EDICIJA STRIPČINE

№ 4
PREVOD S HOLANDSKOG
Bojana Budimir
ZA IZDAVAČA
Predrag Mladenović
UREDNIK
Goran Lakićević
GRAFIČKI UREDNIK
Miloš Trajković
LEKTOR
Mirjana Paunović
ŠTAMPA
Offset Print, Novi Sad
IZDAVAČ
IP Besna kobila
Branka Pešića 20 – Zemun
Tel./Fax 011 261 50 60
info@besnakobila.co.rs
Naša izdanja možete naručiti i putem našeg sajta
www.besnakobila.co.rs
NASLOV ORIGINALA
H.P. Lovecraft – Het onzienbare, en andere verhalen
Bewerkt en geïllustreerd door Erik Kriek
Copyright © 2012 Erik Kriek
First published by Oog & Blikl De Bezige Bij, Amsterdam.
www.oogenblik.nl
ZA OVO IZDANJE
Copyright © 2014 Besna kobila
Deze uit ga ve is mede tot stand geko men dank zij een sub si die
van het Neder lands Let te ren fond s.
O va knji ga je izda ta zahva lju ju ći pomo ći Holand skog fon da za knji žev nost.
S ADRZ AJ
7 Predgovor Herarda S ut emana
1 1 Ot padni k
1 9 Boj a i zvan ovog svemi ra
4 5 Dagon
53 S one st rane
63 S enka nad I nsmut om
1 07 Pogovor Mi l ana Hul si nga
S ADRZ AJ
ˇ
h. f. lavkraft - s one strane i druge priče
Lavkraftova priča Stvar pred vratima
fascinirala me je, i još uvek me toliko fascinira
da sam je adaptirao u flmski scenario kada
me je jedna holivudska producentkinja
zamolila da za nju napišem politički nabijen
triler. Kako bi tražena aktuelnost bila
zadovoljena, smislio sam situaciju u kojoj
jedan veoma bitan savetnik novoizabranog
predsednika Sjedinjenih Država igrom
slučaja dolazi u jedan tipično Lavkraftovski
gradić u Novoj Engleskoj. Vidimo ga kako,
obuzet metempsihozom (seoba duša), počinje
da veruje da je njegova dužnost da dovede
do smaka sveta, ako već on sâm nije blizu.
Erik Krik se odvažio na veoma smeo potez: da crtežima
dočara ono što bi bilo najbolje i najefektnije da se prepusti mašti čitalaca. Svako ko čita
priču H. F. Lavkrafta, majstora američkog horora sa Istočne obale, zamišlja sopstvene
slike čudovišta. Sâm sam se – još kao dečak – upoznao sa jednom Lavkraftovom
pričom kada mi je otac poklonio Pre i posle ponoći, debelu zbirku engleske i američke
horor proze. Ono malo ilustracija u njoj bile su delo Epa Duvea. Prošlo je šezdeset
godina kako sam je dobio na poklon, a ta knjiga se još uvek nalazi na mojoj polici,
priče iz nje u mom sećanju, a slike u mrežnjači. Čudni crteži, fragmentirani i svedeni,
i kao što priliči – crno-beli. Ova knjiga zaslužna je za moju doživotnu fascinaciju: još
uvek redovno kupujem horor priče. Kad god se pojavi ponovljeno izdanje Embrouza
Birsa ili Roalda Dala, moram da pogledam da li u njemu ima nečeg novog – makar to
bila i sitnica.
7
Vraća se u Vašington kao krajnje mentalno
obolela osoba da bi tamo u svojstvu direktora
Nacionalnog bezbednosnog saveta davao
predsedniku pogubne savete... Producentkinja
nije prihvatila scenario: „Mentalni bolesnici
ne bi nikada mogli da dođu na takvu poziciju
u Vašingtonu.“ Međutim... Baš u to vreme
u Reganovu službu je došao Oliver Nort,
dok će nešto kasnije upravo Bušovi savetnici
dovesti do toga da Sjedinjene Države grcaju
u neizmernim dugovima kako bi se vodili i
plaćali pogubni ratovi... Tja.
Po mom mišljenju, Lavkraft je darvinista:
niko ne može da utekne vlastitoj sudbini,
niti da skrene sa životnog puta koji mu utiru
njegovi geni i nasleđe. Erik Krik je to izuzetno
lepo otelotvorio u Senci nad Insmutom. Već
od četvrtog kadra prve table, dole u sredini,
možete – veoma suptilno – da nazrete kuda
će vas odvesti, i tako je do samog kraja priče.
