75

Nastavak: "Olimpijska podvala" - II deo Ljubodrag Simonovi Email: comrade@sezampro.rs ÄME UNARODNA SARADNJA³ ± U KUBERTENOVOJ VERZIJI Interesantno je da Kuberten, zvani no veliki pobornik Ämiroljubive saradnje me u narodima³, nigde u svojim spisima ne govori o pacifisti kom vaspitanju mladih, nikada ne osu uje poku aje nasilnog Äregulisanja³ me unarodnih odnosa, niti zahteva odricanje od upotrebe sile. Najdalje dokle Kuberten ide u svom Ämirotvorstvu³, je verbalno zalaganje za razvoj militaristi ko-odbranbenog, a ne militaristi ko-agresivnog (belicioznog) duha ± to je, kao to emo videti, u potpunoj suprotnosti s njegovom prakti nom filozofijom. Kuberten: ÄSportovi ne nastoje da omladina postane ratobornija (plus belliqueuse) ve samo vi e ratni ka (plus militaire) to zna i da joj razviju ose anje sopstvene snage, ne potsti u i dalje njeno kori enje. Oni, dakle, ne pove avaju mogu nost za rat, ali ih isto tako ne umanjuju. Oni nastoje da ratu, kada je jednom objavljen, daju ofanzivne odlike, odlu nost i ve u brzinu odvijanja nego to je ranije imao.³ (Pod.P.d.K.) (168) O pravoj prirodi ovih re i najbolje govori Kubertenov odnos prema kolonijalnoj politici vode ih kapitalisti kih dr ava. Ako se, naime, stvarno radi o razvoju militaristi kog kao odbranbenog duha, onda kolonijalno osvajanje nije ni teorijski mogu e. Kuberten se ne divi Engleskoj zbog njenih odbranbenih mo i, ve kao kolonijalnoj sili. Arnoldova vaspitna koncepcija je, po Kubertenu, dovela do Äekspanzije³ Engleske, to zna i do razvoja njenih militaristi ko-osvaja kih mo i, zbog ega ona postaje uzor Francuskoj. Tome je, uostalom, Kuberten od samog po etka svog dru tvenog (politi kog) anga ovanja podredio razvoj sporta u Francuskoj i uspostavljanje modernih olimpijskih igara ± kao me unarodnog takmi enja. Stoga je Prokopova u pravu kada pi e: ÄEfekti koje je Kuberten o ekivao od sporta koji se temelji na konkurenciji ne odnose se, prema tome ± kao to se danas stalno tvrdi ± na me unarodni mir. ¶Ideja jednakosti¶ ne sadr i ni ta vi e nego formalnu jednakost ansi u takmi enju. Kuberten je bio isto tako malo pacifista koliko i gr ki vladaju i sloj u antici, koji je osnovao olimpijske igre, i za koji je sticanje snage kroz sport bio uslov opstanka u borbi s okolnim narodima, kao i (uslov) obezbe ivanja pokornosti brojnih robova.³ (Pod.U.P.) (169) Sport se ni na olimpijskim igrama ne pojavljuje kao na in pacifisti kog vaspitanja mladih i kao razvijanje istinskog prijateljstva me u ljudima i narodima. Najdalje dokle sportisti, kao predstavnici svojih nacija i rasa mogu da idu u svojim odnosima je da se me usobno Äpo tuju³ kao takmi ari, u stvari, kao borci (Ävitezi³, tj.ratnici). Sportisti ne dolaze na olimpijske igre kao ljudi, niti se od njih o ekuje da predstavljaju op te-ljudske vrednosti, ve ih alju kao pripadnike nacije (dr ave) i od njih se tra i da se bore protiv predstavnika drugih nacija (dr ava) da se domognu pobede ± koja predstavlja najvi u vrednost kapitalisti kog sveta. U

76

tom kontekstu, sama njihova pojava i aktivnost imaju simboli no zna enje. Olimpijske igre su, po Kubertenu, religiozni ceremonijal, to zna i slu ba posve ena najvi im bo anstvima kapitalisti kog sveta u kojoj sportista, bore i se za pobedu postizanjem ve eg rezultata (rekorda), ne nastoji da stekne naklonost bo anstava za sebe kao oveka, ve za naciju i rasu, ta nije, za vladaju i (kapitalisti ki) poredak koji predstavlja. Na taj na in olimpijske igre neminovno postaju jedan od oblika borbe za presti izme u nacija i rasa, po vladaju im pravilima kapitalisti kog sveta, i priprema za predstoje i neminovni (i po Kubertenu dobrodo li) oru ani sukob. Evo, uostalom, kako je glasila prvobitna verzija Äolimpijske zakletve³: ÄKunemo se da emo se pokazati kao asni borci i da emo po tovati pravila; na e u e e treba da se odvija u vite kom duhu u ast na ih otad bina i u slavu sporta.³ (170) Do (kozmeti ke) izmene do lo je po etkom ezdesetih godina, da bi se pokazalo da olimpijske igre imaju Äkosmopolitski³ karakter. Umesto borbe Äu ast na ih otad bina³, olimpijski Äpacifisti³ stavili su Äu ast na ih ekipa³. (171) Pored toga, Kubertenova Äodbrana ka³ koncepcija je u suprotnosti s osnovnim postulatima njegove teorije. Kuberten, naime, tvrdi da je borba izme u ljudi, nacija i rasa osnovna logika ljudske egzistencije i osnov Äusavr avanja³ sveta. U Arnoldovom vaspitnom modelu, koji Kuberten prihvata i nastoji da realizuje na svetskom prostoru, dru tveni poredak (hijerarhija mo i) ostvaruje se borbom i dominacijom ja ih. Osnovni pokreta ki duh tog poretka je borba i agresija, a ne uzdr avanje od upotrebe sile. Sve pozitivne odredbe ljudskog karaktera mogu se, po Kubertenu, ste i samo u toku Äborila kog napora³. Ako je, prema tome, ne to strano Kubertenovoj koncepciji, onda je to odbrana ka logika. Isto tako, ukoliko su pripadnici svih nacija (Kuberten se s olimpijske govornice neprestano obra a ove anstvu kao Äinternacionalista³) vaspitani da se brane, a ne da napadaju, onda je militaristi ko-odbranbeno vaspitanje mlade i besmisleno. Ta nije, po to, po Kubertenu, vaspitanje (obrazovanje) presudno uti e na pona anje ljudi, ukoliko su oni nau eni da ne napadaju ± ratni sukob nije mogu , a samim tim otpada potreba za militaristi kim obrazovanjem koje Kuberten propoveda. Anti-beliciozna svest pretpostavlja pacifisti ko, a ne militaristi ko vaspitanje. Kubertena, ni ovde, ne treba Ähvatati za re ³. Ono to on, zapravo, ho e da ka e je da on ne eli da bude ratni hu ka , ali da je rat neminovan i da je dobrodo ao jer predstavlja za oveka (bur uja) Änajvi i ispit ljudske hrabrosti³. Zato on poziva evropske narode da se pripremaju za rat i da razvijaju militaristi ki duh kod mladih, dakle, razvija shvatanje o neminovnosti rata. Mir je za Kubertena, kao i za anti ku robovlasni ku oligarhiju, zapravo primirje, to zna i stanje u kome je do lo do privremenog prekida ratnih dejstava, i koje predstavlja pripremu za nastavak rata. Najdalje dokle Kuberten ide u svojoj Ämirotvora koj³ retorici je zalaganje da se, putem sporta, uspostave Ätolerantniji i humaniji obi aji³ u ratu. Kuberten: ÄArmija sportista e biti humanija, milostivija u borbi...³ A kada je mir ponovo uspostavljen, sport bi trebalo da Äubla i nastalu srd bu i mr nju³. (172) Ni

77

kada dosti e najvi e domete u svojoj Äpacifisti koj³ inspiraciji Kuberten ne dovodi sport u vezu sa slobodarskim te njama oveka, sa njegovim nastojanjem da iskoreni uzroke ratnih sukoba i uspostavi istinski mir. Za njega je Äherojstvo³ osobenost osvaja a, a ne onih koji se bore za slobodu. Oni, po Kubertenu, ne mogu da ostvaruju Äherojska³, ve samo Ävarvarska³ i Ädivlja ka³ dela. to je najgore, prihvataju i rat kao legitimni deo svakodnevnog ivota, Kuberten nastoji da stvori romanti nu sliku o ratu, daju i mu karakter sporta i igre. (173) Na taj na in on prikriva varvarsku, destruktivnu, neljudsku prirodu rata. U Kubertenovim prikazima rat postaje civilizovana aktivnost oveka kapitalisti kog dru tva i najvi i ispit zrelosti oveka kao pripadnika nacije (rase). Za Kubertena rat nije tragedija oveka ( ove anstva), ve Änormalan³ odnos izme u ljudi, nacija i rasa koji odgovara egzistencijalnom duhu kapitalisti ke civilizacije (Ärat svih protiv svih³). U dru tvu u kome je volja za pobedu (borba za opstanak) temelj svakodnevnih odnosa; u dru tvu u kome ja i imaju pravo da ugnjetavaju slabije jer su ja i ± rat predstavlja samo pojavni oblik vladaju eg duha i to na svetskom prostoru. Na taj na in smrt, razaranje, patnja... postaju neizbe na (i dobrodo la) sudbina ove anstva. Budu i da ne mo e (ovo Äne mo e³ ne zna i ni ta drugo nego oduzimanje prava oveku da se bori protiv vladaju eg poretka, tj.³sudbine³) da joj se suprotstavi, oveku ne preostaje ni ta drugo nego da se, pod ideolo kim velom Äviteza³ ili Äd entlmena³, Äuzdigne³ iznad smrti, da bude spreman da joj Äsa osmehom³ gleda u lice. I ovde se ose a memljivi zadah umiru e aristokratije (kojoj je Kuberten Äkriti ki³ pripadao) koju su novi kapitalisti ki skorojevi i bez mnogo obzira potiskivali sa svetske pozornice. Kuberten je prezir aristokratije prema kapitalisti kom na inu ivota (ÄVreme je novac!³) pretopio u Ämoralni³ izazov gra aninu: Ämoralna snaga³ aristokratije postaje zadnji bedem sa kojim e ona nastojati da doka e svoju Äsuperiornost³. Bila je to odbrana ka strategija aristokratije, a za prakti nog Kubertena nadasve krov ispod kojeg je trebalo, vrsto zagrljene, bar kada je re o obra unu s radni kom klasom, da se na u vladaju e klase. Posebnu pa nju, u ovom kontekstu, zaslu uju Kubertenove re i iz njegovog prigodnog teksta, koji su emitovali nacisti na zatvaranju Berlinskih olimpijskih igara: ÄNajzad, uspomena na nadu, jer se pod okriljem simboli ke zastave sa pet krugova sa mi i ima kovalo razumevanje sna nije nego sama smrt...³ (174) Zbog ega Kuberten pominje Äsmrt³ na olimpijskim igrama koje su, po njemu, Äfestival prole a³, Ämladosti³ i Ämira³? U toj misli Kuberten je, zapravo, sa eo su tinu svog olimpizma: olimpijske igre su mesto na kome bi trebalo da miruje oru je, da bi se u esnici poklonili najvi em bo anstvu kapitalisti ke civilizacije bore i se, po vladaju im pravilima, za njegovu naklonost. Pripadnost kapitalisti koj civilizaciji i iznad svega lojalnost njenim bogovima ± to je istina Kubertenove olimpijske ideje. Jedinstvo kapitalisti ke civilizacije pod vo stvom (dominacijom) bele rase, oli ene u evropskoj bur oaziji i aristokratiji, i izra avanje bespogovorne lojalnosti vladaju em duhu; slavljenje

78

vladaju ih odnosa, pravila i vrednosti kapitalisti kog sveta kroz u vr ivanje njegovih osnova nakon starih i pre novih ratova, kao i Äcivilizatorskih³ kolonijalnih pohoda ± to je su tina Kubertenovog olimpijskog Äpacifizma³. Olimpijske igre trebalo je da doka u da je kapitalizam u stanju da uvek iznova poka e svoje nasmejano, razdragano, podmla eno lice... Olimpijske igre su, po Kubertenu, Äfestival prole a³, to zna i ponovni procvat kapitalizma, ponovno ra anje njegove Ämoralne snage³. Otuda toliko insistiranje na amaterizmu; otuda toliki zna aj Äkulturnog programa³ olimpijskih igara, samog ceremonijala: trebalo je da olimpijske igre postanu osnovno sredstvo za objedinjavanje duhovnih snaga kapitalizma, a olimpizam ± najvi a religija postoje eg sveta. to se ti e Äsvetog³ etvorogodi enjeg ritma organizovanja olimpijskih igara, on bi trebalo da bude regularna mogu nost beskrajne regeneracije kapitalizma, obnavljanje njegove Ämoralne snage³, regularna kura podmla ivanja ... To je osnov pragmati ne strategije MOK-a: olimpijske igre se moraju odr ati, bez obzira na to ta se trenutno de ava u svetu. Mora da se stvori mogu nost da se na odre enom mestu, nezavisno od toga ta se oko njega de ava, organizuje olimpijska slu ba najvi im bo anstvima kapitalisti ke civilizacije. Olimpijske igre su iznad oveka, dru tva, istorije... Njih ne mogu da optere uju (ni da spre e) svakodnevni dru tveni problemi i sukobi. U tom kontekstu, kritika olimpijskih igara sa aspekta op te-ljudskih vrednosti je besmislena. lanovi MOK-a ne odgovaraju nikome: oni su, po Kubertenu, Äpoverenici³ olimpijske ideje to zna i da su, kao uvari Äsvetog duha³ kapitalizma, van doma aja ljudi i vremena. Samim tim to se na njemu odr avaju olimpijske igre, to mesto postaje Äsveto³, to zna i drugi svet u kome vladaju bo anski zakoni koji su iznad trivijalne svakodnevnice. Dovoditi mesto na kome se odr avaju olimpijske igre u vezu sa teku im dru tvenim de avanjem ne zna i drugo nego negirati njihovu religioznu bit i Äsveti³ karakter. Ni ta ne sme da uprlja izvorni i ve ni duh kapitalizma koji, na olimpijskom borili tu, treba uvek iznova da se pojavi u devi anskom obliku. Ideja Karla Dima, organizatora Berlinskih olimpijskih igara, da gr ke device upale Äsveti plamen³ u anti koj Olimpiji, koji e iz Gr ke biti tafetno Äprenet³ do nacisti kog Berlina, bila je inspirisana i Kubertenovim shvatanjem olimpijskih igara. ÄDevi anska istota³, Äanti ka lepota³, Äbesmrtni duh antike³, taktovi Devete Betovenove simfonije ± sve je to trebalo da upotpuni Äbo anski lik³ olimpijskih igara. ODNOS PREMA ENI to se ti e Ä enskog pitanja³, njega Kuberten razmatra u okviru nastojanja da u vrsti polo aj porodice u francuskom dru tvu, u okviru nastojanja da obezbedi odgovaraju u biolo ku reproduktivnu sposobnost Francuske i obra una se s emancipatorskim potencijalima gra anskog dru tva.

79

Oslanjaju i se na tradicionalno shvatanje porodice, Kuberten dolazi do stava da se nacija pre sastoji od porodica, nego od individua. Kuberten: ÄPorodica ostaje i osta e dru tvena celina par excellence³. (175) Brane i porodicu kao Äsvetu instituciju³, (176) on se obra unava sa shvatanjima o Äjednakosti polova³ i o braku kao Äslobodnoj zajednici³, (177) nazivaju i ih Änajsubverzivnijim teorijama³ (178) koje propovedaju sistem odnosa koji nije samo protivan logici, nego je Äprotivan poretku stvari³. (179) Insistiraju i na tome da (francuska) ena ne bi trebalo da napusti tradicionalne oblasti svoje delatnosti (Äku na ekonomija³, pre svega), koje su postale njen domen i izvor njenog zadovoljstva, radi Äiluzorne jednakosti³, (180) Kuberten se podsmeva Äfeministkinjama³ koje su u drugim zemljama uspele da unesu pometnju u porodi ne odnose, dok su u Francuskoj njihove Ädeklamatorske manifestacije izazvale samo smeh³. (181) Svoju pateti nu odu eni u kojoj, izme u ostalog, tra i od ene da nastoji da se dopadne mu u tako to e Äuvek biti na svom mestu³, spremna da opra ta (zna se i zbog ega), Kuberten zavr ava re ima: ÄSame suze ( ene, naravno, prim.aut.) uspevaju da daju njenoj religioznoj revnosti ta an zna aj koji se sastoji u sticanju, na onom svetu, naknade za izgubljenu sre u.³ (182) Ovu koncepciju, po kojoj se dru tvena uloga ene svodi na ra anje, rad u ku i i brigu za mu a i decu, Kuberten nikada nije napustio. Pod vidom Äbrige za enu³ on je, kao i drugi konzervativni bur oaski teoreti ari, nastojao da spre i enu da se oslobodi uloge koju je, kao besplatna radna snaga i kao nacionalni inkubator, dobila u kapitalizmu. Polaze i od re enog, nije te ko zaklju iti kakav je Kubertenov odnos prema ideji da ene uzmu u e e u javnim sportskim takmi enjima i da se pojave na olimpijskim igrama. Tako, na primer, u svojoj poruci u esnicima IX olimpijskih igara koje su odr ane u Amsterdamu 1928.godine, Kuberten nedvosmisleno ukazuje na jedan od osnovnih principa na kome se zasniva njegova olimpijska ideja: Ä to se ti e u e a ena na igrama, ja sam i dalje odlu no protiv toga. Njima je protiv moje volje dopu teno u e e u sve ve em broju takmi enja.³ (183) U svom predavanju na nema kom radiju iz avgusta 1935.godine, posve enom nacisti kim Olimpijskim igrama iz 1936.godine, Kuberten konstatuje: ÄNa osnovu onoga to sam rekao, sledi da je pravi olimpijski heroj, po mom shvatanju, odrasla mu ka osoba.³ (184) ene, po Kubertenu, nisu dostojne da budu nosioci najvi ih vrednosti kapitalizma, niti mogu javno da ih predstavljaju - i zato bi trebalo da budu isklju ene sa olimpijskih igara. To ne zna i da one ne mogu da uzmu u e e u sportu, ili da se bave telesnim ve banjem. Govore i o kolektivnim sportovima kao sportovima Ädrugog ranga³, Kuberten zaklju uje: ÄI ene ovde mogu da uzmu u e e, ukoliko se proceni da je to nu no. Ja li no ne odobravam u e e ena u javnim takmi enjima, to ne zna i da one ne mogu da se bave velikim brojem sportova, s tim da od toga ne prave javne predstave. Na olimpijskim igrama kao i u pre a njim vremenima (na anti kim olimpijskim igrama, prim.aut.), njihova prvenstvena uloga bi trebalo da bude da kruni u pobednike.³ (185) U krajnjem,

