosima balkan-
skiih zemaJja, samo onih iz suprotstavljenih blokovskih
struktura, nego i ondh koje jesu i koje nisu njima.
Opste subregionu, sto reci samom Bal-
kanskom poluostrvu, Podunavljem i Meditera-
ne kao sistem sudova. Zaos-
Grcke i Turske ili Jugoslavije i Al-
banije ne mora automatizmu da deluje
odnose zemalja, at1:i u manjoj ili veeoj
meri U.mitira crnultilateralne balkanske inicijatiive i procese.
68
Nt' trebalo iz vida ni refleksc
11111
1
nalnih kretanja. U doba
11 1
1
11'0 Javiju, uzvratnom sledu, __doslo si-
1 1111 1prcdivanja saradnje i.zmedu JugoslaviJe, Grcke i Tur-
\.1 kao i do vidnog poboljsavanja itaLijansko-jugoslaven-
11111 odnosa. pogorsavanje odnosa Grcke sa Tur-
1 0111 11ije jedini, ali cinilac relativno spekta-
1111 razvoja odnosa Grcke i Bugarske.
psta atmosrfera ti stanje b.ilateralnih
1111 it1vi be.z sumnje, najvecoj meri od
1 1 ka zemalja. Bez obzira na to sto su cet1ri
t1jih ukljucene organizme i .sto _su i:'reuzele
111
11
v zu da slede politiku velikih sala,

kao suverene driave, odgovorne za svoJe
1
111 tupke i prostoru kome se nalaze.. . .
[majuci sve ,to vidu, balkanske situaclJe
11
1 politickom planu osnovi odreduju dva faktora:
- autohtoni motivi i saradnje iili
11 .la donosima .
- dvostruka priroda balkanskiih zemalJa
k driava i pripadnica vojno-politickih saveza ve-
11 kih sila.
ova faktora uticu .i. Jugoslavrje sa su-
' dnim zemljama. U slucajevima lakse,
I i ma teze razluciti autohtone
't,ja. U svakom slucaju naJveceg
suseda stoji neka od velik1h .s1la. n_a-
t in neke od njih manjoj, neke uvecOJ me17. uklJUCUJU
svoju balkansku politiku, i glo-
balnu strateg.iju velikih blokovskih Jugosla-
vija proicirala svoju nacionalnu pol1t1ku ;i,sklju61vo sub-
okvirima, to dovelo
poloiaj prema njima. Zahvaljujuci _konceptu. svo-
je spoljnopoliticke strategije, svom
pokretu nesvrstanosti i svetskoj _Jugoslav1Ja
naino aktiv.irala svoju balkansku pozic1JU 1, takode, poz1-
ciju prema susednim zemlj_ama, vHalnim sfe-
rama i ne male komparat1vne prednost1.
69
Dejstvo vojnog faktora
U vojno-strateskom smi'sllu Balkan se
nalazi u dosta nep:nijatnom izmedu do zuba nao-
srednje Evrope i Mediterana pretovarenog oruzjem.
Ova trebalo da znaci da stanje na Balkanu
naroC.ito tesko u vojno-strateskom ipogledu, jer trpi nepo-
voljne uticaje iz navedena pravca, ali i nesto povolj-
odnosu na stanj e u srednjoj Evropi i na
zahvaljujuci nekim specificnim okolnostima, ali pre svega
ve1ikoj zoni nesvrstanosti koju predstavlja Jugoslavija.
U odnosima Jugoslavije sa susednim zemljama vojni
posebno eksponiran u doba hladnog rata: sa
italiJanske strane u kontekstu oko tzv. trs-
canskog sa strane istocnoevropskih zemalja
sklopu p:nitiska na Jugoslaviju. U
ovim slucajevima vojni faktor dejstvovao dvostrukom
vJdu: i kao nacionalni vojni faktor i kao vojni
faktor.
U doba popustanja medunarodne zategnutosti propor-
cionalno se smanjilo i prisustvo vojnog faktora u odno-
sima zemalja ovog podrucja. Ali, njegovo operativno dej-
stvo povremeno izvlaee iil vojni manevri
kovskih saveza blizini jugoslovenskih granica ili u vo-
dama Jadrana, posvedocavajuci da sile
jos gledaju balkanski prostor, u manjoj iLi vecoj meri,
ikao na tzv. s1vu zonu iii zonu nerazgranicenih interesa.
Balkanska situacija aktuelnom politickom trenut-
ku Ideja denuklearizacije hvata Sire tle ali
se isto vre.me i nuklearllli obruc sve viSe steze oko
kana. ?.ve dalje u dinamicnoj in-
terakClJl, CIJI se 1shod ne moze pourzdano predvideti. Bilo
u interesu zemalja ovog podrucja da procesu pretva-
ranja Balkana u zonu mira i saradnje bez nukleamog oru.Z-
ja bude uklonjeno i sa teritorije Grcke i Turske gde
se sada nalazi, ali se dogoditi da instaliranje raket-
nog nuklearnog oruzja Komizu na Siciliji dovede do raz-
mestanja slicnog u nekoj od balkanskih clanica Var-
savskog ugovora (demantuje se, a.1i i .pominje da mogla
blti u pitanju teritorija Bugarske).
prirodi stvari, pripadnos.t nekih jugoslo-
venskih suseda cini da njihov vojni potencijal nema sa-
mo defanzivnu, vee d ofanzivnu svrhu. 1 sa te tacke gledis-
ta se punoj meri potvrduje da Jugoslavija glavni fak-
70
1111 u ovom delu prostora, buduci da
11/ n sistem opstenarodne odbrane i drustvene samozastite
isklju6ivo odbrambenu funkciju.
Na poroznost ki'sobrana, odnosno na fleksi-
11 i lnost prisustva Ii delovanja vojnog faktora ovom delu
1 vropskog prostora utice i postojanje stalno neutralne Aus-
11 ijc, ciji vojni potencijal iskljucivo odbrambenog karak-
1 ra, polozaj restriktivan prilaz Grc-
1 ' i Rumunije shvatanju i iizvrsavanju obaveza.
Sve to doprinosi da vojni faktor manje opterecuje od-
oose Jugoslavije sa susednim zemljama nego sto to slu-
' sa susedima nekim drugim delovima sveta.
Dejstvo ideoloskog faktora
Balkanska situacija veoma ilustra-
J ivna za delovanje i:deoloskog faktora u savremenim me-
dunarodnim odnosiima. Ona pokazuje da se ograditi
od dveju krajnosti koje su prisutne oceni njegovog de-
lovanja: prema jednoj njegova uloga dominantna, pre-
ma drugoj minorna u konstituisanju i ostvarivanju nacio-
nalnih interesa svake zemlje. U stvari, ove .krajnosti se
ne iskljucuju jer su i jedna i druga moguce posebnim
Uostalom, zna se da ideoloski faMor odi-
grao ,jzuzetno veliku ulogu podeli sveta (krs-
taski rat dvaju tabora, lromunistickog i imperijalistickog!),
kao sto postoji 1 bexbroj slucajeva u kojima bacen pod
noge (manevrisanje tzv. trouglu velikih sila, zaokreti u
poLitici nekih africkih zema1ja, pojedina .neprirodna sa-
veznistva itd.).
Na samom Balkanu podela takode, i
1
sla
linijom ideoloskih razgranicenja, ali ne treba zaboraviti da
su ona izvrsena na osnovu vec ostvarenog prisustva i uti-
caja sila. U svakom slucaju i u balkanskom pros-
. toru grupaai
1
je su postale personilfikacija dru-
. stven.ih sistema. Medutim, na relativnost 2Jnacaja i doma-
saja ove formule ukazuje postojanje dveju soci-
jalistickih zemalja na Balkanu koje ne pripadaju
koji personifikuje socijalizam.
Spektakularnu speaifitnost balkanske situacije pred-
::Stavlja okolnost da su najveci nesporazumi bli pri-
71
upravo krugu zemalja koje pripadaju istoj
kovskoj ili ideoloskoj porodici. Ako zemlje,
tom kriterijumu, razvrstamo dve dve, odmah se u
to uveriti: Turska i Grcka (dve pakta)
dolaze ,do samog ruba sukoba; Rumu-
nija i Bugarska (dve clanice Varsavskog ugovora) slove
kao i tog vojnO"
politickog saveza; zaostravanje odnosa Jugosla-
vije i (dveju zemalja zbog iredi.:
i dogadaja Kosovu. 1
vice versa, postoje uspesne saradnje zemalja raz-
liCitih drustvenih sistema i pozicija: Jug<>-'
slavije .i Italije, Austrije, Grcke; Bugarske i Grcke;
vije vreme sve vise i Italije itd.
Jugoslavija daje veliki doprinos ostvarivanju socijali.:
sticke solidarnosti, kao jednom od ustavnih pruza
,podrsku naprednim pokretima sirom sveta, ali ista
vreme, kao politike i pokreta nesvrstanosti1, koji
poeiva na ideoloskom pluralizmu, ak.:
tivne i cijim koordinatama ideo.:
loski faktor primordijalno Zbog toga Jugo-
slav.ija, kao nesvrstana zemlja, fakticki raspolaze najsirim
manevarskim prostorom za razv,ijanje saradnje sa svim svo.:
j,im susedima, bez obzira njihova ideoloska opredelje.:
nja i poziciju.
Balkanski specifikumi
Iako postoji jed:instvena spoljnopoli.:
ticka strategija Jugoslavije prema susedima, odnosima sa
ima toblko specificnih mome11ata da neophodan
prilaz svakom od njih. posledica mnogih
okolnosti.
Veoma su izrazene i1Storijske i civilizacijske razlike
izmedu onih susednih zemalja .koje su pod uticajent
&mskog Carstva i onih koje su pod uticajem Vizan.:
tije, onih koje su sastavu Os.manlijskog
Carstva i onih koje su sklopu evropskog Zapada. Ova
veli.ka istorijskogeografska i civ.ilizacijska podela global-
linijama se danas poklapa sa sferama uticaja istocnog
i zapadnog izuzimajuci Austriju, Jugoslaviju i Al"
72
11 UZ da Madarska usla koordinate is-
lc zapadnog Istorijske i civilizaoijske
1 1r1ike se savremenosti izrazavaju i kao ideolosko-poli-
1
U medunarodnom polozaju susednih zemalja ogleda-
111 se sve moguce strategije
posle drugog svetskog rata.
kt1 predstavlja pripadnistvo
1 irane su zemlje koje pripadaju paktu i Var-
avskom ugovoru. U paktu postoji uocljiva raz-
lika izmedu Italije, koja disciplinovano prihvata
l)lokovske, pored ostalog i obaveze i Grcke, ko-
lu delimicno izisla iz st1uktura tog pakta, sa ze-
ljo.rn da se stranih vojnih baza i nuklearnog oruz-
ja. U Varsavskom ugovoru postoje ne male razlike ste-
pcnu sagledavanja i izvrsavanja obaveza izmedu
Madarske i Bugarske. Neutralni evropski pojas,
koji se proteze od Skandinav.ije i1 Srednje dopire
do samih granica Jugoslavije. Vec gotovo tri Aus-
Lri1ja vodi politiku stalne svajcar-
skom obrascu, ali jednoj aktivnijoj varijanti. Najzad, tu
i koja se lizlaska iz Varsavskog ugovora
opredelila za politiku izolacije,
ueesce evropskim i balkanskim
tima. Razlike u poziciji ii nisu i
bez utica:ja na odnose Jugoslavije sa svakom od
ovih susednih zemalja.
zemlje slede vladajuca modela drus-
idu putem kapitalistickog, kao Italija,
Austrjja i Grcka, druge putem socijalis1Jickog razvoja, kao
Madarska, Rumunija, Bugarska i Kada se ovim
pridoda i Jugoslavija, vidi se da predominantnu
skupinu zemalja ovom prostoru cine socijalisticke zemlje.
U i kapitalisticki bunker so-
cijalizam uneo ne male promene, koje svedoee raz-
rnerama razvoja socijalizma kao svetskog procesa. Na rela-
tivnost ove podele, medutim, deluje nekoliko faktora. Prvi
svakako, taj da teza Varsavskom ugovoru kao perso-
nifikaciji socijalistickog drustvenog modela pada na ispitu
Balkanskom poluostrvu, bu.duCi da Jugoslavija, kao zem-
lja socijalistickog samoupravljanja, na specifican i,
ekstreman i kao dve
zemlje Balkana, izgraduju socijalis.ticko drustvo. Ne malo
znacenje ima i diversif.ikacija puteva socijablzam kru-
73
gu zemalja .koje pripadaju Varsavskom ugovoru: od fleksi-
i ponesto 6gidnog rumunskog do svoje-
vrsnog agrarno-industrijskog bugarskog iputa socijalizam
koji i vazecem uzoru. Drugi faktor koj.i
tome doprinosi plodotvornost prihvat anja i primene prin-
cipa aktivne i koegzistencije, posvedocena na-
rocito odnosima Jugoslavije sa ltalijom i. Grckom. Razli-
ke u drustvenim sistemima ili razlike okviru istog dru-
stvenog sistema, ne predstavljaju prepreku
razvijanju saradnje Jugoslavjje sa susednim zemljama.
d) Na stanje odnosa Jugoslavije sa susedima u1Jiee i
okolnost da se u ovom prostor u odigrava i istorijski su-
sret razvijenog Severa i nerazvijenog Juga, iako ne i1 u
ekscesnom v.idu. Niti su susedi koji spadaju red razvi-
jenih predaleko odmaklii, niti su susedi koji spadaju red
nerazvij enih prejako zaostali. bi na jednom polu
Italija, Austrija i, donekle, Madarska, na drugom bi se na-
lazili Rumunija, Bugarska i Saradnja sa razvi-
jenijim sused:ima na visem nivou nego sa manje raz-
vijenim. Iako nekim siucajevima, u pozitivnom ili ne-
gativnom vidu, deluju razlozi, ipak su dominantni
ekonomskii: .komplementarnost privreda, trzis-
nih mehanizama, atraktivnost industrijske kooperacije, raz-
vijenost turistickog prometa itd. Trgovinski ugovor sa Ev-
zajednicom i ucesce radu nelcih organa SEV-a
regulisu saradnju Jugoslavije sa tim ekonomskim grupaoi-
jama i koje su njih uclanjene (EZ:
Italija i Grcka; SEV: Madarska, Rumunija i Bugarska). Ali,
obaveze tih zema}ja ovim grupacijama retko deluju
ogranicavajuce na razvoj ekonomske saradnje
ti'h zemalja sa Jugosla'Viijom.
Teritorijalni i manjinski

U prvoj posleratnoj fa2Ji, odnosima
Jugoslavije sa nekim susednim zemljama, preciznije od-
nosima sa Italijom Austrijom, postojao neresen i me-
dusobno :povezan teritorijalno-manjinski su
,,ukla svaje korene iz vremena nakon zavrSetka prvog svet-
skog rata i su nakon drugog svetskog rata ekspo-
74
11
\
1
vidu odredend.h teritorijalnih zahteva Jugoslavije

i jednoj i drugoj zemlji: .

Posle duzeg per.ioda velike 1:1v
11 ilijom. doslo do teritorijalnog razgrarncenJa :1

manjinskog pitanja Memorandumom saglasnostl
\11 '15. Os1imski.m sporazumima 197?. . . .
Teritorijalno pitanje u odnos1ma rela-
1

brzo skinuto s dnevnog reda, pocetkom pedesetih go-

11 Sa svoje strane, Austrija ugovorom, i:iot-
pl sunim 1955, preuzela obavezu postova?j:U i
11J11 prava nasih sunarodnika KoruskoJ i Grad1scu.
Poznato da teritorijalno-manjinski spor 1:1
1na Jugoslavije sa ovim dvema zemljama Jed-
llU od preokupacija jugoslovenske
1 tike. Postoje razlozi koji se mogu navesti kao obJaSnJenJe:
objektivna politicka, vojno-s.t.rateska vaz-
11ost ostvarivanja naciona1nih interesa Jugoslav1Je u procesu
1 gulisanja teritorijalno-manjinskog pitanja odnosima sa
ovim dvema zemljama;
oko}nost da teritor.i:jalno-manjinsko pitanje
l'iguriralo kao u medudrzavnim sa ov1m
1.cmljama u periodu izmedu dva rata.
odluke vrhovnih predstavnickJh tela Sl.o-
vcnije i odgavarajuce odluke AVNOJ-a .1943.
fstre Slovenackog primorja i jadransk1h otoka Jugoslav1J1;
d) okolnost da Italija jedna "od OsoVIine
i da Austrija inkorporirana Trect RaJh;
odlucivanje
Mirovnoj konferenciji Parizu 1946. kontekstu sklapanJa
mirovnih ugovora sa Italiijom i Austrijom;
f) ostra konfrontacija sa vode6im politi:ckim snagama
u ovim dvema zemljama na politickom i ideoloskom pla-
nu u prvim posleratnim godinama.
Zapaza se izvesna asimetrija postavlj:inju .
skog pitanja u odnosima sa
Koji su dodatni uzroci ove prec1zn'l)e
receno, kojim se raz}ozima tumat1ti da.
spoljnopolitickoj akciji Jugoslavl)e drug1:n
zemljama manj1inski nl)e
takve dimenzije i intenzitet?
U prvom redu manjini
skoj i ali i naSim MadarskoJ ,
Rumuniji i
75
Jedan od kljucnlih razloga taj sto ni u jednom
od ovih slucajeva manjinski nije figurirao i kao
teritorijalni Osloboden tog naboja, manjinski pro-
objektivno, smesten na jednu drugu razinu -
politicku, pravnu, ideolosku.
Postojala realna pretpostavka, koja se u nekim
slucajevima - to treba istaCi - preobratila u puku ilu-
ziju da prava nasih sunarodnika postovana i una-
predivana u sklopu izgradnje socijalistickog drustva u ovim
zemljama. jedan od razloga sto na Mirovnoj konfe-
renciji u Parizu 1946. nije postavljeno pitanje zastite prava
naSiih manjina u onim zemljama koje su u sklopu
Trojnog pakta, kao Bugarska, Madarska, Rumunija.
Postojala ne za dugo, pretpostavka da pita-
nje polozaja manjina u nekim od ovih zemalja biti ipso
facto skinuto s dnevnog reda u sklopu formiranja tzv. Bal-
kanske federacije (makedonska Bugarskoj, ma-
kedonska, crnogorska, srpska manjina u
Na pogorsavanje polozaja nasih nacionalnih manjina u
Bugarskoj, Rumunliji i u prvom posleratnom pe-
riodu, uticalo uklJucivanje ovi'h zemalja kominformov-
sku kampanju protiv Jugoslavije. U nekim od ovih zema-
lja, :posle normalizovanja odnosa, dosta ucinjeno u cilju
zastite i unapredivanja nacionalnih prava nasih sunarod-
nika, kao sto to slucaj u Madarskoj !i. Rumuniji. Svakako,
postoje prostori za dalje unaprediva:nje prava nasih suna-
rodnika i u tim zemljama. U Bugarskoj se stanje pogor-
salp tom smislu sto su, nakon poslednjeg popisa stanov-
nistva iz 1956, u kome su jos imali pravo da se izjasne
kao Makedonci, stanovnici Pirinske MakedoDlije, svi odre-
da, proglaseni za Bugare. U stanje u nekim ljud-
skim aspektima jos i gore, jer nasi sunarodnici, nacional-
no obespravljeni, dele nezavidnu sudblnu zajedno sa os-
taLim gradanima.
Kada u pitanju makedonska nacionalna manjina u
postojala nada da tradicionalno prijateljstvo
Grcke i Jugoslavije, kao i sam demokratski poredak u ovoj
zemlji, predstavljati ambljent u kome moguce .ostva-
riti priznanje i zastJitu njenih prava. Na zalost, i ovaj deo
makedonskog naroda pratila zla Slom oslobo-
dilacke borbe u Grckoj, u kojoj ucestvovao i velik broj
jegeJskih Makedonaca, iskoriscen za surov obracun s nji-
ma. Nagovestaji boljih dana, u doba uspesne trojne sarad-
nje na Balkanu (Jugoslavija, Grcka, Turska), sredinom
76
1 , t i11 godina, nisu se efektivno potvrdHe. sa?asnje
"' 111\sticke vlade Grcke p1tanJu, od-
1t1 1111 Makedoncima u dovodi u p1tanJe - nadamo
' 1 trajno! - siroko prihvacenu tezu u svetskoj
1111 I 111 se sklopu demokratizacije dr1:1stva
1
111 11,ri za prava :i zastitu manJ1,:ia. o.d
1'111 hunte do socijalisticke .?.rcko
1
.1 .ililo impozantan put u demokratizaCIJI drustva'. al1 se
111111). makedonske manjine nije poboljsao. Na nek1m tac-
1111111 cak doslo do situacije. . "
'1' su neka objasnjenja i svedocanstva
111\1 11ju li zastiti prava nasih sunarodnika susednim zem-
11111 \. "
Postoji nekoliko kljucnil1 tacaka stavu

njenih manjina susednim zemlJama:

1. Narodi Jugoslavije imaju trajnu obavezu pred so-
1111111 i istorijom da se brinu za svoje sunarodnike u su-
1 1l11im zemljama.
2. Jugoslavija nema teritorijalnih pretenzija ni prema
1 1l11oj susednoj zemlji i prilazi manjinskom u
1111govom medunarodno-pravnom, drustvenom, politickorn,
, 1 kulturnom i humanom vidu.
Jugoslavija nastoji da poboljsa zastitu svo-
111 rnanj ina u susednim zemlJama, na usvo-
1 medunarodne standarde u pravnom 1 pol1t1ckom
11 tku Ujedinjenih nacija i, posebno, u Zavrsr;om. aktu
HBS-a iz Helsinkija, medunarodne ugovore
v111 Austriji), sporazume (Osimski .sporazum1 s
t 1,
1
1ijom), kao i u sklopu razvoja dobrosusedsk1h odnosa.
4. UnapredujuCi prava svih .koji. na
11 nom tlu, svojstvena nasoj i dru-
. t vu socijalistickog .koJa su
i domasaju daleko 1znad .me?.unarodil!lh
1andarda, Jugoslavija pruza pretekst 1 za uva-
1vanje i unapredivanje prava nasih sunarodnika u sused-
11im zemljama. . . .
Uspesan razvoj odnosa i saradnJe sa test
1 vedocanstvo dobro koncipirane i efikasno pr1menJene stra-
lc:gije ostvarivanja vitalnih nacionalnih
11je odnosa sa kojom. suse?no:n 1
u skladu sa Jugoslav1Je.
Jugoslavija smatra da svako ?tvoreno .u
bllo kojom susednom zemlJom moze reseno bazi
principa koji proisticu iz Povelje UN i Zavrsnog akta KEBS-a
77
iz Helsinkija. Zbog toga, Jugoslavija ulaze stalne napore d
unapredi saradnju sa svim susednim zemljama, i s
koje se ne pridrzavaju tih principa.
Navedeni red im.isli irmplicira da Jugoslavija prvorazred
nu paznju posvecuje upravo razvoju odnosa.
Bilaterablzam predstavlja osnovu razvoja dobrosusedske sa
radnje na Balkanu. U isto vreme temelj
i za svaku multilateralnu akciju. Multilateralna akcija moze
pozitivno da deluje na unapredivanje odnosa,
ali se ne moze zamisliti bez preduslova ostvarenih u sklopu
saradnje. U multilateralnoj akciji se u vecoj meri
nego u saradnji reflektuje podela na
Balkanu, slozenije prelamaju interesi sila i inten
zivnije osecaju limiti pripadnosti. zahteva rea
listitku procenu mogucnosti, okviira, sadr.Zine i dometa mul
tilateralne saradnje. U sirokom spektru dosadasnjih ostva-
renja i danasnjih inicijativa, od onih u nepolitickim sfe
rama do onih u vojnom domenu, zajednicki iinteresi se re
lativno lako mogu uoCiti i usaglasiti naroCito razvijanju
razlicitih vidova privredne saradnje.
78
Balkanske koordinate
U novijoj istorijti. poseban interes ve-
111 11 sila - poglavito evropskih, koje su, u to vreme, u
1111 jvccoj meri i svetske sile - za Balkan oformio se
11 veku. U to vreme, pod dejstvom nacionalno-oslobo-
' 1 la revolucija odzvanjali su poslednji casovii petvekov-
1111111 prisustvu Turske u balkanskom prostoru. Grupisane
1licije koje su suvereno gospodarile sredisnim evropskim
podeljenim sfere interesa u sklopu sistema
111vnoteze snaga na cijoj su krhkoj osnovi poCiva1i celo-
l 11pni meduevropski odnosi, velike evropske sile su videle
111zcLnu sansu za jacanje svojih pozicija u direktnom
11posedanju teritorija sa kojih se povlacio bolesnti.k sa
fora, u uvlacenju novouspostavljenih nezavisnih
1111/kanskih drzava u svog spoljnopolitickog uticaja.
lz Lih razloga, tokom citavog XIX i u prvim decenijama
veka posebnu pozornost posvecuju Balkanu sve evrop-
k sile, a1i u kontekstu odredenih geopolitickih okolnosti
1 glavni akteri izdvajaju se dve: Austrougarska monar-
l1ija i Carska Rusija.
U izmedu dva svetska rata, u sklopu novog
msporeda snaga, svoju pretenziju da balkan-
prostoru posebno iskazuju cetiri evropske sile: Ve-
llka Britanija, Francuska, Italija ;i Nemacka. Prve dve po-
1,usavaj u, i velikoj meri uspevaju, da to ostvare uticajem
1 oji imaju na politicke snage koje vode glavnu rec bal-
J"mskim zemljama, dok se druge dve, zainteresovane za
prekrajanje celokupne politicke karte Evrope, orijentisati
primenu sile. Balkanske drzave, upletene igru velikih
ila i ukljucene njihove sfere uticaja, dozivele su tragic-
u toku drugog svetskog rata.
79
Nakon drugog svetskog rata uocljivo smanjivanje geo-
strateskog znacaja Balkana sklopu sledecih okolnosti:
velikih za uspostavljanje domanacije i
hegemonije globalne razmere okviru kojlih
generalno znacaj pojedinih subregionalnih podrucja,
u tom sklopu i Balkana.
Blokovska podela, i najstriktnije izvr-
sena Evropi, ukljucila gotovo citav evropski prostor
zonu teritorijalnog status quoa, sto potenoiralo znacenje
drugih svetskih podrucja za sirenje prisustva i uticaja ve-
likih sila.
U sklopu hijerarhije rnoci, u kojoj se
na Jednom polu nalaze dve supersile, drugom ostale
vclike sile smanjene su i objektivne pretpostavke i. moguc-
nosti za neposredno prisustvo i delovanje u balkanskom pro-
storu 1.>nih evropskih sila koje su nekada imale primat u
svetskim
ykazivanje neke od faktora koji svedoce
VanJu znacenja Balkana podrazumeva i
tvrdnju da ovo podrucje prestalo da bude interesantno
za \eHke sile:
. pr.vo, su r m 1 n zainteresovane za stanje
raZVOJ na Balkanu, kao i kada ree ko-
m7 d.rugom podrucju svetu gde se dodiruju njihove zone
ut1caJa;
. one su d d t n zainteresovane za stanj.e
;i pr11ike na Balkanu kao integralnom delu evropskog pro-
stora koji jos uvek ima prioritetan znacaj u njihovoj glo-
balnoj rpobltickoj i vojnoj strategiji;
. . trece, one su s n zainteresovana za stanje i
na Balkanu toga sto u tom prostoru postoji,
receno recnikom, tzv. siva zona zona ne-
razgranicenih interesa, koju cine nesvrstana Ju-
goslavija i koja napustila Varsavslci ugovor.
Prisustvo velikih s'ila
Ishod drugog svetskog rata os-
novi, odredio i sfere uticaja velikih sila na Balkanu. Pri
tome su odreden znacaj, svakako, imali preHminarni savez-
nicki dogovol1i podeli sfera uticaja ovom delu Evrope
oliceni tzv. Jaltskoj formuli, ali su presudnu ulogu odi-
80
11111 f kticke mogucnosti veliki!h sila da obezbede svoje
1111 11 lvo i uticaj u pojedinim balkanskim zemljama.
1
1
11 tneri poznatom moskovskom dogovoru, u kome
1 kJ irana tzv. Jaltska formula, su SSSR i Velika
1 ll 111ija. Procenti u kojima su ove dve sile izmerile svoje
1111 i uticaje pojed.inWm balkanskim zemljama pred-
l 1Vljnli su semu koja se nije mogla odrfati pod dejstvom
111 k 1liko cinilaca:
prvo, kao staticna konstanta dinamicnom razvoju unu-
11 ,, situacije tim zemljama i odnosima snaga na ev-
koj i svetskoj sceDJi.;
drugo, nejednakih mogucnosti jaltskih partnera da
striktno sprovodenje u zivot usvojene formule;
trece, usled razila.lenja saveznickih sila i otpoeinjanja
jll esa njihove konfrontacije kome poga.leni mno-
pisar:lli i .nepisani sporazumi iz vremena rata.
Ukljucivanju cetiri balkanske zemlje u sovjetsku zonu
111 na isteku drugog svetskog rata doprinele su dve
11 olnosti: kada rec Rumuniji i Bugarskoj, okolnost da
11 sovjetske trupe u zavrsnim operacijama okupirale, od-
11 no ove dve zemlje, kada rec Jugosla-
viji i Albaniji, da su drustvene snage koje su organizovale
dovele do uspesnog zavrsetka borbu
socijalisticku revoluciju uspostavile veze prijateljstva i
uveznistva sa Sovjetskim Savezom. Ukljucivanju dveju bal-
knnskih zemalja, Grcke i Turske, u zonu uticaja zapadnlih
doprinele su opcije vladajucih politickih snaga, kao i
vojno i sve sire ekonomsko prisustvo zapadnih sila tim
zemljama .
U kasnijem razvoju, dve balkanske zemlje, Jugoslavija
1 svaka u drukCijem politickom kontekstu, izlaze iz
zone uticaja Sovjetskog Saveza i doprinose uspostavljanju
jednog novog rasporeda snaga u balkanskom prostoru koji
.do kraja anulira tzv. Jaltsku i neke od faktickih
teritorijalno-politickih rezultata drugog svetskog rata.
1. Interes SSSR-a za Balkan i njegova pretenzija da
.ovaj prostor ukljuci u svoju zonu interesa zasniva se na
w.Se faktora:
Istorijski faktor: iako u vreme kada Sovjetski
.Savez postao pomorska sila prvog reda, prisutna na svim
vecim svetskim morima i okeanirna, isticanje njegove ve-
kovne teznje da izade na topla mora posredstvom bal-
kanskog prostora ne moze da irna .nekadasnje znaeenje, ipak
Sovjetski Savez u svojoj drzavnoj .politici nasledio tra-
,6 Nesvrstana ugoslavija i savremeni svet
81
ihteres i Carske Rus.ije za prisustvo i uti- -

. Sovjetski Savez smatra da geo-
l geostrateskJ. razlozi teznju da bude
buduci da se grani-oi sa tri
zemlje - Bugarskom (morskim putem) i Tur-
skom.
Ideolosko-politiicki faktor: kao sto Carska Rusija
yravoslavlja podrucju
istice preten-
ZlJU da s_oc13al1zma balkanskim zemlja-
S obz1r?m tzv. Breznjevljeve doktrine i
ko3va iz intervencija Madarskoj ,
1 faktora, iza koga se
kr13u, vel.1k.e sile, u situacija-
ma moze da dob1Je pr1mord1jalan znacaj.
Sva ova tri faktora kazuju da interes SSSR-a za -
i da predstavlja konstantu
politici.
!Vlaglo s:, reCi da odredene politicke okol-

1
U povecavati interesovanje SSSR -
za prisustvo i uticaj na Balkanu:
prvo, _situacija Jugoslaviji, obelezena pored ostalog ,
ekonomsk1m teskocama, iredentistickim i kontrarevolucio- -
na Kosovu, umnozavanjem -
sti pollt1ckom z1votu zemlje, itd.;
situacija kako sadasnja, tako i ona
ko3e doslo posle silaska Hodze sa politicke
1 :mvotne scene;
trece, situacija Grekoj, ukoliko se odrie socijalisti na -
vlasti i ukoliko potraje kriza grcko-turskirn
sa reperkusijama koje ima na juino krilo NATO-a;
Zapadne Evrope od -
SAD 1 mogucno opadan3e dnteresa SAD za Evropu u -
tom sklopu i za Balkan. '
2. lnteres SAD za Balkan zasniva se na sledecim fak- --
torima:
. vodeca sila zapadne alijanse, SAD su legi-
_<;>d .d1:'llgili i ime drugih zapadnih zema--
l3a n3ihov za stanje i na Bal-
kanu.
. ?> U svojoj globalnoj strategiji SAD smatraju svojom.J
leg1timnom obavezom da se na svakoj geopolitickoj tacki,,
82'
1 1 11 Lom sklopu i na Balkanu, suprotstavljaju pri-
11 1 vu i uticaja druge supersile, odnosno da obezbedUJU svo-
1 1111 ustvo i utdcaj. . .
U tim okvirirna SAD su pridale veliko znacen3e svom
"1 11 Lvu i uticaju dvema zemljama, Grckoj
1 narocito ovoj drugoj, koja granici sa Sovjet-
1 i1 11 Savezom.
Na porast interesovanja SAD za Balkan
11111 sukob Jugoslavije sa SSSR-om 1948. Od tada
da ostvare dva uzajamno vcilj a :
Jugoslaviju odnosu SSSR 1 da svo3e
p1isustvo i uticaj Jugoslaviji. Iako postoji re-
Pl' kLovanje status quoa, .sAD . su s
i podrzavale proces osamostal3avan3a
11kviru Varsavskog ugovora.
U novije vreme porastu interes SAD za obezbedi-
v11nje zapadnog prisustva i uticaja . . v
Dramatizovanje situacij e nekim drug1m geopol1't1c-
ki111 prostorirna, gde prisustvo SAD neposrednije iii gde
u Vlise eksponirani njihovi nacionalni interesi, kao Cen-
11ulno j i Jui noj Americi ili na Pacifiku, moze da dovede
tlo opadanja interesa SAD za Balkan.
3. Jnleres Kine za Balkan novijeg datuma. Tokom
godina cinilo se da Kina da igra
pazenij u ulogu Balkanskom prostoru: 3eku
Jc sa SSSR-om umnoiavala sa 1 s1-
1i la svoje politicko i ekonomsko
desetih godi na Kina normalizovala od_nose .sa .Jugoslav1-
jom, ali isto vreme doslo do raslcida odnosa
sa su se pretpostavke mogucnost1 stvara-
nja jedne prokineske osovine na Ba1kanu (Bukurest -
Beograd - Tirana) po.kazale sasvirn neosnovane.
S obzirom na sadasnje materijalne mogucnosti Kine, ko-
ordinate njenih nacionalnih i rea!nii njenog
politickog dejstva nerealno bilo ocek1vati. atrak-
tivniju ulogu Balkanu, onom pros-
toru koji se suiava siri sklopu kretanJa
-sovjetskim i Ali:
tim .treba imati vidu da uticaJ postaJe sve vec1 i
da te ona kao jedna od svetskih prisutnija
svug.de, i na Balkanu, kao faktor kOJI ut1ce na odnose
snaga svetu .
4. Jnteres Velike Britanije za Balkan
vreme mnogo nego sto se to na osnovu
6*
83
nih istorijskih referenci moglo pretpostaviti. Buduci da
Veblka Britanija napustila mnogo znacaj.nije poHticke i eko-
nomske interese istocno od Sueca i svoj neposredni na-
cionalni interes usredsredila na zblvanja u zapadnoj alijan-
si, Evropskoj zajednici, KomOIIlveltu, moze se reCi da
ipso facto, smanjila opseg svog prisustva i u nekada za
nju toliko atraktivnom balkanskom prostoru.
Poseban interes Velike Britanije medutim, jos uvek
nesto vise eksponiran kada pitanju gde se
nalaze njene vojne baze i sve ono sto kiparski
ima kao konsekvence u odnosima dveju balkanskih drzava
- Grcke i Turske.
5. Interes Francuske za Balkan specificnog karakte-
ra. Iako izgublla svojstvo velike sile onom smislu
kome ga imala do drugog svetskog rata, Francuska
ispoljava amblciju da igra odredenu politicku ulogu i
prostorima U kojima nekada fizicki prisutna ili koji
su spadali njenu zonu uticaja. U tom kontekstu, ona
prvenstveno okrenuta prema Africi.
Uporisne tacke za francusku ulogu na Balkanu nalaze
se u sledeCim okolnostima:
u francuskoj teznji da igra autonomniju ulogu u
Evropi okviru politickih premisa koje najcelovitije de-
lfinisao jos De Gol;
u koriscenju kulturno-istorijskih veza sa pojedinim
balkanskim zemljama (kulturni u odnosu sa Ru-
munijom, veze liz prvog i drugog svetskog rata sa Jugosla-
vijom, i okolnost da se, na primer, Enver HodZa sko-
lovao Francuskoj, odnosima sa
Ocigledno da su realne mogucnosti za vece prisus-
tvo i uticaj Francuske balkanskom prostoru relativno
male.
6. Interes SR Nemacke za Balkan nije proporcionalan
ni nekadasnjim njenim hegemonistlickim amblcijama, ni sa-
dasnjim ekonomskim potencijaLima. Na osnovu njenih eko-
nomskih veza sa balkanskim zemljama realno se moglo
ocekivati vece politicko prisustvo SR Nemacke na Balka-
nu. SR Nemacka zna se, znacajan ekonomski partner
JugoslaVlije, Grcke, Turske, Rumunije, Bugarske, no-
vije vreme sve vise i Ogroman broj gradana Jugo-
slavije, Turske i Grcke nalazi se privremenom radu
SR Nemackoj, dok gradani SR Nemacke predstavljaju jed-
nu od najbrojnijih skupina stranih turista nizu balkan-
84
kih zemalja. ipak, politicko prisustvo i uticaj SR Ne-
inacke u balkanskom prostoru su moze se reCi, relativno

posledica dveju okolnosti:
jos zivih seeanja na dane hitlerovske agresije na
Balkanu;
preokupiranosti SR Nemacke zblvanjima sredis-
njem evropskom .prostoru, odnosima super slila i svet-
skoj privredi.
7. Interes Italije da sredozemno Balkanskog
poluostrva ude njenu zonu interesa presecen isho-
dom drugog svetskog rata: njenim porazom, pobedom na-
1odnooslobodilacke i socijalisticke revolucije Ju-
goslaviji i ulaskom Greke u NATO.
Definitivnim teritorijalnim razgranicenjem Jugoslavije
i Italije na osnovu Memoranduma saglasnosti iz 1954. i
Osimslcih sporazuma . iz 1975. zadat presudan udarac re-
vansistickim snagama u ltaliji koje se tesko mire sa gub-
Jjenjem pozicija jadranskom prostoru, ali se ne smela
zapostaviti mogucnost da sklopu sireg sukoba na
kanu :i krizni1h situaaija oko Jugoslavije ne mogli obnovJ:tl
svoje pretenzije na delove jugoslovenskog tla.
Postavljanje raketnog oruzja na Siciliji pokazuje da lta-
lija sklopu zapadne alijanse, ali i za racun vlastitih in-
teresa, moze da Jgra istaknutiju ulogu slueaju evropskih
i balkanskih sukoba.
Najzad, delegirana u Zapada, ali i u sopstvenom
interesu, Italija moze da igra znacajniju ulogu i vezi
sa nastojanjima da se Albanija uvuce jednog
ilii drugog
Doktrine velikih sila
U posleratnom nekoliko do-
ktrina velikih sila odnosilo se direktno ili indirektno i na
Balkan:
2. Trumanova doktrina. - U sklopu otpoeinjanja blad-
nog rata, americki predsednik Haiii Truman 1946.
akciju za hitne vojne i ekonomske pomoei TurskoJ
i Grckoj . da ne navodno, pale kao zrtve komunisticke sub-
verzije i da s obzirom na njihov geostrateski polozaj, na-
85
i::urske postale cvrste tacke
?rzavama i zemljama u
sa SovJetsk1m. i zemljama. Tru-
utrla put Marsalovoj pomoci i, kraj-
pakta i podeli
sveta, 1 podrucja.
2. Sonenfeldova doktrina. - U vreme dok se u
drzav.nog sekretara
za poslove SAD, Helmut
s7damdesetih doba punog detanta u odno-
s1ma super sila, izjavio da super sile treba da uzajamno
uvazavaju svoje pozicije U Evropi,
tome da svaka od treba da ima odre-
ruke u svojoj uticaja. fakticki, znaCilo
samo da SAD Sovjetskom Savezu da preduzi-
za svoje poziaije i uticaja Evro-
p1, i. da svako odupiranje
zemlJama Evrope. U isto vre-
me, to znaci da Sovjetski Savez sme da se mesa u
zemlja koje pripadaju uticajnoj sferi SAD.
3. Doktrina tzv. ogranicenog suvereniteta. - Iako se u
Sovjetskom Savezu tvrdi da takva doktri.na postoj.i,
u stvari proistice iz sovjetskog shvatanja tzv. soci-
jalistickog i ponasanja Sovjetskog Saveza
kao rukovodeceg centra krugu socijalistJickih zemalja.
ovo_j d?ktrini . Savez samo da ima pravo,
vec to I obaveza da interve-
koja mu stoje raspolaganju, sam
111 sa zemljama tzv. socijalisticke zajedni-
ce, uko11ko bude ugrozen socijalisticki poredak ko-
joj zemlji. Ocenu ugrozenosti socijalizrna
1: zemlJI 1 .merama koje preduzeDi donosi, U krajnjoj
samo SOVJetsko rukovodstvo. Ova doktrina moze
primenjena odnosima sa svim zemljama sa Sovjet-
ski Savez odriava bazi socijalistickog internacio-
Prema sovjetskim politicarima i teoreticarima rec
zemljama tzv. socijalisticke zajednice, zemljama' tzv.
sooijalisticke orijentacije i svim drugim zemljama koje oni
ukljucuju red socijalistickih zemalja. Osnovni modaliteti
primene doktrine tzv. suvereniteta dosli su do
izrazaja prilikom Cehoslovackoj 1968,
kao i slucaju Jntervencije Avganistanu 1979.
4. Doktrina tzv. sivim - 1 Sovjetskom Save-
zu i Sjedinjenim Americkim Drzavama shva-
86
1, 1111 tla mesanje medusobne zone uticaja,
,, 1111v belezene njihovih vojnopolitJ.ickih grupa-
' 1 , tlovelo do nuklearne Medutim, sve ze-
1111 1 1 teritorije koje ulaze u sastav njihovih vojno-poli-
111 k1l1 grupacija spadaju u podrucje tzv. in-
1111 " \ kojima moguce i sirenje njihovog
1111lltl ckog, ekonomskog i vojnog prisustva. Smatra se da
, 1 1kva jedna tzv. siva zona nalazi i na Balkanu i da u nju
11laju dve balkanske zemlje - Jugoslavija
1 Za ovu doktrinu karakteristicno da zadria-
voju punu vaznost od zavrsetka drugog svetskog rata do
1l1111ns i da se ne menja ni doba rata,
11
Konstante i
U interesovanju supersila za Balkan,
vakako, postoje ali i koje zavise od
111nogih
1. Na politiku supers:ila mogu, pre svega,
, tla promene na njihovoj unutrasnjo-politickoj s.ceni.
l)ejstvo tih prilikama, moze da bude
od dalekoseznog znacenja.
se, prvom redu, na SSSR, s obzirom
prirodu drustveno-politickog sistema.
primer, da kormilu sovjet-
ke partije i drzave smrti dovela do vidlji-
ve u stavu ove zemlje prema Jugoslaviji, i pre-
ma procesima i drugim zemljama,
kako 91:1inia tzv. socijalistickoj zajednici, tako i onima u
NATO-u. Na toga, kao i osnovu kasnijlh oscila-
cija sovjetskoj politici pod dejstvom promena
unutFa:snjo-politickom mogu se koje
dolaze pretpostaviti i dve situaoije:
U slucaju dolaska kormilo sovjetske partije i
1. c;Irzave koje bi se vecoj meri prime-
nu politike sile moglo doCl do pritriska
zemalja Balkana, kao i suza-
prostora za rpolitiku Rumu-
i "J2.0J4tkkJI otvaranja Bugarske.
87
. U preovladavanja snaga koje pokrenule-
P?Z1t1vne drustvene preomene unutrasnjem planu So-
Savezu i prihvatile sve konsekvence razvoja soci-
Jalizma kao svetskog procesa mogle se ocekivati i kore-
nitije po2Jitivne promene sovjetskoj politici prema Balka-
nu.
Iako rec ekstremnim situacijama, nijednu
trebalo prenapregnuti kao mogucnost.
" S ustrojstvo SAD, od promena
unutrasnJOJ sceni, principu, ne trebalo oce-
.tako
1
kontroverzne reperkusdje. lpak treba ispusti
ti iz da su SAD rproslosti evoluirale od izola-
i da sada, zavisnosti od politicke-
izmedu doziranog.
I m11Itantnog
Prenesena podrucje Balkana, to znaci:
pridavanje veeeg ili manjeg znaeaja balkanskim ze-
mljama NATO-a, GrCkoj i Turskoj, opredmeeenog veeoj/
manjoj finansJjskoj i vojnoj pomo6i itd.;
pridavanje veceg ili znacaja nezavisnosti Ju-
goslavije. U ekstremnim situacijarna to znaci da bi SAD rno-
gle, zavisnosti od orijentacije snaga koje se datorn tre-
nutku nalaze da eventualni sukob
koji se desava izvan uie zone nji-
h?vih ili aktorn koji zahteva njihovo
d1rektno vojno i drugo anga,zovanje.
Mora se racunati i sa jednom i sa drugom mogucnoscu.
. 2. Na s.uper sila prema Balkanu mogu da uticu
1 odnosima, odnosno po-
pustanJe Ili povecavan1e zategnutosti svetu:
Stanje zategnutosti i pojacane konfrontaaije odno-
super sila ko_je, pravilu, dovodi do 1pogorsavanja situ-
ac11e celokuiprum medunarodnim odnosima odriava se-
negativno i balkanske prilike. U torn pogledu vreme
hladnog rata vladao gotovo potpuni automatizarn. Iako
sadasnje vrerne tzv. krize detanta taj automatizam u1
velikoj meri i zaostao, ipak zaostravanje u odnosima su-
persila imalo negativno dejstvo i1 stanje bezbednosti i
saradnje Balkanu. U 'krajnjoj najvecu pretnju mi-
ru Balkanu i predstavlja opsta opasnost od nuklearnog
sukoba supersila.
. Popustanje zategnutosti odnosima supersila ima.
u pravilu, posledice u celokupnim medunarod-
nim od.nos.irna, u tom sklopu i u evropskom i balkanskom
88
Jl l Loru. Ipak, ovu tvrdnju relativiziraju dve neizostavne
1l11t l Lne napomene. Prvo, kao sto pokazalo vreme detan-
1 1, popustanje odnosima supersila dejstva
11 1) j edini.m regionima i Slferama odnosa
11 la prati i njihova poveeana jagma za nov1m sferama ut1-
1 na nekim drugim geografskim i politickim tackama
11 .' Vetu. sto minuLi detant imao posle-
1lkc u Evropi, ostvarujuci isti mah neke nove konfliktne
1 u drugim delovima sveta, isto tako neki buduci
mogao da poboljsa situaciju vanevropskim prosto-
1,lma uz zaostravanje nekih tacaka u evropskom
11 balkanskom prostoru. Ne trebalo smatrati da ova
l1 ipoteza samo teorijskog k:1raktera" popustanje
1dnosima supersila moglo da vod1 n11hovom sporazume-
vunju i nagadanju racun drugih zemalja, ver?"
vntno i ovih u balkanskom prostoru, posebno onih koJe
111 padaju tzv. sdvu zonu Balkana. Sonenfeldova doktrina
samo jedan od nagovestaja nalaZenja za-
jcdnickog jezika . st.atus
quoa i respektovan1u sfera uticaJa. tacku u. tOJ ge-
Itezi sporazumevanja supersila na racun drug1h zemalJa pred-
stavljalo uspostavljanje njihovog -
ostvarivanja blokovskih interesa putem sporazumevanJa ume-
sto kroz konfrontaciju.
3. Na poLitiku supersila prema Balkanu moze, .tako<1e,
da utice i jaeanje ili kohezije gru-
pacijama kojima stoje na celu.
sto pokazalo vreme jeda1:1. od
zajnih vidova cvrste kohezije 1es-
te discJ.plinovano, odnosno bespogovomo siprovodenJe
i interesa predvodnicke supersile. pravilu, veca kohez1:ia
znaci i veee pri-sustvo Balkanu, to,
dalje, znaci i striktnije zastupanje interesa Ist:ina,
mogucne su situacije kada poJec?nih
skih zemalja koje imaju sopstvene milltantne 11 c1-
ljeve interesima supersila moze da ima. po.ziti_vne rep,erku-
sije (uloga velikih zapadnili sila u ItallJe
prihvati Memorandum 19?4; ut1-
canje SSSR-a asp1rac:i:Ja. Bu-
garske prema Jugoslaviji u pojedinim fazama razVOJa JUgo-
slovensko-sovjetskih odnosa).
Slaganje kohezije
deo prevazilaZenja blokovske podele 1 pollt1ke. U
blni:ji, rec procesu osamostaljavanja Zapadne Evrope
89
odnosu na SAD i Istocne Evrope odnosu na SSSR, odnos-
no jacanju politike nezavisnosti koja ima niz dodirnih ta-
caka sa politikom nesvrstanosti.
Sadasnju krizu detanta i zaostravanje odnosima super-
sila odredenoj meri amortizovalo normalno funkcioni-
sanje cak veza izmedu clanica
gupacija. fenomen uocljiv i odnosima
balkanskih koje pripadaju
Kada medutim, istocnom skladu sa
teorijom ogranicenog suvereniteta, postoje neke granice
tolerancije kohezionfh veza zemlja-clanica sa
rukovodecim centrom, kao sto su pokazale interven<:ije
Madarskoj .i CSSR. U torn slucaju, kohezije
kovskim grupacijama moze da dovede do interven-
cija koje mogu ugroziti i siri krug zemalja. Uostalom, po-
stoje i slucajevi ili nagovestaji slicnog postupanja i druge
supersile.
Blokovska 'interakcija
S obzirom .na prirodu gru-
pacij a zemlje clanice vojno-politickih saveza se pojavljuju
kao prenosiooi i provodnki interesa i ciljeva velikih sila.
fakticki znaci da su velike sile, posredstvom tih zemalja
neposredno i balkanskom prostoru. Na nacional-
noj teritoriji nekih od tih nalaze se strane vojne
baze, situacijama predvidenim odredbama NATO-a i
Varsavskog ugovora sve skupa mogu postati poligon za
dejstva
Sa stanovista onoga sto moze da donese buducnost, va-
zno ispitati mogucne varijante ponasanja balkanskih ze-
malja clanica vojno-politickih saveza sklopu ostvarivanja
tinteresa i ciljeva velikih sila:
zemlje c]anice saveza automatiz-
mu, sprovodile zahteve supersila;
zemlje clanice saveza bez svoje zelje
i interesa, i uz svoje protivljenje, pod
sila i organjzacija ucestvovale ostvarivanju
njihovih in i ciljeva;
moglo bi se pretpostaviti da politickoj
konstelaciji pojedine zemlje clanice saveza uspe-
90
11

ucestvuju sprovodenju zahteva velikih sila (slucaj

1 11111tmije odnosu na intervenciju trupa ug?-
'
11
,1 CSSR restriktivan stav Grcke ostvar1vanJu
111 11 11 interesa i ciljeva NATO-a);
<.1) mogao se pretpostaviti i obrnut slucaJ: da. neke
11
111lje clanice saveza pokusale eks-
1, 111zionisticke ciljeve velikih sila za ostvar1vanJe sVOJl'h
11 nih poli1Ji.ckih interesa. . . . .
Iz razlicitih varijanti sadrzanih ovoJ 1matr1c.i Jasno
uistice da su odnosima velikih sila i zema-
l \ 1 clanica njihovih saveza kako za-
l1tlnistvo, tako i potencijalni sukob interesa.
10 velike sile mogu koristiti balkanske zemlJe clan1ce
saveza za sprovodenje svojih
1
\ iljeva, tako i one mogu koristiti velike sile za ostvar1vanJe
vojih posebniJh aspiracija.
U dinamicnom razvoju medunarodnih odnosa
11 ka podela ne predstavlja staticku kategoriju. Savremene
t ndencije medunarodnim med':1
lralno mesto ima teznja za nezav1snoscu sv1h
ubjekata, konstantno delovati na popustanje .i
zilazenje stega,
ciji, protivreeiti povremeni ciklusi jaeanja d1sc1-
pline.
sto su se neki zapadni vojni savezi; kao
sto su, svojevremeno, Jugoslavija i uspele izadu
iz orblte uticaja istocnog kao sto su Fran-
cuska i Grcka uspele da pros.ire manevarski prostor za sa-
mostalnije politicko delovanje; kao sto jacaju pokreti.
drustveni, ali i oficijelni za autonomniju ulogu Evrope 1td.,
tako se i balkanskom prostoru, svakako ne od da-
nas do sutra, ocekivati promene slicnog karaktera i
dejstva. moguca perspektiva koja i evropske i
ske odnose moze da nadahne odredenom dozom opt1m1zma.
Koji politicki .na Balkanu mogli dovesti do
vojne intervenci
1
je velik,i.h sila?
Iako mogucnost prerastanja rata
ckoj takozvanog S>pora, kao 1 sukoba Jugoslav1-
je s 'Kominformo.m lokalne razmera
1prisutna, narocito zbog sila, do .. toga
ipak ni jednom navedenom slucaJu I
vodi nekim drugim delovima sveta dovod1l1 su do s1reg
vo}nog a11gazovanja velikih Iz. mogao da
1
zvuce11 zakljucak da su se vellke sile i Balkanu, kao i
91
drugiim delovima Evrope, cak vreme neobuzdanog
nog rata, klonile da otvaraju zarista krize svesne mogucih
posledica. '
Samo to ohrabrujuce saznanje koje moze
predstavl3a Jedan od elemenata okolnosti koje
mogle buducnosti da dovedu do vojnog angaiovanja
velikih sila na Balkanu.
. U odnosima balkanskih zemalja, Rumunije
1 s jedne, i li. Turske, s druge strane, nema
teritorijalniih etnickih ili drugih slicnih pi-
tan3a ko3a mogla da dovedu do njihovih medusobnrilh su-
time i otvaranja prostora za .intervenciju velikih
s1la.
. izmedu Grcke i Turske
I Egeju desavaju se u kri
lu ali slucaju
?ruza?og s1;1koba n31h .moglo doei do takvog prestro-
U izboru mogucih saveznistava da to moglo do-
vesti I do sukoba lokalnih lili sirih razmera.
P<;>kusaj druge ve1ike s.ile da uvuce
s_vog mogao uzrok vojnog
1 medusobnog sukoba. Povod mogli
.1 u u vremenu posle HodZe.
. razlog za sire angaiovanje
velik1h s1la, uklJUCUJUC1 1 moglo izmedu os-
talog, i
1
sledece okolnosti:
unutrasnja Jugoslaviji - medunacio-
nalni socijalni nemiri, poLiticki antagonizmi itd.;
.. druge strane da ukljuci Jugosla
VIJU SVOJU sferu ut1caja;
aktiviranje teritorijalnih pretenzija Bugarske od-
na SR Makedoniju ii. druge delove jugoslovenske teri
tOr.llje;
d) aktiviranje teritorijalnih pretenzija odnosu
na SAP Kosovo i delove drugih jugoslovenskih u
kojima zivi narodnost;
preovladavanje revansistic.loih struja Italiji koje
slueaju .nagovestanja dezintegracije Jugoslavije drugih
krupnijih poremecaja balkanskom .mogle da is
taknu teritorijalne pretenzije na krajeve koji su nakon dru
gog svetskog rata pripojeni Jugoslavijli .
Time ni je ,iscrpljen spisak moguCih uzroka za sire
gafuvanje sila u balkanskom prostoru, ali su, svaka
ko, pomenuti najvamiji.
92
Autohtoni uzroci
Postoje i tzv. autohtoni uzroci. suko-
1v 1nja balkanskih zemalja koji se, odredenim okol-
1111 1 ma, mo.gli pojav.iti kao razlog za agresiju ovom pros-
ltt 11 . se razume da se, ni kada su pitanju tzv.
111111lltoni uzroci balkanskih zemalja,
111 lo zanemaciti prisustvo i delovanje velikih sila i
k lt grupacija.
Neki primeri iz proslosti jasno pokazuju kojoj
11 ineri velike sile povezane sa svim sto se desava bal-
k
l. Gradanski rat Grckoj. U prvim posleratnim godi-
11.1111a - 1945, 1946, 1947, doSlo do gradanskog rata
Na jednoj strani su snage koje su se za vreme
1 1l t ak!Jivno suprotstavljale sJlama Trojnog pakta i koje su
1 zalagale za sprovodenje demokratskih i progresivnih re-
l11rmi Grckoj. Na drugoj strani su desnicarske i
1\ 1 uge monarhistiCke snage koje su nastojale da ocuvaju
1l1ustveno-politicki status quo.
Iako to, osnovi, unutrasnji sukob, njega su
umesali spoljni cmioci. Istocnoevropske zemlje, medu
1jima i Jugoslavija, pomagale su partizane generala Marko-
1, dok se Velika Britanija siroko angawvala spasavanju
uredenja Grckoj.
Gradanski rat Grckoj nije doveo do sireg konflikta
" balkanskom prostoru, ali predstavljao jednu od prvih
upasnijih taeaka bladnog rata.
2. Trscanski spor. Na samom zavrsetku drugog svet-
kog rata ostar granicni sukob izmedu Jugoslavije
Italije oko tzv. Slobodne Teritorije Trsta, koja po-
deljena na zonu i zonu U trenucima najveceg zaostra
vanja postojala realna mogucnost sukoba Jugo
Iavije i ltalije.
Iako pitanju granicni spor etnickog i teritorijalnog
karaktera, sa istorijskom pozadinom, koji tan-
girao interese iskljucivo dveju jadranskih zemalja, u njega
se, tradiciji, umesale i velike sile, prvom redu SAD
i Velika Britanija. Polazeci od toga da se ltalija nalazila u
11ljiihovoj sferi uticaja, SAD i Velika Britanija su, prvo, spre-
cile da Jugoslavija ostvari svoje legitimno pravo na te teri
torije i, drugo, uOinile sve da ter,itorija zone koja se
93
nalazila pod njihovom vojnom jurisdikcijom, jednostrano
bude pripojena
sto su aktivan ucesnik samom sukobu, velike
zapadne sile su se izmenjen.im medunarodnim okolnostima
(vreme posle napada Kominforma na Jugoslaviju) pojavile
kao akteri i njegovom raspletu, prilikom potpisivanja Me-
moranduma saglasnosti 1954. Londonu.
3. Napad Kominforma Jugoslaviju. U akciji Komin-
forma protiv Jugoslavjje 1948. ucestvovale su i cetiri susedne
zemlje - Madarska, Rumunija, Bugarska i Sas-
vim izvesno da motivaciju za ucesce sukobu
nisu predstavljalla pdtanja iz sa Jugo-
slavijom. Ove zemlje su se ukljucile u sukob kao discip1i-
novani tzv. socijalistickog lagera. Medutim, moglo
se reei da su ipak naIOe i odreden
drzavni nastojanjima SSSR-a da podredi Jugo-
slaviju.
Bugarska iskoristila napad da raskine
Bledski sporazum sa JLigoslav,ijom i s reda
pitanje tzv. s obzirom na nerealnost
ostvar.ivanja njene ideje partnerskom sa jugosla-
federacijom. Isto tako, Bugarska iskor.istila tLI
priliku za makedonske nacionalne manjine
Bugarskoj i starih velikobugarskdh pretenzija
prema zamasnim delovima jugoslovenske teritorije.
rukovodstvo na celu sa Hodzom
iskoristilo da ucvrsti svoje poljulja-
ne pozicije i Hkvidira poli-ticke snage koje su
se zalagaile za prijateljske saradnje sa Jugo-
slavijom. U tom sklopu, stvorene su polazne pozicije za
delovanje SAP Kosovu i ter.ito-
rijalnih pretenzija prema Jugosla'Vliji.
Politicka rukovodstva Madarske i nisu ne-
posredno obnavlja:la pretenzije na delove te-
ritorije .kojima zive - Backu
i s obzirom takV'ih aspiracija,
ali takvih pokazivalo da
nisu sasv:im odsutne.
Ovj slucajevi pokazuju da se
tzv. balkanski spor moze izdvojiti iz sireg me-
kome se kao akter pojavljuju ve-
Hke sile, kao sirenja svojih sfera uticaja i kao
protektori pojedinih zemalja.
94
Denuklearizacija Balkana
Ideje bezatomskih
1 1 1 opi pocele su da kao peeurke posle
11
111 tih vreme rata. Bllo ih
I 1111p1-etek: od onih koje su
11111 i Zil Mok do za koJe su se zalagal1
111 11 :a1:ki
1
i britanski laburisti.
111 j1 imale u vidu evropski kome se
l111k uz bok nalaze s.ile, dok su se
1 11 su sadrzavale vecu dozu geopolitickog
1 I. pretezno na i, u i:ner1,
111 l I an, dva evropska podrucja u kojima 1
1 zemlje vec predstavljaju bez oruzJa.
\'l: su zalost, ostale mrtvo slovo pap1ru: Evropa
1mo da jos grca pod teretom oruzja, se
sada pred talasom
kovske
Zamisao
lansirao 1957. godine prem1J:r
l\.ivu Stojka. sl1can
iznosio i bugarski predsedn1k Todor Z1vkov .. po-
ursku ove ideje davale su zemlJe Varsavskog
ugovora, dok su zapadne sile odbacivale.
pokreta U blokovskom rodosloVlJU
inicijativa za pretvaranje bezat_omsku
zi pocetkom osamdesetih kada_ .1:h preuz1ma I sa
nov:im etuzijazmom obnavlja dru_ge
trane - grcki premijer Andreas
bezatomske dob1Ja pol1t1cku po-
dlogu, mozda i stvarnu istorijsku
Sazeta slika Bailkana izgledala ovako: sve
zemlje, izuzev pristupile su Ugovoru
nesirenju nuklearnog oruija 1968. god:ine; sve,.
nije, imaju nuklearne reaktore koji se bave
poslovima iH proizvodnjom u mirnodopske svrhe; -
Rumunija, Bugarska, Grcka i Turska nalaze se clanstvu
saveza koji su
dve - Grcka i Turska imaJU na SVOJOJ
toriji
Prva asimetrija izmedu
i zemalja: dve zemlje - nesvrsta-
na Jugoslavija i fakticki predsta-
vljaju bez nuklearnog oruzja, dok ostale cetiri, kao
95
blokovski'h saveza, imaju ili mogu .imati

Treca asimetrija Balkanu izmedu zemalja koje u
pri
1
hvataju ideju bezatomske -
Bugarske, Grcke i Turske
koJa prihvata.
Sasvim da bezatomske
Balkanu interesu svi'h ovog podrucja i da
i malo dejstva na jacanje mira i u
Evropi. Medutim, izvesno i odredenih prepre-
ka i teskoea.
teskoeama, u prvom redu pitanje
orufja sa teritorije balkanskih
zemalja kojima se ono vee Grcka ulafe odredena
nastojanja u tom pravcu, sklopu pregovora americkim
bazama i u sirem 'SVog u
paktu. BuduCi da Turska cvrsto NATO i
da ima funkciju zapadnoj strategiji prema SSSR-u,
prihvatanju
klearizacije - - evropske teritorije!
Medu eksternim teskocama prvom mestu svakako,
pitanje koje morale dati i obaveza koje mo-
1rale preuzeti veHke sile i blokovske grupacije. Najkrace,
morale da se obaveiu da na koji i kakvoj
prilici neee dostavljati oruzje, pomagati nje-
govu teritoriji svojih balkanskih zemalja
clanica. izuzetno jer proizvodnji, raz-
me5taju i oruzja najvecoj meri odlu-
cuju upravo Ali, to bez sumnje, izvestan nacin
prisustvo
Jugoslavija svesrdno podrzava ideju pretvaranja Balka-
na bezatomsku ali nema medu
inicijatorima. Nema zapravo, prividno, jer de
fakto do sada dala ostvarivanju
time sto odblla da se svrsta pod ciji kiso-
bran i sto balkanskom prosioru stvorila
embrio jedne moguee sire bezatomske zone.
Sem toga, sto vazno, sama ideja
na Balkanu sustinski sadrzana mnostvu
i akcija Jugoslavije okviru KEBS-
-a i skupovima nesvrstanih zemalja za popustanje zategnu-
tosti u Evropi i pretvaranje ne samo Balkana, vec i Medite-
rana u zonu mira i saradnje.
96
1 1ko danasnja siutacija na Balkanu od
11111 u sirem evropskom prostoru, gde toku me-
1 1 1noze doC:i do ciklusa ipak Balkan
1 k1' 1jnjoj liniji deli sudblnu. U vreme kada se Ev-
111111 kao prostor od zapadnih obala SAD do Kam-
' ,,1 k ', predstavljalo cistu verovanje da se Balkan
zatvori.ti nekakvu svoju kulu od Ne
11111uj uci ni kontinentalno okruzje Balkana, gde se, sem ne-
11lmlne Austrije, nalaze vojno-politickih saveza, do-
11 ljno da vodama plovi 80 do 100 rat-
11 /1 brodova vanme&teranslcih zemalja i da
1 ografskim koordi natama razmesteno 560 - nosaca
sredstava.
Neprekidno unapredivanje .medubalkanskih odnosa, sma-
11jivanje prisustva velikih sila, obzir svih evrop-
lcih i svetskih predstavljace sustinski okvir raz-
vora koji zapoceti jos ove Atini i, sum-
11jc, presudno uticati na to da li bezatomska na
utopij a ili stvarnost.
7 Nesvrstana 1ugoslavija 1 savremeni svet
97
Jugoslavija i Albanija
. . tokovi geopoliti'cki polozay
su da odnos1ma Jugoslavije i kaai
susednih zemalja, postoje mnogi zajednicki interesi,
al1 i tacke sukoba. uostalom, slucaj sa veci-
nom zemalJa ne samo balkanskom i1i evropskom prosto-
ru, vec i medunarodnim odnosima uops te. Prema tome
koje .uticu na neophodnost saradnje
1 kao 1 koje otezavaju ovu saradnju nisu nika-
kav se, svakako, moglo reci da rec
i geopolitickim okolnostima.
. Izvlaceci pouke iz minulih vekova moglo se reci da
odnose pospesuje ili opterecuje sle-
dece istorijsko i geopoliticko naslede:
Prvo, kao mali narodi, narodi Jugoslavije i su
ovom balkanskom prostoru bili zrtva mnogih agresorskih
i ekspanzionistickih sila, od Osmanlijskog Carstva do Muso-
linijeve Italije i Hitlerove Nemacke. U tom pogledu, kao.
iskustvo i kao njihova geopoliticka
postOJJ traJna pouka da njihova sloboda i neza-
bila na udaru velikih sila izvan balkanskog pod-
ruc3a, ko3e su htele da ih uvedu svoju sferu interesa i pod-
vedu pod svoju dominaciju.
Drugo, borbi za svoje nacionalno oslobodenje narodi
Ju.goslavije i su imali istog neprijatelja i evidentan
nacionalni interes da mu se suprotstave zajednickim snaga-
ma. U onim istorijskim kada su se slozno odu-
nasrtaju .spoljnog agresora, narodi Jugoslavije i
su uspevali da i ostvare svoje vitalne nacional-
ne interese.
98
' 1' 1 do sukoba naroda Jugoslavije i Albanije
l11l111ilo OIIlim kada su njihove burzoaske vla-
11 da ostvare teritorijalnu ekspanziju
t Jlo drugom pravcu da ostvarile svoj san velikim
111111vn.im tvorevinama koje pocivale na ;pravu jaceg.
111 politika pogubna i za narode Jugoslavije i za
11 .11 Njihove burzoaske vlade su, stvari,
11 j l zajednicki unutrasnj:i neprijatelj.
Cctvrto, izmesanost stanovnistva balkanskom prosto-
111 Lipicna za gotovo sve balkanske zemlje, .
111"oslaviju i Znatan deo narodnost1 z1v1
11 1 ranicama Jugoslavije, kao sto se i odredeni broj
11lka jugoslovenskih naroda, Makedonaca i Crnogoraca, na-
111 1.I granicama Nedvojbena aks.ioma da nacio-
111Joe manjine mogu mostovi saradnje jabuke raz-
1lo1a punoj meri se potvrdila i
U onim istorijskim kojima iz-
111 sanost stanovnistva vodila prirodnom zajednistvu intere-
a, postojanje nacionalnih manjina otvaralo velike moguc-
1iosti prisne saradnje, zajednickog nepri-
nastojanjima da se sto vecoj unapredi
1lobrosusedska saradnja. Na zalost, i ko-
j ima su cinjeni pokusaji da nacionalna ma.njina bude isko-
riscena za dobrosusedske saradnje i ostvarivanje
kspanzionist:ickih ciljeva.
U ovim pou-kama istorije i geopolitike ima onih koje se
mogu preneti iz raniji'h vreme kome zivimo,
ali i onih koje su vezane za ranije balkanske rezime Jugo-
slaviji i i koje mogu posluziti samo kao opomena.
Jer, do velike prekretnice odno-
sima doslo toku njihove mnogo zajednicke
borbe za nacionalno i socijalno oslobodenje toku drugog
svetskog rata, kako protiv nosilaca fasizma, tako i protiv
starih burzoaskih rezima koji su pregazeni tockovima vre-
mena. rezultat njihove narodnooslobodilacke borbe i
socijalisticke revolucije stvoreni su osnovni preduslovi za
ostvarivanje istorijski>h interesa radnicke klase, tj. socijali-
stickog drustvenog uredenja.
U pitanju takva istorijska prekretnica da se odista
reCi da trajni temelj za unapredivanje jugoslovensko-
saradnje i otklanjanje svih tacaka
predstavljaju upravo narodnooslobodilacke borbe
i socijalisticke revolucije. Nije, medutim, protivrecnosti s
tim da isto vreme, moguce recediva iz pro-
7* 99
slosti i da su, takode, moguce takve deformacije u izgradnji
socijalistickog drustva, narocito one koje proistieu iz
kratsko-etatistickih struktura, koje mogu ozblljno da ugroze
zajednicke interese naroda Jugoslavije i naroda Albanije.
Stavise, nisu usamljene .istorijsko-politrcke situacije da se
nacionalizam, kao recidiv burzoaskog drustvenog usan-
ci u strukturama i da doblje nove
destruktivne podsticaje. Moglo se, u stvari, reCi da se
ovo, nazovimo ga, dijalekticko jedinstvo sUJprotnosti izra-
zava i u razvoju posleratni1h odnosa.
Podrska medunarodnoj
afirmaciji
Narodi Jugoslavije i izaSli su
iz drugog svetskog rata kao osvedoceni prijatelji i saveznici
koji su imali zajednicke interese :i ciljeve u narodnooslobo-
dilackoj i socijalistickoj revoluciji. Bila to cvrsta
polazna tacka za regulisanje i unapredivanje dobrosusedskih
odnosa u uslovima zajednicke izgradnje socijalistickog dru-
stva. Jugoslavija, kao federativna zajednica slobodnih i rav-
noprav.nih naroda, stvorena u borbl protiv fasistickih zavo-
smatrala svojom ne samo moralnom obavezom,
vec 1 nedvojbenim naciona:lnim interesom da pomogne afir-
maciju i nezavisne u medunarodn<im uslo-
vima koji su stvoreni nakon drugog svetskog rata.
Sticajem istorijskih okolnosti narod nije pri-
hvacen kao jedan od onih naroda koji su se strani
antihitlerovske koalicije, jer Musolinijeva Italija jos 1939.
godine u svoj sastav. Na osnovu toga,
daleko od istorijskih realnosti, budu6i da se narod
dosledno borio protiv fasisti6kih sila, u krugu zapadnih sa-
veznika stvorena pravna fikcija da Albanija na
drugoj strani. Iako postojala snaina argumentaoija pro-
tiv tretiranja Albanije kao sastavnog dela musalinijevske
Italije, jer ona, u stvari, jedna od prvih zrtava fasisti-
cke agresije, snaga i uticaj zapadnih saveznika na dsteku
drugog svetskog rata su tako jaki da pomenuta fik-
cija mogla da postane ne samo sastavni deo nji!h.ove zvani-
ene iplatforme prema slucaju nego i da u pojedi-
nim prilikama bude nametnuta kao stav velikih saveznickih
100
ila uopste. Ova okolnost potencirana time sto
kao zemlja koja posla putem izgradnje socija-
1 zma medu onim zemljama protiv kojih su velike za-
padne sile vec pocele da se ponasaju kao pripadni-
suprotnog komunistickog tabora. Sve to samo
<Hezavalo medunarodnu afirmaciju nove driave,
v i otvaralo prostor za ispoljavanje otvorenih teritorijalnih
pretenzija prema njenom nacionalnom tlu.
jedna od zemalja koja podnela najvece irtve
l l protiv sila osovine, Jugoslavija imala znacajne
111ogucnosti da deluje protiv koja
zapocela i da u velikoj meri doprinese odbrani vitalnih na-
ionalnih interesa naroda.
Jedan od koraka u tom pravcu jugoslo-
vensko priznanje Narodne nije
amo kurtoazni ili protokolarni cin, vec akt snaine politicke
podrske, u vreme kada su zapadne sile, u prvom redu SAD
i Velika Britanija, postavile neprihvatljive uslove za prizna-
mlade driave.
vlada naime, u januaru 1945. godine, upu-
tila note vladama Sovjetskog Saveza, Velike Britanije i Sjedi-
njenih Americkih Driava da bude priznata. Britanski mini-
star spoljnih poslova Antoni Idn izjavio u parlamentu u
martu 1945. da stanje u nije tako jasno da op-
ravdalo priznanje danasnje administracije kao vlade,
upucena jedna voj.na misija na celu s generalom Hodzso-
nom da ispita prilike u Slicno ucinila i ame-
ricka vlada, koja poslala diplomatskog posmatraca Die-
kopsa, jer Stejt department ieli da ima detaljnije informa-
cije uslovima u pre nego sto donese
r esenje priznanju sadasnje administracije.
U novembru 1945. godine cetiri veLike sile donele su
sporazum priznanju albanske narodne vlade, ali dok
sovjetska vlada priznala vladu bez ikakvih ograni-
cenja, dotle su amerirCka i engleska vlada stavile takve uslo-
ve da vladi nemogucno da ih prihvati.
Jugoslovenska vlada donela 28. aiprila 1945. odluku
priznanju i uspostavljanju diplomatskih odnosa sa NR
nijom. Osvrcuci se u jednoj kasnijoj prilici na znacenje ju-
goslovenskog priznanja, general-major armije Bed-
ri Spahiju izjavio:
Nas narod nece nikad zaborav.iti pomoc koju nam
tokom narodnooslobodilacke borbe pruzio marsal ve-
Jiiki rukovodilac svojom herojskom vojskom, napadajuci ne-
101
prijateljske divizije koje se inace survale na glavu na.Sem
. necemo nikada zaboraviti materijalnu pomoc bez
ik<i;kvih prvom periodu oslobodenja nase zemlje;
necemo zaiboraviti pomoc svim nasim
pitanjima, kao brzo priznavanje nase vla-
de. narod ulozi Jugoslavije veliku
SVOJU nezavisnost. Zbog svega toga d:me Tita
leti sv1m .krajevima zajedno s imenom naseg
E?vera. Iz razloga Titovu sliku drzi nas narod pokraj
slike svog vel1kog sina Envera.
. U skladu sa saveznickih sila Jugoslavija
pozvana da ucestvuje na Konferenciji r eparacijama
od u decembru 1945. ParJzu. Na tom skupu tre-
balo da se raspravlja i odlucuje visini i stete
Ne?:1-acka nado.knaditi zemljama koje su zrtve
agreSIJe. l! pravilu, to su vrlo mucne rasprave ko-
Jlm.a SI!e nastoje da ponesu sto manji teret repa-
dok s.ile pobednice, koje su cesto pretrpele
razarar_iJa, nastoje da sto adekvatniju kompen-
zac1Ju. Medut1m, na Konferenciji reparacija:ma od Nemacke
su se nove kontroverze koje su proizasle iz razila-
.i otpocinjanja otvorene konfrontacije ve-
s1la. Jedna od posledica toga nasto-
JanJe zapadnih sila da zemlje koje su se opredelile za soci-
sto manje obestecenje od pobedenih zemalja
koJe su vee ulazile koordin.ate interesa zapadnih sila. U
tom kontekstu i fakticka odluka da se na Konferen-
ciju od Nemacke ne pozove NR
se prel1staJu dokumenti konferencije, videee se da se
?r Ales energicno zalagao
da. kao zemlJa koJa zrtva fasisticke agresije,
tom skupu. U tome i uspeo: nak-
nadno pozvana na konferenciju.
U svom istupanju na konferenciji dr Ales
rekao:
_jedina zemlja Evropi, pored
!ugoslav1Je k?Ja uprkos svih teskoca koje pro-
1zvela o.kupac1Ja, da Narodnooslobodilacku vojsku,
na s Vrhovnim stabom, sa razradenim pla-
nov1ma. Takva organizovana vojska blla mogucnosti da
velike uslu.ge cilju nacija. s
obz1rom ovo 1 s obz1rom na to da Jugoslavija prvi su-
sed izjavljujem da delegacija smatra
da kvote ne sme
102
itla bude samo akt. Jugoslovenska delegacija jos
dnom izjavljuje da nece potpisati akt ukoliko
ka kvota ne bude povisena.
Albanija tako, zahvaljujuci u meri zalaganju
Jugoslavije, iz kategorije imovjna izvan
Rajha) 0,05%, iz kategorije
j a d drugo) 0,35%. Istovremeno, potpisom akta Al-
banija postala clan JARE, organizacije za isporuku repa-
.racija sa sedistem Brislu. Sve tehnicke mere u vezi sa
otpremom reparacija iz Nemacke za preuzela
vlada FNRJ.
Jugoslavija cvrsto stajala iza zahteva NR da
bude u Organizaciju na Prvom
skupstine OUN 1945.
donu. uostalom, prvi korak
.rodnoj afirmaciji S obzirom na to da prijemu
zemalja Ujedinjene imaju veli.ke sile,
svetsku primljena mnogo docnije,
.sa mnogim drugim tzv. zemljama, Desetom za-
1956. godine.
delegacije Edvard Kardelj primio
telegrafsku poruku Hodze upucenu pretsedniku Ge-
.neralne skupstine nacija u kojoj se trazi da
bude primljena za clana Ujedinjenih nacija. Preno-
seci ovu poruku predsedniku skupstine, sef jugo-
delegacije napisao:
Delegacija FNRJ zeli da da zahtevu Narodne
svoju podrsku. se preko
vas Savetu bezbednosti, da Savet bezbednosti pred-
1oZi Generalnoj skupstini da Narodna
bude Organizaciju
Takode, k:oristimo ovu da Sa-
vet.u na cinjenicu da jedna od
zrtava fasisticke agresije Evropi, da se
rod preko svoje vojske borio s veli-
kim samopozrtvovanjem u ratu na strani Ujedinjendh nacija
.i da proporcionaJ.no snagama, doprineo pobedi< nad
.agresorima, kao verni saveznik demokratskih zemalja.
Odlukom velikih saveznickih sila 1946. godine Parizu
odrzana za sklapanje ugovora sa
Italijom, Madarskom, Bugarskom i
jedna od sila, J.ugoslavija da
ucestvuje Medu delegacijama, opet
.nije Albanije.
103
U jednom od svojih prvih govora Mirovnoj konferen-
CIJI u Parizu jugoslovenski, predstavnik Mosa Pijade re-
kao.: nalazi da se ne moze oprav-
dati nepoz1vanJe na konferenciju kao driave-clanice
sa nama .. Ii neprijateljska
drzava da na konferenc13u b1la pozvana samo radi saslu-
sto to sa .neprijateljskim zemlja-
ma, ali savezrucka ko3a zasluzuje divljenje i
zahvalnost sv1h demokratsk1h zemalja?
. Ali, odluka Saveta ministara inostranih poslova
ne1zmenlJ1va, Jugoslovenska delegacija predlaze da Plenar-
na konferencija usvoji sledeeu odluku:
. konferencija odlucuje da se Narodna Repu-
pozove na konferenciju mira Parizu da
ucestvovala s pravom savetodavnog glasa na Plenarnoj kon-
ferenciji i u komisijama koje raspravljati projektu mi-
rovnog ugovora sa Italijom.
Rezolucija koju predlazemo potpuno opravdana iz
razloga koje sam vec izlozio. Ali ona se takode zasniva i na
alineji treceg clana PraV!ilnika proceduri, u kome
moci da pozove i zemlje koje na
zastuplJene da izloze svoja gledista. Pri tome mi
.da delu projekta mirovnog ugovora po-
stoJ.i Jedan odel3ak koji nosi naslov i koji
se sas.toJ.I od sest dok izvesne druge zemlje, koje
su ob1avile rat ItaliJI, Cak rusu ni pomenute nacrtu mirov-
nog ugovora sa Italijom. Mi takode ukazujemo na to da
Italija, koje ucestvuju na ovoj,
potp1sati m1rovni ugovor, dok ko-
Ja neposredno tretira u mirovnom ugovoru, dosla tek
uzgredno, kao StO tO predvida 77. clan nacrta ugo-
vo:a. postupak potpuno pravilan pogledu ostalih
dr_zava koJe su objavile rat ltaliji, koje nisu clanovi ove
konf.erencije, ali nije pravilan pogledu
koJa m1rovnome ugovoru neposredno zadnteresovana.
Shodno tome, predlazem da se predlog prihvati kao cetvrta
alineja treceg clana Pravilnika.
. Jugoslovenski predstavnik Kardelj ostro uka-
nepravdu koja ucinjena kao jednoj od
prv1h zrtava fasisticke agresije, time sto nije pozvana da
ravnopravno sudeluje radu Mirovne konferencije. Uprkos
snaznim koje iznosio, zapadni saveznici su
ostali pri svom stavu da ne moze ucestvovati pu-
nopravnom svojstvu, kao jedna od saveznickih i pridruienih
104
11 ila, radu Mirovne konferencije. lpak, Jugoslavija uspela
da se izbori da predstavnici izloze svoj stav kada
bude raspravljalo onim pitanjima koje tangiraju inte-
rese njihove zemlje. omogucilo predsedniku vlade NR
Enveru Hodii da rizlozi stanovista na ovom
visokom saveznickom forumu.
Medu mnogim spornim pitanjima oko kojih su se lomila
koplja na Mirovnoj konferenciji u Parizu bili su i teritori-
jalni zahtevi Greke prema Tadasnji grcki rezim sa
svojim predstavnikom Caldarisom polagao rpravo na tzv.
Severnri Epir, tj. gradove i Korcu. Prelistavajuci
dokumenta konferencije, moze se videti da su ju-
goslovenski predstavnici Edvard ii. Mosa Pijade, koji
se nalazio u Teritorijalnoj komisiji, ispoljiH izvanrednu dip-
lomatsku sposobnost u odbrani nacionalnog suvereniteta i
teritorijalnog integriteta NR Uprkos predominant-
nosti zapadnih sila, jugoslovenski predstavnici su zahvalju-
juci snainoj argumentaciji i znalackom vodenju debate us-
peli da pitanje teritorijalnih zahteva prema bude
povuceno i da NR Albanija ostane u svojim nacionalnim
granicama.
Tek kada defi.nitivni tekst ugovora miru pretre-
sen pred Savetom cetiri ministra Njujorku, decembru
1946. godine, ova nepravda prema isprav-
ljena. U 88. Clanu Ugovora miru s Italijom veli se:
Svaki clan Organizacije ujedinjenih nacija koji
ratu s ltalijom, nije potpisnik ugovora, kao i Albanija, mo-
ze pristupiti ugovoru i smatrace se, od dana prlstupanja,
udruzenom silom svrhe ovog ugovora.
Posto onemoguceno da ucestvuje kao
punopravni clan, sve njene zahteve politickim, ekonom-
skim i vojnim pitanjima preuzimala u prvom redu jugo-
slovenska delegacija i podnosila ih Konferenciji
svojih amandmana, boreci se za njihovo usvajanje. OdajuCi,
kasnije, priznanje svemu sto jugoslovenska delegacija
Parizu ucinila za prava albanskog naroda, Enver Hodza
7. oktobra 1947. izjavio:
Nasa zemlja napreduje i napredovace stalno, jer na
svojoj granici jma Jugoslaviju marsala koja nam poma-
ze da podignemo privredu, da poboljsamo zivot naseg na-
roda. Ona nas zajedno sa Sovjetski<m Savezom brani od
ameriokih imperijalista.
Vi dobro znate i culi ste kako istupio pred-
stavnik Parizu kad su Bevin i Caldaris optuZivali
105
da toboze, saradivala sa fasistickim drzavama, cineci to
cilju da opravdali grcke pretencije na i Dino-