Ono što vam kao čitaocu možda promiče je
ambijent, epoha u kojoj se radnja odvija: sredina
dvadesetih godina prošlog veka. Ta odeća, taj
gradić, ti automobili, taj osećaj pustoši! Ako
zamislim slike Edvarda Hopera bez boja, Erik
Krik je veoma blizu ovom majstoru. I to već
od prvog kadra: usamljeni čovek na krevetu u
užasnoj hotelskoj sobi. Uprkos jasnoći svojih
veoma detaljno urađenih crteža, Krik uspeva u
tome da me svaki put podiđe jeza. Želim da se
sklonim od te stvarnosti! Želim da pobegnem!
Horor je usko povezan sa našim
praiskonskim nagonom za bekstvom. Jer samo
smo zahvaljujući bežanju uspeli da preživimo
kao homo sapiensi. Kada su naši preci sišli s
drveća, mogli su da prežive jedino tako što su
bežali od drugih životinja, koje su bile i veće
i agresivnije od njih. Da bežimo, danas više
ne moramo: ništa i niko nije tako agresivan,
niti je razvio tako efkasno oružje kao čovek.
Međutim, čak i nakon stotina generacija, nagon
za bekstvom još uvek je prisutan, a onome ko
h. f. lavkraft - s one strane i druge priče
8
ga poseduje prija kada mu zagolicaju baš taj
centar za strah u mozgu. To prijatno golicanje
objašnjava popularnost koju od pamtiveka
imaju horor priče, kao i popularnost horor
flmova koja je skorijeg datuma a – nadamo se
– i popularnost horora u stripovima.
Ipak: ima tu više od nagona za bekstvom.
Živimo u jednom – naizgled – saznatljivom
svetu. Ipak: da li je stvarno tako? Da li je sve
jasno kao na dlanu? Zamislite, zamislite na
trenutak, da postoji drugi svet. Nepoznat!
Tajanstven i nejasan! Zamislite da se iz tog
drugog sveta večito pružaju pipci koji žele da
nas povuku u ludilo! Ili, ako ne u ludilo, onda u
dubine iz kojih smo potekli, iz kojih su potekle
sve životinje pre nekih milijardu godina. U
vodu, u njenu tamu, mrak, među njene preteće
alge i pipke. U teskobu u kojoj ne možemo da
dođemo do vazduha, teskobu sveobuhvatajuće
mekote, iz koje nema izlaza i u koju tonemo,
daveći se u sopstvenim strahovima. Horor je
strah, to je jasno. Ali to je, na izvestan način,
i svest da smo iz nekakve prasupe izašli
na zemlju kako bismo napravili „ovo“. Ali
dovoljno je da se „ono“, šta god to bilo, dogodi
kako bismo, iznova, beznadežno potonuli
u ništavnost, besvešće nikad zaboravljenog,
teskobnog, vlažnog porekla. Strah od povratka
u ono odakle smo došli.

Herard Suteman,
Roterdam, 30. decembar 2011.
h. f. lavkraft - s one strane i druge priče
9
10
Svog prijatelja Kroforda
Tilingasta nisam video još
otkad smo završili studije,
pre nekoliko godina...
Znao sam da se poslednjih
godina zatvorio u svojoj
laboratoriji na tavanu u kojoj
je naporno radio i malo jeo...
Ipak, kada mi je otvorio vrata,
šokirao sam se kada sam
video koliko je bio mršav i
zapušten...
Zdravo, stari
prijatelju! Došao sam
čim sam primio tvoje
pismo.
Ah,
ti si!
Brzo
uđi!
53
Molim te, nemoj da
se razvlačiš pred
vratima!
Hej!
Polako!
Dođi. Idemo u
laboratoriju. verujem
da sam došao do
značajnog otkrića.
Zato sam te zvao da
dođeš...
Ali zašto
je ovde ovako
mračno i zagušljivo?
I te sveće... Zar
nema struje?
Potrebna mi
je sva struja za
eksperiment!
Samo me prati i
shvatićeš...
Niko još
nije video ono
čemu ćeš sada
prisustvovati...
54
Bože!
Ipak je uspeo
da sagradi tu
paklenu mašinu...