80

najva niji cilj telesnog ve banja ena po Kubertenu istovetan je sa onim ciljem koji su postavili nacisti. O tome Hitler: ÄKao i kod vaspitanja de aka, narodna dr ava mo e, polaze i sa istog stanovi ta, da sprovede vaspitanje devojaka. I tamo bi te i te trebalo, pre svega, staviti na telesnu izgradnju, pa tek onda na zahtev za du evnim, i na kraju za duhovnim, vrednostima. Cilj obrazovanja ena ima da bude da one postanu budu e majke.³ (186) KUBERTENOVA ESTETIKA Za u uju e je sa kakvim odu evljenjem Kuberten govori o mu kom telu, posebno o mi i ima. Naravno, trebalo bi mnogo vi e znati o njegovom li nom ivotu da bi se dao pouzdaniji odgovor o psiholo kim osnovama ovako nadahnutog odnosa Kubertena prema mu kom telu. Nas, u svakom slu aju, vi e interesuje pitanje telesnog i estetskog u svetlu njegove olimpijske filozofije, to zna i u dru tvenom kontekstu. Otkud tvrdnja da je re samo o mu kom telu? Kuberten je uklonio ene iz javnog prostora. On govori o Äde acima³, Ämladi ima³, a kada je re o pobednicima na olimpijskim igrama o Äodraslim mu kim osobama³. Za njega je, nedvosmisleno, model Älepog tela³ mi i avo telo odraslog mu karca u borila kom naponu. ÄSna no telo³ i Äsna na volja³ (u nacisti koj verziji Ägvozdeno telo³ i Ägvozdena volja³) pretpostavka su estetske dimenzije sportiste. Kod Kubertena postoji jedinstvo estetskog i karakternog (Ämoralnog³): da bi ovek mogao da bude Älepo gra en³ neophodno je da iz njegovih mi i a zra i sna an karakter, to pre svega zna i, fanati na volja za pobedom. Zato je idealizovani model Älepog oveka³, za Kubertena, i mogu e predstaviti samo kao telo oveka-takmi ara koji je u borila kom naponu. Pozitivno je to kod Kubertena ovek dose e do svoje Älepote³ aktivizmom, ali radi se o takvom aktivizmu (produktivisti kom i borila kom) sa kojim se ne stvara humani svet, ve se uni tava mogu nost za stvaranje humanog sveta. Putem borila kog aktivizma ovek postaje fanatizovano oru e za o uvanje i razvoj vladaju eg poretka. Borba za osloba anje od kolonijalnog jarma, od bezdu ne eksploatacije, od poni avaju ih tradicionalnih kanona ± nisu ni pretpostavka ni mogu nost dosezanja do Älepog³. Slobodarsko-stvarala ki aktivizam oveka spada, po Kubertenu, u domen destrukcije (kapitalisti kog) sveta i mo e, stoga, da dobije atribute poput Äru no³, Ävarvarsko³, Ädivlja ko³ ± zavisno od toga da li je re o borbi kolonijalizovanih naroda za slobodu, borbi proletarijata za osloba anje od eksploatacije, ili borbi ena za sticanje osnovnih gra anskih i ljudskih prava. U vezi s tim, mogu nost estetskog podrazumeva oveka (sportistu) kao pripadnika i predstavnika odre ene nacije i rase, a ne kao pripadnika klase, slobodarskog pokreta, u krajnjem, oveka koji je polazi te i centar sveta. U stvari,

81

Kubertenovo poimanje estetskog podrazumeva borbu oveka kao pripadnika odre ene nacije (rase) za ja anje i irenje kapitalisti ke civilizacije, kao i borbu za njene vladaju e vrednosti. Sna ni, napeti mi i i trebalo je da budu simbol ivotne snage kapitalizma, izraz spremnosti da se Äide dalje³. Telesna Älepota³ je bio oblik u kome je Kuberten hteo da svoju olimpijsku ideju u ini ljudima bliskom, da je utisne u njihovo bi e. Borba za pobedu, uz po tovanje pravila koja name e vladaju i poredak, bila je slika kojoj e se ljudi zauvek diviti. U Kubertenovoj estetici nalazimo prakti no sve elemente idolatrije koja e biti do vrhunca razvijena pojavom javnih medija kao to je to televizija. Za razliku od modernih medija, koji su banalizovali celu stvar, Kuberten se zalagao za uspostavljanje misti ne veze izme u Äelite pobednika³ i Ämasa³. Po Kubertenu, olimpijski ampioni su antropolo ki pojavni oblik vladaju ih egzistencijalnih principa kapitalizma preko kojih (njihovih pobeda koje imaju religioznu i spektakularnu dimenziju), uz obaveznu IX Betovenovu simfoniju, ljudi treba da dopru do ve nosti. Dakle, da se udalje iz postoje eg sveta svojim duhom, i da se spoje sa najvi im vrednostima postoje eg sveta koje nisu ni sa im uprljane i koje imaju vanvremensku (vanistorijsku) dimenziju. ÄVolja za pobedom³ je onaj misti ni duh koji je trebalo da ispuni du e prisutnih. Zbog toga je Kuberten bio protiv profesionalizma i komercijalizacije sporta, olimpijskih igara pogotovu. On je hteo da putem sporta postavi oveka pred vladaju i duh postoje eg sveta da bi kod njega izazvao divljenje ± da bi ga kao oveka, dakle iz dubine njegovog bi a, zauvek pridobio. U tom smislu, izgled sportiste, njegovo pona anje, njegova pojava trebalo je da bude u jedinstvu sa religioznim karakterom olimpijskih igara: olimpijski pobednici su bo anski oblik u kome se pojavljuju vladaju e vrednosti kapitalisti kog sveta. Kuberten je shvatio da novac, jeftini ceremonijali koji u potpunosti odgovaraju odnosima koji su uspostavljeni u kapitalizmu, mo e sve da upropasti. ÄVa ar ili crkva!³ (187) ± vapio je Kuberten nastoje i da odbrani olimpijske igre ni od ega drugog nego od samog kapitalizma, koga je putem sporta nastojao da sa uva. Bilo bi pogre no ukoliko bismo Kubertenove olimpijske igre shvatili kao nastojanje da se izazove homeseksulana fantazija. Njihov smisao nije bio da zadovolje ljudske strasti, ve da dovedu oveka u odre eno duhovno stanje, neku vrstu hipnoti kog sna. Kao to je re eno, olimpijske igre u anti koj Gr koj bile su religiozni obred, i to je, po Kubertenu, trebelo da bude glavna karakteristika Äobnovljenih³ olimpijskih igara. Nije slu ajno to je Kuberten, kao i fa isti ki ideolozi, bio odu evljen anti kim idealom lepote. On je bio izraz anti kog shvatanja sveta kao zatvorene celine u kojoj bogovi vladaju nad ljudima, i gde se ovekovo nastojanje da dela iscrpljuje u te nji da bude u to ve oj harmoniji sa vladaju im poretkom. Vajari, kao to to vidimo kod Gombriha (Gombrich), (188) nisu nastojali da svojim statuama uobli e op te-ljudske ideale, ve vladaju e ideale sveta u kome je ovek bio Äbo ja igra ka³ (Platon). Upravo ono to e u initi fa isti ki vajari. Statue, kao to je to Torakov (Thorak) ÄBokser³ (ÄFaustkämpfer³), (189) stvorene po uzoru

82

na anti ke kipove, su pojavni oblik duha fa izma, a ne ljudske lepote. Na njegovom licu ne ogleda se slobodarsko-stvarala ka snaga oveka, njegova plemenitost ± ve agresivna i nemilosrdna priroda vladaju eg poretka. ÄMonumentalni spomenici³ i Ägrandiozne gra evine³ trebalo je, pre svega, da budu pokazatelj ljudske ni tavnosti u odnosu prema neprikosnovenoj mo i i vrstini vladaju eg poretka. Kubertenovo bezrezervno prihvatanje fa isti kog ki a i njegov nekriti ki odnos prema anti kom idealu lepote, posledica je toga to je on odbacio ono to predstavlja osnovni i su tinski doprinos gra anske civilizacije razvoju ove anstva: mogu nost da ovek postane emancipovani gra anin - samosvesni subjekt razvoja dru tva kao zajednice slobodnih ljudi. I Kubertenova estetika samo je izraz nastojanja da oveka podredi vladaju em poretku i na taj na in stvori beskonfliktno dru tvo koje funkcioni e kao svojevrsni organizam, i u kome je ovek sveden na efikasno oru e vladaju e (samo)volje za izvr avanje zadataka koje Äprogres³ postavlja pred njega. Do prave slike o Kubertenovom Älepom³ dolazimo kad poku amo da odgonetnemo ta je, slede i njegove estetske kriterijume, Äru no³. Atribut Äru no³ pripada svemu onome to dovodi u pitanje vladaju i poredak, njegovu klasnu, rasisti ku, seksisti ku i militaristi ku prirodu. Ljudi koji se bore za realizovanje vode ih ideala Francuske revolucije ± slobode, jednakosti i bratstva; koji preziru plja ku, rat, kolonijalizam, tla enje ena, takmi enje koje je otelotvorenje belicioznog i progresisti kog duha vladaju eg poretka; ljudi sna nog slobodarskog duha, umetnici, nau nici koji otvaraju nove prostore sobode ± svi oni koji nisu upotrebljivi za ostvarenje interesa vladaju e klase, spadaju po Kubertenu u gra ane drugog reda. KUBERTEN I FA IZAM Na osnovu dosada njih analiza mo e se, bez preterivanja, re i da je Kuberten u Hitlerovom fa isti kom re imu video otelotvorenje ideala za koje se itavog ivota borio. Bliskost fa isti kog pogleda na svet i Kubertenove olimpijske filozofije je o igledna. itaju i Hitlera i Kubertena povremeno se sti e utisak da se radi o drugarima iz klupe koji su se me usobno prepisivali. Daleko je od istine, stoga, da je Kuberten bio Äzaveden³ fa isti kom ideologijom. Pre bi se moglo re i da je Kuberten bio jedan od prete a fa isti ke militaristi ko-rasisti ke ideologije. Kuberten je svoju naklonost autoritarnim re imima (svoje nezadovoljstvo efikasno u vladaju ih politi kih grupacija u njihovom obra unu s radni kim pokretom) nedvosmisleno izrazio jo 1929.godine, u vreme rasplamsavanja velike ekonomske krize kapitalizma. Kuberten: ÄBilo je, prvo, neophodno uspostaviti Me unarodni olimpijski komitet sa njegovim osnovnim pravilima koja je trebalo

83

da budu priznata od strane svih nacija. To nije bilo lako, jer je njegov ustav bio u izrazitoj suprotnosti s idejama tog vremena. On je odbacio delegatski princip koji je tako drag na im parlamentarnim demokratijama ± princip koji, nekon to je u inio velike usluge, izgleda da svakim danom postaje sve manje delotvoran.³ (Pod.Lj.S.) (190) Ne bi trebalo, isto tako, smetnuti s uma da je Kuberten, Äveliki francuski patriota³, bio rado vi en (i radi tampan) gost u fa isti koj Nema koj. Na kraju predgovora Kubertenovoj knjizi ÄOlimpijske uspomene³ (ÄOlympische Erinnerungen³), koja je objavljena 1938.godine u nacisti kom Berlinu, predsednik Organizacionog komiteta XI olimpijskih igara Teodor Levald (Theodor Lewald) ka e za Kubertena: ÄOn je sa dubokim razumevanjem i radosnim odu evljenjem shvatio i pozdravio razvoj nove Nema ke pod njenim velikim Firerom.³ (191) Da nije samo re o kurtoaznom preterivanju, svedo i Kubertenovo predavanje, posve eno Berlinskim olimpijskim igrama, koje je pro itano na nema kom radiju 4.avgusta 1935.godine. Kuberten: ÄKada sam, kao osniva i po asni predsednik olimpijskih igara, pozvan da odr im prvo radiopredavanje o njihovom zna aju, sa zadovoljstvom sam prihvatio tu ast. Mislim da na to pitanje najbolje mogu da odgovorim tako to u izlo iti svoja prvobitna razmi ljanja i filozofske osnove na kojima sam poku ao da izgradim svoje delo. Sa velikim interesovanjem pratim, u ovoj etvrtoj godini X olimpijade modernog doba, pripreme za XI olimpijske igre. One se temelje na izvanrednom planu i sprovode se sa potpuno jasnom koncepcijom o celini, i sa ne manjom brigom za detalje. Imam utisak da itava Nema ka, od njenog Vo e pa sve do najskromnijeg od njenih u esnika, vatreno eli da sve anost 1936.godine bude jedna od najlep ih koju je svet do sada video, iako su London, tokholm, Amsterdam i Los An eles... u tom smislu ve ostvarili prava uda. Za godinu, bo i na zvona (bo i no zvono u kand ama orla bilo je simbol Berlinskih olimpijskih igara, prim.aut.) objavi e predstoje i ulazak atleta koji e do i sa svih strana sveta na berlinski stadion. eleo bih ve danas da zahvalim nema koj vladi i narodu na naporima koje su ulo ili u ast XI olimpijade.³ (192) Kuberten je svoju bezrezervnu podr ku nema kom fa isti kom re imu najjasnije izrazio u svom (emitovanom) govoru (koji e kasnije sam publikovati) sa kojim e biti okon ane Berlinske olimpijske igre. Kuberten: Ä uvajte sveti plamen! XI olimpijske igre uskoro e biti samo uspomene, ali kako sna ne i bogate uspomene! Pre svega, uspomene na lepotu. Od onog trenutka upravo pre trideset godina, kada sam u Parizu sazvao konferenciju o umetnosti, knji evnosti i sportu, sa ciljem da se uspostavi stalna veza izme u obnovljenog olimpizma i duhovnog stvarala tva, mudri napori su pomogli u realizaciji ovog ideala, od tokholma do Los An elesa. Sada ga Berlin zauvek posve uje sa smelim novinama krunisanim sa potpunim uspehom, kao to je tafetno preno enje svete baklje od Olimpije i veli anstvena sve anost na monumentalnom stadionu prve ve eri Igara, iji je idejni tvorac moj genijalni prijatelj i entuzijasta Karl Dim.

84

Uspomene na hrabrost, jer je hrabrost bila neophodna da bi se savladale te ko e sa kojima se Firer sreo od trenutka kada je postavio zahtev ¶Wir wollen bauen¶ (¶Ho emo da gradimo¶, prim.aut.) i da bi se suprotstavio nelojalnim i podmuklim napadima sa raznih strana koji nastoje da zaustave progresivno stvarala ko delo (re je o anti-fa isti kom me unarodnom pokretu za bojkot nacisti kih Olimpijskih igara, prim. aut.). Najzad, uspomene na nadu, jer se pod okriljem simboli ne zastave sa pet krugova sa mi i ima kovalo razumevanje sna nije nego sama smrt... ¶Freude, Tochter aus¶... (po etne re i ilerove ¶Ode radosti¶ koja je bila deo ¶kulturnog programa¶ na otvaranju Berlinskih igara, prim.aut.) Istorijsko kretanje i borba e se nastaviti, ali malo-pomalo nauka e zameniti opasno neznanje; uzajamno razumevanje e ubla iti slepu mr nju. A vi, atlete, ne zaboravite vatru koju je sunce zapalilo i koja vam je do la iz Olimpije da bi osvetlila i zagrejala na u epohu. uvajte je ljubomorno u dubini va eg bi a, da bi opet mogla da se pojavi na drugoj strani sveta kada, za etiri godine, budete slavili XII olimpijadu na dalekim obalama velikog Pacifika.³ (193) Re je o fa isti kom Japanu - jo jedan pun pogodak MOK-a! Kuberten je imao poseban razlog da bude odu evljen Berlinskim olimpijskim igrama. Organizatori Igara dali su da se izlije ogromno zvono na kome se, kao to je re eno, nalazio orao ra irenih krila (ne ba milog pogleda) koji u kand ama dr i olimpijske krugove ispod kojih je, po obodu zvona, metalnim slovima ispisana poruka: ÄIch rufe die Jugend der Welt³ (ÄPozivam omladinu sveta³). Olimpijski stadion u Berlinu postao je, i na taj na in, svojevrsna crkva u kojoj e biti izveden jedan od najspektakularnijih religioznih obreda modernog doba ± nacisti ke Olimpijske igre. One su bile otelotvorenje olimpijske ideje za koju se Pjer de Kuberten itavog svog (olimpijskog) ivota borio. to se ti e Äkulturnog programa³, koji e biti izveden na otvaranju Berlinskih olimpijskih igara, Kuberten je, kao to smo videli, odao posebno priznanje svom Ägenijalnom prijatelju³ Karlu Dimu, i to zbog organizovanja Äveli anstvene sve anosti³ otvaranja Olimpijskih igara. U emu se, zapravo, sastojao Äkulturni³ deo te Äveli anstvene sve anosti³? Evo ta o tome pi e Ri ard Mandel: ÄNajpoznatiji ivi nema ki muzi ar, Rihard traus (Richard Strauss), obu en u belo, energi no rukovodi velikim orkestrom i horom od tri hiljade glasova u (izvo enju) ¶Deutschland über Alles¶ i ¶Horst Wessel Lied¶, da bi izveo novu ¶olimpijsku himnu¶ koju je stari kompozitor, kulturni heroj obe, vilhelmske i vajmarske, Nema ke napisao specijalno za tu priliku.³ (194) Evo kako glase re i najpopularnije nacisti ke kora nice tog vremena ÄHorst Wessel Lied³, koja se spadala u udarni deo Äkulturnog programa³ Berlinskih olimpijskih igara: ÄWenn das Judenblut vom Messer spritzt, dann geht¶s nochmal so gut.³ (ÄKada jevrejska krv prska ispod no a, tada sve ide mnogo bolje.³) (195) Bila je to prava olimpijska poruka koju je fa isti ki re im poslao svetu. Tu poruku je Kuberten, davno pre Hitlera, poslao pariskim