Sve su to ka11ike lancu doslednog !i principijelnog za-
laganja Jugoslavije da NR stekne medunarodnu
u i prosperiteta mlade
ske drzave. Ne trebalo posebno dokazivati da podrsku
med-unarodnoj afirmaciji ne i
zale zemlje koje su zelele da Al'banija bude i
slaba, kako mogla da bude pion
ckim i Otuda Ju-
goslavije za afirmaciju sve-
interesa Jugoslavije za cvrste
i koja lak igri
skiih sila.
platfo11mu za
i uzajamnoj pomoci iz 1945.
U ovom su za
dobrosusedskih dveju ze-
malja koje imaju i drust-
i medunarodnim
Citiracemo ovde gledista koja Enver Hodza izneo
Ugovoru tri svoja govora koja kratkom raZJmaku
u leto i 1946.
Ugovora 10. juna 1946.
HodZa izjav>io:
koji smo potpisali predstavlja za
ski bezbednosti i obnove zemlje, i .mno-
go pravilnom i brzom razvoju prijateljske
izmedu i Iugoslavije ...
U Jugoslavije i licnosti Vaseg uglednog
sednika vlade, marsala Josipa Broza mi vidimo
i iskrene koji su pomagali
da pobedu i koji sve vecoj meri
dalje tu po:moc za slobode, i
suverenosti nase zemlje, za Nas
kao nad bdeti prijateljstvom koje vasi
gaje nama, osnova
nase zemlje, mira na Balkanu i u svetu, kao i ucvr-
scenja demokratije, za koju su narodi prolili krvi.
Ugovora u Narodnoj
skupstini Enver Hodza 8. avgusta 1946. godine izjavio:
Ugovor pr.ijateljstvu i pomoCi s Jugosla
vijom marsala i i od
akata koje vlada Narodne Republike na
medunarodnoon polju.
Mi diskutujemo i ne dopustamo nikome da_
za zem1jom nasih predaka. se kada
pitanJu odbrana njegovog
oni kojima se dopada 1gra.
naseg da znaJU da se igraJU vatrom 1 da n11-
hova imati posledice.
u ovim mi se oseeamo
.i jacima ikada, jer se na put_u,
se borimo za veliku imamo Jake 1
pr.ijatelje, jer susednim i
Jugoslav.1:1e imamo
i saveznike, koji su do s.
vednom stvari, kao sto smo i m1 do kraJa s
hovo.m.
u koji odrzao u Dirokastru 5. oktobra 1947, on
rekao:
Razmislite, drugovi i kakva sudblna sna-
sla mali bez demokratske i prijateljske Jugosla-
vije. Mali bi imao slobodu .koju ima da-
nas, nego doz1veo dane i mracnu .. Ovako
prijateljstvo, bratstvo i savez. koJ1 vezu
s Jugoslavijom. Da li nasa mala, zem-
lja," kad drzavama kao sto mogla
plodove krvi za uspostav1Jai:1Je svog
danasnjeg demokratskog , ?1edu
da li se nasa zemlja mogla podlCl na noge r
i slobodi zivot? tesko, ?ilo
bi nemoguce. Eto, zasto prijateljstvo sa
Jugoslavije tako za
Ekonomska pomoc
Iako ni sama nije u sjajnim eko
noonskim prilikama, jer pretrpela razaranja i
zrtve kao .malo koja zemlja u drugom svetskom ratu, Jugo-
slavija ipak sve da i:iarodu i vladi
da drustveno-ekonomskr
drzavu. Ni}e nam cilj da dajemo s1stematsk1 pregled pomoc1
koju Jugoslavija pruZila prvom posleratnom
107
periodu. Bilo stavise, nemoguce pomenuti sve vidove po-
moci i podrske koju Jugoslavija pru7Jila Rec
ekonomskoj i vojnoj pomo6i, kao i pomoci u sferi zdrav-
stva, socijalne politike, prosvete, nauke i kulture.
Godine 1946. Jugoslavija besplatno uputila NR Alba-
niji 20 tona psenice i kukuruza. Tragovi tome su ostali
i u propagandnoj kampanji zapadnih saveznika protiv Jugo-
slavije, kada se tvrdilo da ona deo pomoei koju prima kao
savezn.iCka sila i zrtva fasisticke agresige preko organizacije
UNRA daje Jugoslav,ija pruzala tako obimnu i
svestranu pomoe da se slobodno moze tvrditi da ni
budzet ni privredni planovi prvim posleratnim
godinama ne mogli ostvarivani bez Jugoslavije.
Kada rec vojnoj pomoCi, postoji precizna cifra: Ju-
goslavija od leta 1945. do leta 1948. dala za
devanje njene armije 704 791 dinara u tadasnjoj vred-
nosti.
Na sednici Narodne skupstine NR 17. jula 1947.
pomoenik ministra fJnansija vladi Abdul Kelezi
izjavio:
Sadasnja dragocena pomoc naroda Jugoslavije od 2 mi-
lijarde leka pretstavlja 56,73% prihoda naseg drzavnog bu-
dZeta ... Bratski narodi Jugoslavije pomatu nas danas bez
ikakvog interesa, s jedinim ciljem da se podigne nasa pri-
vreda, da se nasem narodu obezbedi bolji Zivot, jer put
naslh naroda slavan put ka socijalizmu.
Narodi Jugoslavije, i pored toga sto su pretrpeli strasna
razaranja, koja izvrsio okupator, i pored svih potreba
koje oni imaju radi podizanja svoje privrede, nisu stedeli
dajuci veliku pomoe nasem herojskom i radnom narodu.
Ugovor s Jugoslavijom, koji predstavlja ugovor novog
tipa kao sto su i narodne vlasti nasim zemljama, kao sto
li. naroda, nije ostao mrtvo slovo na har-
tiji, kao sto se to desava kapitalistickim zemljama. On se
svakodnevno ostvaruje za dobro naseg naroda. Dve milijar-
de leka znace robu za dve milijarde, koja vec pocela da
stiZe nasu zemlju. Ovde se ne radi apstraktnoj pomoci,
vee realnoj, pomoei. Ne radi se samo
koji su neophodni za zadovoljenje potreba naseg naroda"
vee i sirovinama za industr.iju, rudnike, zanate i centrale.
Ove dve milijarde leka predstavljaju veliku pomoc za nas
budzet.
Naredne godine, svom ekspozeu Narodnoj skupstini
ministar finansija Ramadan Citaku izjavio:
108
Jugoslav.ija daje 3 milijarde leka, sto pred-
stavlja prihod za privredno podizanje na osnovu
uskladenih privrednih planova i razmene dobara, sto iz-
nosi 48,13% od ukupnog prihoda nacionalnog budZeta. Ovi
prihodi ostvarice se pomocu fabrika, masina, rezervni<h de-
lova, investicionog materijala koje nam da:ti Jugoslavija,
da se upotpunio plan za 1948, koji uskladen s privred-
nim planom Jugoslavije. lsto tako, na racun toga, doci iz
Jugoslavije roba za siroku narodnu potrosnju ...
daje Jugoslaviji na ime za razmenu robe jednu mi-
lij ardu leka, to jest 16,05% rashoda nacionalnog budZeta.
sto se vidi, pomoc Jugoslavije predstavljala
48,13% ukupnih prihoda driavnog budzeta dok su
rashodi privrednoj saradnji s Jugoslavi:jom iznosili svega
16,05% budzetsk.ih rashoda. Podvlaceci ovu cinjenicu, Rama-
dan Citaku izjavio:
Pomoc JugoslaV'ije od 3 milijarde leka neprocenjiva
za nas narod, jer doprineti podizanju i nase
privrede i jacanju naseg naroda.
Medutim, ovaj per.iod ravnopravne dobrosusedske sarad-
nje, kojoj Jugoslavija dala bezbroj dokaza svoje iskrene
zainteresovanosti za -postojanje nezavisne, jake i Al-
banije, nije dugo trajao - svega tri godine. Godine 1948,
kada doslo do kampanje Kominforma protiv Jugoslavije,
rukovodstvo na celu sa Enverom Hodzom preokre-
nulo curak naopako i pridruZilo se neprijateljskim aktiv-
nostima protiv Jugoslavije.
Kako moglo doC.i do tako velikog preokreta u stavu
albanskih rukovodilaca koji, kao sto smo videli, i sami nisu
stedeli reei da Jstakli zahvalnost koju duguju Jugoslaviji
za njenu pomoc narodnooslobodilacke bor-
be i socijalisticke revolucije, posleratnom drustveno-eko-
nomskom razvoju i medunarodnoj afirmaciji
Tri zaokreta
Pridruzivanje rukovodstva
na celu sa Enverom HodZom kominformovskoj kampanji
protiv J.ugoslavi1e imalo viSe uzroka. Navescemo najvero-
dostojnije:
Na prvom .mestu treba poci od okolnosti da Enver
Hodza pretpostavio da SS na eelu sa Stalijinom, sve
109
komunistitke partije na vlasti zemljama lstocne Evrope,
kao i najveci broj partija svetu, uspeti da
na kolena Jugoslaviju i instaliraJu reiim koji njJma
odgovarati. Enver HodZa porekao besu neraskidivog pri-
jateljstva s Jugoslavijom, iskaljenog toku narodnooslobo-
dilacke socijalisticke revolucije lose ocenio da se
silom mogu ugusiti narod i radnicka klasa zemlje koja se
bori za nezavisnost i pravdu. Iako se moglo koristiti
iskustvJma iz istorije koja su ukazivala na suprotnu moguc-
nost, rukovodstvo na celu sa Enverom Hodzom
poverovalo svemoc sile.
U kampanji protiv Jugoslavije Enver HodZa video
pogodnu priliku da uevrsti svoj autokratski polozaj
skoj partiji ii driavi. Bilo sasvim prirodno da su
skom rukovodstvu postojale snage koje su se od pocetka do
kraja iskreno zalagale za uspostavljanje sto prisnije iskre-
nije saradnje sa Jugoslavijom. Pridruzivanje Staljinovim na-
padima na Jugoslaviju predstavljalo mogucnost za Envera
HodZ.u da likvidira nosioce prijateljstva s i da
def.in.itivno ostvari svoj zivotni san: da postane neprikosno-
veni lider partije i driave. 1 ovom sluca:ju Enver
Hodza nije polazio od interesa naroda, radnicke
klase ii partije, vec su ga iskljucivo rnotivisale njegove kari-
jeristicke pobude.
Moglo se pretpostaviti, takode, da ru-
kovodstvo celu sa Enverom Hodzom, polazeci od uvere-
nja da Staljinov obracun sa pitanje dana,
da biti stvorene okolnosti kojima rnoci da ostvari
jedan nacionalisticki cilj koji nema sumnje, sve vreme
tinjao njemu: da prikljucenjem Kosova i delova
Jugoslavije nastanjenih zivljem ostvari plan
tzv. Velikoj Ovaj ekspanzionistiCki cilj se sasvirn
logicno uklapao u tokove kominformovske kampanje, koja
u krajnjoj liniji smerala na dezintegrisanje Jugoslavije, s
obzirom na slicne zamisli nekih bugarskih rukovodilaca
mogucnosti prisajedinjenja Makedonije i nekih drugih delo-
va Jugoslavije.
Ako analizirali svaki od ovih motiva za pridruzi-
vanje rukovodstva na celu sa Enverom HodZom
kominformovskoj kampanji protiv Jugoslavije, lako
zakljucili da nijedan od t1h motiva ne polazi od istorijskih
interesa radnicke klase i vec iskljucivo od
borbe za licnu vlast i ekspanzionisticke ciljeve.
110
Kakav udeo .. na sa
11nverom Hodzom u kominformovsko3 kampan31 prot1v Ju-
;oslavije dovoljno poznato. Sva sredstva
lagalo, za pokusaje i
zovanja Jugoslavije. Tacno zabelezeno da u od
1948. do 1955. rukovodstvo na celu sa Enverom
HodZom ubacilo u Jugoslaviju preko 500 spijuna i
nata i isprovociralo preko 600 granicnih koJ1ma
su i1i ranjena 34 jugoslovenska
u isto vreme na domacem planu Enver Hodza se ostro
razracunao sa ratnim rukovodiocima i kadrovima koji
su uvidali i iskazivali neosnovanost i besciljnost kominfor-
movske kampanJe protiv ugoslavije.
Za rukovodstvo na celu sa Enverom Hodzom
predstavljao veliki
kampanje protiv Jugoslav1Je, J?rocesa
zacije odnosa Sovjetskog Saveza i drugih istocnoevropsk1h
zemalja sa Jugoslavijom i, tom sklopu, dolazak Hruscova
i Bulganjina, kako se to da
Beograd. Bili su to, svakako, n:.ucni ispunJelll. dllema-
ma za Envera Hodzu. Pred su blle dve oprecne mo-
gutnosti: povinovati se onome sto utinilo
kovodstvo i priznati neosnovanost ant1jugoslovensk1h optuzb1
i poneti svoj deo krivice u svemu tome ili ostati pri optuz-
bama Kominforma. Snazne okolnostl su gurale Envera Ho-
dzu da postupi onako kao sto su to ?sta-
lih istocnoevropskih buduci da tu
tila najmocnija snaga u tom krugu - SS. Medut1m, P?-
stojala jedna - bez sumnje --:--
odvracala Envera Hodzu od .rehabll1.tac1J1
Jugoslavije. U rukovodstvima .ot-
pocinjao veliki period rukovod10ci il1 cak
citava rukovodstva morali su da ponesu konsekvence za uce-
sce u neprijateljskoj kampanji protiv
koje su nacinili sopstvenom narodu i partiJl, kao 1 za
udarac koji su naneli citavom
pokretu i socijalizmu.
Buduci da nije mogao ostati izvan tih promena i
janja u medunarodnom pokretu i
listickim zemljama, se u u JOS
nevoljama Enver Hodza na rec1ma
ku i stavio do znanja da i sam smatra da J.ugoslav1Ja
neosnovano i nepravedno napadana ..
Hodza opstanak svoje licne vladavine v1deo iskljuc1vo u
111
tome cta i'zbegne polaganje raeuna za sve sto ucinio u ko-
kampanji protiv Jugoslavije ne samo pred
tlm medunarodnim auditorijumom, vec prvenstveno
pred sopstvenom partijom, radnickom klasom i narodom.
Trebalo poloZiti racuna i, bez sumnje, odgovarati za
s!;'a Kocij?- organizacionog sekretara par-
tlJe rada, i mnog1h drugih rukovodilaca i
ljudi, koji se nisu slagali sa ukljucivanjem u kampanju Ko-
minforma. Njihova rehabllitacija morala da dovede do
silas.ka Envera Hodze sa vrha partije.
U toj i takvoj situaciji na celu
sa Enverom Hodzom u sustini nije prihvatilo' odluke
kongresa SS destruktivnom dejstvu Staljinovog kulta
licnosti, vec taktiziralo sve do trenutka kada se javil:i
prvi znaci rascepa izmedu SSSR i
Kinesko rukovodstvo na celu sa Tungom, iz svo-
jih :azloga, n.ije se saglasilo sa tokovima destaljinizaoije u
SovJetskom Savezu, kvalifikujuci ih talasom revizionizma.
tom svoj.evrsnu ulogu zrtvenog jarca odigrala
Jugoslav1Ja. Napad1 na jugoslovenski revizionizam, kao
sto se zna, su u krajnjoj liniji, upuceni na adresu sovjet-
skog rukovodstva na celu sa Nikitom Hrusoovom. Rukovod-
stvo partije rada na celu sa Enverom Hodrom do-
spasonosnu prlliku da sacuva svoj tron, stavljajuCi
se, velikim prestrojavanjima koja su nastupila medu-
narodnom radnickom pokretu i medu socijalistickim zem-
ljama, pod okrilje
Novi veliki zaokret u .politici, okretanje pre-
rna Kini, nisu motivisali nikakvi visi razlozi nacionalne
ideoloske, politicke, ekonomske ili neke druge' prirode.
bansko rukovodstvo na celu sa Enverom Hodzom okrenulo
se proti<v Sovjetskog Saveza, dotadasnjeg )>najvernijeg i naj-
osvedocenijeg prijatelja naroda i radnicke klase
isto onako kako sto se 1948, preko noci, okrenulo protiv Ju-
goslavije. Umesto komunisticke doslednosti i principijelno-
sti, kojoj Enver HodZa cesto govori, u njegovom praktic-
nom politickom delovanju uvek se nailazi na jednu jedinu
opciju - verolomstvo.
Okretanje prema K1ni motivisano sledeeim raz-
lozima:
U rascepu SSSR-a i a1bansko rukovodstvo na
celu sa Enverom HodZom videlo spasonosnu sansu da
izbegne proces destaljinizacije. Bila to prilika da se sa-
cuva vlastiti tron u partiji i ddavi.
1112
PridruZivanje u sukobu sa SSSR-om otvaralo
111ogucnosti nastavljanja neprijateljske protiv J.u-
slavije samo radi dokazivanja ispravnosti vlastitog sta-
vn, zauzetog 1948, vee i ostvarivanja ekspanzionistickih pre-
t nzij a sklopu planova stvaranju tzv. Velike Albanije.
sto su 1948. godine likvidirane licnosti i snage
su se iskreno zalagale za prijateljstvo sa Jugoslavijom,
i ko su krajem pedesetih i poeetkom sezdesetih godina sli-
sudblnu doziveli oni koji su pobornici nastavljanja
veza sa Sovjetski.m Savezom. znaci da i ovaj zaokret,
u krajnjoj liniji, lblo motivisan tefnjom Envera HodZe da
svoju licnu vlast u albanskoj partiji i driavi. Taktizi-
ranje se ocigledno d.splatilo: ne samo da nije prinuden da
podnese konsekvence za ucesce u kominformovskoj kampa-
pji i likvidaciji lienosti i snaga koje su blle privdene pri-
jateljstvu sa Jugoslavi:jom, vec dosao u priliku da likvidira
deo rukovodstva koji naklonjen saradnji sa Sovjet-
skim Savezom.
U kojoj meri albansko rukovodstvo na ce1u sa Enverom
Jiodrom u svim ovim zaokretima nije vodilo raeuna inte-
resima samog naroda, pokazuje i to da se ono
vek lakse odricalo pomoci d. podrske drustveno-
-ekonomskom razvoju svoje zemlje, nego sto bllo sprem-
no da se odrekne svoje autokratske vlasti. Naime, kao sto
se posle 1948. lisilo znaeajne pomoei i podrske Jugoslavije,
tako se i krajem pedesetih i pocetkom se2Jdesetlli. godina
rukovodstvo zarad sopstvenih interesa laka srca
pdreklo ekonomske pomoCi koju od Sovjetskog

U periodu savezni.Stva sa Kinom, rukovodstvo
vrsilo konstantnu kampanju protiv Jug'Oslavije, inspirisa-
u sopstvenim pobudama i preuzimanjem iz anti-
revizionistickog arsenala tadasnjeg kineskog rukovodstva.
sto se u svoje vreme klelo u odanost Jugoslaviji i Sov-
jetskom Savezu, tako se rukovodstvo na celu sa
Enverom HodZom citavo vreme savezni'stva sa NR Kinom
u odanost toj velikoj azijskoj socijalistickoj zemlji.
Istorija medutim, ponovo pozvana da neumitno po-
jrnze da rukovodstvo celu sa Bnverom Hodzom
pikome, u stvari, nije odano - sem temji za oeuvanjem
ylasti! Posle silaska sa politicke scene Tunga i pocet-
ka demokratizacije i modernizacije u NR
opet preko noei, okrenulo leda - Pekingu.
Ncsvrstana 1ugoslavija i savremeni svet

Koji su motivi?
Kada polazilo od interesa kineskog naroda, .radni-
cke klase i perspektiva socijalizma toj zemlji,
rukovodstvo na celu sa Enverom Hodiom svakako, mo-
ralo da pozdravi promene do kojih doslo i da ih iskoristi
kao podsticaj za demokratizaciju i razvoj socijalizma sop-
stvenoj zemlji. Medutim, kao sto se nije pridruZilo Kini iz
ideoloskih pobuda ili visih zajednickih interesa, tako se al-
bansko rukovodstvo na celu sa Enverom Hodiom ni ovoj
prilici nije rukovodilo stvarnim nacionalnim interesima ni
te, ni svoje vlastite zemlje.
BuduCi da procesu demokratizacije Kini do-
slo do odbacivanja ideoloskih i politickih ekstremnosti iz
perioda i vracanja aktivne i
koegzistencije, usledila .i normalizacija kineskih odnosa
sa Jugoslavijom. rukovodstvo na celu sa Enverom
Hodiom ponovo se naslo pred neminovnoscu da prizna ne-
na Jugoslaviju i, skladu s tim, da pod-
nese odgovarajuce konsekvence svojoj partiji .i
drzavi. Medutim, kao sto uvek iskljucivo vodio racuna 0
svojoj licnoj vlasti, tako Enver Hodza i ovoga puta napu-
stanjem saveznistva sa Kinom nasao priliku da izbegne po-
laganje racuna pred sopstvenim narodom i partijom i da
nastavi sa politikom prema Jugoslaviji. Ni
ovoga puta njemu nije vazno odbacivanje znacajne eko-
nomske ipomoci koju od NR Kine -
vatnija od svega, ipak i uvek i ostala teznja za ocu-
vanjem i jacanjem licne vlasti.
sto se iz svega izlozenog moglo videti,
spoljnoj politici jedinu konstantu predstavljaju - zaokreti.
Medutim, oeigledno da oni imaju jedinstvenu logiku i in-
uvek su motivisani oeuvanjem licne vlasti
Envera Hodze i njegovih sljedbenika. jed-
nog od tih zaokreta, 1961. godine fakticki, posle cehoslova-
ckih dogadaja i de jure, napustila Varsavski
pakt. Na taj nacin, izlazeci i.z obaveza,
postala zemlja. su otvorene vrat-
nice za uspostavljanje sirih veza sa svetom, posebno sa onim
zemljama koje se nalaze slicnom polozaju
- nesvrstanim i neutraln.im zemljama. se, medutim, nije
dogodilo. Saveznistvo sa SSSR-om, zamenila sa-
veznistvom sa Kada doslo do raskida
-kineskiih odnosa, utonula izolaciju, koja
ponovo pokazala kojoj albansko rukovodstvo na
114
,
1
Enverom Hodzom ignorise nacionalne interese svoje
1 i naroda i na unutrasnjem i na spoljnom pl.anu.
i 'L' imo, samo u novije vreme nije htela da u.cestVUJe
"- nferenciji evropskoj bezbednosti i
1 75, ni na Berlinskoj konferenciji par:1Ja
\ 976, ni na muJtilateralnim skupovima balkanskih zemalJa.
Zna se iz celokupne istorije medunarodi:i.h odnosa . da
tipra\lo male zemlje, ciji red spada i za r.azliku
ud velikih sila koje se oslanjaju na pra\lo Jaceg, teze sta-
poretka i
no pravnih norrni i politickih k.0J1 ?o-
1 i Liku sa pozicije sile i 1av-
11opravnosti i 1 .t.akve
tcznje su sadrzane upravo ak:u 17.
na.cionalnog 1
leta, zabrani sile, poslove
drugih zemalja, granrca, posto:vanJU prava na-
cionalnih sprovodenju obaveza, rav-
itd. U upravo se
evropske zemlje najdosledniJe bore 1 sprovodenJe
tih principa zivot. odsustv1;1J7! Da. li to odgovara
njenim nacionalnim Da 11
skog naroda da velike sile i grupac1Je lmaJU od-
resene ruke u arbitriranju evropskiiffi odnosima? Svaka-
ko ne.
Nosioci ideja su, upravo .i
zemlje, one koje, kao i VOJ-
nom i moci da bi se, i mo-
gle sa velikim i odupirati
slobodu i U pokretu kOJl
okuplja stotinak drzava, ove zemlje. ne da
svoje intc:rese, vec i deluJU faktor
na 1
nim osnovama. sa.mo da odsutna, vec
dina koja nalazi pogrdne reCi za plat.formu
medunarodnim razmerama podruC:Ja
eksploatacije, dominacije i Da to.
interesu Ne se moglo rec1 da Jeste.
partija rada paktira sa
sektaskim .. koJ7. st.varaJU lazan u!1-
sak javnosti da izolovana od sv1h
savremenih tokova u medunarodnom radnickom pokr:tu.
d
rukovodstvo na celu sa Enverom Hodiom
'kkl.
ispravno tumacilo interese svoje radrnc ase i svog naro-
8*
115
tl 1, onda sasvim prirodno da se zalaie za ideje ne-
zn visnos ti i ravnopravnosti u radnickom po-
kretu i medu socijalistickim zemljama, koje raskrilila
Jugosiavija 1948. i koje se javljaju mnogim stranama u
sklopu socijalizma kao svetskog procesa. Medutim,
neodgovorna kampanja iz protiv imperijalizma, soci-
jalimperijalizma i mimoilazi,
nosioce evrokomunizma, koji se svega zalazu za pra-
vo da samostalno odreduju strategiju za socijalizam
skladu sa drustvenog i politi-
ckog
Najzad, ne nalazi za shodno da ucestvuje ni u
koje, ma koliko do sada
ipak izrazavaju za mira i
saradnje ovom delu Evrope i sveta. u jednom tre-
nutku (1974. godine), koji se zaista mogao kao
lucida intervala, Enver Hodza smogao da kaie
i sledece:
Sa susednim narodima, Jugoslavije i Grcke, mi smo
prijatelji. Imperijalisticke sile i njihove ubacili su
fitilje i da nas medusobno zavade. Ali, mi, bal-
kanski narodi, izvukli smo pouke da smo pred zajednickim
neprijateljem, uprkos tome sto se mozda ne slazemo u dru-
gim stvarima, nalazili i da mozemo naci zajednicki jezik.
Istorijske cinjenice se ne mogu zanemariti. Kad napadnut
jedan, napadnut i drugi od istog neprijatelja. Isti nepri-
jatelj napada jednog i drugog da oslablo treceg.
U tom intervalu svojevrsnog tiranskog Otvaranja i po-
pustanja izazvanog, verovatno, unutrasnjim odnosima sna-
ga ili drugim unutrasnjim potrebama, zabelezeno i izve-
sno normalizovanje i unapredivanje
medudrfavnih pre svega na planu trgovinske, kultur
i razmene. Jugoslavija podrzala ovu tendenciju
razvoja u svojim odnosima sa polazeCi od svog
doslednog stava da razvija dobrosusedsku sa-
radnju sa svim zemljama na osnovama i obo-
strane .koristi, ovom slucaju i od svoje duboke zaintere-
sovanosti za unapredivanje prijateljskih odnosa sa Alba-
nijom.
zainteresovanost Jugoslavije za unapredivanje
ravnopravne saradnje sa Albanijom i za postojanje i napre-
dovanje nezavisne, i Albanije dolazila
do izraiaja, u neprekinutom kontinuitetu, citavom posle-
ratnom bez obzira na zaokrete i preokrete al-
116
11111 koj politici i cak bez obzira na antijugoslovensku
k 1111panju iz Tirane. U osnovi takvog jugoslove1:1skog ..
11 11 zi se istorijsko i geopoliticko iskustvo da pr1JatelJ
1 v naroda Jugoslavije i Albanije interesu i jedne i druge
kao i interesu mira, bezbednosti i stabllnosti na
11 1lkanu i u sirem evropskom i medunarodnom prostoru.
u tom svom stavu Jugoslaviju nije pokolebalo ni ucesce
1lbanskog rukovodstva na celu sa Enverom Hodzom u po-
kuajima destabllizacije Jugoslavije, koje do
.1 i u vezi sa dogadajima na Kosovu.
ticko-iredenticke zavere na Kosovu, sa mesanJem u unutras-
11 jc poslove Jugoslavije i sa ispoljavanjem neskrivenih teri-
lorijalnih pretenzija prema Jugoslaviji, samo potvrdilo do
kakvih konsekvenci moze da dovede politika jednog auto-
kratskog vrha koji ne vodi racuna interesima vlastitog na-
1oda. Cesti unutrasnji obracuni u u partijskom i
vrhu, jedan su od simptoma nepostojanja dugo-
roene i efikasne strategije i politickog pragma-
tizma koji neprekidno pada na ispitu istorije.
Zasnivanje i unapredivanje dobrosusedske saradnje
medu Jugoslavije i bilo realno
no i trajno ukoliko
ciju nacionalnim interes1ma zemlJe,
hvati politiku dobrosusedstva, ravnopravnost1, nemesanJa 1
obostrane koristi u svojim odnosima sa Jugoslavijom.
manjine u Albaniji
Sticajem istorijskih okolnosti doslo
do velike izmesanosti naroda koji zive na Balkanu. Tome
posebno doprinelo nekoliko faktora:
Nasilno povlacenje i1i prinudno preseljavanje stanov-
nistva jedne nacije i1i vere pod pritiskom su
milenija osvajale i drzale pod svojom 111
veee delove Balkanskog poluostrva.
izmedu samih naroda i zemalja,
prozeti ekspanzionistickim i praceni
verskim i drugim progonima i pogromima.
Organizovane ili spontane kolonizacije i fluk-
tuacije stanovnistva u okviru pojedinih balkanskih drzava.
117
d) i drugi
uzroci koji su dovodili do ili vecih migracija iz poje-
dinih delova druge delove poluostrva.
putem, uspostavlja-
i drugih veza koje su dovodile do
domicila.
Neophodno takode, imati vidu da do
drzava dolazilo samo pod dejstvom
hove oslobodilacke borbe, ratova i opsteg od-
tom prostoru, i pod velikih
evropskih sila. Iako slucaj,
jer su faktori delovali
i drugim prostorima, ipak prisustvo i mesanje
velikih sila, za sfere uticaja
na ovde vece i drugde.
Sve ove su dovele do toga da bal-
(i druga susedna) zemlja, iako svaka od
formirana principu, etnicki cista:
svakoj se manji ili veCi delovi drugih, poglavito
susednih Jugoslaviji - Madari, Itali-
jani, Bugari itd.; Bugarskoj - Tur-
ci itd.; Grckoj - itd.; -
Grci, Crnogorci, Srbl itd.; - Ma-
dari, Srbl, Hrvati, itd.; Madarskoj - Srbl, Hrvati, Slo-
itd.; Austriji - Hrvati itd.; u Italiji -
Slovenci, Hrvati, Austrijanci itd. Pored drugih
koje ovde nisu pobrojane, ne trebalo ispustiti iz vida
ni manje ili vece skupine Roma koji su sirom ce-
log balkanskog prostora.
naglasavati da sudblna pripadnika poje-
narodnosti tudoj proslim vre-
menima, ponegde i sadasnjim, nije laka. U ognju
politicke, verske mrznje i zaslepljenosti manji-
ne su uvek prve na udaru. Casni izuzeci, kada su se
pripadnici drugih narodnosti tudoj nacionalnoj sredini
osecali kao svome domu, samo su potvrdivali pravilo.
pravilo da na pripadnicima narodnosti u vre-
me ratnih sukoba vrsena svirepa odmazda; da su pr isi-
da menjaju veru i da se odricu svog jezika i drugih
i obelezja; da su ekonomski dis-
kriminisani i razvlasCivani; da su izlozeni
asmilaciji. treba da to
balkanski specifikum, ali i to da se za golgotu
118
tesko mogu pore-
drugim svetu.
Na svega toga lako se moze zapaziti:
- prvo, da citavom
balkanskom prostoru od politickih i ljud-
kih
- drugo, da ima izuzet-
no ulogu sklopu
zemalja.;
- trece, da medu manjinama
pokazatelj demokratskog ustrojstva svakoj zem-
lfi i i njiho:v.og prema i drugim
obavezama drzava zajednici.
i sklopu socija-
listickog_. samoupravljanja Jugoslavija obezbedila
i koji zive okvi-
r ima. Skup prava koja imaju i ostvaruju narod-
u Jugoslaviji daleko prevazilazi sve stan-
darde i svedoci demokratskom duhu koji prozima jugo-
socijalisticku zajednicu.
Smatrajuci da briga za delove naroda sused-
nim zemljama predstavlja istorijsku obavezu i da ulazi u
interesa, Jugoslavija se s
punim moralnim pravom interesuje za i
da sklopu dobrosusedske saradnje po-
polozaja i ostvarivanju ele-
prava. Jugoslavija pri tome smatra
da legitimno interesovanje za delove koji zive
susednim zemljama sme da bude iskoriSceno za istica-
nje teritorijalnih pretenzija i za
stvari .
Sve navedene opaske teskim koje su na-
verske i druge prezivljavale ovim bal-
kanskim se i jugo-
slovenskih koji zive Moglo se cak
reCi da sudbina i ostala ispunjena posebnom
tragikom.

Posle grcke, to
drzavne vlasti priznaju ali tvr-
de da broj premasuje 3 lica. rec
iskljucivo. ziteljima makedonske svega de-
v.et seJa reonu Male Prespe: Pustecu, sulinu, Globocani-
119
ma, Tuminecu, Gornjoj Gorici, Donjoj Gorici, Leski ZrnoV:
skom i Cerju. '
Med_utim, pored reona Male Prespe, delovi makedonskog
naroda JOS od dolaska Turaka ove prostore zive
sti Golog Brda i Malog Debra. Ne mali broj islamizi
i sada zivi mesovitim selima kao sto su Tre
b1ste, Radoesta, Macelara, Ostrenje, Tucepe, Deleanje,
brevo, Novo Selo, Zapadno od Ohridskog jezera
pravcu izmesani sa Albancima i VIasima zivi
nesto vise od 8 Makedonaca petnaestak
!Poznato da jos 1946. godine selima Babusnica i
Drenovo koja nalaze Korce ziveo veci broj
Makedonaca, ali su meduvremenu raseljeni u
njost Albanije. U mestu Peskopeji zivelo oko 60 make-
donskih porodica sa 300 clanova. Inace, Makedonaca
ima i Tirani, Dracu, Valoni i drugim
stima.
Preciznije utvrdivanje mesta kojima zive
ci, kao i njihovog ukupnog broja, otezano ili gotovo ne-
moguce zbog zatvorenosti Albanije, sprecavanja kontakata
sa rodbinom i maticnom zemljom, nastojanja
sti da drastieno umanje broj pripadnika makedonske na-
rodnosti cilju stvaranja etnicki cistog prostora.
Na osnovu istorijske grade i demografskih analiza po-
uzdano se moze tvrditi da danas Albaniji zivi 100
Makedonaca.
Albanske vlasti ne priznaju postojanje crnogorske na
rodnosti toj zemlji. Poznato medutim, da u toku
XIX i pocetkom veka na stotine crnogorskih porodica
odlazilo zbog ekonomskih razloga, straha od
krvne osvete i drugih pobuda i naseljavalo se u Skadru i
okolini. su odobrenju skadarskog pase obradi-
vali zemlju i bavili se trgovinom. Najveca skupina pripad-
nika crnogorske narodnosti nalazi se mestu Vraka uda:::
ljenom sest kilometara od Skadra. Iako su 1934. godine
izlozeni prisilnom raseljavanju, smatra se da tamo jos
uvek zivi 150 do 200 crnogorskih porodica sa 1 do 1 500
clanova. Rec i selima Omara, Grilj, Stari Boric, Kotro-
budan, Kamenica. U skadarskoj mestu stoj i su-
sednim selima, ima i nekoliko stotina muslimanskih poro-
dica poreklom iz Crne Gore. Crnogoraca ima i u drugim
mestima Albaniji, ali najvise koja se proteze
od Skadra prema Dracu.
120
Na osnovu spiskova iseljenika koji su iz raznih kraje-
Crne Gore odlazili zapisa pojedinih lionos-
Li, kao i drugih istorijskih tragova, moze se tvrditi da
danas zivi nekoliko hiljada Crnogoraca i Muslima
iz Crne Gore. Zbog progona kojima su bili izloze.ni i
nasilne asimilacije tacan broj se ne zna, ali ih moglo
i do 15
Nedovoljno istrafeno koliko pripadnika srpske na-
rodnosti zivi u Albaniji. Albanske vlasti, sto se njih tice,
ne priznaju njihovo postojanje. Neizvesna i sudbina ise-
ljenika, pretezno muslimana iz Hercegovine, koji su se na-
kon Berlinskog kongresa naselili u Draca, kod me-
sta Siljak i sve do 1948. godine odrzavali veze sa starim
krajem. Slican slucaj i sa doseljenicima iz Bosne koji
su se svojevremeno nastanili Muziceje.
Posebno pitanje predstavlaju jugoslovenski dciavljani
kojima onemogucen povratak domovinu. Vecina njih
primorana da prihvati drzavljanstvo.
pravni izgovor posluzila okolnost da su mnogi od njih
prihvatili poziv vlasti da na decembarskim izbo-
rima 1945. godine glasaju za organe narodne vlasti toj
zemlji, smatrajuci da time daju doprinos ozakonjivanju
tekovina oslobodilacke borbe i socijalisticke revolucije u
povezanoj to vreme bratskim vezama sa Jugo-
slavijom. Iako Zakon dciavljanstvu Albanije, donesen 1946,
nije mogao imati retroaktivno dejstvo; iako sam cin glasa-
nja nije mogao da ih lisi jugoslovenskog drzavljanstva; iako
nisu polozili zakletvu predvidenu propisima; iako
su i dalje mnogi tretirani kao stranci - njima, to jest svim
tim jugoslovenskim drzavljanima, onemoguceno da se
vrate Jugoslaviju!
Sve njih gvozdena zavesa odvaja od njihovih matienih
naroda ugoslaviji.
U toku poslednjih sto godina preduzimano vise me-
ra da nacionalne, etnicke, rasne, verske, jezicke manjine
budu za5ticene. Do prvog svetskog rata mere zastite ma-
njina su najcesce bile donosene prilikom sklapanja mirov-
nih ugovora. Posle prvog svetskog rata kao nosilac za5tite
manjina pojavljuje se Drustvo naroda, ali se odredbe ko-
je se odnose na tu materiju nalaze i mirovnim ugovo-
rima, kao i pojedinim aktima. U politickom
i pravnom poretku Ujedinjenih nacija tu svrhu se ko-
riste i instrumenti klasicnog prava, ali se zastita manjina
sve vise stavlja okvire osnovnih ljudskih prava i sloboda.
121
U Evropi sistem zastite
aktu KEBS-a iz 1975.
Kada rec delovima nasih naroda koji zive Al-
oni su u:Zivali odredene vidove pravne zastite jos
doba Turske U sklopu odluka kon-
gresa 1878. Turska se obavezala da uva:Zavati verska pra-
va pravoslavnog stanovnistva svojoj teritoriji, sto
reci i Crnogoraca, Srba i drugih naroda koji
su ziveli na tlu da Ru-
sija preuzela duznost pravoslavnog, Francus-
ka katolickog na podrucju Turske
Posle Gore u Carigradu i
konzulata Skadru, preuzela brigu za Cr-
nogorce privremeno ili trajno tlu
i dosta dobro saradivala sa skadarskim valijom
zastiti licnih i prava. Od pocetka
XIX veka u Skadru postojala srpska osnovna skola Sv.
Sava, pocetkom veka skola na
srpskom jeziku i Vraki. Nastavu su izvodili Crnogorci
i Srbl. Ove skole su imale ulogu jezi-
ka, oblcaja i kulture Crnogoraca tom delu Alba-
ulogu u tadasnjim istorijskim i civilizacijskim
okolnostima imala i crkva, kao jedan od
nosilaca borbe za ocuvanje i verskog identite-
ta zivlja pod Turskom U Skadru
su postojale dve crkve. crkva
Vraki podignuta 1869. godine.
Istorijske belege u delovima Turske ca-
revine koji ovde
navoditi, jer makedonska pored grcke
jedina koju priznaju danasnje vlasti,
iako, kao sto smo u drasticno smanjenom oblmu.
Odluku driave donele su veli-
ke sile 1913. godine Londonu. postala neza-
driava 1920. godine. U Drustvo
1921. posto preuzela obavezu da postovati
njegove odredbe zastiti nacionalnih manjina. Pristupa-
njem 1955, pre-
uzela obavezu da uvazavati i visoke standarde Povelje
UN, Opste deklaracije pravima coveka, Konvencije ge-
nocidu i drugih kljucnih dokumenata koji podrazumevaju
i zastitu prava coveka i ljudskih sloboda, koje
spada i pravo
122
Pored medunarodnopravnih obaveza koje da
uvaiava i stiti prava drugih svojoj teritori-
ji, se i svojim na to
obavezala. U Ustavu NSR glavi clana 42. kaie
manjinama zastita i raz-
voj njihove kulture, narodnih tradicija, upotreba
111aternjeg jezika i svoja skolama, jednakost
razvoju svih drustvenog iivota. i na-
cionalna i svaka aktivnost koja gazi prava na-
cionalnih su i prema zakonu.
Proces obespravljivanja i pripadnika
sih u jos za vreme kralja Zo-
gua, koji 1933. ukinuo skole Skadru i Vraki
kojima se nastava izvodila na srpskom jeziku. Ucenici
i srpske morali su da sko-
lovanje i da postepeno zapostavljaju
svoj maternji jezik i gube svoja druga etnicka i
na obelezja.
od 1945. do 1948, kada su Jugoslavija i
nija, kao dve zemlje proizasle iz zajednicke borbe protiv
fasistickih okupatora, razvijale prijateljske protek-
lo tl iluziji da gotovo
automatizmu obezbedena sva ljudska, i druga
prava sklopu socijalistickog razvoja
Do pravog policijskog etnocida protiv delova nasih na-
roda doslo u sklopu
protiv Jugoslavije 1948. Oglaseni za i
neprijateljske nasi su
teroru, Iogore, da
u pojasu prema Jugoslaviji ostao sto homo-
geniji zivalj . U tim zlohudim vremenima doslo
do desetkovanja i gusenja svakog nacionalnog obeleija
sih narodnosti
perioda Kominforma, do prvog - istina indirekt-
nog - priznavanja postojanja makedonske u Al-
baniji doslo 1972, kada su se nadleini
obratili ambasadi SFRJ da im pomogne nabav-
ljanju knjiga makedonskom jeziku za skolske svrhe.
Obelezja zvanicnog karaktera ima nota koju upu-
tila UNESKO-u 1976. godine kojoj se kaie: Istovrerne-
ielirn da vas obavestirn da NR postoji rna-
kedonska nacionalna manjina koja prerna poslednjim po-
prernasuje brojku od 3 lica i koja raspore-
dena devet sela. Ova rna-
123
njina uziva sva prava utvrdena Ustavom NR Albanijec.
Iako njen broj od stotinak hiljada lica svojevrsnim sta-
tistickim genocidom sveden na manje od 3 lica, ipak
rec driavnom aktu kojim se prvi put pred jednom me-
dunarodnom organizacijom priznaje postojanje
ske Albaniji. Nesto kasnije VII
Partije rada Albanije Enver Hod.Za svom referatu po-
makedonsku narodnost, navodeci isti podatak
U novinama povremeno se mogu
sresti Makedoncima Najcesce su pi-
tanju kratke reportafe zivotu
tom njihovom rezervatu od devet sela Korce
skolama makedonskom jeziku, zemljoradnickoj zadruzi,
folklornoj grupi itd.) sta drugo, kozmetickog
ukrasavanja totalitaristickog rezima Albaniji.
Na Sporazuma kulturno-prosvetnoj saradnji u
periodu 1946-1948. otvoreno deset skola
jeziku. prosvete Makedonije
uputilo deset ucitelja da odrzavaju nastavu tim sko-
lama, ali posle rezolucije Kominforma njih osam vra-
ceno Godine 1955-1956. uvedena
na makedonskom jeziku vidu predmeta od jed-
do dva casa Sada, koliko znamo,
ska deca tih devet sela sa manje od 3 lica u ko-
jima se priznaje postojanje makedonske mogu
da prate nastavu na svom maternjem jeziku samo u prvom
i drugom razredu, jer se visim razredima makedonski je-
zik uci fakultativno. Nastavnici se regrutuju od mesnog sta-
novnistva. su prevedeni sa jezika. Upo-
treba jezika, medutim, nije dozvoljena ob-
raeanju vlastima i drugim kontaktima zvanicne vrste.
Ovde se moglo, cilju poredenja, navesti da, na pri-
mer, grcka narodnost - cija brojnost takode
sporna, jer tvrdi da Dirokastra zivi oko
60 Grka, dok se Atini smatra da ih gotovo sest
puta vise! - ima cak i jedan list na svom jeziku, iako
ni njen polozaj, kao sto se zna, nimalo nije zavidan.
Sve drzavne mere koje su preduzimane toku po-
slednjih dvadesetak usmerene su na stvaranje etnic-
ki ciste rAlbanije. Politika denacionalizacije i asimilacije pred-
stavlja zvanicnu politiku danasnje Albanije.
se vidi iz sledecih Cinjenica:
1. Ukidanje religije 1966. godine praceno zatvaranjem
d.Zamija i crkava, citavom svetu primljeno kao kurio-.
124
1,um koji se uklapa totalitaristicko tkivo danaSnjeg re-
t ima Mnogi su pri tome ispustili iz vida da
<>va odluka narocito pogodila pravoslavno stanovnistvo
koje uslovima koji vladaju toj zemlji ocu-
vanjem vjerskih cuvalo i deo svog nacionalnog iden-
titeta. Posto se sada, prema teorijama koje su na snazi
Albaniji, ljudi radaju kao prijatelji ili neprijatelji al-
banskog drustva, ne kao pripadnici ovih ili onih naro-
da, znatno ubrzan proces denacionalizacije i asimilacije
zivlja.
2. Godine 1966. i 1975. vlasti donele su de-
krete koji svom rasistickom prosedeu ne zaostaju za
onima koje su periodu izmedu dva rata donosili nosioci
nemackog protiv kojih se junacki borio i sam
albanski narod toku oslobodilacke borbe i socijalisticke
revolucije.
Jednim od ovih dekreta izmenjeni su nazivi mesta
kojima su ziveli ili zive Makedonci, Crnogorci i Slo-
venski nazivi su Zavesa
kog mraka spustena istorijom. Izvrseno
nad topografijom i geografijom cilju
Albanije.
Drugim dekretom obavezuju se gradani da svojoj deci
<laju savremena revolucionama imena, to reci - ilirska!
Nadlezni organi su pravo da ne prihvataju i' da za-
menjuju imena - makedonska, crnogorska i srpska - ko-
ja su od elemenata i njihovog
etnickog i identiteta. U dekretu se kafe:
Drzavljani koji imaju sa politickog,
ideoloskog i moralnog i ponizavajuca prezimena
moraju ih Ukoliko odgovarajuCi
zahtev predvi<1enom roku imena i
se vrsiti predloga 1,
zad, maticaru se dozvoljava da registruje knjigu ro-
dete kome lice koje ga prijavljuje zeli dati
no ime u politickom, ideoloskom i smislu. Ovaj
surovi na tradiciju, nasih sunarod-
nika sracunat bez i na obracun sa njihovom
buducnoscu.
Iako se i ovde, kao i u slucaju ukidanja religije, i
sami provode kroz dogmatsko i sektasko cistiliste
da mogli dostojni zivljenja epohi Hodze,
ipak sasvim izvesno da sustinski cilj tih mera zati-
125
ranje pomena i spomena egzistenciji delova nasih naro-
da u Albaniji.
3. pripadnika nasih naroda iz krajeva u
kojima su zivjeli u manjim ili veCim naseobinama samo
da stvaran prostor za prisustva stanov
nistva, vec su Makedonci, Crnogorci i Srbi mogucnost
daljeg odrzavanja svog jezika i skolova-
na jeziku, primer, vezana za stal-
ni domicil jednom od devet sela
Male Prespe koja predstavljaju, moglo bi se reCi, svoje-
vrsni toj zem-
lji. Na taj naCin raseljavanje postalo jedan od znacaj-

4. Ne postoje ni statisticke ni druge popisne liste sa ru-
za upisivanje nacionalne delova
odredba postovanju
prava nacionalnih de facto anulirana, jer
oduzeta svaka da se javno oglase i potvrde ko
su i sta su.
sto vec napomenuto, briga za delova
nasih naroda spada vital-
nih nacionalnih interesa i obaveza Jugoslavije. U toku na-
rodnooslobodilackog rata i socijalisticke revolucije ta briga
dosla do izrazaja i u Drugog zasedanja AVNOJ-a
i snazno prisutna spoljne politike
Jugoslavije
Moze se, uociti, da nije vidljivije dosla do
izrazaja aktivnost Jugoslavije cilju zastite nasih suna-
rodnika Ne se reCi da pitanju
asimetrija, prouzrokovana okolnoscu da veca paznja
la posvecivana manjinama nekim drugim su-
sednim zemljama, jer Jugoslavija polazi od stanovista da
kada su pitanju manjine, vazan princip ne broj. Onda,
zasto?
Prvi razlog mogao taj sto Jugoslavija
trala da nacionalna prava delova nasih naroda
niji postovana i ostvarivana sklopu izgradnje soci-
jalistickog drustva toj
Drugi razlog mogao taj sto Jugoslavija s pu
nim pravom ocekivala da cija narodnost u
Jugoslaviji ima sve ustavne i za puno
izrafavanje i razvijanje svog nacionalnog nastojati da
obezbedi bar osnovna prava jugoslovenskih naro-
da koji zive njenim ukoliko vec zbog karakte-
126
111 1i vog nije stanju da prava koja
11 l 1 icciprocna koja njena narodnost uziva Ju-
1'' '
TreCi razlog taj sto su vlasti,
l 11,i od 1948. godine vode kontinuiranu protiv
lavije i koje su izolovale od ostalog svcta,
1111 rnogucavale kako uvid polozaj narodnosti toj
11 111 lji, tako i dijalog zastiti njihovih na-
1 lo11alnih prava.
I pak se reci da nas Savezni sekretarijat za ino-
11ane poslove s na vreme pokretao pitanj e pra-
L i zastite nacionalnog delova nasih naroda u
11 ij i: u kulturnoj 1971.;
upucenoj vladi 14. 1981.; u
1iji upucenoj vladi 20. juna 1983.; noti Amba-
11ade SFRJ u Tirani 3. 1984. u vezi sa
rrama kulturno-prosvetne saradnje; pregovorima Progra-
kulturne saradnje Jugoslavije i u junu i ok-
tobru 1984. godine.
jednostrano prekinula pregovore progra-
kulturne saradnje upravo zbog toga sto se Jugoslavija
zalafe da se u tom dokumentu regulisu i kul-
Lurna prava nasih narodnosti u toj
Moze se pretpostaviti da vlasti na taj ko-
rak navelo to sto da ukljucivanjem program
kulturne saradnje clanova koji se odnose na jugosloven-
ske narodnosti toj zemlji legalizovale njihovo postoja-
nje, dok same ne samo da su legalizovale svoje intere-
sovanje za zivot narodnosti Jugoslaviji, sto im
n"iko ne spori, vec su ucinile sve da legalizuju i svoje me-
sanje u unutrasnje poslove Jugoslavije i cak svoje terito-
rijalne pretenzije prema Jugoslaviji! te zemlje sve-
tu koja voljna da prihvati takav bahat i osion si-
stem dvostrukih
sto poznato, periodu izmedu dva rata, Kra-
ljevini Jugoslaviji, narodnost, kao i neki narodi
Jugoslavije, su potpunosti obespravljeni. U socijalis-
tickoj Jugoslaviji doslo do pune i razvoja
njihovog nacionalnog kada rec Albaniji,
danasnje rukovodstvo te zemlje nastavlja politiku denacio-
nalizacije i asimilacije nase narodnosti koju su vodili pred-
i ratni profasisticki i fasisticki rezimi. Pod-
kontrarevolucionarnih i iredentistickih aktivnosti
SAP Kosovu, organizovano nastojanje da se stvori etnic-
127
ki cista sredina i SAP Kosovu i NRS otkriva
konture strateskog plana stvaranju tzv. velike Albanije.
U nedalekoj istorijskoj proslosti burzoazija mnogih bal
kanskih naroda zalagala se za ostvarenje slicnih naciona
listickih mitova, doprinoseci na taj nacin pretvaranju Bal
kana popriste krvavih sukoba i loviste velikih sila. Ozilj
ci su jos svezi, iako su ta vremena nepovratno pripala pro-
slosti. Gajenje slicnih nacionalistickih i ekspanzionistickih
iluzija jednoj socijalistickoj zemlji koja se na sav glas
proglasava za jedinog vernog turoaca marksizma-lenjinizma,
manje znak za uzbunu vise svedocanstvo njoj samoj.
Objektivni istorijski interesi upucuju sve zemlje Bal-
kana, i Jugoslaviju i na razvijanje i negovanje
dobrosusedskih odnosa. Jugoslaviju i moZda
vecoj meri nego druge: bratske, revolucionarne veze iz na-
rodnooslobodilacke borbe opredeljenost za izgradnju so-
cijalistickog drustva; nepripadanje svest po-
ocuvanja mira i bezbednosti na Balkanu interesu
jedne i druge zemlje mogu osnova i podsticaj za preva-
zilazenje sadasnjih nenormalnih odnosa do kojih dovela
neprihvatljiva politika rukovodstva prema Jugo-
slaviji.
Prestajanje sa podsticanjem kontrarevolucionarnih i ire-
dentistickih akcija SAP Kosovo i obustavljanje denacio-
nalizacije i asimilacije delova nasih naroda Albaniji mogu
da budu prvi korak albanskih vlasti pravcu poboljsanja
odnosa sa Jugoslavijom interesu mira, bezbednosti i sa-
radnje na Balkanu.
128
Stav i pretenzije
Bugarske
1. Velike evropske sile su bez izu-
.t:etka koristile i Bugarske oko Make-
donije za svoje ekspanzionisticke interese i ciljeve u bal-
kanskom i sirem evropskom prostoru. Bilo na taj nacin
su se pojavljivale pokrovitelji i saveznici jedne i
druge strane, sto su kao navodni prijatelji obeju stra-
na njihovim medusobnim odnosima.
2. Ni velike evropske sile, ni vladajuce monarhistic-
ko-burzoaske ekipe Srblji i Bugarskoj, nisu dosled-
ne u izboru prijatelja i saveznika, izuzimajuCi donekle Ru-
siju, koja zbog strategijskog polozaja Bugarske,
odnosu na njenu teritoriju, u odnosu prema Bosforu 1
Dardanelima i u odnosu prema sirem balkanskom pro-
.storu duzem istorijskom kontinuitetu forsirala interese
Bugarske. Moze se reci da se Rusija, ne figurativno vec bu-
kvalno, poigravala, interesima braneci ih i napusta-
juCi ih skladu sa svojim trenutnim interesima; da
Austrija igrala dvostranu ulogu sile koja podrzava i ugro-
zava interese Srblje; da Bugarska dva svetska rata
ratnom savezu protiv svoje zastitnice Rusije; da
manevrisala izmedu Rusije i Austrije da po-
boljsala svoje pozicije prema Bugarskoj .
3. Stav ostalih velikih evropskih sila prema balkanskim
.zemljama pre svega u funkciji njihovih odnosa sa
Austrijom, Rusijom i Turskom, kao i njihovih posebnih in-
teresa balkanskom prostoru.
"9 Nesvrstana 1ugoslavija i savremeni svet
129
4. Nijedna evropska sila nije istupala kao nosilac ide-
je ili podrzavalac obrazovanja makedonske dr-
zave. Za sve neke viSe manje, od
situaciju, teritorija
predstavlJala podrucje Srbije Bugarske
i Grcke. '
5. U izmedu dva svetska rata iskristalisala se
sledeca sema odnosa velikih evropskih sila sa
zemljama: sile koje su bile nosioci versajskog poretka (Fran-
cuska i Velika podrzavale su Jugoslaviju, dok su
koje su bile revansizma (Treci Rajh i Italija) ,
podrzavale Bugarsku. Sa svoje strane, Jugoslavija
velike demokratije, trazila jemstvo za svoj
i okviru koga.
Makedonija egzistirala kao Srblja, dok Bugar-
ska vezujuci se za sile pakta krojila planove
nasilnom citave Makedonije u svoje
ne
6. U kampanji Kominforma protiv Jugoslavije, Bugar--
ska ucestvuje svim linijama, sa dvema specificnim
tama: prava makedonske
i ispoljavanjem pretenzija prema Jugoslaviji ..
Uocljivo Bugarske da i svim si- .
kada su Sovjetskog Saveza i Jugoslavije ..
p:rolazil1 kroz teskoce svoju
poziciju premisama.
7. od motiva vezanosti Bugarske za So- .
vjetski Savez i Varsavski ugovor, koja se izrafava.
u sa stavom i drugih zema-
tzv. socijalisticke jeste pozi--
CIJe prema Jugoslaviji, prvom redu zbog ma-
pitanja.
8. Razumevanje i podrsku za svoju poziciju prema Ju-
goslaviji, Bugarska da i medu zemljama sa ko-
jima Jugoslavija ima pitanja. Takvo
vidljivo, vreme, od-
nosima sa Grckom, i Austrijom. Nije tesko pretposta-
viti da u slucaju povratka Albanije tzv. socijalistic-
ku zajednicu moglo doci do gledista i in-
teresa Sofije i na ovom
9. Na siroj svetskoj Bugarska trazi podrsku za
svoja prema makedonskom pitanju medu zemlja- .
ma koje su, iz vlastitih pobuda, protiv medunarodnog re- .
130
1
11\1 1nja polozaja i prava nacionalnih Buduci da
111111 1 lativno malo sredina kojima su prava
111 k manjina striktno regulisana skladu sa meduna-
1111l11i111 ili obavezama, Bugarska
11.111zi prostora za ili, stavise, podrs-
l 1 za svoj stav prema
111 mcra radi moze se da se i u
11111 u naci koji imaju sluha za bugarski stav prema
usprkos tome sto
l 11 oslavija kao nesvrstana zemlja i iz dva
tska rata.
10. U svoje vreme carska Rusija se pojavljivala u dva
vl.)jstva u prostoru: kao velika sila
za zblvanja i sopstvenu sferu u ovom del1.1
v ta i kao pravoslavlja. U svojstva
u u izmedu
'/. malja i naroda. Sovjetski Savez se takode u
prostoru u dvostrukom svojstvu: kao velika
ila za zblvanja i uticaj ovom delu sveta
i kao socijalizma. OstajuCi sferi egzaktnih ana-
liza, sledece u osnovi odreduju stav
aveza prema jugoslavensko-bugarskom sporu oko
makedonske nacionalnosti i regulisanja prava make-
manjine u Bugarskoj:
Cinjenica da Bugarska clanica Varsavskog ugo-
vora;
da Bugarska najpouzdaniji sledbe-
nik sovjetske politike u tzv. socijalistickoj zajednici;
cinjenica da se spor oko makedonske ma-
moze koristiti u funkciji stava i prema Ju-
goslaviji . .
Buduci da SSSR ima u odnos1ma sa Ju-
goslavijom, kada primeni v realnog
jalizma u svetskim razmerama, kada rec
linije jednog rukovodeceg centra, kada rec
Sovjetskom Savezu kao
nih zemalja - da ostanemo samo na
sovjetsko-jugoslovenskih odnosa, onda sasvim da
Bugarska racuna na sovjetsku podrsku, otvorenu il1 pre-
cutnu, u sporu sa Jugoslavijom oko legitimnih prava ma-
kedonske nacije. Ali, ne treba ispustiti iz vida ni okolnost
da SSSR mnogonacionalna zemlja koja mogla, ipso
facto; da ima razumevanja za stvaranje etnicki ciste Bu-
garske.
9*
131
11. Stav ostalih clanica tzv. socijalisticke zajednice pre-
ma makedonske nacije nije u potpunosti poduda-
ran sa stavom Bugarske.
Rumunija zbog velikog stepena podudarnosti svojih na-
cionalnih interesa sa jugoslovenskim interesima ima izves-
nog razumevanja za jugoslovenska gledista.
Madarska svom nastojanju da razvija dobrosusedsku
saradnju sa Jugoslavijom, zadovoljna polozajem svoje rna-
njine Jugoslaviji i zainteresovana za poboljsanje polozaja
svoje dosta brojne nacionalne u Rumuniji, uzdrza-
va se od solidarisanja ili poistovecivanja sa stavovirna Bu-