Ne mogu da
verujem kolika
sprava.
Zar nije
predivna?
mislio
sam da je ta
tvoja sprava
samo zamisao.
Kako uopšte
radi?
Sedi! Sada ću ti
demonstrirati.
Količina električne
energije koju
proizvodi mora da je
neverovatna...
Ali kakav je to
čudan sjaj?
55
Šta znamo o svetu i
univerzumu? Naše predstave
o onome što nas okružuje
su veoma ograničene.
Uvek sam verovao da u našoj
neposrednoj blizini postoje
tuđi, nepristupačni svetovi.
Ova sprava
proizvodi talase
koji će otvoriti naša
čula! Videćemo na
šta psi zavijaju noću!
Videćemo stvari koje
nijedno stvorenje
nikada nije videlo!
Moći ćemo da
preskačemo vreme,
prostor i druge dimenzije
i da spoznamo poreklo
stvaranja...!
Ali... ne
razumem...
Slušaj!
Talasi iz mašine
bude hiljadu usnulih
čula u tebi! Video sam
istinu. Pokazaću ti
šta se nalazi
s one strane!

Gulp...
Zadubi se u
blistavi sjaj...
Pokušaj da se
otvoriš.
56
Čitav tavan nestao je u izmaglici...
Uobrazio sam da se nalazim u
džinovskom hramu, okružen
bezbrojnim stubovima.
Slika je zatim postepeno ustupala mesto
još užasnijoj predstavi potpune
usamljenosti u beskrajnom, onostranom,
bezvučnom svemiru...
Osetio sam kako se u meni javlja detinji strah koji me je naveo da potegnem revolver
iz unutrašnjeg džepa.
57
Ne mrdaj se!
U ovim zracima ne samo
da možemo da vidimo već i da
budemo viđeni! Dokle god se
ne mičemo, manje-više
smo bezbedni...
Ne zaboravi da imamo
posla sa zastrašujućim
svetom u kome smo gotovo
bespomoćni.
Združeni šok zbog ovog otkrića i iznenadne Krofordove naredbe me je paralisao.
Video sam neopisive oblike, mrtve i žive, koji su se stapali u gnusan haos...
tu su bila raznobojna, meduzasta čudovišta koja su blago
podrhtavala u harmoniji sa spravom.
58
Osetio sam kako živi stvorovi promiču tik kraj mene, a
ponekad bi čak plutali pravo kroz moje telo!
Vidiš li ih?
Vidiš li stvari koje
u svakom trenutku plutaju i lelujaju
oko tebe i kroz tebe?
Vidiš li stvorenja
koja čine ono što ljudi nazivaju
čistim vazduhom i plavim nebom?
Zar nisam uspeo da probijem tu granicu?
Zar ti nisam pokazao svetove koje nijedan
čovek nikada nije video..?!
Ti si taj koji
je pokušao da me
obeshrabri dok
smo studirali,
ti kukavice...!
Ali sada te imam! Reći ću ti:
Probio sam se do dubina koje tvoj ograničeni
mozak ne može ni da zamisli. Video sam iza granica
beskraja i srušio demone sa zvezda. Svemir pripada meni!!
Proždirači me love, moraju se nahraniti. Znam kako
da im uteknem... Ali njihova glad
je neutaživa...
59
Ne plaši se,
neće te povrediti...
Dezintegracija je go-
tovo bezbolna,
to ti garantujem.
Ali želim da ih
vidiš!!
Pusti
me...
Gledaj,
prokletniče.
Gledaj...! Tik su iza
tebe!!
Ergh
Moram... Moram
da pucam. Do
đavola!
Naslepo ispraznih
šaržer revolvera.
Začu se snažan krik i
sve se zamrači u trenu...
60
Događaja koji su usledili sećam se kao kroz maglu.
Očigledno su komšije začule pucnje
i obavestile policiju...
Zatekli su nas tamo: Kroforda
mrtvog, a mene bez svesti...
Ispostavilo se da Kroforda nisu
pogodili meci već je umro usled šloga.
Meci su pogodili opasnu spravu
koja se nalazila smrskana na podu
laboratorije.
Lekari su mi rekli da me
je hipnotisao osvetoljubivi i
krvožedni ludak...
Želeo bih da mogu da im verujem.
Nikada se više neću osećati prijatno
kad pogledam u nebo svestan da
nismo sami...
61
62