85

komunarima, narodima koji se bore protiv kolonijalnog jarma, revolucionarnom proletarijatu... Ina e, Karl Dim je do kraja ivota bio ponosan na Äsvoje³ Olimpijske igre, neprestano isti u i njihov Äkulturni program³. U tom Äkulturnom programu³ nalazila se, na alost, i Betovenova IX simfonija, koja je izvedena na Kubertenov zahtev, i koja je iskori ena kao Äkulturno³ pokri e za ovaj fa isti ki festival smrti. Po istom principu, koncentracioni logori u Tre em Rajhu mogu biti progla eni za Ävaspitne ustanove³, jer su pripadnici Äni e rase³ do ekivani muzikom, a na logorskoj kapiji je pisalo: ÄArbeit macht Frei!³ (ÄRad osloba a!³). Koliko je Kuberten bio odu evljeni pristalica fa isti kog re ima u Nema koj, govori i njegova namera da itavu svoju pisanu zaostav tinu poveri Tre em Rajhu, to je bilo povezano sa njegovom eljom da fa isti ka Nema ka osnuje Me unarodni olimpijski institut koji e postati centar za razvoj me unarodnog olimpijskog pokreta. Budu nost njegove olimpijske ideje i olimpijskog pokreta Kuberten izri ito poverava Hitleru i njegovoj Änadrasi³. Evo ta o tome pi e njegov odani sledbenik Karl Dim: ÄTako je on (Kuberten, prim. aut.) 16.marta 1937, uputio nema koj vladi predlog sa osvrtom na sportskoistorijsku izlo bu, u vreme odr avanja Olimpijskih igara 1936, kraj Berlina, da ova osnuje Me unarodni olimpijski institut, Centre d¶Etudes Olympiques, kojem e on zave tati svoje ¶papiers, documents¶ i nezavr ene planove, to se odnosi na celinu ponovo probu enog olimpizma.³(196) Jedan od povoda za ovu Kubertenovu inicijativu bila je Hitlerova odluka da olimpijske igre zauvek preseli i Nema ku. Nakon zavr etka Berlinskih olimpijskih igara, Hitler je dao (po obi aju megalomanski) nalog svom arhitekti Albertu peru (Albert Speer) da napravi planove za izgradnju novog olimpijskog stadiona u Nirnbergu, koji e biti zavr en do kraja 1945.godine, i koji e mo i da primi 400 000 ljudi. ÄNije va no³, vajkao se Hitler, Ä1940.godine Olimpijske igre e biti organizovane u Tokiju. Ali, nakon toga, one e se zauvek odr avati u Nema koj, na ovom stadionu. A onda emo mi odre ivati mere atletskog polja.³ (197) To je, ujedno, i deo odgovora na pitanje kako je mogu e da je Äveliki francuski patriota³ Pjer de Kuberten, Äponosni sin francuskog naroda³ koji je svoje mladala ke spise zavr avao sa usklikom ÄVive la France!³, mogao sve svoje spise da zave ta (fa isti koj) Nema koj, najve em istorijskom neprijatelju Francuske. U Hitleru i njegovom fa isti kom re imu Kuberten je video mogu nost potpunog o ivotvorenja svoje filozofije. Hitler, njegova koncepcija ÄWir wollen bauen³, praksa fa isti kog re ima, bili su za Kubertena najve a garancija da e njegova olimpijska ideja i delo iveti u budu nosti. to se ti e esto postavljanog pitanja: ÄDa li je znao za fa isti ke zlo ine?³, treba re i da je Kuberten, ive i od 1915.godine u vajcarskoj (Lozana), imao prilike da se izbliza upozna sa fa isti kim nedelima. Fa isti su, od kada su 1933.godine do li na vlast, po eli da otvaraju koncentracione logore i to bez ikakve Ätajanstvenosti³. Evo ta o tome pi e istori ar Artur Morze (Arthur Morse) u svojoj knjizi ÄDok je est miliona umiralo³, koju je posvetio i

86

kragujeva kim acima koje e 1941.godine streljati fa isti ki d elati (i iji je podnaslov ÄNepoznati i potresni izve taj o pokazanoj apatiji i svesnoj opstrukciji koja je izvr ena od strane SAD i Britanije u toku nastojanja da se Jevreji spasu od Hitlerovog ¶krajnjeg re enja¶³) (198) : ÄKoncentracioni kamp u nacisti koj Nema koj postojao je jo od 1933, i to nije bila tajna za svet. Kao to smo videli, postojanje Dahaua (Dachaue) je obelodanjeno na samom po etku Hitlerovog re ima. (...) U avgustu 1933, ÄNeuer Vorwärts³, novine koje su objavljivali izbegli nema ki socijalisti, procenile su da je bilo osamdeset hiljada zatvorenika u ezdeset pet kampova.³ (199) ÄKako se pribli avao kraj 1933³, pi e dalje Morze, Ämno ili su se izve taji o ubistvima i zlostavljanjima. Lord Marlej (Marlay), zamenik predsednika Doma lordova (Deputy Speaker of the House of Lords), procenio je da se u toku te godine u Nema koj dogodilo dve hiljade ubistava. (200) Postoje i drugi detalji Hitlerove Ägraditeljske³ koncepcije koju e Kuberten bezrezervno podr ati, javno napadaju i Hitlerove protivnike. Svirepa likvidacija pripadnika SA odreda 30.juna 1934.godine (ÄNo dugih no eva³); proganjanje Jevreja koje e kulminirati 15.septembra 1935.godine, dono enjem nirnber kih Rasnih zakona kojima e Jevrejima biti oduzeto nema ko dr avljanstvo i na taj na in gra anska prava (za ta e se Hitler zalagati jo u prvom nacisti kom partijskom programu iz februara 1920.godine); proganjanje, hap enje i likvidiranje radni kih i anti-fa isti kih opozicionih vo a; 16.marta 1935.godine Hitler progla ava po etak ponovne izgradnje nema ke vojne ma inerije; 7.marta 1936.godine, samo nekoliko dana po zavr etku Zimskih olimpijskih igara u Garmi partenkirhenu, u Nema koj, nema ke trupe zaposedaju demilitarizovanu Rajnsku oblast, otvoreno kr e i me unarodne ugovore i prkose i (Kubertenovoj Ävoljenoj³) Francuskoj. Istovremeno, fa isti sistematski uni tavaju sva ona kulturna dobra koja se ne uklapaju u njihovu ideologiju. Na ogromnim loma ama irom Nema ke nesta e milioni primeraka knjiga koje predstavljaju kulturnu ba tinu ove anstva. Mora se, me utim, re i da od olimpijske (i druge) gospode nije samo Kuberten bio odu evljen fa izmom. Nakon Oktobarske revolucije, razvoja revolucionarnog radni kog pokreta u Evropi, velike ekonomske krize iz 1929.godine (koja je razorila mit o dru tvu Äslobodne konkurencije³ i pokazala ta radnici, kao robovi kapitala, mogu da o ekuju od svojih Äposlodavaca³ kada kola krenu nizbrdo) ± Hitler se pojavio kao Äspasilac³ kapitalisti ke civilizacije od Äkomunisti ke kuge³. Vladaju i krugovi Zapada (posebno SAD-a i Velike Britanije), bili su odu evljeni Hitlerovom Äodlu no u³ ( itaj: brutalno u) u obra unu s komunistima. Nastoje i da opravda teror koji su nacisti zaveli u Nema koj, ameri ki generalni konzul u Hamburgu Kel (Kehl), u svom pismu Stejt Departmentu (State Department) od 31.marta 1933.godine, pi e: ÄMora se priznati da je nacional-socijalisti ka organizacija, pre nego to je do la na vlast, a odonda nacisti ka-nacionalisti ka vlada, u inila neprocenjivu uslugu celom svetu, ru e i komunizam u Nema koj, to mo e da ima koristan efekat u drugim zemljama kada

87

se radi o uni tavanju komunisti ke kuge.³ (201) Morze dodaje: ÄIako je generalni konzul Kehl bio usamljen sa svojim shvatanjem me u ljudima koji su bili na terenu, njegova uverenja bila su iroko prihva ena u State Departmentu.³ (202) to se ti e generala erila (Sherill), jednog od ameri kih delegata u MOKu, i njegovog odnosa prema fa izmu, Morze pi e: ÄProsu uju i o op toj povici protiv fa izma on je pohvalio Musolinija kao ¶ oveka koga dugo poznajem i po tujem, galantni otac koji je svoja dva sina poslao u sredi te borbe (ovde eril ima u vidu Musolinijev ¶slavni pohod¶ u Etiopiji, prim. aut.) (...) General je sumorno dodao da bi eleo da Musolini ima priliku da do e u SAD i obra una se s komunizmom, kao to je to u inio u Italiji.³ (203) Pored generala erila, jo jedan Äolimpijski³ gospodin bi e poslat iz Amerike u Evropu da bi, na licu mesta, utvrdio da li je nacisti ka Nema ka podobna da organizuje Olimpijske igre. Bio je to Everi Brendid , tada nji predsednik Ameri kog olimpijskog komiteta i budu i predsednik MOK-a, veliki po tovalac Kubertena, koji se proslavio svojim antikomunisti kim, rasisti kim i pro-nacisti kim govorima u SAD. Evo kako je on opravdao nacisti ki teror i, prakti no, dao Äzeleno svetlo³ ameri kom olimpijskom timu da u estvuje na Berlinskim olimpijskim igrama: ÄNezavisno od toga u kojoj zemlji se odr avaju olimpijske igre uvek e biti neka grupa, religija ili rasa koja mo e ista i protest zbog akcije vlade te zemlje, u pro losti ili sada njosti.³ (204) Polaze i od toga, Brendid upu uje slede u poruku Jevrejima, i svima koji su pozivali na bojkot nacisti kih Olimpijskih igara: ÄNeki Jevreji moraju sada da shvate da ne mogu da upotrebe ove Igre kao oru je u njihovom bojkotu nacista.³ (205) to se ti e Äincidenta³ u vezi sa navodnim Hitlerovim odbijanjem da estita D esiju Ovensu (Jesse Owens) nakon njegove prve pobede u Berlinu, postoji verzija po kojoj do toga nije do lo ne zbog Hitlerovog odnosa prema Äcrncima³, ve zbog protokolarnih problema. Naime, tada nji predsednik MOK-a, belgijski grof Baje-Latur, tra io je od Hitlera da prestane da se rukuje sa sportistima nakon njihovih pobeda, budu i da nije bio zvani no lice, ve gost. Desilo se to pre nego to e D esi Ovens da trijumfuje, i zato je izostalo Hitlerovo estitanje. Po Balduru fon irahu (Baldur von Schirach), jednom od Hitlerovih bliskih saradnika, Hitler je izjavio: ÄAmerikanci bi trebalo da se stide sebe samih to su dozvolili da njihove medalje osvajaju crnci. Ja se nikada ne bih ni rukovao sa nekim od njih.³ (206) Kad je irah predlo io Hitleru da se slika sa D esijem Ovensom, njegovim Ärivalom u popularnosti³ (207) na Berlinskim igrama, da bi se stvorio povoljni utisak o prijateljskoj atmosferi na Igrama pred svetskom javno u, Hitler je Äeksplodirao i povikao da je ta ideja najve a uvreda³. (208) Ovo je blisko verziji koju e izneti Albert per u svojoj knjizi ÄU sredi tu Tre eg Rajha³: ÄNekoliko meseci nakon o igledne remilitarizacije Rajnske oblasti, Hitler je likovao zbog harmoni ne atmosfere koja je vladala u vreme Olimpijskih igara. Mislio je da je me unarodno neprijateljstvo prema nacional-socijalisti koj Nema koj nesumnjivo stvar pro losti. Naredio je da sve mora biti u injeno da bi se, kod brojnih va nih stranih gostiju, stvorio utisak o miroljubivoj Nema koj. On

88

sam je pratio atletske borbe sa velikim uzbu enjem. Svaka nema ka pobeda ± a one su bile iznena uju i brojne ± inila ga je sre nim, ali je bio izbezumljen serijom pobeda udesnog (ovde per, koji je do zadnjeg dana bio jedan od najodanijih Hitlerovih slugu, nastoji da posle svega poka e da je on bio Ädruga iji³, prim.aut.) crnog ameri kog trka a, Jesse Owensa. Ljudi iji su preci do li iz d ungle su primitivni, rekao je Hitler, sle u i ramenima; njihovo telo je sna nije nego telo civilizovanih belaca. Oni predstavljaju nepo teno takmi enje, i zbog toga moraju biti isklju eni sa budu ih igara.³ (209) Nema razloga da ne prihvatimo odre ene injenice ukoliko je dokazano da su ta ne. Me utim, ovaj, kao i drugi detalji (Baje-Latur je tra io od Hitlera da se sa puta koji vodi ka aerodromu uklone natpisi sa anti-jevrejskim porukama; isto tako, on je tra io od nema ke vlade, pre odr avanja Olimpijskih igara, pismenu garanciju da e Nema ka po tovati olimpijsku Povelju, to zna i da e dozvoliti i jevrejskim sportistima da budu lanovi nema kog olimpijskog tima) pokazuju da je MOK-u pre svega bilo stalo da ima formalno pokri e za odr avanje Berlinskih olimpijskih igara i da bi dokazao da olimpijski pokret (kao i Berlinske igre) Änema ni ta sa politikom³. to je najjadnije, formalno ispunjavanje formalnih uslova, koje je MOK postavio fa isti kom re imu, bi e upotrebljeno od strane MOK-a kao Äkrunski dokaz³ da je u fa isti koj Nema koj Äsve u redu³, da nema proganjanja ljudi zbog njihovih religioznih i politi kih ube enja, ili pripadnosti drugoj rasi. Insistiranjem na formalnim uslovima MOK je iskoristio ne samo da pru i ruku fa isti kom re imu, ve i da mu pribavi me unarodno priznanje. Sa tim se stvari ne zavr avaju, bar kada je u pitanju nacisti ka Nema ka i olimpijske igre. Kada je fa isti ki Japan odbio da organizuje Olimpijske igre koje je trebalo da se 1940.godine odr e u Tokiju (da bi imao odre ene ruke u svom varvarskom pohodu protiv kineskog naroda i u pripremama za otpo injanje rata na Pacifiku), MOK je pani no nastojao da prona e zemlju koja e, u godinama kada je rat u Evropi bio na pomolu, da preuzme obavezu i organizuje Olimpijske igre. Nakon bezuspe nog traganja za Ä rtvom³, MOK se obratio fa isti koj Nema koj i zamolio Hitlera da se Zimske olimpijske igre nanovo odr e u Garmi u. Bila je to, kao i 1936.godine, prilika da Hitler poka e svetu da fa isti ki re im te i Ämiru i saradnji me u narodima itavog sveta³. Pored toga, to se uklapalo u Hitlerove planove da se olimpijske igre zauvek presele u Änovu Nema ku³. Hitler je prihvatio ponudu olimpijske gospode. Uskoro, iz istih razloga kao i Japan, Nema ka e odustati od organizovanja Zimskih olimpijskih igara. U ime fa isti kog re ima i ovog puta je govorio Karl Dim. Berlinske olimpijske igre bile su, izme u ostalog, odmeravanje snaga izme u fa isti kih dr ava (Nema ka, Japan, Italija) i Äliberalno-demokratskih³ dr ava (Amerika, Engleska, Francuska). Trijumfovali su fa isti ki re imi: Nema ka je, po prvi put, bila bolja od SAD; Japan je bio uspe niji od Engleske; Italija je osvojila vi e medalja od Francuske... Za fa isti ke fanatike bio je to jo jedan znak da je Äprovi enje³ na njihovoj strani. Rat je mogao da po ne.

89

x

x

x

Kuberten je umro 2.septembra 1937.godine u Lozani. Na njegov zahtev, Karl Dim je uzidao njegovo srce u spomenik podignut u ÄOlimpijskog dolini³ u anti koj Olimpiji (danas ÄDolina Pjera de Kubertena³), nedaleko od Äsvete vatre³. Iskoristio je sopstvenu smrt da bi napravio jo jedan Äolimpijski³ spektakl. Banalno. ZAKLJU AK Na su tinu Kubertenove koncepcije mo da najbolje upu uje misao koju je on izrekao u vezi s Francuskom gra anskom revolucijom: ÄPromenila se samo forma, su tina je ostala ista.³ Njegova teorija je, zapravo, obra un s humanisti kim idealima Francuske revolucije. Nasuprot ÄSlobodi³, ÄJednakosti³ i ÄBratstvu³ ± Kuberten se zala e za dru tveni poredak u kome je uspostavljena neograni ena vladavina ja ih nad slabijima; u kome je nejednakost Äprirodna³ i stoga nepromenljiva Ä injenica³; u kome je uspostavljena borba izme u ljudi po zakonima prirodne selekcije... Ja i imaju pravo da tla e slabije ± jer su ja i, a slabiji nemaju pravo da se ujedine i bore za slobodu, ve samo izme u sebe za one polo aje na lestvici dru tvene mo i koji su za njih Ärezervisani³ od strane vladaju e klase. Tla i, ili budi tla en! ± to je osnovno pravilo Kubertenove Äprakti ne³ fiozofije. Kuberten ne nastoji da oveka dovede u zabludu kao to to, po pravilu, ine gra anski ideolozi. On je jasno ukazao na egzistencijalnu logiku koja vlada u kapitalisti kom dru tvu i otvoreno ustao u njenu odbranu. Me utim, njegova teorija nije protivna drugim konzervativnim teorijama, ve te i da bude efikasnija od njih u borbi za o uvanje vladaju eg poretka. Kuberten je bio vojnik vladaju e klase: on eli da bude u prvim redovima u obra unu s revolucionarnim proletarijatom, narodima koji nastoje da zbace kolonijalni jaram, kao i s enama koje se bore za svoja osnovna ljudska i gra anska prava. Za Kubertena klasni poredak je neprikosnoveni osnov dru tvenog organizovanja. Dru tvo se sastoji od Äelite³, koju ine aristokratija i bru oazija, i Ämasa³, koju ine seljaci, radnici, porobljeni narodi i plebejske ene. Prvi su predodre eni da vladaju, a drugi su predodre eni da slu e. Kuberten poziva Ävladaju e klase³ da budu Ädostojne³ svog polo aja i svojih privilegija. On ho e da spre i da Ämasa³ iznenadi vladaju e klase na spavanju: sport je institucija koja, u periodima izme u ratova, treba da odr i gospodu budnom, da joj pomogne da ostane u dobroj ugnjeta koj formi. Sport je trebalo da za vladaju u klasu u modernom dobu ima isti onaj zna aj koji su olimpijske igre imale u anti koj Gr koj, kao i vite ki turniri i vite ka obuka u

90

srednjem veku. O uvati borbenu gotovost, u odnosu prema radni koj Äsvetini³ ± to je najva niji zadatak koji Kuberten postavlja vladaju oj klasi. Kuberten je verovao da je nau io osnovnu istorijsku lekciju, kada je u pitanju obezbe ivanje vlasti: ne prepustiti se izazovima udobnog i bezbri nog ivota, ve se uvek iznova pripremati za obra un sa Äsvetinom³ koja neprestano vreba o ekuju i trenutak slabosti svojih gospodara da bi krenula... Otuda samo oni koji su spremni da neprestano bdiju i da (samo)disciplinovano rade ono to je neophodno da bi se oja ala tla iteljska mo vladaju ih klasa ± zaslu uje bogatstvo i privilegije. Kuberten upu uje kritiku Ävladaju im klasama³ zbog njihovog parazitizma ne zato to eli da promeni vladaju i poredak koji se, i po njemu, zasniva na nepravdi, ve da bi obezbedio njegov opstanak. Kuberten je stvorio svoju olimpijsku ideju kao protivte u ideji o klasnom ujedinjavanju i klasnoj borbi radnika, ta nije, ona je poziv na obra un sa slobodarskom borbom proletarijata i u tom smislu nastoji da bude osnovna objedinjavaju a duhovna (politi ka) snaga kapitalisti kog dru tva. Kuberten ne te i da u oveku razvije slobodarsko-stvarala ku volju, niti potrebu za zajedni tvom i solidarno u; njegova olimpijska ideja nije usmerena na stvaranje i razvoj dru tva kao zajednice ljudi koji se me usobno po tuju kao emancipovane li nosti ± ve na razvoj volje oveka da se bori protiv drugih ljudi da bi ih podjarmio. Njegova pedago ka razmatranja pre svega su usmerena na stvaranje agresivnog borila kog individualizma kao najja e brane duhu zajedni tva i solidarnosti - koji je karakteristi an za klasno osve eni proletarijat. Za Kubertena ideal Ädobrog gra anina³ je Äcivilizovana³ zver iji ivot se svodi na borbu protiv drugih ljudi (zveri), i koji je u stanju da se suzdr i (Äsamokontrola³) od aktivnosti koja dovodi u pitanje vladaju i poredak. Kuberten, kao to smo videli, odstupa (iz takti kih razloga) od svog vaspitnog sistema u trenutcima krize kapitalisti kog sveta, nastoje i da putem sporta i Ägradskih gimnazija³ sterili e politi ku snagu proletarijata i da ga, sad ve kao lojalne Ägra ane³, integri e u vladaju i poredak. Naravno, ni ovde se ne radi o ljudskom zbli avanju i saradnji, ve o Ämuskularnom dru enju³ koje treba da ubla i naraslu srd bu radnika i doprinese uspostavljanju Äsocijalnog mira³. Dresiranje ljudi putem sporta, stvaranje bespo tednog borila kog karaktera koji e postati Äprirodna³ podloga za razvoj fanati ne rasisti ko-militaristi ke svesti ± eliminisanjem uma, kriti ke svesti i time mogu nosti da se ovek kao ovek odnosi prema postoje em svetu ± to je najja a spona koja spaja Kubertena sa nacizmom. Zbog toga su i Kuberten i Hitler izri ito protiv intelektualnog (duhovnog, umetni kog) obrazovanja kao prve stepenice u vaspitanju mladih. Njihov opravdani strah da e kriti ki um i razvijeno umetni ko bi e oveka dovesti u pitanje njihovo nastojanje da stvore poredak u kome e ovek biti sveden na slepo oru e za realizovanje anti-ljudskih ciljeva, vodio ih je u bespo tedni obra un sa svim onim to je moglo da razvije istinsku ljudsku samosvest. Izvu ena iz vremena, Kubertenova olimpijska ideja mogla bi biti shva ena i kao specifi na, ne ba konsistentno osmi ljena, Äantropolo ka³ teorija. Imaju i u