Poljska koja nastoji da razvija i stabilne odno-
se sa Jugoslavijom, ujedno sa istancanom istorijskom oset-
ljivoscu za identitet sopstvene nacije, u kontekstu svoje po-
zicije tzv. socijalistickoj zajednici zauzima u najmanju
ruku .neutralan stav, iako nekim faktickim gestovima po-
kazuje razurnevanje za legitimna prava makedonske nacije
(na naucnom planu, prvom redu).
Nemacka Demokratska koristi svoju udalje-
nost od balkanskog prostora da se drzala na distanci
od jugoslovensko-bugarskog spora, buduci da uporedo sa
razvijanjem saveznickih odnosa sa nastoji da
razvija prijateljske odnose sa Jugoslavijom. Na njen stav
moze da ima uticaja i zainteresovanost za prava nemacke
manjine drugim zemljama tzv. socijalisticke zajednice.
C:ehoslovacka zbog poznatih okolnosti nastalih posle
1968. vecoj meri dnevne politike Varsavskog
ugovora, mogla tom sklopu bugarskim
stanovistima, ali bez vidljivijeg vlastitog angazovanja tom
smeru. zemlja kojoj zive dva naroda - C:esi i Slo-
vaci, C:SSR morala da ima sluha za ravno-
pravnosti naroda i narodnosti u drugim zemljama.
12. Sa stanovista Zavrsnog akta KEBS-a iz Helsin-
kija jugoslovensko-bugarski spor oko priznavanja postojanja
i regulisanja prava rnakedonske nacionalne manjine Bu-
garskoj ima najmanju ruku pet komponenti:
zadire pitanje teritorijalnog integriteta i nepo-
vredivosti granica;
zadire pitanje ljudskih prava i prava nacionalnih
kolektiviteta;
zadire pitanje resavanja sporova mirnim putem;
d) zadire pitanja bezbednosti evropskom i, po-
sebno, balkanskom prostoru;
132
zadire pitanje unapredivanja dobrosusedske sarad-
nje.
Kada rec teritorijalnom integritetu i
vosti granica, ugoslavija i Bugarska su kao clanice U jedi-
njenih nacija prihvatile princip postovanja teritorijalnog
jntegriteta, kao potpisnice Zavrsnog akta KEBS-a iz Hel-
inkija preuzele su dodatnu politicku i moralnu (u odre-
denoj meri i pravnu) obavezu uzajamnog postovanja teri-
torijalnog integriteta i nepovredivosti granica. Predsednik
T?dor Zivkov svom govoru izjavio da
DJegova zemlja nema teritorijalnih pretenzija prema Jugo-
slaviji. Predsednik svom govoru Skoplju pod-
vukao da Jugoslavija nema teritorijalnih aspiracija ni pre-
ma jednom susedu, ni prema Bugarskoj. Medutim, bu-
garsko negiranje postojanja makedonske nacije, odnosno te-
za da su Makedonci stvari Bugari, kao i dovodenje pi-
tanje federativnog ustrojstva Jugoslavije na osnovama od-
luka Drugog zasedanja AVNOJ-a impliciraju teritorijalne
pretenzije prema SR Makedoniji, i delovima SR
kao istorijskim bugarskim krajevima. Tek priznanje po-
stojanja makedonske nacije i prihvatanje SFRJ kao fede-
rativne i samoupravne socijalisticke drzave moze da oznaci
fakticko anuliranje teritorijalnih pretenzija Bugarske, sto
od znacaja za konsakriranje principa nepovredi-
vosti granica balkanskom prostoru.
Kada rec obavezi postovanja ljudskih prava i pra-
va nacionalnih kolektiviteta, sasvim izvesno da negi-
ranje makedonske nacije i nepriznavanje kakvih pra-
va makedonske nacionalne Bugarskoj punoj
suprotnosti sa Zavrsnim aktom KEBS-a iz Helsinkija. Ta-
kav stav prema posebnim obavezama koje za Bugarsku pro-
isticu iz zavrsnog akta KEBS-a dovode sasvim opravdano
u sumnju odnos Bugarske prema ovom najvaznijem sve-
evropskom politickom dokumentu danasnjice celini.
Kada rec principu resavanja sporova mirnim pu-
tem, sto obaveza i Jugoslavije i Bugarske, Bugarska ga
prihvata na recima i sve dotle dok se ne dode do sustin-
skog pitanja: neophodnog menjanja njenog stava prema ma-
kedonskoj nacionalnoj manjini Bugarskoj. Dosadasnji di-
plomatski i politicki kontakti koji su imali za cilj
resavanje ovog spornog pitanja jugoslovensko-bugarskim
odnosima nisu doveli do bilo kakvih rezultata, upravo zbog
Bugarske da obezbedi legitimna prava makedon-
133
skoj nacionalnoj manjini Bugarskoj. Pregovori ciji cilj
resavanje jednog spora ne mogu dovesti do njegovog uspes-
11og skidanja sa reda ukoliko se izbegava ili prei-
nacava sam meritum spora. tome recito govori bugarsko
jugoslovenskih
konkretnim modalitetima definitivnog resavanja postojecih
otvorenih pitanja odnosima.
Kada rec uticanju nepriznavanja legitimnih prava
makedonske nacionalne manjine Bugarskoj, bezbed-
balkanskom i sirem evropskom prostoru,
da ima sledece negativne reperkusije tom domenu:
legitimnih prava koje nacije sa-
mo element kome geopoli-
tickom prostoru svetu, posebno balkanskom, s ob-
zirom na istorijske presedane i sadasnje prisustvo
skih uticaja i interesa;
nepriznavanje legitimnih prava nacije
implicira teritorijalne aspiracije koje su trajni element
i ugrozavanja mira balkanskom i sirem evrop-
skom prostoru;
postojanje latentnog spora jugoslovensko-
-bugarskim odnosima predstavlja kriznu tacku koja ugro-
zava bezbednost balkanskom i sirem evropskom prostoru.
Kada rec dejstvu makedon-
ske manjine Bugarskoj na razvoj dobrosused-
odnosa Jugoslavije i Bugarske, argumenata moze
se dokazati da ima izrazito nepovoljne efekte. SFR
Jugoslavija i SR Makedonija kao maticna nacija
prava pred istorijom, niti mogu sa stanovista svoje prin-
politike nacionalnom pitanju da odnosima sa
Bugarskom predu preko postojanja i
lisanja prava makedonske nacionalne manjine Bugarskoj.
Zbog toga, uprkos da rec dvema socijalistic-
kim i susednim zemljama koje imaju, bez sumnje, niz za-
jednickih interesa, jugoslovensko-bugarska tesko
opterecena bugarskim stavom prema make-
donskoj naciji. Pruzanje legitimnih prava na-
cionalnoj manjini Bugarskoj, otvorilo puteve uspes-
nom i razvoju jugoslovensko-bugarskih dobrosu-
sedskih
13. podrsku za svoj negatorski stav pre-
ma makedonskoj Bugarska nastoji da obezbedi na
sledece nacine:
134
lansiranjem teze, na bazi falsifikovane istorijske gra-
i l t', da Makedonija bugarske nacije i da su
Makedonci ili, zapravo, najautenticniji Bugari;
Iansiranjem teze da se Jugoslavija mesa unutras-
stvari Bugarske zahtevanjem da se Pirin-
kog kraja, koje bugarsko, dade status make-
1lonske manjine, koja navodno ne postoji, da
Bugarska sa svoje strane nema nista protiv da Makedonci
11 Jugoslaviji imaju status i prava kakva Jugoslavija zeli.
Orugim recima: Bugarska da medunarodnoj jav-
11osti ostavi dojam da od Jugoslavije trazi samo postova-
reciprociteta: kao sto se mi, Bugari, ne mesamo u vase
unutrasnje stvari, nemojte ni vi, Jugosloveni, da se mesate
nase unutrasnje stvari. Sledi optuzba da Jugoslavija ne
prihvata taj formalno-logicki i politicki reciprocitet!
lansiranjem teze da Jugoslavija ima teritorijalne pre-
tenzije prema Bugarskoj, jer pokrece makedonske na-
cionalne manjine koja ne postoji, da Bugarska
vakom trenutku spremna da sa Jugoslavijom potpise
teralni akt nepovredivosti granica, kao dokaz neposto-
janju kakvih vlastitih teritorijalnih pretenzija prema
Jugoslaviji. Sledi otpuzba da Jugoslavija ne prihvata takav
sporazum i da, prema tome, ima teritorijalne aspira-
Cije prema Bugarskoj.
Medu onima koji nisu dovoljno upuceni u sustinu pro-
- takvih ima svetu - ovi mogu
da nadu odjeka.
Otuda sledila dva zakljucka:
Prvi, da Jugoslavija mora da svoja nastojanja
.. pravcu sto potpunijeg i upoznavanja svetske
. javnosti sa svim istorijskim i drugim cinjenica-
ma samosvojnosti i makedonske nacije i
postojanju i polozaju makedonske manjine u Bu-
garskoj.
Drugi, da zadrzi politicko-diplomatsku inicijativu od-
nosima sa Bugarskom i da ulaze napore za una-
predivanje uzajamnih odnosa, ali bez odustajanja od svojih
1egitimnih interesa i principijelnih politickih sta-
novista.
135
Jugoslavija i Sredozemlje-
Istraiivanje bezbednosti malih i sred--
njih zemalja Sredozemlja mora poceti konstatacijom da se
znacajke bezbednosti u ovom delu sveta ne mogu
odvojiti od stanja bezbednosti u okolnim regionima i, U;
krajnjoj liniji, od opsteg pojma medunarodne bezbednosti.
U tom smislu dovoljno napomenuti da postoji jasna.
interakcija izmedu bezbednosti na Mediteranu i u Evro-
pi, posebno na Balkanu, na Mediteranu i u prostoru Per--
sijsko-arapskog zaliva, na Mediteranu i na Bliskom istoku"
na Mediteranu i u saharskom pojasu Afrike. ponajprije
znaci da se zaostravanje situacije nekom od susednih
podrucja prenosi i na Mediteran, kao sto i zaostravanje
na Mediteranu ugrozava stanje susednim regionima. I, vice
versa, jacanje bezbednosti kome od tih podrucja..
deluje i na stanje bezbednosti u drugim su-
podrucjima. Iz toga sledi zakljucak da se
bezbednosti malih i srednjih zemalja Mediterana svim
svojim vrednostima ukljucuje opsti pojam medu--
narodne bezbednosti, i deli, u osnovi, njegovu
Medutim, na osnovu niza istorijskih, geopolitickih, ci--
vilizacijskih, ekonomskih i drugih cinilaca dolazi se do sa-
znanja da Mediteran ima i svoju vlastitu Sudbinu - da
predstavlja politicku celinu koja znacajnom sumom
specificnosti u odnosu na druga podrucja u svetu. U tom.
smislu, postoji realna osnova za posebno izrazavanje
ma bezbednosti malih i srednjih zemalja Mediterana.
Na obalama Mediterana i njegovim otocima nalazi
se osamnaest drzava: Spanija, Francuska, Monako, Italija,,
Jugoslavija, Albanija, Grcka, Turska, Sirija, Izrael"
136
Hgipat, Tunis, Maroko, i Malta. Vecina
pada red malih i srednjih drzava. Izuzetak su nesto
t1c evropske drzave, metropole - Francuska, Ital1Ja
1 $panija. Buduci da su u ranijim istorijskim
kao i u periodu izmedu dva svetska rata, spadale krug
lzv. velikih sila, ne ih mogli ubrojiti skupinu malih
i srednjih drzava, iako su raspadom kolonijalnih drzava i
izrastanjem dveju supersila, SSSR i SAD, vodece sile na-
vreme.na, one u odredenoj meri atribut velikih
sila.
Ne ulazeci u istoriju moze se konstatovati da
redozemni bazen i ranija vremena, i sadasnje vrt>
imao obelezje jednog od cvorista svetske politike i
trategije. Tome nekoliko razloga:
Obale Mediterana oivicavaju tri kontinenta - Ev-
ropa, Azija i Afrika. u sirem geografskom vidokrugu, po-
drueje Mediterana uokvireno sa dva velika okeana - In-
dijskim i Atlantskim okeanom. Iz ovih okolnosti
velik znacaj sredozernnog bazena za svetske saobracaJne
i trgovinske puteve.
S obzirom na svoju geografsku sredo-
zemni bazen uvek imao i izrazito naglaseno VOJnostrate-
gijsko znacenje. Na Mediterana. nastajale . su i yro-
padale velike imperije i on uvek sred1stu
resa velikih sila. Na njegovim obalama sve donedavno su-
sretale su se kolonijalne imperije Francuske, Velike
nije, Italije i Spanije. U danasnje vreme neke od
nih drzava nalaze se u Severoatlantskom paktu (Francuska,
Italija, Grcka, Turska i Spanija). Sve do sezdesetih go-
dina izlaz na Sredozemno more imao i Varsavski ugo-
vor ali ga izgublo izlaskom iz njegovog clan-
U vodama Mediterana angazovani su izuzetno sna-
zni vojni potencijali Severnoatlantskog pakta i Varsavskog
ugovora koji svedoce izvanrednom
nju tog podrucja za svetsku ravnotezu supers1la. 1 D:J1h?vih
vojnopolitickih grupacija i za njihov na
priobalne i ostrvske zemlje, kao .i. stanJe pr1llka u
susednim regionima Evrope, Az1Je 1
U ovom redosledu faktora koji ukazuju na izvanred-
no znacenje sredozemnog bazena svetskoj politici .nalaze
se i oni koji spadaju ekonomski domen. U danasnJe vre-
me prvom redu rec petrolejskom bogatstvu veceg
broja zemalja Sredozemlja (Irak, kao i su-
sednih podrucja (Iran, zemlje Saudijskog poluostrva). Iako
137
ranijim vremenima imao veci ekonomski i strategij-
ski znacaj, Suecki kanaJ ga ni danas nije U ra-
nija vremena velike svetske sile su bile zainteresovane za
privredne resurse i saobracajne .pogodnosti Sredozemlja pr
venstveno iz vojnostrateskih razloga, ali se danas moze go-
voriti i tome da energetski potencijal sredozemnog
podrucja od izuzetnog !Znacenja za Zapadnu Evropu, Japan,
i mnoge druge zemlje.
d) Sve vece znacenje i uloga zemaJja Medite-
rana politrckim odnosima. Velikim svetskim silama sta-
lo ,da ih uvuku svoje sfere da pojacale svoju
globalnu politicku, ekonomsku i poziciju u
medusobnoj konfrontaciji. tome svedoCi ,nastojanje i jed-
ne i supersble da primenom razlicitih metoda uspo-
stave prijateljske ili saveznicke odnose sa sto vecim brojem
sredozemnih zemalja.
SAD su uspele da Severnoatlantski pakt budu uklju-
cene sve priobalne zemlje iz evropskog prostora, izuzima-
juci Jugoslaviju i Albaniju. Medutim, nisu urodila plodom
nastojanja SAD da na podrucju Bliskog istoka stvore multi-
lateralni vojni savez, poput SEATO i CENTO (pokusaji sa
tzv. Ajzenhauerovom doktrinom itd.). Medutim, SAD su pu-
tem veza doblle nekoliko znaeajnih punktova
na Mediteranu. Rec pre svega Izraelu, glavnom savez-
niku i svojevrsnom mostobranu za ocuvanje i sirenje pri-
sustva SAD u toon prostoru, ali i pojedinim arapskim zem-
ljama.
Sa svoje strane SSSR tokom vremena dva
znacajna punkta na Mediteranu - Albaniju, koja napu-
stila Varsavski ugovor sezdesetih godina i Egipat, koji
raskinuo Ugovor prijateljstvu i saradnji sklopljen 1971.
godine. Medutim, SSSR uspostavio veoma bliske odno-
se s Sirijom, Palestinskom osJobodilackom orga-
nizacijom itd.
Velike sile nastoje da uticu i na orijentaciju onih or-
ganizacija manjeg ili veceg 'broja sredozemnih driava koje
imaju znacajnu ulogu medunarodnim odnosima,
kao sto SU Arapska Hga, Islamska konferencija, Organiza-
cija africkog jedinstva. Nesto slicno se moglo reci i
na nastojanja velikih sila da podrede svojim interesima ak-
tivnosti Konferencija evropskoj bezbednosti i saradnji
cijem radu ucestvuju i evropske zemlje sredozemnog baze-
na (vise u simbolicnom, nego faktickom svojstvu i neke
zemlje Sredozemlja iz Azije i Afrike). Najzad, velike sile
138
111
, toje da deluju i na orijentaciju .i
pokreta nesvrstanosti cijim se redov1ma nalaz1 naJvec1 broJ
111 zemaJja. . v
Kada se imaju vidu yostaJe sasv1m
la. zbog cega se samom sr.e-
tlistu medusobnog
f'rupacija i njihove borbe za uspostavlJanJe i sfera
Zbog toga od samog drugog .
1
nta do danas ona spada po-
drucja na svetu. Ova se tvrdnja moze potkrep1ti sledec1m ar-
gumentima: .
Uporedo sa evropskim najveca kon-
entracija vojnih efektiva velikih svetsk1h ?d
cionalnih do nuklearnih, nalazi se na Ov1
ni efektivi imaju dvostruku funkciju na_ l
razvoj prilika u ovoj i strat.eg1J1 super-
sila, pri se narocito ima U VldU
Najveci broj lokalnih ratova i zarista
nakon drugog svetskog rata z!'1-belezep. na Sre-
Dovoljno pomenuti cetiri _ izraelsko-arapska
k
. peti 1982-1985 - upad Izraela L1-
t a, 1 - "k 1 . . . Fran
ban. Tome treba dodati i ucesce i _ . -
cuske u tzv. trojnoj agresiji na Suec 1956, _kao 1 voJr_ie in-
tervencije Velike Britanije Jordanu _1967. i SAD L1bai:iu
1968. Medu kriznim zaristima na su se
ili nalaze i sledeca: tzv. trscanski spor izmedu
i ltalije francusko-alzirski rat, spor oko tzv. Severnog Ep1ra
izmedu' i Grcke, spor i Turske ?ko
i razgranicenja suvereniteta JegeJskom moru, na
J<:ipru, i Egipta, Maroka 1 Alz1ra itd.
Sporovi i sukobl
Sporovi i na
su pokazatelj zaostrenosti stanja na nJegov1:111 ?bal!'1'-
Oni datiraju od prvih posleratnih i
.do danas, vec se cak Ako ?1smo t1:
pologiju tih sporova i sukoba, v1delo se da su nJ1hov1
.uzroci sJedeci:
- granicna i teritorijalna pitanja,
- politicka
139
-
- ideoloske razlike, .
- verski i drugi razlozi.
U slucajevima simultano se pojavljuje vise uz-
roka ponekad jedni proisticu iz drugih.
Sporove i sukobe ovoj mogli podeliti
jos jednom
- one autohtonog karaktera,
- koji su nastali bazi inostranog mesanja.
Ni ovom slucaju to nisu potpuno odvojene katego-
rije. Tek malom broju sporova i sukoba njihovi motivi
se naJaze iskljucivo odnosima direktno zainteresovanih
strana. U vec.ini su prisutni inostrani uticajl vidu
i podsticanja sukoba angaiovanja u prilog jed-
ne od zainteresovanih strana.
istok. Sukob na Bliskom istoku spada u najdu-
gotrajnije zariSte krize nakon drugog svetskog rata. Na-
stao kao posledica stvaranja drzave Izrael 1948. godine, na-
stavio se nove dimenzije uglavnom pod dejstvom
dva faktora: agresiviog ekspanzionizma Izraela i podrske
SAD Izraelu kao svom glavnom strateskom mostobranu u
tom geopolitickom prostoru. Do sada vodeno pet izra-
ratova u kojima Izrael okupirao velike
delove arapskih teritorija i od njih naselio svojim ziv-
ljem. Svi pokusaji Saveta bezbednosti UN i Generalne skup-
stine UN da svojim odlukama i preporukama uticu na po-
vlacenje Izraela sa okupiranih teritorija i obustavljanje ne-
legalnog podizanja na teritorijama koje mu ne
pripadaju ostale su bez odjeka. One takode nisu uticale
ni promenu ponasanja SAD, kao sile koja svo-
jom politickom podrskom, kao l vojnom i ekonomskom
pomoci obezbeduje osnovni manevarski prostor za agresiv-
no i ekspanzionisticko delovanje Izraela.
Dugo godina odnos prema Izraelu predstavljao glav-
nu platformu arapskog zajednistva. Na toj platformi oku-
pljale su se sve arapske zemlje i faktori bez obzira na
ideoloske i politicke razlike, i osobene medudrzavne in-
terese. trajalo manje-vise do trenutka kada Egipat,
pod pokroviteljstvom SAD, prisao sklapanju separatnih spo-
razuma sa Izraelom na bazi saglasnosti postignute u Kemp
Dejvidu. Gotovo sve druge arapske zemlje i faktori osudili
su egipatsko-izraelsko sporazumevanje sa obra-
zlozenjem da se zanemaruju interesi drugih arapskih zema-
140
lja i faktora, u prvoi:n redu i
l1:gitimnog oslobodllacke organ1za-
ije, da se legalizuje ekspanzionizam Izraela, ucvrscuje pri-
us tvo SAD i otezava resavanje krize na demo-
kratskim i pravednih osnovama. Nasuprot tome, arapske
zemlje i drugi arapski faktori istakli su da se njihovi zahtevi
i interesi mogu ostvariti jedino putem sveobuhvatnog rese-
nja krize na Bliskom istoku uz ravnopravno ucesce Pales-
tinske oslobodilacke organizacije. U sklopu traienja i nala-
fcnja takvog resenja ne moze se prihvatiti sirenje prisustva
i uticaja jedne i potiskivanje prisustva i uticaja druge super-
ile; jedini ispravan put dezangazovanje i jedne i druge.
Silaskom predsednika Sadata sa politicke scene obje-
ktivno ostvarena jedna od pretpostavki za smanjivanje
tepena konfrontacije Egipta i drugih arapskih zemalja i
(aktora. Politicki potezi predsednika Hosni Mubaraka, u ko-
jima se naslucuje driavnicka . mogli
prosiriti prostore za uspostavlJanJe d13aloga kOJl
interesu svih arapskih zemalja i faktora. U kontekstu
veoma znacajan, sam cin vracanja okupiranog
Sinaja Egiptu, koji time presao znacajnu odbra-
ne uiih egipatskih interesa i mogucnost da pokaie
koliko mu fakticki stalo do odbrane sirih arapskih inte-
1esa, posebno prava palestinskog naroda.
Poslednji rat sa Egiptom pokazao da se sticajem
111inovnih istorijskih prilika ratna sreca izvesnoj meri po-
cinje da okrece protiv Izraela. Menja se takode i
konstelacija prilog arapskih interesa. Moie se razaznat1
simultano dejstvo sledecih faktora: jacanje ekonomske i
vojne moCi arapskil1 zemalja, posebn? onih
petrolejom; pojava veceg arapskih. .1
interesa Zapadnoj Evropi; tendenCIJa pol1-
tickim krugovima da se apsolutni prioritet koji su SAD da-
vale Izraelu sa veCim uvaiavanjem stanovista i
interesa onih arapskih zemalja koje SAD smatraju svojim
saveznicima ili prijateljima; kontroverze u samoj politickoj
javnosti Izraelu izmedu onih koji su. za agr.e-
sivnog ekspanzionizma prema arapsk1m zemlJama 1 onih
koji hteli da traze modus vivendi odnosima sa
skim svetom. Ovi pokazatelji svedoce da se u spletu
sit uacije na Bliskom istoku, uprkos izraelskim akcijama na
Golanu, na zapadnoj obali Jordana i Juinom ob-
j ektivno sire prostori za ostvarivanje pravednih interesa
arapskih zemalja i naroda.
141
Pokret nesvrstanosti od samih pocetaka stalno i bez
rezerve stajao na strani prava i interesa arapskih zemalja i
naroda, ostro osudivao agresivnost i ekspanzionizam Izra-
ela, razotkrivajuCi saucesnistvo onih medunarodnih faktora
koji mu pruzaju podrsku. Povlacenje Izraela sa okupiranih
arapskih teritorija, ostvarivanje prava palestinskog naroda
na svoju suverenu drzavu pod vodstvom Palestinske oslo-
bodilacke organizacije, garantovanje prava na nacionalni
suverenitet i teritorija1ni integritet svih zemalja tog podru-
cja jedina osnova za resavanje krize i uspostavljanje mi-
ra i stabilnosti na Bliskom istoku.
Agresija Liban. Sa manjim intervalima, u
citavom posleratnom periodu predstavljao jednu od najopa-
snijih tacaka zaostravanja na Mediteranu. Uzrokom se moze
smatrati njegov geopoliticki polozaj i raspored politickih
snaga samoj zemlji. Kakav znacaj pridat glo-
balnoj strategiji velikil1 sila jasno pokazala vojna inter-
vencija SAD 1968. godine - jedina do sada direkt-
na vojna intervencija SAD prostoru Mediterana. Ne ula-
zeci unutrasnje sukobe koji se uprkos nekim
verskim i etnickim znacajkama krajnjoj liniji mogu svesti
na politicke i klasne uzroke, na frontalni sudar progresivnih
i reakcionarnih snaga, dramaticnu notu dogada-
jima daje spoljna intervencija.
U poslednjem vise nego bilo koja
druga geografska i politicka tacka istocnom delu Medite-
rana poligon za ostvarivanje izraelskih, odredenoj
mjeri i americkih strateskih poenti konfrontiranju s arap-
skim svetom, kao i drugom supersilom. Pridavanje takvog
znacenja se ne moglo shvatiti bez ukazivanja na
okolnost da se u ovoj zemlji nalazio gro snaga Palestinske
oslobodilacke organizacije. Izrael i snage koje ga podrzava-
ju nastojali su da bombardovanjem i upadima juzne de-
love i drugim sredstvima specijalnog rata umanje
vojnu snagu Palestinske osolobodilacke organizacije, kao i
njen politicki uticaj arapskom svetu i medunarodnim od-
nosima uopste.
Iako to imalo neka obelezja Pirove pobede, Izrael
uspeo svom strateskom nastojanju da glavnina palestin-
skih snaga napusti Uspeo takode, da uz puno
americko ucesce i posredovanje sklopi sporazum sa
skom vladom evakuaciji sa tla. Iako se time i
na izvestan nacin ukljucio kempdejvidski proces,
zbog razliCitosti interesa unutrasnjih politickih i
142
1 1 :. kih faktora, Sirije i redo-
111t1 PLO neizvesna krajnja
1l111 uvora.
Ar apske i nesvrstane zemlje jasno su proklamovale da
11 1 cvrst, celovit, nezavisan i nesvrstan One
11 preduzele niz akcija za sprecavanje stranog mesanja u
1 l'nnu. U tom okviru, odredena dejstva ima prisustvo si-
1 $kih trupa, kao i mirovnih snaga OUN da osujetile
11 govu dezintegraciju.
Kiparsko pitanje. Kipra u osnovi posle-
11 dveju okolnosti: jedne spoljne i jedne unutrasnje koje
uzajamno povezane. Pod spoljnom okolnoscu moze se po-
1l 1azumevati istorijski i geopoliticki polozaj Kipra izmedu
<:rcke i Turske. Unutrasnja okolnost jest postojanje dveju
11 nickih zajednica - grcke i turske. Teritorijalne pretenzije
poljnih faktora su amortizovane proglasenjem suvere-
11 osti i nezavisnosti Kipra 1960. godine. zaostavstina iz
prcthodnog kolonijalnog perioda na Kipru su ostale britan-
1 vojne baze, cija eksteritorijalnost potvrdena Ciriskim
i. porazumima, kao i samim kiparskim Ustavom. Medutim,
1;1esanje spoljnih faktora unutrasnje poslove nije
Kljucne impulse sadasnjem stanju stvari na Ki-
dao pukovnicki vojni rezim Grckoj svojim poku-
. ajem organizovanja drzavnog udara i turska okupacija je-
tlnog dela ostrva koja usledila 1974. godine.
S obzirom na to da Grckoj obnovljena demokratija
1 da su svojevremene pretenzije diktarskog rezima dozivele
puni fijasko, glavnu smetnju nacionalnom suverenitetu, te-
ri torijalnom integritetu, politickoj nezavisnosti i nesvrsta-
nosti Kipra predstavlja prisustvo stranih snaga i
okupacija jednog dela ostrva. Strana intervencija produ-
nepoverenj e i suprotnosti izmedu dveju etnickih zaje-
dnica i dovela ne samo do turske okupacije istocnog dela
ostrva, vec i do proglasenja tzv. nezavisne drzave kiparskih
Turaka.
Pokret nesvrstanosti na svojim konferencijama na vrhu
i nesvrstane zemlje svojim aktivnostima Organizaciji uje-
dinj enih nacija svesrdno se zalazu za uspostavljanje politic-
ke nezavisnosti, teritorijalne celovitosti i nesvrstanosti Kip-
ra. Osnovni preduslov za to jeste prestanak stranog mesanja,
prvom redu povlacenje okupacijskih trupa. Time
stvorene osnovne pretpostavke za ravnopravan status dveju
etnickih zajednica i uspostavljanje unutrasnjeg drzavnog us-
trojstva na federativnoj osnovi.
143
konfrontacija. Vec duze traje vrlo iz
razen pritisak SAD na On se ogleda ne samo
padima americkih zvanicnih licnosti na Dzamahiri-
ju i vodu Moamera el Gadafija, vec i razlicitim
pritiska kome ucestvuju delovi ameritk
flote i avijacije.
S obzirom to da broju pripida
u red manjih arapskih zemalja, postavlja se pitanje zbog
cega su americki politicki krugovi proglasili Dza-
mahiriju za broj na Bliskom istoku?
od razloga jeste samosvoj-
nost revolucije. Dzamahirija uspostavila
relativno saradnju sa Sovjetskim Savezom, iako se
ne nalazi krugu zemalja koje su sa ovom velikom silom
potpisale ugovore prijateljstvu i U meduarapskim
odnosima projecirala politicku ulogu
koja do sada oscilirala od za sa
pojedinim arapskim zemljama (na primer Sirijom
i, Marokom) do sa nekim drugim
(Egiptom i jedna od malog broja arap-
skih zemalja koje iracko-iranskom sukobu iskazuju vise
za pozicije i igrala ak-
tivnu ulogu stisavanju sukoba Cadu, u koji po-
slala svoje trupe poziv vlade Gukuni Uadeja.
Najzad, duze pomagala Maltu cilju odrzavanja
nezavisnosti, i ove zemlje, sve
dok izmedu doslo do razmirica oko
pojasu za koji se pretpostavlja da mo-
ze bogat naftom. Medutim, i Malte ponovo
se uzlaznoj liniji.
Pokret osuduje po-
slove drugih zemalja i primenu politike sa pozicije sile i
podrzava pravo svakog naroda, tome sklopu i naroda
Dzamahirije, da odreduje puteve svog unu-
razvoja i pravce politike. Pritisak SAD kao
jedne supersile Dzamahiriju, kao malu medite-
nesvrstanu zemlju, predstavlja jednu od ta-
caka zaostravanja i na obalama Af.
rike.
AlZirsko-marokanska razmimoilazenja. Dve zemlje Ma-
greba, i Maroko, su jos od
zajednicke borbe protiv francuskog Medutim,
u periodu sticanja su periodi
kojima dolazilo do odredenih tacaka trenja u odnosima
144
tv j u zemalja. Povod za najnovija jeste ra-
11 it stav prema sudbini Zapadne
sto Maroko nekih istorij-
kih okolnosti posle povlacenja spanskog ista-
k pretenziju teritoriju Zapadne Sahare. Sa svoje strane
podrsku oslobodilackoj Polisa-
1 u cilju suverenosti i
hare.
Prijem Demokratske Arapske Republike Sahare Orga-
11izaciju africkih ddava izazvao dosta krupna razmimoila-
meduafrickim odnosima.
reAavanje sporova
Pokret nesvrstanosti kategoricno
protiv upotrebe i zloupotrebe sile medunarodnim odnosi-
.ma, sem u slucajevima kada se ona, skladu sa cla1:1om 51.
Povelje UN, pojavljuje kao vid i k?lektlvne sa-
moodbrane kao sredstvo potlacenih naroda u
za i nezavisnost. Iz tog generalnog stava
proistice da se pokret nesvrstanosti zalaZe .za
rova i sukoba putem. Svi pomenut1 sporov1 1 sukob1
Mediteranu moraju resavani na bazi
velikih sila, agresora sa teritorija, os:
prava svih ovog podrucja sl?bodu 1
nezavisnost. Ovi ciljevi se i slucaJev1ma mo-
.gu i moraju postici putem pregovora u kojima
ti sve zainteresovane strane bazi pune ravnopravnost1 1
striktnog uvatavanja
klasican obrazac mirnog sporova u ovom
delu sveta moze regulisanje tzv ..
svojih istorijskih, geopollt1ck1h, ideoloskih i
.nekih drugih komponenata, tzv. trscanski spor got?vo
premca u savremenoj istoriji.
.Jugoslavije i ltalije, u pe?.ese.t1m
dovodila gotovo do konfrontac1Je 1
krupan izvor nespokojstva samo SredozemlJu,
i u sirem evropskom prostoru. Maksimalnim ulaganjem do-
bre volje bazi pune ravnopravnosti i uvafa.vanja
nih tzv. sporazum resen
saglasnosti 1954. i Osimskih
110 Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet 145
sporazuma 1975. 'Regulisanje tzv.
omogucilo izmedu dveju
zemalja, Jugoslavije i Italije, i predsta-
vljalo prilog ostvarivanju duha i slova ak-
ta iz
U sporova i sukoba mediteranskih ze-
malja mirnim putem mogli se naci i drugi slucajevi, ali
resenje tzv. trscanskog najilustrovaniji primer
mogucnosti adekvatnih i
sporovima zemalja sa razliCitim drustvenim sistemima na
bazi principa aktivne i miroljubive
Ekonomske suprotnosti
Na obalama Sredozemlja ukrstaju se
sve savremenog sveta, i one
sferi. zemlje pripadaju medu
koje imaju najveCi nacionalni dohodak na svetu, dok se neke
druge nalaze krugu slabo razvijenih zemalja. Iako podruc-
je Mediterana preseca demarkaciona linija koja deli razvi-
jeni Sever od Juga, ipak prevazidena neka-
dasnja sema prema kojoj su krugu razvijenih pripadale
iskljucivo evropske zemlje, medu nerazvijene -
zemlje Bliskog istoka i severne Afrike, kao i ostrvske medi-
teranske zemlje. Situacija sada daleko slozenija. Medu
evropskim mediteranskim zemljama, pored koje spa-
daju krug razvijenih, kao sto su i Italija, gro
pripada srednje ili manje razvijenim zemljama kao sto su
Jugoslavija, Grcka, Spanija, Turska, U isto vreme
medu zemljama Bliskog istoka i Af-
rike nalaze se petrolejske zemlje, kao i koje
svojim razvojnim mogucnostima vidljivo odskacu od Si-
rije, Tunisa i Maroka . .Ovim se, sa ne-
kim svojim specificnim obelezjima, pridruzuju i dve ostrvske
zemlje Kipar i Malta. ujedno znaci da se
Mediteranu ukrstaju samo protivrecnosti iz odnosa
Sever-Jug, nego i iz Jug-Jug.
Veliki broj mediteranskih zemalja razlicitom sta-
tusu ukljucen koordinate Evropske zajednice. U tom ok-
viru ostvaruje se ekonomska evropskih i medite-
ranskih zemalja. Ona svakako, obostrano korisna, iako
146
se ne sme zanemariti okolnost da zemlje evropske deseto-
rice sa pozicije ekonomske moci, dok se medi-
teranski partneri jos uvek nalaze fazi relativno spore di-
versifikacije svojih sirovinskih privreda. U tom kontekstu
deluju i veze pojedinih mediteranskih zemalja
sa njihovim evropskim metropolarna.
ideje uspostavljanja novog medunarod-
nog poretka, pokret nesvrstanosti se ovom casu narocito
zalaze za razvija.nje medusobne saradnje nesvrstanih zema-
lja putem oslanjanja vlastite individualne i kolektivne
snage. U tom okviru postoje ne samo znacajni podsticaji,
vec i naznaceni pravci akcije za unapredivanje medusobne
saradnje nesvrstanih zemalja Mediterana. U ostvarivanju
tog cilja znacajnu ulogu ima grupa 77 zemalja cijem radu
ucestvuju i sve nesvrstane mediteranske zemlje. Grupa 77
pojavljuje se kao faktor utiranju puta globalnim
pregovorima sa razvijenim zemljama. Orijentacija glo-
balne pregovore nikako znaci zanemarivanje drugih vi-
dova delovanja kako zemalja, tako i ostalih ze-
malja u razvoju.
Vojne snage na Sredozemlju
Vojne baze i olaksice. Ame-
ricke Drzave imaju Sredozemlju 2 vece baze KoV,
11 4 pomorske, 8 veCih i vise manjih baza
ili za izvidanje i veze. Na teritoriji sre-
dozemnih zemalja SAD raspolazu vojnim bazama i objek-
tima infrastrukture ili olaksicama 199 lokaliteta (u Turskoj
61, Grckoj 24, Italiji 58, 28, 2, Fran-
cuskoj 4, Tunisu 22). Vecina lokaliteta nalazi se zemlja-
ina-clanicama Severoatlantskog pakta; su dve
rapske zemlje, Tunis i Maroko, ali svakako trebalo ima-
ti u vidu i uporista i olaksice koje vreme Egipat
nagovestio da da pruzi ili pruza SAD.
Americki iz pakta i
kolonijalna sila na ovom podrucju, Velika Britanija, ima
baze na Kipru i bazu na
Malti. Sem na teritoriji, Francuska ima baze na
1 lu Maroka. baze Tunisu (Bizerta) i iz-
gublla.
10*
147
Sovjetski Savez ima, uglavnom, uporista-oslonce za svo-
ju sredozemnu flotu Liblji, Siriji i Na teritoriji
Liblje sovjetski brodovi zalaze sledece luke - Tripoli,
Bengazi, Al Baudu i Tobruk; Siriji - Latakiju, Bakijas
i Tartus, Alziru - Mers el Keblri, Bed:Zaji, Skigdu,
Anabu. vojne baze SSSR imao, ali izgublo Al-
baniji. Isto tako, izgublo uporiSte Egiptu.
Oruzane snage. U vodama i na obalama Sredozemlja
SAD, Velika Britanija, Sovjetski Savez i njihovi saveznici
imali su 1977. godine pod oru:Zjem oko 4 222 ljudi, 31150
tenkova, 6 300 aviona i 925 ratnih brodova. Smatra se da
SAD (i ltalija, Grcka, Turska, Francuska, $panija, Maroko,
Izrael) imaju 2 630 ljudi pod oruzjem, 13 200 tenkova,
2 844 aviona, 725 br9dova. Snage SSSR orijentisane prema
jugu Evrope (ukljucujuCi i snage Bugarske, Rumunije, Si-
rije, Liblje) imaju 890 ljudi pod oruzjem, 13 500 tenkova,
880 aviona, 160 brodova.
ORUZANE SNAGE SAD, VELIKE 1 FRANCUSKE NA
SREDOZEMUU
zemlje period Jjudi tenkom

avioni brodovi
u 63 324 50
SAD u ratu 1180 724 70
u miro, 8 500 108 45 6
V. Brit<ln.ija u ratu* 59 324 llT 30
u 3900() 90 40
Francuska u ratu* 46 OOQ 180 40
Primedba: narastanje snaga u ratu r acunato samo na poeetni period od 30
do 45 dana, uzete su u obzi r samo snage koje postoje u miru i uz manju
popunu dovode se na jufnoevropsko vojite pretezno iz Severne Amerike preko-
morskim ili vazdunim putem. ree Francuskoj, ubrojene su samo sna-
ge ratne momarice i one za prekomorsku intervenciju.
Glavninu snaga SAD miru na Sredozemlju cini $esta
flota sledeceg sastava: 2 nosaca aviona, 1 nosac helikoptera
za desantna dejstva, 6 raketnih krstarica, 18 do 20 razaraca
i fregata (od kojih 4 do 6 raketnih), 4 desantna broda, 9
podmornica (5 naoruzanih raketama posejdon), 4 topov-
njace, 12 do 15 pomocnih brodova, 3 500 pripadnika morna-
ricke pesadije.
Iz ovog pregleda jasno se vidi da zapadno prisustvo u
Sredozemlju pociva na cetiri ugaona stuba: prvi predsta-
vljaju oruzane snage SAD; drugi, oruzane snage zapadnih ze-
malja ukljucenih NATO, treci, oru:Zane snage Izraela (ko-
je se, masi nalaze stanju akcije i pripravnosti) i
148
1 vrti, jednom uslovnom smislu i oru:Zane snage pojedinih
11-apskih zemalja.
ORUZANE SNAGE CLANICA NATO I POJEDINIH
(u miru)
zemlja
Italija
Grcka
Turska
Francuska
(svega za Sred.)
Spanija
Maroko
Tunis
Egipat
ljudstvo 1
421500
178
460 ()()(}
575
46
302 OOQ
73
20000
342
tenkovi
2 700
1360
3 300
2040
755
320
50
2000

avioni
420
341
362
574
144
205
60
20 '
490
borbeni
brodovi
101
94
189
161
40
88
7
18
83
SSSR medutim, donekle razlicitoj vojno-strategij-
skoj poziciji. Njegovo prisustvo i uticaj na Sredozemlju
baziraju se na sledecim faktorima: floti i oru:Zanim snaga-
ma samog SSSR, kao i snagama clanica Varsavskog ugovora
koje mogu usmerene prema Sredozemlju. lako ima Ugo-
vor prijateljstvu i saradnji sa Sirijom, kao i svojevrsne
saveznicke odnose sa Libljom, odredene modalitete sarad-
nje sa Aliirom, potencijal tih zemalja se ne moze, bez vid-
ljivih nijansiranja i krupnijih rezervi, posmatrati kao
komponenta oru:Zanog potencijala SSSR.
1
ORUUNE SNAGE SSSR 1 CLANICA VARSAVSKOG UGOVORA NA
1 ONE SU SREDOZEMUU
zemlja
1
ljudstvo
1
tenkov:i
1

1

avioni 1
SSSR 365 7 300 1500 50
Ma4arsta 105 1100 180
-
Bugarska 14;:: 2470 10
1
Rwnw:ija 165
2100 ' 250 1 10
Sovjetska sredozemna flota ima u svom sastavu, koji
se povremeno menja, 4 podmornice sa balistickim raketa-
ma, 10 podmornica za napad, 5 krstarica od cega 3 sa ra-
ketama, 12 razaraca od cega 7 sa raketama, 6 fregata, 2
149
rninolovca i desantna broda sa jednim bataljonom rnornari-
cko-desantne pesadije. u meduvrernenu, sovjetska eskarda
popunjena (ili popunjena) sa jednirn ili dva nosa-
ca aviona klase Kijev.
Navedeni podaci ne rnoraju i, svakako nisu sasvim
tacni: prvo, zato StO Spadaju U domen VOjne tajne, ih
svaka strana nastoji da, koliko moze, prikrije; drugo, sto
se nalaze procesu stalnih promena; trece, sto se tesko
rnogu izdvojiti iz sireg konteksta vojne moCi navedenih ve-
likih si!a. Ipak, oni sasvim jasno ilustruju znacaj sre-
glo.balnoJ velikih sila, razmere njiho-
vog 1 na Sredozemlju, objektivnu
ugrozenost rnalih i srednjih zemalja ovog podrucja.
Zona mira i saradnje
. . . ..Kvalitativno nov vid jacanja bezbe-
1 zemalja uopste, i ovih Sredo-
Jeste za .ucesce poli-
1 su usmerene
uzroka rata, kako politickoj , tako i
ekonomskoj sferi.
istorijskih i politickih
i pokret nesvrstanosti svojim me-
akt1vnostima posvete posebnu paznju
1 vodama i na obalama Sredozemlja.
Prvo, okolnost da su prvi multilateralni skupovi nesvrs-
tanih jednoj sredozemnoj zemlji - Ju-
(susret Nasera i Nehrua 1956
tPrva konferencija sefova drzava ili vlada nesvrstanih
malja Beogradu 1?61), kao i dve konferencije na vrhu
zemljama (Druga konferencija sefo-
va drzava 111 vlada zemalja Kairu 1964. i (;e-
tvrta konferencija sefova drzava ili vlada zema-
lja u 1973);
da veCina zemalja ovog podrucja uce-
stvuJe akt1vnost1ma pokreta nesvrstanosti (10 od ukupno
18 zemalja), kao i PLO;
. da najveci broj demokratskih i progre-
part1Ja 1 pokreta zemljama Sredozemlja koje nisu
nesvrstanosti izraiava jake afinitete za prin-
c1pe 1 nesvrstanosti;
15{)
t etvrto, okolnost da pokret nesvrstanosti pruzio
r1azan doprinos uspesnom ishodu antikolonijalne revolucije
ostvarivanju nezavisnosti niza sredozemnih zemalja;
Peto, okolnost da politika i pokret nesvrstanosti pred-
Ntavljaju snaian oslonac narodima ovih zemalja odupira-
nj u pritiscima nosilaca dominacije i hegemonije;
$esto, okolnost da se svi nereseni ovom
p1ostoru mogu korenito i trajno resiti jedino koordina-
Lama nesvrstanosti;
Sedmo, okolnost da jedino na platformi nesvrstanosti
mogucna ravnopravna i plodonosna saradnja zemalja i svih
demokratskih i progresivniih snaga tog podrucja;
Osmo, okolnost da jedino politika i pokret nesvrstanosti
nude celovitu i delotvornu platformu za pretvaranje Sre-
dozemlja zonu mira i saradnje.
Ovu istorijsku povezanost nesvrstanosti sa stanjem i
zblvanjima na Sredozemlju potvrduje i okolnost da i druge
grupacije kojima pripadaju pojedine Sredozemne zemlje, kao
Arapska liga, Organizacija africkog jedinstva, lslamska kon-
ferencija, deluju u skladu sa principima i ciljevima politike
i pokreta nesvrstanosti.
Najzad, sasvim izvesno da se svi slozeni i kontrover-
zni sa kojima se danas suocavaju zemlje i narodi
ovog podrucja, u vreme zaostrenih medunarodnih politickih
i ekonomskih odnosa mogu prevazici samo sklopu akcije
politike i pokreta nesvrstanosti, kao nezavisnog,
skog i globalnog faktora, koj i se zalaie za koreniti preo-
braiaj celokupnog sistema postojecih medunarodnih odnosa.
Nesvrstane evropske zemlje, Jugoslavija, Kipar i Malta,
zajednici sa neutralnim evropskim zemljama u velikoj
meri su doprinele da se pojam evropske bezbednosti pro-
tegne i na Sredozemlje. Pri tome su nesvrstane i neutralne
evropske zemlje polazile od kljucnog stanovista da vojno-
-strateskom smislu evropski kontinent i Sredozemlje pred-
stavljaju celinu. Prilikom usvajanja Zavrsnog akta
Helsinkiju usvojeno posebno poglavlje koje se
na mediteransku dimenziju evropske bezbednosti i saradnje.
Na zalost, evropske nesvrstane i neutralne zemlje nisu
uspele da obezbede i stalno i ravnoprav.no ucesce vanevrop-
skih mediteranskih zemalja u kontinuitetu Van-
evropske mediteranske zemlje su, istina, ucestvovale kon-
sultativnom svojstvu u fazi izrade Zavrsnog akta
Helsinkiju (Alzir, Maroko, Egipat, Tunis i Sirija, kao i Iz-
151
rael), kao i na ekspertskom sastanku u La Valeti. su,.
medutim, bili tek samo nagovestaji moguceg ucesca van-
evropskih zemalja u aktivnostima koji nisu dobili.
pun opseg i legitimitet usled otpora nekih zemalja iz vojno-
politickih saveza velikih sila.
Male i srednje zemlje Sredozemlja imaju niz vitalnih
zajednickih interesa koji omogucuju i zahtevaju neprekidno.
jacanje i sirenje njihove medusobne saradnje.
Iz dokumenata nesvrstanih zemalja i dosadasnjih ak-
tivnosti demokratskih i progresivnih snaga mediteranskih.
zemalja jasno proistice da se one zala.Zu za pretvaranje Sre-
dozemlja u zonu mira i saradnje.
Da se ostvario taj dalekosezan cilj neophodne su
sledece mere i akcije:
1. Obustavljanje konfrontacije i vojno dezanga.Zovanje
velikih sila i grupacija vodama i na obalama.
Sredozemlja.
2. Obustavljanje vojnih intervencija i povlacenje agre-
sora sa svih okupiranih teritorija.
3. Obustavljanje mesanja u unutrasnje poslove malih,
i srednjih driava.
4. Postovanje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnih.
integriteta svih zemalja.
5. Jednaka bezbednost za sve.
6. Postovanje suvereniteta nad prirodnim bogatstvima.
7. Ostvarivanje prava svih naroda na samoopredeljenje
i obrazovanje vlastite drzave, na slobodan izbor puteva unu--
trasnjeg razvoja i nezavisnu spoljnopoliticku orijentaciju.
8. Razvijanje saradnje Sredozemnih zema-
lja na bazi principa aktivne i koegzistencije ..
9. Podsticanje i multilateralnih aktivnosti..
u cilju jacanja politicke, ekonomske, kulturne, naucno-te-
hnicke, ekoloske i druge saradnje zemalja ovog podrucja.
Pretvaranje Sredozemlja zonu mira i saradnje pred-
stavljalo krupan doprinos jacanju bezbednosti malih L
srednjih zemaija tog podrucja, kao i medunarodne bezbed-
nosti na demokratskim i progresivnim osnovama.
152
II

Nesvrstanost
osamdesetim godinama
nezavisan, i global-
ni faktor medu.narodnim odnosima nesvrstanost otvara
istorijsku perspektivu za prevazilazenje zabrinjavajuceg i
opasnog stanja do koga svet dovela politika
svim domenima medunarodnih politickih i ekonomskih od-
nosa. Nudeci neizbezne politicke alternative i konstruktivnu
platformu za resavanje slozenih savremenog sveta,
politika i pokret nesvrstanosti odlucno se suprotstavljaju
delovanju nosilaca dominacije i hegemonije i daju neza-
menljiv doprinos jacanju mira, nezavisnosti i ravnopravnosti
naroda, ekonomskom razvoju i drustvenom progresu. U tom
smislu politika i pokret nesvrstanosti izraz su i sastavni deo
zakonitih tendencija istorijskog razvoja drugoj polovini
dvadesetog veka.
Istorijska afinnacija
Nesvrstanost predstavlja najsiri okvir
za ostvarivanje vitalnih nacionalnih interesa svih naroda i
zemalja. Onemogucujuci podelu sveta i pruza-
juCi odlucnu podrsku narodima koji se bore za slobodu i ne-
zavisnost, politika i pokret nesvrstanosti dali su ogroman
doprinos uspesnom ishodu antikolonijalne revolucije i kon-
155
solidovanju nacionalne nezavisnosti novooslobodenih zemalja
koje su uticale na izmenu strukture Citave meduna-
rodne zajednice. Svojim neprekidnim zalaganjem za svetski
mir i principe aktivne i koegzistencije, nesvrsta-
nost doprinosi ostvarivanju osnovnih preduslova za jacanje
nacionalne bezbednosti, ubrzanje ekonomskog razvoja, pod-
sticanje drustvenog progresa, kao i ravnopravno i aktivno
ucesce svih zemalja medunarodnim odnosima. Zalaganjem
za menjanje postojeceg stanja svetskoj privredi i medu-
narodnim ekonomskom odnosima, zasnovanog na eksplo-
ataciji, diskriminaciji i dominaciji, nesvrstanost stvara ne-
ophodne istorijske uslove za ostvarivanje pune slobode i ne-
zavisnosti i ekonomskog prosperiteta nesvrstanih zemalja i
zemalja razvoju. Nijedan drugi koncept okupljanja poje-
dinih zemalja ili grupa zemalja, verskog ili ne-
kog drugog tipa, ne daje tako siroke okvire i ne takve
realne perspektive za slobodan i samostalan razvoj svih ze-
malja i koordinaciju i sprovodenje njihovih vitalnih zajed-
nickih interesa i ciljeva.
U toku svog skqro dvadesetpetogodisnjeg delovanja,
pokret nesvrstanosti dao upecatljiv doprinos ogranicava-
nju i destruktivnosti posledica politike sa pozi-
cija sile, kao i iniciranju i podsticanju pozitivnih tendencija
politickog i ekonomskog razvoja svetu. U tom
u kome se ucetvorostrucio broj nesvrstanih zemalja, pokret
nesvrstanosti snafno se afirmisao kao nezavisan,
ski i globalni faktor u medunarodnim odnosima, sto
i ostalo nepresusivo izvoriste njegove snage, ugleda i uticaja.
Okolnost da obuhvata dve treCine suverenih drZava
poveeala mogucnosti pokreta nesvrstanosti da aktivno utice
na zblvanja svetu, ali se i opsti procesi i tendencije me-
c1unarodnim politickim i ekonomskim odnosima, koje danas
karakterisu sve krizne situacije i sve opasnija kon-
fliktna stanja, sve vecoj meri odrafavaju pokretu ne-
svrstanosti.
U vezi sa poveeanjem spoljnih pritisaka i na-
srtaja na nesvrstane zemlje i umnozavanjem teskoca sa ko-
jima se suocavaju osiguravanju svoje nacionalne bez-
bednosti i u svom unutrasnjem politickom i ekonomskom
razvoju su pokusaji preusmeravanja i pokreta
nesvrstanosti, kao i jacanje i podsticanje nosilaca
skih shvatanja u samom pokretu nesvrstanosti.
156
na politickom pluralizmu i jedinstvu u razlikama, pokret
nesvrstanosti omogucava ispoljavanje raznorodnih stanovista
i interesa nesvrstanih zemalja na osnovama ravnopravnosti
i uzajamne demokratske tolerancije. Odlucivanje konsensu-
som, koje polazi od raznorodnosti stanovista i vodi istorij-
skom zajednistvu interesa nesvrstanih zemalja, uprkos poja-
vama manipulisanja, predstavlja veliku i nezamenljivu demo-
kratsku tekovinu, koja se sve vise prihvata i drugim struk-
turama medunarodne zajednice. Bez utopistickih 1li
skih predstava mogucnosti postojanja ili uspostavljanja
monolitnog jedinstva, pokret nesvrstanosti tezi
sto veceg stepena dobrovoljne solidarnosti i jedinstva akcije
nesvrstanih zemalja. Neophodnost jacanja solidarnosti i je-
dinstva akcije nesvrstanih zemalja postavljaju kao prvoraz-
redan zadatak narocito sve ucestaliji sukobl medu nesvrsta-
nim zemljama koji, i kada nisu direktno podstaknuti
kovskim interesima, sire prostor za infiltraci}u
sila, postaju cinilac razdora, efikasnosti akcije i
smanjivanja ugleda pokreta nesvrstanosti, kao nosioca bor-
be za mir i demokratizaciju medunarodnih odnosa. Jedinu
alternativu predstavlja uzdrzavanje od primene sile i resa-
vanje sukoba mirnim putem u skladu sa principima nesvr-
stanosti.
Ako se pojava zastupnika shvatanja, i
tzv. radikalnih i tzv. konzervativnih, moze odredenoj meri
objasniti teskim kolonijalnim nasledem, pritiskom imperija-
listickih, kolonijalistickih, neokoJonijalistickih, rasistickih i
drugih snaga dominacije i hegemonije, njihovo delovanje se
moze prihvatiti, jer direktno vodi ukljucivanju pokreta
nesvrstanosti u medublokovski sukob, vezivanju za interese
sila, razdoru i rascepu medu nesvrstanim zem-
ljama. Destruktivno delovanje zastupnika
shvatanja naroCito se ispoljava u pokusajima suzavanja po-
kreta nesvrstanosti na krug ideoloskih istomisljenika, mani-
pulisanju pitanjem liderstva, podredivanju akcije pokreta
interesima uzih grupa i spoljnih faktora, nadasve u pri-
hvatanju i podriavanju vojnih intervencija i mesanja u
unutrasnje poslove koji su u interesu globalnih strateskih
ciljeva jednog ili drugog VeCina nesvrstanih zemalja
odlucno i principijelno odbacuje stanoviste da se njihovi
nacionalni interesi i ciljevi pokreta mogu efikasnije braniti
i ostvarivati s osloncem na i zalafe se za dosledno pri-
157
driavanje i sprovodenje prinoipa i ciljeva nesvrsta-
nosti.
Na toj osnovi pokret nesvrstanosti okuplja sve siri krug
zemalja i pokreta, principi i ciljevi nesvrsta-
nosti postaju sve privlacniji i za progresivne drustvene po-
krete, posebno u evropskom prostoru. Razlicite grupacije
drzava uspostavljene i
veza, ili verskih kriterija, uprkos
zajednistvu svojih uzih deluju na platformi
jer vecinu njihovog clanstva cine nesvrstane zem-
]je. traje proces preobrazavanja Organizacije
nacija i usmeravanja njenih u pravcu
novog politickog i ekonomskog po-
retka. Sve su to vidovi sve sireg prisustva, aktivnijeg i efi-
delovanja politike i pokreta nesvrstanosti u savre-
menim medunarodnim odnosima.
Pod uticajem izrastanja politike i pokreta nesvrstanosti
u materijalnog cinioca sveta, velike sile
napustile su nekadasnji stav potcenjivanja nesvrstanosti kao
neutralistickog faktora ili rezerve u si-
stemu medunarodnih odnosa. dejstvo ove prome-
ne izrazava se u priznavanju znacajne uloge politike i po-
kreta u svetskoj politici i u vecem uvazavanju
interesa i ciljeva nesvrstanih zemalja. U tom istom sklopu
se, medutim, povecavaju i nastojanja velikih sila
da uticu preusmeravanje politike i pokreta nesvrstanosti
cilju njihovog podredivanja spoljnopolitickim interesima
jednog ili drugog Na istoj liniji su i nastojanja da se
politici i pokretu nesvrstanosti nametne politika neutraliz-
ma, paralisu akcije i solidarnost nesvrstanih zemalja.
Ova nastojanja dolaze do izrazaja u sklopu jacanja
konfrontacije velikih sila i funkciji sirenja nji-
hovih sfera interesa. iNe potcenjujuci ove negativne tenden-
cije u politici velikih sila, vece uvazavanje uloge
i dejstava politike i pokreta nesvrstanosti prosiruje prostor
za i ravnopravne razgovore i pregovore sa
svim medunarodnim faktorima politickim i eko-
nomskim savremenog sveta.
Svestrana i kontinuirana akcija nesvrstanih zemalja
izvornim principima i ciljevima nesvrstanosti ot-
vara realne izglede za dalje jacanje uloge nesvrstanosti
buducnosti.
158
Vizionari i pragmaticari?
'Verifikovana istorijska jeste
tla medu osnivaCima nesvrstanosti posebno mesto pripada
Titu, Nehruu, Naseru, Sukarnu i Nkrumahu. Rec peto-
1ici drzavnika koji su se vreme XV zasedanja
skupstine UN 1960. sastali prostorijama
pri UN u Njujorku da se podnosenJu
1czolucije sa pozivom velikim silama da obnove
kontakte, narusene epizodom sa U-2, u cilju popustanja me-
dunarodne zategnutosti. Isto tako nije sporno ni to da su
medu njima glavnu pokretacku snagu za organizovanje multi-
la teralne akcije nesvrstanih zemalja odigrali Tito, i
Naser, kao ucesnici poznatog Brionskog sastanka 195?. i kao
ponzori Beogradske konferencije nesvrstanih zemalJa 1961.
rodine. su, svakako, istorijske istine, ali se krug du-
l10vnih lidera nesvrstanosti, ako ih tako mozemo
mogao prosiriti i na sve istaknute .i
koji su datom istorijskom trenutku
nesvrstanosti i ukljucivali svoje zemlje akciju pokreta ne-
vrstanosti. nalaze, sa svoje strane, demokratski karakter
politike i pokreta ..
hijerarhijskom deobom na drzave .111 i
drzave ili drzavnike koji su DosadasnJa po-
kreta nesvrstanosti pokazuje da su se na kormilu mnogih
nesvrstanih zemalja menjale rukovodece licnosti, ali da su
ostajale ideji nesvrstanosti i su
da igraju svojstvenu politicku ulogu za.J.ed?1ckoJ
nesvrstanih zemalja_. Pokret nesvrstanosti imao, u
buducnosti moze da ima, ustolicenih lidera. Niko nema mo-
nopol na ideje nesvrstanosti, niti raspolaze posebnim pravi-
ma u mehanizmu i akciji pokreta nesvrstanosti.
neophodno naglasiti upravo danas kada smrcu
predsednika Tita sisao sa scene poslednji .od
1jivaca nesvrstanosti, drzavnik i k?Jl
opstem najvise da se tako ras-
prostu ideje i da pokret izraste
u najsiru drzava istoriji medunarodnih
iNaime, pojavljuju se i misljenja da se celu
zemalja lienosti bez vizija, pragmaticari
kog daha koji nisu u stanju da vode pokret u
slozenom i vremenu kome se suocava sa
i dilemama. Pojavljuju se i teze da
159
pokret morao da irna svoga vodu, koje nisu lisene odredenih
politickih spekulacija izvan koordinata principa i ciljeva ne-
svrstanosti. Ocigledno rec zarneni teza. Pokret nesvrsta-
nosti ne poznaje i ne prihvata instituciju lidera, jer to
narusilo njegov dernokratski karakter, ali otvara rnogucnost
svirn nesvrstanirn zernljarna i njihovim liderirna da aktivnirn
i striktnirn sprovodenjern izvornih principa i ciljeva nesvr-
stanosti steknu rnoralni i politicki ugled i uticaj pokretu
nesvrstanosti koji zajednickorn interesu svih nesvrsta-
nih zernalja. Upravo na toj bazi su i uterneljivaci nesvrsta-
nosti, rnedu njirna posebno predsednik stekli izvanre-
dan ugled i uticaj krugu nesvrstanih zernalja i na svetskoj
sceni. U torn srnislu njihove ideje i njihovo delo i danas
zrace pokretu nesvrstanosti i predstavlja pouzdan putokaz
za akciju nesvrstanih zernalja buducnosti.
orijentacija
Ni jednirn naucnirn i politickirn argu-
mentorn ne rnoze se osporiti da u srzi ideje nesvrstanosti
od prvog trenutka izrazena sledeca opcija: suprotstav-
ljanje uvlacenju vojnopoliticke saveze yelikih sila i uklju-
civanju konflikt, opredeljenje za vodenje
samostalne i aktivne politike rnedunarodnirn odnosirna.
Ne rnoze se, takode, naci ni jedan argument koji rnogao
osporiti istorijsku cinjenicu da su ternelje pokreta nesvr-
stanosti Beogradu 1961. ugradeni principi koji su odredili
njegovu nezavisnu, i globalnu orijentaciju
rnedunarodnirn odnosima. Ne rnoze se, najzad, naCi ni jedan
argurnent koji rnogao osporiti da su politika i pokret
nesvrstanosti uspjeli da okupe stotinjak drzava i da ponude
covecanstvu dalekoseznu politicku alternativu upravo zato
sto su polazili od slobode, nezavisnosti i ravnopravnosti na-
roda i suprotstavljanja svirn i nosiocirna dornina-
cije i hegernonije.
Prerna tome, kada se danas govori ori-
jentaciji pokreta nesvrstanosti, nije rec vracanju na iz-
vorne principe, svojevrsnom fundarnentalizrnu krugu ne-
svrstanih zernalja, vec obezbedivanju punog kontinuiteta
na nezavisnoj, i globalnoj platforrni koja
dokazala svoju istorijsku efikasnost. Na toj osnovi, odista,
160
nije tesko pokazati i dokazati da ideja savezniStva sa jed-
nirn od nespojiva sa karakterorn i prirodorn nesvrsta-
nosti i da sastavni deo politickih rnanipulacija koje nisu
interesu zajednicke akcije nesvrstanih zernalja i daljeg
sirenja ideja nesvrstanosti. Isto tako ocito da i tako-
;zvana teorija ekvidistance rnotivisana shvatanjirna koja vode
racuna interesirna jednog od nastojeci da stav-
ljanjern pokreta nesvrstanosti pasivnu neutralisticku po-
prerna velikirn silarna umrtve njegovu politicku akciju.
Medusobni sukobl
[)rarnaticnu notu savrernenoj situaciji
odnosima, kao i u samorn pokretu nesvr-
daju oruzane intervencije velikih sila i rnedusobni
nesvrstanih zemalja. Ako se napravila sira tipolo-
gija oruzanih sukoba sadasnjern videlo se da
rec: prvo, oruzanirn intervencijarna i drugirn vidovirna
'rnesanja unutrasnje poslove ciji su nosioci velike
ske sile; drugo, intervencijama zemalja koje pre-
tenduju da ostvare svoju hegernoniju odredenorn regio-
nalnorn i subregionalnom prostoru; treee, medusobnirn
sukoblrna nesvrstanih zernalja oko granicnih, sirih teritori-
jalnih i razlicitih politickih pitanja. dvoumljenja moze
se reci da su veci.nu sukoba, na odreden nacin
umesane velike sile. i onirn sukoblrna koji
proisticu iz neposrednih politickih interesa strana . sporu
.vidljive su politicke manipulacije velikih sila.
Bez obzira na povode, upotreba sile i pretnje silorn za-
su politickorn i pravnorn poretku Ujedinjenih na-
.cija. Nosioci intervencija pravilu teze sirenju
sfera uticaja i uspostavljanju razlicitih vidova dominacije
i hegernonije. Pokret nesvrstanosti koji protiv svih
i vidova upotrebe sile, ne rnoze prihvatiti podelu na dobre
lose oruzane intervencije, ne rnoze se saglasiti sa izvozorn
revolucije i kontrarevolucije. Pokusaji pravdanja pojedinih
intervencija razlozirna pornoei i solidarnosti nisu narocito
uspesni zbog toga sto su uvek vidljivi interesi.
BoreCi se protiv nosilaca politike sile, suprotstavljajuci
se sirenju ratnih zarista i zalazuci se za mir svirn nacio-
nalnirn granicarna, pokret nesvrstanosti prihvatio dvo-
1ugoslavija i savremeni svet
161
struke kriterijume kada ne osudivao i medusobne sukobe
samih nesvrstanih zemalja. U protivnom slucaju
moralnu i politicku legitimaciju nosioca borbe za prihvata-
nje i sprovodenje aktivne i koegzistencije. Su-
medu nesvrstanim zemljama znace odstupanje od prin-
cipa nesvrstanosti, ugrozavaju ostvarivanje zajednickih inte-
resa nesvrstanih zemalja, slabe jedinstvo i solidarnost po-
kretu nesvrstanosti i otvaraju prostor za infiltraciju
skih sila.
Medutim, rnedu nesvrstanim zernljama, ma ko-
liko bili nepozeljni i stetni, nisu povod za uzbunu nad sud-
i perspektivom pokreta nesvrstanosti. U velikoj meri
oni su posledice objektivnih istorijskih okolnosti. Uzroci koji
do njih dovode ne rnogu se otkloniti preko noci. Prema tome,
jedinu predobranu i realan izlaz predstavlja pozivanje na
privrzenost principima i ciljevima nesvrstanosti i resavanje
sporova i sukoba mirnim putem. Kada rec ovom posled-
njem, nije u pitanju stvaranje posebnih krutih mehanizama
koji sami sebl, rnogli sejati iluziju resavanju spo-
rova i sukoba posredstvom koje vrste politicke ili prav-
ne prinude. Celokupna istorija medunarodnog prava i rnedu-
narodnih odnosa pokazuje da su zemlje sukobu uvek
odbojne prerna idejama koje nagovestavaju rnogucnost da
se njihov spor ili sukob umesaju trece zemlje, cak i
medunarodne institucije obrazovane tom cilju. Medutim,
to ne znaci da treba dici ruke od nastojanja da se sporovi
resavaju mirnirn putern, vec da procedura mirnog resavanja
rnora da bude raznoobrazna i do krajnosti Nema
surnnje da nesvrstane zemlje rnorati da budu aktivnije
projektovanju i prihvatanju takve procedure mirnog resa-
vanja sporova. Prvi korak ucinjen podnosenj em odgova-
rajucih projekata Jugoslavije i Sri Lanke, i formiranjem
Komiteta dobre volje za Irak-Iran.
Nacionalni i zajednicki interesi
u poslednje vreme narocito jedna gru-
pa indijskih teoreticara iznosi tezu da su nesvrstane zemlje
potpuno suverene svom spoljnopolitickom odlucivanju i
da, skladu s tim, mogu ovoj ili onoj velikoj sili
i grupaciji. Jos preciznije: nesvrstane zemlje
imaju suvereno pravo da same odlucuju svojim nacional-
162
nim interesirna. Zabune ne trebalo da bude: odista, pri-
padnost pokretu nesvrstanosti ni kom vidu ne ogranicava
niti umanjuje suverena prava nesvrstanih zernalja. One mogu
slobodnoj volji i oceni da uspostavljaju saradnje
sa svim zernljama, i sa velikirn silama i drugim clanica-
ma vojno-politickih saveza koji najvise odgovaraju njihovim
nacionalnim interesirna. U politickoj praksi to i jeste slucaj.
Suvereno odlucujuci svojirn nacionalnirn interesima, poje-
dine nesvrstane zernlje su uspostavile saradnju sa jed-
nim ili drugirn dok se neke, na primer, ostro kon-
frontiraju sa drugim nesvrstanim zernljama.
Ipak, postavlja se pitanje: postoje li granice slob?dnoj
interpretaciji vlastitih nacionalnih interesa? Odgovor po-
tvrdan: postoje. U svojoj prakticnoj politickoj akciji ne-
svrstane zemlje rnoraju da vode racuna kriterijima, prin-
cipima i ciljevirna nesvrstanosti kojima sadrzana ona
suma zajednickih interesa svih nesvrstanih zemalja koja ih
i okuplja pokretu nesvrstanosti. Nisu pitanju formalno-
pravne obaveze, jer se ucesce aktivnostima pokreta nesvr-
stanosti zasniva na principu dobrovoljnosti, vec n10ralne i
politicke obaveze. Odnos prema tirn moralnim i politickim
obavezama pokazuje stepen privrzenosti svake pojedine ne-
svrstane zemlje politici i pokretu nesvrstanosti.
Sve to trebalo da bude sporno. Ipak, izvesnom
smislu jeste sporno. U .. odn?s izr:ned':1, n.a-
cionalnih interesa zemalJa 1 n11hov1h za1edn1ck1h
interesa i ciljeva ovaplocenih politici i pokretu nesvrstano-
sti. Ako bismo rasvetljavanju tog odnosa prisli istorijsko-
-politicki, videli da su se nesvrstane zemlje,
dene upravo svojim nacionalnim interesima, ukljuCivale
akt ivnosti pokreta nesvrstanosti, to jest, inspirisane spozna-
jom da na platformi nesvrstanosti naj efikasnije ostvari-
vati svoje nacionalne interese. U toku proteklih
godina praksi se i potvrdilo da se dosledno ostvar1vanJe
principa i ciljeva nesvrstanosti, zajednickih interesa nesvr-
stanih zemalja, poistovj ecuj e sa ostvarivanjem njihovih ne-
posrednih nacionalnih interesa.
Potreba naglasavanja suverenog prava svake nesvrstane
zemlje da sama odlucuje svojim nacionalnim interesima,
da sama projektuje svoju spoljnopoliticku strategiju,
shvatljiva da rneduvremenu doslo do preterane
cionalizacije pokreta nesvrstanosti i, na prirner, do podred1-
vanja nacionalnih interesa
jednog rukovodeceg centra ili bllo kakv1m drug1m v1s1m
11*
163
Ali to se nije desilo. Doslo do obrnute situacije:
poJedme nesvrstane zemlje svom spoljnopolitickom delo-
odstupaju od i ciljeva i ulaze
u sam_u se da upravo ova pojava
dovod1 do toga da se politickim
pokretu teze
pravu svih zemalja da same svoju po-
litiku ostvarivanja interesa.
Buduci da rec necemu sto
ove teze ima pozitivnu da predupredi ili osujeti po-
kusaje pokretu da se sudi ovoj ili
zemlji sto preduzela ovaj ili onaj politicki potez i da se
prirodna i razumljiva interesa nesvrstanih ze-
malja uzima kao predznak raspadanja pokreta
nosti, kao pretekst za neophodnost cvrste ruke i
litizacije pokreta Medutim, reklo se da
ova teza fazi razvoja pokreta i
sklopu prestrojavanja i
odnosima mogla imati jednu svrhu i po-
sled1cu: da predstavlja carte za takvu slobodu
odlucivanja koja mogla staviti ovu ili
?:1u zemlju sluibu politickih interesa
I1I drugog razumljivog prava
da zemlje odlucuju svojim
nim dovodi do vestackog podvajanja
interesa zemalja i zajednickih ciljeva koji se
ostvaruju platformi politike i pokreta Zbog
toga, teza nacionalnim interesima nesvrstanih
zemalja uvek mora da bude u direktnoj uzrocno-posledicnoj
k?munikaciji sa zajednickim interesima i cilje-
v1ma politike 1 pokreta nesvrstanosti - da zlo-
kao teorijski plast za tendencije odvajanja od
principa i ciljeva
Institucionalizacija: da ili
Pitanje i budu-
ce institucionalizacije pokreta nesvrstanosti postavlja se da-
nas u dva ekstremna vida: jedni su za dalju sistematsku
stitucionalizaciju, dok drugi smatraju da i u dosadasnjem
toku institucionalizacije prevrsena prava mera. Prvo stano-
viste zastupaju teoreticari iz zapadnih i neutralnih zemalja,
164
11i i iz nekih nesvrstanih zemalja, koji smatraju
da dalja institucionalizacija pokreta povecala efi-
kasnost. Prozeti dobrim namerama i da dobra or-
predstavlja efikasnosti, predlazu usa-
postojecih i u pokret
nesvrstanosti, gubeCi iz vida da u
tom slucaju pokret nesvrstanosti prerastao u organizaciju.
Time pokret svoja svoj-
tva i svrstao se u red postojecih organizacija
i tipa. cilj osnivaca nesvrstanosti,
niti to obezbedilo buducnost nesvrstanosti. $ta-
vise, moglo se pretpostavljati da time pokret
nosti postepeno dobljao svojstva tzv. treceg i uvrstio
se jednu shemu medunarodnih odnosa. Umesto
da svojim postojanjem i aktivnostima dovede do
okolnosti kojima se moglo govoriti
i samih
pokret ipso facto, doprineo

Mozda jos negativnije posledice samom okviru
pokreta Preterana institucionalizacija stvorila
bez sumnje, odnose hijerarhije i otvorila prostor za uspo-
stavljanje jednog rukovodeceg centra. uia grupa ze-
malja doblla mogucnost da svoje interese drugim
zemljama, cak i citav pokret nesvrstanosti
stavi sluzbu svojih posebnih interesa. Ukoliko ova uza
grupa zemalja ili drugom utoliko
nastajala realna mogucnost da se pokret uvede
interesa ili drugog Samo se
razume da koja od ovih solucija
za veCinu nesvrstanih zemalja, definitivni rezultat pre-
terane i krute rascep pokreta nesvrsta-
nosti.
Imajuci to vidu, drugog iznose
da vec i dosadasnji pruzaju moguc-
za projiciranje posebnih interesa zemalja
pokretu nesvrstanosti. Navode se i odgovarajuCi argumenti:
mandat koji domaCin konferencije vrhu ze-
malja kao predsedavajuci pokretu do narednog sa-
stanka na vrhu; da dokumenata
nesvrstanih zemalja visokom i podnosi
zemlja-domaCin; mogucnost koordinatora akcije
zemalja izmedu dva sastanka vrhu da utice rad Koor-
itd. Zbog toga oni predlazu samo to da
165
bude obustavljena svaka dalja vec i da
se preispita sta moglo da se menja dosadasnjim meha-
nizmima uskladivanja akcije nesvrstanih zemalja.
Iako prvo stanoviste objektivno opasnije za pokret
nesvrstanosti, jer ga svesno ili i potreba
za boljim akcije sve sireg kruga nesvrstanih
zemalja i veCim efikasnosti, ipak neprihvatlji-
vo i stanoviste da trebalo odustati od uvodenja kak-
vih u pokret U ovom slu-
caju aprioristicka stanovista nisu preporucljiva. Polaznu tac-
ku svakako treba da predstavlja nacelno opredeljenje da po-
kret sme da preraste jer
time svoj demokratski i svoju me-
ulogu i fak-
tora u rnedunarodnim odnosima. Prava mera institucionali-
zacije mora da bude traiena i nalazena u skladu sa potre-
bom bolje i vece efikasnosti ze-
malja, ali i ocuvanja i unapredivanja demokratskih odnosa
i pune ravnopravnosti u krugu zemalja.
Dvostruko otvaranje
iDosadasnje stalno pokreta ne-
svrstanosti teklo talasu revolucije i
istorijski moguce zbog toga sto svaka novooslobo-
dena zemlja, gotovo bez izuzetka, stupala u redove pokreta
nesvrstanosti. Brojcano sirenje pokreta potvrdivalo da
nesvrstanost na trasi zakonitih istorijskog raz-
voja i predstavljalo jednu od osnovnih izrastanja
pokreta materijalnog cinioca menjanja rnedunarodnih po-
J.itickih i ekonomskih odnosa. Iako su povremeno, iz razli-
citih pobuda i uzimala maha gledista da preterano
pokreta njegovu efikasnost, ipak u celokup-
nom dosadasnjem razvoju nedvojbeno potvrdeno da re-
alna istorijska snaga pokreta nesvrstanosti koliko u
vim i ciljevima, toliko i njegovoj sirini.
Medutim, proces priveden svom isto-
rijskom zavrsetku. da doglednoj
prestati dalje skokovito sirenje pokreta. svakako nije
nikakav za uzbunu, vec objektivni istorijski l.iJJ.nit ras-
prostiranja pokreta nesvrstanosti krugu subjekata savre-
166
medunarodne zajednice. Ipak, to da pokret
nesvrstanosti treba da se zatvori i zemlje koje
se sticajem istorijskih i politickih okolnosti budu nasle u
njegovim redovima. Pokret moze i treba da
se otvara prema progresivnim politickim pokretima i parti- .
onih zemalja koje se ne nalaze pokretu nesvrsta-
:nosti. svemu sudeCi tu se otvaraju novi prostori za
ideja nesvrstanosti .i jacanje polititke akcije po-
kreta nesvrstanosti. politickih programa pojedinih
komunistiokih, socijalistickih i drugih partija i pokreta u
!i nekim drugim politickim sredinama poka-
zuje da su .u eksplicitnom vidu prisutne ideje ne-
svrstanosti. Bez obzira na to sto medunarodni polozaj
tih zemalja takav da sadasnjoj konste-
laciji ne mogle da se oslobode obaveza, cak
i slucaju dolaska na vlast tih polritickih partija i pokre-
ta, ipak uspostavljanje odredenih kontakata i sa-
i jednu i na drugu
Otvaranje prema progresivnim politickim partijama i
pokretrima zemljama koje se nalaze izvan pokreta ne-
svrstanih ne treba}o tumaciti kao da pokret ne-
svrstanosti, kao pokret drzava, preraste nekakav pokret
politickih i drustvenih snaga. tome nije rec. Medutim,
bilo preporucljivo otvaranje pokreta i pre-
ma politickim i drustvenim snagama samim nesvrstanim
zemljama, ali samo tom smislu sto se na taj naCin
sirila baza nesvrstane pozicije i orijentacije tih
zemalja. Nairne, pitanju dugotrajan istorijski proces
veceg uskladivanja i politike nesvrsta-
nih zemalja. Principi i ciljevi nesvrstanosti ne mogu isklju-
civo sluziti za Spoljnu upotrebu, kao sto to slucaj U
nesvrstanim zemljama kojima se na unutrasnjem
planu odstwpa od i progresivnih na
kojima treba da bude utemeljen novi poli-
ticki i ekonomski poredak za koji se zalaze pokret nesvr-
ideje nesvrstanosti na unutrasnjem planu
doprinelo pokreta nesvrstanosti i osnaZilo nje-
govu moralnu legitimaciju borbe za najsiru demo-
kratizaciju odnosa.
167
Merila efikasnosti
ca>k i kada su prozeti dobrim name'
rama, prigovori da pokret nesvrstanosti nije dovoljno
kasan svojoj politickoj akciji izrazavaju ne samo nerazu-
mevanje za metode i sustinu delovanja nesvrstanosti, :kad
novog fenornena na svetskoj sceni, vec pate i od konven-
cionalnog pristupa ocenjivanju efikasnosti u medunarodnim
odnosima. Pokret nesvrstanosti nije blok i ne deluje meto-
dau:na i sredstvima organizacije. Oslanjanje na voj-
nu silu, ekonomsku moc ili ideoloski uticaj nije svojstven-o
po.kre.tu >koji deluje iskljucivo sredstvima politicke akcije.
Upravo tu se i zacinje kardinalni nesporazum. Svi oni koji
nekriticno prihvataju konvencionalnu formulu da voj-
na moe plus ekonomska si.J.a ravna efikasnosti, koja se
nalazi osnovi tradicionalnog prava jaeeg, smatraju da
pokret nesvrstanosti nije kadar da ostvaruje svoje princi"
i ciljeve, da Siri svoje prisustvo i uticaj u medunarod-
nim odnosima, jer ne raspolaze ni vojnom silom ni ekonom"
skom moei.
BuduCi da ovde u sustini rec poklonicima
ske organizacije i, krajnoj liniji, zagovornicima politike
sa pozicija sile, mogli blsmo izvrsiti letimicnu analizu efi-
kasnosti sila i grupacija u posleratnim medu
narodnim odnosima koja bez sumnje pokazala da upra-
vo politika i ostala sinonim neefikasnosti. Ve
like sile i njihove grupacije nisu, pre svega, os-
rtvarile svoj osnovni globalni strateski cilj - da nadvladaju
jedna drugu. U tom pogledu su krajnje neefikasne, iako su
tom cilju stvorile nevidene arsenale nuklearnog i raket-
nog or.uzja koje moci, ali i 1bespomoonosti. Isto
tako, velike sile i njihove grupacije nisu usrpele
da ostvare svoj drugi veliki globalni strateski cilj - da
.podele svet na svoje zone uticaja, odnosno da blpolarizuju
medunarodne odnose. Dokaz postojanj.e stotinak nesvr-
stani!h i dmgih zemalja koje se nalaze izvan Uz
ova dva generalna pokazatelja neefikasnosti poli-'
tike mogli se navesti i mnogi drugi argumenti za ilus-
:traciju iste teze: od debakla SAD u Vijetnamu, njihovog
nevoljkog mirenja sa postojanjem socijalisti'cke Kube, pri-
nudnim mirenjem sa gubHkom najjaceg - - mo-
stobrana na Srednjem istoku do avganistanskog hen<dikepa
u politickoj strategiji SSSR, poljskih dogadaja itd.
168
U Jsto vreme, mogli veoma opipljivim cinjeni-
1 dokazivati istorijsku efikasnost politike i pokreta ne-
vr tanosti menjanJu politickih i ekonomskih
v tu - od procesa dekolonizacije i ukljucivanja stotinak
11 drzava savremenu medunarodnu zajed-
11 I u, transformisanja osnova, strukture i dejstava meduna-
1 dne zajednice, pretvaranja nacija od evrop-
ko-americke univerzalnu medunarodnu organizaciju, ko-
cl lfikacije i afirmacije princ1pa aktivne i mirolj-ublve .koeg-
1. lstencije, pokretanja akcije za uspostavljanje novog medu-
11 arodnog ekonomskog poretka, sve do suzavanja podrucja
konfrontacije, resavanja medunarodnih sporova
ii kladu sa formulom nesvrstanosti, pruzanja alternative za
zlazak sveta iz kriznog stanja koji ga dovela politika

Nema sumnje da svet danas izgledao sasvim druk-
da nije politike i pokreta nesvrstanosti i da
buducnost sveta razapeta izmedu Istoka i Zapada da
ne postoje ideje slobode, ne:zavis.nosti i ravnopravnosti na-
u poli:tickom programu nesvrstanih zemalja.
Ove okolnosti zahtevaju nov prilaz pitanJu efikasnosti
medunarodnim odnosima koji se nece temeljiti na krite-
rijumima ustanovljenim vremenima koja su neopozivo pri-
pala proslosti.
Ekonomski prioriteti
Isticanje znacaja navedenih politickih
i dilema nikako ne ni!i moze baciti.
senku ulogu koju ekonomski imaJU
medunarodnim odnosima, i akciji pokreta nesvrstanih
zemalja. Ne trebalo posebno naglasavati da se osnovi sa-
dasnje krajnje nestabllne situacije svetu nalaze neresena
ekonomska pitanja. Vec odavno stekla pravo gradanstva
maksima da podela Sever-Jug dugorocnija i sudbonos-
nija od podele Istok-Zapad.
Serijom raznovrsnih pokazatelja moglo se dokazati
da resavanje vapijucih svetske privrede i meduna-
rodnih ekonomskih odnosa desetljeCima stoji mrtvoj ta-
cki. Stavise, neprekidno se pogorsava
to jest zemalja u razvoju, posebno koJe su medu
169
najnerazvijenij: i U isto vreme, uprkos svom
ubrzanom 1 razv1Jene zemlje suocavaju se sa poja-
vama 1 ekonomske krize. Zbog toga se opravdano
da se medunarodni ekonomski odnosi nalaze
.t.eret, se, ne snose svi ravnomerno, jer ona
v1du pogada egzistencijalne interese zemalja
raZVOJU.
svakako tmurna slika, ali ne i situacija bez izlaza.
Pokret stavio na dnevni red istorije pitanje
novog medunarodnog ekonomskog poretka.
zadatak ni posao od danas do sutra. Ali vec sada
da svi ekonomski faktori, uprkos
1 koje imaju postojecem sistemu
ekonomsk1h odnosa, morali da prihvate debatu uvodenju
.r:ovog medunarodnog ekonomskog poretka, i da se u na-
celu .s su tom smislu doneli nadlezni
naClJa. Medutim, zemlje tzv. realnog so-
c1Jallzma,. deo razvijenog sveta, prihvataju ideju
novog medunarodnog ekonomskog poretka,
ali svoj deo tereta u unapredivanju po-
lozaJa zemalJa razVOJU, pod izgovorom da su za stanje
.. nalaze krive iskljuCivo metropole
1 d': isklJuCivo moralna i ekonomska obaveza da
pruzaJu z:mlJai:11a u razvoju. Medu zemljama zapad-
nog. sveta ima kOJe su SJ?remnije odvajaju deo svog
za zemlJe razvoJu i da se na druge
angazuJU multilateralnim aktivnostima koje treba
da utru puteve novog medunarodnog eko-
nomskog poretka. Al1 Americke Drzave kao naj-
veca sila savremenog sveta, uporno da
obaveza smanjivanju disproporcija
1 stvaranju novih medunarodnih ekonom-
sk1h Odbojne prema svim multilateralnim projekti-
p:uzanJa. ekonomske pomoci, SAD ostaju cvrst zagovor-
bilateralizma i .Privatne inicijative tom domenu.
zastojima i teskocama, kolebanjima i otporima,
ostaju. put. za resavanje otvorenih
eko1.10I?sk1h i razvijenih ze-
malJa 1 zemalJa razvoju.
170
Perspektiva nesvrstanosti?
Na sudbonosno pitanje kakva per-
spektiva nesvrstanosti odgovor se mora potraziti sklopu
dileme: da li se svet krece pravcu totalne podele na dva
(sto doktrina i jednog i drugog ili pravcu
afirmisanja slobode i nezavisnosti svih subjekata meduna-
rodnih odnosa (sto doktrina nesvrstanosti)?
Polaznu tacku za davanje odgovora predstavljaju sledece
istorijske cinjenice.
Prvo, verifikovana tendencija istorijskog razvoja da
se pod dejstvom naucno-tehnoloske revolucije, uprkos posto-
jecoj neravnopravnosti u politickoj i ekonomskoj sferi, svet
krece ka sve vecoj meduzavisnosti na osnovama ravnopravno-
sti i interesa.
Drugo, verifikovana tendencija istorijskog razvoja da
opada moc nosilaca imperijalisticke i druge dominacije,
uprkos jos uvek izvanredno snaznim centrima ekonomske i
vojne moci u svetu, i da se neprekidno povecava broj slo-
bodnill i nezavisnih subjekata u medunarodnoj zajednici.
Trece, verifikovana tendencija istorijskog razvoja da
se sire prostori izrastanja socijalizma u svetski proces,
uprkos teskocama i krizama koje ga prate, i da se neprekid-
no menjaju odnosi snaga na svetskoj sceni u prilog nosilaca
drustvenog napretka.
Nijedna od ovil1 tendencija istorijskog razvoja ne valo-
rizuje se u podeli sveta. Blokovi su u suprotnosti
sa jacanjem meduzavisnosti na osnovama ravnopravnosti i
uzajamnih interesa; u suprotnosti sa nezaustavljivim proce-
som broja nezavisnih subjekata u od-
u suprotnosti sa socijalizma u svetski
proces. U razvoju posleratnih medunarodnih odnosa to se
nedvosmisleno pokazalo. nije uspeo da spreci
slom kolonijalizma i pojavu stotinak novooslobodenih zema-
lja na medunarodnoj sceni. Istocni nije uspeo da us-
postavi nad socijalizmom i da drustveni napredak
poistoveti sa geografskim granicama svog prisustva i de-
lovanj a.
Sve navedene tendencije istorijskog razvoja, medutim,
valorizuju se u koordinatama nesvrstanosti. Nesvrstanost
sama izraz i sastavni deo sve vece meduzavisnosti
sveta koja punoj meri moze da se ostvari tek u novim me-
dunarodnim politickim i ekonomskim odnosima zasnovanim
na ravnopravnosti i uzajamnim interesima za koje se bori
171
pokret Rast i snazenje politike i pokreta
nesv_rstanosti su sa opadanjem moCi imperijaliz-
ma 1 i s1renjem kruga nezavisnih subjekata
_medunarodnoj zajednici. iPolitika i pokret nesvr-
opt1malan su okv1r za ostvarivanje progresivnih dru-
promena _i relacijama.
Na ovih istorijskih cinjenica moze
zaklJuCit1 da su _ostroj suprotnosti, politika
I nesvrst::inosti puno1 harmoniji sa osnovnim ten-
raZVOJa U U kojem zivimo. U tome sa-
drzan i odgovor na p1tanJe da li se svet krece pravcu total-
ne pravcu sve sireg afirmisanja slo-
bode 1 nezav1snosti sv1h subjekata medunarodnih odnosa.
. prema. buducnost ne pripada vec
medunarodnih odnosa, onda isto-
TIJska persp_ekt1':a nesvrs_tanosti uprkos svim teskocama za-
snovana na cvrst1m temelJima.
Polozaj Jugoslavije
. . Sta se moglo reci polozaju i ulozi
Jugoslav1Je pokretu nesvrstanosti godinama koje dolaze?
odista 1_1ije jednostavan. Bez zelje i namere da
se prognozama, mi naznaciti neke
1 spol]ne okolnosti koje ovoj ili onoj meri
na i delovanje Jugoslavije krugu
tome osvrnucemo se samo na faktore
limJt1rajuce d_elovati na polozaj i ulogu Jugoslavije
I_lesvrstan_osti, buduci da dobro poznat ogroman
1 kapital kojim raspolaze krugu ne-
zemalja.
ulozi Tita i Jugoslavije
1 politike i pokreta do
dana posebno govoriti.
taJ izuzetan i uticaj predsednika Tita i Jugo-
krugu zemalJa imali su do-
macem planu i nepovoljne
Prva __ od tih. shvatanju da
Jugoslav11a na da igra ulogu
pos_Iovode pokretu i da krajnjoj
sve sto se dogada pokretu mora da proizilazi
172
iz njenih inicijativa ili da bude skladu sa
politickim Iz takvog stava i prilaza cesto su pro-
izilazila nerazumevanja, i izvesna odnosu
one ili procese pokretu nesvrstanosti koji
izlazili iz koordinata.
Druga negativna tome da stvorena
politicka fama mesijanskoj ulozi Jugoslavije
pokretu Formiralo se misljenje da bez ulo-
ge i dejstava Jugoslavije politika i pokret nesvrstanosti pro-
pali ili ruku mogli postojati i
svoju istorijsku misiju. Na osnovu toga stekla pravo gra-
danstva teza da gotovo jedina Jugoslavija nastupa pokretu
da drugih zema-
lja sledi pragmaticku ili oportunisticku politiku koja sluzi
njihovim interesima i razilazi sa
interesima zemalja.
Treca jest. da od samih pocetaka
stanosti sve do dana jugoslovenskoj
stvorena predstava zemlja-
ma, kao zemljama koje se razlikuju od svih drugih svetu
obelezjima koja treba da ih prikazu kao uzorne i dosled-
ne mira, slobode, nezavisnosti, i
progresa. 1Rec - velikoj meri - lakirovki
kako stanja, tako i politike mnogih
zemalja. U vreme kao posledica sve ucesta-
sporova i sukoba medu samim zemljama
doslo do suprotnog ekstrema: zemljama se
pocinje stvarati predodzba kao zemljama koje ne vezuju
gotovo politicka i eticka i koje prednjace
krsenju
Sve ove ukazuju potrebu zauzimanja objek-
tivnijeg i realisticnijeg stava kako prema ulozi Jugoslavije
u pokretu koje dolaze, tako i pre-
ma samom pokretu i zemljama
uopste. vrlo politicki Jugoslavije. Sa-
prostora moguceg Jugoslavije po-
kretu meri se preduprediti situ-
acija kojoj se fakticko ili uticaja
Jugoslavije pokretu odnosu vreme koje
proslo, moglo tumaciti kao uloge i uticaja Jugo-
slavije pokretu i odnosima,
kao iskljucivi rezultat subjektivnih objektiv-
nih faktora.
173
Kada rec istorijskih i drugih
okolnosti koje mogu da dovedu do po-
lozaju Jugoslavije pokretu prvom redu
trebalo imati vidu sledece
1. Silaskom sa istorijske pozornice
stvorena velika kako samom pokre-
tu tako i ulozi i dejstvima Jugo-
slavije Razume se, pri tome tre-
ba poci od toga da su ugled i uticaj i Jugo-
slavije dijalekticki i da ta veza i
dalje deluje istorijskog faktora. Pred-
sednik mogao da gradi svoj ugled i uticaj pokretu
i privrze-
Jugoslavije slobodi i epskom ot-
poru pritiscima sa koje dolazili. Prema
tome, odvajajuCi Tita od Jugoslavije i Jugoslaviju od
Tita, ipak ostaje prostor kome
dejstva imala sama Tita kao
i drzavnika. U svetskoj politici to koja se
moze osporiti, se vakuum koji moze
mimo hoda istorije.
U svakom slucaju, samo buduCim sastancima
vrhu, vec i sa drugim zemljama
doCi do izrazaja odsustvo politickog autorite-
ta kojim raspolagao Moze se pretpostaviti da se
ispoljiti koja teziti omalovaza-
politickih gledista; druga koja voditi
i ugleda i uticaja; tre-
ca koja bi mogla voditi Jugoslavije pokretu
i od pokreta Mozda su ove
ci je, ovako ali da
ukazuju s kojom se mora
to se tesko dalo osporiti.
2. Treba s tim da su se i samom pokretu
koje mogu
da dovedu do uloge i uticaja Jugoslavije. Pre
svega, zemlje koje gro pokreta
zemlje, stasale su i tom pogledu sto im
vise i1i bar toj meri poslovoda, kao
prvim uspostavljanja i razvoja pokreta
kada raspolagale svojim diplomatskim apara-
t om, komunikacijama sa drugim zemljama, medu-
iskustvom. dvadesetak su po-
stale su da ispoljavaju i ostvaruju svo-
174
odrzavaju veze sa velikim i
drugim silama itd. Ove i druge iz tog
i koji su
i protiv Jugoslavije.
3. U toku proteklih dvadesetak tac-
kama tekao proces interesa Jugoslavije i dru-
gih zemalja, dok su se sferama umno-
zavale tacke razlaza. U prva
kada se ostro i sa Istokom i sa Zapadom, Jugo-
slavija izgradila i1i vise dobre sa svim ve-
likim svetskim silama i stekla jednu pozi-
ciju odnosima. slucaj sa velikim
brojem zemalja koje su manje i1i vise
sit uaciji kojoj se Jugoslavija. jedan
od razloga zbog kojih moze doci do
sluha Jugoslavije za polozaj i teskoce drugih
zemalja ili drugih zemalja za i preokupacije
Jugoslavije. Isto tako, Jugoslavija toku proteklih dvade-
set godina prevalila put do
zemlje i meri ukljucila se i preoku-
pacije evropskog sveta. U meduvremenu pogorsan
polozaj zemalja razvoju, tj . zemalja Juga,
broja zemalja. se otvara pro-
stor za teze trecem svetu, istovetnosti interesa i
ma zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike, iz cega se tu
i tamo iskljucuje Jugoslavija.
4. U samom pokretu teku procesi koji su
doveli do formiranja grupacija sa sopstvenim interesi-
ma. U vidu rec grupacijama nosilaca
da su koji po-
drzavaju teoriju prirodnog saveznistva sa
i1i koji se zalazu za teoriju Zatim, mnoze
se grupacije koje odrazavaju religioz-
i1i
Ne iscrpljujuci sve aspekte ovih procesa koji
jer imaju i dejstva, ipak
da dolazi do izrazaja za-
aktivnosti, kada rec Jugoslaviji,
prostora za neposrednu ulogu i uticaj, cak i su-
prot stavljanje ulozi i uticaju.
5. Ne se smelo ispustiti iz vida to da su odnosi Ju-
goslavije sa susednim zemljama i, doga-
daji na Kosovu tu i tamo za pokusaje diskredi-
tovanja jugoslovenskog ugleda pokretu nesvrstooosti. Teza
175
da Jugoslavija nije u stanju da regulise svoje odnose sa su-
sednim zemljama na principima ravnopravnosti i uzajamne
koristi sluzi kao ilustracija za tvrdnju da su njeni principi-
jelni stavovi u pokretu nesvrstanosti demagoska frazeologija
koja treba da kamuflira sasvim drukcije ponasanje Jugosla-
vije u geopolitickom prostoru u kome se ona nalazi.
6. Ugled i uticaj Jugoslavije u pokretu nesvrstanosti
zasnivao se i na okolnosti da ona za razliku od mnogih
drugih nesvrstanih zemalja simbol politicke i ekonomske
Na tome se u dobroj meri i poverenje
u strategiju Jugoslavije. Medutim, teska eko-
nomska situacija koja se odrazava i opste politicko sta-
nje mogla da posluzi kao argumentacija za
politickog sistema i
sti jugoslovenske uloge medunarodnim Cak i u
krugu koji su prozeti dobrim namerama, ekonomska i
politicka Jugoslavije mogla imati
posledice izrafene u umanjivanju ugleda i uticaja u
pokretu
Okolnosti koje smo bez upustanja u sire
elaboriranje, sto neophodno da se egzaktno utvrdili
i stvarnog na ulogu
i uticaj Jugoslavije u pokretu u koje
dolaze, trebalo ali preceniti. Ne trebalo
zbog toga sto su one izraz objektivnih procesa u
svetu i, posebno, u pokretu Ali, preceniti,
jer rec koje iskljucivo dejstvuju na polo-
zaj i ulogu Jugoslavije sve druge
zemlje. Kada polozaj i ulogu koje dru-
ge zemlje zemlje i sam pokret nesvr-
stanosti mogli doci do zakljucaka. Nije, dakle,
rec tome da Jugoslavija nece i ubuduce zauzimati istaknuto
mesto pokretu tome da koje
druge zemlje uskociti u prostor koji od samih poce-
taka do danas zauzimala pokretu Rec jed-
nostavno tome da se koje su vladale pokretu
godinama koje su minule ne mogu i
moci poistovetiti sa koje vladati u pokretu
nesvrstanosti godinama koje dolaze.
Pri tome poseban znacaj imati:
Prvo, potreba pojacanih napora Jugoslavije da projektuje
i obezbedi svoju ulogu i uticaj u pokretu sto
se svodi iskljucivo na vlastitu politicku akciju, vec i na
negovanje sluha za interese i preokupacije drugih
176
zemalja i za pravilno odredivanje pravaca akcije
politike i pokreta nesvrstanosti godinama koje dolaze;
Drugo, da samo druge zemlje
potrebne Jugoslaviji za ostvarivanje njenih inte-
resa, vec da i Jugoslavija drugim
zemljama za ostvarivanje njihovih nacionalnih u
sklopu akcije i dejstava pokreta
Na svoje istorijske uloge u i razvoju
politike i pokreta ost-
i ciljeva velikog moralnog i
politickog ugleda koji u delu
Jugoslavija moze s punim pravom da oeekuje da i dalje
moei da igra ulogu u krugu nesvrstanih zemalja i
akcije politike i pokreta nesvrstanosti u bu-
ducnosti.
12 Nesvrstaua Jugoslavija i savremeni svet
177
Blokovi i medunarodna
bezbednost
U ranijim istorijskim ka-
da pravo na rat bilo vrhunski izraz suverenosti drzava,
vladajucu vojno-strategijsku doktrinu predstavljalo mis-
ljenje da se mir moze ocuvati jedino uspostavljanjem ravno-
teze snaga. BuduCi da sistemu ravnoteze snaga ucestvuje
veci broj jacih i partnera, dolazilo do stvaranja
koalicija koje su, cesto nejednako broju ucesnika,
ravne svojoj materijalnoj snazi. Najizrazitiji pri-
meri stvaranja koalicija velikih sila i cestog pre-
grupisavanja zabelezen XIX veku, koji smatran zlat-
nim dobom ravnoteze snaga. Dva svetska rata koja su usle-
dila za jedne su bile dokaz iluzornosti sistema ravnoteze
snaga, dok su za druge predstavljali dokaz da su takvi veliki
sudari medunarodnim odnosima moguci iskljucivo vre-
me kada sistem ravnoteze snaga narusen usled nejedna-
ke materijalne snage koalicija velikih sila na kojima pociva.
mnogo koalicije velikih sila koje su nastale
posle drugog svetskog rata i koje su postale protagonisti
podele i hladnog rata vuku korene iz epoha ko-
jima su velike sile stvarale koaliciju da se oduprle tudoj
dominaciji ili uspostavile svoju hegemoniju. Medutim, po-
stoje okolnosti koje prekidaju kontinuitet sa prethodnim
istorijskim
Prvo, politika ravnoteze snaga bila vrhunski cilj kome
su teiile velike sile, i druge zemlje proslosti da spre-
cile silu ili grupu sila sklonih ekspanzionizmu da ostvaruje
svoju dominaciju i hegemoniju. Uprkos tome sto se sustini
178
1 adilo deljenju sveta skladu sa stepenom moCi svake od
velikih sila, ipak ravnoteza snaga mogla smatrana
regulatorom medunarodnih odnosa iz prostog razloga sto
drugog regulatora to vreme nije niti moglo da bude.
U tom smislu moze se istrazivati kojoj meri ravnoteza
snaga, kao istorijski uslovljena kategorija, ispoljavala svoja
negativna i pozitivna dejstva. Medutim, vremena kada se pu-
tem ravnoteze snaga, koja pociva na koalicijama velikih sila,
tezilo iegulisanju medunarodnih odnosa su neponovljivo pre-
vazidena. Ne samo zbog toga sto pronaden bolji koncept
regulisanja stanja i odnosa medunarodnoj zajednici, vec
zato sto ravnoteza snaga nije sprecila dva svetska rata, niti
moze da opstane kao princip u vreme suverene jednakosti
drzava. Umesto principa ravnoteze snaga uspostavlja se si-
stem kolektivne bezbednosti koji pociva na
i jednakom ucescu svih drzava odbrani od agresije. Zbog
promene tih istorijskih okolnosti formiranje vojnih koalici-
j a predstavlja krsenje suverene jednakosti drzava i obnav-
ljanje sistema ravnoteze snaga koji prevaziden sistemom
kolektivne bezbednosti.
Drugo, udruzivanje velikih sila i grupa drzava koalicije
i nastojanje da se ostvari sistem ravnoteze snaga moglo
u proslosti uz primenu sile da posluii prolaznom i parcijal-
nom obezbedivanju mira. U nase vreme u sklopu naucno-teh-
noloske revolucije doslo do otkrica nuklearnog oruzja
koje, u slucaju da bude moze da dovede do
sveopsteg unistenja. Usled toga, velikih sila i
drzava tl antagonisticke vojne koalicije moze da dovede do
sukoba koji povod za upotrebu nuklearnih oruija i
t ime do unistenja zivota na Zemlji. BuduCi da efektivna
primena sile stvaranju svih koalicija u proslosti i u
sanju sistema ravnoteze snaga predstavljala glavni faktor,
nastupilo vreme u kome taj faktor moze da dovede do
sveopsteg unistenja. znaci da ni vojne koalicije vclikih
sila ni sistem ravnoteze snaga - buduci da su neodvojivi od
primene sile - nemogu da budu regulator odnosa medu-
narodnoj zajednici.
Ipak, tvrdnja da i savremeni medunarodni odnosi poci-
vaju na ravnotezi snaga moze da se dokazuje i da se ospora-
va posredstvom vise argumenata. U svakom slucaju, koliko
netacno tvrditi da ravnoteza snaga i danas osnovni re-
gulator zivota medunarodne zajednice, tako isto neuputno
smatrati da ravnoteza snaga nije i u savremenim uslovima
jedan od vaznih cinilaca stanja u medunarodnim odnosima.
12''
179
U toj slozenoj dijalektickoj sintagmi svakako najvaznije
sledece:
da se ravnoteza snaga, kao jedan od prinoipa reguli
sanja medunarodnih odnosa, pojavljuje u uslovima postoja
nja i delovanja centara politicke, ekonomske i vojne moci
koji nastupaju sa pozicija sile i
da ravnoteza snaga, kao princip regulisanja medu-
narodnih odnosa, nespojiva sa korenitom demokratizacijom
medunarodnih odnosa.
Faktori ravnoteze
snaga
da su nosioci ravnoteze snaga
pravilu sile koje se mnogo cemu razlikuju, postoji
vise koloseka na kojima se vrsi uravnotezivanje njihove mo-
ci: ideoloski, politicki, ekonomski, vojni. uravnotezavanje
princip ravnoteze snaga, buduci da on, kao staticka
kategorija, nikada i ne moze apsolutno sproveden
dunarodnim odnosima kojima svojstven dijalekticki dina-
mizam.
,u posleratnom svetu kao najvazniji cinioci ravnoteze
snaga pojavljuju se vojna moc, ekonomska snaga, politicko
delovanje i ideoloski uticaj. BuduCi da se pojavljuju razli
citim proporcijama na strani jedne i druge gru-
pacije, tek svom ukupnom dejstvu uticu na uspostavljanje
ravnoteze snaga u njihovim medusobnim, i sirim mec1u-
narodnim odnosima.
Kada rec vojnoj moci kao faktoru ravnoteze
kovskil1 sila citavom posleratnom periodu poenta
i ostala na njihovoj teznji za postizanjem prednosti u kvanti-
tativnom i kvalitativnom nuklearnom i konvencionalnom na-
oruzanju. U tom kontekstu, sile pridaju velik zna-
caj vojnim bazama i uporistima razliCite vrste na teritorija
ma drugih drzava kao i drugim komponentama vojne moci.
Kada rec ekonomskoj moCi, sistemu rav-
noteze snaga ima trostruki znacaj: prvo, pojavljuje se kao
izvanredno znacajna komponenta vojne moci; drugo, kao efi
kasno sredstvo politickog delovanja; trece, kao pokazatelj
ideoloskih prednosti odredenog drustveno-ekonomskog mo-
dela.
1180
Kada rec politickom delovanju, ima nemerljiv
obzirom teznju da podele svet svoje
rere uticaja. svog politickog uticaja sile
111 toje da .ojacaju svoje pozicije i da steknu odgovarajuce
prednosti u sistemu ravnoteze snaga.
d) Kada rec ideoloskom uticaju, koji u osnovi izra-
va pragmaticne politicke interese sila, njegova
11potrebna vrednost postaje sve sira u savremenim meduna-
1odnim odnosima.
Ovi cinioci ravnoteze snaga projicirani su u globalnoj
tr ategiji grupacija i predstavljaju ugaone stubo-
ve njihove moCi i uloge u medunarodnim odnosima.
Odnosi u sistemu
ravnoteza snaga
Iako ravnoteza snaga nikada ne moze
da bude apsolutna, ipak postoji stanje ravnoteze u kome ni
jedna ni druga grupacija ne poseduju takve pred-
nosti da mogle ostvariti svoju dominaciju. Pri tome treba
imati u vidu dve stvari koje se u sadasnjim medunarodnim
odnosima podrazumevaju pod stanjem ravnoteze snaga: rav-
noteza snaga koja proistice iz obostranog posedovanja nukle-
arnog oruzja i nemogucnosti da bude bez opas-
nosti od obostranog unistenja (tzv. ravnoteza straha) i ravno-
teza snaga koja proistice iz balansa klasicnih instrumenata
i uticaja sila. Iako se smatra da ravnote-
atomskog straha od presudnog znacaja za stanje ravno-
teze snaga, ipak sile nastoje da ne dode do ne-
r avnoteze u kome domenu koji ima znacaja za njihove
medusobne odnose.
Poremecaji u ravnoteZi snaga
iPoremecaji predstavljaju zakonitost
primeni principa ravnoteze snaga. Dok partner tezi
uspostavljanju ravnoteze, jaci partner nastoji da iskoristi
prednosti do kojih dosao. U prethodnim istorijskim raz-
takvi poremecaji ravnoteze snaga najcesce su vo-
181
dili u rat. U danasnje doba, stecena prednost nije carte
za ulazak u globalni rat, ali iskoriscena za daljf.:
jacanje stecenih pozicija. Medutim, poremecena ravnoteza
snaga ne predstavlja samo podsticaj za partnera koji ste-
kao prednosti da ih iskoristi za jacanje svojih pozicija, vec
moze da bude razlog za partnera koji dosao u podreden
polozaj da preduzme ofanzivne korake nekom domenu koji
ulazi sklop ravnoteze snaga da svoje pozicije.
U danasnje vreme zbog svojevrsnog dvojstva ravnoteze sna-
ga - relativno staticna ravnoteza snaga u sferi mogucnosti
obostranog nuklearnog samounistenja, uporedo sa dinami-
cnim promenama u sirem sklopu ravnoteze snaga - partner
koji dosao u nepovoljniji polozaj rie rizikuje automa-
tizmu da jaci partner iskoristiti njegove ofanzivne postup-
ke ovom ili onom doment1 za snaga
kao casus belli. Otuda ravnoteza snaga
opasnostima koja mogu proizaci iz riskantnih postupaka
kovske sile koja dosla u relativno nadmocniji, ali i
koja dospela relativno podredeniji polozaj. U tom
slu se i moze tumaciti stav onih tcorcticara koji, iako ne
prihvataju tezu da princip ravnoteze snaga medu-
odnosa, primenjenoj spoljnoj politici istupaju
protiv svega sto dovelo do poremecaja ravnoteze snaga
dvaju grupacija.
Nacini ostvarivanja prednosti
i u svim dosadasnjim
ravnoteze snaga, prednosti se ostvaruju razlicitim sferama,
ali najcesce: uvodenjem novih oruzja, teritorijalnom ekspan-
zijom, uspostavljanjem saveznistava, jacanjem ukupne eko-
nomske moCi. Medutim, za razliku od vremena kada se u
sistemu ravnoteze snaga javljao veCi broj autonomnih centa-
ra moci, u posleratnom periodu u vecoj ili manjoj meri ,
izvrsena ravnoteze snaga na globalnom nivou:
na jednoj strani - jedna supersila sa svojim na
drugoj strani - druga supersila sa s_vojim Ipak, do
totalne sveta nije doslo. U takvoj situaciji pred-
nost moze da se, pored navedenoga, ostvaruje i jacanjem
monolitnosti svojoj i podsticanjem heterogenosti interesa
suparnickoj vojno-politickoj grupaciji; privlacenjem zema-
182
koje se nalaze izvan vojno-politickih grupacija
feru interesa; ideoloskom indoktrinacijom; siedstv1ma psi-
holoskog rata; preimucstvima vlastitog drustveno-ekonom-
skog modela razvoja; ekonomskim iznurivanjem partnera u
trci u itd.
U ranijim istorijskim kada ravnotezi
snaga ucestvovao, veci broj partnera, kada se ona ostva-
rila, geografskim podrucjima i kada nije posto-
jala, ravnoteza atomskog straha neposredne opasnosti od
poremecaja ravnoteze snaga su relativno vece. U danas-
nje vreme kada se ravnoteza snaga ostvaruje, na global-
,nom nivou, kada najvecoj meri svedena, na odnose
supersila i kada nuklearnim paritetom obezbedena od
radikalnijih oscilacija, poremecaji ravnoteze snaga nalaze se
pod relativno veCim stepenom kontrole.
Sfere interesa
izraz politike sa pozicija sile, sfere
interesa su sastavni deo svih u istoriji poznatih sistema do-
minacije i hegemonije. U nase vreme svojevrsni monopol
sfere interesa ostvarile su dve supersile uprkos slicnim
pretenzijama i nekih drugih sila. Sfere interesa supersila se
granaju nekoliko koncentricnih krugova: prvi krug ulaze
clanice njihovih voj.no-politickih grupacija; drugi krug ze-
mlje koje su iz istorijskih, geografskih, civilizacijskih, _i?eo-
loskih i drugih razloga jednoj ili drugoj supers1l1;
treCi krug zemlje koje se nalaze u zoni tzv. nerazgranicenih
interesa. Uslovno receno, sa stanovista politickih pretenzija
sila, citav svet podeljen na njihove sfere inte-
resa. Iako prvi posleratni hladnoratovski pokusaj totalne
medunarodnih odnosa dozivio
persile se nisu odrekle teznje da uspostave
ju i hegemoniju globalnim razmerama.
stale su i instrument i cilj globalne strategIJe
grupacija.
Iako sile nastoje da svoju sferu interesa
ukljuce sto siri krug zemalja, u skladu sa realnim moguc-
nostima da to u praksi i ostvare, ipak postoje izvesna pra-
vila ponasanja u razgranicavanju koje zemlje spadaju u
sferu interesa jedne ili druge grupacije.
183
Geopolitickl faktor
U ranijim istorijskim ka-
da su komunikacijske veze bile znatno nerazvijenije, mo-
armije i domet oruija rnnogo rnanji, geopoliticki
faktor sticanju i podeli sfera interesa igrao prvoraz-
rednu ulogu. Sve velike sile su nastojale da svojoj ne-
posrednoj geografskoj uspostave svoju sferu interesa ..
Prvo radikalnije odstupanje od tog principa novijern do-
bu eri podele kolonija, kada se uspostavljaju i
razgranicivaju sfere interesa prostorima geografski uda-
ljenim od rnetropola. U globalnoj strategiji supersila, vre-
rne sve uie kornunikacijske povezanosti sveta, velike rno-
arrnija i totalnog dometa rnodernog oruija, geograf-
ski faktor sticanju i podeli sfera interesa i jeste i nije
svoj znacaj.
Nije ga kad se irna vidu da sile.
s najvecom odlucnoscu nastoje da sprece protezanje sfere.
interesa suparnicke sile do svojih granica, odnosno kada
nastoje da se okruze vlastitorn sferorn interesa. U torn po-
gledu, nista se nije izrnenilo odnosu na ranija vrernena:
susedne zernlje, pravilu, ulaze sferu interesa sile koja
se pojavljuje kao nasilac i hegernonije. Medu-
tirn, sfere interesa se protezu i daleko od vlastitih
i doticu i suparnicke sile. U tom
smislu, geografski faktor slucaju i podeli sfera
primat koji imao. toj dijalektickoj,
svedoc.i i asirnetriooi polozaj sila
dejstvo geopolitickog faktora sticanju i po-
deli njihovih sfera interesa: sferi jedne supersile,
prvom krugu koji obuhvata zemlje Var-
savskog ugovora, geopoliticki faktor igrao prvorazrednu
ulogu; sferi druge supersile, prvom koncentric-
krugu koji obuhvata zemlje pakta, geopo-
liticki faktor uiem smislu tog pojma bez vidnijeg zna-
caja.
Istorijski faktor
Buduci da geopoliticki faktor imao
prvorazredan znacaj i podeli sfera interesa u
proslosti, se logikorn tzv. stecenih prava nadove-
zuje istorijski. faktor razgranicavanju sfera interesa.
184
Istorijski kojima operisu .. u
razgranicavanju svojih sfera uticaja datiraju kako iz .raniJih
epoha, tako i iz lako se tesko odricu
prava, snaga dovode . del1-
negiranja istorijskih ut1caJa. U
posleratnom periodu SAD su svOJU s1roku sferu
evropskom prostoru, dok druga supersila pro-
drla i na i africko podrucje.
Unutrasnji sistemi kao faktor
u sticanju i podeli 'interesnih
sfera
IU vreme svog punog uspona papska
drzava imala tapiju sve drzave kojima su sta-
jali katolicki vladari. uloga alIJanse po-
civala na odbrani postOJeCih .s1stema Od re-
volucionarnih potresa. Carska
1
Rus1Ja
odnosu tzv. zemlje neki
najeklatantniji istorijski primeri st1canJa 1 podele
sfera osnovu ideoloskih kriterija.
U nastojanju da podele svet na svoje zone uticaja,.
kovske sile su kao vrhovni kriterij istakle pripadnost istoJ
ideoloskoj porodici. SAD su stale celo.
pitalistickih zemalja, na 1stocn!h,
kih zemalja. Vojno-pollticke grupac1Je superslla predstavlJ.e-
ne su kao produietak i
sistema: Varsavski ugovor kao
socijalistickih, Atlantski pakt kao me-
hanizam kapitalistickih zemalja. Iako se
pacije supersila, same supersile, mogu
vati sa sisternima, buduci da su 1
socijalizam i kapitalizam svetski procesi,.
skoj podeli i politici supersila ideoloskoJ d1menz131 pridata
prvorazredna uloga.
U odnosu na geopoliticki faktor i. podeli in-
teresnih sfera supersila, ideoloski faktor
sleratnom periodu pokazao kao
Moze se Cak reci da ideoloski faktor velikoJ mer1 uti-
cao i na razgradivanje zona interesa na geopo-
litickirn i istorijskirn razlozima.
185
U klopu svoje globalne strategije SAD su se razli-
angazovale u rezima i
pokreta stiteCi i sireCi svoju sferu in-
teresa. Primera takve americke akcije ima na svim konti-
U slucajevima dosla do izrazaja podela
uloga u okvirima alijanse, narocito kada rec
Africi.
Iz pisanja sovjetskih politikologa proistice da
zemlja pripisuje vodecu ulogu sprezi triju glavnih
revolucionarnih faktora vremena: zemalja tzv. soci-
jalisticke komunistickih i radnickih partija u ka-
pitalistickim zemljama i pokreta.
Time u sustini, i siroka sfera interesa ove
supersile. sfera interesa u odnosu na kla-
interesa: ne obuhvata samo drzave, vec i dru-
stvene snage i oslobodilacke pokrete. Pobedom tih drustve-
snaga i oslobodilackih pokreta automatski se pro-
sirile efektivne granice uticaja ove supersile pod
uslovom, razume se, da drustvene i oslobodilacki po-
kreti kojima rec prihvataju rukovodecu ulogu.
su teorijsko-politicka
supersila razlicitim krugovima
njihovih zona interesa. Teorija ogranicenog
znaci da vodeca sila ima pravo da krugu ze-
malja Varsavskog ugovora tzv. socijalisticke zajed-
ukoliko smatra da u u pitanje po-
stojeCi sistem ili
polozaj. Na teorije vodeca
sila prisvaja pravo da svim sredstvima koja
stoje raspolaganju svoje sfere
lsta i primene tzv. proleter-
skog samo sira, buduci da vo-
deea sila principa proleterskog
ma gradi odnose samo sa zemljama tzv. socijalisticke
vec i sa zemljama koje se putu soci-
jalisticke time daje ruke
upotrebe svih sredstava koja stoje na raspolaganju da
obezbedila svoju sferu interesa
Sve ove svedoce izvanrednom znacaju ideo-
loskog kriterija u i podeli sfera supersila
i grupacija u periodu posle dru-
gog svetskog rata.
186
Putevi obezbedivanja i sticanja
sfera interesa
ISvaka sila ispoljava dvojaku teznju
u svoju sferu da bude sto cvrca
i da bude spolja. Zavisi od da. 11
uspeti i U jednom i U drugom. U. okv1ru SVOJe
teresa vodeca sila ureduje odnose za
koji smatra da
tije. U slucajevima presudna u
ekonomska moc. sfera od drugih
medunarodnih vrsi se .u sklopu
Ukoliko su tada
interese. Ako su slab1J1
mora da bude spreman na ustupke. Ova dva modela
na su u svim ugovornim podelama sfera
istoriji. . . .
sfere interesa Il1 v1se moze
u vidu formalnog ugovora, dzentlmenskog sporazuma
faktickog politickog U i
nom poretku nacija ne
sklapanja sporazuma te vrste, jer su
jednakosti drzave. Sporazum .
eru sporazuma, pollt1ck1h dogovora
sferama interesa. . .
svih sporazuma interesnim sferama 1 p1sa-
nil1 i nepisanih jeste oni od odnosa
snaga. Sila koja ekspanziji i koja zaz1re od
lija, mari za svecane dogovore i preuzete obaveze.
koja u polozaju . sredstava da
preraspodelu sfera interesa. Nove sfere se kroJe d1-
ktatom ili
Sve to i sfere u
posle drugog svetskog rata, s i:iov1m
u postoji izmed.u podrucJa sfera
teresa. U prvo podrucje ulaze zemlJe koJe se VOJ-
savezima supersila. . se smatra da. se
pod atomskim Jedne il1 druge supersile.
Svaka supersila prihvata i vodecu ulogu
grupaciji. U tom podrucJU,
interesa su politicki akceptirane kao
kao status quo kome mogu, da
iz i
U drugo podrucje ulaze zeml]e kOJe fakt1ck1 clan1ce
187
vojno-politickih saveza, ali iz istorijskih, geopolitickih i
ideoloskih razloga spadaju zonu interesa jedne ili druge
supersile. zemlje se ne nalaze, automatizmu, pod
atomskim kisobranom. Zavisi od odnosa snaga - odnosa
snaga izvan nuklearnog pariteta - da li supersile uza-
jamno respektovati svoje pozicije tim zemljama. Na
fom podrucju postoji jedna konstanta ali po-
meranje granica sfera uticaja mogucno. Na trecem podru-
cju, gde !Ile postoje razgranicene sfere interesa supersila,
na kome moguce sirenje svog i
uticaja, supersila karaktera. Za-
visi od globa1nog odnosa medunarodne konstelacije,
strategije supersila, otpornosti zemalja kojima
rec da li koja od supersila prici sirenju svoje sfere
uticaja na tom podrucju.
Kada sile medunarodnopravno Iegalna, sfere
interesa su sredistu i tajne diplomatije velikih
sila. lako pravnom i politickom poretku Ujedinjenih
primena sile i zajamcena suverena jed-
drzave, ipak politika sfera interesa igra
znacajnu ulogu politickoj i vojnoj strategiji
sila. Do te mere da teritorijalnom opsegu koji zahvata,
svojim globalnim dimenzijama, premasuje sve primere
iz proslosti.
Vojno-politicki savezi
Teza da su vojni savezi velikih sila
faktor svetu pociva tvrdnji da su zemlje
koje se nalaze pod atomskim kisobranom jednog za-
sticene od agresije drugog Smatra se da su i jedan
i drugi do te mere izjednacili svoje snage da se moraju
uzajamno respektovati, da moraju akceptirati postojece
kovske sfere interesa i da bez od uzvratnog udar-
ca mogu izvrsiti agresiju ni na jednu zemlju koja pri-
pada suprotnom Pri tome se posebno ima vidu da
postoji ravnoteza straha, to jest da i druga
gupacija raspolazu nuklearnim oruzjem i da
smela da ga bez opasnosti od obostranog unistenja.
Teza da vojno-politicki savezi velikih sila nisu faktor
bezbednosti ni za zemlje koje se nalaze pod njihovim kiso-
188
okviru zajednice poeiva
na da se ne moze postiCi silom
Jako se smatra da grupacija sme na-
pasti drugu zbog razorne upotrebe nuklearnog oruzja, ipak
politicka i strategija svake grupacije po-
civa na tvrdnji da bezbednost ugrozena zbog agre-
Pri tome se navodi da su
moguCi razliciti ratovanja bez upotrebe strategijskog
nuklearnog kao sto se nekim ide i
dotle da od dveju preimucstvu za-
hvaljujuci sposobnosti svog prvog udara. U politickoj at-
mosferi koja vlada zemljama unutar grupa-
cija nije osecanje bezbednosti, vec ugrozenosti od
napada spolja. Ovim faktima treba dodavati: vojno-
-politicki savezi samo da siguran
sti medunarodnim relacijama, vec su faktor konfrontacije
i od svetskog sukoba.
Kada rec drzava koje se
savezima velikih sila,
bezbednost ugrozena samo opasnoscu od
agresivnog suparnicke grupacije, vec i od
vodece sile i grupe sila koje imaju ulogu do-
ticnoj grupaciji. U okviru ovog rada
prostora ni potrebe za analiziranjem teze
stepena ugovornog kapaciteta driava koje stupa-
ju clanstvo saveza velikih sila. U svakom
slucaju, rec tome da se drzave odricu izvesnih prero-
gativa za bezbednosti. U sva-
kom vojno-politickom savezu uspostavlja se od1edena vari-
janta hijerarhije kojoj polozaj zauzima vodeca
sila ili grupa sila koje obrazuju odgovarajuCi rukovodeCi
centar, formalne i1i prirode. Subordinacija
trebalo da bude ali to Ova
teorijska aksioma, koja deo shvatanja
sti drzave, moze da bude prime-
rima iz prakse i jedne i druge grupacije. Istina,
mogla se praviti sistemu odnosa koji
vladaju Atlantskom paktu i Varsavskom ugovoru. Terito-
rijalna povezanost, nizi nivo ekonomskog razvoja, striktnija
privrzenost jednom ideoloskom modelu, debalans vojnoj
i ekonomskoj moCi vodece sile i drugih zemalja clanica, ve-
Ci medusobne integrisanosti, veca uloga oruzanog
faktora istorijskim i geopolitickim uslovima
karakteristika su stanja okviru istoenog U okviru
189
zapadnog od presudnog znacaja ekonomska i vojna
nadmocnost vodece sile, veCi stepen pluralizma ekonomskih
i politickih interesa usled teritorijalne odvojenosti vodece
sile i zemalja-Clanica, siri manevarski prostor za po-
liticko delovanje, tendencija ka uravnotezavanju ekonom-
ske snage vodece sile i grupacije evropskih drzava itd.
Medutim, uprkos tim razlikama koje proisticu iz niza objek-
tivnih okolnosti, ali i propagandne
svrhe da se dokazalo da davo na drugoj strani, sila i
ostaju faktori od presudnog znacaja za regulisanje sta-
nja i odnosa unutar i i drugog na ustrb i
nacionarnog suvereniteta i bezbednosti
primer se moglo navesti da su politicki krugovi SAD
cak i trenucima dalekih nagovestaja da predstavnici
Komunisticke partije ltalije mogli uCi vladu stavili do
znanja da to suprotnosti sa clanstvom ove zemlje u
Atlantskom paktu. se vidu politickog demarsa izrazilo
i prilikom ulaska cetvorice komunista francusku vladu.
Dovoljno jos navesti da su sve partije evrokomunizma,
i neke druge, koje su sustini protiv politike,
prinudene da svojim programskim dokumentima izricito
navedu da slucaju dolaska na vlast ne menjale medu-
narodni polozaj svojih zemalja, odnosno da postovale
preuzete obaveze okviru zapadne alijanse.
Navedene okolnosti jasno pokazuju da se zemlje ucla-
njene vojno-politicke saveze velikih sila javljaju kao gla-
vni nosioci opasnosti od rata odnosu na opstu meduna-
rodnu bezbednost, da isto vreme i vlastita
bezbednost dvostruko ugrozena: i od strane suprotnog
i od strane vodece sile i grupe sila vlastitom Time
se potvrduje da su vojno-politicki savezi velikih sila faktori
koji ugrozavaju i medunarodnu bezbednost i nacionalnu
bezbednost drzava u suparnickom i vlastitom
Vojno-politicki savezi velikih sila, povrh svega, ugroza-
vaju bezbednost zemalja koje se nalaze izvan jednog i dru-
gog Prema doktrinama, zemlje izvan
nalaze se tzv. sivim zonama, zonama nerascisce-
nih interesa, zonama podobnim za ekspanziju, konfrontaciju
i pripajanje jednom ili drugom vidu novoosvojenih
sfera interesa. U doba hladnog rata, su nastojali da
zemlje izvan uvuku u svojih interesa i an-
gaiuju u konfliktu. U tom me-
dunarodnih odnosa sile su posredstvom oruzanih
intervencija i drugih vidova mesanja unutrasnje poslove
190
suverenih zemalja nastojale da podele svet na sfere uticaja
cilju uspostovljanja svoje dominacije i hegemonije. Poli-
tika sa pozicija sile glavno sredstvo jacanja
skih potencijala u sa suparnickom stranom.
U medenom mesecu detanta velike sile i njihove
ske grupacije prisle su sporazumnom regulisanju
nih vidan zaokret odnosu na njihovo
medusobno Opstenje toku hladnog rata. Medutim, kada
su u pitanju trece zemlje, zemlje izvan grupaci-
ja, se da jos vecoj meri dosla do izrazaja
ekspanzionisticka politika Primirje medusobnim
odnosima, u onom prostoru u kome se nalazi teziste njiho-
vih vojno-politickih grupacija, pratila politika osvajanja
novih pozicija zemljama koje nisu pripadale ni jednom ni
drugom Na taj nacin ograniceni detant
koji ispoljio niz efekata u regulisanju spornih
pitanja u odnosima nije doneo i veci ste-
pen bezbednosti izvan Moglo bi se cak
reCi da njihova bezbednost postala jos viSe ugrozena.
Ne prenebregavajuci ni agresivnu i hegemonisticku po-
litiku pojedinih zemalja izvan dveju velikih vojno-politickih
grupacija slobodno se moze reci da osnovnu pretnju bezbe-
dnosti neutralnih i nesvrstanih zemalja predstavlja upravo
politika SuzavajuCi argumentaciju samo na evrop-
ske okvire, sasvim izvesno da nijedna evropska neutralna
zemlja ne ugrozava bezbednost bilo koje druge neutralne
zemlje, kao sto nijedna evropska nesvrstana zemlja ugro-
zava bezbednost koje druge nesvrstane zemlje. isto
moze da se kaze i za medusobne odnose evropskih neutral-
nih i nesvrstanih zemalja. One ostvaruju visok stepen sa-
r adnje okviru Konferencije evropskoj bezbednosti i sa-
radnji kao i pokretu nesvrstanosti u kome se evropske
neutralne zemlje pojavljuju sa statusom pozvanog gosta.
Prema tome, ukoliko postoji osecanje nesigurnosti i boja-
zan za vlastitu bezbednost neutralnim i nesvrstanim ze-
mljama Evrope, onda rec opasnostima koje proisticu iz
podele i politike u Evropi. Upravo na
jasno se pokazuje da vojno-politicki savezi
nisu faktor bezbednosti nosilac opasnosti od agresije.
191
Vojno-politicki savezi i
kolektivna bezbednost
Ugovori osnivanju vojno-politickih
saveza velikih sila, svom tekstu, vezuju se za sistem ko-
lektivne bezbednosti Ujedinjenih nacija, posebno za clan 51.
Povelje pravu na individualnu i kolektivnu samoodbranu
i glavu VIII Povelje regional.nim sporazumima. Komplet-
na frazeologija iz Severoatlantskog pakta i Ugovora prija-
teljstvu i saradnji izmedu (NR NR Bugarske, NR
Madarske, Nemacke DiR, NR Poljske, NR Rumunije, SSSR
i cehoslovacke tzv. Varsavskog ugovora, usred-
sredena na to da ih prikaze kao .
uklopljene u politicki i pravni poredak
svoj vrhovni interes ugovorne strane 1 u Jednom 1 . u
drugom slucaju isticu zelju da zive u miru i da
medunarodnu saradnju. U clanu 5. Ugovora
Severoatlantskog pakta se kaze: Ugovorne strane saglasile
su se da oruzani napad protiv jedne ili vise njih Evropi
ili :Severnoj Americi smatran za napad protiv svih njih
i sledstveno tome se saglasavaju da svaka od njih ako
se takav oruzani napad dogodi, iskoriscavajuci pravo na in-
dividualnu i1i kolektivnu odbranu, priznato clanom 51. Po-
velje iUjedinjenih nacija, pomoci stranu ili strane ugovor-
nice tako napadnute, preduzimajuci odmah individualno i
u zajednici sa drugim stranama akciju koju budu smatrale
za potrebno, ukljucujuci upotrebu oruzane sile, u cilju us-
postavljanja i odrzavanja bezbednosti severoatlantske
sti. Savet bezbednosti odmah obavesten svakom ta-
kvom napadu i svim merama preduzetim usled
toga. mere okoncane kada Savet bezbednosti bude
preduzeo mere potrebne za uspostavljanje i ID;e-
dunarodnog mira i bezbednosti. Sve to, mutatis mutandis,
kafe se i clanu 4. Varsavskog ugovora: U slucaju oruzanog
napada Evropi koje drzave i1i vise drzava na jednu
ili na vise ddava ugovornica, svaka ugovornica ostvaru-
juci pravo individualne ili kolektivne samoodbrane u skladu
sa clanom 51. Povelje Ujedinjenih nacija hitno pruziti po-
moc drzavi i1i drzavama zrtvama napada, samostalno ili
sporazumu s drugim drzavama ugovornicama, svim sred-
stvima koja smatra potrebnim, ukljucujuci i upotrebu oru-
zane sile. Drzave ugovornice odmah se savetovati
zajednickim merama koje treba preduzeti u cilju usposta-
vljanja i odrzavanja medunarodnog mira i bezbednosti.
192
J11erama preduzetim na osnovu ovog clana
Savet u skladu s odredbama PovelJe UJedinJe-
ih nacija. One obustavljene cim Savet
preduzme potrebne mere za uspostavljanje i odrzavanje
medunarodnog mira i bezbednosti.
Pozivanje na clan 51. Povelje UN koji kao jedini izni-
mak u odnosu na princip zabrane upotrebe sile i pretnje
silom, dozvoljava upotrebu sile . u cilju nume samoodbrane,
iskorisceno u krajnjoj liniji, politicko-propagandne svr-
he kao sastavni deo politicke mimikrije, koja treba da po-
kafe i defanzivni karakter svake vojno-politicke
grupacije - u odnosu prema drugoj! S obzirom na t? da
se vodece sile kao i neke druge drzave,
nalaze medu stalnim clanicama Saveta bezbednosti i da su
potrebom i zloupotrebom veta i svojom celokupnom po-
litikom u posleratnom te koje su doprinele
paralisanju sistema kolektivne bezbednosti Ujedinjenih na-
,cija, sasvim izvesno da pozivanje na clan 51. Povelje ne
moze da izdrzi iole kriticniju analizu. sto se zna, clan
51. Povelje UN podrazumeva odupiranje agresoru do trenut-
ka dok ne stupi dejstvo sistem kolektivne bezbednosti
UN. Obecanje grupacija da svoju vojnu ak-
ciju podredile ingerencijama Saveta bezbednosti, tom
kontekstu, predstavlja politicki sarkazam. Niti moene
sile pristale da svoju akciju podrede Savetu be-
zbednosti UN, niti Savet bezbednosti UN imao realne
mogucnosti da apsorbuje vojnu akciju grupa-
cija. clan 51. Povelje UN, u stvari, ima u vidu pravo zrtve
agresije da se svim sredstvima koja stoje na raspolaga-
nju, ukljucujuci i silu, brani od
ka dok ne priskoei u pomoc svetska
razume se, jedno rastegljivo vremensko U slucaJu
grupacija, nukleamim oruzjem, ovo
rastegljivo od napada do stupanja .': dejstvo. Sa-
veta bezbednosti, fakticki, apsolutno ne postOJI. U prvoJ se-
kundi nuklearnog rata, kako svojevremeno izjavio pred-
sednik SAID Dzimi Karter, utroseno eksploziva kao
u toku citavog drugog svetskog rata. Bilo potrebno samo
jedno popodne da budu bacene na neprijatelja sve postojece
rakete i bombe koje su do sada proizvedene. U takvoj si-
tuaciji, pozivanje na bilo kakvu ulogu Saveta bezbednosti
UN predstavlja farsu.
Pozivanje na glavu VIII Povelje UN regionalnim spo-
razumima takode buduCi da se u kontekst
Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet
193
Povelje na ta vrata ne mogu da uvuku vojne koalicije veli:
kih sila. Vojne koalicije velikih sila u ostroj su suprotnosti'
sa slovom i duhom Povelje. One ne samo da nisu osnazile'
politicki i pravni poredak nacija, vec su glavni!
uzroenik neefikasnosti Ujedinjenih nacija i, jos sire, svih
najkrupnijih poremecaja medunarodnim odnosima kojr
ugrozavaju mir i bezbednost.
Vojno-politicki savezi i
KEBS
Slican red misli moze da dode do"
izrazaJa i u analizi odnosa vojno-politickih saveza i Konfe-
rencija evropskoj bezbednosti i saradnji. -U
zemljama uziva pravo gradanstva teza da su gru-
pacije dovele do odrzavanja Konferencije evropskoj bez:
bednosti i saradnji i da bez njihove politicke spremnosti'
ne mogao da bude potpisan ni Zavrsni akt iz Helsinkija,
niti ostvaren koji drugi njen politicki efekat. U kraj=
njoj liniji, postojanje i delovanje vojno-politickih saveza ve-
likih sila poistovecuje se sa odrzavanjem, tokom i rezultati-
ma Konferencije evropskoj bezbednosti i saradnji. Ako
se prihvatilo ovo glediSte, onda grupacije
stubovi-nosaci ovog specificnog sistema bezbed-
na evropskom
Nije sporno da bez saglasnosti grupacija
doslo do odrzavanja evropskoj bezbedno-
sti i saradnji, kao sto i sasvim da dria-
ve, koje predstavljaju gro uticu tok i
rezultate rada. Medutim, evropskoj
bezbednosti i predstavlja skup.
Njeno odrzavanje predstavlja krupan korak u procesu pre
politike u Evropi. ev-
ropskoj bezbednosti i saradnji samim cinom svog odr-
zavanja posvedocila destruktivnost i jalovost konfrontiranja
grupacija periodu bladnog rata l kao izraz;
deo i nosilac detanta ukazala da se bezbednost i
saradnja u Evropi mogu postepeno ostvarivati, ne u
ma jednog ili drugog niti okvirima separatnih me-
odnosa, vec platformi svee'vropske sarad-
nje. Mozda suvise simplificirano, ali ipak tacno reci
194
da sve sto do sada postignuto domenu evropske
bezbednosti i saradnje fakticki ostvareno na liniji prevazl-
lazenja i jacanja sveevropskih interesa. Isto ta-
ko sastanci u Beogradu i Madridu, kao i celokupno evrop-
sko politicko iskustvo nakon usvajanja akta iz
Helsinkija, pokazali su da sprovodenje principa i ciljeva
KEBS-a ugrozavaju iskljucivo sile i grupacije.
Prema tome apsurdno tvrditi da su
grupacije spiritus movens evropske bezbednosti i saradnje,
kada vise nego ocigledno da upravo one dovode pita-
nje i i kontinuitet i perspektive KEBS-a.
Na osnovu navedenih razmatranja moze se nedvosmisle-
no zakljuciti da vojno-politicki savezi velikih sila ne samo
da nisu racionalan sistem bezbednosti uzeg ili sireg kruga
drzava, vec osnovni faktor ugrozavanja medunarodne i na-
cionalne bezbednosti.
* * *
ravnoteze snaga, destruktivnost po-
litike sfera uticaja, opasnost postojanja i delovanja vojno-
-politickih saveza velikih sila jedan su od cvornih motiva
akcije nesvrstanih zemalja za prelazak sa starog sistema do-
minacije na novi poredak koji se temeljiti na miru, slo-
bodi, ravnopravnosti i drustvenoj pravdi.
13* 195
Bezbednost, razoruzanje,
.
raZVOJ
Na samom pocetku istrazivanja odno-
sa bezbednosti, i razvoja pravcu unaprediva-
nja mira i drustveno-ekonomskog napretka svetu suocava-
mo se sa potrebom prethodnog utvrdivanja osnovnih teo-
rijskih premisa svakog od tih kljucnih pojmova. Sa te po-
lazne tacke nam moguce da kasnijoj analizi utvrdi-
mo dijalekticki mehanizam njihovog uzajamnog delovanja u
procesu ostvarivanja dvaju kardinalnih ciljeva epohe:
svetskog mira i ekonomskog napretka - za sve!
Kompleksnost pojma
medunarodne bezbednosti
U klasicnoj teoriji medunarodnog pra-
va pojam bezbednosti se, osnovi, javljao dva vida:
vidu unutrasnje i spoljne bezbednosti. Pod unutrasnjom bez-
bednosti podrazumevala se pre svega poretka ko-
ja zavisila od niza politickih, ekonomskih i socijalnih
faktora. Pod spoljnom bezbednosti podrazumevalo se osi-
guravanje nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integri-
teta od agresije i mesanja izvana. Tako razgranicene, unu-
trasnja i spoljna bezbednost driava uslovljavale su jedna
drugu na mnogim kritickim tackama: smanjena unutrasnja
bezbednost povecavala mogu6nost agresije, kao sto
196
11manjena spoljna bezbednost dovodila do krupnih unutras-
ojih poremecaja. Ideal svake drzave postizanje unu-
1 rasnje i spoljne kao dveju komponenata
11kupne nacionalne bezbednosti.
Razvojem svetske zajednice ulazili su teorijski i poli-
1 icki opticaj novi pojmovi bezbednosti. U nase vreme po-
r d nacionalne, sve siri znacaj pojmovi regionalne
i , narocito, medunarodne bezbednosti. Do toga doslo pod
tlejstvom jacanja procesa meduzavisnosti sveta i njenim
pozitivnim i u njenim negativnim aspektima.
U prvoj fazi konceptualnog razvoja tih pojmova njiho-
va sadrzina se manjoj ili vecoj meri iscrpljivala poli-
tickoj i, narocito, vojnoj sferi. U periodu izmedu dva rata,
kada su oni usli siru upotrebu, medunarodna bezbednost
gotovo se iskljucivo svodila na sistem kolektivne bezbednosti
u okviru Drustva naroda. Jacanjem erozije Drustva naroda
postaju sve privlacniji regionalni sistemi bezbednosti, od
onih tipa Male antante na evropskom jugu do neu-
tralnih skandinavskih drzava na evropskom severu.
Krahom tih nacionalnih, regionalnih i medunarodnih si-
s tema bezbednosti, nakon drugog svetskog rata, kao i kon-
tekstu prerastanja Organizacije ujedinjenih nacija od .or-
ganizacije kolektivne bezbednosti medunarodnu
ciju koja tezi iskorenjivanju samih uzroka rata, pojam me-
dunarodne bezbednosti nove dimenzije.
U svom savremenom znacenju, pojam medunarodne bez-
bednosti, uzem smislu, obuhvata i podrazumeva sledeCi
triangularni odnos: nacionalnu, regionalnu i medunarodnu
bezbednost. U sistemu podele sveta kome su
dve supersile koncentrisale strahovitu nuklearnu vojnu moc
svojim rukama nacionalna bezbednost se ne moze zami-
sliti bez regionalne bezbednosti, niti regionalna bezbednost
bez medunarodne bezbednosti. Sledeci taj dijalekticki smer,
svaka drzava zainteresovana da daje doprinos jacanju re-
gionalne i medunarodne bezbednosti. Evr?pske drzave. ci-
ne kroz sistem Konferencije evropskoJ bezbednosti 1 sa-
radnji, arapske zemlje kroz sistem Arapske lige,
lje kroz siste.m Organizacije africko? jedinstva, zemlJe.
ske Amerike kroz interamericke s1steme bezbednosti 1 sa-
radnje. U drugom dijalektickom smeru moze se zapaziti da
se sve vise napusta da medunarodna bezbednost, sa-
ma podrazumeva bezbednost za sve. Nema medu-
narodne bezbednosti bez regionalne i nacionalne bezbednos-
ti. Citava medunarodna zajednica mora da bude zaintereso-
197
vana za mir i bezbednost na svim nacionalnim granicama.
Sledeci ova dijalekticka smera dolazimo do sustinske
identifikacije pojmova nacionalne i medunarodne bezbed-
nosti.
Medunarodna bezbednost, sirem smislu,
nacionalnu i medunarodnu bezbednost njihovom egzisten-
cijalnom totalitetu. znac.i, ne samo kao vojnu, nego i
kao ekonomsku i socijalnu bezbednost. Uvrezavanju tog
shvatanja posebno su dopri,neli politika i pokret nesvr-
stanosti svojom kljucnom tezom da korenita transfor-
celokupnog sistema medunarodnih eko-
nomskih, socijalnih i kulturnih odnosa conditio sine qua
ostvarivanja medunarodne bezbednosti.
Prihvatanjem ovog stanovista prevazidena klasicna
asimetrija shvatanju sadrzaja nacionalne i
bezbednosti. Kada rec nacionalnoj bezbednosti, odu-
vek izvesno da ona podrazt11meva siroki spektar fak-
tora: od sredstava drzavne prinude do onih koji uticu na
ekonomsku i socijalnu stabllnost. Sada prisustvujemo ana-
lognom sirenju pojma medunarodne bezbednosti, tom smi-
slu sto ona ne zavisi iskljucivo, niti prevashodno od voj-
nih, vec i od ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih
cinilaca.
Ovu genezu pojma medunarodne bezbednosti pratila
i podrzavala Organizacija ujedinjenih nacija i kao objekt ve-
Hkih sila i grupacija i kao subjekt ostvarivanja
interesa i teznji nesvrstanih zemalja. U prvom slucaju Or-
ganizacija ujedinjenih nacija gublla svojstvo cuvara mi-
ra i bezbednosti koje proisticalo iz shvatanja da me-
dunarodna bezbednost prvom redu vojna bezbednost. U
drugom slucaju, Organizacija ujedinjenih nacija sirila
svoje aktivnosti ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj sferi
cilju stvaranja pretpostavki za stvarnu medunarodnu bez-
bednost.
Najzad, novo multipleksno shvatanje pojma medunarod-
ne bezbednosti su definitivno potvrdile, kao jedino isprav-
no i jedino mogucno savremenim medunarodnim odnosi-
ma, suprotnosti relaciji Sjever-Jug. Konstatacija da
medunarodne bezbednosti bez prevazilazenja jaza izme-
du zemaJja i zemalja razvoju, bez uravnote-
razvoja svetske privrede, bez mec:tu-
narodn1m odnosima tako evidentna da ne-
ma potrebe 'da ovde bude sire elaborirana i argumentisana.
- uslov za mir
i ekonomski razvoj
Teorijsko rasclanjavanje pojma razo-
; uzanja nije mogucno bez prethodnog fenomena
razoruianja. Ne upustajuCi se istorijsku genezu naoruza-
nja, od koplja i stita do nuklearnih oruija koja tekla
jednom Hnijom,
konstatovati da se skoro oduvek proizvodilo za unu-
trasnju i spoljnu upotrebu. Svrha naoruzavanja za unutra's-
pj u upotrebu iscrpljivala se odbrani politickog i drustve-
nog poretka. Naoruzavanje za upotrebu na-
menjeno odbrani i in-
tegriteta ili ostvarivanju agresivnih ciljeva. Iako ova shema,
,u osnovi, zadr:lava svoju punu teorijsku i zivotnu vaznost
danas, njenu slabu tacku oduvek predstavljala tesko
ustanovljiva i jos teze me:1:ljiva granica izmedu tih razlicitih
ciljeva Nekada se smatralo da dovolj-
no ustanoviti da li odredena vrsta oruzja ili
ofanzivnog karaktera da se moglo doci do saznanja da
li ili napadu. Savremene strategij-
ke ukljucuju i strategijska ofan-
zivna samoj svojoj prirodi, sredstva odvracanja, od-
nosno odbrane. lsto tako, se smatralo da kvan-
titativni pokazatelji dovoljni da da li oruzje
politickog i drustvenog po-
1etka za ratne ciljeve. U nase vreme postoji teznja da
se proces tretira kao deo
dr:lava.
Sa sustinske tacke gledista oruzje oduvek
za sile, naoruzavanje najcesce
politike dominacije i hegemonije. Bez i kva-
litativnog se mogla zamisliti do-
goditi dva svetska rata koja su donela strahovita razara-
rija i odnela stotinjak ljudskih zivota. U sadasnjoj,
inuklearnoj eri, samo sredstvo
onih sila koje hoce da svetsku suprematiju, vec i
pretnja citavog oovecanstva.
Iz tih teorijskbl1 i empirijskih saznanja fenomenu nao-
1uzavanja proistice samo politicka, vec i 'duboko ljud-
ska teznja za razoruzavanjem. Pravo na mir i, sve vise,
pravo na zivot, kao prava coveka, mogu se
,ostvariti bez p,}edoaje za razoruzanje nalazi se
199
svim projektima svetskog mira i prosperi
teta, od onih utopijskih iz srednjevekovnih anala do ovih
danasnjih iza kojih stoji svetsko javno mnenje i mec:tuna
rodna zajednica.
v moze se obrazlegati moralnim, po-
litick1m i ali novije vreme i sve vise ekonom-
i argumentima. Na osnovu njih moze se
rec1, bez nedoum1ce, da razoruzanje vrhunski interes i
cilj_ citavog covecanstva.
Od pravne zabrane tzv. nehumanih vrsta oruzja iz XIX
veka do zahteva za opste i potpuno razoruzanje pod strikt
nom medunarodnom kontrolom posle drugog
.. preden dug put, ali nije postignut nijedan
cilJ: Sve dosadasnje mere razoruzanja na
nom _ili multllateralnom nivou predstavljaju,
odredene _vi'<love ogranicavanja naoruianja koji su
znaca3a u odnosu na stalno jacanje i sirenje trke
naoruzanJu. Ipak, one su svedoeanstvo da se odredenim
okolnostima mogu uciniti koraci tom pravcu.
Najcelovitiji i najrazradeniji program razoruzanja nude
su u okviru Ujedinjenih nacija i gla-
nos1lac za razoruzanje. Medutim, s obzirom
to da i grupacije, kao centri vojne
i moc1 svetu, glavni nosilac trke u naoruzanju
_odnositi hiljadu milijardi godisnje;
on1 snose na3vecu odgovornost za neuspeh svih dosadasnjih
napora da se poone sa procesom opsteg i potpunog razoru
zanja, posebno nuklearnog.
Razvoj - uslov za mir,
nezavisnost i drustveni
napredak
Dok nije usla recnik nesvrstanili
zemalja i dokumente Ujedinjenih nacija, rec razvoj iskljuc.i-
vo podrazumevala razvoj na ekonomskom planu, tj. eko:
nomski razvoj. U krajnjoj liniji, svodila se na pojam eko:
nomskog rasta, i kao njegov sinonim;
Sa marksisticke taoke gledista tome se osnovi nista ne
moglo prigovoriti, jer su ekonomski faktori pokretac cita=
200
vog razvoja. marksisticka aksioma, uostalom, potvrdena
u celokupnom dosadasnjem razvoJu ljudskog drustva.
Potreba da se razvoj definise na kompletniji i kom-
pleksniji nacin pojavila se u sklopu aktivnosti politike i
pokreta nesvrstanosti i, sledstveno, Ujedinjenih nacija
planu resavanja osnovnih protivreenosti u savremenoj svet-
skoj privredi i medunarodnim ekonomskim odnosima. U prvi
mah to reakcija na tezu razvijenih industrijskih ze-
malja da alfu i omegu razvoja zemalja razvoju treba da
predstavlja ekonomski rast. Tom tezom sugerisano eko-
nomisticko stanoviste da ekonomski rast sam
dovoljan za resavanje slozenih politickih, ekonomskih, soci-
jalnih, kulturnih, ekoloskih i drugih sa kojima
se suocavaju zemlje u razvoju. Ona takode, implicirala
stanoviste da nisu potrebne nikakve sustinske promene
sistemu medunarodnih odnosa cilju obezbedivanja ele-
mentarnih uslova za razvoj zemalja razvoju i prevazilaie
nje jaza koji deli razvijeni Sever i nerazvijeni Jug nase
planete.
Bilo neophodno ispuniti pojam razvoja novom sadr-
zinom, koja odgovarati programatskim ciljevima politike
i pokreta nesvrstanosti i Ujedinjenih nacija u borbl za me-
njanje celokupnog sistema medunarodnih politickih i eko-
nomskih odnosa na novim demokratskim i progresivnim os-
novama:
Razvoj podrazumeva i zahteva obezbedivanje uslova
za ekonomski rast kao osnovnu polugu ekonomskog i dru-
s tvenog razvoja;
Razvoj podrazumeva i zahteva siroke ekonomske i
socijalne promene drustvu;
Razvoj podrazumeva i zahteva prihvatanje takvog
modela razvoja koji omoguciti stepen socijalne
prav.de drustvu;
d) Razvoj podrazumeva i zahteva unapredivanje ukup-
nog kvaliteta zivota zemljama razvoju;
Razvoj podrazumeva i zahteva vodenje racuna re-
sursima i ekoloskim imperativima cilju obezbedivanja
sto boljih uslova zivota sadasnjih i buducih generacija.
Shvacen svim tim dimenzijama, razvoj podrazumeva
i zahteva i korenite promene celokupnim medunarodnim
politickim i ekonomskim odnosima, tj. izgradnju novog po-
litickog, kulturnog i ekonomskog poretka svetu.
201
ImajuCi sve to u vidu nije tesko shvatiti razloge zbog
kojih rec razvoj u drugoj polovici veka stala ravno-
pravno uz reei mir, nezavisnost i sto, u stvari, u
savremenoj drustvenoj i medunarodnoj konstelaciji predstav-
lja uslov za ostvarivanje slobode, mira nezavisnosti kao i
drustvenog napretka za sve. ' '
Odnos bezbednosti i
razoruzanja
Odnos medunarodne bezbednosti i ra-
zoruzanja nije jednosmeran proces i ne moze se, prosto-
-naprosto, svesti na formuJu: sto manje oruzja veca
be:1Jbednost. Vec smo videli .cta medunarodna bezbednost
kompleksan i da se ne svodi iskljucivo na
nost u vojnoj sferi. Prema tome, sintagma naoruzanje-ra-
zoruzanje jest samo jedan od faktora od kojih zavisi me-
dunarodna bezbednost.
Oruzje osnovi, sredstvo za ostvarivanje politickih
ciljeva. Politicki ciljevi, sami sebl, mogu pozitivni
neg':i-tivni. Na toj osnovi vrsena deoba ratova na pra-
vedne 1 nepravedne, i primene u pravedne i ne-
svrhe, posredstvom razlicitih kriterija od sv. Au-
do Lenjina, i nase vreme kada rat zabra-
njen kao najveCi zlocin covecanstva, dok se upotreba
sile, i oruzja, odbrambene i oslobodilacke svrhe tretira
kao legitiman cin nuzne samoodbrane.
Ovaj red misli neophodan da se videlo da
odredena mera naoruzanja dozvoljena i da nije suprot-
nosti sa medunarodnom bezbednosti. Stavise, moze se reci
da odredena mera razoruzanja doprinosi jacanju meduna-
rodne bezbednosti. Ovu konstataciju ne treba ostaviti da leb-
di vazduhu, vec treba potkrepiti sa bar tri primera:
prvo, prihvaceno stanoviste da antikolonijalna revolu-
CIJa, koja cesto poprimala oslobodilackog rata pro-
tiv metropola, uklanjajuci odnose kolonijalne zavisnosti, da-
la nemerljiv doprinos stvaranja elementarnih pretpostavki za
uspostavljanje stvarne medunarodne bezbednosti, drugo, pri-
hvaceno stanoviste da jacanje odbrambenih snaga sva-
njeno suvereno pravo i da rpredstavlja doprinos
JacanJU rnedunarodne bezbednosti; trece, poznato da stal-
202
no zemlje, ciji status kon-
struisan u interesu mira i bezbednosti, imaju samo pravo,
vee i obavez-u da budu da mogle da
neutralnost svom i opstem interesu.
Zbog toga Povelja UN, zabranjujuci primenu sile, nije
zabranila naoruzanje drzava, iako se iz njenog slova i duha
moze zakljuCiti da ne dozvoljava tzv. ekscesivno
naoruzanje, tj. naoruzanje i druge
sivne svrhe. se da zakljuciti i iz okolnosti da
zacija ujedinjenih vec svojoj prvoj sesiji for-
mirala telo koje se baviti razoruzanja.
PrateCi, medutim, posleratnu trku Ciji
su dve supersile i grupacije, ikakvih
ograda se moze konstatovati da predstavlja glavnu
U trke u _naoru-
su ekspanzionisticki ciljevi 1 gru-
pacija - teznja za i .. NJih,
zalost, slede zemlje tzv. treceg sveta koJe
da putem sile ostvare svoje teritorijalne, i ideo-
loske pretenzije.
Na osnovu toga se moze sasvim decidirano tvrditi da
bez razoruzanja, posebno nuklearnog, ne moze ni me-
bezbednosti. Teza ravnotezi straha kao garantu
mira ne moze da opstane pred sa kojima se
suocava covecanstvo u eri nuklearnih i raketnih oruzja.
Zbog toga otvaranje procesa opsteg i
nja pod striktnom medunarodnom kontrolom Jedan od
zaobilaznih i, reklo se, puteva pravcu ostva-
bezbednosti.
Odnos bezbednosti i razvoja
Neuspeh sistema bezbed-
nosti, s jedne i
kosti svetu, s druge strane, b1tno su utical1 na trazenJe
i nalazenje tacaka izmedu bezbedno-
sti i razvoja.
Iskustvo Drustva naroda i okolnost da uprkos osniva-
nju Organizacije ujedinjenih nacija nije ozivotvoren
kolektivne bezbednosti jasno su pokazali da formula SV1
za jednog jedan za sve da predstavlja carobnu
203
pol_ugu. za. usposta':ljanje bezbednosti. Uprkos
zel3ama, dat1m obecan3ima i pravnim oba-
driave uspevaju da usaglase svoje nacional-
ne da bi solidarno mogle da se suprot-
agres131. upravo obrnuta: drzave se gru-
I konfront1raJu oko svojih partikularnih interesa i svo-
Jim ekspanzionistickim postupcima neprekidno ugrozavaju
medunarodnu bezbednost.
. se sistema 'kolektivne bezbednosti, ali i ne
ga,. zajednica prihvatila sta-
nov1ste da put za medunarodne
- _uklanJanJe rata. Ako se analizira pro-
gr.am pol1t1ke 1 pokreta nesvrstanosti i rasclani aktivnost
se doCi do saznanja da se u
srect_1stu .mera I nast0Jan3a za uklanjanje uzroka rata ti-
n;ie 1 za traj?o ucvrsCivanje medunarodne bezbednosti nala-
Zl - razVOJ.
Na koji nacin razvoj deluje na jacanje medunarodne
bezbednosti?
Prvo, razvoj -. shvacen u kompleksnom smislu tog poj-
ma, eko-?omsk1, drustveni, kulturni razvoj - unu-
tras':JU stab1lnost svake nacionalne zajednice. Unutrasnja
svake nacionalne zajednice predstavlja jednu od
jacanja stabllnosti Citave medunarodne
zaJedn1ce, tj. medunarodne bezbednosti.
-: u protivrecnosti Sever-Jug -
sma-?JIVanJu. Jaza 1zmedu razvijenih zemalja ze-
?talJa u tLine i otklanjanju jednog od potenci-
3aln? uzroka nestabllnosti svetu. Uravnotezi-
svetske privrede i jacanje ravnopravnosti rneduna-
ekonomskirn odnosima najsustastveniji
doprinos ucvrsCivanju medunarodne bezbednosti.
razvoj - najsirem civilizacijskom smislu -
predstavlJa snaZnu polugu jacanja meduzavisnosti sveta na
osnovama ravnopravnosti i uzajamnih interesa. Jedino raz-
voj moze .da bude osnovica stvarne svetske integracije, kao
uslova traJne medunarodne bezbednosti.
Ove nacelne tvrdnje lako se mogu konkretizovati sa-
vremenom medunarodnom Zivotu. Jednu od rak-rana medu-
na isteku veka predstavlja raskorak
pol1ticke i ekonomske nezavisnosti driava naro-
krugu zemalja tzv. treeeg sveta. Njihova ekonomska
od ce-?tara ekonomske i vojne moci u svetu
rok medusobnih sukoba, sirenja
204
prosto1a za prisustvo i uticaj blokovskih sila. Bez razvoja
nema uspostavljanja ekonomske nezavj.snosti niti jaeanja
politicke nezavisnosti, time ni prevazilaZenja sadasnje op-
ste zemalja razvoju, koje cine dve treCine
clanica medunarodne zajednice.
Na globalnom nivou, jedino razvoj moze preseci ten-
denciju stalnog jacanja dominacije i hegemonije supersila
i, gledano pravcu buducnosti, spreciti da se XXI vek pre-
tvori epohu nove kolonijalizacije sveta - totalnog trijum-
fa tehnoloskog kolonijalizma i imperijalizma.
Interakcija izmedu razoruianja
i razvoja
Uspostavljanje odredenih relacija iz-
medu i razvoja predstavlja Jednu od ideja i te-
kovina naseg vremena.
Stvarne relacije izmedu naoruzanja i razvoja postoje od
najranijih vremena. pravilu, one su
jednom slucaju, odvajanje sredstava za naoruzanJe smaDJI-
valo sredstva za svrhe razvoja. U drugom slucaju, sred-
stva za naoruzanje predstavljala su svojevrstan vid ulaga-
nja u razvoj, iskoriscena za osvajanje i pljaCkanJe
tudih teritorija. U tom se moglo reci da
svoje vreme, odvajanje sredstava za kolonijal-
nih sila predstavljalo jedan od najlukrativnijih poslovni:h po-
duhvata od kada sveta i veka, buduci da dovelo pod
njihov patronat i pretvorilo u objekt njihove
eksploatacije mnogobrojne kolonije sirom sveta.
Prva okolnost koja nakon drugog rata do-
prinela da bude stvorena konstelacija u kojoj ne
samo :moguce, vec i neophodno lans.irati ideju povezivanju
i razvoja ukidanje prava na rat, od-
nosno zabrana primene sile. stavljeno van zakona
osvajanje, to znaci i pljackanje tudih teritorija, i
ulaganje naoruzanje, principu, prestalo da bude, sve
ostalo, i jedna od ekonomskih transakcija razvoja
pojedinih zemalja.
Druga okolnost koja delovala tom smeru jeste ot-
krice nuklearnog i, uopste, skokovito usavrsavanje
svih vidova naoruzanja. Buduci da nuklearna imaju
205
takvu razornu da bi mogla unistiti ne samo sve
i sva materijalna dobra, vec i citavo
vecanstvo, ulaganje u naoruianje prestaje da bude ne sa-
mo ekonomska investicija, nego i akt razuma.
. okolnost koja nametriula ustanovljivanje inter-
akCIJe izmedu razoruzanja i razvoja jeste besomucna trka u
koja svojim razmerima i tempom ekonomski
sve ucesnike. Naoruianje postalo jedan od
poneg?e . i najkrupnijih faktora koji usporavaju
1 otezavaJu razVOJ.
Mehanicko uporedivanje izdataka za naoruianje koji se
pribJiZ.uju sumi od hiljadu milijardi dolara i re-
ukupnih dugova zemalja razvoju koji igrom' slu-
CaJa, uskoro iznositi gotovo isto toliko, navodi na Iaku i
lagodnu pomisao da preusmeravanjem sredstava za nao-
ruianje svrhu razvoja dlanom dlan moglo da bude ski-
nuto tesko breme koje pritiska zemlje razvoju i gotovo
nji!hov razvoj ! Iako sve indikacije koje
pro1st1cu iz ovog mehanickog uporedivanja godisnjih
kova za i dugova zemalja razvoju, kao jed-
nog od pokazatelja njihovog sve tezeg eko-
n?.msko?v 1 ne ekonomskog polozaja, osnovi tacne,
d1Jalektacke veze i:mnedu razoruzanja i razvoja su mnogo
suptilnije i kompleksnije.
Prvo, celokupno posleratno iskustvo pokazuje da ra-
zoruianje, s obzirom na snagu, interese i ciljeve centara
vojne i ekonomske moci svetu, tesko ostvariv cilj. Upr-
kos svim i argumentima razoruianja,
trka naoruzanJu se nastavlja.
. . Drugo, mnogim razvijenim zemljama vojna industrija
izrasla U mocnu privrednu granu U kojoj su zaposlene
stotine hiljada ljudi i koja, takode, predstavlja jednog od
najprosperitetnijih izvoznika.
Trece, s obzirom na ogromna finansijska sredstva koja
se ulaiu u industriju naoruianja i armiju naucnika koja
u njoj zaposlena, na samom vrhu osvajanja novih
tehnologija koje se u nekim sredinama brie, nekim
sporije prenose i razvojne tih zemalja, i
citavog sveta.
svakako, nisu argumenti protiv razoruzanja, jos
manje argumenti protiv preusmeravanja sredstava za
ruzanje svrhe razvoja. Oni jedino ukazuju na slozeni dru-
stveno-ekonomski kontekst kome se razvija danasnja trka
206
u naoruianju i na opasnost od simplifikacije odnosa
r uzanje-razvoj.
sto n:i razoruzanje, realno gledano, ne rmoze da
predstavlja jednokratan akt, tako ni presumeravanje sred-
stava od razoruianja u svrhe razvoja ne moze da bude
vedeno od danas do sutra. Buduci da rec procesu
razoruianja, ako i kada do njega dode, onda i preusme-
ravanje sredstava od razoruzanja svrhe razvoja treba gle-
dati kao na proces - i tempu i
ovog stanovista znaei samo raskidanje sa eventualnim
iluzijama, nego i jedino ispravan ti realan program za ostva-
rivanje interakcije izmedu razoruzanja i razvoja. Postepe-
nost tog procesa cini izlisnim brige oko poremecaja do
.kojih razwjenim zemljama doslo zbog preusmeravanja
industrije za naoruianje na rproizvodnju mi'rnodopskih
bara i liSava nosioce trke naoruianju jednog od njihovih
ar.gumenata uspostavljanja interakcije izmedu razo-
ruianja i razvoja.
Preusmeravanje sredstava od razoruzanja svrhe raz-
voja predstavljalo najefi:kasniji put za re5avaRje savre-
menih ekonomskih svetu, posebno onih sa
jima se suocavaju zemlje razvoju. Interakcijsko poveziva-
nje razoruianja i razvoja predstavljalo ujedno, najsigur-
niji put za uspostavljanje trajne medunarodne bezbednosti.
* * *
Medunarodnu bezbednost nemoguce postici bez
ruzanja i razvoja. U tom cilju neophodno pokretanje pro-
cesa razoruzanja i njegovo povezivanje sa razvojem zemalja
razvoju. Trijada - bezbednost, razoruzanje, razvoj pred-
stavlja strategijsku osnovu borbe za svetski mir i drustveni
na.predak.
U krajnjoj analizi kljucnu kariku predstavlja razvoj, bez
koga nemoguce konsolidovati politicku i ekonomsku neza-
visnost zemalja razvoju i prevaziCi ekonomske,
drustvene i politicke protivrecnosti savremenom svetu.
toga borba za novi medunarodni ekonomski pore-
dak, koji sadrii najcelovitiju razvoja, bez obzira
na zastoje i razocaranja, predstavlja jedini put za uspostav-
ljanje novih ravnopravnih poJiitickih i ekonomskih odnosa u
svetu.
207
Novi medunarodni
ckonomski poredak
1. Iako se nesvrstanost rada kao po-
liticka ideja - suprotstavljanja podeli i konfron-
taciji, pruianja podrske pokretima koji se bore za nacio-
nalno samostalnog obezbedivanja puteva unu-
trasnjeg razvoja i odredivanja medunarodne po-
zicije - u sadrzi kao pretpostavku i razu-
platformu ekonomskog razvoja.
Osnivaci nesvrstanosti su vrlo dobro da doktrina
i pokret koji stvaraju neee moCi da ;ispune svoju istorijsku
misiju ukoliko ostanu na povrsini drustvenih i
odnosno ako ostanu iskljucivo sferi diplo-
matske i politicke akcije. Iako svi oni nisu marksisti,
ma kao misliocima i revolucionarima dija-
lekticko saznanje da se promene u medunarodnim politic-
kim odnosima mogu ostvar.iti bez u meduna-
odnosima.
Sve ovo se moze siroko elaborirati na osnovu doku-
menata Prve konferencije sefova ddava ili vlada nesvrsta-
niih zemalja u Beogradu 1961. godine, na kojoj su postavlje-
ni temelji pokretu organizovanoj medunarod-
noj akcijti zemalja. Beogradska deklaracija, kao
dokument ovog skupa, predstavlja celovitu pa-
noramu i britku analizu svih segmenata medunarodnih od-
nosa. Nije formalnom merenju prostora koji posve-
pojedinim medunarodnim pojavama i dogadajima, vec
tome da su date pouzdane dijagnoze stanja svim
sttima zivota i meritorno ukazano na puteve
208
postavljenih ciljeva. U . tom . sklopu sa-
svilm prirodno da u prvom planu budu takozvani politicki
kako oni koji su iskrsavali iz blokovskog sukoba i
kQnfrontacije, tako ti oni koji su ulazili koordinate pro-
cesa Na istoj razini u_kazano i na znacaj
resavanja ekonomskih samo na po-
lozaja zemalja u razvoju, nego i konsoHdaciju celokupnih
politickih odnosa svetu. . . . .
svakako, znaci da i
akciji pokreta zemalja od prvog dana
prisutno saz,nanje da se ne mogu odvojeno tretirati i resa-
vati politicka od ekonomskih pitanja. Jos da u
dugoroenoj drustvenoj i projekciji ek?-
pomskih predstavlJa pretpostavku za
politickih principa i ciljeva nesvrstanih zemalja.
2. znacaja ekonomskim dok-
trini nesvrstanosti ti akciji nesvrstanih zemalja proistice iz
pekoliko kapitalnih saznanja:
Politicka nezavisnost nesvrstanih zemalja kao tekovi-
11a njihove nacionalno-oslobodilacke i suprotstavljanja
nosiocima dominacije i hegemonije ne moze se konsolido-
vati 1bez ostvarivanja pune ekonomske nezavisnosti. Iako
postoji odredeni drustveno-istorijski red?sle?, sto se
prvo postiZe politicka nezavisnost, sasv1m azvesno . da se
ne moze sacuvati bez za ekonomsku nezav1snost.
Borba za ekonomsku nezavisnost podrazumeva, kao
dve karike istog obezbedivanje uslova za
i nesmetan ekonomski razvoj i odupiranje nasrtajima nos1-
)aca svih vidova neokolonijalizma i ekonomske dominacije.
U tim koordinatama, obezbedivanje ekonomskih uslova za
razvoj nesvrstanih zemalja postaje jedna od najznacajnijih
preokupacija doktrine i akcije nesvrstanosti.
3. Na svetskoj ravni postoji puna meduzavisnost na-
cionalnih i globalnih ekonomskih Velik deo sve-
ta pripada zoni nerazvijenosti koja se proteze juznim delom
i;emljine kugle. Lako uocljivo da u prvom rec
zemljama koje su se decenijama ili vekovima nalaz1le u
statusu kolonijalne ili polukolonijalne zaviisnosti. Nasuprot
tome zoni razvijenosti koja se proteze severnim delom zem-
ljine kugle pripadaju najvecem broju zemlje koje su
lcad predstavljale kolonijalne imperije. lako ova shema
sasvim mehanicki pr1menjiva, ipak razvijeni deo sveta pr1-
pada Severu, nerazvijeni deo sveta Jugu nase planete.
14 Nesvrstana Jugos\avija i savremeni svet
209
ZahvaljujuCi istorijskoj logici pojasu razvijenosti na-
sle su se zemlje koje su se na
1
kon drugog svetskog rata u
najvecem broju prikljuCile vojno-politickim savezima veli-.
kih sila i obrazovale ipodelu na Istok i Zapad. Na drugoj
strani mahom se nalaze zemlje koje se nisu ukljucile
vojno-politicke saveze velikih sila, zemlje tzv. treceg sveta,
odnos.no zemlje Az.ije, Afrike i Latinske Amerike. Na taj
nacin se ekonomska polarizacija znatnoj meri poistovetila
sa politickom polarizacijom, mnogo i konfron-
tacijom Sever-J ug.
U globalnim razmerama, demarkaciona linija 1koja deli
svetsku prlvredu na razvijene zemlje i zemlje razvoju i
koja se odnosima reflektuje
vidu pune ekonomske moci koji se
razvijenom svetu i polozaju ze-
malja razvoju postala izvoriste samo neuravnotezenog,
ekonomskog razvoja, vec i politickih pore-
mecaja.
Zbog toga i pokret nisu mogli
da pristupa pitanji:ma ekonom-.
skog razvoja, vec su se opredelili za globalni pristup eko-
nomskom razvoju kao svetskom fenomenu. Takvoj opciji
saznanja:
da svetske privrede i uspostavlja-
nje ravnoprav:nosti medunarodni:m ekonomskim odnosima
pretpostavka ekonomskog razvoja zema-
lja;
da svetske privrede i uspostav-
ljanje odnosi-.
,rna pretpostavka demokratizacije celokupnih rneduna-
rodnih
da svetske privrede i uspostav-
ljanje ravnopravnosti medunarodnim ekonomskim
ma jedini put ka obezbedenju svetskog mira i sta-
medunarodnih prilika.
Ova tri beoeuga, i oprav-.
davaju prvorazrednu paznju koju su