91

vidu vreme u kome je uobli ena i u kome se razvijala, mo e se re i da Kubertenova olimpijska ideja predstavlja sastavni deo Äteorijskog³ zale a fa isti ke ideologije na osnovu koje e biti likvidirane desetine miliona pripadnika Äni ih rasa³. To ne zna i da Kubertena treba optu iti da snosi neposrednu odgovornost za fa isti ke zlo ine, ali isto tako ne treba pre utati da je Kubertenova rasisti ko-militaristi ka teorija bila jedan od gradivnih elemenata fa isti ke ideologije. Neko e, mo da, re i da Kubertenov poziv Nemcima da se bore za Ärasnu perfekciju³ ne zna i da je to ujedno bio poziv fa isti kom re imu da se obra una s Äni im rasama³, ali u drugoj polovini 1935.godine (kada je Kubertenovo predavanje o modernom olimpizmu pro itano na nema kom radiju, koje je on napisao u znak zahvalnosti i podr ke naciti kom re imu zbog organizovanja Berlinskih olimpijskih igara), Ärasna perfekcija³ bila je formula za uni tenje svega to nije bilo Äarijevsko³. Tada je borba za Ärasnu perfekciju³ mogla jedino da zna i dominaciju bele Äarijevske rase³ nad ostalim rasama ± to nije ni ta drugo nego realizovana su tina Kubertenove rasisti ke i elitisti ke koncepcije za koju se sa toliko ara zalagao u nastojanju da Francuska, kasnije Evropa, uve a svoje kolonijalno carstvo ± koju e razra ivati davno pre nastanka fa isti kog pokreta u Nema koj i dolaska Hitlera na vlast. Rasisti ko-militaristi ka ideologija nije, uostalom, nastala izme u dva svetska rata u Nema koj, niti je njen tvorac Adolf Hitler. Ona je nastala na krilima evropskog imperijalizma i razvijala se (kao i danas) kao legitimna Äcivilizatorska³ misao kapitalisti kog sveta. Ono to je fa isti ki varvarizam u inio u Evropi (i svetu) pre i za vreme Drugog svetskog rata, u inile su horde kolonijalnih zavojeva a po itavom svetu ± davno pre Hitlera i nakon Hitlera. Nacisti su otvarali koncentracione logore irom Evrope; Ädemokratske³ imperijalisti ke sile Zapada su stvarale (i stvaraju) koncentracione logore irom sveta (poput ilea i Ju ne Afrike, koji su koncentracioni logori zapadnog i japanskog kapitala). Hitler je samo sledio i Äoboga ivao³ novim sadr ajima (u specifi nim uslovima tada nje Nema ke) ovu rasisti komilitaristi ku koncepciju, na kojoj je sa tolikim entuzijazmom radio njegov klasni saborac (i obo avalac) Kuberten. Da li, pored svega to je re eno, olimpijska ideja, kao takva, sadr i humanisti ku poruku? Olimpijska ideja, za mnoge, neosporno predstavlja simbol nastojanja da se stvori svet u kome e ljudi iveti u bratskom zajedni tvu. Me utim, Kuberten, kao i oni koji su od po etka nastanka modernog olimpijskog pokreta vukli poteze iz senke, samo su iskoristili te nju ljudi za stvaranjem humanog sveta, podme taju i im odnose i vrednosti koje ne vode ka stvaranju novog, ve ka u vr ivanju bedema postoje eg sveta. Vode e li nosti olimpijskog pokreta nastoje, svojim Ähumanisti kim³ porukama, da uvere svetsku javnost da su olimpijske igre autenti no otelotvorenje elje ljudi da stvore humani svet i istinska mogu nost za stvaranje takvog sveta. Ko je jo na olimpijske igre, i na druga me unarodna takmi enja, slao Äsvoje³ sportiste da Ägrade mostove prijateljstva³, ukoliko sportisti nisu dobili neki posebni zadatak da otvore nove politi ke prostore vladaju im vrhu kama

92

svojim zemalja (kao to je to bila Äping-pong diplomatija³)? Dr ave alju svoje sportiste-najamnike na takmi enja da pobe uju, a ne da se Ädru e³. Priznanja, novac, stanovi, automobili, titule i druge beneficije i privilegije ne dobijaju se za Äuspostavljanje mostova prijateljstva me u narodima³, ve za pobedu nad predstavnicima drugih naroda. ÄModerni sport³ je jedna od najve ih Ähumanisti kih³ prevara modernog doba. On je u svojoj biti rat koji se vodi izme u dr ava putem instrumentalizovanih ljudi i njihovih tela - u formi sportske igre. oveku su podmetnuti takvi odnosi Äme unarodne saradnje³ u kojima on mo e da se pojavi samo kao takmi ar, borac, gladijator, robot... ÄSaradnja putem sporta³ postaje bespo tedni obra un najamnika spremnih na sve, ako to zahtevaju Ävi i interesi³. Umesto slobodnih ljudi, na sportskim terenima se pojavljuju Äsportisti³ koji su svedeni na oru e politike i kapitala, koji nastoje da se domognu vladaju ih dru tvenih vrednosti. To su Äidoli nacije³ sa kojima se treba poistovetiti i za koje iz sveg srca treba navijati. Zapravo, radi se o predstavnicima vladaju ih re ima kojima je stalo da se po svaku cenu do epaju medalje da bi obezbedili presti kako Äkod ku e³, tako i u inostranstvu. Na kraju, va no je pevati himnu pa makar Äpobednik³ stajao nad unaka enim rtvama Äme unarodne saradnje³ koju su re irali oni koji nastoje da po svaku cenu sa uvaju vlast, znaju i da to mogu da ostvare samo dotle, dok pod svojim nogama imaju bezli nu masu Ägledalaca³ kojima je sportski spektakl glavna duhovna hrana i jedini oblik Ädru tvenog³ postojanja. Kakva je to Äme unarodna saradnja³ koja se odvija putem degenerisanih devoj ica kojima je medikamentima Äodlo en³ menstrualni ciklus, da bi zadr ale vitkost i pokretljivost? Kakva je to Äme unarodna saradnja³ koja se odvija putem degenerisanih ljudi koje sistematski dopinguju, Äkupaju³ u kiseoniku, kojima u krv ubrizgavaju anti-tela protiv umora, kojima se menja Ästara³ i ubacuje (pre takmi enja) Äsve a krv³; putem degenerisanih devojaka koje kljukaju mu kim hormonima, menjaju im pol, strukturu mi i a, funkcionisanje organizma, koje ve ta ki oplo uju (tzv. Ädoping trudno a³) da bi im, nakon nekoliko meseci, ubili dete u stomaku i uzeli kiseonikom oboga enu krv koju e im ubrizgati pred Ävelika takmi enja³; putem onih koji, ukoliko ne osvoje medalju, mogu da se vrate u svoj sirotinjski geto da bi, zajedno sa svojiom porodicom, skapali u bedi? Umesto sredstva za saradnju izme u rasa, nacija i polova, Ämoderni sport³ je postao sredstvo za obra un izme u rasa, nacija i polova. Umesto sredstva za sveop te povezivanja, sport je postao sredstvo za izazivanje sveop teg sukoba. On je oblik u kome su se vladaju i odnosi i vrednosti kapitalizma razvili do svog najvi eg oblika. I upravo takvi odnosi i vrednosti, institucionalizovani putem sporta, name u se ove anstvu kao najvi i Ähumanisti ki³ izazovi! Ako napravimo istorijsku analizu olimpijskih igara do i emo do banalne istine: gotovo da nema dr ave koja nije nastojala (bilo kao organizator igara ili njihov u esnik) da iskoristi olimpijske igre da prikrije stvarni polo aj oveka u sopstvenom dru tvu, i da stekne politi ke poene kod ku e i na me unarodnom

93

planu. Budu i da se to ini u ime Äop te-ljudskih interesa³, redovno se isti e Äapoliti ki karakter³ olimpijskih igara (sporta). Na taj na in, olimpijske igre se stavljaju u slu bu svake vlasti ne pitaju i za njenu prirodu. ÄOlimpijska gospoda³ su od osnivanja modernih olimpijskih igara insistirala na potrebi da se Äsa uva duh olimpizma³. ta je, zapravo, trebalo sa uvati? Anti ku tradiciju koja je, izme u ostalog, zabranjivala enama da u estvuju na olimpijskim igrama (na emu je, kao to smo videli, Kuberten insitirao do kraja ivota), kao i Ävarvarskim narodima³; Ämirotvorstvo³, koje je doseglo svoj najvi i izraz na nacisti kim Olimpijskim igrama iz 1936.godine, toj fa isti koj maskaradi koju su Kuberten i gospoda iz MOK-a sa odu evljenjem pozdravili? Ili se radi o pukom fraziranju, o Äsvetim formulama³ sa kojima treba uveriti svet u Ädobronamernost³ i Äiskrenost³ onih koji bez ikakve milosti nastoje da uni te svaki poku aj ljudi da dignu glavu i izbore se za slobodu. Isti oni koji svake godine ula u stotine milijardi dolara u razvoj sve ubita nijih sredstava za uni tavanje ljudi; koji sistematski stvaraju ratna ari ta po svetu, dovode na vlast fa isti ke diktature putem kojim uni tavaju oslobodila ke pokrete i tite interese najmo nijih kapitalisti kih koncerna ± koriste olimpijsku govornicu da rasipaju svoju Äljubav prema ove anstvu³ i da iskazuju svoju Änepokolebljivu privr enost miru i slobodi³. Insistira se na Ägra anju mostova prijateljstva me u narodima³ putem sporta, koji ne mogu biti izgra eni sve dotle dok se ne promeni vladaju i kapitalisti ki poredak ± na kome olimpijske igre izrastaju i koji nastoje da za tite. Drugi svetski rat, u kome je stradalo preko 50 miliona ljudi, sa pravom je progla en svetskom katastrofom. Od Drugog svetskog rata do dana njih dana, stradalo je vi e od milijardu ljudi, prete no dece, pre svega zahvaljuju i ekonomskom fa izmu najmo nijih kapitalisti kih dr ava Zapada i Japana, koji najte e poga a zemlje ÄTre eg sveta³. Masovne grobnice, skeleti malih nedu nih bi a koje raznose pustinjski vetrovi... itavi kontinenti postali su strati ta! To je pravo stanje stvari u dana njem svetu, pravi sadr aj Ämira³, Äslobode³ i Äprijateljstva me u narodima sveta³ - ogledalo u kome Ädemokratije³ mogu da prepoznaju svoje pravo lice ± to se olimpijskim igrama i sve brojnijim sportskim (i drugim) spektaklima poku ava prikriti. Me utim, gospoda iz MOK-a tvrde da su upravo oni ti koji, rukovode i se principom solidarnosti, Äpoma u³ zemlje u razvoju ula u i Äsvoj³ novac u razvoj sporta. Pre svega, radi se o Ämilosr u³ koje se zasniva na bezobzirnoj plja ki nerazvijenih zemalja od strane (pre svega) zapadnih kapitalisti kih koncerna (koji, ina e, dr e u svojim rukama MOK i na taj na in olimpijske igre i druga Äme unarodna takmi enja³). Narodi ³Tre eg sveta´ nisu prosjaci i ne treba im bilo ija milostinja, ve ukidanje vladaju eg Äme unarodnog³ (plja ka kog) ekonomskog poretka. Pored toga, navodna Äpomo ³ zemljama ³Tre eg sveta´ od strane MOK-a samo ukazuje na istinu da gospoda iz MOK-a koriste olimpijske igre za ostvarivanje (sve ve e) dobiti, to zna i da MOK sti e (sve ve u) finansijsku mo koju koristi kao oru e u vo enju Äsopstvene³ politike. Profesionalizacija olimpijskih igara ne zna i, stoga, samo da se na igrama legalno pojavljuju sportisti-pla enici, ve i to da je MOK postao profesionalna trgova ka

94

organizacija koja posluje po uobi ajenim kapitalisti kim principima (logika profita). U tom smislu, olimpijske igre postale su vlasni tvo MOK-a, a lanovi MOK-a (koji su zvani no Ä uvari izvornog duha olimpizma³, to zna i amaterskih principa) trgovci koji od prodaje prava na organizovanje olimpijskih igara (i svega drugog to uz to ide) ostvaruju ogromnu dobit. Kad smo ve kod pitanja profesionalizma (amaterizma), treba re i da se ono neprestano nalazilo na dnevnom redu MOK-a od tzv. ÄOsniva kog kongresa olimpijskih igara³ (odr anog 1894.), pa sve do dolaska Huana Antonia Samaran a na elo MOK-a (1980.) ± koji je Äproglasio³ definitivnu pobedu profesionalizma na olimpijskim igrama i definitivni poraz amaterizma. Evo ta je Pjer de Kuberten rekao jo davne 1894.godine: ÄPre svega, neophodno je sa uvati plemeniti i vite ki karakter koji je u pro losti krasio atletiku, da bi ona mogla efektivno da nastavi da igra istu onu izvanrednu ulogu u obrazovanju u modernom vremenu koju su joj dodelili gr ki u itelji. Ljudska nesavr enost neprestano nastoji da preobrazi olimpijskog atletu u cirkuskog gladijatora. Primorani smo da biramo izme u dve atletske formule koje se ne mogu usaglasiti. Da bismo se za titili od sablasti novca i profesionalizma koji preti da zauzme njihovo mesto, amateri su u ve ini zemalja stvorili slo ena pravila puna kompromisa i protivure nosti; tavi e, neretko se vi e po tuje njihovo slovo nego njihov duh.³ (210) Kuberten je, kao to vidimo, krivicu za preobra aj Äolimpijskog atlete³ u Äcirkuskog gladijatora³ svalio na le a oveka ± na njegovu Änesavr enost³. Upravo je ovakav pristup problemu profesionalizacije sporta i razvoja gladijatorstva doveo do toga da gospoda iz MOK-a nikad nisu poku ala da se otvoreno i beskompromisno suo e s tim pojavama. Nastoje i da izbegnu raspravu o dru tvenim uzrocima profesionalizacije sporta i gladijatorstva, vrla gospoda su neprestano izmi ljala pravila i osnivala prigodne Äkomisije³ ne bi li pred svetskom javno u stvorila utisak o svojoj re enosti da se, kona no, Äozbiljno pozabave tim pitanjima³ (u ta, naravno, spada i pitanje dopinga). Imaju i u vidu ta se de ava u sportu, o igledno je da se radi o Äzahvatanju vode re etom³, pri emu se, kao de urni krivci, uvek iznova pojavljuju sportisti koji su, zapravo, najve e rtve zakulisne komercijalne i politi ke manipulacije na kojima se temelje moderne olimpijske igre. Ne haju i mnogo za Kubertenove vapaje za Ämoralnom istotom³, olimpijske igre su od osnivanja samo pratile razvoj kapitalizma, ta nije, one su njegova verna slika. Shodno tome, gospoda iz MOK-a su, vremenom, u potpunosti odbacila Kubertenov romanti arski Äidealizam³ (elitisti ki amaterizam) i zvani no se opredelila za surovi realizam (profesionalni elitizam). Nastoje i da po svaku cenu zadr e primat olimpijskih igara kao Änajve e i najzna ajnije sportske manifestacije³ u svetu, MOK se trudio da Ädr i korak sa vremenom³ ± odri u i se ak i onoga to je bilo temelj makar formalnog legitimisanja olimpijskih igara kao Äme unarodnog festivala mladosti³. to se ti e Äolimpijskog duha³, on se pojavljuje (i) kao pokri e za odnose koji sa injavaju kostur olimpijskih igara, a koji su samo otelotvorenje vladaju ih

95

odnosa kapitalizma. Treba samo obratiti pa nju na ceremonijal otvaranja olimpijskih igara: taktovi kora nice, uniforme, zastave, Ästrojevi³ korak, pozdrav nadesno... ÄJednoli nost³, Ämonolitnost³, Äodlu nost³, Äborbeni duh!³ Defile klovnova kapitalizma, militantna pederastija progla ena je za Änajvi i oblik me unarodne saradnje³! Umesto da ideja istinske me uljudske saradnje, koja se zasniva na slobodarskom i kulturnom nasle u naroda, bude osnov za kritiku olimpijskih igara, Äolimpijska ideja³ postaje alibi za re iranje predstave u kojoj treba da se iscrpi nastojanje oveka da stvori humani svet. Olimpijske igre najbolje pokazuju svoju pravu prirodu kada je re o polo aju ena. Olimpijske igre, kao i sport u celini, predstavljaju institucionalnu degradaciju ena na Ädrugorazredna bi a³. Primer degradacije ena samo pokazuje da se na igrama, kao i u Ämodernom sportu³ uostalom, ne radi o dru enju i razvoju me uljudskih odnosa, ve o obra unu izme u ljudi koji su svedeni na dehumanizovano (i denaturalizovano) Ätelo³. U tom smislu, zajedni ko pojavljivanje mu karaca i ena na sportskom polju protivno je osnovnom zakonu na kome se zasniva kapitalisti ko dru tvo ± Äzakonu ja ega³. Nastojanje ena da u takvim odnosima do ive svoju ljudsku emancipaciju neminovno vodi daljem degenerisanju njihove enske (specifi ne ljudske) samosvojnosti, i ka nasilnom, sve monstruoznijem pretvaranju njihovog tela u surogat mu kog tela. Postizanje Ärekorda³ sve je manje izraz razvoja njihovih ljudskih mo i, a sve vi e mera njihovog obezvre ivanja i telesnog (i mentalnog) degenerisanja kao ljudskih bi a. Nastojanje da se postignu rezultati koji su Äprivilegija³ mu karaca (svedenih na robote), samo je jedna od stranputica u borbi ena za emancipaciju. Najodaniji branioci olimpizma e re i da su olimpijske igre, pored o iglednih nedostataka, ipak spona me u narodima koju bi trebalo sa uvati i u vrstiti. Ne treba, prema tome, Äsa prljavom vodom izbaciti i dete iz korita³! Po mom mi ljenju, u tom koritu nikada nije ni bilo deteta. Ono je samo izgovor da bi se, u sve prljavijoj lokvi, udavila ideja budu nosti koja se zasniva na te nji da se izgradi humani svet. U tom smislu teza da je Äbolja bilo kakva me unarodna saradnja³ nego svet u kome nema saradnje me u narodima, progla ava, zapravo, vladaju e Äme unarodne odnose³ za jedino mogu e, ime se poku ava dokazati da je kapitalizam nepromenljivi i time ve ni poredak. Ta nije, promena je mogu a, ali ne kao prevazila enje vladaju ih odnosa i vrednosti, nego kao Äusavr avanje postoje eg sveta³ to se, i u slu aju olimpijskog pokreta, svodi na banalno moralisanje koje, naravno, nije sposobno da zaustavi ma ineriju uni tavanja ljudi, ali u dobroj meri uspeva da prikrije vladaju e tendencije razvoja u sportu i dru tvu, i da otupi o tricu kritike sporta i kapitalizma.