i pokret ne-
posvetili ekonomskorn razvoju kao
nom
4. i pokret izasli
sa gotovim modelom novog po-
retka. Trebalo da produ gotovo dve decenije od pojavlji-.
vanja ideja i nesto viSe od decenije od
210
poeetka medunarodnih aktivnosti nesvrstanih
zemalja da se nacelne novog
rodnog ekonomskog poretka.
Na to uticalo nekoliko faktora. Bilo sasvim pri-
rodno da ideja nesvrstanosti prethodno izraste celovitu
politicku doktrinu, da pokret nesvrstanosti
zije materijalnog faktora sveta da .na pret-
postavkama, mogla predoce.na celovita vizija borbe za
novi poredak kao ostvarljiv istorij-
ski cilj. U protivnom jedne takve ideje,
vreme kada se tek pojavila ideja .nesvrstnosti kao opcija ma-
log broja dalekovidih drzavnika i kada se pokret nesvrsta-
nosti pojavljivao tek ulozi faktora koji predstavlja mo-
ralnu snagu svetskim poslovima, predstavljala go-
tovo utopisticku viziju, bez istorijskih mogu6nosti
za njeno materijalno ostvarenje.
U isto vreme potrebno da i celokupnim inedu-
narodnim odnosima dode do efektivnih promena koje omo-
gucavaju prihvatanje i sprovodenje inic1jativa i akcija za
uspostavljanje novog medunarodnog ekonomskog poretka.
Samo se razume da prvim posleratnim decenija-
ma, doba hladnog rata, i dosta nakon njega, nisu pos-
toj ali realni uslovi za globalnog dijaloga tom
kapitalnom pitanju. Trebalo re-
Cima, do dode do takvih promena materijalnim odnosima
i opstoj atmosferi svetu da ideja novog medunarod-
nog poretka mogla u ovoj onoj meri
prihvacena od svih medunarodnih faktora.
sto se zna, prvim godinama svoje zajednicke ak-
cije nesvrstane zemlje su svoju aktivnost ekonomskoj
sferi usmeravale uglavnom sledecim pravcima:
pravcu medunarodne pomoci zemlja-
ma razvoju, prvom redu posredstvom Ujedi
1
njenih nacija;
pravcu stvaranja medunarodnih mehanizama za
pomoci zemljama razvoju;
pravcu stimulisanja medusobne saradnje nesvrsta-
nih zemalja i njihovog na vlastite snage.
Svakako ne treba preuvelicavati izvesnu nekoherentnost
ili parcijalnost tadasnjih nastojanja nesvrstanih zemalja, vec
njima gledati tacku jednoj genezi koja do-
vela do stvaranja celovitog i sveobuhvatnog programa poli-
tike i pokreta sferi ekonomskih odnosa
vidu ekonomskog poretka.
14* 211
5. Sagledavanje neophodnosti borbe za uspostavljanje
novog medunarodnog ekonomskog poretka predstavlja svo-
jevrsnu negativnog i pozitivnog iskustva du-
gogodisnjoj akciji nesvrstanih zemalja sferi ekonomskog
razvoja. Kada rec negativnom iskustvu, ono sadrzano
proceni da parcijalni metodi i putevi resavanja ekonom-
skih savremenog sveta, ma kako mogli zna-
cajni, ne mogu krajnjoj liniji da dovedu do uklanjanja
disproporcija svetskoj privredi i uklanjanja neravnoprav-
nosti, diskriminacije i eksploatacije iz medunarodnih odno-
sa. Pozitivan tih aktivnosti sadrzan tome sto su
stvoreni idejni, materijalni i organizacijski preduslovi
da se pristupi za uspostavljanje novog medunarodnog
ekonomskog poretka.
Prema tome, opredeljivanje za uspostavljanje novog
medunarodnog ekonomskog poretka nosilo jedno nega-
tivno iskustvo, vidljivo okolnosti da su zemlje razvoju
toku minulih decenija, uprkos aktivnosti nesvrstanih ze-
malja i naporima medunarodne zajednice, jos vise zaosta-
jale ekonomskom razvoju. U isto vreme sazrevala svest
da se svetske privrede i zemalja razvoju rnogu
resiti iskljucivo korenitim rnenjanjem postojecih meduna-
rodnih ekonomskih odnosa, odnosno stvaranjem okvira i
platforme za ukidanje neravnopravnosti, eksploatacije i
diskriminacije savremenoj medunarodnoj zajednici.
6. Akcija za uspostavljanje novog medunarodnog eko-
poretka ne svodi se na mehanicko odstranjivanje
postojecih i automatsko uvodenje novih odnosa. Do pro-
mena ekonomskoj sferi teze se dolazi nego do promena
poltickoj sferi. Zbog toga pitanje metoda borbe za novi
medunarodni ekonomski poredak od prvorazredne vaznosti.
U generalnom pristupu za uspostavljanje novog
medunarodnog ekonomskog poretka od temeljnog znacaja
glediste da to nije samo interes nesvrstanih zemalja ili
zemalja razvoju, vec medunarodne zajednice. U osnovi
ovog glediSta nalaze se sledece dve premise:
prvo, nesvrstanost predstavlja univerzalnu politicku dok-
trinu i pokret nesvrstanosti ima globalnu ulogu savreme-
nim medunarodnim odnosima, sto jasno stavlja do znanja
da principi i ciljevi nesvrstanosti ne predstavljaju partiku-
larni interes jednog kruga zemalja i da se ticu interesa
i citave medunarodne zajednice;
prevashodni cilj nesvrstanih zemalja jest da
svim svojim aktivnostima, i onima ekonomskoj sferi,
212
ostvare konstruktivan dijalog sa svim relevantnim faktori-
ma medunarodnim odnosima i da obezbede sto siru podrs-
ku svetskoj javnosti.
Prema tome, konceptu nesvrstanosti nijednog trenut-
ka nije prisutna teza da se ciljevi novog medunarod-
nog ekonomskog poretka mogli ostvariti iskljucivo metodom
konfrontacije sa razvijenim svetom. Ne potcenjujuCi znacaj
i ulogu politickog i ekonomskog pritiska koji moze da vrsi
pokret nesvrstanosti s obzirom na to da okuplja dve trecine
savremenih drzava, teziste na dijalogu sa svim faktorima
medunarodnog ekonomskog zivota, prvom redu sa razvi-
jenim zemljama.
U osnovi takvog pristupa i uvazavanje okolnosti da
postojeCim medunarodnim odnosima glavne poluge eko-
nomskog razvoja jos uvek cvrsto drze svojim rukama ra-
zvijene zemlje. Predstavljalo utopiju verovanje da se
medunarodni ekonomski i, pogotovu, uspostavlja-
nje novog medunarodnog ekonomskog poretka mogli resa-
vati bez njihova ucesca.
Prema tome, dilema konfrontacija pregovori egzisti-
ra poglavito frazeologiji kvazi-radikalnih zastupnika razli-
citih varijanti trikontinentalizma i izlazi izvan koordinata
doktrine i akcije nesvrstanih zemalja. faktor koji ima
efektivnu politicku i ekonomsku snagu pokret nesvrstano-
sti neizbezno se konfrontira sa drugim medunarodnim fa-
ktorima koji imaju interesa da sacuvaju pozicije postoje-
cem medunarodnom poretku, ali se istodobno zalaie za glo-
balne pregovore ciji osnovni zadatak zajednicko resavanje
pitanja koja se ticu uspostavljanja novog medunarodnog
ekonomskog poretka.
7. Pokret nesvrstanosti nema monopol na ideju uspo-
stavljanj a novog medunarodnog ekonomskog poretka, niti
borbu za nove medunarodne ekonomske odnose iskljucivo
vezuje za mehanizme kojima sam raspolaie. Doprinos samo-
ga pokreta nesvrstanosti i samih nesvrstanih zemalja
stavljanju novog medunarodnog ekonomskog poretka od
izvanredne vlaznosti. Od posebnog znacaja akcija za ja-
canje medusobne saradnje nesvrstanih zemalja, koja pret-
postavlja ukljucivanje i ostvarivanje principa na kojima
treba da poeiva novi medunarodni ekonomski poredak. Uko-
liko nesvrstane zemlje dosledno sprovodile delo prin-
cipe novog medunarodnog ekonomskog poretka svojoj
medunarodnoj ekonomskoj saradnji velikoj meri utrle
puteve ostvarivanju tih principa u celokupnim medunarod-
213
nim odnosima. Od ne manjeg znacaja i ostvarivanje ideje
oslanjanju na vlastite Ova ideja, krajnjoj liniji,
predstavlja najsigurniji i najkraCi put pospesivanju ekonom-
skog razvoja nesvrstanih zemalja i njihovog ekonomskog
osamostaljivanja medunarodnim ekonomskim odnosima.
Njihovo ekonomsko osamostaljivanje predstavlja materijal-
nu bazu za ostvarivanje njihovog ravnopravnog polozaja i
aktivne uloge medunarodnom ekonomskom zivotu.
takode jedan od preduslova i doprinosa sprovodenju zi-
vot ideje novog medunarodnog ekonomskog poretka.
Ostvarivanju ovih ciljeva krugu samih nesvrstanih
zemalja sluze, pre svega, nacelni podsticaji dokumentima
konferencija nesvrstanih zemalja za jacanje i razvijanje nji-
hove medusobne saradnje, okviru koje se ekonomskoj
saradnji pridaje izuzetno vazno pokretu
nesvrstanosti se nije ostalo samo odredivanju ciljeva,
vec se prislo i stvaranju mehanizama koji mogli da olak-
saju ovu saradnju. Rec ustanovljavanju grupe koordi-
natora za razlicite vidove medusobne ekonomske saradnje.
Ne se moglo reCi da su nesvrstane zemlje zadovoljne do-
sadasnjim radom i doprinosom koordimatora, ali su oni do-
znacajnu podrsku za nastavljanj e i unapredivanj e svojih
aktivnosti.
Veliki znacaj ima delovanje pokreta nesvrstanosti i po-
jedinih regionalnih grupa nesvrstanih zemalja cilju ostva-
rivanja novog medunarodnog ekonomskog poretka posred-
stvom drugih medunarodnih organizama. prirodi stvari,
prvorazrednu ulogu ima delovanje preko Organizacij e uje-
dinjenih nacija i njenih specijalizovanih organizacija u eko-
nomskoj, finansijskoj i tehnickoj 1Iako razvijene
zemlje jos imaju jak uticaj svetskoj organizaciji i njenim
organima i telima, koliko zbog pozicija koje su obezbe-
dile mehanizmu njenog delovanja, toliko i zbog opste po-
liticke, ekonomske i vojne uloge koju imaju sve tskim
poslovima, ipak su nesvrstane zemlje uspele da izvrse takve
adaptacije mehanizmu Organizacije ujedinjenih nacija i
takvu preorijentaciju pravcima njenog delovanja da su
stvorene objektivne okolnosti za njen krupan doprinos os-
tvarivanju ciljeva novog medunarodnog ekonomskog poretka.
Izuzetan znacaj ima povezanost pokreta nesvrstanosti
sa delovanjem grupe 77 zemalja razvoju koja danas vec
broji 126 zemalja. Pokret nesvrstanosti se s punim pravom
moze smatrati idejnim i politickim osnivacem grupe 77
kompleksu inicijativa i akcija koje su dovele do stvaranja
214
UNKTAD-a. Uporedno s tim, pokret nesvrstanosti idejno-
tvorac platforme na kojoj 77_ .od prv1h
nastupa borbl za interesa. 1 zemal3a
razvoju. Najzad, vecinu ucesnika . ak:1vi:iost1ma 77
zemalja u razvoju, odnosno snaga, ne-
.svrstane zemlje. .
Ove tri okolnosti sasvim jasno ukazu1u da su potpuno
neprihvatljiva stanovista koja pokret i
77 zemalja razvoju stavljaju na razl1c1te
u nastojanjima da grupu 77 1z
koordinata nesvrstanosti ili cak da predstave kao.
litetnu odnosu na pokret nesvrstanosti. U organskoJ vez1
koja postoji izmedu pokreta nesvrstanosti i grupe 1?
lja u razvoju srz predstavlja okolnost da se ona _POJaVlJUJe
kao jedan od najefikasnijih borb1. za
r ivanje principa i ciljeva svetskOJ
i medunarodnim ekonomsk1m odnos1ma.
8. Vec smo napomenuli da realizam svake politicke dok-
trine i istorijska utemeljenost meduna-
rodnog pokreta najvecoj meri zav1se od n]Ihovog stava
prema tzv. ekonomskom faktoru. Meduti_m_, sklad
politickih i ekonomskih ciljeva. nesvr-
stanosti ne odreduju se mehan1ckun putem. V1delt sm? da
se prvoj fazi razvoja politike i pokreta ob-
jektivno sticao utisak da planu b1la tzv . . Po-
liticka pitanja. Od konferenc13e AlZ1ru 1973. Ja':-
ljaju se misljenja da politici i
mat preuzima ekonomska .. Ne
ziti sa takvim gledistima . .U prvoJ faz1 pollt1ke 1
pokreta nesvrstanosti, vreme bladnog. rata .1 burnog
voja procesa dekoloni.zacije, .sasv1m da
oriteti budu mahom iz tzv. poltttck1h sfera. U tom kontek-
stu proces dekolonizacije cak motornu SI.la:
gu akcije i solidarnosti zemalJa. U. danasnJOJ
situaciji, kada proces gotovo. .kra-
ju, motornu snagu akcije i snaZan. faktor
resa nesvrstanih zemalja predstavlJa borba za
nje novog medunarodnog ekonomskog poretka.
sasvim prirodno da sadasnjoj sa
na planu suprotstavljanja nasrta]Ima 1
hegemonije, budu zadaci iz sfere.
Oni koji zanemaruju ovu diJalektiku programatskog an-
gazovanja politike i pokreta nesvrstanosti nastoje da
kineskJi ;cid izmedu vremena kada pokret nesvrstanost1
2.15
imao, toboze, iskljucivo politicki karakter i orijentaciju i
sadasnjeg vremena kada se, navodno, pretvorio u iskljuci-
vog nosioca ekonomskih revandikacija. Ponekad u pita-
nju neshvatanje sustine politike i pokreta nesvrstanosti kao
i kretanja u medunarodnim odnosima, dok se po:r{ekad
koncepti kojima se zeli stvoriti prostor za ostva-
rivanje vlastiitih ideoloskbll i politickih interesa. U tom
sklopu prepoznatlji:va ideja svodenju nesvrstanosti na
regionalne dimenzije tzv. treceg sveta pretvaranja ne-
u pokret zemalja u razvoju. U slucaja to
retrogradan korak - od globalizana i pluralizma ka
regionalizmu i monolitrizmu razlicitih varijanti tri,kontinen-
talizma.
Nema potrebe navoditi istorijske primere koji pokazu
ju da za politiCke ciljeve mogla da bude uspesna
samo onda ako adekvatnoj meri uzimala obzir eko-
nomske motive ii interese, borba za ekono:mske ciljeve
samo onda ako nije zanemarivala politicke principe i in
terese. Doktrina i pokret nesvrstanosti svojoj meduna-
rodnoj akciji simultanQ ostvaruju politicke d ekonomske oi
ljeve, kao nerazlucive pretpostavke za korenitu transfomna
ciju celokupnog sistema odnosa na demokrat
skim i progresivnim osnovama.
216
Socijalizam i
nesvrstanost
Do susreta nesvrstanosti,
kao nove politicke doktrine i medunarodnog pokreta i so-
cijalizma, kao drustvenog odnosa i svetskog procesa do-
lazi u nakon drugog svetskog rata. Na izvestan
nacin se moze smatrati da socijalizam, teoriji i dru-
stvenoj praksi, jedan od faktora koji doprineo stva-
ranju uslova, sferi duhovne klime i u ra-
sporedu politiCkih snaga, kojima se pojaviti ideja
nesvrstanosti, potom i pokret nesvrstanih zemalja. Kas-
nije sa svoje strane, nesvrstanost siriti prostore za na-
predovanje i afirmisanje svetskog socijalistickog procesa.
Istorijska uslovljenost
bi mogao skolski primer di-
jalekticke dnterakcije izmedu dveju pojava ili procesa koji
se priilivaju na razliCitim ravnima: dok socijalizam, kao
drustveni odnos ima (ili nema!) manje ili vece reperkusije
na poziciju !i. opredeljenje drfava medunarodnim odnosi-
ma, dotle nesvrstanost kao pozicija i opredeljenje drfave
medunarodnim odnosima ima (ili nema!) manje i1i veee
reperkusije na drustvene odnose u njima samima.
Iz ovbll globalnih i ujedno odnosa socija-
lizma i nesvrstanosti nedvojbeno proistice da se izmedu
217
njih ne mogu stavljati znaci jednakosti, niti da se
lrojoj sferi oni mogu podvoditi pod zakone uzajamnog me-
hanickog (automatskog) delovanja.
Na koji nacin socijalizam doprineo stvaranju klime
i konstelacije za nastajarnje nesvrstanosti:
Svojom naucnom artikulacijom demokratskih i pro-
gresivnih ddeja iz milenijskog nasleda covecanstva socijali-
zam stvorio neophodan istorijski milje i za pojavu ideja
nesvrstarnosti, kao programske platforme za de-
mokratizaciju odnosa u drugoj polovini dva-
desetog i na prelazu u dvadeset prvi vek.
U sklopu razvoja svetskog sooijalistickog procesa,
progresivne drustvene snage, stvarajuci sve snainiju pro-
tivteZ.u imperijalizmu, doprinele su stvaranju takvog odnosa
snaga u medunarodnoj zajednici u okviru koga mo-
gucno stvaranje pokreta nesvrstanosti.
nesvrstanost, grosso modo, duguje socijalizmu. Odi-
sta ne malo. Ali, nesvrstanost posteno vraca taj dug:
Doprinose6i likvidaciji kolonijalnog sistema, koji
predstavljao jedan od kamenova imperijalizma, 'IX:
litika i pokret nesvrstanosti su udarnu moc DaJ-
ljuceg protivnika socijalizma i prosiribl prostore za raz-
voj i afirmaciju svetskog socijalistickog procesa.
Angazujuci se u za stvaranje novog meduna-
rodnog ekon01II1skog poretka koji treba da dovede do uki-
danja stecenih po21icija centara ekonomske moci, prven-
stveno kapita1:isticke provenijenci,je, politika i pokret ne-
svrstanosti sire prostore za razvoj i afirmaciju svetskog
socijalistitkog procesa.
Ovim globalnlim naznakama se, ne iscrpljuju
sfere istorijske komunikacije izmedu socijablzma i nesvrsta-
nosti. Postoji, takode, neosporna civilizacijska simetrija iz-
medu teznje socijalizma za uspostavljanjem jednakosti ljudi
i teznje politike i pokreta nesvrstanosti za uspostavljanjem
ravnopravnosti driava. Socijalisticki ideal demokratizacije
drustvenih odnosa ima svoj pandan u nesvrstanoj vjziji de-
mokratizacije medunarodnih odnosa. Izmedu tih temji ne
postoji prazan prostor, jer se drustveni odnosi, posredstvom
drzava, inkorporiraju u medunarodne odnose, kao sto se i
medunarodni odnosi, posredstvom drzava, interpoliraju u
zivot svakog pojedinca.
Na ovoj tacki se mora zavrsiti ovo razmatranje global-
nih odnosa izmedu socijaldzma i nesvrstanosti, jer svaki
2'118
korak dalje mogao da vodi u svojevrsnu religioznu fra-
zeologiju koja .nije potrebna ni sooijalizmu rni nesvrstanosti.
Na redu pokusaj konkretnije i korisnije analize p<r
nasanja delovanja zemalja koje su se opredelile za soci-
jalizam u pokretu nesvrstanosti, s tim sto prethodno treba
da budu uzeta u obzir dva nacelna opredeljenja:
Pokret nesvrstanosti zasnovan na principu ideo-
loskog i .politickog pluralizma, sto znaci da okuplja zemlje
razliCitog drustveno-ekonomskog uredenja, cime se, u osno-
vi, razlikuje od grupacija koje pretenduju da
bu-du dvaju modela drustveno-ekonomskog
razvoja - i socijalizma. U pokretu nesvrstanosti
se ni u kojoj prilici, niti na osnovu kakviih merila ne
vrsi razlucivanje zemalja prema njihovom
nomskom uredenju.
Pokret nesvrstanosti obezbeduje optimalnu meduna-
rodnu pozkiju za samostalno odredivanje puteva i
unutrasnjeg drustveno-ekonomskog razvoja, u okviru
kapitalistickog, na iplatformi socijalistilckog razvoja.
Dve skole misljenja
Neophodno na samom pocetku iz-
vrsiti odredena terminoloska razgran:itenja, s na to
da postoje razlike u shvatanju pojma socijalisHokih zema-
lja.
Prema jednoj skoli misljenja, koju zastupaju sovjetski
i ideoloski i politic.kJi srodni teoreticari, medu ne-
svrstanim zemljama 1i zemljama u razvoju postoje zemlje
socijalisticke orijentacije. Rec zemalja u ko-
joj su na vlasti narodno-demokratski revolucionarno-demo-
kratski rezimi. sto striktno odreden zemalja
koje pripadaju tzv. socijalistickoj zajednioi, tako striktno
odreden i krug zemalja tzv. socijalisticke orijentacije. U pi-
tanju odredena ideoloska shema kojoj iizmedu
listickJih zemalja, pod kojima se u prvom redu podrazu-
mevaju zemlje tzv. realnog socijalizma i zemalja tzv. so-
cijalisticke orijentacije postoje medudrzavni odnosi,
ali i drustveno-istonijske razlike: dok prve izgraduju soci-
jalizam, dotle druge 1du putem tzv. nekapitalistickog raz-
voja i preduzimaju mere koje su tek pretpostavka izgrad-
nje socijalizma.
219
Prema jugoslovenskoj skoli misljenja, koja polazi od
socijalizma kao svetskog procesa, pod socijalistickim zem-
ljama pokretu nesvrstanosti trebalo podrazumevati sve
zemlje koje su se opredelile za izgradnju socijalistickog dru-
stva. fakticki znaci: od zemalja koje su krenule putem
socijalistJickog razvoja do onih koje se pozivaju na soaija-
lizam kao svoju inspiraciju i cilj. ImajuCi vidu da se
pedesetak nesvrstanih zemalja i zemalja u razvoju u svojim
ustavima ii drugim programskim dokumenttima poziva na
ideje socijalizma, vise od polovine nesvrstanih zemalja
trebalo podvesti pod pojam zemalja koji idu putem socija-
listickog razvoja.
sto se vidi, ove dve skole se razilaze
u 'dva kaz;dinalna pitanja:
U shvatanju socijalizma: u prvom slucaju rec
socijalizmu kao sistemu koji se verifikuje
jednom svetskom centru osnovu odredenih ideoloskih pre-
dilekoija; u drugom slucaju ree socijalizmu kao svet-
skom procesu, tj. shvatanju koje uvazava sve nacionalne,
ekonomske, drustvene i druge specifione civilizacijske vi-
dove i u kojima se javljaju izdanci socijalizma.
U shvatanju kruga soaijalis1Jickih zemalja: u prvom
slucaju u pitanju uzi krug zemalja tzv. socijalisticke
orijentacije koje iskazuju pretenziju da se ukljuce u red
socijalistickih zemalja; drugom slucaju u pitanju siri
krug zemalja opredeljenih za socijalizam koje ne podlezu
uzajamnom rangiranju na osnovu kakvih ideoloskih
dogmi.
Odsustvo kriterija
Zemlje idu putem socijablstickog
razvoja pokretu nesvrstanosti nisu nikakvim kineskim zi-
1dom odvojene od nesvrstanih zemalja koje idu putem ka-
pitalistickog razvoja. Jedan od presudnih razloga sva-
kako, taj sto u mnogim od njih jos egzJistiraJu jaki elementi.
kapiitalistickog drustva. Sem toga nesvrstane socijalisticke
zemlje ni 1kome osnovu ne predstavljaju homogenu gru-
pu: ni kao skupina zemalja delovala na os'novu
istih iideoloskih postulata, nitii kao grupa politickih isto-
misljenika.
220
Jedino se moglo, na osnovu globalnih istorijskih od-
rednica, istrazivati dokazivati da su zemlje koje su se,
ovom ili onom vidu opredelile za socijalizam, ipso f acto,
integralnije vezane za poHtiku nesvrstanosti, nego zemlje
koje se krecu putevima kapitalistickog razvoja, ali i to u
jednom veoma preciznom istorijskom i drustvenom kontek-
stu:
Zbog veze koja postoji izmedu politike i pokreta
nesvrstanosti i socijalizma kao svetskog procesa;
Zbog veze koja postoji izmedu politJike i pokreta
nesvrstanosti i slobodnog puteva unutrasnjeg razvoja.
U istom globalnom kontekstu, moglo se, vice versa,
istrazivati i dokazivatii da su zemlje koje se krecu putem
kapitalistickog razvoja objektivno obrnutom polozaju:
Zbog toga sto politika i pokret nesvrstanosti, zala-
zuci se za menjanje postojeceg sistema medunarodnih po-
litickih i ekonomskih odnosa, dovode pitanje neke od
uporisnih tacaka kapitalizma;
Zbog toga sto su se politika i pokret nesvrstanosti
citavom posleratnom na sirokom frontu sukob-
ljavali najve6oj meri upravo sa zemljama kapitalistickog
uredenja, kao nosiocima kolonijalizma, neokolonijalizma, ra-
sizma itd.
toga sto se neki osnovni agensi kapitaistickog
razvoja nalaze raskoraku ili sa principima ii. cilje-
vima nesvrstanosti.
Na osnovu toga se ne smelo ni moglo apodikticki
tvrditi da su socijalisticke zemlje pravovernije ili po-
vla5cenije pokretu nesvrstanosti od kapitalistickih zema-
lja, niti ,da su ove druge manje vezane za principe
i ciljeve nesvrstanosti. Zato treba jos jednom ponoviti:
pokretu nesvrstanosti, kao pokretu driava, koje su svemu
ravnopravne, ne postoji razlucivanje zemalja na osnovu nji-
hovih drustveno-ekonomskih sistema ili kakvih ideo-
loskih kriterija.
Spone 1 razlike
Jedinu i ne narocito cvrsto utemelje-
nu vezu izmedu socijalistickih zemalja pokretu nesvrsta-
nosti predstavlja njihovo opredeljenje za socijalizam. U sva-
kom drugom pogledu rec veoma heterogenoj skupini
zemalja.
221
se razlikuju shvatanju socijalizma - jedne
polaze od postavki naucnog socijalizma, ali ih mnoge od
razlicito interpretiraju; druge prihvataju puteve soci-
jaldemokratije; trece traze izvorista vlastitim ver-
skim sistemima (budizmu, islamu) i
kom drustvu itd.

se razlikuju metodima socijalizma

- su na vlasti k<Y i radnii1cke partije;
drugima okosnicu Cine kla .cni parlamentarni sistemi; u
tre6ima se vojska pojavljuje kao moderator 'drustveno-eko-
nomskog razvoja itd.
se razlikuju .tome koliko su praksi od-
makle utiranju puteva socijalistickom drustvu - od onih
koje su vec stvorile cvrstu za razvoj
do koje se tek verbalno za soaijalizam.
d) se razlikuju svom prema karakteru
ii orijentaciji pokreta - od onih koje se za-
lazu za sprovodenje princilpa i ciljeva nesvrstanosti
do oni,h koji teze
veza.
One se razlikuju svom odnosu prema velikim
silama - su bble Sovjetskom Savezu,
druge Drzavama, trece NR ce-
tvrte Francuskoj itd.
f) se razlikuju svojim ekonomskim interesima
- od koje spadaju kategoriju zemalja sa veoma
V>isokim 'dohotkom, kao sto su to petrolejske
zemlje do onih koje se grupi najsi!romasnijili ze-
malja razvoju.
g) One se situaciji kojoj se -
bilo da rec sistema,
da rec pritiscima velikih sila, da pitanju
ueesce medusobnim sukobima.
Geopoliticke, ekonomske, drustvene i mnoge druge civi-
lizacijske razlike izmedu nesvrstanih zemalja koje idu putem
socijalistiickog razvoja ispoljavaju se vidu i
deluju razliCitim pravcima. One, medutim, corpus
delicti za nejedinstvo socijalistickih zemalja Cijem se
uklanjanju moglo teziti iskljucivo na platformi ideoloske
monolitnosti, vec izraz objektivnih
uslova kojima se one nalaze i razvijaju i demokratskih
okvira poHtike i pokreta kojima sve raz-
1ike i specifiicnosti mogu da budu
222
Postizanje veceg jedinstva zemalja,
tom krugu i zemalja koje idu putem socijalistickog razvo-
ja, mogucno jedino na platformi ostvarivanja
zajednickiih interesa.
Kada ree socijalistickih zemalja po-
kretu postoji u kojima su
one ispoljile impresivno pogleda i akcije:
U koji se bore za oslo-
protiv ra-
sizma i vidova tudinske domi!nacije.

U za popustanje medunarodne
tosti, opste i potpuno razoruzanje, uspostavljanje mira
1
i saradnje raznim delovima sveta.
U nastojanjima da se izmeni postojeci sistem medu-
zasnovan
eksploataaiji i k,ome od centralnih
uloga korporacije i stvore preduslovi
za uspostavljanje poretka.
,d) U za informacija, uspostavljanje
razlicitih saradnje u sferi masovniih komunikacija
i planu uspostavljanja informativnog poretka.
U da se obezbedi kontinuitet akcije
pokreta i njegova uloga medunarod-
nim
U pitanju su od vitalnog za politiku
i pokret sto dozvoljava da se kaze da socija-
listi!Cke zemlje daju i.zuzetno
i ailjeva
Medutim, razlike medu socijalis-
tickim zemljama postoje odnosu na karakter i
politike i pokreta
Veea nesvrstanih socijalistiokih zemalja
smatra da su politika 1 pokret nezavisan, van-
i globalan faktor da
su sve pokreta nesvrstanosti ostvarene
prvom redu zahvaljujuci principijelnom
svim vidovima 1i politike, bez obzira da
1i rec zapadnom i1i da politika i pokret
nesvrstanosti mogu da predstavljaju istorijsku alternativu
svetu podeljenom na jedino ako sacuvaju svojstvo
samostalnog faktora svetskoj poHtki.
grupa socijalistickih zemalja, u
kojoj se preteino koje prema shemi sovjetskih
223
i njima srodnih teoreticara spadaju red zemalja tzv. soci-
jalisticke orijentacije smatra da jedan to jest istocni
na celu sa Sovjetskim Savezom, prirodni saveznik ne-
svrstan1h zemalja njilhovoj protiv imperijalizma, pod
kojim se podrazumeva zapadni na celu sa SAD,
se dovodi pitanje nezavisan, i globalni karak-
ter politike i pokreta nesvrstanosti.
Najmanja nesvrstanih socijalist<Ickiih zema-
lja u kojoj se poglavito nalaze one koje svoju inspiraciju
crpe iz vrela socijaldemokratije, kao i neke koje spletu
odredenih geopolitickih i vojno-strateskih okolnosti racunaju
podrsku zapadnih zemalja, prvom redu SAD i Fran-
cuske, zalaie se za podjednak stav prema (tzv. teo-
rija ekvidistance), odnosno za neku vrstu neutralisticke po-
litike, sto konkretnom politickom kontekstu trebalo da
rezultira apriornim zaostravanjem stava nesvrstanih zema-
lja prema Sovjetskom Savezu i listodobnim
stava prema SAD i zapadnom
Razlike u stavu nesvrstanih zemalja prema veoma zna-
eajnim, moglo se reci i J>itanjima pozi-
cije i delovanja politike i. pokreta nesvrstanosti su, kao sto
se vidi, izuzetno vazne. mogla da bude ilustracija za
tezu da ista ideoloska izvorista ili opredeljenja drustveno-
-ekonomskom razvoju ne dliktiraju i!stu politicku orijenta-
ciju, niti automatski odreduju zajednistvo pogleda i interesa
u medunarodnim ni u samom pokretu nesvr-
stanosti. U prvom planu nalaze se i deluju razliciti nacio-
na.lni ili drzavni interesi koji su izraz speci.f>icnih geopoli-
tickih pozicija, vojno-strateskih situacija, ekonomskih i dru-
gih unutrasnjih preokupacija.
Bilateralni odnosi socija1istickih zemalja koje deluju u
koordinatama politike i pokreta nesvrstanosti u
sirokom dijapazonu od visokog stepena saveznicke i
teljske saradnje do medusobnih oruianih sukoba. Unapre-
denju prijateljskih odnosa nesvrstan1h socijalisticlcih zema-
lja pogoduju dve okolnosti: istovetnost blikost interesa
na unutrasnjem drustveno-ekonomskom planu i uslovi za
ravnopravnu i uzajamno korisnu saradnju koji postoje u
okviru politike i pokreta nesvrstanosti.
Glavni uzroci razmimoilazenja i socijalis-
tickih nesvrstanih zemalja su, bez sumnje, sledeCi: -
Odnos prema velikim silama i putevima unutras-
njeg drustveno-ekonomskog razvoja na osnovu cega se neke
nesvrstane zemlje proglasavaju za nosioce progresivnih,
224
nesvrstanosti, dok se druge
nacavaju kao nosioci antisovjetizma, shvatanJa,

Odnos prema konkretnim politiokim pitanjima pre-
ma kojima nesvrstane socijalisticke zemlje, ipolazeci od sop-
stvenih i interesa, zauzimaju razlicite stavove, zbog
i;ega ne retko dospevaju i medusobne konfliktne
Teritorijalne pretenzije koje dovode sukob poJe-
dine nesvrstane zemlje koje idu putem socijalistickog raz-
voja, kao sto to, na primer, sukob Somalije i Etiopije oko
Ogadena.
d) Hegemonisticke pretenzije koje se nalaze osnovi
agresije jedne nesvrstane socijalisticke zemlje na neku dru-
gu nesvrstanu socijalisticku zernlju, kao sto to slucaj sa
intervencijom Vijetnama u Kampuciji.
f) Politicke suprotnosti koje, kao u arapskom svetu,
dovode do konfliktnih situacija u odnosima zemalja i
1
fak-
tora koji se inspirisu idejama socijalizma, za sta kao
ilustracija mogli da Si11ije i PLO, Sirije
Jraka itd.
Ne preterano tvrditi da su upravo nesvrstane
socijalistiC.ke zemlje nosiooi glavnih nacelnih i pojedinacnih
pokretu Iz
sledi konstatacija da su neke od nJih danasnJOJ
objektivno jedan od glavnih cinilaca nedovoljnog unutrasnjeg
jedinstva pokreta nesvrstanosti. lsto pojedine
stane socijaliisticke zemlje svojim postupc1ma
1
dovode p1-
tanje moralni i politicku ulogu i pokre-
ta nesvrstanosti medunarodnim odnosima.
Ovim tvrdnjama ne protivreci da veeina socijalistickih
zemalja, zajedno sa glavninom ostalih nesvrstanih zemalja:
predstavlja motornu snagu politike ?es.vrstanost1
u za novi sistem medunarodn1h polit1ckih ekonom-
skih odnosa koji se temeljiti na demokratskim i progre-
sivnim osnovama.
Regionalne i medunarodne veze
Nesvrstane socijalistiCke zemlje uOla-
njene su u razlicite univerzalne, regionalne i subregionalne
organizacije. Veoina tih organizacija deluje sa.
cipima i ciljevima nesvrstanosti, iako neke od
15 Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet
225
i svoje u.Ze ideoloske, religijske, ekonomske i druge ci
ljeve, uklapajuci se ponegde i odredene inte-
rese. Njihovo ucesce tim organizacijama dvostrukog dej
stva: s jedne strane, predstavlja Hustraciju ideoloskih, poli-
t1ckih i interesa i opredeljenja pojedinih nesvr-
stanih zenialja, s druge strane mogucnost delovanja spo-
lja na njihovu pozioiju i orijentaciju pokretu nesvrstanosti.
1. Organizacija ujedinjenih nacija. Sve nesvrstane soci-
jalisticke zemlje, kao i svi ucesnici akciji politike i
kreta nesvrstanosti su clanovi Ujedinjenih nacija. Na osno-
vu mnogih pokazatelja moglo se reci da nesvrstane soci-
jalisticke zemlje spadaju red aktivnijih clanova svetske
organizacije. S obzirom na to da se sredistu aktivnosti ne-
svrstanih zemalja nalazi ostvarivanje nacela i ciljeva Povelje
UN i da Organizacija ujedinjenih nacija, sama pred-
stavlja jedan od mehanizama Cijim se posredstvom ostvaruju
neki od zadataka politike i pokreta nesvrsta-
nosti, takvo ponasanje nesvrstanih socijalistickih zemalja u
svetskoj organizaciji ima dalekosezna pozitivna dejstva.
Medutim, ne se smela zanemariti ni okolnost da se
razlike politickim orijentacijama nesvrstanih socijalistic-
kih zemalja prenose i u Organizaciju ujedinjenih nacija. One
su najprisutnije pitanjima koja ulaze domen konfron-
tacije velikih sila. U novije vreme naroCito su izrazene
dva pitanja: stavu prema intervencijama Kampuciji i Av
ganistanu. U krugu clanica Ujedinjenih nacija koje glasaju
protiv rezolucija kojima se osuduje primena sile i zah-
teva povlacenje stranih trupa iz ovih zemalja nalazi se i
vecina zemalja tzv. socijalisticke orijentacije.
2. Organizacija africkog jedinstva. Sve africke zemlje,
tom krugu i nesvrstane socijalisticke zemlje, uklju-
cene su Organizaciju africkog jedinstva. mnogo cemu,
one predstavljaju nosecu i vodecu snagu ove znacajne re-
gionalne organizacije. Udarnu grupu zemalja koje se nepo-
sredno suprotstavljaju rasistickom ekspanzionizmu
ricke - grupu zemalja tzv. prve linije sacinja-
vaju upravo zemlje koje idu putem socijalistickog razvoja:
Tanzanija, Zimbabve, Mozambik i Angola.
Medutim, zemlje socijalistickog usmerenja su involvira-
ne i glavne africke sukobe: na rogu Afrike - Somalija
i Etiopija; Cadu - Zapadnoj Sahari - Alzir.
Moze se pridodati da nosilac intervencije Ugandi
226
Tanzanija. Najzad, kandidatura predsednika Gada-
fija za predsednika svoje vreme dovela do jedne
od najtezih kriza istoriji ove organizacije.
3. Organizacija islamskih drzava. Medu cetrdesetak cla-
nica Organizacije islamskih drzava, zasnovane na religijskoj
osnovi, nalazi se i nekoliko nesvrstanih socijalistickih
lja, pretezno iz arapskog sveta: Irak, Sirija, NDR Je-
men, Alzir, Specificnim putevima ostvarivanja socija-
listickih ideja njihovim nacionalnim sredinama ne protiv-
reCi privrezenost idejama islama. Sem retkih izuzetaka, kao
sto Liblja, one spadaju krug militantnih islamskih
rezima koji su nepomirljivo nastrojeni prema svim drugim
ideologijama, posebno prema komunizmu.
BuduCi da gro clanica Organizacije islamskih drzava
cine nesvrstane zemlje, njen prilaz konkretnim politickim pi-
tanjima, kao sto su kriza na Bliskom istoku, intervencija
Avganistanu, dogadaji oko Zapadne Sahare, osnovi se ne
razlikuju od stava politike i pokreta nesvrstanosti.
4. Arapska liga. Manji deo clanica Arapske lige cine ne-
svrstane zemlje koje idu putem socijalistickog razvoja. Ali
one predstavljaju skupinu koja ima snazan politicki uticaj,
da rec tradicijama naserizma, dejstvima alzirske
i revolucije, programu baasistickih rezima Iraku
i Siriji ili radikalizmu Palestinske oslobodilacke organizacije.
Medutim, pripadaju proslosti vremena kada linija
razgranicenja arapskom svetu, i Arapskoj ligi, tekla
izmedu progresivnih i konzervativnih rezima. Umnozile su
se protivrecnosti, odnosi su postali mnogo slozeniji i prag-
maticniji, jedna od manifestacija takvog stanja stvari
paralisanost Arapske lige.
5. Organizacija amcrickih drzava. Ustanovljena s prven-
stvenim ciljem da osigura suprematiju SAD Latinskoj Ame-
rici, Organizacija americkih drzava dozivela prvi tezi po-
tres uspostavljanjem socijalistickog poretka na U isto
vreme, njen znacaj se smanjivao uporedo sa
ekonomskog i politickog osamostaljivanja zemalja Latinske
Amerike i njihovim opredeljivanjem za ucesce aktivnos-
tima politike i pokreta nesvrstanosti. Iako i dru-
gih zemalja koje su, odredenoj fazi, krenule putem soci-
jalistickog razvoja, kao Peru ili Panama, dejstva kubanske
15*
227
i nikaragvanske revolucije predstavljaju jos uvek jednu od
glavnih raskrsnickih tacaka u OAD i Latinskoj Arner ici.
6. Socijalisticka internacionala. U radu Socijalistickt:
ucestvuje i veci broj partija iz Afrike i La-
Amerike. od spadaju red opozicijskih
part1Ja, se za nJlhove zemlJe moglo reCi da ulaze
krug socijalistickih zemalja.
od tih su vladajuce u zemljama, kao sto
to slucaJ Senegalu.
Sa duhom i ukopcana koordinate za-
Socijalisticka
mogla da _vrsi uticaj zemlje u Af-
ric1 i LatmskoJ ali to vecoj meri potire svojim
za Sever-Jug, suprotstav-
lJanJem d1ktatorskim i rasistickim rezimima i drugim slic-
dejstvima.
7. Komonvelt. Medu 47 zemalj a nalaze
i sve koje su se u meduvremenu
ukljuc_ili Medu ima br oj
zemalJa kOJe su se opredelile za socijalizam. Posle povla-
_ _Yeli:1<e od Sueca i zbog
zaj ednicu, Komonvelt
pol1t1cke velikoj meri i ul ogu koj u
imao planu sar adnj e. S obzi rom to da
zemlje predstavljaju njegovog clanstva,
se nalaze liniji ostvar ivanja
cilJeva pokreta nesvrstanosti.
8. Francusko-africka saradnja. Francuska nosilac
tesne saradnje sa tzv. novij e vreme i
zemljama Afrike. Najsiri kr ug sa-
radnJe ostvaruJe se sastancima na vrhu koji se povre-
mc:i;io odrz.avaju u _ ili nekoj africkoj zemlji. Sa
vec1m broJem zemalJa ima ug<r
vore saradnji.
Kada rec stavu nesvrstanih socijalistickih zema-
lja prema ulozi i pretenzijama Africi, postoj e
vidljive razlike medu Dok Senegal, primer, pred-
stavlja jednu od africkih zemalja koja s najveCim
jazmom ucestvuje raznim vidovima saradnje sa Fran-
cuskom, dotle Gvineja, kao jedna od prvih africkih ze-
malja koja se opredelila za socijalisticki put razvoja, niz
228
godina prema njoj kriticki stav. Medutim, no-
vije vreme se i Gvineja ukljucila okvire francusko-africke
saradnje. Tome odredenoj meri i
ali prejako promena u politici pre-
ma Africi dolaska vlast socijalistickog lidera Fran-
soa
9. Evropska zajednica i zemlje Afrike, Pacif ika i Kariba.
Medu sporazuma Lomeu, kojim su uspostav-
ljene veze izmedu Evropske zajednice i 65 zemalja Afrike, Pa-
cifika i Kariba, se i veci broj socijalistickih zemalja
medu i takvih koje spadaju krug zemalja tzv. soci-
j alisticke kao sto su Etiopija, NR Kon-
go, Madagaskar, Gvineja, Gvineja Bisao itd.
Iako Evropska zajednica svom politickom
predstavlja, veze
koje su zemlje Afrike, Pacifika i uspostavile s
dovode pitanje nesvrstani polozaj. Okolnost da
se medu njima nalaze i od nesvrstanih zemalja
koje su pobornici prirodnog sa
kom to na svoj nacin potvrduju.
Ne dovodeci pravo svil1 nesvrstanih zemalja
da suvereno odlucuju svojih ekonomskih in-
ter esa, da ni doktrini prak-
si da li se okviru sporazuma
Lomeu ustanovljava vid odnosa izmedu
razvijenili zemalja Zapadne Evrope i ili
rec novom i vidu
ma.
Najzad, treba navesti da su i druge zemlje,
medu njima i socijalisticke, specificne nacine regulisale
svoje odnose sa Evropskom kao sto to slu-
caj sa mediteranskim zemljama i Jugoslavijom.
10. Savet za ekonomsku Savet za
uzajamnu ekonomsku pomoc (SEV), kao ek<r
nomske integracije zemalja tzv. socijalisticke zajednice, de-
luje lmajuci to vidu, Ju-
goslavija nije stupila SEV-a, vec uce-
stvuje nekim aktivnostima. Medu nesvrstanim
socijalistickim zemljama koje su odnosima sa So-
vjetskim Savezom samo su dve - Kuba i Vijetnam - pu-
clanovi SEV, dok zemlje tzv. socijalis-
229
ticke orijentacije, poglavito iz Afrike, sudeluju u njegovom
radu u svojstvu posmatraca.
Time iscrpljen spisak vafuijih medunarodnih or-
ganizacija cijem radu, ovom ili onom svojstvu, uce-
stvuju nesvrstane socijalisticke zemlje. U ovom kontekstu,
mogla vredna sledeca zapaianja:
da ucescem aktivnostima nekih od ovih organiza-
cij a, nesvrstane socijalisticke zemlje doprinose ostvarivanju
principa i ciljeva nesvrstanosti, kao i neposrednih zadataka
pokreta nesvrstanosti;
da ucescem aktivnostima nekih od ovih organiza-
cija, nesvrstane socijalisticke zemlje ostvaruju svoje spe-
cificne nacionalne interese iz ideoloske, politicke i ekonom-
ske sfere;
da ucescem aktivnostima nekih od ovih organiza-
cija, nesvrstane socijalisticke zemlje eksponiraju svoju
vezanost za neku od sila i potenciraju politic-
ke razlike pokretu nesvrstanosti.
Saveznistva
IPostoji znatan broj nesvrstanih soci-
jalistickih zemalja koje su uspostavile prisne odnose sa po-
jedinim velikim silama, prvom redu sa Sovjetskim Save-
nesto manjem broju sa sasvim izuzetno
sa SAD. U pojedinim slucajevima rec formalnim ugo-
vorima prijateljstvu i saradnji, dok se drugim slucaje-
vima saradnja politickoj, ekonomskoj ili vojnoj sferi os-
tvaruje na faktickoj bazi.
U strategiji spoljnopolitickog delovanja Sovjetskog Sa-
veza sklapanja ugovora prijateljstvu i saradnji pretefno
sa zemljama tzv. socijalisticke orijentacije, ali i sa nekima
drugima, ima izuzetan politicki znacaj, Ugovori prijatelj-
stvu i saradnji su znacajan instrument sirenja sovjetskog uti-
caja svetu.
U ovom nizu ugovora jedini koji potpisan pre drugog
svetskog rata onaj sa Iranom iz 1921. Potpisali su ga ta-
dasnji sefovi diplomatija dveju zemalja - cicerin i Me-
1malek. Formalno vazi i danas, izuzev clanova 5, i 6,
uzajamnoj bezbednosti i odbrani, koje iranska vlada
anulirala jednostranim aktom 1980. godine. Ugovor sa NR
230
iz 1950, koji istekao 1980, kao i ugovor sa DNR
Korejom iz 1961, koji produfen, u osnovi spadaju se-
riju ugovora sa socijalistickim zemljama, zakljucivanim
prvim posleratnim godinama.
UGOVORI SSSR SA AZIJE I
Zemlja 1
1
datum potpisivanja rok trajanja. J
1. UAR (Egipat) 27. v 1!171. 15 godina ne )
2. Indija 9. VIII 1971. 20 godioa da
3. lrak 9. IV 1972. ' 15 godina da
4. Soma.Jdja 11. Vll! 1974. 20 godina ne '
5. Angola 8. 1976. 15 godina da
6. 31. 20 godina da
7. Vijetnam 1 3. Xl 25 godina da
8. Etiopija 20. XI 1978. 20 godina da
9. Avganistan 5. XLI 1!178. 20 da
10. DNR Jemen 25. 20 da
11. Sirija 8. 1980. 20 : da
12. NR Kongo 1981. 20 godina da
13. DNR Koreja 6. VII 1961. _ .10_ godina _ , produfeno
14. Persija (Iran) 26. II 1921. neogranicen detimicno
15. NR IOina 14. 1950. 30 godina istekao
Svi ostali ugovori sa zemljama Azije i Afrike zakljuceni
su u sedamdesetim i osamdesetim godinama. stvari,
vreme uspona i pada detanta, kome velike sile
verifikuju status quo Evropi i krecu u veliko natjecanje
za novim sferama uticaja zemljama tzv. treceg sveta. Sto-
ga ovi ugovori na neki nacin obelezavaju i prodore koje
tom periodu izvrsio Sovjetski Savez.
Sa stanoviSta njihovih drustveno-politickih sistema i dru-
gih ideoloskih obelezja, potpisnice ugovora prijateljstvu
i saradnji sa Sovjetskim Savezom mogli se svrstati
nekoliko kategorija. U prvu grupu dosle zemlje kojima
se na vlasti nalaze komunisticke partije i koje prema kla-
sifikacijama sovjetskih teoreticara spadaju socijalisticke
zemlje: DNR Koreja i SR Vijetnam. U drugu grupu
mogli svrstati zemlje koje se sovjetskoj literaturi naziva-
ju zemljama tzv. socijalisticke orijentacije: Angola, Mozam-
Etiopija, Avganistain., DNR Jemen, NR Kongo. U trecoj
grupi su dve arapske zemlje koje jedno vreme
ista baasisticka ideologija: Irak i Sirija. Jedino Indija
ostala izvan ovih shema.
U kojoj su meri, u odredenim situacijama, krhke niti sa-
veznistva ove vrste pokazuje slucaj Egipta, koji pod
231
Sadatom jednostrano raskinuo ugovor sa Sovjetskim Save
zom 1976. godine, evoluirajuci pravcu saveznistva sa dru-
gom supersilom. Slican slucaj Somalije koja raskinula
ugovor 1977. godine u znak protesta zbog sovjetske podrske
Etiopiji i okrenule se prema - SAD i Kini.
Ugovori SSSR sa zemljama Azije i Afrike zakljuceni su
na rok od 10 do 25 godina. Najmanje, svega 6 paragrafa,
ima ugovor sa DNR Korejom, najvise, ukupno 16, ugovor
sa DNR Jemenom. Gotovo svima zajednicko da se pozi
vaju na pet principa koegzistencije, ali ima i nijansi koje
izrazavaju stepen veza sa Sovjetskim Savezom, spe
cificne medunarodne, regionalne i subregionalne okolnosti u
kojima se nalaze zemlje-potpisnice. U ugovorima sa arap
skim zemljama naglasava se borba protiv imperijalizma i
cionizma, dok u ugovorima sa africkim zemljama teziste
na protiv kolonijalizma, neokolonijalizma i rasizma.
Prirodno saveznistvo pominje se samo u ugovoru sa
Socijalisticki internacionalizam jedino ugo--
voru sa DNR Korejom. Odredbe zalaganju za opste i pot
puno nema jedino ugovorima sa SR Vijet
namom i DNR Korejom. Podrska nesvrstanosti pominje se u
vecem broju ugovora, narocito ugovoru sa Indijom, ali
nema ugovorima sa Egiptom, DNR Korejom, Irakom i
DNR Jemenom.
Iako teziste ugovorima na politickoj, ekonomskoj,
kulturnoj i naucno-tehnickoj saradnji, vecina sadrzi i odred
saradnji sferi odbrane i bezbednosti. Rec uglav
nom, konsultacijama, koordinaciji i kooperaciji u slucaju
ugrozavanja bezbednosti zemalja-ugovornica. U svakom slu-
caju zanimljivo napomenuti da SU Se prilikom ulaska SO
vjetskih trupa Avganistan strane pozvale i na od
redbe Ugovora prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i
saradnji SSSR i Avganistana.
Ako analizirali politicke okolnosti kojima su
pojedine zemlje prilazile zakljucivanju ugovora prijatelj-
stvu i saradnji sa Sovjetskim Savezom, videlo se da su
se pretezno nalazile stanju Egipat se nalazio
izmedu dve izraelske agresije; Indija jeku
konfrontacije sa Pakistanom koji uzivao americku i ki-
nesku podrsku; Angola i pod ekspanzionistickim
pritiskom Juznoafricke Etiopija sukobu na-
rogu Afrike; Irak, Sirija i DNR emen doba ostrih me-
duarapskih prestrojavanja u eri Kemp Dejvida itd. U tom
smislu oni izrazavaju suvereno pravo svake nesvrstane
232
zemlje da preduzme sve neophodne mere da sacuvala
svoju slobodu i nezavisnost, time i premise ne-
svrstanosti. Mdutim, na drugom kraju tog luka striktna
obaveza nesvrstanih zemalja, koju sadrze kriteriji nesvrsta-
nosti, ustanovljeni 1961. u Kairu i osnazeni 1983. u Nju
Delhiju, da ne smeju sklapati ugovore vojnom savezu sa
velikim silama.
U sezdesetim godinama NR Kina zakljucila 17 ugo-
vora prijateljstvu sa zemljama Azije i Afrike; sa Burmom
u januaru 1960, Nepalom aprilu 1960, Mongolijom u maju
1960, Avganistanom avgustu 1960, Gvinejom u septembru
1960, Kambodzom u decembru 1960, Indonezijom u aprilu
1961, DNR Korejom u julu 1961 (dva dana pre nego sto
potpisan sovjetsko-korejski ugovor prijateljstvu i sa-
radnji), Ganom u avgustu 1961, DNR Jemenom junu 1964,
NR Kongom oktobru 1964, Malijem novembru 1964. i
Tanzanijom februaru 1965. Rec 12 azijskih i 5 afric-
kih zemalja, medu kojima su u veCini zemlje koje idu pu-
tem socijalistickog razvoja. NR Kina se vidljivo angazovala
i pruzanju ekonomske i vojne pomoci pojedinim zemlja
ma Azije i Afrike. doba ekonomskog anga
zovanja u Tanzaniji i i, nadasve, vojne i ekonom-
ske pomoci Vijetnamu. Uprkos svemu, zbog tadasnje nepri-
hvatljive ideoloske platforme i ogranicenih ekonomskih mo-
gucnosti, kao i sve neopozivijeg uspona politike i pokreta
nesvrstanosti, propada pokusaj NR Kine u vreme tzv. kul-
turne revolucije da se ustolici kao lider tzv. treceg sveta
naspram SAD, kao imperijalisticke i naspram SSSR, kao
soc-imperijalisticke sile.
Kina, koja se danas otvara prema svetu na osnovama
aktivne i miroljublve koegzistencije izmenila i svoj od
nos prema politici i pokretu nesvrs tanosti, pruzajuci mu sve
srdnu politicku podrsku.
U ovom razmatranju odnosa socijalizma i nesvrstanosti
i ponasanja i delovanja nesvrstanih zemalja koje idu putem
socijalistickog razvoja ostalo otvoreno krucijalno pitanje:
kako ekonomska nerazvijenost ili, tacnije, ekonomska zavis-
nost od centara ekonomske moci u svetu deluje na ostvari-
vanje programa socijalisticke izgradnje nesvrstanim zem-
ljama koje su se opredelile za socijalisticki put razvoja?
Ono medutim, otvoreno i kada rec ekonomskim
odnosima i perspektivama socijalizma uopste.
233
Nesvrstanost i
vladajuce ideologije
U jugoslovenskoj politologiji, i ne sa-
mo njoj, odavno prihvaceno stanoviste da politika i po-
kret nesvrstanosti pocivaju na ideoloskom i politickom plu-
ralizmu. Ovo shvatanje se zasniva na faktickoj da
pokret okuplja drzave razliCitih drustvenih i
politickih sistema, skladu s tim i razlicitih ideoloskih
i politickih afiniteta i opredeljenja. i jeste jedna od
specificnosti pokreta odnosu na ve-
Cinu drugih pokreta i koji su
se formirali i koji deluju okviru jedne ideoloske orijenta-
icije.
Kada rec vladajucih ideologija i politickih
pokreta i organizacija drugoj veka, kojoj
nastaje i deluje pokret moze se
da, osnovi, postoji njihova deoba na pokrete organiza-
cije koji izrazavaju ili pretenduju to da izrazavaju
terese klase i socijalisticke teznje i pokreta i or-
ganizacije koji ili pretenduju na to da izrazavaju
interese burzoaske klase i teznje kapitalistickog drustva.
Medutim, pored ove osnovne deobe prema vladajuCim
klasama drzavama koje sacinjavaju savremenu medu-
narodnu zajednicu, postoje pokreti i organizacije koji iz-
mavaju razlicite religiozne i drug'e civalizacijske,
vije vreme i ekoloske ideje i orijentacije.
Moze se postaviti pitanje, ponekad se i postavlja,
da li se politika i pokret nesvrstanosti mogu ideoloski spe-
234
cificirati, ako ne prema klasnim kriterijima, onda prema
nekim drugim ideoloskim ili civilizacijskim odredenjima?
sto smo vec napomenuli, pokret nesvrstanosti
moze se ideoloski specifirati niti klasificirati na osnovu
klasnih sadrzaja. Pokret nesvrstanosti, grubo sa-
drzave koje proklamuju da teze ostvarivanju
socijalistickih ideja i ciljeva; drzave kojima drze vlast
razlicite grupacije ponikle iz okrilja burzoazije; drzave
ikojima se nalaze na vlasti vojni i drugi rezimi koje
tesko identifikovati; drzave kojima se jos
preplicu ostaci feudalizma i drugih pretkapitalistickih for-
macija. od grupacija nema hijerarhijski primat
pokretu nesvrstanosti, niti tacke uporista koje im omo-
guCivale da mu jednostavno svoju ideolosku i
politicku orijentaciju. Zahvaljujuci demokratskom ustrojs-
tvu pokreta nesvrstanosti, odnosima gotovo insti-
ravnopravnosti, uskladuju se interesi i
stanovista svih drzava-Clanica i utvrduje strategija njego-
vog i
Buduci da se sve odluke pokretu nesvrstanosti donose
posredstvom konsensusa, iskazuju vitalnih nacio-
nalnih interesa zemalja-clanica koji se ne mogu svesti na
jedan zajednicki ideoloski imenitelj .
Blokovski ideoloski
paternalizam
obzirom na to da podela sveta
na izvrsena osnovu ideoloskih i politickih
kriterija, sasvim razumljivo da su i pokreti i organiza-
cije koji su okviru pojmova Istok i Zapad u
rnajvecoj rneri nosili ideolosko i po-
liticko obelezje. BuduCi da podela sveta nije
predstavljala staticnu kategoriju, vec i jednoj i na
drugoj strani prozeta i teznjom za usposta-
vljanje svetske hegemonije, takode, sasvim prirod-
no da su i jedan i drugi nastojali da se prostorima
koji nisu neposredno ukljuceni njihove okvire zalazu
za stvaranje pokreta i organizacija koji izrazavati
hove ideoloske i politicke interese i ciljeve.
235
Kada rec Zapadu, odnosno SAD koje su predvo-
dnicka sila i znak raspoznavanja za tu ideolosku i politicku
grupaciju, su karakteristicna nastojanja za stvara-
njem vojno-politickih saveza koji se nalaziti pod njiho-
vim neposrednim ideoloskim i politickim uticajem, kao sto
su SEATO ili CENTO juznoazijskom i srednjoistoc-
nom prostoru. Sa slicnom ideoloskom obojenoscu i poli-
tickim ciljevima delovale su i organizacije koje su stvarane
pod okriljem SAD Latinskoj Americi, kao sto su Orga-
nizacija americkih drzava, RIO-pakt itd. Bilo pokusaja
da i arapske zemlje budu uvucene sliene ideoloske i po-
liticke mehanizme, naroCito u vreme pokusaja ostvarivanja
tzv. Ajzenhauerove doktrine.
Kada rec Sovjetskom Savezu, odnosno Istoku,
kao predvodnickoj sili i znaku raspoznavanja za ovu
kovsku grupaciju, iz odredenih i politickih ra-
zloga nastojanja su usmerena u drugom pravcu: ne u
pravcu stvaranja vojno-politckih saveza u drugim delovi-
ma sveta, za sta nije ni realne osnove niti stvarnih
mogucnosti, vec u pravcu stvaranja politickih pokreta koji
su za cilj da ista ili slicna ideoloska i politicka opre-
deljenja na unutrasnjem planu sa aktivnoscu na
medunarodnom posredstvom takvill organizacija,
kao sto Organizacija africko-azijske solidarnosti itd.
Uporedno s tim poslednjoj deceniji moze se uoCiti sve
izrazenije nastojanje SSSR da zakljuci sto veci broj ugovo-
ra prijateljstvu i saradnji sa zemljama koje deluju u
okviru pokreta nesvrstanosti.
PojavljujuCi se ne samo kao antiteza, vec i kao alter-
nativa podeli sveta i razvijajuci se na talasu
antikolonijalne revolucije, kao nosilac korenitog menjanja
postojecih medunarodnih politickih i ekonomskih odnosa
na dernokratskirn i progresivnim osnovarna, politika i po-
kret nesvrstanosti ostali su izvan ideoloskih i
politickih sherna i podele. Ova okolnost iz os-
novnih svojstava politike i pokreta nesvrstanostI, kao ne-
zavisnog, i globalnog faktora medunarod-
nim odnosirna.
Medutirn, isto vrerne pokretu nesvrstanosti su se
nasle i zernlje koje irnaju odredene ideoloske i politicke
afinitete za j ednu ili drugu veliku silu. Na taj
nacin, dernarkaciona linija koja posleratnorn svetu
razdvojila Istok i Zapad nasla odraza i pokretu nes-
vrstanosti.
236
Uporedo sa sirenjern pokreta i
njegove uloge rnedunarodnirn_ tekla su 1
tojanja velikih sila i
njegova dejstva ili da ga uvuku orb1tu svoJih ideoloskih
i politickih interesa. . . . . . . . . .
PolazeCi od tvrdnje da postOJI
interesa zernalja tzv. socijalisticke zajednice, radnicke kla-
se kapitalistickih zernalja i P?-
kreta, SSSR prvi rnah tretirao novooslobodenJe zernlJe
kao rezervu socijalizma. U novije vrerne, ova . degradantna
paternalisticka formula i SSSR
novooslobodenje zemlje kao tzv.
zajednice. S obzirom na to da se g:o
malja nalazi pokretu nesvrstanost1, tesko
da tom sadrzana teznja da se pokret nesvrstanost1
ukljuci u strategiju ostvarivanja interesa i ciljeva tzv. soci-
jalisticke zajednice.
Ova nastojanja osnovi teku na dva koloseka. Kada
pitanju stav prema pokretu nesvrstanosti kao medu-
narodnorn faktoru, SSSR pruza selektivnu podrsku
zalazuci se za njegovo ukljucivanje antiimperijalisticku
borbu, koja u krajnjoj liniji podrazumeva apriorno suprot-
stavljanje Zapadu okviru unapred postavljene

Takode se mogu uociti nastojanja da preovlada anti-
zapadna orijentacija pokreta posredstvom
tzv. radikalnih nesvrstanih zemalJa sa koJima se SSSR na-
lazi saveznickim odnosima. VeCina ovih zemalja
presla tegoban put borbe za nacionalnu i
SUoCila sa jakim pritiskorn metropola 1 drug1h
perijalistickih sila. NernajuCi ni ni
mogucnosti da se uspesno suprotstave
tickih, neokolonijalistickih, rasistickih i drug1h
tickih snaga, ove zemlje su se vecoj i1i manjoj meri oslo-
nile na podrsku SSSR i drugih zemalja tzv.
zajednice. Bilo na osnovu svojih autentic?ih .
ubedenja i interesa, kontekstu spolJno-
politickih interesa Sovjetskog Saveza, od ov1h
lja su postale vrlo angazovane teze
nom saveznistvu pokreta nesvrstanost1 sa SovJetsk1m
Savezom.
Delovanje zastupnika tzv. radikalizma pokretu ne_-
svrstanosti u krajnjoj liniji se moze svesti na pokusaJ
ideologizacije pokreta nesvrstanosti koji svom egzakt-
237
nom politickom vidu trebalo da znaci napustanje nezavisne
i pozicije i svrstavanje sa tzv. socijalistickom
zajednicom u konfrontiranju sa zapadnim
Ovaj pokusaj ideologizacije pokreta nesvrstanosti, od-
nosno njegovog ukljuCivanja u podelu nema iz-
gleda da mogao ostvaren zbog nekoliko relevantnih
razloga:
- prvo, zbog toga sto nastojanje da se pokret nesvrs-
tanosti ukljuci u podelu i stavi ostva-
rivanja spoljnopolitickih interesa jednog protivreci
samoj prirodi pokreta nesvrstanosti kao nezavisnog, van-
i globalnog faktora u medunarodnim odnosima;
- drugo, zbog toga sto u pokretu nesvrstanosti, koji
danas okuplja preko sto zemalja u svojstvu punopravnih
ucesnika, vecina zemalja nema interesa da se stavi slui-
bu spoljnopolitickih interesa istocnog
Na osnovu toga sasvim pouzdano se moze reci da po-
stojanje i delovanje nosilaca tzv. radikalizma, usled objek-
tivnog rasporeda politickih snaga u pokretu nesvrstanosti,
nece u stanju da isforsira ideolosku orijentaciju koja
ga odvojila od njegovih izvornih nacela na kojima se
zasniva citava dosadasnja orijentacija i realna perspektiva
razvoja nesvrstanosti u buducnosti.
Oslanjajuci se na svoju izvanrednu ekonomsku i vojnu
i okolnost da se u postojecem medunarodnom eko-
nomskom poretku nesvrstane zemlje nalaze u teskom po-
lozaju i, htele ne htele, moraju povinovljavati zakonima
trzisne privrede, zemlje Zapada takode zdusno nastoje da
uticu na orijentaciju pokreta nesvrstanosti.
Zemlje Zapada, u prvom redu SAD, nastoje da
i neutralisu aktiv.nosti pokreta nesvrstanosti koje iz objek-
tivnih istorijskih razloga, kako u vreme antikolonijalne re-
volucije, tako i u za uspostavljanje novog meduna-
rodnog ekonomskog poretka, u najvecoj meri kolidiraju
sa interesima i teznjama tih zemalja. Od Dalsovog progla-
savanja politike novooslobodenih zemalja za amoralnu i
kratovidu, preko Kisindzerovih zluradih opaski svrsta-
vanju nesvrstanih i tiraniji veCine do Reganovog cvrs-
tog stava, SAIO su na razlicite nacine iskazivale svoje ne-
zadovoljstvo postojanjem i delovanjem pokreta nesvrsta-
nosti. BuduCi da u prvom posleratnom periodu nisu uspele
da glavninu novooslobodenih i drugih zemalja koje su se
izjasnile za nesvrstanost uvuku krstaski rat protiv komu-
nizma, SAD danas nastoje da im nametnu ideologiju neu-
238
tralizma, odnosno politiku ekvidistance. Prihvatanje neu-
tralizma najkrace receno, znacilo odustajanje pokreta
nesvrstanosti od borbe za ostvarivanje osnovnih istorijskih
ciljeva i uklapanje u podelu svojstvu pasivnog
posmatraca drustvenih i medunarodnih
Zapadne zemlje, posebno SAD, nastoje da posred-
stvom ekonomske i vojne pomoCi, kao i razlicitih drugih
i multilateralnih mehanizama, iznutra uticu na
ponasanje i orijentaciju nesvrstanost. Buduci da u
krugu nesvrstanih zemalja ima odreden broj onih koje
imaju ideoloskih afiniteta i politickih interesa da deluju
tom smeru, moze se uociti njihovo nastojanje da u kon-
tekstu suprotstavlajnja nosiocima tzv. radikalizma ponude
svoju opciju - zauzimanje ekvidistance prema velikim si-
lama i
Ni pokusaji SAD i zapadnih zemalja da pokretu
svrstanosti nametnu svoju ideolosku orijentaciju nemaju
izgleda na uspeh zbog sledecih razloga:
- prvo, zbog toga sto zauzimanje neutralistickog i pa-
sivnog polozaja u medunarodnim odnosima protivreci sa-
moj prirodi pokreta nesvrstanosti kao nosioca borbe za
korenito menjanje postojecih medunarodnih politickih i
ekonomskih odnosa;
- drugo, zbog toga sto velika vecina nesvrstanih
malja ne moze prihvatiti pasiviziranje pokreta nesvrstano-
sti i njegovo stavljanje u sluibu spoljnopolitickih interesa
zapadnog
Ideoloski koncept tzv. treceg
sveta
Kada rec shvatanju da se pokret
nesvrstanosti moze ideoloski vezati za odredene geograf-
sko-civilizacijske sheme, u prvom redu rec zastupnicima
teze da nesvrstanost predstavlja ideologiju tzv. treceg sveta.
Nema dvojbe da tzv. treci svet, pod kojim se podrazu-
mevaju zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike, ima od-
redene specificnosti odnosu na Evropu i Severnu Ameri-
ku u kojima se nalazi gro razvijenih zemalja. Razlike iz-
medu ovih regiona mogu se svesti na istorijsko-civilizacij-
ske i ekonomsko-socioloske faktore, odnosno na cinjenice
239
da .U zemlje tzv. treceg sveta poglavito pripadale kolonijal-
nim carstvima velikih sila situiranih evropskom prostoru
i zatim da su zaostale svom ekonomskom razvoju.
Medutim, sasvim izvesno da se ideologija tzv. tre-
ceg sveta ne moze graditi na suprotstavljanju razvijenim
zemljama, niti na razlikama koje postoje medu razvijenim
i zemljama razvoju. Ukoliko i pokusaja stvaranja
ideologije tzv. treceg sveta na toj osnovi, na konfrontaci-
ji sa svetom ili na ovekovecavanju osobenosti
tzv. treceg sveta, jedna takva ideologija tesko se mo-
gla uvrstiti red progresivnih orijentacija, svakom
slucaju se ne mogla proglasiti za ideologiju pokreta ne-
svrstanosti. ne moguce zbog toga sto pokret ne-
svrstanosti predstavlja univerzalni pokret, koji se ne svodi
na odredene geografske granice, niti jednoznacna civiliza-
cijska obelezja i sto pokret nesvrstanosti tezi korenitoj tran-
sformaciji celokupnih odnosa svetu.
Jos manje osnova za postojanje neke posebne ideolo-
gije tzv. treceg sveta, koja se mogla predociti kao ideo-
logija pokreta .nesvrstanosti, ima drustvenom ili
medusobnim odnosima zemalja tzv. treceg sveta.
Uprkos svim istorijskim, civilizacijskim, socioloskim i
drugim osobenostima drustvenom zemalja tzv. tre-
ceg sveta, odnosno zemalja razvoju, teku procesi kroz ko-
je su prolazila i drustva razvijenom svetu. Raspored
klasnih snaga, drustvene protivrecnosti i njihova ishodista
osnovi ne izlaze iz okvira koji su prepoznatljivi i
drugim drustvima svetu u razlicitim fazama njihovog ra-
zvoja. Uostalom to potvrduj e okolnost da se zemlje tzv.
treceg sveta, odnosno zemlje razvoju, preskacuCi ili
ne preskacuCi odredene faze drustvenog razvoja, osno-
vi krecu medusobno povezanim i uslovljenim putevima so-
cijalistickog i kapitalistickog razvoja.
Isto tako, medusobnim zemalja tzv. treceg
sveta, odnosno zemalja razvoju, dosad nije stvoren mo-
del koji ih razlikovao od zemalja razvijenog sveta. Po-
lazeCi od svojih unutrasnjih opredeljenja i jos vecoj me-
ri od svojih nacionalnih interesa, zemlje tzv. treceg sveta
ponasaju, se manje-vise, kao i sve druge zemlje svetu,
da medusobno saraduju, da dolaze medusobne
konflikte.
Prema tome ni na osnovu ovih dvaju merila ne se
moglo doci do zakljucka da postoji neka posebna ideolo-
gija tzv. treceg sveta, koja shodno tome, mogla pred-
240
stavljati ili pretendovati na to da predstavlja ideologiju
pokreta nesvrstanosti.
U prilog takvom zakljucku moglo se navesti i to da
okviru samog tzv. treceg sveta postoje ideoloske i civili-
zacijske i druge razlike koje nisu obavezno manje od razli-
ka . . izmedu zemalja razvoju i zemalja koje pripadaju ra-
zv1Jenom svetu. Dovoljno primera radi, uporediti
filozofske sisteme i druga civilizacijska obelezja zemalja
.Azije naspram zemalja Afrike ili zemalja Afrike naspram
zemalja Latinske Amerike, da se to uverili. Isto tako
mogli i okviru samog tzv. treceg sveta iznaci ra-
zlike ekonomskom standardu i razvoju pojedinih zemalja
koje nisu manje od onih koje zapafamo na relaciji razvi-
jenog Severa i ncrazvijenog Juga.
ldeologija tzv. treceg sveta prisutna stvari kao
operativna politicka kategorija iskljucivo manipulacija-
1ma onih koji zeleli da tzv. treci svet, tom okviru
i pokret nesvrstanosti, podrede interesima pojedinih
kovskih sila.
Poznato da postojao pokusaj stvaranja ideologi-
. tzv. treceg sveta vreme kada su aktuelne pripre-
me za organizovanje tzv. drugog Bandunga, sredinom se-
zdesetih godina, pod snaznim uplivom ekstremistickih
stanovista kulturne revolucije Kini. Zna se da pokusaj
odrzavanja tzv. drugog Bandunga nije uspeo i da su se po-
liticke metafore pobornika kulturne revolucije rasprsile
kao mehur od sapunice. Nije uspeo ni jedan kasniji po-
kusaj slicnom smeru za koji se zalagao tadasnji pakistan-
ski predsednik Ali Buto: nije doslo do stvaranja pokreta
.zemalja razvoju, koji obuhvatio sve zemlje tzv. treceg
sveta, ukidajuci demarkacionu liniju izmedu svrstanih i ne-
svrstanih zemalja Afrike, Azije i Latinske Amerike.
Ovi pokusaji nisu uspeli zbog toga sto su pledirali za
vracanje tocka istorije unazad, buduCi da su nesvrstane
zemlje vec bile daleko odmakle koncipiranju i ostvari-
vanju svoje globalne politicke strategije.
Na jednom drugom koloseku vodene su akcije da se
ideologija tzv. trikontinentalizma nametne kao politicka
orijentacija pokreta nesvrstanosti. U bukvalnom vidu taj
pokusaj nije uspeo, ali postoji teznja da se osvari na drugi
nacin. Rec zapravo tome da se razlicite organizacije
i pokreti koji su delovali i1i deluju tzv. trecem svetu na
platformi trikontinentalizma nametnu kao hegemon ili in-
. spiracija pokreta nesvrstanosti. Postojanje takvih organiza-
.} 6 NesYrstana Jugos lavij a i savrcmeni svet
241
cija i pokreta koji nalaze klasni, politicki ili neki inte-
res da deluju pod jednom ill cak
privesak jednog od i sto
podredivanje pokreta nesvrstanost1
koj orijentaciji ili njegovo pretvaranJe Jednog
od nije ni razumljivo ni mogucno.
Opstecovecanske vrednosti
Zna se da ni one ideologije koje
sadrze univerzalne vrednosti, uostalom kao i svi veliki
religijski sistemi, ipak nemaju da
svoj, osnovi, parcijalni karakter. 1 to Jedan od
razloga sto praksi mogu da se kao pogled na
svet jednog takvog globalnog pokreta, kao sto pokret
nesvrstanosti. U stvari, sve danasnje ideologije i svi posto-
jeci religijski sistemi su inkorporirani i svojstven na:
Cin sinhronizovani pokretu nesvrstanost1. Demokratsk1
i ideoloski pluralitet pokreta nesvrstanosti
upravo tome sto uspeva ih ob}edini platfor-
mi, bez mogucnosti da se bilo koJI pos-
tavi kao hegemon. U sazvezdu nesvrstanost1 su
i isprepleteni, svojevrsnoj i .sintezi,
budizam, islam, katolicizam, ani-
mizam, marksizam itd.
fakticki znaci da pogled na svet pokreta nesvrsta-
nosti treba traziti na razini priznatih vrednosti
medunarodne zajednice. ,u nase vreme te v 1
opstecovecanske vrednosti su sa?rzane
kom i pravnom poretku nac1Ja. lako
Ujedinjenih nacija predstavlja rezultat komprom1sa sila
antihitlerovske koalacije na isteku drugog svetskog rata:
ona sjedinila .. 1
progresivnog razvoja dosadasnJOJ
zajednice. bez sumnje, .
vrednosti svih postojecih ideolosk1h i c1v1l1zac1Jsk1h s1ste-
ma.
U tom smislu doktrina nesvrstanosti, koju operativ-
nom politickom nazivamo politikom nesvrstanosti,
sadrzi skup pogleda na korenitu transformaciju. celokup-
nog sistema medunarodnih politickih i ekonomsk1h odnosa
242
na demokratskim i progresivnim osnovama. U sredistu do-
ktrine nesvrstanosti nalaze se principi i ciljevi Povelje Uje-
dinjenih nacija. Na osnovu toga pojedini autori jednom,
svakako, uslovnom smislu navode da se pokret nesvrstano-
sti inspirise ideologijom Povelje HN, podrazumevajuCi
pod tim pojmom prvom redu borbu za mir, nezavisnost
i ravnopravnost naroda, ekonomski razvoj i drustveni pro-
greS'.
Takode postoje autori koji naznacuju da se pokret ne-
svrstanosti inspirise ideologijom aktivne i
koegzistencije. Svoju tezu zasnivaju na okolnosti da se
sredistu doktrine nesvrstanosti nalaze principi aktivne i mi-
koegzistencije, oni koji su navedeni Izjavi
Nehrua, Laja 1954, oni koji su ukljuceni Ban-
dunsku deklaraciju 1'955, oni koji su naznaceni Pro-
gramu za mir i medunarodnu saradnju, usvojenom na Dru-
goj konferenciji nesvrstanih zemalja Kairu 1964, oni
koji su kodifikovani Deklaraciji nacela medunarodnog pra-
va koja se ticu prijateljskih odnosa drzava koja usvojena
na XXV Generalne skupstine Ujedinjenih nacija
1970. godine. u sustini, kodeks nacela aktivne i miroljublve
koegzistencije, za cije se uvazavanje i ostvarivanje zalaze
pokret nesvrstanosti, svodi se, takode, na borbu za mir, ne-
zavisnost i ravnopravnost naroda, razvoj i dru-
,stveni progres.
I i drugom slucaju nije sporno da
vrednostima koja ulaze doktrinu nesvrstanosti i za cije
se ostvarivanje zalaZe pokret nesvrstanosti za nove
medunarodne politicke i ekonomske odnose.
Revolucija nezav'isnosti
Istorijski i genetski specifikum odno-
sa izmedu razlicitih ideologija i nesvrstanosti
tome sto doktrina nesvrstanosti nastajala na bazi dopri-
nosa koji su dali njeni veliki osnivaci, ostvarujuci epo-
halnu sintezu ideoloskih, religijskih, kulturnih i drugih civi-
lizacijskih vrednosti citavog covecanstva. Ako su, pri tome,
stvorili jednu novu ideologiju, to najstriktnije r eceno
ideologija borbe za nacionalno oslobodenje, ideologija
velike revolucije nezavisnosti, koja promenila ne samo
16* 243
strukturu, vec i odnose medunarodnoj zajednici i zacela
dugorocne procese koji vode uspostavljanju novog medu-
narodnog ekonomskog poretka i korenitoj demokratizaciji
medunarodnih odnosa veku koji pred nama. Nastala
izvan ideoloskih shema koje izrazavaju monopol
na slobodu i progres, doktrina nesvrstanosti sadrzi naj-
radikalniji program revolucionarnog menjanja sveta. Na-
dahnjujuCi se doktrinom nesvrstanosti, pokret nesvrstanih
zemalja sporim ali neumitnim istorijskim hodom razgra-
duje temelje imperijalistickog i ustrojstva sveta.
244
Sredozemlje u akciji
nesvrstanih zen1alja
1. BuduCi da sredozemni prostor
celokupnom posleratnom periodu, narocito onom raz-
kome da deluje pokret nesvrstanosti, bio
popriste dekolonizacije, konfrontacije i medusob-
nih sporova samih sredozemnih zemalja, dokumentima
sastanaka na vrhu nesvrstanih zemalja posvecivana mu
odgovarajuca paznja. Medutim, postoji izvesna nesrazmera
u relativno skromnom tretiranju Sredozemlja kao geograf-
ske i politicke celine, dok daleko vise prostora i paznje
posvecivano pojedinim u prvom redu onima
koji se ticu krize na Bliskom istoku i arapskih naroda.
2. Kada rec procesu dekolonizacije u vodama i na
obalama Sredozemlja, ona pocela relativno rano, jos u pe-
riodu izmedu dva rata, tako da su u periodu delovanja po-
litike i pokreta nesvrstanosti sticale nezavisnost poslednje
sredozemne zemlje, posebno one na podrucju Magreba. Ne-
svrstane zemlje su to vreme prvi plan svoje politicke
akcije Mediterana isticali podrsku tim zemljama
koje su se nalazile na putu dekolonizacije, narocito alzir-
skoj revoluciji koja relativno dugo trajala i posle mucnih
peripetija omogucila narodu Alzira da stekne slobodu i ne-
zavisnost.
3. Najvise pa:Znje u dokumentima nesvrstanih zemalja
posveceno situaciji na Bliskom istoku. i razumlji-
vo, s obzirom na to da pitanju posleratna kriza koja
najdu:Ze i bez prekida traje od 1948. godine do danas. U me-
duvremenu tom prostoru doslo do cetiri arapsko-izra-
245
elska rata i do izraelskih napada druge arap-
ske zemlje, Isto tako, kriza Bliskom isto-
ku uzrok i posledica medusobnih sukoba arapskih
zemalja koji su dosli do tacke kempdej vid-
skih sporazuma i egipatsko-izraelskog ugovora
miru. U sredistu razvoja krize sve
vece i ulozi Pa-
oslobodilacke organizacije.
kriza, koju su od samih pocetaka
ovoj ili meri i velike sile,
SAD i SSSR, doprinosila medusobne
i situacije u citavom ovom geo-
politickom prostoru. u tom smislu se bez dvojbe moze ka-
zati da kriza Bliskom istoku j edan od
ka Sredozemlja kojoj se
velikih sila i
grupacija.
da su arapske zemlj e proizvodaci naf-
te uticala naroCito pcr iodu tzv. energetske krize da
skoistoena kriza postane od glavnih preokupacija ci-
tave medunarodne zajednice. tom periodu doslo do
evolucije svetu jacanja
arapskih zemalja da povrate teritorij e koj e okupirao
Izrael i, palestinskog da pod vod-
stvom Palestinske oslobodilacke ostvari svoje
pravo na samoopredelj enj e, koje podrazumeva i obrazova-
nje vlastite drzave.
Ekstenzivno povecavanje posvecenog krizi
Bliskom istoku i razrada svih njenih
dokumentima zemalja pocinje od
Seste konferencije zemalja Najvisi do-
met obema ovim dimenzijama zabelezen na Sestoj kon-
zemalja Havami vreme naj zescih
sukoba izmedu samih arapskih zemalja. Od Sedme konfe-
rencije zemalja Nju Delhiju zapaza se popu-
stanje te dramatske odnosu na krizu Bli-
skom istoku, iako fakticko stanje samom tom prostoru
nije dozivelo evoluciju.
4. U prvo vreme dokumentima zemalja
palestinski razmatranja kri-
ze Bliskom istoku, ali mu nije pridavan zna-
caj. posle Cetvrte konferencije
zemalja Alziru, doslo do evolucije kako sta-
vovima arapskih zemalja, tako i stavovima pokreta
246
stanosti - da se tretira kao
srz krize. Tome doprineo prijem
Palestinske oslobodilacke pokret
sti u svojstvu Iako politicke snage
koje predvode borbu za prava pa-
lestinskog formirale tzv. vladu, kao
sto to slucaj sa revolucijom, cija privre-
vlada prisustvovala Prvoj konferenciji ne-
svrstanih zemalja Beogradu, ipak su dve oko1nosti uticale
to da zemlje prihvate Palestinsku oslobodi-
lacku kao aktivno-
stima pokreta da Palestinska oslo-
bodilacka organizacija proglasena za jedinog legitimnog pred-
i da sklopu ost-
prava palestinskog naroda
prihvaceno njegovo pravo obrazovanje vlastite
drzave.
Iako pojedine arapske drzave, kada su pitanju
njihovi vlastiti nisu pokazale neophodno razume-
za borbu palestinskog i samu Palestinsku oslo-
bodilacku organizaciju, ipak za ostvarivanje
otudivih prava palestinskog pod vodstvom Palestin-
ske oslobodilacke organizacije postalo merilo za stav i od-
prema Citavoj krizi Bliskom istoku. Na
to se i sam pokret i
ciju U svakom slucaju doslo do
i podrske palestinskog
za

U dokumentima zemalja proces
afirmacije oslobodilacke organizacije dosao
do izrazaja dva plana: vidu sve sireg tretiranja pa-
lestinskog kako sklopu
krize, tako i tretiranju, sa svrhom
da se posebno prvorazredni po-
liticki znacaj i vidu izrade celovitog politickog
prilaza zemalja ostvarivanju zahteva
pod vodstvom oslobodila-
cke organizacije.
tome koliko su nesvrstane zemlje daleko otisle
pruzanju podrske pravednoj palestinskog sve-
doce one formulacije dokumentima sa na vrhu
kojima se eksplicitno potpuna identifikacija
247
kreta nesvrstanosti i nesvrstanih zernalja sa zahtevima i ci"-
ljevima palestinskog naroda.
5. U novije vreme, narocito posle upada izraelskih trupa,
u juini nesvrstane zernlje obracaju posebnu paznju
u ovoj zernlji i oko ove zernlje. svakako, .
rnanjoj rneri slucaj da se ne sticu i ne ukrsta-
ju interesi mnogih faktora upletenih krizu na Bliskorn.
istoku. Poznato na prirner, da posle nasilnog proteri-
vanja palest1nskih boraca iz Jordana doslo do njihovog sta--
cioniranja Na taj nacin postao trajno.
utociste za glavninu boraca Palestinske oslobodilacke orga-
nizacije. U isto vrerne, sklopu upuCivanja arapskih rnirov-
nih snaga ovu zernlju usli su i veCi kontingenti .
sirijskih trupa, narocito dolini Beka. Otuda se rnoze shva--
titi da glavni cilj izraelskih napada na stvari,
sracunat na unistavanje borbenog sastava Palestinske oslo-.
bodilacke organizacije i vojnog polozaja Sirije.
Nesvrstane zernlje punu podrsku ocuvanju su-
vereniteta, integriteta i jedinstva i za--
lafu se za povlacenje svih snaga iz ove zern'lje.
Medutirn, situacija sarnorn vrlo slozena i
interesi razlicitih faktora, posebno arapskih, do te rnere
izukrstani i neretko konfrontirani da tesko pretpostaviti .
da ovaj nacelni stav nesvrstanih zernalja rnogao
doglednoj buducnosti ostvaren.
6. Neposredniji sredozernni pecat nosi kiparski pro-
korne nesvrstane zernlje posvecuju kontinuiranu paf-
nju jos od Beogradske konferencije 1961. U dokumentima,
nesvrstanih zernalja posvecenirn kiparskom pitanju rnogu
se razluciti sve faze kroz koje prolazila Kiparska Repu-
u nastojanju da ocuva svoj nacionalni te- .
ritorijalni i svoj status. U torn pro- .
cesu tacku svakako predstavlja turska
cija i okupacija dela ostrva 1974. Prisustvo stranih ,
trupa tako postalo suvere-
nitetu, teritorijalnorn integritetu i statusu
Kipra.
Nesvrstane zemlje odlucno se za povlacenje
svih stranih trupa, prestanak mesanja unutrasnje poslove
i dijaloga dveju kiparskih
pitanjima koja predstavljaju njihov vitalni interes.
7. Iako Zapadna Sahara ne izlazi na obale Mediterana,
spor oko ostvarivanja prava samoopredeljenje
su upleteni, ili su to jos uvek, Spanija, Maroko i Alzir . .
248
Narocito nepovoljno dejstvo irnao Zapadne Saha-
re na dveju zemalja Magreba - Alzira i Maroka i
na Organizaciji africkog kojoj doslo
gotovo do rascepa zbog prijerna DNR Sahare. Iako polaze
od toga da resavanje Zapadne Sahare prioritet-
okvirirna i OUtN, zernlje su pruzile na-
celnu podrsku ostvarivanju prava sarnoopredeljenje na-
roda Sahare, tretirajuci ga kao deo pro-
cesa dekolonizacije.
Iako doslo do proglasenja DNR Sahare, ova zernlja
nije odmah automatski prirnljena pokret nesvrstanosti,
kao sto to slucaj sa svirn clanicama Organizacije africkog
jedinstva upravo zbog toga sto proglasenje postalo
razrnirica rnedu africkim zemljarna, rnedu kojirna se
i sredozemne zernlje Alzir i Maroko.
8. Tek od Pete nesvrstanih zernalja Ko-
lombu nesvrstane zemlje pocinju da poklanjaju vise pafnje
Evropi kao geografskoj i politickoj celini. Do toga doslo
prvorn redu zbog usvajanja Zavrsnog akta KEBS-a Hel-
sinkij u kome su doSli do izrazaja principi i ciljevi za koje
se zalazu politika i pokret nesvrstanosti. evropski
procesi, na prevazilazenje barijera
torn prostoru, inkorporiraju se na nacin celokup-
ne aktivnosti politike i pokret nesvrstanosti i zbog toga sto
im poseban doprinos daju tri evropske nesvrstane zemlje
- Jugoslavija, i Malta. Najzad, zahvaljujuci upravo
zalaganju evropskih nesvrstanih zemalja okvire Konferen-
cije evropskoj i sar adnji ukljucena i tzv.
mediteranska dimenzija, koja osnovi podrazumeva dve
stvari: povezivanje pojma evropske bezbednosti sa stanjem
i na Sredozemlju i mogu6nost ucesca
skih zemalja ovog podrucja aktivnostirna KEBS-a.
Prihvatanje Evrope kao geografske i politicke
koja ne izlazi iz okvira delovanja poli.tike i
nosti ima izvanredan politicki znacaJ. Na taJ nacm polit1ka
i pokret nesvrstanosti potvrduju univerzalnost svoje politi-
cke platforme i afirmisu se kao globalni faktor meduna-
rodnirn odnosirna. se postepeno, ali trajno, preovlada-
va koncept politike i pokreta nesvrstanosti kao platforme
zemalja tzv. treceg sveta, koji
tinentalizma i trikontinentalizma. sto aZIJSke zemlje
ostvaruju ciljeve nesvrstanosti svom prostoru, tako i ev-
ropske nesvrstane zernlje ostvaruju ciljeve nesvrstanosti
evropskom prostoru. Zbog toga ova konceptualna i akcio-
249
evolucija od znacaja upravo za evropske ne
zemlje i njihovu ulogu i vrednovanje njihovog do-
prinosa u pokretu nesvrstanosti.
9. Iako mediteranski zaokupljaju paznju
svrstanih zemalja od samih pocetaka njihove zajednicke ak-
cije, trebalo da prode relativno dosta vremena da do-
slo do formulisanja sirih programskih okvira nesvrstanih
zemalja odnosu na geografsko i politicko podrucje Medi
terana. posledica dveju okolnosti: s strane, da
narocito posle izraelsko-arapskog rata 1967. doslo do si
renja prisustva i natjecanja velikih sila i grupa
cija Sredozemlja i, s druge strane, sto postojalo
sve izvesnije da postoji visok stepen meduzavisnosti svih
tacaka i da njihovo i resavanje
moze da dovede do prilika ovom delu
sveta. Nesvrstane zemlje su zbog toga podrzale ideju pret-
zonu mira i saradnje. Ostvarivanje
ovih ideja podrazumeva uporedno resavanje svih konfliktnih
pitanja i jacanje saradnje i svih drugih zemalja
Sredozemlja. U tom sklopu i odrza-
vanja posebnih skupova sredozemnih zemalja. Krupan zna-
caj imalo odrzavanje Ministarske konferencije nesvrsta-
nih zemalja na Malti 1984. Ova akcija nesvrstanih zemalja
povezuje se sa odgovarajucim aktivnostima Organizaciji
ujedinjenih nacija i okviru evropskoj bez-
bednosti i saradnji.
10. lzvanredno vaznu komponentu prilazu
nih zemalja svim pitanjima koja se sticu ovom prostoru
predstavljaju stanovista i Organizacije ujedinje
nacija. Nema gotovo nijednog sredozemnog u
kome se nesvrstane zemlje ne zalazu za njegovo resavanje
principa Povelje UN i okviru ovlascenja i nadlez.
Organizacije nacija. slucaj i sa
skoistocnom krizom i sa i sa ki
parskim itd. Ova veza izmedu aktivnosti pokreta
nesvrstanosti i delovanja govori
dupliranju ili paralelalizmu, vec upravo obrnu-
to: ukazuje na znacaj koji nesvrstane zemlje pridaju resa-
vanju svih otvorenih i akutnih politickih pitanja na platfor-
mi i pod okriljem Ujedinjenih nacija. Isto tako, na taj na-
se posebno istice istovetnost i povezanost principa
svrstanosti i principa Povelje UN, kao i sve veca uloga ne
svrstanih zemalja radu i aktivnostima nacija.
250
Ne treba smetnuti s uma da su akcije Ujedi
njenih nacija blle najzastupljenije,
reci i upravo prostoru SredozemlJa -
od snaga UN koje su delovale Egiptu nakon trojne agre-
si je 1956. do onih koje obavljaju delikatnu misiju Kipru
i vreme
11. Kada rec velikim silama i drugim zemljama
koje su Sredozemlju,
tima nesvrstanih zemalja posebno se apostrofiraju koje
su upletene krizu Bliskom istoku. U sklopu pro-
cesa dekolonizacije, prozivana
ska kao zemlja koja onemogucava ostvarivanje prava na
samoopredeljenje naroda Alzira i Tunisa. U
kontekstu, poglavito vezi sa Sahare,
kao metropola koja treba da omoguci
ovom svom posedu pravo na samoopredeljenje.
Narocito ostre zamerke se novije vreme upucuju na
adresu zbog politicke, i vojne podrske Izra-
elu i zbog zloupotrebe prava veta Savetu bezbednosti u
cilju Izraela. Osuda SAD pojacana
vreme kada pod okriljem dolazi do sklapanja egi-
patsko-izraelskog ugovora miru.
Moze se uociti da se zema-
lja vezi sa pita.njima ne pomi,nju ni SSSR
niti druge evropske drzave koje su nekada prisutne u
ovom prostoru.
12. Najzescoj osudi nesvrstanih zemalja izlozen Iz-
rael zbog svoje agresivne i politike koja
traje u punom kontinuitetu od 1.948. godine. Nesvrstane zem-
lje kategoricki zahtevaju da Izrael napusti sve arapske te-
ritorije koje okupirao nakon 1967. godi,ne i da omoguCi
arapskom narodu Palestine da formira svoju vlastitu suve-
renu drzavu.
Nesvrstane zemlje posebno naglasavaju da Izrael
ne prihvata i ne sprovodi rezolucije Saveta
i Generalne skupstine UN i zahtevaju da se prema Izraelu
primene prinudne mere iz glave VII Povelje UN. U novije
vreme pojavljuje se i zahtev da se izvidi isklju-
civanja Izraela iz svetske organizacije.
Nesvrstane zemlje su politiku Izraela izjed-
nacile sa rasizmom i rasnom diskriminacijom. U tom kon-
tekstu posebno ukazuju na spregu Izraela i Juznoafricke
usmerene protiv naroda koji se bore za svoje na-
cionalno oslobodenje.
251
13. U sklopu mediteranskih doslo do intere-
santne evolucije samoj doktrini nesvrstanosti. Naime, jos
uvek se na mnogim stranama osporavaju njene dodirne tac-
ke sa medunarodnim pravom. Argumente protiv takvog shva-
tanja daje okolnost da i Organizacija ujedinjenih nacija
prihvatila postojanje statusa nesvrstanosti slucaju
ra, kao odredenog pravnog stanja. Takode interesantno
napomenuti da se sklopu podrske nesvrstanih zemalja
nastojanju Malte da svoju bezbednost istice da
se njena neutralnost zasnivati na nesvrstanosti.
252
Razoruzavanje na
svetskim mor1ma
Moguce mere razoruianja i Jacanja
poverenja na svetskim morima predstavljaju sastavni deo
razoruianja u celini, ali se njega, zbog
nekih svojih specificnosti, mogu tretirati i kao poseban
segment.
Razmotricemo argumente za prvu i drugu tezu.
1. Savremena tehnoloska dostignuca sferi nuklearnog
i raketnog oruija povezala su kopneno, vazdusno i pomorsko
naoruianje u jedinstven vojno-strategijski sistem. Prevazi-
deno stanje iz ranijih epoha kada su kopneno i pomorsko
naoruzanje cesto imali odvojene ili parcijalne ciljeve. u
atomskoj eri, strategijska nuklearna oruzja na kopnu, vaz-
duhu i na moru imaju zajednicki cilj da zadaju unistavajuci
udarac protivniku. Nuklearno i raketno naoruzanje su u naj-
vecoj meri anulirali razlike kao i specificno-
sti infrastrukture vojne tehnike.
Ove konstatacije imaju cvrstu uporisnu tacku kako
karakteru, tempu i posleratne trke naoruianju, ta-
ko i dosadasnjim pregovorima razoruzanju na
nom i multilateralnom nivou. Ni u jednom ni drugom
slucaju pomorsko naoruianje se izdvaja kao poseban
specifikum. U osnovi se vrse distinkcije izmedu konvencio-
nalnog i nuklearnog naoruianja, kao i strategijskog
i taktickog nuklearnog naoruzanja, ali ne izmedu kopnenog,
vazdusnog i pomorskog naoruzanja. tome svedoci i plc-
doaje medunarodne zajednice da se sprovede opste i potpL1-
no razoruianje pod striktnom medunarodnom kontrolom,

kao i urgentan mhtev da se zabrani i upotreba
oruzja.
Zbog toga se trke
i procesa in toto od-
i na pornorsko
2. Moguce rnere razoruzanja i jacanja poverenja
svetskirn rnorirna rnogu se izdvojiti i kao koji irna
karakteristike pojrnu razoruzanja.
da su pornorski rat i pomorsko ratno pravo irnali
istorijsku ulogu sve do jos
uvek deluje svetskirn rno-
rirna iz jednog specificnog ugla. Sern toga, kornpleks na-
vlastitoj teritoriji u se
aspektirna razlikuje od kornpleksa rnoru. Bit-
nu specificnost predstavlja da se pornor-
skih i sila koje ucestvuju globalnoj
medunarodnirn vodarna. Iz toga pro-
istice specijalna ugrozenost svih koji koriste
vode za i trgovacke svrhe. Na vise ugro-
zene su i ostrvske i zernlje. Ne samo povredarna
njihovih voda i zbog opasnosti od havarij e i
drugih incideintnih situacija, vec i zbog pritiska koji se vrsi
na njih politickirn, i drugirn sredstvirna cilju do-
bijanja vojnih baza i olaksica neophodnih za odrzavanje
pomorskih snaga i ostvarivanje ciljeva
svetskirn rnorirna.
Otuda su i razlozi za pritisak i realne rno-
gucnosti vrsenja pritiska zernalja nosioce
trke naoruzanju na svetskirn rnorirna veCi nego kada
stacionirano na njihovoj nacionalnoj
lteritoriji.
jedan od razloga koji namece potrebu
razrnatranja rnogucih rnera razoruzanja i jacanja
na svetskirn morima.
Ciljevi razoruzanja i jacanja
poverenja
su osnovni ciljevi mogucih mera
razoruzanja i jacanja poverenja na svetskirn morirna?
svetskog mira i bezbednosti.
svetskih mora strategiju i vode-
i254
cih svetskih sila posleratnom periodu, ubrzanom
militarizacijom svetskih rnora i sve veCim udelom pomor-
skog svetskoj trci naoruzanju velikoj rne-
ri povecalo pretnje svetskom rniru i bezbednosti. . .
S obzirom na (1) i specificnost prostora koJI
mora i zauzirnaju na zemaljskoj kugli odnosu na
kopno; (2) vojno-strateski znac.aj mora i v
odnosu masu koJu okruzUJu; (3) kOJl
pornorsko naoruzanje irna sklopu
vodeCih svetskih sila; (4) oko1nost da su I
svetskim rnorima,
vodama, ofanzivne (5) mogucnost
tnih situacija koje mogu da dovedu do - rnere
i jacanje svetskirn rnorima pred-
stavljale svetskog mira i

Smanjivanje napetosti pojedinim regionima. Za
postojecu situaciju
od svetskog sukoba, ali i odsustvo svetskog su-
koba koji znacio sveta. Medutim,
gi su opasna zarista. ,rravilu
su locirana obalarna mora I naJvece
danas spadaju Golf,
Karipsko rnore. Iako zarista krize tirn dosada
prevazilazila okvire, i
sredno ugrozavaju samo zernalja tog podru-
cja, nego i svetski mir.
Mere i jacanja na svetskim mo-
rima doprinela tim
zarista predstavljalo do-
prinos opste situacije svetu.
nacionalne bezbednosti drz.ava. U pros.I.im
pomorske su blle nezamenlJIVO
sredstvo osvajanja. U danasnje
poglavito sluzbl konfro:itac1Je . vodec1?
svetskih sila, okviru koje I za
tisak, i agresiju pojedine ostrvske i
cak i kada nisu prot1v
bezbednosti neke zernlje, pomorske i
vodecih svetskih sila uticu stvaranje at-
mosfere napetosti i
Mere i svetskim mo-
rima predstavljale doprinos jacanju na
cionalne bezbednosti ostrvskih ; drzava.
255
d) Podsticaj procesu opsteg i potpunog razoruzanja, po-
sebno nuklearnog. Mere i na
svetskim morima zaustavile trku jed-
od sektora.
podsticaj stvaranju atmosfere i
svetu za procesa opsteg i potpunog razoruza-
nja,
U praksi potvrdena preduzimanja
parcijalnih mera razoruzanja procesu opsteg i potpunog
razoruzanja, posebno
Obezbet1ivanje uslova za demokratizaciju met1una-
rodnih odnosa. samoj svojoj prirodi pomorske
snage i cesto se obezbediva-
i sirenje sfera uticaja sila, odredenih
obrazaca i politickog razvoja, ukljucivanja dru-
gih drzava njihovih spoljno-politickih interesa. U
rec politicke i
ske drzava.
Mere i svetskim mo-
rima ostvarivanju odredaba
Povelje UN i drugih svetske organizacije
p1avima i duznostima drzava i demokratizaciji medunarod-
nih
f) Obezbet1ivanje uslova za primenu Konvencije pravu
mora. Proces militarizacije svetskih mora, posebno
njihove ugrozavace na mnogim kljucnim
tackama Konvencije pravu mora kada
bude stupila na snagu. Rec kako obezbedivanju legi-
timnih prava drzava teritorijalnom moru, ekonomskoj
zoni i medunarodnim vodama, tako i koriscenju morskog
dna i podmorja kao bastine covecanstva.
S obzirom na to da su Konvenciji pravu mora sa-
drzani interesi broja zemalja svetu, stva-
ranje uslova za zivot trebalo da bu-
de jedan od prioritetnih ciljeva citave medunarodne zaje-
dnice. Mere razoruzanja i jacanja na svetskim
morima predstavljale znacajan doprinos ostvarivanju
tog cilja.
g) Ocuvanje prirodne okoline za sadasnje i buduce ge-
neracije. Jednu od pratecih pojava militarizacije svetskih
mora predstavlja zagadivanja prirodne okoline. Snabdeva-
nje vojnih brodova gorivom, ciscenje i izbacivanje otpada-
ka, postavljanje razlicitih predstavljaju neke od
vidova zagadivanja prirodne okoline koji zanemarljivi.
256
Njima treba dodati poznate i jos od
,.deponovanja . nuklearnih otpadaka morsk1m dubmama,
. pre svega opasnosti koje mogu proisteci
tuacija u kojima moglo doc1 do slucaJnog
. nuklearnog ili iz nameme upotrebe tog oruzJa
staliranog na brodovima, podmornicama i avionima ili sta-
.. cioniranog u pomorskim vojnim bazama.
Sve to moglo da ima katastrofalne posledice na svet-
skim morima, ciji znacaj neprocenjiv za citav ljudski
rod. Zagadivanje mora kao faktora prirodne ravnoteze
.kao sve znacajnijeg izvora hrane ugrozava elementarne us-
Jove za zivot i buduCih generacija.
Mere i jacanja poverenja na svetskim mo-
.. rima doprinele stvaranju uslova za ocuvanje prirodne
,,okoline na tom posebno znacaj.nom i osetljivom delu ze-
.maljskog tla.
Kvantitativna ogranicenja
naoruianja
.u istoriji i teoriji kvantitativna ogra-
;nicenja naoruzanja predstavljala su jedan od primarnih i
osnovnih vidova razoruzanja. vazi i za pomor-
cskog naoruzanja. Poznato primer, da vreme Dru-
stva naroda potpisano vise ugovora pomorskom ra-
. zoruzanju kojima su kvantitativna ogranicenja
_ljala obavezu (Ugovor
,pomorskog naoruzavanja izmedu Francuske, Vel1ke
nije, Italije, Japana i SAD od februara 1922,
. daljim merama za ogranicenje pomorskog naoruza?-Ja. pot-
pisan Londonu 22. aprila 1930. osnovu koga izme-
nom nota od 18. 6. 1930. g. Nemacka prihvatila da njene
pomorske snage i pomorske snage Velike
odnosu 35: 100, Ugovor SAD, Francuske i Velike
programima gradnje brodova od 25. marta 1936).
Kvantitativna merila su elemenat u .Ugovoru
strateskog I i
.SALT izmedu SA:D i SSSR. Isto tako,
nicenja voj.nih snaga i su predmet
pregovora uzajamnom i balansiranom VOJnth
snaga u srednjoj Evropi koji se vodi
:17 Nesvrstana Jugoslavija i savremeoi svet
257
Povoljne strane kvantitativnog ogranicenja naoruianja1
su sledece:
Kvantitativna merila su jedan od dominantnih naci-.
na nivoa naoruzavanja, na osnovu toga ,
mogu v da. budu i Jedan od dominantnih ogranicenja ,
naoruzanJa odnosno razoruianja .
. ?) ogranicenja naoruzanja podlofuija su 1
verifikac111 neki drug! ogranicenja naoruzanja.
ogra?1cen1a naoruzanja imaju nepo- .
sr7dan efekat i predstavljaju dobar politicki i .
ps1holosk1 uvod proces razoruzanja.
d) ogranicenja naoruzanja imaju poziti- .
vno deJstvo na stvaranje klime poverenja medunarodnim
odnosima.
. Negativne strane kvantitativtnog ogranicenja naoruza- .
nJa su sledece:
. ogranicenja naoruzanja predstavljaju
merila sferi koja ne moze pot- .
da se podredi aritmetickim zakonima i analogi- .

ogranicenja mogu da pred-
stavlJaJu podsticaJ za nastavak trke naoruianju na kva- .
litativnom nivou.
. ogranicenja naoruianja mogu da budu
za odr.zavanje ili uspostavljanje neravnoprav- .
nog polozaJa zemalJa-ugovornica u svetskoj ravnotezi snaga.
Sve to ne znaci da na kvantitativna ogranicenja naoru-
zavanja ne treba gledati kao na jedan od fundamentalnih
koraka pravcu razoruianja.
Kvantitativna ogranicenja naoruzanja na svetskim
rima mogla ti sledeca:
. 1. Opste ogranicenje prisustva vojnih plovnih .
ob1ekata razl1c1te vrste i namene, kao i trupa na moru
uopste na pojedinim morima i okeanima ili odredenim
morskim zonama.
. 2. ogranicenje prisustva vojnih plovnih .
razl1Cite vrste i namene, kao i trupa pojedinih ze-
malJa na moru uopste, na pojedinim morima i okeanima
ili odredenim morskim zonama.
. Imajuci vidu, na primer, sadasnju situaciju na .
ogranicenje prisustva vojnih plovnih
obJekata i trupa supersila predstavljalo jedan od prvih ,
koraka popustanju napetosti i stvaranju uslova za resava- .
258
nje politickih tom prostoru. Krajnji cilj ostrv-
skih i nesvrstanih zemalja jest da vodama
Mediterana ostanu flote i vojne snage iskljucivo mediteran-
skih zemalja.
Geografska ogranicenja
naoruzanja
u proslosti se cesto de-
militarizaciji pojedinih morskih podrucja, prvom redu
moreuza. Nekada to interesu citave medunarodne
zajednice, nekada interesu pojedinih zemalja koje su
sticajem odredenih politickih i vojno-strateskih okolnosti
uspevale da nametnu takva ogranicenja. Nakon drugog svet-
skog rata sklopljen samo jedan ugovor koji sadrzi geo-
grafsko ogranicenje pomorskog naoruzanja - Ugovor de-
militarizaciji Antarktika 1959 g. Tim ugovorom izdvojeno
jedno znacajno geografsko podrucje iz procesa militari-
zacije svetskih mora. Geofizicka svojstva tog podrucja pred-
stavljala su jednu od okolnosti koja doprinela
sklapanju tog ugovora. medutim ne umanjuje njegov
fakticki znacaj, buduci da demonstrirana mogucnost os-
tvarivanja geografskog ogranicenja pomorskog naoruzavanja.
Iako sklopu globalne strategije supersila citava
zemljina kugla pretvorena jedinstvenu vojno-stratesku
pozornicu, ukljucujuCi svetska mora, izdvajanje pojedinih
uzih ili sirih georafskih zona iz trke naoruzanju imalo
ogroman znacaj za citav svet, naroCito za zemlje koje
se nalaze tim zonama. Ovakav red misli se nalazi osno-
vi ideja bezatomskim i drugim zonama mira i saradnje
koje su bile lansirane posle drugog svetskog rata, ali sem
izuzetaka nisu ostvarene. Okolnost da se ideje
uspostavljanju zona bez nuklearnog oruzja i zona mira
i saradnje tesko ostvaruju nije argument za tezu da one
spadaju domen utopije i ne trebalo da na-
pore koji se ulazu tom pravcu (Ugovor proglasenju
Latinske Amerike za zonu bez nuklearnog oruija Tlate-
lolkou 1967).
bi geografska ogranicenja naoruzanja na svetskim
morima mogla da predstavljaju realistican program?
17*
259
1. Znacajnu meru razoruzanja predstavljalo progla-
savanje pojedinih mora i okeana za zone bez nt1klearnog
oruzja zone mira i saradnje.
U tom smislu postoje inicijative i akcij e Organizacije
ujedinjenih nacija i, posebno, nesvrstanih zemalja da se
za zone bez nuklearnog oruzja ili zone mira i saradnje pro-
glase ona mora i okeani gde se danas nalazi najveca kon-
centracija naoruzanja i vojnih supersila ili ona koja
skoroj mogla postati srediste njihove \roj-
ne konfrontacije.
/nicijativa da se Jndijski okean pretvori zonu mi-
ra i saradnje. Na lansiranje ove ideje uticala okolnost da
se neprekidno povecava prisustvo vo}nih plovnih objekata
i oruzanih snaga supersila lndijskom okeanu. podru-
cje postaje jedno od onih gde zbog sve ostrije konfron-
tacij e supersila moguce svetskog sukoba. Najopas-
nija krizna zarista se nalaze na kopnenim ivicama Indijskog
okeana, da rec azijskom africkom kontinentu.
U skladu s tim, povecao se i pritisak supersila na ostrvske
i zemlj e u cilju uspostavljanja vojnih baza i zona
u ticaja.
Pretvaranje lndijskog okeana u zonu i saradnj e
moglo da se ostvari preduzimanjem niza mera, medu
kojima najznacajnije sledece:
- kvantitativno i kvalitativno ogranicenje
vojnih plov.nih objekata i oruzanih snaga super sila na tom
podrucju;
- eleminisanje stranih voj.nih baza na tudoj nacional-
noj teritoriji tom prostoru;
- zabrana postojanja nuklearnih oruzja na tom pod-
rucju.
Postepenost i simultanost sprovodenja takvih i slicnih
ogranicenja naoruzanja i razoruzanja se pod-
razumeva. Krajnji cilj eleminisanje prisustva
vojnih plovnih objekata i oruzanih snaga supersila iz Indij-
skog okeana.
Ostvarivanju ideje kojoj rec doprinele mere
ogranicenja pribreznih zemalja, s. na
razlike njihovoj vojnoj moci i ekonomskoJ snaz1.
Specificirani zahtevi nesvrstanih zemalja, tj. najveceg
broja clanica svetske organizacije, za sprovodenje Deklara-
cije J.ndijskom okeanu kao zoni mira, koju donela Ge-
neralna skupstina UN svojoj rezoluciji 2832 (XXVI) od
16. decembra 1971 nalazi se Zavrsnom dokumentu Sed-
me konferencije nesvrstanih zemalja Nju Delhiju od 7-
-12. marta 1983 (odeljak VILI).
Inicijativa da se Mediteran pretvori zonu mira i
Podrucje Mediterana predstavlja jedno od sredis-
ta medunarodne zategnutosti. Krizna zarista nalaze se na
njegovim azijskim, africkim i evropskim obalama. ImajuCi
vidu njegove geografske parametre, se da Me-
postoji najveca koncentracija vojnih plovnih ob-
jekata i oruzanih snaga supersila i grupacija.
Mir i bezbednost na Mediteranu neposredno su pove-
zani sa evropskom i medunarodnom bezbednoscu. Na svoj
nacin to ilustruju i, takode, uzimaju obzir inicijative i
akcije za pretvaranje Mediterana zonu mira i saradnje
koje se vode okviru OUN, pokreta nesvrstanosti i Kon-
fer encije bezbednosti i saradnji Evropi.
Predlozi nesvrstanih zemalja, koji su posebno elabori-
rani na konferenciji La Valeti 1984. g. svo-
de se na zahtev za smanjivanje konfrontacije supersila i
grupacija tom prostoru i prestanak njihovog
mesanja unutrasnje poslove mediteranskih zemalja.
se moze postici kvantitativnim i ogranice-
njem, krajnjoj liniji, eliminisanjem njihovog vojnog pri-
sustva na Mediteranu. U sklopu mogla da se spro-
vede i postepena denuklearizacija Mediterana. Stvaranju
neophodne atmosfere i konstalacije za sprovodenje tih me-
ra mogle da doprinesu mere za jacanje poverenja od-
nosima sila koje ucestvuju politickoj i vojnoj konfronta-
cij i na Mediteranu, resavanje spornih pitanja i su-
koba mirnim putem i skladu sa legitimnim pravima i
interesima naroda tog podrucja, intenzivi ranj e politicke,
ekonomske, kulturne i druge saradnje mediteranskih ze-
malja.
Poseban doprinos jaeanju mera poverenja na Medite-
ranu i unapredivanju saradnje mediteranskih na
kulturnom i drugim podrucjima mogla da
pr uzi Konferencija bezbednosti i saradnj i Evropi, koja
ukljucila tzv. mediteransku dimenziju pojam evropske
bezbednosti i saradnje.
2. Geografsku meru ogranicenja naoruzanja mogao
da predstavlja sporazum privremenoj ili trajnoj zabrani
prisustva vojnih plovnih objekata i oruzanih snaga super-
sila na manjoj ili vecoj udaljenosti od pojedinih geografskih
261
tacaka na kojima oruzani sukob ili njihovo pri-
sustvo moglo da utice na pogorsavanje krizne situacije i
povecanje napetosti.
se moglo odnositi na neke krizne tacke Indij-
skom okeanu, na Mediteranu, Golfu, Crvenom
moru ili gde god bude dolazilo do stvaranja novih kriznih
zariSta.
3. Geografsku meru razoruzanja mogla predstavlja-
ti zabrana novih i postepenog uklanjanja
postojecih stranih vojnih baza sa tudih teritorija.
Ova mera doprinela ogranicavanju globalne konfron-
tacije supersila i grupacija i, posebno, jacanju
nacionalne bezbednosti drzava na cijoj se teritoriji nalaze
strane vojne baze i drzave koje se nalaze regionu kome
1su instalirane strane vojne baze.
4. Ne trebalo zanemariti ni mogucnost demilitari-
zacije, denuklearizacije ili neutralizacije pojedinih podrucja
na svetskim morima i okeanima.
Jedna od mera iz tog spektra koja sprovedena
u specijalnom politickom kontekstu u medusobnim odno-
sima supersila vreme tzv. kubanske krize doprinela
smanjivanju medunarodne napetosti. Takve parcijalne mere
ne oznacavale odustajanje od sirih koncepata (zona mi-
ra i saradnje), vec fakticki utirale put njihovu ostvari-
vanju.
Jedno od reprezentativnih podrucja gde takve me-
re mogle primenjene danasnjem trenutku Golf.
valitativna ili tehnoloska
ogran1cenja
Jos u proslom veku uvedena su kva-
litativna ili tehnoloska ogranicenja u procesu razoruzanja.
Rec pre svega, Petrogradskoj konvenciji koja za-
branila upotrebu zrna koja se rasprskavaju, zbog njihove
eklatantno nehumane naravi. U prvim decenijama veka
narocito su ulagani napori da se zabrani upotreba he-
mijskog oruzja - razlicitih vrsta bojnih otrova. Moglo
se reCi da su nase vreme zahtevi za kvalitativ:nim ili teh-
noloskim ogranicenjem naoruzanja prvi plan. U pi-
tanju su nuklearna, hemijska, bakterioloska, i dru-
262
7. ga oruzJa za masovno unistavanje ljudi i razaranje materi-
jalnih dobara.
Sa stanovista kvalitativnog ili tehnoloskog naoruzanja,
' u nasem veku su se susrele dve epohe: prenuklearna i nu-
klearna. Iako su i konvecionalna oruija nanosila velike pat-
: nje covecanstvu, nova nuklear.na tehnologija
. U VOjne SVrhe Stvorila Oruzja koja mogu da uniste citaVU
. ljudsku civilizaciju. presudan razlog sto se sklopu
posebna paznja posvecuje kvalitativnom teh-
noloskom ogranicenju naoruianja.
Mere kvalitativnog tehnoloskog ogranicenja naoru-
. zanja imaju sledeca obelezja:
mere pogadaju u samu srz trke naoruzanju i
1
predstavljaju najefikasniji put ka ogranicenju naoruzanja.
merama svojstveno da mogu gotovo au-
tomatski obezbediti prioritet sklopu opsteg i ra-
buduci da neophodnost i urgentnost njihove pri-
mene u interesu citavog covecanstva IIlije potrebno poseb-
. no dokazivati.
mere relativno lako specifikovati prema od-
1redenim tehnoloskim podrucjima i prema odgovarajucim
vrstama i ratne tehnike.
Ne zanemarujuci ni jedno od tih svojstava mera
; kvalitativnog ili tehnoloskog ogranicenja naoruianja, treba
,imati u vidu da postoje i odredene teskoce njihovu spro-
vodenju.
Proces stalnog kvalitativnog ili tehnoloskog usavr-
-savanja naoruzanja visestruko povezan sa drustveno-eko-
.nomskim razvojem ljudskog drustva. Opsti drustveno-eko-
.nomski razvoj utice na kvalitativno ili tehnolosko usavrsa-
vanje naoruianja, kao sto i naucni i drugi napori koji se
. ulazu otkrivanje i proizvodnju novih oruzja imaju istak-
-nuto mesto ukupnom tehnoloskom razvoju. Gotovo svi
dosadasnji pokusaji da se spreci da nova naucna i tehno-
Joska saznanja budu primenjena u vojne svrhe nisu imale
,uspeha - od dinamita do nuklearne energije. Drzave, po-
sebno velike sile, tesko se odricu oruzja kojc;i mogla do-
neti odlucujucu prednost eventualnom sukobu.
Uvodenje odredenih kvalitativnih ili tehnoloskih og-
ranicenja naoruzanja samo ne mora da znaci i za-
..ustavljanje trke u naoruianju, jer na bazi novih naucnih
i tehnoloskih dostignuca mogu da budu uvedena nova
savrsnija oruzja u sistem naoruianja.
263
Ove prepreke putu uvodenja i1i -
loskih ovde su da bi se -
vide!o da su _slucaju opcije u odredenoj ,
u stanJu koliz1Je sa i
kirn razvojern.
ili ogranicenja
zanJa b1la rnoguca na svetskirn rnorirna?
. 1. Zabrana postojanja oruzja i drugog oru-.
ZJa unistavanje objektirna, .
uklJUCUJUCl pornorsku avijaciju i podrnornice.
Zahtev za oruzja i drugih oruzja .
. unistavanje karaktera. Ne spe-
se prerna rodovirna vojske. Medutim,
tog zahteva vec sadrzana u projektirna bezatornskih.
ili sira geografska podrucja. U
ovom slucaJu cilJ mogao da svetska mora bu- -
du od_ za rnasovno . .
<;>PClJU __
oruzJa I drugog oruzJa za rnasovno u
vode. 1 jednom i u drugorn slucaju svetska rnora
bila koja iz da- .
na u dan sve veca.
2 . prisustva odredenih vidova raketnog .
naorrn:anJa, vrsta objekata
u pojedinirn rnorima i1i u rnor- .
sk1m
Za_ od kada dejstva po- -
morsk1h VOJnih sa rnora kopno do- .
n:ietom topovskog duleta, mogu da budu ko- -
za agresiju ili druge vrste pritiska i rnesanja u unu--
poslove drzava razlicitim daljinama u
od tipa raketa. prisustva
vojnim plovnim objektima
rnedunarodne napetosti.
. ili prisustva vojnih plo-
vnih obJekata u rnorirna ili rnorskim
kao nosaca podmorniica itd. delova-
la zarista i povecanje bezbednosti .
svetskim morima.
3. Zabrana postavljanja instalacija koje ugrozavaju
bezbednost svetskim rnorirna.
Ove mogu da ugrozavaju slobo--
du plovidbe ili da budu u agresivne svrhe.
264
Verifikacija mera razoruianja.
svojoj prirodi, verifikacija mera
politicki i tehnoloski ,politicki -
zbog toga sto se drzave rnire s tim da se verifika-
cija obavlja teritoriji, smatrajuci
u unutrasnje poslove, spi-
junaze, itd. Tehnoloski - zbog toga sto postoje da
se ona izigra. verifikacije ili
drugom za zaustavljanje procesa

Verifikacija mera svetskim morima ima
u verifikaciju rnera razoruza-

1. Sa politicke tacke gledista, verifikacija razoruzanja
na moru mogla lakse nego verifikacija ra-
na kopnu. U ovom slucaju verifikacija se ne vrsi
nacionalnoj teritoriji, tako da otpadaju stvarne ili fik-
bojaz.ni od mesanja u poslove, spijunaze
i drugih povreda nacionalnog suvereniteta i
integriteta drzava. Verifikacija se vrsila, najvecoj me-
ri, medunarodnim vodama.
pogodnost za sporazuma
verifikaciji mera razoruzanja moru.
2. Sa tehnoloske tacke gledista, verifikacija razoru
zanja na moru ima, takode, prednosti u odnosu veri-
fikaciju na kopnu. Geofizicka svojstva morske
povrsine su takva da mnogo pogodnija za osmatranje
i otkrivanje nego kopno, gde moze na vise
nacina da bude skriveno. Izuzetak su podmornice, ali su
vec dosta usavrsena sredstva za njihovo otkrivanje.
druga pogodnost za postizanje sporazuma veri-
fikaciji razoruzanja moru.
Odredenu dozu specificnosti imaju moguci nacini i sred-
stva verifikacije razoruzanja na moru. U tom prirodnom
verifikacija moze da se vrsi tri nivoa:
verifikacija s:;i teritorije i ostrvskih dr-
zava;
sa plovnih objekata specijalno predvi-
denih za tu svrhu;
verifikaoija sa satelita i drugth letelica.
Verifikacija mera razoruzanja ostvarena na taj nacin
i tim moze da bude i1i verodostojna.
265
Postoje siroke mogucnosti za ucesnika verifi-
kaciji mera razoruzanja na moru. Medu njima mogu da
budu:
- drzava koje ucestvuju irnerama ra-
zoruzanja.
- Predstavniai medunarodnih i regionalnih organiza-
cija, kao sto su OUN, itd.
- Predstavnici prithreznih i ostrvskih zemalja.
- Predstavnki neutralnih nesvrstanih drzava.
- Grupe naucnika i drugih strucnjaka.
Sprovodljivost verifikacije mera na moru
moze se dobro ilustrovati pr;imerom Mediterana. Veoma la-
ko i efikasno bi mogli svi nacini i sred-
stva verifikaaije. Verifikacija mogla ostvarena pod
okriljem OUN i1i zajednickom projektu Konferencije
evropskoj bezbednosti i saradnji, Organizacije africkog je-
dinstva i Arapske lige. Nosilac verifikaoije mogle i
nesvrstane i neutralne zemlje Mediterana ili naucnici iz
tih zemalja. Primer Mediterana jasno pokazuje da verifi-
kacija mera razoruianja na moru nije toliko tehnoloski,
koliko politicki
Mere za jacanje poverenja
Mere za jacanje poverenja ne ulaze
sam pojam razoruzanja, ali su sracunate na to da utru
put razoruzanju. One su izraz saznanja da neophodno
stvoriti klimu poverenja medunarodn1m odnosima, po-
sebno odnosima supersila, da se stvorile realne pret-
postavke za preduzimanje mera razoruianja.
Narocito povolJno politicko dejstvo 1malo ukljuci-
vanje mera za jacanje i'Overenja Zavrsni akt iz Helsin-
kija 1975, time sto se pokazalo da mere za jacanje po-
verenja mogu da budu uvrstene jedan autoritativan me-
dunarodni dokument, medu cijim se potpisniciJrna nalaze i
dve supersile; time sto stvoren presedan za primenu
takvih i slicnih mera za jacanje poverenja drugim geo-
grafskim zonama i drukcijem politickom i vojnostrates-
kom kontekstu i time sto dosadasnja primena tih
mera u Evropi predstavljala doprinos smirivanju napetosti
266
(bar odnosu na do koje dolazilo da nije pri-
mene mera za jacanje poverenja).
Mere za jacanje poverenja su do priirnenjivane
iskljucivo evropskom kopnu . ?ne
te na Mediteran, iako Zavrsru akt uklJucena me-
.diteranska dimenz1ja na osnovu saznanja da postoJ1 .neraz-
Juciva povezanost evropske i mediteranske Zah-
tev za primenu mera i za jacanje poverenJa na Med1teranu
podnela Jugoslavija na sastanku. Konfe-
rencije evropskqj bezbednosti i saradllJ1 1978.
_podrzavaju i druge neutralne i nesvrstane ze!ll:Je .Med1te-
rana. One smatraju da primena mera za JacanJe pove-
renj a mogla da predstavlja prvi korak za nape-
tosti mediteranskom basenu.
Mere za jacanje poverenja Evropi odnose se na me-
<lusobnu notifikaciju vojnih manevara i pokreta trupa. Obo-
gacene i usavrsene, sto jedan od. ciljeva
razoruzanju Evrop1, one mogle do-
_prineti ogranicavanju vojnih aktivnosti na evropskom kon-
tinentu.
Sa stanovista takvih iskustava i tendencija, mere za
jacanje poverenja na svetskim morima mogle da sadrze
sledece obaveze drzava:
1. Obavezu drzava da unapred notifikuju
j ih snaga ili snaga sastavljenih od pomorskih Je-
dlinica vise drzava. Notifikacija trebalo da bude urucena
.21 dan pre odriavanja manevara. Notifikacija trebalo
.da sadrzi cilj manevara, broj drzava angaiovanih
rima, vrstu i broj pomorskih jedinica koje
manevrima, broj ljudstva, vreme njili.ovog trajanja ii.td.
2. Obavezu drzava da prihvate posmatrace na brodovi-
.ma drzava koje ucestvuju manevrima ili ko-
ji sa svojih brodova ili na druge releva11tne nacine pra-
tili tok manevara.
3. Obavezu drzava da notitfikuju vece pokrete pomor-
.sk:ih vojllih snaga.
4. Obavezu drzava da notifikuju svaku veeu prome-
.nu sastavu vojne flote i njenom naoruzanju.
u svim ovim slucajevima podrazumevaju se pribrez-
.ne ostrvske i druge drzave Cije pomorske jedinice uce-
u manevrima Hi koje imaju svoje pomorske snage
svetskim morima.
267
. S obzirom stanje pored
ovih za poverenja, supersile d
obavezu na i
! svojih slucaju l<r
se
iili cijoj se pomorske snage.
v 2:. Notifiikaciju svojih namera slucaju krupnijih unu-
promena pojedinim z<r
nama u se naJaze ili cijoj se nji-
hove pomorske snage.
. ovi1l1 posebnih obaveza od super-
s1la predstavljalo znacajan doprinos jacanju
poverenja i popustanja onim regi<r
ona sadasnje vreme posebno dra-
maticne
Modernizacija pomorskog
ratnog prava
. Moderno medunarodno ipravo pocelo
razvo1em pomorskog prava kome imanentna teznja
da. mez:u izmed_u regulisanja suverenih prava
I ostrvsk1h zemalJa i slobodne plovidbe morima.
U tom sa posebnim ogranicavanje
dejstava rata moru, i razvijalo
se ratno pravo. Na tom putu do sada
den domet predstavljaju Haske 'konvencije pomorskom
pravu iz 1907.
Priihvaceno da celokupno ratno pravo
11: velik:>j meri zastarelo, ali i takvo kakvo jeste predstav-
lJa i human instrumentarij slucaju rata. se
potpunosti odnosi i na pomorsko ratno pravo.
Prilikom razmatranja mogucnosti pomor-
skog prava moraju da se uzmu obzir sledeee
okolnosti:
koje proisticu iz pravnog i politickog
pore:ka Povelja UN zabranjuje prime-
nu s1le, izuzev sluca3u nuzne samoodbrane. Smatralo se
da rata prestati potreba za ratnim pravom.
Ovu pretpostavku demantovali su cesti slucajevi
268
sile politickom i pravnom poretku UN.
konvencije od 1949. pokazuju da su bbli i
napori da se bar na nekim sektorima, posebno humanitar-
nom, modernizt1je pravo.
fakticki dilema tome da li
u sistemu koji zabranjuje rat pra-
vo. Na zalost potrebno i, srecu, moze da
bude korisno. Sa te tacke gledista postoje prepreke
porima za pomorskog ratnog prava.
koje proisticu iz naucno-tehnoloskog ra-
zvoja toku veka. Rec periodu kome doslo
do skokovitog razvoja svetu. Otkri-
su telmike i energije. Postepeno se gube
tacke za kakva sa proslim vre-
menima. U tom razvoju covek pragu
novih tehnoloskih otkri,ca koja uzbudljivim, a1i i ne-
ulaza k XXI vek.
Nivo tehnike iz vremena kada su nastajala pra-
vHa ratnog prava i tehnike se, pre-
ma tome, tesko rnogu svesti na imenitelj. Iz to-
ga proizilazi da su pravila prava, i p<r
morskog prava, velikoj meri zastarela, odnosno
da ni ne mogu pokriti sred-
stva i vodenj'a rata vremenu. Sa te
tacke gledista modernizacija pomorskog prava na-
mece se kao imperativ.
Medutim, treba imati vidu da se samoj ideji-vodilji
pomorskog ratnog prava nije promenilo. U pi-
tanju da se ogranice U.Zasi rata, podjed-
za proslo kao i za vreme. znaci da
pomorskog ratnog prava mogla da se izvrsi
na postojecim osnovama kao izraz kontinuiteta i saobraza-
vanja postojeCim realnostima svetu.
Implikacije koje proisticu iz Konvencije pravu
mora. pravu mora, bez obzira
sporne tacke ili kada ratifikovana, pred-
stavlja kapitalno ostvarenje interesu Citave
zajednice. vec sferi ideja, uskoro nadamo se,
i sferi prava stvoriti novi poredak na moru.
Prilikom modernizacije pomorskog prava
neophodno uzeti obzir male promene koje unosi Kon-
vencija pravu moru.
269
Sedam Haskih konvencija iz 1907 (osma, Konvencija
osnivanju medunarod!nog suda za pomorski plan nije stupila
na snagu) predstavljaju osnovni izvor pomorskog ratnog
prava. Rec sledecim konvencijama: Konvenciji polo-
zaju neprijateljskih trgovackih brodova pocetku neprija-
teljstava; Konvenciji pretvaranju trgovackih brodova u
ratne; Konvenciji postavljanju automatskih kontaktnih
pomorskih mina; Konvenciji bombardovanju sa mora u
vreme rata; Konvenciji prilagodavanju na pomorski rat
nacela Zenevske konvencije iz 1,864.
ranjenika na kopnu; Konvenciji izvesnim ogranicenjima
vrsenja prava uzapcenja u ratu na moru; Konvenciji pra
vima i neutralnih drzava pomorskom ratu.
sto se vidi, Haske konvenaije se odnose na ra-
zlicite vrste ogranicenja ratnih dejstava na moru, dve na po-
lozaj trgovackih brodova slueaju rata, jedna na prava i
neutralnih zemalja i jedna na humanitarna pitanja.
Modemizaoija pomorskog ratnog prava koja polazila
od postoje6ih pravila kodifikovanih Haskim konvencijama
iz 1907. god. trebalo bi da uzme u obzir sledece:
1. Konvencije koje se ticu ogranicenja ratnih dejstava
na moru u veLikoj su meri prevazidena razvojem tehnologije
savremenog pomorskog naorufanja. Konvencija bombar-
dovanju sa mora u vreune rata morala da bude usaglasena
sa sadasnjim tehnoloskim dostignucima u toj
isto se moglo reci i za postavljanje kontaktnih podvodnih
mina.
2. Konvenaije koje se ticu ratnih dejstava na moru su
nedovoljne. Postoji citav spektar pitanja koji nije regulisan
normama pomorskog ratnog prava. trebalo da bude
centralno podrucje i daljeg razvoja pomor-
skog ratnog prava.
Konvencije polozaju trgovackih brodova predstavljaju
dobru osnovu za dalji razvoj pomorskog ratnog prava u toj
Poboljsanja koja trebalo uciniti morala da
vode racuna sadasnjem stanju sferi svetske trgovine na
moru i, posebno, inovacijama koje Konvencija pravu
mora.
4. Konvencija prilagodavanju na pomorski rat nacela
Zenevske konvencije iz 1864. god. pobolj sanju ra
njenika na kopnu prevazidena odredbama Zenevskih kon-
vencija iz 1949. godine.
5. Konvencija pravima i duznostima neutralnih drza-
.va pomorskom ratu predstavlja dobru osnovu za dalje
270
usavrsavanje sistema pravnih normi iz domena neutralnosti.
Dilema neutralnosti i sistema kolektiv-
ne bezbednosti UN iz prvih posleratnih godina prevazide-
na, dok su iskustva iz lokalnih oruzanih sukoba nakon dru-
gog svetskog rata dokazala znacaj i regulisanja pra-
va i duznosti neutralnih drzava.
Sve to znaci da rad na modernizaciji pomorskog rat
nog prava morao da se grana dva osnovna smera: pravcu
pravnog regulisanja novih i pravcu uskladivanja
postojecih pravnih pravila sa iskustvima i teznjama moder-
nog vremena.
271
111
Procesi
Nove tendencije u
medunarodnim odnosima
Na prelazu u XXI vek
Kada rec uocavanju novih ten-
dencija savremenim medunarodnim odnosima, postoje
dve osnovne opasnosti: prva - da r z 1 i k odnosu na
prethodno olako budu proglasene za n v ten-
dencije, iako one to same -nisu, i druga - da izmaknu
iz vida mozda jos uvek nedovoljno eksponirani zaceci novih
tendencija koje dati pecat buducem razvoju medunarod-
nih odnosa.
Da se koliko-toliko pouzdano moglo ukazati na pro-
pojave i dogadaje koji oznacavaju ili nagovestavaju
nove tendencije medunarodnim odnosima sredinom osam-
desetih godina, neophodno ih sagledati dijalektickoj
povezanosti sa prethodnim stanjem medunarodnim odno-
sima i vezi sa drugim faktorima koji su uticali nji-
hovo pojavljivanje.
Okviri ovog rada su, medutim, preuski za jednu takvu
kompleksniju analizu. Zbog toga .njemu samo
naznacene neke od osnovnih tendencija savremenog razvo-
ja medunarodnih odnosa. Bice, takode, ucinjen pokusaj da
se daju neki relevantni elementi za odgovora na
dva znacajna pitanja: prvo, da li se odista nalazimo naj-
kriticnijoj fazi razvoja medunarodnih odnosa nakon drugog
svetskog rata i, drugo, da li politika i pokret nesvrstanos-
18*
275
ti, u gube svoju isto-
rijsku perspektivu.
ili ovih teza izuzetno
samo za postavljanje dijagnoze sadasnjeg
stanja u svetu, vec i za sagledavanje i,
razume se, perspektiva razvoja de-
koje su pred
Nove pojave i tendencije
situacija u medunarodnim
odnosima moze se periodizovati na razlicite nacine, ali naj-
sustini stvari podela na sledeca tri raz-
bladni rat, detant i krizu Svako od tih raz-
ima svoje specificnosti, iako sve skupa povezuje zbir
istih politickih, ekonomskih i vojno-strateskih faktora i okol-