96

ÄOLIMPIJSKI DUH PJERA DE KUBERTENA³ ± PO KAZIVANJU IV-PJER BULONJA Po zavr etku rada na prikazu i kritici Kubertena, saznao sam da je Iv-Pjer Bulonj (Iv-Pierre Boulongne), savetnik za kulturu ambasade Francuske u Beogradu, Äjedan od priznatih svetskih stru njaka za istoriju i filozofiju neoolimpizma i jedan od najboljih poznavalaca ivota i dela osniva a savremenih olimpijskih igara³ ± kako navodi izdava knjige ÄNarodna knjiga³ iz Beograda ± objavio studiju o Kubertenu koja se na na em jeziku pojavila pod naslovom ÄOlimpijski duh Pjera de Kubertena³. Knjigu sam pro itao i eleo bih da izlo im neka svoja razmi ljanja. Za razliku od onih gra anskih teoreti ara koji nastoje da stvore idealizovanu (mitolo ku) sliku Kubertena, Bulonj nudi itaocu pri u o Kubertenu kao oveku koji je, kao i drugi ljudi, imao dobre i lo e osobine. Dati su mnogi (ne uvek i zna ajni) detalji iz Kubertenovog ivota, njegov duhovni razvoj i sli no. Posebno je interesantan deo u kome Bulonj razmatra nastanak olimpijske ideje u Francuskoj, pre nego to je Kuberten krenuo u svoj olimpijski pohod. Na alost, Bulonj svoju studiju o Kubertenu nije napisao u nameri da nas objektivno upozna sa Kubertenovim ivotom i njegovim idejama, ve da nas ubedi da je Kuberten bio Ätako veliki ovek³ da njegove Älo e strane³ ( to zna i, ta god da je rekao i uradio) ne mogu da dovedu u pitanje njegovu Äveli inu³. Bulonj ostavlja malo prostora itaocu da na osnovu detelja iz Kubertenovog ivota i izvoda iz njegovih spisa sam izvla i zaklju ke o njegovom Ähumanizmu³, to zna i o pravoj prirodi olimpijske ideje. Svaku Kubertenovu Ägre ku³ (a bilo ih je poprili no) Bulonj prati, uglavnom, sa tako naivnim komentarima da se sti e utisak da on svoje delo nije posvetio ozbiljnijoj itala koj publici, ve mla em uzrastu. To umnogome odgovara stanju Äolimpijskog duha³ u nas, jer u na em dru tvu Äolimpijsku klimu³ stvaraju doma i olimpijski mudraci, ije se znanje i razmi ljanje o olimpizmu iscrpljuje u poznatom sloganu Äva no je u estvovati³ ± koji se i dalje neopravdano pripisuje Kubertenu. Dovoljno da se opravda pragmatizam vladaju ih vrhu ki za koje je sport, kao i olimpijske igre, postao sredstvo da se Jugoslavija prevede u klasi no sirotinjsko dru tvo, bez politi kih rizika za vladaju u strukturu. Stvaranje masovnog idiotizma ± to je linija na kojoj su se na li Bulonj i doma a Äelita³, s tim to je on, ipak, ostao na ne to vi em nivou: on ta no zna ta je pre utao, dok ovi drugi o tome nemaju pojma. Sistematska kritika Bulonjeve knjige zahtevala bi bar onoliko prostora koliko je ve utro eno na Kubertena. Uostalom, u mojoj kritici Kubertena dato je dosta toga to se, posredno ili neposredno, odnosi na Bulonja, budu i da on u osnovi podr ava najzna ajnije Kubertenove ideje. Komentar, pre svega, zaslu uje Bulonjov zaklju ak da je Kuberten bo protiv nasilja, jer Änasilje ra a nasilje³ (148.s.) ± ime Bulonj nastoji da opravda

97

Kubertenov odnos prema Pariskoj komuni i Oktobarskoj revoluciji. Videli smo, me utim, da je za Kubertena nasilje, pre svega tla enje slabijih od strane ja ih, prirodna i stoga legitimna dru tvena pojava. To je osnov njegove Äkorisne pedagogije³, kao i polazi te za obja njenje istorijskog razvoja dru tva. Ako je Kuberten u svojoj olimpijskoj filozofiji ne to dosledno razvijao, onda je to njegovo shvatanje nasilja: ono je za njega osnovna mogu nost individualnog, klasnog, nacionalnog i rasnog opstanka. Kolonijalna osvajanja, rat, tla enje robova, kmetova, radnika, ena, Äni ih rasa³ ± od strane bogata ke Äelite³ koja dobija status Ävi e rase³, predstavljaju za Kubertena Äherojska dela³ i kao takva su najvi i egzistencijalni i esencijalni (Ämoralni³) izazov za pripadnike Ävladaju ih klasa³. Ono emu se Kuberten fanati no suprotstavlja je borba potla enih za slobodu, to zna i protiv vladaju eg poretka nasilja. Ponovno navodim Marksove re i koje je on izrekao povodom masakra pariskih radnika nakon pada Pariske komune: Ä...dana nji bur uj smatra sebe zakonitim naslednikom nekada njeg feudalnog gospodara, koji je svako oru e u sopstvenoj ruci upereno protiv plebejaca smatrao opravdanim, dok je ma kakvo oru je u rukama plebejaca ve unapred zna ilo zlo in.³ (Pod.Lj.S.) to se ti e Kubertenovog odnosa prema enama, Bulonj se zadovoljava konstatacijom da je Kuberten bio Änepopravljivi enomrzac³ (103.s.) ± i to bez ikakvog komentara! Kako je mogu e da Bulonj naziva Ähumanistom³ oveka koji, po njegovom tvr enju, mrzi ni manje ni vi e nego polovinu ove anstva? Da li Bulonj misli da je odnos prema eni stvar ukusa? Kako neko mo e da bude Ähumanista³ i Ätako veliki ovek³ ako se odnosi prema eni kao Äni em bi u³, to istovremeno zna i da degradira mu karca kao oveka ± na siled iju? Interesantno je da Bulonj ovako va nom pitanju posve uje jednu re enicu, dok istovremeno puni stranice marginalnim detaljima iz Kubertenovog detinjstva. Imaju i u vidu tekstove koje Bulonj citira, sa sigurno u se mo e tvrditi da je on bio upoznat ne samo sa Kubertenovim shvatanjima o ulozi koju bi ene trebalo da imaju u dru tvu, ve i o ulozi koju bi trebalo da imaju u sportu i, posebno, na olimpijskim igrama. Ali, Bulonj ne ka e ni re i o tome. Svuda gde je besmisleno braniti Kubertena, nazivati ga Änaivkom³ i sli nim imenima, Bulonj prelazi na antropolo ki teren: Kuberten je bio Ädobar ovek³, ali je, kao i svaki ovek, imao Älo ih strana³. To to je Kuberten bio Änepopravljivi enomrzac³ treba da uka e na jednu od slabosti njegovog karaktera, i ne mo e da dovede u pitanje njegov Ähumanizam³. Bulonj ne navodi mesta gde Kuberten govori o eni, niti analizira polo aj ene u Kubertenovoj olimpijskoj filozofiji, jer bi se na taj na in pokazalo da je Kubertenov odnos prema eni pre svega rezultat nastojanja da za titi vladaju i poredak, a ne samo posledica iracionalnih motiva. Po njemu, uloga ene u dru tvu je u funkciji o uvanja porodice kao osnovne elije dru tva, pri emu je odgovornost za biolo ku reprodukciju nacije (rase), negu i odgoj dece, zadovoljavanje potreba pater familias-a, kao i moralni integritet porodice ± ba en na ple a ene.

98

Ovaj metod, koji se svodi na za titu Ädobrog³ Kubertena od Älo ih strana³ Kubertenove li nosti, Bulonj je sa najvi e entuzijazma primenio u raspravi o odnosu Kubertena prema nacizmu. Bulonj: ÄDa vidimo najpre kakvi su bili odnosi izme u Kubertena i nacisti ke Nema ke. Kuberten, izvesno, nikad nije pokazao bilo kakvu simpatiju prema Hitleru, u kome je morao videti prostog oveka niskog porekla. Za diktatorovo lice on ka e da mu je izgledalo Äneobi no³, Ä udno³, Äneo ekivano³. On je uzdr an, iznena en, zapanjen. Ali sve to je malo... Bilo bi nam, o igledno, drago da ga je u ime olimpizma osudio; no, napomenimo da, u svakom slu aju, nikad nije odobrio njegovu politiku.³ (146.s.) Obratimo, pre svega, pa nju na Bulonjovo obja njenje osnovnog razloga zbog koga Kuberten Änikad nije pokazao bilo kakvu simpatiju prema Hitleru³. To je, po Bulonju, zbog toga to je Kuberten u Hitleru Ämorao videti (Pod.Lj.S.) prostog oveka niskog porekla³. Poku avaju i da prikrije Kubertenov podani ki odnos prema Hitleru i fa izmu, Bulonj otkriva pravi odnos aristokrate Kubertena prema Äprostim ljudima niskog porekla³. Poenta je u tome da je Kuberten Ämorao³ u Hitleru da vidi oveka niskog porekla: u toj re i sadr ana je bit i pravi domet Kubertenovog Ähumanizma³. Bulonj zapravo ukazuje na to, da je za Kubertena, do kraja njegovog ivota, od presudnog zna aja za vrednovanje ljudi bilo njihovo poreklo, ta nije, kojoj klasi pripadaju. Vide emo da to nije jedina Ämedve a usluga³ koju e Bulonj u initi Kubertenu. to se ti e Bulonjove kategori ne tvrdnje da Kuberten Äu svakom slu aju nikad nije odobrio njegovu (Hitlerovu) politiku³, ona zna i da Bulonj nastoji da dovede itaoca u zabludu, ili da je Institut Karl-Dim iz Kelna falsifikovao ne samo Kubertenov govor koji je 1935.godine pro itan na nema kom radiju, nego i Kubertenov govor koji je pro itan na zatvaranju Berlinskih olimpijskih igara. Po mom sudu, radi se o prvom, to zna i da Bulonj igra na kartu neobave tenosti itaoca, jer sam pominje navedenu zbirku Kubertenovih tekstova, kritikuju i izdava a da je u njoj dao Äbrojne, ali kratke i neva ne fragmente³ iz Kubertenovog dela. (155.s.) Videv i da e upasti u sopstvenu zamku, Bulonj dodaje: ÄIpak, nacisti su preko Karla Dima ± to moramo re i ± obrlatili Kubertena. Doista, Dim, koji je reklamni agent olimpizma zami ljenog na Hitlerov na in, nije se smirio sve dok od Kubertena nije i upao re i odobravanja za Firerovu politiku u oblasti sporta. Njemu nije po lo za rukom da od njega i upa izri ito odobravanje te politike, ali Kuberten e ipak pru iti izvesnu podr ku Hitlerovoj Nema koj, zato to je odobrila sredstva za dalja iskopavanja u Olimpiji, zato to je razvijala sport me u omladinom (ali koji sport i za koju omladinu? ± ovo ka e Bulonj, samo nije jasno da li on time ho e da ka e da je Kuberten znao o kom sportu i omladini se radi, ili da je bio Äu zabludi³?), zato to je obe ala da e i dalje pomagati izdavanje publikacije ÄLa Revue Olympique³ u Berlinu (dok je zvani na Francuska ispoljavala potpunu ravnodu nost prema njoj), i najzad ± i to treba re i ± zato to je Dim laskao, dodvoravao se jednom Kubertenu kod koga je starost samo oja ala neke nesumnjivo shizoidne crte njegove li nosti.³ (147.s.)

99

Analizirajmo, pre svega, Bulonjove verbalne finese sa kojima poku ava da pripremi odstupnicu i sebi i Kubertenu. Prvo, saznajemo da se Karl Dim Änije smirio sve dok od Kubertena nije i upao re i odobravanja za Firerovu politiku u oblasti sporta³. Zatim nam Bulonj saop tava da Dimu Änije po lo za rukom da od njega i upa izri ito odobravanje te politike³, da bismo na kraju saznali da e Kuberten Äipak pru iti izvesnu podr ku Hitlerovoj Nema koj³ zbog navedenih akcija za razvoj sporta. (Pod.Lj.S.) Insistiranje na konstrukcijama poput Äre i odobravanja³ i Äizri ito odobravanje³, iji bi poku aj preciznog razgrani enja i pravne eksperte odveo u du evnu bolnicu, potrebno je Bulonju da doka e da se Kuberten samo verbalno izjasnio za fa isti ku politiku u oblasti sporta, ali da intimno nije bio za nju. Pri a, dakle, glasi: zli duh fa izma Karl Dim je Äobrlatio³ Kubertena koji, Äplemenitog srca³ kao to je bio, nije uspeo da se odbrani, ali nije ni do kraja pokleknuo. ÄDobro³ je ipak pobedilo! Kako je, me utim, uspelo Äzlom³ Dimu da Äobrlati³ Ädobrog³ Kubertena? Tome su doprinele razne okolnosti. Pre svega, Kuberten e Äpru iti izvesnu podr ku Hitlerovoj Nema koj, zato to je odobrila sredstva za dalja iskopavanja u Olimpiji³. Zaklju ak: Kuberten se Ä rtvovao³ da bi se Äuve ala riznica znanja ove anstva³. Zatim, Ä to je razvijala sport me u omladinom³. Ovde, kao to smo videli, Bulonj ume e pitanje koje mo e da zna i kritiku Kubertena, a mo e da zna i da je Kuberten i ovde ispoljio svoju Äplitku politi ku pamet³, iako je imao dobre namere ± obja njenje koje bi pre odgovaralo Bulonjovom na inu opravdavanja Kubertena. Zaklju ak: Änaivni³ Kuberten se (opet) Ä rtvovao³ da bi dao podr ku razvoju sporta me u omladinom. Dalje, Äzato to je obe ala da e i dalje pomagati izdavanje publikacije ÄLa Revue Olympique³ u Berlinu (dok je zvani na Francuska ispoljavala potpunu ravnodu nost prema njoj)³. Zaklju ak: napu ten od svoje Ävoljene³ Francuske, a nastoje i da i dalje razvija Äolimpijsku ideju³ (u ijoj funkciji je bilo i izdavanje navedene publikacije), Kuberten ponovo ini ono emu se intimno protivi i, te ka srca, prihvata saradnju sa nacistima. To su, dakle, bile tragi ne okolnosti u kojima je pokleknuo i Ätako veliki ovek³ kao to je to Pjer de Kuberten. I kada smo ve izvukli maramice, Bulonj nam prire uje neprijatno iznena enje: Kuberten nije prihvatio saradnju sa nacistima samo iz navedenih razloga, ve ± Äi to treba re i³, ka e Bulonj ± i Äzato to je Dim laskao, dodvoravao se jednom Kubertenu kod koga je starost samo oja ala neke nesumnjivo shizoidne crte njegove li nosti³. Zna i, to je: Ästari dobri³ Kuberten je na kraju svog olimpijskog ivota sasvim Äshiznuo³! Postavlja se pitanje, zbog ega Bulonj saop tava ovu dijagnozu o Kubertenovom mentalnom zdravlju u okviru rasprave o njegovom odnosu prema nacizmu? Treba li to da zna i da nam Bulonj sugeri e da je Kubertenova podr ka nacisti koj Nema koj bila plod njegovog pomra enog uma, a ne svesnog i voljnog opredeljenja? Izgleda da je to u pitanju. Ono pona anje i ona shvatanja Kubertena, koja otvoreno ukazuju na rasisti ko-militaristi ku pozadinu njegove ideje i prakse

100

olimpizma, i koja se ne mogu opravdati Kubertenovom Änaivno u³ i Äplitkom politi kom pame u³, postaju plod njegovog pomra enog uma. Bilo bi interesantno da Bulonj potkrepi svoje tvrdnje ukazivanjem na konkretne Kubertenove postupke na osnovu kojih se mo e utvrditi da su njegovi navodi o Änesumnjivo shizoidnim crtama³ Kubertenove li nosti ta ni. Da li je, na primer, Kubertenovo predavanje na nema kom radiju iz avgusta 1935.godine, dve godine pred smrt, proizvod njegovog zdravog ili pomra enog uma? Sude i po Bulonju, koji u svojoj knjizi (163,164.s.) navodi delove ovog predavanja, radi se o Äzdravo-razumskom³ Kubertenu. Ovom prilikom, ina e dobro obave teni Bulonj, ne ka e da je re o predavanju koje je odr ano na nema kom radiju, niti navodi delove predavanja u kojima se o ituje ne samo otvorena Kubertenova podr ka nacisti kom re imu i ÄFireru³, nego poziv nacistima da se bore za svoju Äzastavu³ (sa kukastim krstom, naravno) i za Ärasnu perfekciju³. Da je Kuberten stvarno bio humanista, on bi, kao i milioni anti-fa ista irom sveta, osudio fa isti ku strahovladu i suprotstavio se Hitlerovom nastojanju da olimpijske igre pretvori u oru e nacisti ke propagande. Kuberten je mogao da bira izme u fa izma i humanizma, ali se i ovoga puta opredelio za one koji nisu po tovali oveka i njegovu slobodu, ve mo i dominaciju. On je samo sledio put kojim je itavog ivota kora ao i koji je uvek iznova dogra ivao. Zapravo, radi se o slede em scenariju. Kuberten je osniva modernih olimpijskih igara. U me uvremenu, on je u inio tolike stvari koje u potpunosti diskredituju Ähumanisti ke ideje³ za koje se, navodno, borio, i na taj na in njega kao Ähumanistu³. Ukoliko Kuberten, kao osniva i papa olimpijskog pokreta, nije Ähumanist³, onda to, logi no, va i i za olimpijski pokret. Bulonj je, dakle, kao odu evljeni Äolimpijac³, morao da prona e kod Kubertena ne to Ähumanisti ko³, a to ne e biti u neposrednoj vezi (ili e bar tako izgledati) sa njegovom Äslabom politi kom pame u³, to ne e biti kompromitovano sa njegovim rasisti kim, seksisti kim i, uop te, neljudskim ispadima. U nedostatku boljeg re enja, Bulonj se opredelio za Kubertenovo Äplemenito srce³. To je osnov na koji e Bulonj nakalemiti Kubertenov Ähumanizam³ i na kome e se razvijati Ähumanisti ka intencija³ modernog olimpizma. Kubertenovo Äplemenito srce³ trebalo je da sa uva Ähumanizam³ olimpijskog pokreta od re i i postupaka samog Kubertena. Na osnovu Bulonjovog scenarija Kubertena e, posle svih peripetija, njegovo Äplemenito srce³ izvesti na pravi put. Svakako, Kuberten nije bio bezgre an, ali sve to spada u njegovo nastojanje da dopre do istine. I onda se pojavljuje ta pri a o njegovoj saradnji sa nacistima. Pla e i se da Kubertenova Äslaba politi ka pamet³ ne e ovoga puta biti ubedljivo opravdanje, Bulonj se opredeljuje za radikalnu varijantu: Kuberten postaje Äshizoidni³ tip. Neki su zbog saradnje sa nacistima izgubili glavu; Kuberten e izgubiti pamet. U radikalnoj varijanti, dakle, Äshizoidni³ Kuberten spa ava Ädobrog³ Kubertena, kao to je to nekada bilo povereno Änaivnom³ Kubertenu, ili Kubertenu Äslabe politi ke pameti³.