U ovom tekstu reci tendencijama koje
su dosle do izrazaja u razvoju politickih,
ekonomskih i odnosa vreme tzv. krize
tj. u periodu koji pocmje .vec u drugoj polovini
sedamdesetih godina i uzima maha u osamdesetim godi-
nama. Medt1tim, prirodi stvari, neophodno ukazati
i stanje i iz p1ethodnih da se
dobile i koja se mogu ocekivati buduc-
nosti.
1. Premestanje svetskog strateskog sredista zonu In-
dijskog okeana i Pacifika. Rec jednom dugoroCn.om is-
torijskom procesu koji se moze vremenski svesti na raz-
koje obuhvaceno u ovom radu, ali se mora
uociti kao jedna od tendencija razvoju sa-
odnosa. Ne upustajuCi se okol-
koje su u proslosti cinile da Evropa, sa mediteranskim
bazenom, bude od svetskih strategijskih, politickih i
ekonomskih centara sveta, neophodno navesti neke od
lcazloga koji dovode do toga da se ovo srediste sve vise
pomera prema okeanu i Pacifiku. Pri tome ne
trebalo shvatiti da se vrsi mehanicko svet-
skog strategijskog sredista iz evropsko-mediteranskog po-
drucja zonu Indijskog okeana i Pacifika jer pitanju
276
koji teci na dugi rok. znaci da ne treba pot-
cenjivati znacenje koji Evropa i mediteranski bazen jps
dugo imati svetskoj politici i strategiji.
Na povecavanje znacaja Indijskog okeana i Pacifika u
vojnostrateskom, politickom i ekonomskom smislu uticali
su sledeCi faktori:
S obzirom na opseg i domasaj globalne strategije
najvecih svetskih sila, kao i kvalitet i konvencional-
nog i naoruzanja, pojedina podrucja
kao sto su to Evropa i Mediteran, postala
su suvise tesna za i obezbedivanje pre-
vlasti. Buduci da Sovjetski Savez uspeo da izade na sva
svetska mora i da geografskim tackama, veo-
ma udaljenim od svojih granica, odgovarajuce tacke
zona Indijskog i Pacifika obe-
lezja velikog supersila.
Na obalama Indijskog okeana i Pacifika i pro-
storima koji strategijskom smislu predstavljaju
zalede se sve tri velike sile naseg vre-
- SAD, SSSR i Kma. silama trebalo prido-
dati i one koje u svetskoj politici i strategiji imaju krupno
kao sto su Japan i I.ndija. sa jos nekim
drugim azijskim silama, cije znacenje ne treba umanjiti, na-
vedene velike sile su akteri u rasporedu snaga u tom
storu.
od karakteristika sila koje se pojav-
ljuju kao akteri, odnosno rivali i partneri u prostoru In-
dijskog okeana i Pacifika svakako predstavlja njihov veli-
ki demografski potencijal. Jako sam demografski po-
tencijal mora da obezbeduje odgovarajuci uticaj u svet-
skoj ravnoteZi snaga, neosporno da predstavlja jednu
od komponenti politicke i vojne moci. Imajuci to
u vidu, moze se reci da su najveCi demografski potencijali
koncentrisani upravo na podrucju Indijskog okeana i Paci-
fika, pocev od i I.ndije do SSSR-a, SAD, Japana i Indo-
nezije.
d) Neophodno istaci, ne na posljednjem mestu, da
se centar tehnicko-tehnoloske revolucije, koji imao
cvrste tacke u evropskom prostoru, postepeno pre-
mesta u prostore koji se na obalama Pacifika. Rec
razume se, pre svega SAD i ali ne treba zane-
mariti ni tzv. i jos poneke zemlje
koje se u ovom prostoru.
277
neke od okolnosti koje ukazuju da se svetski
strateski centar postepeno premesta iz Evrope i medite-
ranskog bazena na podrucje lndijskog okeana i Pacifika. U
krajnjoj liniji, to moglo da znaci da se za razliku od
onih vremena kada sveta resavana Evropi,
veku koji pred nama sveta mozda resa,rati u
tim novim prostorima.
2. Nove dimenzije trke naoruzanju. Trka u nao1u-
zanju, ciji su nosioci prvom redu velike sile i
ske grupacije, traje punom kontinuitetu od zavrsetka dru-
gog svetskog rata do danas. Za danasnju fazu razvoja medu
narodnih odnosa karakteristicno da doslo do mnogo-
strukog jacanja trke naoruzanju i da u sve vecoj meri
ugrozava svetski mir i bezbednost.
Najvaznija obelezja sadasnje faze trke naoruzanju su
sledeca:
I jedna i druga supersila, kao i druge zemlje iz
kovskih grupacija, odvajaju sve veca materijalna sredstva
za naoruzanje. Voj.ni faktor postaje sve znacajniji Cini1ac
politickom i ekonomskom razvoju svih zemalja, posebno
najvecih svetskih sila.
ZahvaljujuCi sredstvima koja se izdvajaju
za naoruzanje, stvorene su mogucnosti da rad na istraZi va-
nju novih oruzja postam.e segment
-tehnoloske revolucije. Ova okolnost ima mnoge posledice,
ali su medu njima dve najvaznije: izvanredno brzi tempo
usavrsavanja postojeCih i otkrivanja novih sve ubitaenijih
i sve vece povezivanje vojne tehnologije i industrije
sa civilnim sektorom.
Verovatno najspektakularniju tendenciju sadaSinje
faze trke naoru.Zanju predstavlja njeno prenosenje kos-
micka prostranstva. Izbacivanje vestackih satelita Zemljl-
nu osvajanje Meseca i nezapamcena ekspanzija nauc-
nih istrazivanja kosmosu predstavljaju, stvari, veliku
pripremu za koriscenje kosmosa vojne svrhe. prirodi
stvari, moze se ocekivati da veku koji dolazi budu6nost
sveta velikoj meri zavisiti od odnosa snaga supersila u
kosmickim prostranstvima.
d) Ni ranijim posleratnim pregovori
razoruzanju nisu dali kakav opipljiviji rezultat, od-
nosno nisu doveli do prekida ili usporavanja trke naoru-
zanju. Prema tome, okolnost da sklopu krize detanta
doslo do prekida svih sustinskih pregovora
278
se mogla smatrati nekim posebnim obelezjem sadas-
nje situacije medunarodnim odinosima. Medutim, s Qbzi-
-rom na to da upravo u ovim godinama doslo do snaf-
.nog jacanja trke u okolnost da su relativno
.dugo suspendovani svi pregovaracki kontakti toj ma-
. teriji odnosima supersila predstavlja jedan od indikatora
ugrozavanja medunarodnog mira i bezbednosti.
U nizu strategijskih doktrina koje su se i na lsto-
i na Zapadu smenjivale u periodu nakon drugog svet-
skog rata javljaju se nove koje nastoje da dokaZu da i
-:u nuklearnom ratu jedna strana moze da izade kao pobed-
nik. Buduci da poznato da tzv. ravnoteza straha, koja
.se zasnivala na tezi da svetllilistavajuci nuklearni rat
,zbrisao razliku izmedu pobednika i pobedenih, predstavljala
jedan od znacajnih faktora otklanjanja nukleamog sukoba,
da ne kazemo ocuvanja mira, sada smo svedoci situacije
kojoj opasnost od nuklearnog rata postaje veca. Bez ob-
. .zira na to da li su nuklearni planeri lansiranjem novih stra-
. teskih koncepcija izasli iz dosadasnjeg circu1us vitiosusa -
. da proizvodnja nuklearnog oru.Zja prestane da slu.Zi samo
.za stokiranje, odnosno zastrasivanje protivnika, vec i za
..eventualnu upotrebu, moze se dogoditi da nuklearno oruz-
je od sredstva odvracanja postane sredstvo vodenja rata.
f) U asortimanu supersila sve vece znace-
.nje nuklearna, hemijska, bakterioloska i
druga ali se neprekidno usavrsavaju u tzv. konven-
,cionalna Ovde rec sledecoj pojavi: da se kon-
vencionalna oru.Zja svojoj razornoj snazi i unistavajueoj
moci sve vise nuklearnim oruzjima, da se,
isti mah, nuklearna oruzja jednom svom znacajnom
segmentu sve vise konvencionalnim
se za vodenje ratnih operacija.
svemu sudeci, praktican izraz i potvrda novih strategij-
.skih koncepcija kojima malocas reci. Na taj na-
J;in te nove strategijske koncepcije supersila ne sme-
li tretirati samo kao sredstvo politicke propagande.
3. Svetsk.a ekonomska kriza. svojim dimenzijama
dejstvima svetska ekonomska kriza predstavlja jednu od
..dominantnih tendencija sadasnje faze razvoju meduna-
rodnih odnosa. Zapocela sedamdesetih godina tzv. ener-
_.getskom kriz.om, koja njen povod, ali ne i uzrok.
mnogim karakteristikama prevazisla razmere krize iz
4:ridesetih godina. Nije mimoisla ni najrazvijenije zemlje,
279
ali najteze pogodila zemlje razvoju. U sada:snjem tre-
nutku zaostrila do krajnosti disproporcije svetskOlj
privredi i neravnopraV1J1ost medunarodnim ekonomskim
odnosima, sto posebno dolazi do izrazaja ogromnim du-
govima zemalja razvoju zemljama i bankama.
Podaci svetskoj ekonomskoj krizi dovoljno su pozna-
ti da ih ovde potrebno posebno navoditi. Medutim,
ukazacemo ukratko neke od okolnosti koje pojedn(!)-
stavljenu sliku svetskoj ekonomskoj krizi treba da ucine
preciznijom i kompletnijom.
Svetska ekonomska kriza se dogada u
kome se vrsi prelaz sa starih industrija na nove, koje
zasnovane elektronici i informatici. Prema tome,
rec ekonomskoj krizi iz koje se nazire novi eksplo-
zivni razvoj proizvodnih snaga.
Svetska ekonomska kriza predstavlja jednu od re-
perkusija procesa dekolonizacije, koji uveo meduna-
zajednicu svojstvu ravnopravnog politickog subjek-
ta osamdesetak novooslobodenih zemalja. su, medutim,
ukljucene sistem medunarodnih ekonomskih odnosa ka0
neravnopravan i diskriminisan cinilac. Zbog toga, najdra-
sticniju komponentu krize predstavlja zaustavljanje rasta
zemljama razvoju, sirenje podrucja gladi, dugovanja
koja ubrzo dosegnuti hiljadu milijardi dolara.
Razvijene zemlje su relativno brzo preovladale tzv.
naftnu krizu posredstvom mehanickih i tehnoloskih ust eda,
otkrivanjem novih naftnih resursa i prelazenjem nove
vidove energije, kao sto su nuklear.na, suncana itd. Na du-
zi rok gledano, izaCi iz krize prelaskom nove
tehnologije. Samim tim svetska ekonomska kriza suzava
svoje dimenzije i postepeno moze da gubl svoj ,prvobltni ka-
rakter. Iako tema razvijenim zemljama kao lokomotiva-
ma razvoja koje povuci za sobom i razvoju
nije prihvatljiva, ipak postepeno izlazenje razv:ijenog sveta
iz ekonomske krize suzava njene domasaje i moze da do-
prinese poboljsavanju situacije zemljama razvoju.
d) Ne treba ispustiti iz vida da svetska ekonomska kri-
za uprkos tome sto tako nazivamo, nije pot.punosti i1i
bar ne jednak nacan zahvatila citav svet. u sklopu od-
redenih istorijskih zakonitosti, koje ovde necemo ulaziti,
svetska ekonomska kriza izvesnoj meri mimoisla azij-
ski kontinent, koji proslim vremenima predstavlja0.,
drasticno receno, veliku pozornicu gladi. U danasnjem raz-
vodeci racuna relativ.nom znacaju ov.ih
280
slucaj upravo obrnut. Kina, sa svojih milijardu stanov-
111ika i stopom rasta industrije od iznad 7 odsto i poljo-
privrede iznad 9 odsto, krece svojevrsnom ekonomskom pro-
speritetu. Indija, sa svojih sedam stotina miliona stanov-
nika, predstavlja samo jedanaestu industrijsku silu na
ISVetU, VeC i zemlju koja vec uspeva da SVOjom poljopri-
vrednom proizvodnjom pokrije vlastite potrebe. Ovome
trebalo dodati ekonomski razvoj tzv. novoindustrijalizovanih
zemalja Azije, kao sto su Hongkong, Tajvan, Singapur,
trebalo mimoici ni DNR Koreju i Koreju.
Navodenjem ovih primera zeleli da umanji-
mo ,ni dubinu ni opseg svetske ekonomske krize, ali zeli-
[mo da ukazemo na potrebu da se ne prilazi isuvise
pojednostavljeno i da se ne zanemaruju ni faktori koji na
nju uticu, niti razlike koje postoje njenom ispoljavanju
ne samo sredinama koje se razlikuju stepenu razvije-
nosti, vec i odredenim geografskim podrucjima.
4. Tehnol oski kolonijalizam. Iako svetska ekonomska
kriza pr ioritetno zaokuplja nasu paznju zbog svojih nepo-
srednih reperkusija, ne trebalo zanemariti sto
vec r eceno - da se zavrsiti prelaskom na nove
tehnologije. znaci da se razvijene zemlje samo
izvuCi iz krize, vec da mnoge zemlje razvoju pla-
titi dvostruki ceh: samo da se jos zadugo nece izvuCi
iz ekonomske krize, ve.c jos vise zaostati svom eko-
nomskom razvoju odnosu razvijene zemlje.
U dosadasnjoj periodizaciji istorije zemalja tzv. tre-
ceg sveta najcesce se pominju dva kolonijalizam
i neokolonijalizam. U toku revolucije
kolonije su izvojevale slobodu i nezavisnost, ali su zbog eko-
nomske zaostalosti, kao i okolnosti da su se ukljucile si-
stem medunarodnih ekonomskih odnosa koji odgovara in-
teresima razvijenih zemalja, dospele neravnopravan i di-
skriminisan polozaj . Centri ekonomske i vojne moci svetu
su uspeli da najveci broj njih uvuku koordinate neokoloni-
jalizma. U tom okviru neprekidno se povecavao jaz izmedu
r azvijenih i zemalja razvoju i zaostravala situacija me-
dunarodnim ekonomskim odnosima. Sada, medutim,
da dode do kvalitativno novog zaostajanja zemalja raz-
voju koje XXI vek moglo uciniti epohom tehnoloskog
kolonij alizma.
Sadasnju fazu tehnoloskog kolonijalizma obelezava
mogucnost i sposobnost razvijenih zemalja .da otkrivaju i
281
razvijaju nove tehnologije i nemoguenost i nesposobnost ze-
malja u razvoju da se ukljuce u nauono-tehnolosku revolu-
ciju. U narednoj fazi, kada nove tehnologije prodru u sve
industrijske grane i u celokupnu tehnicku civilizaciju, raz-
vijene zemlje nove snazne instrumente za uspo-
stavljanje domi:nacije i zemljama u razvoju.
U dugoroenoj projekciji, tehnoloski
imati reperkusije citav sistem medunarodnih
Danas se moze samo pretpostaviti da razvoj
novih tehnologija u zemljama u razvoju imati presudno
za politicki i ekonomski polozaj u meduna-
rodnoj zajednici. Tada borba za razoruzanje i borba za
tehnoloskog monopola predstavljati dva
cilja i progresivnih t1 svetu.
5. Izdvajanje supersila. Iako su, sa istorijske
tacke gledista, stekle prirnat u medunarodnim odnosima
jos na osnovu u drugom svetskom ratu, dve su-
persile su u razvoja meduna-
rodnih pojacale svoju vodecu poziciju u
rna sve druge zemlje, ukljucujuci i svojih vojno-
-politickih grupacija. Moglo se reci da to rezultat sle-
decih okolnosti:
Kada su u pitanju Americke Drzave, eko-
faktor jedan od
hove ekspanzije u svetskim razmerama. Zahvaljujuci svojoj
SAD su u da odvajaju ogrom-
sredstva za u isto vreme da se pojavljuju
i kao sila od koje zavisi polozaj i
politika sve veceg broja zemalja u svetu. se tice SSSR-a,
zaostaje u ali to karak-
terom svog drustveno-politickog sistema, koji obezbeduje
odvajanja i sredstava koja su po-
trebna da samo mogao drzati korak u trci u
zanju, vec ostvarivati i odredene prednosti. u svakom slu-
caju, ekonomski faktori su da supersile jos vise
ojacaju svoj vodeci polozaj u odnosima.
U vezi sa moci povecavanje
vojne supersila. Iako se i sve druge zemlje naoruza-
vaju oruzjima, ipak mogu da
prate trku supersila, tako da se SAD i SSSR
svojom sve vise izdvajaju od ostalih sila.
Buduci da sve vise odmicu od ostalih zemalja, uklju-
cujuci i koje se nalaze njihovim vojno-politickim
282
grupacijama, supersile stavljaju sve uoeljiviji naglasak na
svoje interese, koji se ne retko razilaze i sa in-
teresima njihovih saveznika.
Sve ove ne znace samo to da su supersile
ucvrstile svoju suprematiju vec
ukazuj u i drugu medalje: da se one svojim in-
teresima i teznjama sve vise izoluju od ostalih clanica me-
dunarodne u tom sklopu i od zemalja uklju-
u vojnopo1iticke grupacije. Moglo se cak
reCi da upravo to i predstavlja jednu od znacajnih tenden-
cija u razvoju savremenih medunarodnih odnosa.
6. automnosti okviru grupacija.
U prvim posleratnim decenijama postojao visok stepen
vodecih sila i njihovih
-politickih grupacija. U toj fazi zemlje 1u su
gotovo automatizmu sledile politiku supersila. Razume
se, tada nije vladala puna njihovih interesa,
ali su medunarodne okolnosti uticale na to da razlike u
interesima budu potisnute u drugi plan. U sadasnjoj fazi
razvoja odnosa okolnosti dopri-
nelo da dode do izrazaja sve veca teznja za nezavisnim
politickim delovanjem zemalja koja se u vojno-poli-
tickim savezima supersila.
Zaostravanje u supersila, praceno jacanjem
trke dovelo do spoznaje da rec sve
vecoj ugrozenosti upravo zemalja koje se nalaze u
vim vojno-politickim grupacijama. od
ujedno i najdrasticnijih primera jeste razmestanje
,nil1 raketa na evropskom tlu. lako mnoge od
zemalja nisu mogle da odbiju razmestanje novih nuklear-
nil1 orufja na svojoj nacionalnoj teritoriji, zbog
politickih i drugih okolnosti, ipak u vecini preovladava mi-
sljenje da do toga ne doslo da su supersile manje vo-
dile racuna svojim separatnim interesima i da su ispo-
ljile veCi stepen svojim medusobnim od-
nosima.
ZahvaljujuCi sadasnjem stepenu svog
razvoja, clanice vojno-politickih grupacija i na Zapadu 1
na Istoku su ostvarile neke od osnovnih preduslova za osa-
mostaljavanje od uticaja supersila i za naglasenije
ranje svojih neposrednih interesa. Za
od vremena kada su lideri zapadnih i istocnih zemalja svoJ
politicki autoritet u velikoj meri zasnivali na tome kakav
283
ugled i podrsku uz1vaju Moskvi ili Vasingtonu, sada se
nalazimo situaciji kada se prestiz zemlji prvom redu
obezbeduje sagledavanjem, tumacenjem i odbranom sop-
stvenih nacionalnih interesa. U tom sklopu, razlike inte-
1esima izmedu vodecih sila i clanica grupacija
postaju sve vece. Kada rec zapadnim zemljama, do-
voljno napomenuti da razlike ekonomskim interesima
povremeno dovode i do pravog ekonomskog rata Zapadne
Evrope i SAD, koji se iz trgovine sve vise prenosi i
sferu tehnologije. Zemlje Istocne Evrope sve veci naglasak
stavljaju na moguonost ostvarivanja svog ponesto specific-
nijeg puta izgradnji socijalistickog drustva.
Iako ni zapadnim ni istocnim evropskim zemlja-
ma javno mnenje nema onaj uticaj koji se teoretski
mogao ocekivati, ipak procesu osamostavljavanja Evrope
znacajnu ulogu imaju mirovni pokreti razlicitih vrsta. Rec
pre svega, mirovnim, antinuklearnim, ekoloskim i dru-
gim slicnim pokretima Zapadnoj Evropi, ciji se zajed-
nicki imenitelj nazire teznji da se njihove zemlje distan-
ciraju od supersila. Slicni pokreti ne postoje u zemljama
Istocne Evrope, ali se slicni drustveni procesi i tamo mo-
gu uociti, da rec Poljskoj ili nekim drugirn istoc-
noevropskim zemljama.
Naznacene su samo neke od okolnosti koje svedoce
da osamostaljivanje evropskih zemalja predstavljati du-
gorocan proces. sto pogresno umanjivati zna-
cenje tog procesa, ne valjalo ispustati iz vida ni realne
mogucnosti supersila da uticu na njegovo usporavanje i
na prolongiranje svog neospornog primata okviru
skih grupacija.
7. Povratak Kine politici koegzistencije. Posle obracu-
na sa nosiocima tzv. kulturne revolucije novo partijsko i
drzavno rukovodstvo Kine, inspirisano idejama iDeng Siao-
pinga, uporedo sa krupnim reformama na unutrasnjem pla-
nu utvrdilo novi spoljnopoliticki kurs na osnovama
principa aktivne i koegzistencije. S obzirom na
to da jedna od onih zemalja kojoj su celokup-
nom posleratnom periodu na unutrasnjem planu
imala neposredan odraz na njenu spoljnopoliticku orijenta-
cij.u, moze se ocekivati da korenite demokratske refor-
me Kini predstavljati trajnu bazu njene nove orijenta-
cije medunarodnim odnosima.
284
ljusturu jednog
na medunarodnim smo
davanju adekvatnog znacenja reperkus1Jama ov1h promena
na celokupne svetske odnose:
Skoro pune dve decenije - od pedesetih do sedam-
desetih godina - osnovno obelezje azijskoj ti-
me velikoj meri i situaciji medunarodn1m odnos1ma,
davao pritisak SAD na Kinu. Od korejskog rata do za-
vrsetka sukoba Vijetnamu jednu od glavnih tacaka
globalnoj strategiji SAD
U tom poduhvatu SAD nisu b1le same, vec su nJemu uce-
stvovali i njeni saveznici tom geopolitickom pr.osto.ru.
druge strane, Kina tada zastupala tezu
rata, u sklopu koje su SAD figurirale kao od
sa poentom tome da nuklearni sukob. ipak
nekoliko stotina miliona Kineza. Bez ulazenJa
sustinu azijskih zblvanja toku proteklih dvadesetak go-
dina moze se bez nedoumice konstatovati da azijsko tle
predstavljalo jednu od kriznih tacaka na
politickoj mapi sveta.
Normalizovanjem odnosa sa SAD i Japanom
nastupio veliki azijski detant, cije dimenzije
zaostaju za onim koje su svojevremeno dosle do
u evropskom prostoru. Medu mnogim pozitivnim
cama normalizovanja i unapredivanja 1
kineskojapanskih odnosa ne se
dece: stvaranje pretpostavki za ucvrscenJe m1ra U.
njem azijskom prostoru na duii rok;
da stvori politicku i ekonomsku konstelac1JU za sprovode-
nje velikih unutrasnjih reformi koje om.oguciti
bude jedan od faktora odnos1-
ma celini.
Podrska politici aktiv.ne. i koegzi-
ste.ncije omogucava da normallzuJe, pobolJsa 1 unapre-
duje svoje odnose i sa svim drugim
posebno sa onima sa kojima do-
lazila konfliktna stanja: sa SovJetskim Savezom, IndIJOrn,
sasvim izvesno da to baza i za regulisanje
odnosa sa Vijetnamom. S obzirom na to da. su
zemlje koje imaju istaknuto mesto svetskoJ
kineski prilazi doprineti jacanju mira, bezbednost1 1 sa-
radnje citavom svetu.
285
d) Jacanje veza i saradnje Kine sa zemljama Zapadne
i .Istoene Evrope, cemu pridaje izuzetno znacenje, mcr
ze da doprinese procesu njihovog osamostaljivanja i time
da bude jedan od faktora prevazilaienja barijera
u Evropi. U ovom slucaju nije rec politici ranijeg ki-
neskog rukovodstva, koje nastojalo da svoju sferu intere-
sa u svim sredinama gde moguce potisnuti neku
od supersila (epizoda vec doslednoj pri-
meni principa i koegzistencije.
J>oznato da ukljucivanje svake nove zemlje
u pokret nesvrstanosti tumaceno kao spektakularna potvr-
da sirenja ideja nesvrstanosti. Kada se to ima u vidu, zacu-
duje pridavanje malog znacaja promenama spoljnoj poli-
tici upravo sa stanovista istorijskog prostora delo-
vanja pokreta i politike nesvrstanosti. Poznato da se Ki-
na tokom citavih sezdesetih godina ne samo negatorski
odnosila prema idejama nesvrstanosti, vec da nastojala
da postane predvodnik jednog rivalitetnog pokreta - pokre-
ta zemalja u razvoju u koordinatama trikontiinentalizma. Sa-
da, ne samo na osnovu politickih izjava, vec i u konkret-
noj politickoj praksi, Kina pruza svesrdnu podrsku politici
i pokretu nesvrstanosti. Ne mora tacna tvrdnja da.
Kina najveca nesvrstana zemlja na svetu, ali da se:
opredeljivanjem Kine za politiku aktivne i koeg-
zistencije sfera dejstva politike i pokreta nesvrstanosti pro-
sirila azijskom i globalnom prostoru, to trebalo.
sumnjati.
8. Regionalizacija lokalnih sukoba. Teza mogucnosti
prerastanja lokalnih sukoba u svetski sukob, prenesena iz.
epohe prvog i drugog svetskog rata, nije potv1du
u toku minulih cetrdeset godina. Iako i dalje postoji mo-
gucnost sirenja lokalnih sukoba preko regionalnih granica,.
ipak iz ove okolnosti trebalo izvuci odgovarajuce pouke.
Opasnost prerastanja lokalnih sukoba u svetski su-
kob nakon drugog svetskog rata naglasenija u dva.
slucaja: pedesetih godina, kada se general Makartur zalagao.
za bombardovanje Kine u toku rata u Koreji i sezdesetih
godina, kada izbegnuta svetska eksplozija oko pitanja sov-
jetskih raketa na U svim drugim slucajevima, kojih.
odista velik broj, cak impresionira druga krajnost:
uprkos povremenom neposrednijem uplitanju SAD u
na Bliskom istoku vec skoro cetiri decenije ostaje lo-
kalni sukob; ni vijetnamsku intervenciju KampuCiji, ni sov-
286
jetsku Avganistanu, ni americku Grenadi, ni francusku
i u
1
Cadu, ni britansku na Malvinima, ni mnoge
druge nije pratila rea1na neposredna opasnost od preras-
tanja u sukob sirih razmera. Isto tako, i iracko-iranski
rat, koji se desava strateski opasnoj i znacajnoj zoni,
nije doveo do sirenja kruga njegovih aktera. Poljski doga-
daji, usred do zuba naoruzane Evrope, nisu imali daleko-
seznijih reperkusija na mir i u evropskom pro-
storu.
Presudan razlog za drzanje lokalnih sukoba pod kon-
trolom svakako, opasnost ili strah od nuklearnog su-
koba. posvedocava da supersile, uprkos kon-
frontaciji, pomno izbegavaju da budu uvucene direktan
sukob. Ovaj pokazatelj od ne malog znacenja za izuca-
vanje i ocenjivanje moguceg razvoja njihovih odnosa u
budu6nosti.
Reagovanje drugih zemalja, ukljucujuci i velike sile,
na Iokalne sukobe izraiava se prevashodno na politickom
i delimicno na ekonomskom planu. Ova pojava ima krupno
znacenje. Ne samo sto izostaju vojna protivdejstva koja
mogla dovesti do prosirivanja sukoba, vec i zbog toga sto
politicke reakcije ulogu, ponekad i snagu mate-
rijalnog faktora. U mnogim slucajevima upravo zahvaljujuCi
politickom reagovanju nosioci vojnih intervencija su imali
- gledano na dugi rok - vece stete nego koristi od svojih
ekspanzionistickih poduhvata.
d) Sagledavanje lokalnih sukoba iz ovog aspekta ne
znaci da svako od njih i svi skupa ne ugrozavaju medu-
narodni mir i bezbednost.
Blokovske doktrine
Postoji vise doktrina kojima se zeli
objasniti svet na isteku veka. U svima njima su pre-
poznatljivi odredeni ideoloski i politicki interesi koji se, u
krajnjoj Iiniji, svode na interese stoga sto
nastoje da se prikazu kao personifikacija postojecih drus-
tveno-politickih sistema, odnosno vladajucih ideologija.
U tom smislu, ideolozi Zapada nastoje da nadu odgova-
rajucu argumentaciju za sledecu shemu: na jednoj strani
su kapitalisticke zemlje, kao simbol demokratije
287
i ekonomskog prosperiteta, na drugoj strani komunisticke
zemlje, kao deo sveta u kome vladaju diktatorski rezimi,
osporavaju ljudska prava, hara nemastina. Uz to, kapitalis-
ticke zemlje se prikazuju kao pobornici i branioci svet-
mira, komunisticke zemlje kao potencijalni agre-

U ovoj zapadnoj shemi slika sveta se nije me-
njala od vremena i Dalsa do Kisindzera i Regana,
iako pragmatisticki prilagodavana promenama koje su
se desvale u odnosima sa komunistickim svetom od vre-
mena . rata do detanta. Navedene promene su, u
osnov1, isle dva pravca: u pravcu prihvatanja mogucnosti
koegzistencije sa komunistickim svetom, odnosno istoc-
nim i u pravcu selektivnog prilaza komunistickom
odnosa sa NR Kinom,
p0Jed1mm zemlJama tzv. socijalisticke zajednice itd.).
Ideolozi Istoka, poglavito sovjetski politicari i teoreti-
cari, u isto su vreme nastojali da nametnu svoju sliku
sveta, podeljenog reakcionarne i progresivne snage. Za
ovu formulu se moglo kazati da polazi<c od marksistic-
kog pogleda svet da, osnovi, nije dogmat-
sku ljusturu, podredenu hermetickoj podeli sveta na Istok
i Zapad, odnosno krajnjoj liniji, interesima i ciljevima is-
tocnog Zbog toga, umesto da nas dijalekticki uvodi
u protivrecnosti savremenih svetskih odnosa i po-
dela na reakcionarne i progresivne snage svodi se na sledecu
petrificiranu shemu: jednoj strani su nosioci socija-
listickih ideja, kao pobornici mira, slobode i prav-
de, na drugoj strani protagonisti burzoaskog drustva, kao
nosioci imperijalisticke dominacije i ekspanzije. Pri tome
se pod nosiocima socijalistickih ideja podrazumevaju tri
osnovne revolucionarne struje naseg vremena - zemlje
tzv. socijalisticke zajednice, radnicka klasa u kapitalistickim
zemljama i nacionalnooslobodilacki pokret. Buduci da
teza jedinstvu radnicke klase celog sveta na vise taca-
ka dovedena pitanje, naroeito periodu posle drugog
svetskog rata, toj triangularnoj formuli teziste se sve
vise premesta na nacionalnooslobodilacki pokret, odnosno
novooslobodene zemlje, kao prirodnog saveznika tzv. soci-
jalisticke zajednice, odnosno istocnog
Pored ovih doktrina, ali i ne bez odredenih
tacaka dodira sa njima, postoji jos jedna doktrina koja
nastoji da objasni protivrecnosti naseg vremena - doktrina
tzv. treceg sveta. Osnovne ideoloske porive ona crpela iz
288
kulturne revolucije nastojeci da zemlje tzv. tre-
.ceg sveta, odnosno zemlje razvoju konfrontira sa razvije-
nim svetom, Evropom i Severnom Amerikom, odnosno Is-
tokom i Zapadom. Pobornici ove doktrine su maocetungov-
sku tezu Selima koja okruziti gradovecc preneli na me-
.dunarodni plan i razresenje osnovnih protivvrednosti savre-
menog sveta videli obrucu koji zemlje, od-
zemlje razvoju stezati oko bogatih zemalja, od-
.nosno zemalja.
Pokusaj da se na osnovu ove doktrine zemlje tzv. tre-
.ceg sveta odvoje od politike i pokreta nesvrstanosti nije
uspeo, kako zbog neuspeha organizovanja tzv. drugog Ban-
dunga, sredinom sezdesetih godina, tako i zbog debakla
i osude kulturne revolucije samoj Kini. Kasniji po-
.kusaj oreganizovanja zemalja razvoju, bez obzira na to
da li su nesvrstane i1i svrstane, koji vezan za pa-
kistanskog lidera Ali Buta, nije imao realne istorijske pod-
loge, jer predstavljao retrogradan korak odnosu na
put koji su vec presli organizovanju svojih redova i
.koncipiranju svoje akcije politika i pokr et nesvrstanosti
grupa 77 zemalja razvoju.
Ovim doktrinama, tzv. treceg sveta treba pridodati i
programska opredeljenja i akcioni angazman pokreta na
koji
da zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike ukljuce okvire
podele i konfrontacije, odnosno da novooslobo-
.dene zemlje i druge zemlje razvoju stave pod ideoloski

Racionalno jezgro doktrina tzv. treceg sveta svaka-
ko, naglasavanju zajednistva interesa zemalja razvoju,
se time, na zalost, i iscrpljuje. Sve ostalo njima spada
u domen ideoloskih i politickih manipulacija, da
rec neprihvatljivoj strategiji aprioristicke konfrontacije sa
svetom, da pitanju ukljuCivanje
kovska suparnistva strani jednog od
Nijedna od pomenutih doktrina ne objasnjava i ne
osnovne uzroke i posledice procesa i
savremenom svetu, ali sve skupa doprinose da se bolje
sagledaju njegove osnovne podele i protivrecnosti.
19 Nesvrstana Jugoslavija i savremeni
289
Tri revolucije i kontrarevolucija
. . . . u nauenom prilazu svetskim procesi-
ma I tacku predstavlja teza da smo sve-
doci tri velike revolucije i jedne globalne
Jako ovde, cilju sistematizacije, posebno reci
od predstavljaju dijalekticku celinu
i mogu se izdvojiti iz svog sireg drustvenog i
konteksta.
. . Bilo d.a govorimo tzv. trecoj revoluciji
Il1 postmdustrijskom drustvu, prevashodno mislimo na
nauc:i:io-tehnolosku revoluciju koja uslove i agense proiz-
vodnJe decenijama menjala tempom i smerom
koji. nisu mogli da predvide ni najlucidniji umovi pros-
su stanju da celokupni
z1vot na planet1, brodovi koji su vinuli co-
veka kosmos, mikroprocesori koji korenito
i ljudi, laserska tehnika koja vrsi sve fas-
prodor nepoznato - samo su od
s.1:nbola. revolucija potvrduje marksis-
tlcku tezu progresu i ljudskim
ali trazi nova s obzi-
rom na to da toku opste krize kapitalizma otkriva
vlastitim nedrima.
Kada se govori socijalnoj revoluciji, pod tim pojmom
se prvom redu podrazumeva izrastanje socijalizma svet-
ski proces. Kvantitativna merila, svakako, presudna
ali da se posle drugog svetskog rata
povecao broj socijalistickih zemalja se vlasti
partije, ,kako Evropi, tako i Aziji
i Presudnije svakom slucaju,
njc v socijalisticke ideje, koje su bauk koji
kruz1 Evropom, danas sve vise postaju rukovodstvo za
akciju ljudi i .politickih pokreta sirom sveta. Blokovsko shva-
tanje socijalizmu, omedenom geografskim
moze da opstane pred dubokim drustvenim procesima koji
mimoilaze zemlju svetu. Nije rec ni samo
pedesetak zemalja koje se inspirisu idejama
socijalizma, samo svojevrsnoj socijalde-
mokratije, samo inicijalnim prodorima socijalistickog
samoupravljanja, vec vidovima i pred-
znacima javljanja socijalizma kao drustvenog modela buduc-

290
Napustili tle rnarksistickog ka-
da ne uocili i sve socijalizma kao svet-
skog procesa koji bezmalo, jos uvek pupcanom vrpcom
vezan za kapitalisticki i za vrednote
burzoaskog drustva. Inferiornost socijalizrna ekonomskom
planu i padovi na planu, kao i
medu samirn nosiocima socijalistickih ideja mogu se
tumaciti samo deformacijama, vec se moraju, bez aprio-
ristickog otkrivati drustveni tih
pojava koje seju sumnje i donose razocara-
ali ipak liniji tokove istorije.
Strukturu
i izmenila revolu-
cija, da nazivamo revolucijom ili
revolucijom dokrajcila podelu
na civilizovane i podsekla veli-
kolonijalnih metropola, uvela odnose
svojstvu punopravnog subjekta stotinak ze-
rnalja. Svet sa kraja drugog svetskog rata, koji su projek-
tovale i uredile prema svojim predodzbama i
najvecoj meri velike sile, velikoj meri odudara od in-
teresa i stremljenja savremene zajednice. Ako
obznanila prisustvo
vog faktora medunarodnim
prerastanje situacije jedan tripolar-
ni svet, ucesce zemalja pokretu
stanosti stvorilo pretpostavke za stvaranje uni-
verzalne medunarodne zajednice. Skorim okoncavanjem dc-
kolonizacije zavrsice se faza politicke
kolonija, koje morati sve vise da se anga-
zuju za koja neodvojivi
dio velike revolucije U krajnjoj liniji pod-
prava na samoopredeljenje
dimenzijama, koje se lapidarno mogu svesti
obezbedivanje i medunarod-
odnosima i pravo izbora puteva
razvoja. tom smislu revolucija iz-
lazi iz okvira i postaje StO jeste:
proces.
Ekonomske i druge teskoce sa kojima se suocavaju
vooslobodene zernlje, drzavni udari i drustveni potresi ko-
jima su izlozena, medusobni koje dolaze zbog
teritorijalnih politickil1 razmimoilazenja i hegemo-
nistickih nisu izraz i
19* 291
konstatovane iz jednog evrocentristickog vidokruga
koji zaboravlja da su civilizovane nacije prouzrokovale i
izvezle dva svetska rata i lansirale pretnju atomskog unis-
tenja, vec velikoj meri zakoniti proces kroz koji prolaze
ove zemlje, opterecene nasledem, zahvacene
protivrecnim procesom formiranja svog nacionalnog dru-
stvenog i ostvarivanja svojil1 nacionalnih interesa i
pretenzija.
U suprotstavljanjt1 ovim trima revolucijama, koje su
faktor nezaustavljivog progresa, nastoji da prosiri i ucvrsti
svoje uporisne tacke svetska sus-
tinu nije tesko definisati. Njen istorijski cilj ne samo
zadrzavanje drustvenog status quoa, vec i osvajanje novih
prostora vertikali i horizontali medunarodne zajednice.
Nesto teze identifikovati sve nosioce meduna-
opsegu i svih zemalja.
marksistickj aksiomi, koja nije dovedena pitanje, rec
prvom redu medunarodnom imperijalizmu,
rusenjem kolonijalnih carstava, ali isto vreme ojacanom
ekonomskom i vojnom snagorn SAD i sve globalnijim delo-
vanjem transnacionalnih korporacija. Stalnom ekspanzijom
i razudenom unutrasnjom imperijalisticke sna-
ge ugrozavaju tekovine dosadasnjeg progresivnog
razvoja i limitiraju njegove buduce
Jos nedovoljno ispitana dcjstva
ima podela, koja ideoloskih
monopola i zloupotrebom oruzane sile velikoj meri spu-
tala procese progresivnog razvoja. Blokovska politika ote-
zava prava i dovodi do us-
postavljanja novih dominacije i
u tom sirokom medunarodnom i drustvenom
stu, trebalo da budu istrazena kontrarevolucio-
narna dejstva i razlicitih tehnokratskih i di-u-
gih struktura koje se pojavljuju kao nov eksploatator i drus-
tveni hegemon.
Golijatska nosilaca kontrarevolucije
medunarodnoj i drustvenoj razini ne trebalo da bude se-
jac sumnje snage i mehanizme progresa.
sto celokupna istorija pokazuje da narod koji
se odlucno bori za svoja prava moze da bude pokoran,
tako i savremenom drustvu ukazuju ra-
njivost i elementarnost sistema zasnovanih eksploataciji
i dominaciji.

Suprotnosti Istok - Zapad
1Politicki antagonizmi, koji nisu bez
znacajnih ekonomskih uzroka i posledica, jos uvek se naj-
vecoj meri ukrstaju koordinatama Istok - Zapad, iako
dopunske relaciji Istok - Istok i
Zapad - Zapad.
U posleratnom vremenu odnosi istocnog i zapadnog
su protekli kroz tri faze, koje medusobno nisu ode-
ljene kineskim zidom: prvoj fazi, fazi hladnog rata, koja
trajala do sredine pedesetih godina, su i
gotovo iscrpljene sve mogucnosti zestoke podele
i drugoj fazi, fazi mucnog utiranja puteva
koegzistenciji, koja se protegla do kraja sez-
desetih godina, su se ciklusi zaostravanja i po-
pustanja trecoj fazi, fazi de-
tanta koji doziveo uspon i pad sedmoj deceniji, velike
sile su verifikovale sta-
t us quo i upustile se jagmu za novim sferama uticaja,
sirokom luku izmedu i kondominijuma.
Sada, u osamdesetim godinama, sila
osciliraju izmedu hladnog rata i detanta. Ako sudili
sve besomucnijem tempu, i dometima trke
naoruzanju, umnozavanju kriznih zarista, nasrtajima na slo-
bodu i malih i zemalja morali za-
kljuciti da se samoj ivici frontalne
konfrontacije. Ne medutim, smeli ispustiti iz vida
ni prigusenu tendenciju obnavljanja dijaloga i sporazume-
vanja, koju posebno podsticu i srednje zemlje koje
se nalaze u grupacijama. Ne smeli
potceniti i zbog toga sto, krajnjoj liniji, izrazava teznje
najveceg broja clanica medunarodne zajednice i najveceg
dela javnosti samim zemljama.
Iako ne trebalo brzopleto potcenjivati
solidarnost, narocito kriznim situacijama, moze se uociti
proces razgradivanja striktne podstak-
nut sve vidljivim razlikama nacionalnim interesima cla-
nica grupacija i Istoku i na Zapadu. U okviru
istocnog na relaciji lstok - Istok, konfliktne situa-
cije su narocito prisutne politickom planu: svode se,
osnovi, na pitanje stepena autonomnosti odredivanju pu-
teva unutrasnjeg razvoja i tumacenja vlastitih
interesa. U zapadnoj alijansi, relaciji Zapad - Zapad, kon-
293
fliktne situacije su pretezno ekonomskog karaktera, ali nisu
lisene ni politickih rezonanci. Postavlja se pitanje dokle
predvodnicke sile moCi da obuzdavaju centrifugalne ten-
dencije svojim grupacijama posredstvom voj-
ne prinude i1i ekonomske nadmoCi.
Suprotnosti Sever - Jug
Ekonomski antagonizmi, koji nisu bez
znacajnih politickih reperkusija, jos uvek se najvecoj meri
ukrstaju koordinatama iSever - Jug, iako do-
punske dimenzije na relaciji Sever - Sever i Jug - Jug"
Liniju koja deli razvijeni svet od zemalja razvoju
povukla istorija. Ona izraz i posledica neravnomernog
ekonomskog razvoja, razlicitih civilizacijskih poremecaja i
velikoj meri kolonijalne eksploatacije. Kada to
sve, jaz izmedu razvijenog Severa i nerazvijenog Juga
moguce postepeno prevazilaziti razlicitim instrumenti-
ma medunarodne solidarnosti. Medutim, toku posleratnog
razvoja doslo do jos flagrantnijeg potenciranja razlika
izmedu razvijenih zemalja i zemalja razvoju, sto ubed-
ljivo potvrdilo da bogacenje bogatih i siromasenje siro-
masnih omogucava i prouzrokuje postojeCi ekonomski po-
redak, cije komandne poluge drze svojim rukama centri
ekonomske moci svetu.
Sadasnja ekonomska kriza, koja nije mimoisla ni naj-
razvijenije zemlje, najvise pogodila upravo zemlje ra-
zvoju od kojih se mnoge suocavaju i sa samim
odrzavanja gole egzistencije. Uvucene nepovoljne uslove
razmene, suocene sa konstantnim padom cena sirovina, od-
sutne sa trzista nerazvijenih zemalja zbog visokih protek-
cionistickih barijera i mnogih drugih uzroka zemlje raz-
voju grcaju pod teretom inostranih dugova, bez realnih iz-
gleda da buducnosti povecavaju svoju akumulativ-
nu sposobnost i krenu putem brzeg ekonomskog rasta.
Zemlje tzv. socijalisticke zajednice verbalnu po-
drsku zahtevima zemalja u razvoju, formulisanim na sku-
povima nesvrstanih zemalja, okviru grupe 77 i u Ujedi-
njenim nacijama, ali da se fakticki angazuju me-
njanju postojeceg sistema medunarodnih ekonomskih odno-
294
sa pod izgovorom da su za sadasnje nedace zemalja raz-
voju iskljucivo krive metropole.
Iako medu zapadnim zemljama ima onih koje su sprem-
ne da odvajaju ne samo 0,7 odsto, vec i vise od 1 odsto
nacionalnog dohotka za pomoc razvoju, najveca
svjetska ekonomska sila SAD uporno brani postojeCi nerav-
nopravni, nepravedni i diskriminatorski ekonomski poredak,
insistirajuCi na selektivnom ekonomskom
stavljenom vlastitih spoljnopolitickih interesa.
Iz svih till razloga sasvim izvesno da se polozaj ze-
malja razvoju korenito moze menjati jedino sklopu
uspostavljanja novog medunarodnog ekonomskog poretka,
kome sadasnjim uslovima mogu da utru put globalni
pregovori svih medunarodnih faktora, i razvijenill zemalja i
zemalja razvoju, aktuelnim pitanjima svetske privrede
(sirovine, trgovina, finansije, tehnologija, hrana itd.) i vece
oslanjanje na individualne i kolektivne snage samih zema-
lja razvoju. U pitanju dugorocan i mukotrpan proces
smanjivanja uticaja i ukidanja privilegija centara ekonom-
ske moCi svetu i aktivjranja ekonomskih potencijala i ulo-
ge svetske periferije.
i obnavljanje detanta
Da li smo na pragu novog detanta i
sta sve trebalo uciniti da se stvarno konsolidovao
svetski mir?
Da se doslo do odgovora na ovo pitanje, potrebno
pre svega utvrditi kakvog i karaktera po-
gorsavanje odnosima velikih sila i njihovih
grupacija, ciji smo svedoci, odnosno da li pi-
tanju samo prolazna krjza detanta ili su otvorene vrat-
nice za ulazak novo hladnog rata. tome po-
stoje dve teorije, od kojih svaka zasluzuje da bude po-
sebno pomenuta.
Prema prvoj teoriji, za koju se moze reCi da gotovo
stekla pravo gradanstva ne samo siroj jav,nosti, vec i
krugu istaknutih politicara i eksperata koji se bave pro-
medunarodnih odnosa, danasnja situacija svetu
najteza posle drugog svetskog rata. Da potkrepili svo-
ju tezu, njene pristalice navode citav sistem meduna-
295
rodnih politickih i ekonomskih, i moralnih odnosa dos-
duboku i opasnu krizu. U prilog svom misljenju na
vode vise okolnosti:
- prvo, da trka konvencionalnom i nuklearnom.
naoruzanju i kvalitativnom i kvantitativnom pogledu do-
stigla fantasticne razmere i da otvorila mogucnost vo-
denja ogranicenog nuklearnog rata
- drugo, da odnosima supersila i njihovih
skih grupacija ne samo doslo do zastoja ili prekida dija
loga raznim nego i do obnavljanja metoda.
bladnog rata vidu ekonomskog embarga ili propagandnih.
kampanja stilu one ljudskim pravima itd.
- trece, da su velike sile napustile sva medusobna pra-
vila u trci na sticanje novih sfera interesa, pri cemu se
ne od upotrebe i zloupotrebe sile od Avganistana i Bli--
skog istoka do Afrike i Centralne Amerike
- cetvrto, da su dovedene pitanje mnoge .
mukotrpno ostvarivane tekovine procesu popustanja i-
sporazumevanja minulim decenijama
- peto, da kriza citavog sistema medunarodnih eko
nomskih odnosa unela takve tenzije da me--
ri ugrozava celokupni savremeni medunarodni poredak.
Iako se ovim argumentima nista ne moglo
prigovoriti, pristalice druge teorije smatraju da sadasnja si-
tuacija svetu ipak nije tako teska i bezizlazna. Svoju tvrd
nju oni zasnivaju na tezi da posleratni svet t1speo da.
prebrodi i najvece izazove i opasnosti bladnog rata, da-
ce naCi puta i nacina da prebrodi teskoce sa kojima se da-
nas suocava i, hteli ne hteli, uci novi ciklus popustanja
zategnutosti. Pri tome oni navode da najteza poslerat-
na situacija daleko iza nas i da upravo pripada pedesetim.
godinama, kada bladni rat dosezao svoje vrhunce. Njihov
stav se zasniva na sledecim cinjenicama:
- prvo, da to vreme besneo korejski sukob u ko
su se direktno sile koje su stajale na suprot-
nim stranama ideoloskih barijera
- drugo, da u srcu Evrope, koja izvezla dva svet-
ska rata i, konacno, bladni rat, tinjao nereseni nemacki pro
i da berlinska kriza svakog dana mogla da izvarnici
sukob izmedu dva direktno suceljena i do zuba

- trece, da azijskom prostoru sve sire
dimenzije francuska intervencija Indokini i da su na mnQ<o-
296
gim tackama zemljine kugle velike kolonija?ie sile,
zapadne alijanse, dolazile sukob sa nac10nalnooslobod1-
lackim pokretima
- cetvrto, da snaino ispoljavao svoja destruktivna
dejstva pritisak Staljina i Kominforma na Jugoslaviju sa
negativnim reperkusijama ne samo balkanskom i
skom prostoru, vec i citavom spletu od-
nosa
- peto, da grupacijama, vreme Adi::-
nauera i Bjeruta, De Gasperija i Rakosija vladao takav s1-
stem satelitizma koji nepojmljiv u danasnje vreme ve-
ceg ili manjeg osamostaljavanja saveznika, sto
podlokava njihovu udarnu
Ne osporavajuCi tezu da celokupni sistem savreme-
nih politickih i ekonomskih odnosa dubokoj krizi, skloni
smo ipak misljenju da svet rubu rata pede-
setim godinama i da se meduvremenu mnogo sta dogo-
dilo sto ide na ruku onim snagama koje se bore za svetski
mir i jacanje medunarodne saradnje.
Kada prihvatili tezu da danasnja situacija u
svetu gora nego ikad posle zavrsetka drugog svetskog .
anulirali i okolnost da se meduvremenu p0Jav1lo
stotinjak nesvrstanih zemalja koje se da
svet iz corsokaka u koji su ga dovel1 nos10c1
i hegemonije. Tada takode tezu poli-
tika i pokret nesvrstanosti toku poslednJih dveJU dece-
nija nisu nista ucinili menjanju sveta i, isto tako, da mogu
malo da ucine obezbedivanju njegove bolje buducnosti.
U skladu s tim moglo se smatrati da se stvaraju
preduslovi da svet pocne postepeno da izlazi iz .zaos-
travanja odnosa koji dosegao jednu od _ta-
caka intervencijom u Avganistanu i ulaskom
Regana Belu kucu. Ukoliko to. !.acno, ovaJ
zaostravanja cak vremensk1 krac1 od nek1h .
pamtimo proslosti. Jedan od razloga mogao b1t1
tome sto srljanje prema iSlo brzim tempom i
sto optereCivalo njegove aktere teretom veCim nego sto
su oni mogli da pretpostave (ciklusi zaostravanja i popuS-
tanja posleratnim medunarodnim odnosima, sem P:ViJ?
godinama hladnog rata, nisu . ki-
neskim zidom, medusobno su se preplltal1 1 smenJivali u
ritmu od sest do osam godina).
U isto vreme to ne znaci da konfrontacija izmedu
likih sila i nece nastavljena i da nas nece i
297
ubuduce suocavati sa velikirn i izazovirna, jer
put do stvarnog ciji efekti zahvatiti
citavu strukturu odnosa, postepen i dug,
sa rnnogim oscilacijama.
Odnosi supersila
Odnosi supersila su do sada prosli
kroz tri razlicite faze. U toku drugog svetskog rata SAD i
SSSR su bili U prvorn poslerat-
nom supersile, sa svojirn gru-
pacijama, nalazile su se rata. Nakon toga,
od sezdesetih odnosima supersila nastu-
pila faza odnosno i spora-
zumevanja, koja trajala sve do isteka sedamdesetih go-
Osamdesete godine obelezava kriza kojoj
se SAD i SSSR-a pojavljuju
nog rata. Sve to da su odnosi SAD i SSSR-a do sada
prosli kroz sve moguce faze, izuzev dveju koje se nalaze
polovima: to jest, supersile jos nisu
direktno kao neprijatelji suko-
bu, koji doveo do njihovog niti
su dospele do takvog i sporazumeva-
nja koji
njihove vladavine nad citavim svetorn.
Posle ovog istorijskog uvoda ukazati
politicke kojima se nalaze od-
nosi supersila i njihovi sa ostalim svetorn.
Posle ovog istorijskog uvoda ukazati na
osnovne politicke koordinate kojima se danas od-
nosi supersila i njihovi odnosi sa ostalim svetorn.
Prerna americkim tvrdnjama, detanta
pocelo casa kada SSSR, Zavr-
akta Helsinkiju, odlucio da preduzme stra-
teskih akcija da prevlast svetu. U arnerickim
krugovima se smatra da su medu tim sovjetskirn akcija-
rna naroeito opasne i dve: instaliranje
sovjetskih raketa SS-20 sa ciljem da mu obezbede odlucu-
jucu Evropi i osvajanje politic-
kih i strateskih tacaka, sfera uticaja, podruc-
jima kojima SSSR nikada imao vitalne kao
298
1.
sto su Afrika i Amerika. Prema ovim americkim
rnisljenjima predsednik nije imao drugog izbora:
ruku posmatrati sovjetskog prisustva i
uticaja celom svetu ili preduzeti mere da se
zaustave akcije Sovjetskog Saveza i, uporedo s
tim, obnovi i ucvrsti americka politicka, i
ska subrematija svetu.
Prema vladajuCim misljenjima Sovjetskom Savezu,
krivicu za detanta snosi iskljucivo Re-
Ulazeci u Belu kucu, se posvetio tome da
americku iz i dalsovskih vreme-
na, cilju trijumfa tzv. sveta slobode i demo-
kratije svetom totalitarizma. pre-
ma sovjetskim analiticarima, ruku pre-
mera sracunatih i diskreditova-
nje Sovjetskog Saveza i americke dominacije sve-
tu. Prvi korak tom pravcu skokovito povecavanje
budzetskih sredstava za i jedne
eskalacije u trci iDrugi korak
tom pravcu predstavljale su i ope-
racije sa ciljem da citavu svetsku privredu dovedu zavis-
nost od SAD i podrede americkog dolara. Takva
Reganova politika, prema sovjetskim dovela
do mobilizacije SAD, i
drugim zapadnim zemljama, kojima cilj da
anuliraju sve tekovine progresivnog razvoja i us-
postave tzv. nove desnice.
Iako se ovim americkim i sovjetskim uz-
roka krize detanta i strateskih ciljeva supersila u sadas-
njem politickom moze zrno ipak
su suvise ideologizirana da se njima mogao tra-
ziti i naci celovit odgovor na pitanje zasto krahirao de-
tant i zbog cega se covecanstvo susrelo sa od naj-
tezih politickih i ekonomskih kriza periodu nakon dru-
gog svetskog rata.
U svakom slucaju, lose stanje odnosima supersila
ilustrovao prekid njihovog pregovarackog
takta pitanjima trke
i stvaranju drugih preduslova za poboljsavanje
vih medusobnih odnosa. Predlozi koje su s vremena na
vreme lansirale jedna ili druga strana vise su sracu-
na efekat nego na uslova za po-
cetak dijaloga. Kada Sovjetski Savez, rec
prvom redu interesu i prestizu velike sile koja nije
299
htela da prihvati dijalog dok budu
zahtevi koje postavila vezi sa
americkih oruzja evropskom prostoru. Kada
rec SAD, inicijative su dosta dugo podrede-
tj.
koja trebalo da predsedniku Reganu da jos ce-
tiri u Beloj kuci.
sovjetsko-americkih
i perspektivama daljeg razvoja mogu da
budu tek sada, kada Sovjetski Savez mora da
sa Regan da resava sto dosta
dugo odlagao.
S obzirom koje mogu da proizadu iz da-
ljeg pogorsavanja sovjetsko-americkih odnosa, smo
misljenju da u koje pred moglo doci
do popustanja u dveju supersila.
Navescemo neke faktore koji deluju u tom pravcu.
1. Za razliku od rata, zaos-
travanje u supersila u stopu pratile
njihovih grupacija. pre svega, u odrede-
meri amortizovalo dejstva koja zaostrava-
odnosa SAD i SSSR-a moglo da ima u citavoj svetskoj
zajednici. Zemlje koje su nekada sateliti supersila jas-
no su pokazale da se u odredenoj meri ne identifikuju sa
njihovim hegemonistickim i da u
nacionalnom interesu zele da spasu detant od totalnog de-
bakla. Uprkos disciplini, ove zemlje ne samo
da ne prekidaju, vec nastavljaju, cak i pre-
govaracki da rec pojedinim zapadnim
ili istocnim zemljama. ImajuCi to u vidu, moze se reci da
se stvara situacija u kojoj se supersile osecati sve izo-
lovanije ne samo od ostalog sveta, vec i od svojih
saveznika. svakako znacajan politicki cinilac koji
ih mogao navesti na obnavljanja sireg pregovarackog kon-
takta.
2. Ponesen uspesima koje postigao u ame-
ricke vojne i ekonomske moCi, predsednik do-
sao dosta ideje da SAD mogle da uspostave svoju
dominaciju u svetu. Za razliku od gotovo svih
dosadasnjih americkih predsednika koji su u SSSR-u gle-
dali rivala, ali i partnera, predsednik smatra da se
ostvaruju uslovi u kojima SAD toliko izmaci SSSR-u da
on prestati da bude rival, time i partner SAD. Rec
teznji i shvatanju koji mogli da imaju posle-
300
dice. Na toga se moglo ocekivati da u samoj
americkoj ne samo u krugu demokrata, vec i u
taboru jacati koje zahtevati od pred-
sednika Regana da se ne upusta u tog riskant-
nog cilja, vec da pride pregovorima sa Sovjetskim Savezom
na bazi ravnopravnosti i uzajamnih interesa. Isto tako, Re-
ganov Americana, koji predstavlja opasni izazov So-
vjetskom Savezu, nije prihvatljiv ni za americke sa-
veznike. Zbog toga i vrsiti pritisak na SAD da re-
gulisu svoje sa drugom supersilom.
SSSR u evropskom prostoru
Od sredine pedesetih sve
do spoljnoj politici Sovjetskog Saveza u
na evropski prostor mozemo uociti pet glavnih strateskih
pravaca:
1. Uvrscivanje sfere uticaja Evropi. Jedan od re-
zultata rata uticaja ve-
likih sila evropskom prostoru. U periodu koji usledio
velike svetske sile su stavile jasno do da zele da
ucvrste svoje prisustvo tim
Kada rec Sovjetskom Savezu, to jedna od
njegovih glavnih minulom periodu,
to zbog toga sto se suocio sa unutrasnjim potresima u
nizu zemalja koje pripadaju nj egovoj zoni interesa. Svaki
od tih potresa doveo pitanje ili pretio da dovesti
pitanje prisustvo i Sovjetskog Saveza. Unutrasnja pre-
u zemljama koje spadaju sovjetsku zonu uticaja
u Evropi od sredine smenjivala su se
od desetak Revolt protiv Rakosijevog
rezima i sovjetskog prisustva Madarskoj 1956.
takve razmere da mogao iskljucivo oruia-
nom sovjetskih trupa. trupa Var-
savskog ugovora (izuzimajuCi Rumuniju) sprecila
redno eksperiment ili proces socija-
lizma i demokratije vreme Dubleka u 1968.
godine. Ciklicni potresi Poljskoj doveli su pocetkom osam-
desetih godina do najorganizovanije akcije radnicke klase
301
protiv postojeceg rezima i izazvali od kriza u
tzv. socijalistickoj
NavodeCi ove slucajeve, svakako buduCi da
procesi oslobadanja od cvrstih stega koje su uspostavljene
jos u vreme teku i drugim linijama, dolazimo
do saznanja da Sovjetski Savez zeli koju cenu
da dozvoli svoje uticaja u Evropi, iz koje su
iskocili Jugoslavija 1948. i 1960.
politicko-istorijskim okolnostima.
svoje sfere uticaja u Evropi Sovjetski Sa-
vez obezbeduje samo merama, vec i procesom
povezivanja politickoj i sferi.
2. respektovanje podele Evropi.
rat u pokazao da ni ni druga
kovska strana ne mogu silom da nametnu bilo kakve zna-
cajnije korekture u podeli koja izvrsena u
Evropi. Vaznu tacku pregovaranja i sporazumevanja veli-
kih sila predstavljalo prihvatanje stecenih uticaja
Evropi. Medutim, nije u protivrecnosti s tim da i jedna
i druga isto vreme nastoje da prosire
svoje prisustvo u evropskom prostoru.
U sklopu pregovaranja i sporazumevanja velikih sila
doslo do resavanja nekih osnovnih komponenti tzv. ne-
mackog - priznavanja granica na Odri i Nisi,
regulisanja odnosa dveju nemackih drzava, perfektuiranja
statusa Berlina. Resavanje tih otvorenih pitanja, koja su
u sredistu velikih sila u vreme hladnog
rata, predstavljalo od dostignuca
detanta. Nije nimalo slucajno da su upravo u tom periodu,
kada Zavrsni akt iz Helsinkija 11975. stvara znacajne pret-
postavke za razvoj sveevropske saradnje, velike
sile pokazale maksimum spremnosti da se jedna drugoj ne
mesaju u njihovim zonama uticaja u Evropi.
Medutim, kao sto smo politici velikih sila
imanentno da nastoje da prosire svoje sfere uticaja. U
tom smislu deluju i jedna i druga strana, s tim
sto se metodi njihovog delovanja p1ilagodavaju postojeCim
okolnostima. Slucaj Poljske pokazao da ni u sklopu zaos-
odnosa ne dovedena
u pitanje prava koje vladajuca sila ima u svojoj zoni uti-
caj a.
302
3. Resavanje otvorenih pitanja evropskom prostoru.
Sovjetski Savez .od sredine pedesetih godina neprekidno
insistirao na resavanju otvorenih pitanja u odnosima sa
drugom grupacijom. Sovjetski Savez
cijator resavanja austrijskog na bazi uspostavljanja
stalne neutralnosti Austrije 1955. Trebalo da prode dva-
'desetak godina da u skladu sa inicijativama i predlo-
zima Sovjetskog Saveza doslo do resavnja najznacajnijih
komponenti tzv. nemackog U tom kontekstu zna"'
cajan udeo Sovjetskog Saveza u pokretanju Konferencije
evropskoj bezbednosti i saradnji.
Postavlja se pitanje koji su motivi i interesi navodili
Sovjetski Savez da se s posebnom istrajnoscu zalaze za re-
savanje u odnosima sa drugom
skom grupacijom u Evropi. Prema sovjetskim izvorima, rec
aktivnostima koje prirodno proisticu iz sovjetske pri-
vrzenosti principima koegizstencije, medu koji-
ma mesto zauzima i princip resavanja sporova
mirnim putem. Prema zapadnim izvorima, u pitanju sov-
jetski interes da svoje pozicije u evropskom
prostoru.
U svakom slucaju, dijalog velikih sila imao
pozitivna dejstva u evropskom prostoru, jer su neresena
pitanja, kao zaostavstina drugog svetskog rata, predstav-
ljala faktor i moguci uzrok sirih politickih po-
remecaja.
4. Odrf_avanje dijaloga. Sovjetski Sa-
vez nastoji da pokaze da i pogorsavanja od-
sa drugom grupacijom zainteresovan za
odrzavanje dijaloga i poboljsavanje uzajamnih odnosa. So-
vjetski politicki krugovi tvrde da do pogorsavanja do-
slo krivicom druge strane: eksponiranjem tzv.
kampanje ljudskim pravima koju pokrenula Kartero-
va sovjetskog
Avganistanu od strane 1Reganove administracije, zloupotreb-
poljskih dogadaja za kompromitovanje Sovjet-
skog Saveza i njegove zone uticaja u Evropi.
Sovjetsko insistiranje na dijalogu se u meri
izrazava nastojanju da se obezbedi
cije evropskoj bezbednosti i saradnji koordinatama Za-
vrsnog akta iz Helsinkija. Najzad, Sovj etski Savez nastoji
da odrzi sto bolje odnose sa zemljama koje pripadaju drugoj
grupaciji Evropi.
303
5. Obezbedivanje vojne premoci Evropi. Postoje mno-
gi razlozi zbog kojih Sovjetski Savez nastoji da svoje
''ojno prisustvo i moc evropskom prostoru.
Prvi razlog defanzivne prirode. Rec njegovom
nastojanju da ucvrsti svoju nacionalnu bezbednost koja
novijoj istoriji dva puta bila ugrozena iz ev-
1opskog prostora u - doba i u vreme Hitlera.
Drugi razlog defanzivno-ofanzivne prirode. Rec
obezbedivanju zone uticaja u Evropi i u odnosu na unutras-
njeg i u odnosu na Spoljnog neprijatelja.
Treci razlog ofanzivne prirode. Rec koriscenju
vojnog argumenta u evropskoj politici - to jest u odno-
sima sa evropskim zemljama, naroCito koje pripa-
daju NATO-u.
Cetvrti razlog defanzivno-ofanzivnog karaktera i od-
nosi se na koriscenje prisustva i moci u evropskom
prostoru, kao znacajnog elementa u
ga dveju supersila.
su motivi koji su Sovjetski Savez da
svoje prisustvo i moc u
evropskom prostoru. Ne upustajuci se u to kakva
Sovjetskog Saveza u i
zanju u odnosu potencijale druge supersile i
grupacije, dovoljno da navedeni razlozi gotovo
automatizmu Sovjetski Savez da svoje voj-
no prisustvo u evropskom prostoru.
od pravaca politike
Sovjetskog Saveza u Evropi od pedesetih godina
do U svom ukupnom dejstvu oni navode zaklju-
cak da Sovjetski Savez zainteresovan za evropski dijalog
koordinatarna status quoa.
Evropsko popustanje
Do prekida pregovarackog kontakta
supersila doslo u trenutku kada su i jedna i druge stra-
stavile u prvi plan pitanje svojih zasebnih strategij-
skih ciljeva, interese svih ostalih me-
zajednice. Za razliku od rata,
ovoga puta za njima nisu slepo i automatizmu,
ostale clanice grupacija. Tako doslo do toga
304
.da se taboru onih koji se suprotstavljaju novom hladnom
ratu ne samo zemlje koje pripadaju pokretu nesvr-
stano.st1 i_Ii vec i najveci deo zemalja koje
su u VOJnopolit1cke saveze supersila.
. rec. zemljama, one su povele
. za obnavlJanJe supersila, po-
od toga da medunarodna pitanja -
kao su trke naoruzavanju i resavanje
.?oruc1h p1tanJa - ne mogu ostvariti bez ucesca
i svetskih sila, koje u
SVOJlm drze naJvaznlJe poluge svetske vojne i eko-
moc1. Ap.elu nesvrstanih zemalja na Sedmoj konfe-
renc1J1 i1i vlada u Nju Delhiju 1983. godine
,da supers1le. medusobnom sporazumevanju
zahtev sastanka nesvrstanih zemalja u Nju-
_JOrku 1984. da supers1le obnove pregovaracki kontakt u ci-
Jju prevazilafenja duboke politicke i ekonomske krize sa
kojom suocio gotovo svet. svakako, prvi ko-
rak koJ1 treba da ucine najvece sile ali ne i
poslednji. Nije . rec tome da nesvrstane zemIIe zele da
da resavaju najvaznije svetske
me 1 da svet ureduJu prema svojoj volji i interesima vec
da _svoJim i u obnovi detanta
.ce 1 sv1m zemlJama, posebno nesvrstanim zemljama
ponesu odgovornosti u jacanju svetskog mira
i bezbednost1. Drug1m recima, to znaci da nesvrstane zem-
.lje zele da sprece srljanje covecanstva u novog hlad-
nog rata, ali da ne zele ni obnavljanja detanta nalik na
.onaj u kome i jedinu rec vodile
1
iskljucivo
supers1!e. Nesvrstane zemlJe se zalafu za obnavljanja pre-
kontakta supersila koji predstavljao neop-
hodan uvod u univerzalni detant u kome ravnopravno
ucestvovale sve zemlje jer su sve podjednako
vane za jacanje mira i medunarodne saradnje.
Kada su u pitanju mnoge zemlje
_grupacija, cilj dvostruk: one zele da sprece novi
rat. i ujedno zele da sto vise prostora za ja-
canJe SVOJe samostalne uloge u medunarodnim
.Ove su proti.v novog hladnog rata zbog toga sto
u uslov1ma trke u naoruzanju, mogao dovesti do
treceg svetskog rata. Sasvim da u tom slucaju
prve na udaru zemlje koje pripadaju jednoj i drugoj
grupaciji. Umesto atomskog kisobrana koji su
.raskrilile nad sobom da se zastitile od druge supersil
Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet
305
dogodilo se obrnuto: upravo bile prve izlozene
smrtonosnoj kanonadi raketno-nuklearnog koje
oznaCilo kraj njihovoj egzistenciji.
U isto vreme clanice grupacija dosle su-
do saznanja da im se prilika za sirenje manevarskog.
prostora kome mogle da vecoj meri eksponiraju svo-
je specificne nacionalne interese i da, skladu s tim, po-
jacaju svoju samostalnu ulogu svetskoj politici. Na taj.
nacin zele da ostvare nekoliko znacajnijih ciljeva:
- prvo, zemlje clanice grupacija zele da iza-
du iz okova monolitizma i satelizma i da se po-
tvrde kao suverene clanice medunarodne zajednice
- drugo, jacajuCi svoju samostalnost medunarodnim
poslovima, clanice grupacija zele da pojacaju svo-
je pozicije svetskoj privredi i medunarodnim ekonomskim
odnosima kojima njihovi pojedinacni interesi nisu iden
tieni interesirna ni jedne ni druge supersile
- trece, evropske zemlje clanice grupacija-
postaju svesne okolnosti da se srediste konfrontacije, i
interesa supersila, premesta ka zoni lndijskog okeana i Pa-
cifika i da one ne trebalo da budu ni objekt ni zaloga
toj opasnoj igri supersila.
Ne treba, medutim, imati iluzija da supersile lakO'
dopustiti dalje jacanje automnos'ti i ravnopravnosti svo-
jim grupacijama. Moze se pretpostaviti da
sva sredstva koja im stoje na raspolaganju
da sacuvale disciplinu. Ali, isto tako, ne treba
ispustiti iz vida da ni tome one vise nisu poziciji u
kojoj su nekad Sto vreme vise prolazi, sve ma-
nje mogu da opste sa svojim saveznicima kao sa onima-
koji bez pogovora treba da slusaju i sprovode njihove lek
cije. Nece to danas ni Miteran, ni Causesku, ni Papandreu,-
ni Jeruzelski, veliko pitanje do koje to mere zele da
Cine i jedan Kol ili jedan Honeker.
Sadasnje evropsko popustanje jedan od ohrabruju-"
cih dogadaja za ostvarivanje onih dalekoseznih ci
ljeva koje su pred sebe Beogradu 1-961. postavile nesvr-
stane zemlje. U krajnjoj liniji, pitanju prevazilazenje
barijera, kao jedna od deonica na putu uspo--
stavljanja novih medunarodnih politickih odnosa.
(3106
nesvrstanosti lli
politike
:U poslednje vreme se ne retko
susresti tvrdnja da se nesvrstanost nalazi krizi. Ovu tvrd-
nju lansiraju samo oni krugovi sredstvima
kojima cilj da diskredituju politiku i pokret nesvrsta-
nosti, vec se moze cuti i redovima onih koji uva-
zavaj.u ulogu zemalja savremenim
odnosima.
Prilikom isticanja da se
krizi, nosioci se pozivaju uglavnom sledece argu-
mente:
da se svi od-
kako Istok i Zapad, tako i zemlje
krize;
da se zemlje sve vise vezuju za
jednoga i drugoga i da sve manji broj za koje
se moglo reci da su
da pokret vise nije stanju, kao
proslosti, da ostvaruje zadatke koji se pred
njim;
d) da su sa istorijske pozornice sisle licnosti koje su
svojim vizijama usmeravale pokret pravcu
istorijskih i ciljeva i da su
sada na njihovo mesto dosli pragmatskog tipa
koji su zaokupljeni preokupacijama;
da doslo do premisa i demo-
kratskih postulata kojima pociva pokret
jer se broj posleratnih ratova vodio tlu ili
krugu zemalja;
f) da su sporovi i medu zemljama
narusili i time i
trasnju koheziju i pokreta nesvrstanosti;
g) da zemlje dolaze sve tezu unutrasnju
politicku i ekonomsku situaciju i da nisu same
da rese sa kojima se suocavaju.
Na ovih i istice se teza da
buducnost i politike i pokreta pot-
.
. Pre nego sto se upustili
tvrdnje da se nesvrstanost nalazi krizi svakako
20*
307
sta se egzaktno podrazumeva pod pojmom
krize. Ako pod tim pojmom podrazumevali teskoce sa ko-
jim se suocavaju nesvrstane zemlje, vezi s tim i politika
i pokret se morali saglasiti s tim
da su krizi najvecoj meri
pravu. Niko ne mogao, sem zatvaranjem oCiju pred
da oporekne da se zemlje suocavaju
sa krupnim teskocama. Medutim, oni koji lansiraju
krizi podrazumevaju pod tim pojmom simp-
tome koji nagovestavaju istorijski debakl
Pojam krize zargonskom
nom kao suocavanje sa prolaznim teskocama raz-
licite vrste, vec drustvenom i istorijskom smislu
kome kriza postaje sinonim za poremecaje, gub-
perspektive, radikalnih promena i obrta, kraj-
ishoda.
Zamena teza postaje kada se ima vidu da
se pojam krize upravo ovom smislu upotreb-
ljava za stanja kome se svi osta-
li odnosima, se duboki drustve-
potresi i poremecaji koje oni mogu prevazici bez
stavljaju istu i istorijsku
ravan sa teskocama koje zemlje i politika i pok-
ret mogu prevaziCi punom sa
svojim celokupnim dosadasnjim razvojem. reCi, stav-
ljaju se na istu drustvenu i istorijsku pojave i pro-
cesi koje obelezava perspektive (u drugim seg-
medunarodnih odnosa) i pojave i procesi koji
sustini znace i podrazumevaju otvaranje perspektive (ll sklo-
pu dejstava politike i pokreta
Kada tvrdimo da se kapitalizam k1izi, odnos-
no kada govorimo krizi kapitalizma, onda mislimo is-
torijsku tog drustveno-ekonomskog sistema.
U tom slucaju pojmom kriza sasvim smo naznacili da
kapitalizam, kao drustveno-ekonomski sistem, tesko moze
da preovlada koje su se zacele u njegovom
okrilju i da mu prema tome, sa tacke gledista istorijske
smene drustveno-ekonomskih formacija osporena buducnost.
Kada govorimo krizi kojoj se nalaze socijalisticke
zemlje, onda pod pojmom krize podrazumevamo istorijsku
tzv. etatistickog socijalizma da obezbedi har-
i razvoj socijalistickih produkcionih od-
nosa. Sasvim da socijalisticki rezimi ci-
308
jem se celu zacarila politicka tesko mogu da
izadu iz krize bez dubokih potresa i radikalnih
Mozemo, takode, govoriti krizi grupacija
i odnosa. U tom slucaju prevashodno rec
krizi samog kome su gru-
pacije, kao i krizi ostvarivanju
strateskih interesa i ciljeva. ,
Na cega se moze smatrati da krizi koncept
organizacije? Na toga sto gru-
pacije pocivaju na principu dominacije vodece sile i subor-
svih ostalih zemalja - to jest na hijerar-
hijskim odnosima koji su sa principorn
suverene jednakosti drzave i drzava da
budu akteri svetskim poslovima. Kada su stva-
rane, grupacije su mogle ostavljati utisak irnpre-
zbog toga sto postojao ili fik-
strah od agresije tabora. U tom smislu si-
gurnost pod kisobranom odricanjern
od stvarne i ili
njem vodecoj sili. U sklopu do kojih
doslo medunarodnoj zajednici, teznja za punom slo-
bodom i pocela da dolazi do sve veceg iz-
razaja i okviru samih grupacija. Na osnovu
toga se moze sasvim tvrditi da koncept
kovske dosao krizt1 suocavanju sa teznjom
naroda i zemalja da ostvare svoju punu slo-
bodu, i Argumenata za dokazi-
vanje ove tvrdnje ima i Istoku i Zapadu -
tek!
Ako sada govorili krizi onda
se to moglo odnositi tri stvari: krizu samog koncepta
krizu pokreta i krizu nesvrsta-
zemalja.
Da odgovorili na pitanje da li se koncept nesvr-
stanosti nalazi krizi, moramo prethodno videti sta os-
novi podrazumeva Koncept nesvrsta-
nosti, sama ideja ili sto nazi-
varno politikom podrazumeva neuk
saveze velikih sila i
kovski konflikt i akciju za
politickih i ekonomskih Ove dve premise su neod-
vojive jedna od druge. Neukljucivanje vojnopoliticke sa-
veze velikih sila i preduslov za
akcije stvaranje politickih i eko-
309
nomskih odnosa kao i akcija za stvaranje
novih medunarodnih i politickih i ekonomskih odnosa je-
dini put za prevazilazenje podele i kon-
flikta.
Da li se i jedna od ove dve premise nalazi krizi?
Ako se, kao sto smo rekli, nalazi krizi koncept
kovskog zasto se nalazio krizi koncept su-
protstavljanja Koncept
se nalazi krizi zato sto poeiva na dominaciji i
Na osnovu cega se moglo tvrditi da se u
krizi nalazi koncept vojno-politicke saveze
velikih sila i konflikt koji polazi od ocu-
vanja i uvazavanja slobode, nezavisnosti i ravnopravnosti na-
roda. posleratni razvitak, kome stotinjak ze-
malja medunarodnu svojstvtt ravnoprav-
nog subjekta, upecatljivo potvrdio da ideja slobode i
nezavisnosti naroda dozivljava istorijski nad prin-
cipom dominacije i medunarodnoj zajedni-
ci. ldeja nesvrstanosti, koja sebi valorizuje veliku revolu-
ciju nezavisnosti veka i koja predstavlja istorijsku ne-
klasicnih i odnosa dominacije i subordi-
nacije ne moze da krizi. Stavise, ona ostaje jedina
alternativa za izlazak sveta iz konstelacije koja
sinonim svih opasnosti koje se nadnele nad
rodnom zajednicom.
Ima onih koji se jos i mogu sloziti s tim da nije
sama ideja nesvrstanosti, kao kakva apstraktna formula,
ali vrlo tvrdokorno ostaju pri tome da tl krizi pokret
nesvrstanosti, kao platforma i delovanja nesvr-
stanih zemalja. 1 sami pravimo vrlo razliku
onoga sto se pod politikom nesvrstanosti i po-
nesvrstanosti. Ipak, nismo skloni da nesvr-
stanosti odvajamo kineskim zidom od pokreta nesvrstanos-
ti. Ako pod politikom nesvrstanosti podrazumevamo istorij-
nesvrstanih zemalja sa
podelom, kao i sistem principa i ciljeva kojima se pokret
nesvrstanosti svojoj neposrednoj politickoj akci-
ji, onda ni prihvatanje teze da se politika nesvrstanosti ne
nalazi krizi, da pokret nesvrstanosti zahvatila
krjza predstavljalo contradictio in adjecto. Odnosno, najkra-
ce ako krizi pokret koji svojoj
politickoj akciji ostvaruje sva-
kako sve da idealnom sa prin-
cipima i ciljevima koje sadrzi i