101

Da li je Kuberten imao Äplemenito srce³, kako to tvrdi Bulonj? Pre svega, on je, kao to smo videli, pozdravio masakr pariskog proletarijata iz 1871.godine. Bulonj navodi deo iz Kubertenovog spisa ÄL¶Évolution Francaise sous la Troisième République³, gde on govori o komunarima kao najgorem olo u, ali ga, odmah zatim, prekida kada Kuberten odaje priznanje armiji za uspe no obavljenu Äte ku misiju³ (streljanje pariskih radnika i njihovih porodica). Isto tako, Kuberten ni na jednom mestu ne upu uje kriti ku re varvarskim akcijama kolonizatora koji su se ne samo krvavo obra unavali sa slobodarskim pokretima u kolonijama, nego su plja kali i ne tedimice uni tavali kulturna blaga naroda ija je civilizacija hiljadama godina starija od evropske civilizacije. Pored toga, kako se mo e tvrditi da ovek koji je Änepopravljivi enomrzac³ ima Äplemenito srce³? Pa onda, Kubertenovo sramno dr anje u Drajfusovoj aferi (kada je, umesto da tra i da tu ilac doka e krivicu optu enog, tra io da optu eni doka e svoju nevinost!), odu evljenje nacizmom i posebno Hitlerom, degradacija radnika na Ämasu³ i Äsvetinu³... Te ko da bi se u Kubertenovoj olimpijskoj filozofiji moglo na i ne to to ukazuje da je on bio humanista. Mo da je Bulonj do ao do zaklju ka da je Kuberten imao Äplemenito srce³ imaju i u vidu njegov odnos prema ivotinjama? Poznato je, naime, da je Kuberten bio veliki ljubitelj konja. Mrzeo je ene, ali je voleo konje! ± tako je to sa Ävelikim ljudima³ kao to je to baron Pjer de Kuberten. Ukoliko bismo Bulonjov na in tuma enja Kubertenovih re i i postupaka prihvatili kao princip pisanja istorije, onda bismo, njegovom doslednom primenom, do li do toga da je Hitler bio Ävizionar³ i Äinternacionalista³. Zar nije Hitler, po Kubertenu Äjedan od najve ih graditelja modernog doba³, izdao nare enje Äsvom³ arhitekti Albertu peru da napravi planove za izgradnju mamutskog olimpijskog stadiona u Nirnbergu koji e mo i da primi 400 000 ljudi? Zar nije fa isti ki orao pozvao Äomladinu sveta³ da do e na fa isti ki Äfestival mladosti³, kako su nacisti nazvali Berlinske olimpijske igre? Zar Hitler nije govorio u ime olimpijskih ideala (pre svega Ämira³!) istovremeno dok se pripremao za osvaja ki pohod na Istok (Drang nach Osten) i za uni tenje Äni ih rasa³ (Jevreja, Slovena, Roma)? Evo, uostalom, Bulonjovog navoda iz Kubertenovih dela koji za Bulonja, naravno, nije primer Kubertenovog licemerja, nego Äsasvim obi na³ ideja tog vremena koju e (po Bulonju ve tada Äveliki humanista³) Kuberten odu evljeno prihvatiti i razvijati: ÄTeorija o tome da sve ljudske rase treba da imaju jednaka prava dovodi do jedne politi ke linije koja ometa bilo kakav napredak u kolonijama. Ne srozavaju i se, svakako, dotle da uvede u kolonijama ropstvo, ili ak i jedan lak i oblik kmetstva, vi a rasa ima puno pravo da uskrati ni oj rasi izvesne povlastice koje donosi civilizovani ivot.³ (125.s.) (Pod.Lj.S.) Nagla avam: Bulonj ovde ne citira Hitlera, nego Kubertena i to iz vremena njegovog najve eg olimpijskog nadahnu a! Na kraju, Bulonj se obra a jugoslovenskim pedagozima, od sveg srca im preporu uju i Ähumanisti ku pedagogiju³ tog Ätako velikog oveka³ Pjera de Kubertena. Da li je mogu e da gospodin Iv-Pjer Bulonj, doskora nji kulturni ata e

102

ambasade Francuske u Beogradu, nije u stanju da ponudi jugoslovenskom itaocu ni ta bolje iz tako bogate kulture kao to je to francuska? Da li je mogu e da nam Iv-Pjer Bulonj, pored svih slobodarskih ± istinski humanisti kih potsticaja koji se nalaze u francuskoj kulturi, nudi Kubertenovo delo kao najvi e humanisti ko dostignu e?! KOMENTAR ÄIZABRANIH TEKSTOVA³ IZ DELA PJERA DE KUBERTENA Pre nekoliko godina (1986.) Me unarodni olimpijski komitet izdao je Kubertenove ÄIzabrane tekstove³ (ÄTextes choisis³) koji se nisu na li ni na jednoj bibliografskoj listi do koje sam mogao da do em. Igrom slu aja, na raspolaganju su mi se na la sva tri toma ovog izdanja, koja sadr e preko 2.000 strana. Na prvi pogled dovoljno da se ospori moja tvrdnja, iz uvoda za prvo izdanje ove knjige, da se glavna delatnost gospode iz MOK-a sastoji u tome da se spre i da se dela njihovog brbljivog Ätate³ pojave na svetlosti dana. Me utim, kada se ima u vidu da Kubertenova pisana zaostav tina, koju je poverio na uvanje nacistima, iznosi preko 60.000 strana, onda se mo e naslutiti da i izdanje ovakvog obima mo e da bude proizvod manipulacije Kubertenovim delom. Usmerenost na ÄIzabrane tekstove³ pru ila je mogu nost sastavlja ima izdanja da po svom naho enju izvr e ne samo odabir celovitih tekstova, ve i da iskasape obimnija Kubertenova dela i da daju one delove koji se uklapaju u sliku koju oni nastoje da stvore o Kubertenu i njegovom delu. Koliko njihov izbor iz Kubertenovih radova pru a mogu nost da se upoznamo sa sadr ajem Kubertenove olimpijske ideje i shvatimo njenu su tinu, mo e na pravi na in da se vidi tek kada Kubertenovi spisi u potpunosti postanu dostupni iroj, pre svega nau noj, javnosti. Na osnovu objavljenih Kubertenovih knjiga, pisama, lanaka, govora i eseja do kojih sam uspeo da do em (od ega dobar deo predstavlja prvobitna izdanja koja nisu ponovo tampana), mogu e je dati odre ene komentare. Osnovna intencija sastavlja a izdanja bila je da se Kubertenova olimpijska ideja izvu e iz istorijskog konteksta i odvoji od Kubertenove ivotne (politi ke) filozofije i njegove dru tvene (politi ke) prakse. To je predodredilo odabir tekstova, celine u kojima su izlo eni, kao i na in na koji su prikazani. Prividna Äapoliti nost³ izdanja izraz je nastojanja da se prikrije politi ka pozadina i samim tim pravi smisao Kubertenovog olimpizma. ÄIzabrani tekstovi³ ne zasnivaju se na nau nom (istorijskom), ve na mitolo kom pristupu Kuberteni i olimpijskoj ideologiji. Cilj njihovog izdavanja nije da se javnost objektivno upozna sa Kubertenovim delom, da bi italac mogao da stekne svoje mi ljenje i formira svoj odnos prema Kubertenovoj olimpijskoj ideji, ve da u vremenu u kome je izvr ena potpuna komercijalizacija i politizacija olimpijskog pokreta, povrati veru u olimpijski mit. U predgovoru ÄIzabranim

103

tekstovima³ Huan Antonio Samaran , predsednik MOK-a, izri e stav o Kubertenovoj misli i delu koji je bio ideja-vodilja u izboru tekstova: ÄNeka plamen koji su oni upalili u srcu oveka obasja na svet u tra enju njegove sudbine!³ Mo e se bez preterivanja re i da izdavanje ÄIzabranih tekstova³ predstavlja jednu od propagandnih akcija MOK-a koji na svaki na in nastoji da doka e da postoji kontinuitet izme u Kubertenove olimpijske ideje i prakse dana njih vo a olimpijskog pokreta. Isti oni koji su od olimpijskih igara napravili show-business cirkuskog tipa i obra unali se s pedago kim (moralnim) karakterom olimpijskog pokreta (bez ega nema Kubertenovog olimpizma koji je, po njemu, pre i iznad svega religija), koriste olimpijske simbole, kao i mit o Kubertenu, i bespo tedno sakate njegovo delo da bi pribavili Äolimpijsku³ legitimnost svojim sve beskrupuloznijim manipulacijama olimpijskim igrama i olimpijskim pokretom. U nastojanju da Kubertenovu olimpijsku ideju prilagode dana njem vremenu, redaktori su i li dotle da su tekstove, tamo gde su smatrali da je to potrebno, snabdeli Äinformativnim³ predgovorima ija je prevashodna uloga da otklone svaku sumnju u Kubertenov Ähumanizam³, onakav kakav mu se zvani no pripisuje. Jer, i pored bri ljive selekcije, promakli su neki Kubertenovi stavovi koji ak i kod odanih poklonika olimpijske mitomanije mogu da izazovu zabunu. O prirodi ÄIzabranih tekstova³ mo da najbolje govori sastav redakcije koja je pripremila izdanje. Institut Karl-Dim iz Kelna obavio je glavni posao oko sakupljanja gra e. U redakcionom odboru, koji je imenovan od strane MOK-a, na li su se: ofri de Navesel (Geoffroy de Navacelle), kao predstavnik Kubertenove porodice; prof. Lizelot Dim (Liselott Diem), prof. Franc Loc (Franz Lotz) i prof. Norbert Miler (Norbert Müller) ± vo a projekta, kao predstavnici Instituta Karl-Dim; prof. or Rio (Georges Rioux), kao lan ÄMe unarodnog komiteta Pjer de Kuberten³ (ÄComité International Pierre de Coubertin³); dr. Herman Loter (Hermann Lotter) i prof. August Kir (August Kirsch), kao lanovi Nacionalnog olimpijskog komiteta Savezne Republike Nema ke; Aleksandru Siperko (Alexandru Siperco) iz Bukure ta i Rajmond Gafner (Raymond Gafner) iz Lozane, kao predstavnici MOK-a. Predgovor ÄIzabranim tekstovima³ napisao je, Äu znak po tovanja³ koje MOK gaji prema Kubertenu, Huan Antonio Samaran . Uvod u prvi tom i komentare napisao je or Rio; uvod u drugi tom napisao je Norbert Miler; a uvod u tre i tom napisao je isti autor u saradnji sa Otom ancom (Otto Schantz).

Kolonijalizam i rasizam Po imo od Milerovog komentara Kubertenovog teksta koji je 1931. godine objavljen pod naslovom ÄSportska kolonizacija³: ÄU svom lanku napisanom za B.I.P.S. (Bureau International de Pédagogie Sportive, prim.aut.)

104

Kuberten ocenjuje uspeh olimpijskog pokreta u vezi sa propagandom sporta. Re ¶kolonizacija¶ ni u kom slu aju ne treba da stvori utisak da je Kuberten zastupao ¶rasisti ko¶ stanovi te. Naprotiv, on isti e, u zapisu iz 1912. godine da tu ne treba da do e do pobede jedne rase nad drugim rasama.³ (211) O emu se zapravo radi u ÄSportskoj kolonizaciji³ vidi se odmah na po etku teksta. Podr avaju i odluku MOK-a iz 1923.godine da Äosvoji³ Afriku i uspostavi ÄAfri ke igre³, Kuberten smatra pogre nim stav, koji je iznet u ÄRevue Olympique³ u januaru 1912.godine, Äda bi pobeda pot injene nad vladaju om rasom mogla poprimiti opasan zna aj i rizikuje da od strane lokalnog javnog mnenja bude iskori ena kao ohrabrenje za pobunu³. Odmah zatim, Kuberten dodaje: ÄNemci se nisu pla ili da u svojim kolonijama, dobro opremljeni, uvedu sport me u uro enike; Englezi u Indiji nisu mnogo potstrekavali taj pokret, ali mu se nisu suprotstavljali. Italija je sa blagonaklono u prihvatila ideju nemaju i dovoljno vremena da o njoj mnogo razmi lja. Francuska je bila ta koja joj se suprotstavila. Al ir je li en asti da sve ano otvori Afri ke igre.³ (212) Kuberten, u vreme krize kapitalizma nakon Prvog svetskog rata, tra i od kolonijalnih sila da dozvole (a ne da priznaju pravo!) kolonijalizovanim narodima (Äni im rasama³) da se bave onim sportovima koji ne mogu da doprinesu ugro avanju uspostavljenog kolonijalnog poretka (da budu obuka ili potsticaj za oslobodila ku borbu porobljenih naroda), kao i da u estvuju, pod patronatom kolonijalnih vlasti a ne kao suvereni narodi, na olimpijskim igrama i drugim me unarodnim takmi enjima. Ovde treba potsetiti na izuzetno zna ajan tekst, kada je re o Kubertenovom shvatanju odnosa izme u sporta i kolonijalizma, koji je 1912.godine objavljen pod naslovom ÄSportovi i kolonizacija³ . Sasvim je izvesno da su redaktori ÄIzabranih tekstova³ imali taj spis pred sobom (pojavio se i 1913. godine u zbirci Kubertenovih tekstova koja nosi naziv ÄEssais de Psychologie Sportive³, iz koje je vi e tekstova uvr eno u ÄIzabrane tekstove³), ali se za njega nije na lo mesta. U njemu Kuberten detaljno razra uje svoju tezu da Äsport, dakle, mo e da igra ulogu u kolonizaciji, i to inteligentnu i efikasnu ulogu³ (213) ± to nedvosmisleno ukazuje na kolonijalisti ku i rasisti ku pole inu njegovog nastojanja da sport pro iri me u kolonijalizovanim narodima. Ono to Kuberten tra i od kolonijalnih vlasti je da poka u vi e samilosti prema Äuro enicima³ i dozvole im da se bave sportom to, u krajnjem, treba da doprinese integraciji Äni ih rasa³ u uspostavljeni poredak rasne dominacije. Na sportskom terenu trebalo je, po Kubertenu, da Äni e rase³ nau e da po tuju svoje bele gospodare. Sportska borili ta bila su mesta na kojima je trebalo da do e do Äzbli avanja³ Äni ih³ sa Ävi om rasom³, slugu i gospodara, radnika i kapitalista... Svom prvobitnom klasnom patronalizmu (kao i paternalizmu kada se radi o odnosima u porodici i javnom ivotu ena), Kuberten je pridodao i rasni patronalizam. U Milerovom komentaru je dobro to to nam je Äpomogao³ da uvidimo da za Kubertena sloboda (Äni ih rasa³) nije uslov, odnosno, da ropstvo nije prepreka za uspostavljanje i funkcionisanje Äme unarodnog olimpijskog pokreta³. I ovom

105

prilikom se name e pitanje koliko su bili u pravu ideolozi nacizma kada su tvrdili da je Äarijevska rasa³ legitimni naslednik Kubertenovog olimpizma? Ne treba zaboraviti da je Karl Dim, govore i o olimpijskom pokretu u nacisti kom Änovom poretku³, upravo imao u vidu Kubertenov olimpizam kao oru e za obezbe ivanje rasne dominacije. Nije profesor Miler, Dimov sledbenik, u svom predgovoru drugom tomu ÄIzabranih tekstova³ , slu ajno insistirao na tome da je Kubertenova Änadahnuta³ poruka nosiocima olimpijske baklje, iz 1936.godine, u kojoj Kuberten pozdravlja ra anje fa isti ke Evrope i fa isti ke Azije, Äsastavni deo njegovog olimpijskog testamenta³. U vezi sa re enim i napomena da nije Everi Brendid bio prvi predsednik Me unarodnog olimpijskog komiteta koji je podr ao ju noafri ki rasisti ki re im i njegov sistem Äaparthejda³, ve je to bio Pjer de Kuberten. Po etkom XX veka, u doba svog najve eg olimpijskog nadahnu a, Kuberten pi e: ÄNe zaboravite pod kojim re imom su se razvijali ju noafri ki rudnici. (...) Da nema ni ta bli e ropstvu nego ta institucija tamo? Ali ona uop te ne povre uje ljudsko dostojanstvo jer je engleska, razume se!³ (214) Bilo bi zanimljivo videti ta Iv-Pjer Bulonj misli o Kubertenovom kolonijalizmu i rasizmu. Bulonj: ÄOsvajanje kolonija po iva, po njegovom mi ljenju, na na elu bo anskog prava, to jest na ube enju da se ljudske rase me u sobom razlikuju po svojoj vrednosti i da beloj rasi, koja je po svojoj prirodi iznad drugih rasa, sve one treba da se podrede.³ (215) I dalje: ÄTvrditi da niko ne mo e s pravom da pristupi evropeizovanju drugih naroda, da su etni ke religije po svojoj vrednosti ravne hri anskoj religiji, da je pripadnik crne ili ute rase druga iji od belca, ali da kao ovek vredi koliko i on ± to su³, ka e Kuberten, Äsofizmi ija se valjanost brani u salonu za pu a e, ali koji nemaju vrednost, niti su efikasni: oni predstavljaju za dekadenciju vezani paradoks koji mo e trenutno da nam izazove osmeh na licu, ali koje nikada ne treba usvojiti kao pravilo pona anja.³ (Pod. Lj.S.) (216) Bulonj tvrdi da, kada je re o kolonijalizmu i rasizmu, Äizme u Kubertenovih shvatanja iz razdoblja do 1914.godine i onih iz razdoblja posle 1918.godine postoji ogroman jaz³. (217) ÄDo 1914.godine³, nastavlja Bulonj, ÄKubertenova politi ka shvatanja predstavljala bi, dakle, samo shvatanja klasi ne francuske desnice da se u njemu plemenitost, te nja za razvijanjem internacionalisti kih ose anja me u narodima i vera u mo vaspitavanja oveka nisu veoma brzo sukobili sa stavovima koji su bili u skladu s onda njim op te prihva enim dru tvenim stavovima. Te njegove li ne moralne vrednosti sve vi e e se razvijati i naposletku e prevagnuti nad uvre enim reakcionarnim shvatanjima.³ (218) Kubertenove istorijske analize, politi ki stavovi i politi ka praksa iz perioda nakon Prvog svetskog rata ne daju Bulonju za pravo. Tako, na primer, u predgovoru prvom tomu svoje ÄOp te istorije³ (ÄHistoire universalle³) iz 1926.godine, Kuberten dolazi do zaklju ka da Äiskustvo i rasu ivanje daju sve