Da Ii se za pokret koji dve
broj zemalja koje i time izrastao
iIJI driava istoriji covecanstva moze
da se krizi? Morala to sasvim lo-
gika koja se mogla saglasiti s takvom
li se za pokret koji predstavljao pro-
,cesa dekolonizacije moze reCi da se krizi? ne za-
boravimo, rec najimpresivnijem koji
zajednica dozivela od kada do-
to do danas. S tvrdnjom se, odista, ni-
ko ne sloziti. Da li se za pokret koji
nosilac ideje i akcije novog eko-
p.omskog poretka, bez koga se ne zamisliti prebro-
davanje disproporcija svetskoj privredi i eliminisanje eks-
ploatacije iz medunarodnih olako mo-
'ze reCi da se nalazi krizi? zna se da su postojeCi
moci doveli do takvog svet-
da to stanje bremenito ka-
i da sa istorijske tacke gledista,
jedini i izlaz no-
vag ekonomskog poretka. predstavljalo
pred istorijskom logikom. Da li se pokret koji
svih naci-
jama, organizacijama, zivota
- od nasrtaja slo-
i borbe za svetskog
trke rasplitanje zarista,
gorucih pitanja do borbe za dekolo-
informacija, opsti preporod itd. - moze
;reCi da se krizi? Sasvim izvesno da kriza
kada pokret prestao
igra i koja danas pri-
rodno i pripada
Da li se, moze govoriti i da se nalaze u
krizi zemlje? Kada rec
ma kao drzava zajednici, gro
koje tek nakon drugog svet-
kog rata stekle i nezavisnost. Ponekad ih zbog toga
nazivamo drzavama. ove
zemlje, drzave krizi? Ne misli li se,
da, da krizi sam koncept njihovog
zajednice svojstvu se
,Qdista ne reci jer su i
}crizi upravo kolonijalna carstva cijim su rusevinama
311
stekle da ostvare svoje prirodno pravo
i Kako mogle krizi zemlje koje
dale epohalan dopri-
transformaciji medunarodnih odnosa na
i progresivnim
Da li pojedinacno krizi? Ako po-
demo od Jedne do druge, videcemo da vecina doka-
zala zrelost opcijom da se drustvenom i
Svaka od njih
postala znacaJan partner drza-
poslovima.
Ni za nesvrstanosti, ni za pokret
ni za nesvrstane ne se moglo reci da krizi _:_
iz koga se tesko moze izlaz.
onda rec? Rec tome da
lje, i politika i pokret nesvrstanosti dele sveta
ciji deo. Sve iz
rodnih odnosa se i i po-
kret kao sto se i sve iz
pokreta nesvrstanosti i prenose
odnose. Bilo stvarati pred
nesvrstanim kao
interesi i jedinstven pogled svet. Bilo
oprec1 sa i
rati da jedan pokret, kao sto to pokret koji
okuplja stotinak zemalja, moze
tome, i unutrasnjih sporova i KategorickO'
odbacivanje teza krizi politike i pokreta odi-
sta pred i lako
sa se
i i svojoj akciji.
Jedan osvrt na Scile i kroz koje
nesvrstanost prosla svome razvoju (sto se
cesto predstavljace teze da ona
perspektivu teskim prilikama.
Ideja vre-
kuli od slonovace. u
stvari, iz velikih i pomeranja do kojih doslo u
da kao politicki
program zestoke i anti-
Za Dalsa to kratkovida i amoralna
politika igranja zici Istoka i Zapada, za
Staljina onih koji morati da se pri-
312
'
kljuce ili taboru, jer onaj ko s na-
ma, taj protiv nas!
Sa istorijskih moze se pouzda-
reci da i i doslo do izra-
zaja totalno za i
da sila predstavlja alfu
i Oni, i ne samo
ocigledno domete i
podele, potcenili razmere i
znacaj i dejstva sveta razvijeni
Sever i reci: iz vida
naroda za slobodom, eko-
razvojem i Stoga se i mo-
glo dogoditi da ideja nesvrstanosti zacet-
sklopu ostvarivanja glavnog strateskog cilja
sila podeli sveta, na svet-
skih ostvarivanja globalne stra-
tegije. se dogodilo zbog toga sto izraiava
od zakonitih istorijskog razvoja drugoj
polovini veka, kao celo-
odnosa.
odrzana
Prva nesvrstanih zemalja 1961.
na 1956; tzv.
doktrine za Srednji istok 1957;
americkih i engleskih trupa 1958;
Hruscova SAD 1959; rusenjem americkog
U-2 Sovjetskog Saveza, me-
SSSR-a i
Kine i dekolonizacijom velikog dela Afrike 1960; jacanjem
pritiska SAD i iskrcavanjem Zalivu
i krize Kongu.
obnovom
eksperimenata Sovjetskom 1961. Od-
nosi velikih sila proizilazili kroz cas cas
oscilacije, dok se naglo
fliktne tacke procesa Beogradska
konferencija predstavljala stvari, tacla jos
velike nesvrstanih zemalja da sprece dalje pogorsa-
i realistican program
za sa aktivne
i
U Izjavi od rata i za mir, koja
na Beogradskoj
313
zoravaju da OVa konferencija duboko zabrinuta StO, cak
i pored vec postojece zategnutosti, i kriticna situ-
acija, kao nikada ranije, preti neposrednom i zloslutnom
mogucnoscu sukoba koji se kasnije gotovo sigurno mogao
razviti u svetski rat. Nije tajna da su na Beogradskoj kon-
ferenciji, u tom kontekstu, prisutne dve teze - jedna,
koja istorijsku misiju nesvrstanih zemalja vidjela pogla-
vito u posredovanju u odnosima Istoka i Zapada i u otkla-
njanju neposrednih opasnosti od rata i druga, koja pledi-
rala za dugorocna dejstva politike i pokreta nesvrstanosti
u svim medunarodnog zivota u cilju obezbediva-
nja mira, nezavisnosti i ravnopravnosti naroda, odnosno -
prelaska sa starog poretka na novi koji se temeljiti na
slobodi, jednakosti i drustvenoj pravdi.
Iz svega toga se moze videti da se pokret nesvrstanosti
nije rodio u zavetrini, vec upravo na vetrometini istorije i
da ni taj veliki cin 1961. u Beogradu nije pratila
shvacena monolitnost gledista i opcija, vec demokratsko
opredeljivanje za stav vecine.
Incidenti na sovjetsko-kineskoj granici, kulminacija i
rasplet sovjetsko-americke raketne krize oko Kube,
Indije i na podrucju Himalaja 1962; potpisivanje Spo-
razuma delimicnom ogranicavanju nuklearnih eksperime-
nata, Kenedija i stvaranje Organizacije africkog je-
dinstva 1963; gradanski rat na Kipru, americko-vijetnamski
incident Tonkinskom zalivu, pad Hruscova, stvaranje
U.NKTAD-a, eksplozija prve kineske atomske bombe 1964 -
predstavljali su medunarodni okvir u kome odrzana Dru-
ga konferencija nesvrstanih zemalja Kairu. Uprkos zaostra-
vanju na nekim tackama - posebno prostoru Indokine, u
portugalskim kolonijama, na jugu Afrike - ipak se provlaci
linija popustanja zategnutosti u koju vec, bez sumnje,
utkan i doprinos nesvrstanih zemalja.
I pored toga sto su u koordinatama pobedonosne anti-
kolonijalne revolucije i u uslovima smanjivanja medunarod-
ne napetosti relativno lako nalazile zajednicki jezik svim
glavnim pitanjima zajednicke akcije, ni tada, Kairu 1964,
nesvrstane zemlje nisu sasvim slozne u oceni nekih zna-
cajnih politickih prioriteta. Nije tajna da su cak i neki od
osnivaca nesvrstanosti istupali sa tezom da jedini stvarni
protivnik nesvrstanih zemalja imperijalizam i da atomski
strah, konfrontacija i zalaganje za mirolju-
koegzistenciju predstavljaju opsesiju onih koji Sede
za bogatim trpezama! Stavljena na probu gene-
314
ra1na orijentacija politike i pokreta nesvrstanosti. Ali, zna
se, preovladao stav ogromne veCine koja se zalozila za
kodifikovanje principa aktivne i koegzistencije,
ne zanemarujuCi, razume se, ni potrebu sve odlucnijeg su-
protstavljanja imperijalizmu i svim drugim vidovima domi-
nacije u medunarodnim politickim i ekonomskim odnosima.
U izmedu Druge konferencije u Kairu 1964. i
Trece konferencije u Lusaki 1970. mnogo sta se i
u svetu i u samom pokretu nesvrstanosti: SAD su po-
.Cele sa zracnim napadima na Vijetnam i izvrsile vojnu inter-
venciju u Dominikanskoj Indija i Pakistan su se
ponovo oko Kasmira, nemiri i u
uspostavljanje rasisticke vlade Smita u Rodez1J1 1965;
uspon Breznjeva, pocetak kulturne revolucije u Kini, drzav-
ni udar i Baleve u Nigeriji, zbacivanje Nkrumaha u
Gani, De Golova poseta SSS.R-u ,1966; sestodnevni izraelsko-
-arapski rat, eksplozija prve kineske termonuklearne bombe
i secesija Bijafre 1:967; Sporazum nesirooj.u nuklearnog
oruzja, intervencija u 1968; kinesko-sovjetski
sukob na reci Usuri, americko-sovjetski pregovori SALT
1969; SR Nemacka priznaje granicu na Odri i Nisi, porast
napetosti na Bliskom istoku, rusenje Sihanukovog rezima u
Kambodzi 1970. Ovom u posleratnim medunarod-
nim odnosima osnovno obelezje daju sve vidljiviji znaci
popustanja u odnosima velikih sila i sve veca unutrasnja
u nesvrstanim zemljama. Sa istorijske scene,
posle Nehrua, silaze jos trojica velikana nesvrstanosti: Naser,
ISukarno, Nkrumah.
Ovaj period nazvan stagnacije, ako ne
i krize u razvoju nesvrstanosti. U stvari, rec spolj-
nim i unutrasnjim okolnostima koje su ometale kontinuitet
akcije nesvrstanih zemalja. Zahvaljujuci, pored ostalog, i
znacajnom angazovanju jugoslovenske diplomatije, pokret
nesvrstanosti prebrodio iskusenje sa kojima se suocio i
jos jednom dokazao svoju istorijsku zivotvornost - doslo
do odrzavanja Trece konferencije u Lusaki 1970.
Ipak, iz sredina lansi1-ana teza: nesvrstani
nece preziveti Lusaku! Nesvrstanost svoj raison
d'etre, jer silama, u procesu detanta, nisu potreb-
ni ni posrednici ni partneri. U kakvoj su
ski prognozeri pokazala decenija koja usledila: kriza
detanta posvedocila apsolutnu nesposobnost da
budu uspesan regulator stanja u medunarodnim odnosima,
315
dok nesvrstanost upravo u tom afirmisana kao
snaian materijalni cinilac u razvoju medunarodnih odnosa.
U uzlaznom dobu detanta, u kome odrzana tetvrta
konferencija nesvrstanih zemalja u Alziru 1973, bili smo sve-
doci sve neposrednijeg sporazumevanja velikih sila do-
menu odnosa i njihove sve ocitije resenosti
da nove sfere uticaja u regionima kojima se na-
lazi gro nesvrstanih zemalja. Godine 1971. zabelezene su
sind:lerove i Niksonove sondaze za normalizovanje odnosa
SAD i Kine, NR Kina ostvarila pravo na svoje predstavni-
stvo OUN, SAD se pripremaju za obustavljanje interven-
cije Vijetnamu, rat Indije i Pakistana i nezavisnost Ban-
gladesa; 1972. Nikson Kini, otvaranje berlinskog zida, Nik-
son i Breznjev potpisuju SALT; 1973. pariski sporazum
prekidu rata Vijetnamu, Breznjev SAD, udar i
Aljendea tileu, naftna kriza, cetvrti arapsko-izraelski rat.
U tom istom na africkom tlu traju nemiri, drzavni
udari i drugi potresi Ugandi, Gornjoj Volti, Siera Leoneu,
na Madagaskaru, Somaliji, na Mauricijusu, Gani, NR
Kongu, Burundiju, Dahomeju, Centralnoafrickoj
tadu, Ruandi, Ekvatorijalnoj Gvineji. Otvaraju se
prostori za medusobne sukobe nesvrstanih zemalja i infiltra-
ciju sila.
Na tetvrtoj konferenciji 1973. prvi put ver-
balnom duelu Kastra i Gadafija lansirana i osporena
teza prirodnom saveznistvu pokreta nesvrstanosti i istoc-
nog tinilo se da vaznija dilema da li narednom
periodu politika i pokret nesvrstanosti treba da daju priori-
tet politickim ili ekonomskim pitanjima. Bez veCih teskoca
pronadeno jedino ispravno resenje: politicki i ekonomski
zadaci nesvrstanih zemalja, dijalekticki nerazlucivo poveza-
ni, stavljeni su na istu ravan. U tom kontekstu na dnevni
red istorije postavljeno pitanje uspostavljanja novog me-
dunarodnog ekonomskog poretka.
Peta konferencija nesvrstanih zemalja Kolombu 1976.
odrzana vreme kada detant na vrhuncu: pretho-
dili su susreti Niksona u Moskvi i Forda i Breznjeva u
Vladivostoku 1974; pad Sajgona i kraj americke intervencije
u Vijetnamu, Konferencija evropskoj bezbednosti i sarad-
nji Helsinkiju, putovanje Forda 1975; smrt tu En
Laja i Tunga 1976. U istom doslo do
stupanja Egipta i Izraela pregovaracki dijalog pod pokro-
viteljstvom SAD, pada Salazarovog rezima Portugalu koji
otvorio put za dekolonizaciju poslednjeg netaknutog kolo-
316
nijalnog carstva Africi; nezavisnosti Gvineje
Zelenortskih ostrva, Angole, Sao Tome 1
Umnozavaju se potresi i krugu nesvrstanih zema-
lja: turska invazija na Kipar, revolucija Etiopiji i smrt
Haila Selasja, kubanske trupe Angoli, na Madagaskaru,
i francuske trupe tadu, zbacivanje
generala Govona Nigeriji, drzavni udar na Komorima, za-
tegnutost odnosima Alzira i Maroka oko Zapadne Sahare,
napetost odnosima Egipta i
Peta konferencija Kolombu usvojila Titovo glediste
da sporovi i smeju ugroziti vitalne zajednicke in-
terese nesvrstanih zemalja. Ona istoriji nesvrstanosti
ostati zabelezena sirenju akcije nesvrstanih zemalja
nove medu kojima sve vece znacenje sfera in-
formacija. Na njoj donesena i odluka odrZavanju speci-
jalnog zasedanja Generalne skupstine razoruzanju. Neret-
ko se, medutim, istoriografiji nesvrstanosti u tzv. radikal-
nim zemljama moze susresti teza da Peta konferencija
Kolombu spada red konferencija. Zemlje koje
pripadaju matici, odnosno ogromna veCina nesvrstanih ze-
malja ne deli to misljenje: za njih Peta konferencija zna-
eajna sveobuhvatnosti programa koji koncipirala
skladu sa globalnim karakterom dejstvima politike i po-
kreta nesvrstanosti.
U godinama koje su prethodile $estoj konferenciji
Havani 1979. detant se, sa malim oscilacijama koje zakratko
pobuduju nadu, nalazi na nizlaznoj liniji: svet ulazi novi
duboki ciklus zaostravanja medunarodnih odnosa koji traje
do nasih dana. U odnosima velikih sila 1977-1979.
vredno zabeleziti sledece dogadaje: Karterovu kampanju
ljudskih prava, pregovore, potpisivanje, ali ne i ratifikovanje
SALT americkom Kongresu, duele i mrsave
rezultate Beogradskog sastanka KEBS-a. U istom
niz dogadaja se neposredno reflektuje na stanje i
pokretu nesvrstanosti: zaostravanje sukoba na rogu Afrike
izmedu Somalije i Etiopije, gradanski rat sa stranim pri-
sustvom Angoli, francusko-marokanska intervencija Za-
iru, intervencija Vijetnama Kampuciji, tanzanijske trupe
Ugandi, rusenje sahovog rezima Iranu i zaostravanje
iransko-americkih odnosa, zakljucivanje mirovnog ugovora
izmedu Egipta i Izraela i ostra konfrontacija arapskom
svetu, unutrasnji potresi Avganistanu, Beninu, na Komo-
rima Mauritaniji, Gani, Centralnoafrickoj NR
Kongu, Sejselima, Ekvatorijalnoj Gvineji itd.
317
U takvim medunarodnim okolnostima, na Sestoj konfe-
renciji Havani 1:979. doslo do pokusaja promovisanja
teorije tzv. prirodnom saveznistvu sa istocnim
Uzalud: ogromna veCina nesvrstanih zemalja se nedvosmisle-
no opredeljuje u prilog reafirmacije i revitalizacije izvornih
principa nesvrstanosti koji sadrze i jamce nezavisnu, van-
i globalnu orijentaciju pokreta nesvrstanosti. Mno-
gi su iznenadeni: oni koji su proricali rascep ili suno-
vrat pokreta u narucje jednom od su iznenadeni
njegovom vitalnoscu i da prebrodi i krupne
prepreke na putu svoje istorijske misije.
U ovoj hronici nesvrstanosti, sagledanoj iz ugla
koji su padali ispitu istorije, dovoljno jos naznaciti da.
su se u meduvremenu prevarili ili razocarali jos jedared:
kada su raspad pokreta u kontekstu iracko-
-iranskog sukoba i dilema oko odrzavanja Sedme
cije Bagdadu. su prihvata-
njem Indije za novog domaCina Sedme konferencije, kao sto
su, bez iznenadeni i visokim stepenom
susa svim zivotnim pitanjima politike i pokreta
nosti Nju Delhiju 1983. godine.
Tvrdnja da su nesvrstane zemlje bile aktivne i delo-
tvorne u proslosti, da to nisu, moze se dezavuisati i
da su danas i ak-
u sv1m sferama odnosa nego ikad do
sada. Ne prenebregavajuCi veliki doprinos koji su dale
sklopu autokolonijalne revolucije, su, prirodi
stvari, vrlo lako nalazile jezik, nesvrstane zemlje
su se u odredenim situacijama proslosti suocavale i sa sa-
mim pitanjem kontinuiteta svoje zajednicke
akcije. u uslovima, kada dve trecine medu--
nesvrstane zemlje efektivno ostvaruju
upravo StO SU U proslosti mogle tek da stave na papir
kao svoj daleki cilj. Upravo zbog toga su i i eko-
nomske moci u svetu prestali da gledaju na nesvrstane zem--
lje kao na usamljenike koji igraju na zici suprotnosti izme-
du Istoka i Zapada ili grupu drzava koje ne
mogu da budu vise od amorfne rezerve strategiji jednog.
od Za razliku od tih proslih vremena danas svi
faktori medunarodnim odnosima gledaju na politiku i po-
kret nesvrstanosti kao na snagu bez koje se ne moze zami--
sliti trajno resavanje nijednog krupnijeg medunarodnog.

318
Kada rec efikasnosti i1i neefikasnosti politike i po-
kreta nesvrstanosti, dovoljno navesti da velike
sile nisu uspele svom strateskom opredeljenju da
sprovedu punu medunarodnih odnosa, dok su
nesvrstane zemlje uspele u svom istorijskom zadatku
da onemoguce podelu i da prosire sferu nesvrsta-
nosti na svim kontinentima. I u ovim danima zabrinjavaju-
ceg zaostravanja situacije u medunarodnim odnosima na-
stavlja se proces unutrasnje politicke erozije
grupacijama, uporedo sa nagovestavanjem daljeg jacanja
akcije pokreta nesvrstanosti u kontekstu priprema za Osmu
konferenciju na vrhu u 1986. godini.
319
IV
Svedocanstva
Tito u
Velike ideje u istoriji nikada nisu
predstavljale ni otkrice ni monopol jedne licnosti, ma koliko
veliki njen doprinos njihovom formulisanju, jer su u
sustini proizvod materijalnog drustvenog razvoja, da kas-
nije i same postale materijalni faktor menjanja sveta. Tako
i sa idejom nesvrstanosti, koja se pojavljuje u svetskoj
politici kao zakoniti izraz velikih drustvenih i politickih
pomeranja do kojih doslo toku drugog svetskog rata:
sudaru ideja demokratije i fasistickog nasilja, sukobu
najvecih nosilaca vojne i ekonomske moCi istoriji cove-
canstva, od kojih jedni izrasti stubove-nosace novog
medunarodnog poretka, drugi pasti na nivo marginalnih
sila u sklopu nove ravnoteze snaga medunarodnim od-
nosima.
svakako, znaci da su objektivni istorijski milje za
pojavu ideja nesvrstanosti predodredile korenite promene i
poremecaji i svetu ideja i strukturi medunarodne za-
jednice. Zbog toga se ideje nesvrstanosti u svom embrional-
nom, izvornom vidu javljaju na mnogim geografskim i poli-
tickim tackama svetu, prvenstveno misli i akciji velikih
lidera oslobodilackih pokreta i drzavnika koji nisu robovali
pragmaticnom verovanju postojeci red stvari, vec su
vizionari koji uocavaju zakonite tendencije drustvenog i me-
dunarodnog razvoja i nastojali, ovoj ili onoj meri, da de-
luju skladu sa njima.
U plejadi velikih ljudi, lidera oslobodilackih pokreta i
drzavnika koji su anticipirali i kasnije utemeljili i razvili
ideje nesvrstanosti nalazi se predsednik Iz mnogih ob-
jektivnih i subjektivnih razloga doprinos predsednika Tita

323
nastajanju i razvoju politike i pokreta nesvrstanosti izdvaja
se kompleksnoscu i celovitoscu i daje neizbrisiv licni pecat
velikom istorijskom poduhvatu nesvrstanih zemalja: uspo-
stavljanju novih medunarodnih i politickih odnosa na miro-
demokratskim i progresivnim osnovama.
U cilju sistematicnijeg pristupa analizi osnovnih sfera
ucesca predsednika Tita nastajanju i razvijanju politike
i pokreta nesvrstanosti mora se sagledati njegov doprinos
anticipiranju ideja nesvrstanosti, stvaranju doktrine nesvrsta-
nosti, organizacije i akcije pokreta nesvrstanosti od vremena
drugog svetskog rata do danasnjih dana.
Anticipacija ideja nesvrstanosti
Kada se postavlja pitanje kome
istorijskom casu doslo do anticipiranja ideja nesvrstanosti
politickom i revolucionarnom delovanju predsednika Tita,
najsvrsishodnije poci od narodnooslobodilackog rata i so-
cijalisticke revolucije. U to vreme vec spajao
znacenje i ulogu lidera jednog oslobodilackog pokreta, poli-
tickog vode jedne socijalisticke revolucije, driavnika jedne
nove zajednice slobodnih i ravnopravnih naroda Jugoslavije
koja se stvarala porusenim temeljima drzave.
U to vreme, razume se, nesvrstanost kao termin i politi-
cki pojam nije postojala. Ali vec to vreme postojale su
osnovne istorijske premise situacije koja dovesti do
formulisanja ideja nesvrstanosti. U velikoj koja se vo-
dila na razlicitim geografskim i politickim tackama svetu
jasno se mogla razluciti teznja za nasiljem i dominacijom
na jednoj, i teznja za slobodom i nezavisnoscu na drugoj
strani. Sloz.enost odnosa u drugom svetskom ratu, uprkos
demarkacionoj liniji koja delila Sile osovine od antihitle-
rovske koalicije, cinila da su ovi frontovi prisutni na
razlicitim stranama i u razlicitim politickim sredinama. Na-
rodi koji su okupirani ili narodi koji su se nalazili pod
stegom kolonijalnih metropola istinski su tezili svojoj slo-
bodi i nezavisnosti, izvan koordinata prisustva i uticaja ve-
likih sila, dok su velike sile, ucesnice drugog svetskog rata,
uporedo sa nastojanjem da izadu kao pobednice, planirale
svoje mesto i ulogu u novom koncertu sila koje posle za-
vrsetka rata voditi glavnu rec u svetskim poslovima. Vec tada
324
one nastoje da obezbede sto sire granice svojih sfera uticaja,
svoje dominacije i hegemonije.
U tom smislu oslobodilacka borba i socijalisticka revo-
lucija naroda i narodnosti Jugoslavije nisu angazovani
na jednom frontu - frontu borbe protiv fasistickih okupa-
tora, vec i delikatnom odnosu sa glavnim saveznickim
silama koje su nosile glavni teret rata, ali koje su jasno
stavljale na znanje da zele da budu i glavni kreator stanja
i odnosa svetu nakon zavrsetka rata. Tito kao lider oslo-
bodilackog pokreta i socijalisticke revolucije i kao tvorac
nove drzave morao da daje istorijske odgovore na sva
pitanja koja su se postavljala toj slozenoj i dramaticnoj
situaciji, svakako jednoj od najsudbonosnijih istoriji na-
roda i narodnosti Jugoslavije. Odlucnim suprotstavljanjem
svim snagama fasisticke okupacije i dominacije, iz-
vrsio osnovnu opciju tog istorijskog trenutka i potvrdio ce-
lovitu opredeljenost za ideje slobode, nezavisnosti, demokra-
tije. Iako kao lider Partije delovao koordinatama svog
jasnog ideoloskog angazmana, ova opcija poprimila siroke
okvire nacionalnog opredeljenja.
Vec samo opredeljenje protiv fasisticke okupacije i do-
minacije, za slobodu, nezavisnost, demokratiju, sadrzavalo
osnovne premise nesvrstanosti, kao ideje-vodilje nacio-
nalne politike svetu kome se dominacija sa
slobodom, hegemonija sa nezavisnoscu, totalitarizam sa de-
mokratijom. Medutim, izvesno da fasisticke sile
doziveti poraz i da sklopu nove ravnoteze snaga me-
dunarodnim odnosima istorijski odgovori morati da se daju
i onim svetskim silama koje su postepeno prisvajale pravo
da odreduju stanje i odnose posleratnom svetu . .
Sa razvijenim sluhom za istoriju, Tito nece shvatiti raz-
mimoilazenje sa stavovima Staljina i Kominterne kao manje
ili vise prirodne nesporazume porodicnom krugu, vec
na njih reagovati ne samo sa stanovista autonomnosti partije,
vec i najsirih nacionalnih interesa nove zajednice naroda
i narodnosti Jugoslavije koja se nalazila procesu revolu-
cio'narnog stvaranja. U Titu nema ni ni oklevanja
kada treba da odluci da li slusati naloge iz jednog udalje-
nog rukovodeceg centra ili slediti prirodnu logiku revo-
lucionarne borbe za novu, slobodnu, nezavisnu drzavnu za-
jednicu naroda i narodnosti Jugoslavije. Tito ne prihvata
diktat, on radi svome: ne zeli neslobodu jedne vrste da
zameni neslobodom druge vrste. Nije to ni inat ni neposlus-
nost prema jednom rukovodecem centru koji se rukovodi
325
svojim u.Zim interesima i ciljevima, nego duh slob?darstva,
nemirenja sa hegemonijom koje vrste, opredelJenost za
samostalnu i nezavisnu akciju.
Isti taj mehanizam nepokoravanja .odupiranja
manipulacijom velikih sila, uocavamo kod 1 suprot-
stavljanju Velikoj Britaniji, kao jednom od nosilaca hegemo-
nije balkanskom prostoru, Cercilovom nastojan}u da dvo-
strukom igrom (sa ideoloskom, klasnom, po-
drskom izbeglickoj vladi i zdravorazumskom,
ratnom orijentacijom na NOB) stvori mostove za
vanje prisustva i uticaja Velike Britanije
i Balkana u posleratnom periodu. vellk1 strateg,
jasno uocava podvodne grebene u saradnji sa Velikom
tanijom, maksimalno koristi politicke poene iz
koje NOB doblja od cerCila, ali pravi
vitalnih nacionalnih interesa: ne moze i nece moc1 da
utice na samostalna i nezavisna opredeljenja naroda i narod-
nosti Jugoslavije u izboru i puteva
drustveno-ekonomskog razvoJa u noVOJ JUgosloven-
skih naroda i narodnosti.
Uprkos tome sto ni u jednom u
tegiji nije ekvidistance izmedu sila .1
ckih sila i1i izmedu Sovjetskog Saveza 1 Vel1ke t?
suprotstavljanje Cijoj dominaciji i hegemoniji .i ta.
vrzenost slobodi nezavisnosti i samostalnom odluc1vanJU
nacionalnim interesima naroda i narodnosti Jugoslavije
ostace osnovna komponenta Titovog misljenja i delovanja u
svim tadasnjim i potonjim situacijama - temelj unutrasnje
i spoljne politike Jugoslavije, nerazlucivo obelezje celokup-
nog drustvenog jugoslovenskog drustva.
Zbog toga se i moze reCi da su u takvom _Tit?vom, i;io-
stavlj anju i delovanju prvi ne u svetu ideJa, vec u
procesu revolucionarne akc1Je, ant1c1p1rane
nesvrstanosti. Ni danas, posle skoro pola stoleca, se
nije promenilo u
nesvrstanost. 1 danas se u 1 u naJ-
striktnijem istorijskom ne_svrstan?st
sati prema stremljenjima u
strategiji suprotstavljanje
i hegemoniji, zalaganje za slobodu, nezav1snost 1 ravnoprav-
nost naroda.
Ovoj istorijskoj identifikaciji zacetaka _idej_a
sti u misli i delovanju nije cilj trazenJe
prioriteta, vec nastojanje da se pokaze da se ideje nesvrsta-
326
.:nosti, ne samo u nasem, . jugoslovenskom slucaju, vec i u
:situacijama u kojima su se nalazile i mnoge druge nesvrsta-
ne zemlje, nisu radale za katedarskim stolom i ministar-
.-skim kablnetima, vec u procesu oslobodilacke i revolucionar-
-ne borbe usmerene protiv tlacenja i tlacitelja koje
vrste. Ali u isto vreme mora se podvuci da su oslobodilacka
i socijalisticka revolucija naroda i narodnosti Jugo-
:slavije prethodile sirokom talasu nacionalnooslobodilackih
i revolucija nakon drugog svetskog rata i da tom
:smislu, odista istorijskoj prilici da prvi anticipira
ideje nesvrstanosti, kao ideje-vodilje stvaranja celokupnog
:sistema novih politickih i ekonomskih odnosa.
Stvaranje doktrine
nesvrstanosti
U slozenim posleratnim medunarod-
:nim prilikama, ideja samoopredeljenja i nezavisnosti naroda
se suocila sa centrima ekonomske i vojne moci, koji
.su postali nosioci podele sveta na sfere uticaja.
.Za nije dvojbe: Jugoslavija se nece prikljuciti ni
jednom vojno-politickom savezu velikih sila, ni Istoku ni Za-
:padu, u nastojanju da sacuva svoju slobodu i nezavisnost i
da, u isto vreme, obezbedi sto sire manevarsko podrucje za
.. aktivnu borbu protiv opasnosti od novog svetskog rata, za
.slobodu, nezavisnost i ravnopravnost naroda.
Ove ideje postepeno su se razgranjavale doktrinu ne-
_svrstanosti. Njeni istorijski kreatori morali su, pre svega,
da odrede svoja stanovista prema globalnim pojavama u
.medunarodnim odnosima: podeli i bladnom ratu,
naroda za nacionalno oslobodenje, pojavi socijalizma
kao svetskog procesa, teznji naroda za ekonomskim razvo-
jem i sistemu kolektivne bezbednosti Ujedinjenih nacija.
prirodno, pre svega preokupiran odrediva-
.njem stava prema i politici, prema
.hladnom ratu, koji citavo covecanstvo suocio sa
. mogucnoscu nuklearne katastrofe. Prvi presudni i odsudni
korak svakako, odbljanje ukljucivanja u vojno-politicke
.saveze velikih sila, ostajanje izvan Ova opcija nije
jedna od vise mogucih, niti egzistirala iskljucivo u
slobodnog odlucivanja drzavnika i drzava. Velike svet-
327
ske sile, saveznici koji su postali
postavile su pred sebe dva strateska cilja: da citav
svet podele svoje sfere uticaja, svoja dvorista i lovista
i da ratu, sva sredstva sem
koja mogla da dovedu do samouni-
podrede drugu.
U cilju svog prvog strateskog cilja, velike
sile su pocele da vrse ideoloski, po-
liticki, i drugi pritisak sve zemlje
svetu da se ukljuce grupacije i po-
jacaju protiv suparni-
cke grupacije. Ostati ostati
ostati izvan saveza samo
imati hrabrosti, vec i i vi-
da se odupreti svim vidovima poli-
tike sa pozicija sile i svim manifestacijama prava
jaceg.
U ostvarivanju svog drugog strateskog cilja velike
kovske sile su nastojale da navedu sve ostale zemlje, milom
i1i silom, da se odluce za jednu stranu sukobu da se uklju-
ce bladni rat na strani dobra protiv zla. Za svaku
kovsku stranu sve dobro na njenoj, sve zlo na dru-
goj strani. Ukljucivanje hladni rat na platformi jedne
kovske grupacije kom vidu, od ideoloske i politicke
podrske do ustupanja nacionalne teritorije za instaliranje
njenih vojnih baza, predstavljalo mirenje sa
politicke nezavisnosti i uvlacenjem kon-
flikt. zahtevalo aktivnog stava prema
kovskoj politici uopste. Upravo zato ucesca
bladnom ratu sa kakvim ideoloskim predilekcijama
ekonomskim i vojnim koristima, nije predstavljalo pasivan
cin, vec istorijski skok u arenu svetske politike svojstvu
aktivnog i ravnopravnog subjekta.
lako ukljuCivanja u vojno-politicke saveze ve-
likih sila i preuzimanja kakvog angazmana u hladnom
ratu Istoka i Zapada, prema klasicnim merilima neutralnosti,
moze da lici na Ostajanje strani, na poziciju stille
sitzen, u stvari, predstavlja svojevrsnu negaciju nega-
cije: formulisanje aktivne politicke pozicije i dinamicnog po-
litickog stava u globalnim medunarodnim odnosima. Prvi put
svetskoj politici javljaju se zemlje koje su nosioci politi-
cke doktrine ciji sustinski pledoaje - suprotstavljanje
dominaciji i hegemoniji, politici interesnih sfera, oruzanih
intervencija i mesanja unutrasnje poslove, politici sa pozi-
328
cija sile uopste. Iako osuda politike sa poz1c1Ja sile u
konkretnom istorijskom imala vid suprot-
stavljanja silama i grupacijama, kao otelotvo-
renju politike sa pozicija sile, doktrina nesvrstanosti nije
refleks niti vec istorijska
cija svih sistema dominacije i hegemonije koji su se sme-
njivali kroz istoriju, zalaganje za novi sistem medunarod-
nih iz koga iskljuceni svi vidovi politicke
suprematije.
Iako deluje evropskom prostoru gde su sudari
kova najzesCi, opasnosti hladnog rata najvece,
nije ni geografski ni politicki ogranicen u svojim vizi-
jama i svom drzavnickom delovanju. Njemu nije promakla
od presudnih tendencija naseg vremena - antikolo-
nijalna revolucija, koja upravo zapocinjala kao forma
najsireg procesa oslobadanja naroda u istoriji covecanstva.
Podrska antikolonijalnoj revoluciji nije predstavljala samo
stava prema neophodnosti i opravdanosti deko-
lonizacije, razvlascivanja evropskih metropola. u sustini rec
principijelnom i akcionom stavu prema za nacio-
nalno oslobodenje svim u kojima dolazila do
izrazaja u posleratnoj medunarodnoj konstelaciji, prema
pravu naroda na samoopredeljenje, kao kljucnom politickom
i pravnom novog poretka.
Isto tako podrska antikolonijalnoj revoluciji i na-
roda za nacionalno oslobodenje nije kao sto se ponegde
smatra, iskljucivo funkciji pobornika nesvrstano-
sti, vec jedan od aspekata odredivanja prema univer-
zalnim vrednostima - slobodi, nezavisnosti, ravnopravnosti
naroda kao subjekata medunarodne zajednice. Ali ne kla-
sicnoj pravnoj optici tih pojmova, vec sa novim dimenzijama
koje su postale presudne kontekstu ideoloske, politicke i
vojne odnosa: sa pravom
da da sami odreduju puteve svog unutrasnjeg razvoja i svoje
nacionalne orijentire u svetskoj politici.
U kojoj meri i suprotstavljanju politici sa pozi-
cija sile i u podrsci naroda za nacionalno
neophodno radikalno odvajanje od status quo-a, menJa-
nje postojecih neravnopravnih i eksploatatorskih medunarod-
odnosa, pokazuje Titov sluh za istorijsku povezanost ne-
svrstanosti sa izrastanjem socijalizma svetski proces. lako
su nesvrstane zemlje skupina drzava sa razliCitim geopoliti-
ckim, civilizacijskim, drustveno-ekonomskim i politickim
obelezjima i premda nijedna ideologija nema i ne moze da
329
ima monopol na ideje nesvrstanosti, ipak istorijski spoj
nesvrstanosti i socijalizma vidljivo opredmecen u
stvaranja novih medunarod11ih politickih i ekonomskih od-
nosa, koji su nezamislivi bez progresivnih i drustvenih trans-
formacija u svim zemljama na bazi opredeljivanja za tokove
napretka. Razume se, nije u pitanju nikakvo kruto, dogmat-
sko, mehanicisticko poistovecivanje nesvrstanosti i socijaliz-
ma, niti podredivanje politicke akcije nesvrstanih zemalja
kakvoj i cijoj generalnoj liniji, zasnovanoj na ideo-
loskim postulatima, vec ustanovljivanje dvostruke dijalekti-
cke veze izmedu nesvrstanosti i socijalizma: nesvrstanost se
ne moze ostvariti bez korenitih promena u tkivu savreme-
medunarodne zajednice, promena koje su nega-
CIJa pollt1ckih odnosa u kojima dominantne pozicije pripa-
daju i imperijalizmu, promena koje su pretpo-
stavka 1 poluga prodora i afirmacije socijalizma kao svetskog
procesa.
d) U tom nizu beocuga doktrine nesvrstanosti epohalan
znacaj imalo uocavanje ekonomskog fak-
tora u dvostrukom vidu: kao pretpostavke za utemeljivanje
politicke nezavisnosti novooslobodenih i svih drugih nesvr-
stanih zemalja i kao pretpostavke za prevazilafenje jaza koji
deli razvijeni Sever od nerazvijenog Juga nase planete.
Iako Jugoslavija i sama spada u zemlje razvoju, eko-
nomske razlike u evropskom prostoru nikada nisu imale,
ni u prvim posleratnim godinama, tako dramaticne di-
menzije, niti su predstavljale takvu apokalipticku pretnju
kao sto to slucaj u glavnim podrucjima nerazvijenosti -
Africi i Latinskoj Americi. lstorijska velicina
1 u tome sto shvatio ogranicenost i efermernost ideoloskih
politickih i vojnih konfrontacija na liniji Istok-Zapad i
bonosni znacaj pravovremene, kontinuirane i trajne akcije
za poboljsavanje polozaja zemalja razvoju. Polaznu tacku
ne predstavlja samo marksisticko shvatanje da ekonom-
ski faktor od primordijalne vaznosti za celokupni drustveni
razvoj, vec i suocavanje sa osnovnim tendencijama istorij-
skog razvoja u drugoj polovini veka: da uskladeni eko-
nomski razvoj i, u krajnjoj liniji, stvaranje novog meduna-
rodnog ekonomskog poretka predstavljaju preduslov za
ostvarivanje svih principa i ciljeva nesvrstanosti, za najsiru
demokratizaciju medunarodnih odnosa, za stvaranje nove
zajednice.
Intuicijom velikog stratega shvatio da bor-
ba za ideje nesvrstanosti i akcija nesvrstanih zemalja imati
330
velikog saveznika u Organizaciji ujedinjenih nacija. U svom
esencijalnom vidu nesvrstanost predstavlja zalaganje za do-
sledno i striktno uvazavanje principa Povelje UN, u cijim se
temeljima nalaze svi principi i ciljevi za koje su se izjasnile
nesvrstane zemlje suocavanju sa nosiocima politike sa po-
zicije sile: nedopustivost agresije, upotrebe i zloupotrebe
sile; pravo naroda na samoopredeljenje; suverena jednakost
drzava; postovanje teritorijalnog integriteta i politicke ne-
zavisnosti; teznja za Ali veza izmedu nesvrsta-
nosti i Ujedinjenih nacija nije samo sferi principa. Orga-
nizacija ujedinjenih nacija idealno srediste za politicku
akciju nesvrstanih zemalja. Iako su u prvim posleratnim de-
.cenijama Ujedinjene nacije popriste sukoba,
instrument u hladnom ratu, ipak se delotvornost nesvrsta-
nosti izrazila u realistickom koncipiranju njihove uloge i
njihovom preobrazavanju u efikasan instrument borbe za
nove medunarodne politicke i ekonomske odnose.
su neke vaznije komponente teorijskog doprinosa
predsednika formulisanju doktrine nesvrstanosti, sa od-
govorima koje ona daje na ostvarena medunarodna pitanja
i sa putevima na koje ukazuje u za izgradnju novog
sistema medunarodnih politickih i ekonomskih odnosa.
Uspon pokreta nesvrstanost'i
covek od akcije Tito nije mogao
-ostati u sferi ideja. Sa svojstvenom sposobnoscu za orga-
nizaciju, Tito shvatio da ideja nesvrstanosti moze da do-
materijalnu snagu jedino ako bude postala platformom
za zajednicku akciju sireg kruga drzava. Mozda nesvrsta-
nost ostala u svetu ideja, kao i mnoge pre i posle nje, da
nije prizemljena: vezana za diplomatsko-politicku aktivnost
.drzava. U razvoju nesvrstanosti to sasvim uslovno receno,
treca faza: od anticipiranja osnovnih premisa, preko njenog
razgranjavanja u vrednosni sistem, do formiranja pokreta
nesvrstanih zemalja. Sve ove tri faze su smestene u kratak
vremenski period, tako da se neposredno preplicu izviruci
jedna iz druge. Na izvestan nacin i to jedno od svedocan-
stava nerazlucive povezanosti doktrine i pokreta nesvrsta-
nosti, politike i akcije nesvrstanih zemalja. Jedno uslovljava
drugo, jedno ne moze bez drugog.
331
Poznato da su sve inicijative prvobitnog okupljanja
nesvrstanih zemalja potekle od Tita i da su prvi skupovi
odrzani prisustvu Tita kao domacina. U toj politickoj hro-
nici konstituisanja pokreta nesvrstanosti presudan zna-
caj imala Beogradska konferencija na kojoj su utemelje-
ni osnovni principi i ciljevi nesvrstanosti.
Pokretu nesvrstanosti od prvog casa imanentna
nezavisna, samostalna, orijentacija. Na pragu
tih sezdesetih godina jos traje hladni rat sa ciklusima zao-
stravanja i popustanja medunarodne zategnutosti. Na jed-
noj strani istocni, na drugoj zapadni pokret ne-
svrstanosti se jasno ograduje od jednoga i drugoga, utvr-
duje svoju nezavisnu i samostalnu poziciju medunarod-
nim odnosima, izjasnjava protiv politike. Svedoci
nisu mogli nedoumici: nastajao faktor koji
razgraditi shemu medunarodnih odnosa koju
su nametale supersile i
Celokupni dosadasnji razvoj pokreta nesvrstanosti, u im-
presivnom luku od trojice ucesnika Brionskog sastanka do
danasnjih stotinak nesvrstanih zemalja, mogao
tvaren samo sintezi okupljanja i nezavis-
nog delovanja. Jacanje shvatanja pokretu,
slozenoj situaciji raspolucenog detanta, navelo Tita
da obnovi svoj credo neophodnosti ocuvanja izvornog ka-
raktera politike i pokreta nesvrstanosti, ne samo interesu
nesvrstanih zemalja, vec i citavog covecanstva.
U vreme njegovog stvaranja jasno definisana i
globalna uloga pokreta nesvrstanosti. Uz Makariosa jedini
Evropljanin medu ucesnicima Beogradske konferencije,
osloboden ili za ko-
ju koje su u to vreme prosi-
kao platformama sveta.
koncept kao sto politika sa pozicija sile
svetski fenomen, kao sto su supersile i faktor glo-
politike, tako i politika nezavisnosti i
predstavlja svetsku politiku, pokret nesvrstanosti
globalnog faktora u odnosima. U tim koor-
zemlje, koje predstavljaju gro ne-
svrstanih zemalja, datom istorijskom trenutku glavni su
akteri i nosioci revolucije nezavisnosti i, skladu s tim,
ne zbog svoje regionalne pripadnosti, predstavljaju glav-
nog nosioca ideja nesvrstanosti i udarnu snagu pokreta ne-
svrstanosti. Na plohi istorije, to novi kvalitet odnosu
3'32
na razna - bez sumnje istorijski znacajna, ali politicki limi-
tirana - regionalna ekonomska i politicka okupljanja tzv.
treceg sveta.
sto su se supersile i grupacije tesko mi-
rile s time da politiku i pokret nesvrstanosti prihvate kao
globalnog faktora i, hteli ne hteli, cinioca ravnoteze snaga
svetu, tako su se i zagovornici razlicitih koncepata regio-
nalnog ucaurivanja, regionalnog revandikacionizma i regio-
nalne konfrontacije na liniji Sever-Jug tesko odvajali od
provincijalnih shema svoje politicke akcije.
Cak i najnovije vreme, kada nesvrsta-
nosti kalupe trikontinentalizma znacilo napustanje i os-
vojenog istorijskog prostora i uloge znacajnog aktera u
svetskoj politici, morao da akcentira neprolaznu vai-
nost tog sustinskog obelezja politike i pokreta nesvrsta-
nosti.
Samo rodeni dijalekticar stanju da razlu-
cuje stvari koje su politicki pragmatisti skloni da poisto-
vecuju. Odlucno i dosledno suprotstavljanje po-
litici za Tita nije znacilo i Objavljivanje rata
niti stvaranje treceg koji teziti uspostavljanju
svoje sfere uticaja i obezbedivanju svog mesta u svetskoj
ravnotezi snaga, sredstvima i metodima koji su imanentni
Protivljenje nije znacilo izjednacava-
nje vec podrazumevalo precizno politicko ocenji-
vanje ponasanja i delovanja svakog ponaosob.
sto politici i pokretu nesvrstanosti antipod ideja da
se jedan mogao proglasiti za prirodnog saveznika,
drugi za prirodnog neprijatelja, jedan za nosioca
dobra, drugi za nosioca zla, tako nezamislivo
apriorno konfrontiranje sa koje ne vodilo
tome da li ponasanje i delovanje ovog ili onog
ove ili one sile, sklopu odredenih medunarodnih
skladu ili protiv tendencija istorijskog razvoja,
interesa medunarodne zajednice, principa i ciljeva nesvrsta-
nosti. Nema saveznistva sa ali nema ni ekvidi-
stance prema Politika i pokret nesvrstanosti na-
laze se na svim frontovima na kojima se za
progresivnu transformaciju politickih i eko-
nomskih odnosa i konfrontaciji, pregovorima ili sa-
radnji sa ovim ili onim ovom ili onom silom,
zavisnosti od toga da li sprecavaju ili podsticu tokove is-
torije.
333
d) Istorijski specifikum pokreta nesvrstanosti jest i u
osobenosti njegove unutrasnje organizacije i metoda delo-
vanja. uvek protiv krute institucionalizacije po-
kreta nesvrstanosti koja mogla imati siri spektar nega-
tivnih reperkusija. Kopiranje organizacije, pre-
nosenje mehanizama pokret nesvrstanosti, ugro-
zilo demokratske odnose pokretu i anuliralo mo-
ralne sa kojima se pojavljuje borbl za demo-
kratizaciju odnosa.
Pre svega doslo do hijerarhizacije
deobe na one koji komanduju i koji slusaju. Mozda
to isuvise shema, ali
stvaranje rukovodeceg i
linije koji su
mu. ZaziruCi od takvih struktura po-
kret, Tito samo za mehanizme ko-
jima svrha da sluze akcije i koji svojom
demokratskom otvorenoscu za ucesce svih ze-
malja i izbeci podvod-

Iako svom udelu utemeljivanju politike
svom ucescu pokreta kao
i svom politickom razvoju
sirokom istorijskom od dana kada
doba do trenutka kada postala
faktor politickih
i odnosa, stekao takav ugled i autoritet medu
zemljama i svetskoj politici da su ga
liderom pokreta sam Tito to
prihvatao, gledajuci pokret kao
skupinu drzava i drzavnika pravima, oba-
vezama i
Polazeci od razlika i pogledima
stanih zemalja, sasvim da odlucivanje
pokretu putem dovelo do podele
i koja odlucuje i koja mo-
ra da se saglasava. koji shvatio ne-
posrednih i plodotvornost politickih
koji davao pregovorima apri-
shvatio znacaj
kao pregovarackog, usaglasavackog sistema od-
lucivanja pokretu, odlucivanja bazi podredivanja uzih,
interesa akcije oko vitalnih
ciljeva. Na taj pokret uprkos razlika-
334
ma koje su ponekad pretile da dovedu do rascepa nala-
zio tacke za svoju i
politicku akciju i uvek potvrdivao privr-
principima pragmatizma. .
Razrada skladu sa razvojem po-
kreta i med?11arodnih celini traje i
1 krece se u koordinatama formule ostvariva-
u razlikama. Sve zemlje moraju da imaju
1ste sme da
sme da
cava akcIJU polit1cko delovanje pokreta

Akcija nesvrstanih zemalja
Tito se mogao zadovoljiti time
da pokret zivi ispljucivo sferi politickih ma-
da se svede sastana-
ka vrhu, kakvih bilo. za
politicku akciju kojoj sastanci vrhu od-
intervalima predstavljati priliku za
sto i sto me-
du prioritetima buduce akcije. Kad god se da po-
kretu daha i1i kada trebalo da
pokret kaze svoju rec
medunarodnim Tito inicijator i usme-
rivac akcije.
Politika i pokret su
medunarodne koje dovelo do prevazi-
hladnog rata i ere predstavljali
su snagu revolucije i
zemalja u odnose svojstvu
aktera svetske politike; predocili su svim fak-
torima celovit program izgrad-
poretka, utrli su put
od evropsko-americke uni-
verzalnu koja se sve vise ospo-
za ulogu cuvara mira i bezbednosti
i
ma; suzavali su od i mesa-
poslove delovali protiv kriznih za-
335
rista, zalagali za mirno resavanje sporova; doprineli su ko-
difikovanju i sprovodenju principa aktivne i
koegzistencije, prvim koracima razoruianja, stva-
ranju novog informativnog poretka itd.
U odsudnim naseg vremena, politika i pokret
nesvrstanosti stekli su moralne i politicke kvalifikative isto-
rijske alternative: nosioca politicke akcije koja
stanju da lavirintu sukoba, u vrtlogu
snaga dominacije i hegemonije utire puteve izgradnji novih
medunarodnih politickih i ekonomskih odnosa na mirolju-
demokratskim i progresivnim osnovama. su bili
i ostali putokazi.
336
Literatura
Drugo zasjedanje AVNOJ-a, izdavaci Zadrugar, Sarajevo i Mu-
zej zasjedanja AVNOJ-a, Sarajevo, 1983.
Ustav SFIO, izdanje Slufbeni list, Beograd, 1974.
Dokumenta spoljnoj politici SFIO (tom I), izdanje Jugoslo-
venski pregled, Beograd, 1984.
Program SKJ, izdanje Komunist, Beograd, 1980.
Sabrana dela Josipa Broza Tita, izdavac Naprijed, Zagreb.
Konferencije sefova drtava ili vlada nesvrstanih zemalja, do-
kumenta 1961-1983.
Zavrsni akt KEBS-a, Savezni sekretarijat za informacije, Beo-
grad, 1976.
Godisnjak, Institut za medunarodnu politiku i privredu 1964-
-182.
Medunarodna politika, kompleti 1950-1984.
Evropska sigurnost i suradnja, monografije u okviru nauceno-
istrazivackog projekta Fakulteta politickih nauka u Za-
grebu, 1977-1984.
Dokumenti sukobu i Informblroa, knjizi C:edomira
$trpca Jugoslavija i odnosi izmedu socijalistickih zema-
lja, Prosveta, Beograd, 1984.
Velike sile i Balkan, materijali Centra za strateske studije, Beo-
grad, 1984.
Sredozemlje osamdesetim godinama, izdavaci: Marksisticki
centar Beogradskog univerziteta, Marksisticki centar Beo-
grada i Medunarodna politika, Beograd, 1984.
Nesvrstanost suvremenom svijetu, Vjesnikova press agencija,
Zagreb, 1979.
22 Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet
337

Aj.zenhauer, D., 138, 313
Aljende, S., 316
Avgustin, 202

Baleva, 315

Bevin, 105
Bjerut, 297
Breznjev, L. 1., 82, 315, 316
Bulganjin, N., 14, 111
Bumed1jen, 38
Buto, Z., 241, 289
Bfefinski, Z., 38

Ca\daris, 105
Cedung, 112, 113, 316
Causesku, N . 306
Cercil, V., 326
Cicerfn, G., 230
Citaku, R., 108
D
Dals, Dz. F. , 238, 288, 312
De Gasperi, V., 297
De Go\, 84, 315
301
Dzodze, 112

Enlaj, DZ., 243, 316
F
Dz., 37, 316
338
Kazalo imena
G
Gadafi, 141, 227, 316
Govon, 31

98
Hodfa, 82, 84, 92, 102, 103, 105, 106,
109, 110, 112, 113, 114, 115, 116,
117, 124
Hodzson, 101
Honeker, 306
N. S., 14, 112, 313, 314
ldn, 95, 101

V., 306

Kardelj , 25, 103, 134,
Karter, Dz" 37, 38, 193, 303, 317
Kastro, F" 316
Kekonen, U., 95
Kelezi , 108
Kenedi, Dz" 314
37, 86, 238, 288
L
Lenj in, V. I " 202
Lumumba, 313

D" 286
Makarios, 332
Markos, 93
Marsal, Dz., 86
Memalek, 230
Mihailo\'ic, D., 8
Mi teran, F.. 229, 306
1. ., 95
Molotov, V. 12
Mubarak, 141
Musolini, 98, 100
N
Naser, G. 22 , 53, 150, 159, 315
Nehru, Dz .. 22, 23, 53, 150, 159, 243
Nikson, R., 37, 316
22, 45, 53, 159, 315

95, 306
Petar 8
Pijade, 104, 105
R
Rakosi , 297, 301
Rapacki, 95
Regan, R., 238, 288, 297, 299, 300, 301,
303
s
Sadat, 141, 232
Salazai, 316
Sulasjc, 317
Siaopi ng, D., 284
Sihanuk, N., 315
315
Sonenfeld, 86, 89
Spahiju, 101
Staljin, V., 11 , 12, 87, 109, 110, 297,
312, 325
Stojka, 95
Sukarno, 22, 53, 159, 315

7, 8, 9, 10, 13, 14, 19, 21, 22,
23, 27, 52, 53, 101, 102, 105, 106, 110,
135, 150, 159, 172, 174, 177, 317, 323, 324,
325, 326, 327, 329, 330, 331, 332, 333,
334. 335. 336
Tombalnaje, 317
Truman, 85, 288
u
Uadcj, G., 144
Unden, L., 95
U 36
'l.i\'kov, 95, 133
339
Sadrzaj
1. Pojave
Izvorista i tekovine spoljne politike Jugoslavije
Borba za slobodu i nezavisnost
Tude necemo svoje damo . . . . . . .
Borba za ravnopravne odnose medu soc. zemljama
Socijalizam kao svetski proces .
Opredeljenje za nesvrstanost . .
Aktivna i koegzistencija
Dobrosusedska saradnja . . . . .
Demokratizacija medunarodnih odnosa
Globalizam i red prioriteta
Osnove i dejstva globalizma
Red prioriteta . . . . .
Izbor
Osobenosti jugoslovenske politike nesvrstanosti
Jugoslavija i susedne zemlje .
Dejstvo geografskog faktora
Dejstvo istorijskog faktora .
Dejstvo ekonomskog faktora
Dejstvo polirtickog faktora
Dejstvo vojnog faktora . .
Dejstvo ideoloskog faktora .
Balkansk:i specifikumi . . .
Teritorijalni i manjinski
Balkanske koordinate
Prisustvo velikih sila .
Doktrine velikih sila
Konstante i
Blokovska interakcija
Autohtoni uzroci . . .
Denuklearizacija Balkana
Jugoslavija i Albanija .
Podrska medunarodnoj afirmaciji Albanije
Ekonomska pomoc
340
7
7
9
11
15
18
23
26
28
30
31
36
40
50
64
64
65
66
67
70
71
72
74
79
80
85
87
90
93
95
98
100
107
Tri zaokreta . . .
Nase manjine u Albaniji
Stav i aspiracije Bugarske
Jugoslavija i Sredozemlje .
Sporovi i . . .
Mirno resavanje sporova
Ekonomske suprotnosti . .
Vojne snage Sredozemlju
Zona mira i saradnje
11.
109
117
129
136
139
145
146
147
150
Nesvrstanost u osamdesetim godinama 155
Istorijska afirmacija . . 155
Vizionari i pragmaticari? 159
Medusobni . . . . 160
Nacionalni i zajednicki interesi 162
Institucionalizacija: da ili 164
otvaranje . 166
Merila efikasnosti 168
Ekonomski prioriteti . 169
Perspektiva nestvrstanosti? 171
Polozaj Jugoslavije 172
Blokovi i medunarodna bezbednost 178
Faktori ravnoteze snaga 180
Odnosi u sistemu ravnoteze snaga 181
Poremecaji ravnotezi snaga 181
Nacini ostvarivanja prednos,ti 182
Sfere interesa . 183
Geografski faktor 184
Istorijski faktor 184
Unutrasnji sistemi . . . . . . . . 185
Putevi obezbedivanja i sticanja sfera interesa 186
Vojno-politicki savezi . . . . . . . 187
Vojno-politicki savezi i kolektivna 192
Vojno-politicki savezi i KEBS 194
Bezbednost, razvoj 196
Kompleksnost pojma medunarodne bezbednosti 196
- uslov za mir i ekonomski razvoj . 199
Razvoj - uslov za mir, nezavisnost i drustveni napredak 200
Odnos bezbednosti i 202
Odnos bezbednosti i razvoja 203
Interakcija izmedu i razvoja 205
Novi medunarodni ekonomski poredak 208
Socijalizam i nesvrstanost 217
uslovljenost 217
Dve skole misljenja 219
Odsustvo ideoloskih kriterija 220
341
/
Spone i razlike . . .
Regionalne i medunarodne veze
Saveznistva
Nesvrstanost i vladajuce ideologije
Blokovski ideoloski paternalizam .
Ideoloski koncept tzv. treceg sveta .
Opsteljudske i opstecovecanske vrednosti
Revolucija
Sredozemlje akciji nesvrstanih zemalja
Razoruzanje na svetskim morima
Ciljevi razoruzanja i jacanja poverenja
Kvantitativna ogranicenja naoruzanja .
Geografska ogranicenja .
Kvalitativna ili tehnoloska ogranicenja
Verifikacija mera
Mere za jacanje poverenja . . . .
Modernizacija pomorskog ratnog prava
111. Procesi
Nove tendencije medunarodnim odnosima
Na prelazu XXI vek .
Nove pojave i tendencije
Blokovske doktrine . . . .
Tri revolucije i kontrarevolucija
Suprotnosti Istok-Zapad
Suprotnosti Sever-Jug .
i obnavljanje detanta
Odnosi supersila . . . .
SSSR u evropskom prostoru
Evropsko popustanje . . . . . .
Kriza nesvrstanosti ili politike
IV. Svedocanstva
istoriji
Anticipacija ideja nesvrstanosti
Stvaranje doktrine nesvrstanosti
Uspon pokreta nesvrstanosti
Akcija nesvrstanih zemalja
Literatura
Kazalo imena
342
221
225
230
234
235
239
241
243
245
253
254
257
259
262
265
266
268
275
275
276
287
290
293
294
295
298
301
304
307
323
324
327
331
335
337
338
IRO Skolska knjlgac
Zagreb, Masarykova 28
Za izdavaca
Dr Joslp
Lektorica
Tatjana
Korektorica
Ljublnka Opal!lc
zavreno u kolovozu 1985.
Naklada primjeraka
... "181'J"""""""""""""""" ... "".l
IZASLO
Tito: Samoupravni socljalizam
Marx-Engels: historijskom
materljallzmu .
Marx: Od fllozoflje do proletarijata
Marx: Kapltal
Dragicevic: Osnove politlcke ekonomije
Cvjeticanin V.: Klase 1 klasna. struktura
suvremenog drustva
Vrcan: Drustvene nejednakostl
i moderno drustvo
2.ubrinic: Marksizam i teorija ellta
Ivanisevic-Pavic-Ramljak:
Samoupravljanje
Mates: Koegzistenclja
Hiernaux: Jednakost ili nejednakost rasa
Sergejev: Otudeni covjek
Gilli: Kako se istraiuje
IJj enkov: ldolima 1 idealima
Bunge i dr .: Markslzam 1 prirodne
znanostl
Cerroni: Polltlcka teorlja i socljalizam
Rubel: Kronika Marxova Zlvota
Karl Marx
Bakaric: Drustvene klase, naclja 1
socijalizam
Mikecin: Rusenje dogme
Solar: Knjlievna kritlka 1 fllozoflja
knjlievnostl
$kreb: Studij knjiievnosLI
Svljet umjetnostl - markslstlcke
interpretaclje (zborni k tekstova)
Focht: Tajna umjetnosli
Soclologlja znanja i marksizam
Hauser: Fllozoflja pov\jestl umjetnO'sti
Zupanov: Sociologlja i samoupravljanje
Dokes: Internaclo11ala kapitala
Hyppolite: Studlje Marxu i Hegelu
Lenji11: Socljajizam i naclonalno pltanje
Gallas: Markslsticka teorija knjiievnostl
Ponzio: Jezlcna proizvodnja drustvena
ldeologija
$kiljan: Govor realnostl 1 realnost jezika
G.-anese: Dljalektlka odgoja
Vukas: Etnlcke manjlne i metlunarodnl
odnosl
White: Drustvena mlsao Amerlcl
Jelic: Jugoslavenska socljalislicka
revoluclja
Macherey: Teorlja knjiievne prolzvodnje
U PRIPREMI
Levi-Strauss: Strukturalna antropologija
Znanost i tehnika kao
. ldeologija
. Benjamin: Estetlcki ogledi
60837/1
Kurtovic: Nacija 1 socljallstlcko .
samoupravljanje
Janssen: Maovo
Popovic D.: Evrokomunlstlckl putevi
u soc!Jalizam
Pavlovic: Politlcka ekonomija 1 udruienl
rad
Navill e: U susret automatlziranom
drustvu
Kuvacic:
'Petrovic: Suvremena filozofija
Ell einste.in: Hlstorlja staljinsl<og
fenomena
Michalet: Svjetski '
Adorno-Horkheimer: Socloloske studije,
Bloch: 11mjetnost1
$kreb: Knjiievnost 1 povljesnl svljet
Sartre: FHozofske 1 polltlcke rasprave
Runcini: Iluzlja 1 strah u gradanskom
svljetu
Marcuse: Estetska dimenzlja
Bosnjak: Smlsao fllozofske egzlstencije
Grass i: maste
Bastide: Umjetnost 1 drustvo
Petkovic: Nesvrstanost
Cvjeti canin Roman 1 afrlcka
VeJnovic: Afrlcka revoluclja
Godelier: Markslzam i antropologija
I vekovic: Druga Indlja
2.megac: K11jizevnost 1
Valentini: Moderna politlcka mlsao
CoJ\etti: ldeologlja 1 drus tvo
Flaker: Poetika osporavanja
Vtanicki: Socljallstlcka alternatlva
Za umjetnost
Fllozofija 1 povljest
Supek: Zanat soclologa
afrlckoj fllozofl]i
Cerroni: Uvod u drutvenu znanost
G1amsci: Markslzam 1 knjlzevnost
Lenjin: Odabrana plsma
Necdham: Kineska znanost 1 Zapad
Coward-Ellis: Jezlk 1 materljallzam
Fllozofsko-sociolokl
kniizevnostl
UNIVERZITET U.BEOGRADU
FILOZOFSKI FAKULTET
15 NI
11 1619
1111111111111111111111111111111111111111
010007230
eseji
COBISS