106

vi e za pravo ushi enim tvrdnjama vatrenih pristalica rasne nejednakosti³ da je bela rasa Änaj istija, najinteligentnija i najja a³. (219) Koliko se Kuberten oslobodio rasnih predrasuda pokazuje i njegov odnos prema Jevrejima. Konstatuju i, u navedenom delu, da Ähebrejski narod nema posebno mesto u op toj istoriji ni sa politi ke ni sa ekonomske ta ke gledi ta³, i da je Äu tom pogledu njegova uloga bezna ajna³, Kuberten prelazi na izlaganje njegovih rasnih karakteristika: ÄJevreji su u dubini du e ostali Azijati. O njima se ne zna druga ije nego preko bogatstva koje je neko od njih sakupio. Surovi i uporni u sticanju, ve ti i lukavi u poslovima, esto su postajali mrski, ali iza njihovih mana krije se jedan tvrdoglavi i divlji idealizam koji su nasilni ka proganjanja, kojima su bili izlo eni, samo oja ala i koji je bio uveliko potpomognut nastankom demokratije. Renan je rekao da je semitska rasa uvela demokratski princip u dru tvo. On je bio uveden i bez nje, ali je ona tu pomogla i zato ju je Ni e proglasio ¶pobunjeni kom¶ rasom koja je ¶zamenila robovski moral¶, onaj svetine, sa moralom gospodara, ljudi elite, sna nih i lepih. Sve nema ke zablude i sav moderni antisemitizam sadr ani su u ovim re ima. Neki autori, s druge strane, prime uju da ne bi trebalo da se govori o jevrejskoj rasi jer su se Jevreji, razbacani u toku osamnaest vekova po celom svetu, u toj meri izme ali sa drugim narodima da su izgubili osobine koje ine jednu rasu. To je pogre no stanovi te. Istina je da se kako uz pomo vere tako i propagandom mnogi etni ki elementi spajaju sa religijom Izraela. Ali to je tolika prvobitna snaga jevrejske krvi da je nekoliko kapi sasvim dovoljno da joj obezbedi osvajanje doma. To ina e ne zna i da tzv.¶cionisti ki¶ pokret mo e u Palestini da dovede do stvaranja jedne nove jevrejske dr ave koja e biti sna na i napredna. Budu nost e odlu iti.³ (220) Kuberten ima Äinternacionalisti ko³ mi ljenje i o Arapima. Komentari u i boravak francuskog predsednika Lubea (Loubet) u Al iru i govore koje je tom prilikom odr ao, Kuberten konstatuje: ÄM.Lube je jednostavnim re ima apelovao na prosta ose anja; on se uzdr ao da govori o slobodi, jednakosti i bratstvu, opasnim re ima kada bi bile ba ene arapskoj svetini. On je insistirao na snazi Francuske i na koristima od njene vladavine kao to su ponovno uspostavljeni mir i sigurnost u zemlji; jo je dodao da e Francuska sve ve im dobro instvima nagraditi sve ve u vernost. Njegov ton je bio energi an i uvek o inski.³ I dalje: ÄPred Francuskom se otvara o igledna mogu nost da izvu e veliku korist sa ogromnih teritorija koje su joj pripale konvencijom iz 1890. i to ne ra unaju i nesmotreno na mineralna bogatstva na ije pouzdano prisustvo ve ukazuju mnogi pokazatelji. Prvo to treba uraditi je da se tamo obezbedi sigurnost koja ve dugo nedostaje. Jer, suprotno onome to se veruje, nije Sahara postala negostoljubiva zbog prirode, nego zbog ljudi. Ti ljudi nisu ratnici i ne ine organizovane grupe; to su plja ka i, lopovi koji ive od ubijanja i otima ine i koji ugnjetavaju mahom blage i miroljubive narode spre avaju i ih da napreduju.³ (221) Nije, me utim, samo ekonomska korist ta koja je izazvala provalu Kubertenovih Äplemenitih ose anja³, ve i strate ki kolonijalni interesi Francuske.

107

Osvajanje Sahare, te Ägigantske raskrsnice³, treba, po Kubertenu, da obezbedi Francuskoj Ästrate ku i ekonomsku dominaciju u tom delu sveta³. (222) Kolonijalizam i rasizam ostali su do kraja Kubertenovog ivota temeljni postulati njegove filozofije olimpizma. On se nikada nije zalagao za slobodu porobljenih naroda ( to bi bilo u potpunoj suprotnosti s egzistencijalnim principima za koje se fanati no zalagao), ve je od kolonijalnih sila tra io da budu milosrdnije prema Äni im rasama³ to je, u kona nom, trebalo da otupi o tricu kolonijalne vladavine i u ini da ona bude podno ljiva za porobljene narode. Kuberten se zalagao za Äprosve eni³ (moje navodnice) kolonijalizam, to zna i za postepenu duhovnu integraciju Äni ih rasa³ u kapitalisti ki poredak ± bez bitne promene njihovog polo aja u odnosu prema kolonijalnim gospodarima. Ideja o Äsportskoj kolonizaciji³ porobljenih naroda bio je sastavni deo Kubertenove kolonijalne strategije sa kojom je trebalo obezbediti potpunu i ve nu dominaciju bele nad Äni im rasama³. to se ti e Bulonjove tvrdnje da e Kubertenove Äli ne moralne vrednosti³ ± Änaposletku prevagnuti nad uvre enim reakcionarnim shvatanjima³, dovoljno je re i da je Kuberten Änaposletku³ pri ao nacistima. Koliko je Kuberten bio dosledan u zastupanju svoje osnovne ideje da je Äborba za dominaciju³ univerzalni zakon i kao takav osnovni uslov Äusavr avanja³ ove anstva? Polaze i od principa bellum omnium contra omnes Kuberten opravdava kako borbu za dominaciju izme u ljudi u kapitalisti kom dru tvu, tako i borbu izme u nacija i rasa. Me utim, kada je re o borbi izme u rasa (kao i kad je re o klasnoj borbi radnika i kapitalista, kao i o borbi za emancipaciju ena), Kuberten zna ajno odstupa od svoje Äprirodnja ke³ egzistencijalne filozofije kojoj, povremeno, nastoji da pribavi bo ansku legitimnost. On, naime, polazi od Ä injenice³ da bela rasa dominira nad Äni im rasama³ i umesto da se kao vrhovni sve tenik univerzalne olimpijske religije zalo i za pravo svake rase da se, u svim oblastima ivota, bori za dominaciju na svetskom prostoru, on osporava Äni im rasama³ to pravo i savetuje kolonijalne metropole kako da iskoriste sport da bi predupredile borbu kolonijalizovanih naroda za dominaciju ± to pre svega zna i za oslobo enje od kolonijalnog jarma. Svo enje kolonijalizovanih naroda na Äni e rase³, Äuro enike³, Äplja ka e³ i Äubice³ (na savremeni na in re eno: Äteroriste³) ± samo je na in da se porobljeni narodi li e osnovnih ljudskih i gra anskih prava i da se daju odre ene ruke kolonijalnim gospodarima da bi obezbedili to efikasniju eksploataciju kolonija. to se ti e Kubertenove Äborbe za slobodnu individuu³, on ne polazi od toga Äda se ovek ra a slobodan³, niti Äda su ljudi jednaki po ro enju³, ve od toga da je pripadnost rasi ono to odre uje vrednost oveka i time njegova prava. Iz Ä injenice³ da bela rasa vlada nad Äobojenim rasama³, Kuberten izvla i zaklju ak da je bela rasa Änaj istija, najinteligentnija i najja a³, dakle, rasno superiorna, to zna i da se ovek, zavisno od toga kojoj rasi pripada, ra a kao gospodar ili rob. Za Kubertena ne postoji Äjednakost na startu³ u ivotu. To to su Äni e rase³ dobile od belih gospodara mogu nost da se, zajedno sa njima, pojave

108

na sportskoj stazi ne zna i da su priznate kao jednake. Dobijanje Ädozvole³ da u estvuju na sportskim takmi enjima, zajedno sa kolonijalnim gospodarima, bila je Änagrada³ porobljenim narodima za odricanje od osnovnog i neotu ivog ljudskog prava: prava na slobodu. Ono po emu se Kuberten razlikovao od okorelih rasista nisu bila njegova Äplemenita ose anja³, ve politi ki realizam. Strah da e se narodi u kolonijama, u trenutcima ozbiljne ekonomske i politi ke krize evropskih kolonijalnih metropola, di i na ustanak i zbaciti kolonijalni jaram, osnovni je razlog to je Kuberten donekle ubla io svoju militantnu kolonijalnu retoriku sa kojom je krenuo ka olimpijskim vrhovima. Uvo enje sporta u kolonije nije bio Ähumanisti ki³, ve politi ki potez par excellence. U Kubertenovoj olimpijskoj filozofiji dominiraju tri ideje koje i danas predstavljaju izvori te najreakcionarnijih politi kih teorija i pokreta: bespogovorna pokornost radnika Ägazdama³; bespogovorna pokornost ena patrijalhalnom poretku; i bespogovorna pokornost Äobojenih rasa³ kolonijalnim metropolama (beloj rasi). Radnici, ene i pripadnici kolonijalizovanih naroda nemaju osnovna ljudska i gra anska prava. ÄMilosr e³ gospodara ini izvori te Änjihovih³ prava koja se sti u stalnim iskazivanjem pokornosti. Lubeove re i, da e se Äsve ve im dobro instvima nagraditi sve ve a vernost³, predstavljaju Äsvetu³ formulu za obezbe ivanje Ädru tvene pravde³. Kuberten e se, pred Prvi svetski rat, suprotstaviti nastojanjima da se u okviru bele (evropske) rase jedna nacija postavi iznad drugih, tako to e se proglasiti posebnom rasom koja ima takve uro ene osobine koje je ine Äsuperiornom³ ne samo u odnosu prema Äobojenim rasama³, ve i u odnosu prema drugim (zapadno) evropskim narodima. Konkretno, radi se o pangermanizmu i nastojanju velikonema kih krugova da ak i italijansku renesansu uvrste u nema ko kulturno nasle e. Tako e, izme u ostalog, biti ponem eni stvaraoci kao to je to Leonardo da Vin i ± koji e postati Wincke; oto e postati - Jotte; Buonaroti ± Bohnrodt... (223) U tom kontekstu treba razumeti i Kubertenovu tvrdnju, iz istog vremena, da su SAD zemlja u kojoj se ne veruje u rasnu suprotnost, to potkrepljuje injenicom da se u SAD Äsva evropska porekla stapaju i me aju na tako neverovatan na in³. (224) to se ti e odnosa belaca prema crncima, Kuberten, u svojim putopisima iz Amerike iz 1890.godine, navodi da se belci obra aju crncima Äkao to se obra aju psima³. (225) Na alost, kada se radi o interesima evropskih kolonijalnih dr ava, Kubertena napu taju Äplemenita ose anja³ i on postaje bespo tedni rasista. Ovde i napomena, da su se na Olimpijskim igrama u Sent Luisu (SAD) iz 1904.godine, na kojima Kuberten nije bio prisutan, predstavnici Äobojenih rasa³ takmi ili odvojeno. Za njih su bili organizovani Äantropolo ki dani³ na kojima je trebalo da se poka e njihova Ärasna inferiornost³ u odnosu prema belim gospodarima. to se ti e Kubertenovog odnosa prema nacisti koj Nema koj, pitanje je da li je on prihvatio da su Nemci Ärasno superiorni³ u odnosu prema Francuzima i Englezima, ili se radi o podr ci nacisti kom re imu kao gvozdenoj pesnici

109

evropskog kapitalizma koja mo e da mu obezbedi ekspanziju i izvu e Evropu iz ekonomske i politi ke krize. Kuberten je u sportu video nezamenljivo sredstvo za obuku kolonijalnih falangi. U svom govoru odr anom juna 1914.godine na Sorboni (koji je objavljen pod naslovom ÄSport i moderno dru tvo³ / ³Sport et la Société moderne³), u prisustvu predsednika Francuske Republike Rajmonda Poenkarea (Raymond Poincaré), povodom proslave dvadesetogodi njice ponovnog uspostavljanja olimpijskih igara, Kuberten upozorava: ÄSport je va an faktor u kolonijalnim osvajanjima u tom smislu to kolonizacija bez dobre sportske pripreme predstavlja opasnu nepromi ljenost. Mnogi istorijski neuspesi i mnogi uspesi mogu se objasniti injenicom da je jedna takva priprema postojala u jednom, a nedostajala u drugom slu aju.³ (226) Dimovi odu evljeni usklici kojima je propratio nacisti ka osvajanja - ÄSportom odu evljeni vojnici, sportom odu evljeni Firer!³ govore da su nacisti ozbiljno shvatili Kubertenovo upozorenje. Kuberten je bio odlu ni protivnik me anja rasa. Olimpijski krugovi ne simbolizuju jedinstvo sveta kao bratske zajednice slobodnih ljudi, nego kao zajednicu me usobno sukobljenih rasa. Oni nisu spona koja vodi zbli avanju ljudi, nezavisno od toga kojoj rasi ili naciji pripadaju, ve zadavanje granice preko koje zbli avanje ljudi nije dozvoljeno. Zato Kuberten tvrdi da Äbratstvo nije za ljude, ve za an ele³. (227) To ne zna i drugo nego da rasna pripadnost treba zauvek da ostane nepremostiva prepreka za ljudsko zbli avanje. Kubertenovo idealizovanje rasno Ä iste³ helesne rase kao utemeljiva a olimpizma, insistiranje na Ä injenici³ da je bela rasa Änaj istija³ ± upozorenje je svima, posebno pripadnicima bele rase, da ostanu u svome jatu. to se imena ti e, nije slu ajno to su to Äolimpijske³, a ne prometejske igre. Anti ki Olimp bio je mitolo ko steci te bogova koji su vladali nad ljudima. Smisao anti kih olimpijskih igara bio je iskazivanje pokornosti vladaju em (ovozemaljskom) poretku koji je putem bo anskog autoriteta dobio bo ansku mo . Bezuslovna pokornost oveka vladaju im vrednostima, koje se posredstvom olimpijskog rituala pojavljuju u Äsvetom³ obliku, glavna je nit koja spaja moderne sa anti kim olimpijskim igrama. I Kubertenov olimpijski paganizam ne veli a oveka, nego vladaju i poredak. ovek, ta nije, telo mu karca u borila kom naponu pojavljuje se kao simboli no otelotvorenje vladaju ih vrednosti i kao takvo je deo olimpijskog spektakla. ÄHarmonija³ je po Kubertenu najvi a estetska vrednost jer je Äsestra poretka³. (228) Princip citius, altius, fortius nije po sebi princip progresa, ve je to jedino ukoliko podrazumeva osloba anje oveka od uspostavljenih stega, kao i kriti ki odnos oveka prema postoje em svetu ± sa aspekta vizije budu eg sveta. Kubertenova olimpijska ideja nije usmerena ka budu nosti: on veli a helensku rasu kao fanati nog uvara pro losti. Anti ki princip Äupoznaj sebe samog³ (gnothi seauton) nije za Kubertena stvarala ki, pogotovu ne osloba aju i, ve ograni avaju i princip. Olimpizam je religija u kojoj je ovek prona ao svoj kona ni smisao. Zato je jedan od najva nijih ciljeva Kubertenove Äkorisne pedagogije³ da jo u za etku uni ti mladala ku ma tu. Ne

110

ideja o boljoj budu nosti, ve ideja o savr enoj pro losti treba da bude ideljavodilja za Kubertenovog uzornog gra anina. Koliko je Kuberten oti ao daleko u svom olimpijskom fanatizmu vidi se i po tome, to je do kraja ivota nastojao da uvede (po uzoru na anti ku Gr ku) Äolimpijsko³ ra unanje vremena. U tome je uspeo, bar to se ti e Äolimpijske istorije³. Kuberten je, nakon Prvog svetskog rata, uspeo da nametne Äsveti ( etvorogodi nji) ritam³ olimpijada ± koje se okon avaju olimpijskim igrama ± prelaze i preko injenice da 1916.godine, zbog rata, nisu odr ane olimpijske igre. Isto su postupili i njegovi sledbenici u MOK-u: fantomske olimpijske igre koje nisu odr ane 1940. i 1944.godine zbrajaju se sa odr anim olimpijskim igrama da bi se sa uvao Äsveti³ ritam olimpijskog vremenovanja. ÄNarodno prosve ivanje³ U svom predgovoru Kubertenovim tekstovima koji se odnose na Änarodno prosve ivanje³ (Äéducation populaire³) or Rio kritikuje tehnologiju koja je, u nastojanju da bude to efikasnija, zaboravila na su tinu oveka. Kuberten je, po njemu, bio taj koji je, od po etka svog Ävaspitnog poduhvata³, shvatio da vreme tra i takvu etiku i takvu reformu obrazovanja koja e svakome omogu iti da se slobodno realizuje u svojoj celokupnosti. Tokom itavog ivota Kuberten e Ästrasno raditi na razvoju Narodnog univerziteta koji e biti u stanju da svakom pru i mogu nost za usavr avanje³. ÄTekstovi koji slede³, konstatuje na kraju Rio, Äomogu avaju da se shvati sva plemenitost pedago kog poziva autora³. (229) Ve iz prvog teksta koji sledi mo e se zaklju iti o kakvoj se, zapravo, Äplemenitosti³ radi. Kuberten, naime, odu evljeno pozdravlja otvaranje za iru javnost sportske dvorane ÄToynbee Hall³, koja se nalazi u isto nom delu Londona, u kraju Vajt epel (Whitechapel), ime, koje je po Kubertenu, postalo u Engleskoj Äsinonim za bedu i siroma tvo³. (230) ta e jedna takva dvorana u sirotinjskoj etvrti? Kuberten: ÄOvde, naprotiv, treba najpre dokazati da je neko vredan po tovanja; uva avanje je individualno, a ne op te. Mladi su primorani da na svojim bli njima doka u svoju sopstvenu superiornost. To je velika stvar, jer kada se prizna superiornost, tim pre e biti prihva ena. Istina je da je za to potreban svakodnevni kontakt, to boravi te koje je su tina Tynbee Hall-a. Radnici koji su tamo u li (a ima ih ve puno) napustili su mnoga predube enja o svetu, kome se nikada nisu pribli ili i o kome su imali najfantasti nije ideje.³ (Pod.P.d.K.) (231) Umesto da se bori da se iskoreni beda i siroma tvo, Äplemeniti³ Kuberten nastoji da iskoristi sport da Ävaspita³ radnike da po tuju svoje gospodare i pomire se sa bedom i siroma tvom! Nakon Prvog svetskog rata, u vreme razvoja revolucionarnog radni kog pokreta u Evropi i raspada gra anskih institucija Kuberten, upla en za sudbinu

111

kapitalizma, te ko optu uje bur oaziju: ÄKapitalisti ka bur oazija rizikuje da skupo plati sebi nu ra unicu koja ju je navela da uspostavi demokratiju. Ona nikada nije htela da pomogne radni koj klasi da stekne druga znanja osim onih koje njenu slu bu mogu u initi produktivnijom pove avaju i njene proizvodne sposobnosti. Ona joj je ak zabranjivala pristup onim nepristrasnim znanjima koja, kako to divno ka e sve tenik Vagner (Wagner), daju ¶pristup uzvi enom ivotu¶. Ona je stvorila duhovno bogatstvo i postavila oko njega stra e da bi sa uvala monopol. Rezultat toga je da je sada kultura u opasnosti. Uspostavljanjem radni kih vlasti, one e biti ovla ene da uvaju trezor sa ijim sadr ajem nikada nisu bile u dodiru i koji rizikuje da bude uni ten u njihovim nestru nim rukama. Tako bi moglo propasti, opet gre kom do ju e privilegovanih, nasledstvo sakupljeno naporom tolikih generacija. Da li je prekasno da se za titimo od jedne tako stra ne neizvesnosti? Nema sumnje da je veoma kasno a, osim toga, malobrojni su oni koji uo avaju ovu opasnost i nameravaju da je se re e. Ovo nije prilika da se izlo i ta mo e biti korisno u injeno uz pomo sredstva kao to su narodni univerziteti. Predla em da se to uskoro u ini. Ali, u pedagogiji se ne razmatra samo mo dana strana; postoji i telesna strana. Vreme nala e da se svoj omladini otvori ono podru je sportske aktivnosti gde su uspostavljeni radost, mir i jednakost i koje putem toga mo e postati pogodan teren za uspostavljanje socijalnog mira. Jer se gubi iz vida da dru tveni sukobi nisu ro eni samo pod udarom opre nih, te ko pomirljivih, interesa, ve se velikim delom pojavljuje pod teretom tuge, gneva i nakupljenih uvreda. Ni ta nije tako pogodno kao sport da se mladi izle e od tih rana. ¶Svi sportovi za sve¶. To je ono to sada ho emo da organizujemo uz pomo naprednih op tina i velikih radni kih udru enja. Govori se o ¶proleterskom olimpizmu¶. Mene taj naziv ne pla i. Apel koji sam jo po etkom ove 1919.godine uputio mojim kolegama nai ao je, prvenstveno u Americi, na najtopliji do ek, a Internacionalni komitet (olimpijski, prim.aut.) odlu io je da u 1921, u Lozani, organizuje op ti kongres popularnih sportova iji program se prou ava i koji e biti utvr en na na em skupu u Anversu. Prema na em starom obi aju, mi ostajemo uporni prakti ari za koje teorija nema vrednosti ukoliko ne mo e odmah da se primeni u praksi.³ (Pod.P.d.K.) (232) U svojoj Äbrizi³ za Äduhovni razvoj³ radnika Kuberten ide dotle da sastavlja detaljni program za njihovo obrazovanje. On postaje stru njak za gotovo sve oblasti ljudskog znanja: istorija, filozofija, prirodne nauke, umetnost... U njegovom programu nalazimo pitanja koja treba obraditi u okviru tema kao to su zvezde, matematika, zemlja, voda, vazduh, vatra, minerali, biljke, agrikultura, ivotinje, ovek, elektricitet, ma ine, industrija, trgovina, transport, zakoni... Naravno, sve je to fasada. Ono emu je Kuberten stvarno te io bio je obra un s kriti kim umom i s politi kom borbom radnika, to zna i depolitizaciji radnika u kriti nim trenutcima za kapitalizam. U odeljku ÄKritika i euritmika³ prva re enica glasi: ÄKriti ki duh: mir (dru tveni, naravno, prim.aut.) prethodni uslov³. Druga

112

lekcija: ÄSaradnja izme u volje i telesnog treninga uspostavljanja telesnog i mentalnog mira.³ (233) Iz svog programa za obrazovanje radnika Kuberten je izbacio sve ono to se ne uklapa u njegovo vi enje sveta. ÄKulturno nasle e ove anstva³ svodi se, zapravo, na vladaju u ideologiju. Ovo pitanje je interesantno i zbog toga to Kuberten, borac za Äkulturno nasle e ove anstva³, nema ni jednu kriti ku re za nacisti ke piromanske rituale na kojima su spaljeni milioni knjiga, me u kojima i ona dela bez kojih se ne mo e zamisliti kultura modernog doba. Kuberten svodi radnike na primitivce koji e uni titi kulturna dobra ove anstva, a veli a naciste koji su ta dobra sistematski uni tavali. Da li se radi o Kubertenovoj nedoslednosti, koja se mo e objasniti politi kim motivima, ili je re o doslednom pridr avanju na ela da samo ono to odgovara interesima vladaju eg poretka spada u Äkulturno nasle e ove anstva³? U navedenoj Äborbi za radnike³ Kuberten nigde ne polazi od prava radnika kao ljudi i gra ana na obrazovanje i u tom kontekstu od njihovog prava da se legalnim politi kim sredstvima izbore za ono to im i po zakonu pripada. Kuberten svodi ljude koji ive od svog rada, najamnike kapitala, na Äradni ku klasu³ i na taj na in im ukida elementarna ljudska i gra anska prava. Odnos izme u kapitalista i radnika Kuberten poku ava da svede na odnos koji je postojao izme u feudalnog gospodara i kmeta. Otuda za njega Ämilosr e³ kapitalista predstavlja osnovno i jedino izvori te Äprava³ radnika. Ovo je izuzetno zna ajna dodirna ta ka izme u Kubertenove Äplemenite³ pedagogije i (isto tako Äplemenite³) pedagogije biv ih birokratskih re ima Ärealnog socijalizma³. Nisu radnici ti koji, kao ljudi, imaju pravo da se obrazuju, ve je dr ava (vladaju a birokratska oligarhija) ta koja im Ädaje³ pravo na obrazovanje, kao i programe obrazovanja. U tom kontekstu, ni Kuberten ne govori o pravu radnika na samoobrazovanje, ta nije, o pravu radnika da uzmu u e e u kulturnom ivotu i da stvore svoj pogled na svet koji proisti e iz njihovog dru tvenog polo aja i koji je usmeren na ukidanje sveta nepravde. Osnovni smisao Kubertenovih Äradni kih univerziteta³ bio je (kao i u Ärealnom socijalizmu³) da Ävaspitaju³ radnike da, bez obzira na njihov stvarni dru tveni polo aj, ostanu lojalni vladaju em poretku. Strah da e radnici uni titi klasni poredak, za koji sam Kuberten ka e da je Änepravedan³, pravi je razlog za njegov Ädu ebri ni ki³ odnos prema radnicima, a ne solidarnost sa potla enima. Ono za ta se Kuberten zala e jo od svog ÄProgram³-a (ÄUn programme: Le Play³) iz novembra 1887.godine, je da Ävladaju e klase³ (aristokratija i bur oazija) budu Ämilostivije³ prema radnicima ± da bi ubla ili njihovo nezadovoljstvo i na taj na in obezbedili njihovu nesmetanu eksploataciju. to se ti e Äproleterskom olimpizma³, Kuberten je imao priliku da bira izme u Narodne olimpijade (ÄOlimpiada popular³), koju e u leto 1936.godine u Barseloni da organizuju iberijski radnici u znak protesta protiv nacisti kih Olimpijskih igara ± i Berlinskih olimpijskih igara. Kuberten se otvoreno stavio na stranu nacista, nazivaju i pogrdnim imenima sve one koji su pozivali na bojkot

113

nacisti kih Olimpijskih igara. I dok su u Berlinu, uz zvuke fanfara, odjekivali Kubertenovi hvalospevi nacisti koj Nema koj i Hitleru (u njegovom govoru koji je emitovan na zatvaranju Berlinskih olimpijskih igara), u paniji su se Frankove fa isti ke falange, uz obilatu pomo Hitlera i Musolinija, krvavo obra unavale s radnicima, borcima za Republiku.

Pedagogija

Jedan od osnovnih razloga to gra anski teoreti ari uporno nastoje da Kubertenovu olimpijsku ideju izvuku iz istorijskog konteksta u kome je nastala i da je odvoje od njegovih politi kih stavova i politi ke prakse, je taj to je Kuberten nastojao da od sporta (olimpijskih igara) stvori efikasno oru e za o uvanje vladaju eg poretka. Kubertenova pedagogija nije usmerena na menjanje dru tvenih odnosa, ve na onemogu avanje oveka da menja vladaju e dru tvene odnose. Kuberten nastoji da od detinjstva osakati oveka tako to e u njemu ubiti slobodarsku samosvest i ljudsko dostojanstvo, i na taj na in kriti ki i vizionarski um. Nije slu ajno to se Kuberten sa takvom estinom suprotstavlja duhovnom razvoju mladih pre nego to su stekli karakter Äuzornog³ gra anina. Kuberten i bukvalno udara oveka u glavu. Otuda on insistira na boksu kao glavnom i nezamenljivom sredstvu za vaspitanje mladih. Udarci u glavu trebalo je da uni te impulse ljudskog, podlogu na kojoj se razvija mladala ka ma ta. U predgovoru knjige, koju e objaviti njegov profesor ma evanja 1890.godine pod naslovom ÄMoja metoda³ (ÄMa Méthode³), Kuberten obja njava zbog ega voli boks: ÄBoks je struggle for life, predstava borbe za ivot; ovek pa ljivo bira svoj trenutak, odabira mesto i tras! ± upu uje svome protivniku udarac pesnicom u koji ula e svu svoju snagu i odlu nost. Kakvo zadovoljstvo! ± a o korisnosti jedne takve ve be ne treba ni govoriti.³ (Pod.P.d.K.) (234) Boks je (zajedno sa veslanjem), po Kubertenu Äprvi³ i Ätemeljni³ sport, Äosnov efikasne i racionalne kulture³ (235) koji deca treba da po nu da upra njavaju, Äza razliku od ve ine drugih ve bi³, Äve od osme i devete godine³. (236) Kada govori o boksu, Kuberten nema u vidu samo Äengleski boks³, u kome se udarci zadaju pesnicama, ve i Äfrancuski boks³, u kome se udarci zadaju i nogama. Interesantno je da Kuberten u boksu vidi osnovno sredstvo za vaspitanje kako de aka, tako i devojaka, s tim to one treba da upra njavaju ne to Äbla i³ boks. Do razdvajanja dolazi u pubertetu kada de aci po inju da se bave ragbijem, po Kubertenu Ämu kim sportom par excellence³, a devojke onim oblicima telesnog ve banja koji ne e ugroziti obavljanje onih uloga za koje su one biolo ki predodre ene. (237) Kuberten je do te mere bio opsednut boksom, da je izmislio novu sportsku disciplinu, Äboks na konjima³, i sastavio pravila za nju. udi da ova Ägenijalna³ Kubertenova ideja nije o ivotvorena na olimpijskim igrama.

114

Da je boks, taj po Kubertenu Ädivni mu ki sport³, (239) bio neprestana inspiracija za Kubertenov ma toviti duh, pokazuje i njegovo zalaganje da se zvani ni programi izvo enja IX Betovenove simfonije, posebno njeno Äjedinstveno finale³, dopune predstavom u kojoj e biti izvedeno Änekoliko divnih napada kih bokserskih stavova³. (240) Ova Kubertenova manija, da Betovenovo delo koristi kao dekor za sportska takmi enja, na najgori na in e se ispoljiti na nacisti kim Olimpijskim igrama u Berlinu, kada su nacisti, na Kubertenov zahtev, IX Betovenovu simfoniju uvrstili u Äkulturni program³ Igara. Kuberten smatra da telo mora u potpunosti da bude podre eno zahtevima volje ± to je nit koja spaja dana nji Ävrhunski sport³ sa Kubertenovom pedagogijom. U lanku posve enom telesnom obrazovanju u XX veku, iz novembra 1902.godine, Kuberten konstatuje da srednjovekovno mu enje sopstvenog tela ima Ähumaniji³ i Äplemenitiji³ uzrok nego to se to, u pojedinim knji evnim delima, prikazuje. Radi se, naime, o Äpotrebi du e da mu i telo da bi ono bilo pokornije³. Kao uzor za pedagogiju XX veka Kuberten navodi Äsvetog³ Kolombana (Äsaint³ Colomban) koji Äu pono silazi na zale eno jezero³, ili se Ä iba koprivama³ i to u prvom redu ne zato Äda bi obezbedio mesto na nebu³, ve Äda bi o uvao u sebi divnu energiju iz koje je njegovo delo proisteklo i pru ilo mu ohrabruju u predstavu³. (241) Mazohisti ki spektakli, koje nam preporu uje Kuberten, uveliko su ovladali Ävrhunskim sportom³ i olimpijskim igrama. Dodu e, motivi su ne to banalniji (novac, naravno), ali je volja za pobedom i za postizanjem rekorda do te mere Äoja ala³, da je u stanju da uni ti telo da bi se ostvario postavljeni cilj. Jezuitski fanatizam Äsvetog³ Kolombana je de ija igra u odnosu prema samo-destruktivnom fanatizmu dana njih Ävrhunskih sportista³. Na prirodu Kubertenove pedagogije upu uje i njegov tekst ÄIzvori i granice sportskog progresa³ (ÄLes sources et les limites du progrès sportif³) koji je, povodom nacisti kih Olimpijskih igara, objavljen u junu 1936.godine u berlinskom listu ÄBZ am Mittag³. Savetuju i nacisti ki re im kako da od Äarijevaca³ stvori Älepu sportsku rasu³, Kuberten zaklju uje: ÄDru tveni mir nije gra anski mir, to je poredak. Mo e se vladati pod veoma razli itim politi kim poretcima; ali se ne e vladati u institucijama ako se prvo ne vlada u glavama. Zato moderni progres ima pre svega pedago ku su tinu.³ (242) ÄVladati u glavama³, to je credo Kubertenove olimpijske pedagogije. Ono to mnogi Kubertenovi tuma i svim silama nastoje da prikriju, Kuberten, u obra anju nacistima, jasno saop tava. Kubertenova olimpijska pedagogija zapo inje sa Ämi i avim telom³ Tomasa Arnolda, a zavr ava sa Ägvozdenim telom³ Hitlerovih Äarijevaca³. Ovde treba ukazati na Blohovo upozorenje, da telesna obuka mladih bez intelektualnog obrazovanja ne zna i drugo nego proizvo enje Ämesa za topove³. Drugi svetski rat je na stravi an na in dokazao istinitost tog stava. U dana njem vremenu, Äramboizam³ predstavlja (dodu e ne to banalniju) verziju Kubertenove muskularne pedagogije. Ukoliko, u prosu ivanju o Kubertenovom Ähumanizmu³, po emo od osnovnih ideja Francuske gra anske revolucije (ÄSloboda³, ÄJednakost³,

115

³Bratstvo³), kao temelja modernog humanizma, te ko da bi Kubertenova pedagogija mogla da bude uvr tena u humanisti ko nasle e modernog dru tva. ÄPravo na slobodu³ nije, za Kubertena, osnovno ljudsko pravo: osnov i izvori te svih prava oveka je Äpravo ja ega³. to se ti e Äjednakosti³, Kuberten tvrdi da je Äzakon nejednakosti najstariji i osnovni dru tveni zakon³ protiv koga je besmisleno boriti se. ÄBratstvo³, po Kubertenu, Änije za ljude, nego za an ele³. Izvorna Äprava oveka³ (droits de l¶homme), bez kojih nema moderne individue, a samim tim ni modernog dru tva, nemaju za Kubertena nikakav zna aj. to se ti e Äprava gra anina³ (droits de citoyen), za Kubertena nije gra anin konstitutivni segment dru tva, ve je to rasa, nacija i porodica. U Kubertenovoj olimpijskoj filozofiji nema mesta za emancipovanog gra anina, to zna i ni za emancipovano gra ansko dru tvo. Kuberten nije stvorio svoju olimpijsku filozofiju polaze i od izvornih humanisti kih ideja gra anskog dru tva, ve od egzistencijalne logike monopolisti kog kapitalizma ± u imperijalisti koj fazi njegovog razvoja. Na samom po etku njegovog olimpijskog puta, 1894.godine, Kubertenova idejavodilja je Ä injenica³ da u postoje em svetu Änije uspostavljena vladavina duha³. (243) Desetak godina kasnije Kuberten ponavlja: ÄNije vi e Minerva, boginja mira i mudrosti, ta koja vlada svetom, ve je to Merkur, bog preduzimljivosti, kretanja i trgovine³. (244) Isto tako, Kuberten polazi od Ä injenice³ da su Äsve nacije naoru ane do zuba³ i da Äta tendencija hvata sve vi e korena³. (245) Istovremeno, Kuberten isti e da Äborba za ivot³ nije karakteristika samo dana njeg sveta, ve da e ona sasvim sigurno vladati i u sutra njem svetu Äuprkos svim lepim projektima o dru tvenoj organizaciji i kolektivisti koj harmoniji³. (246) Kubertenova olimpijska ideja i olimpijska praksa nije trebalo da otvore prostor humanisti kim potencijalima gra anskog dru tva, nego militantnom kapitalu koji je nastojao da pokori svet. Slatkore ive fraze olimpijske gospode (Kubertenova ÄOda sportu³, na primer) trebalo je da pribave Ähumanisti ki³ legitimitet bespo tednim osvaja kim pohodima kolonijalnih sila. Kuberten povremeno Änapu ta³ postoje i svet i vra a se u pro lost da bi prona ao pogodan gradivni materijal za svoju olimpijsku ideju. Anti ka (robovlasni ka, rasisti ka) Gr ka se, pri tome, pojavljuje kao nepresu ni izvor njegovog Ähumanizma³. Kubertenov stav o Francuskoj gra anskoj revoluciji, da se samo Äforma promenila³, a da je Äsu tina ostala ista³, pokazuje koliko je Kubertenu bilo stalo do bitno novih, humanisti kih prostora koje je otvorila Francuska gra anska revolucija. Ovde bi se moglo postaviti i pitanje kako se mo e nazivati Ähumanistom³ ovek koji pomo u sporta, odnosno, Äkorisne pedagogije³, nastoji da ovekove i poredak za koji sam ka e da po iva na nepravdi? U vezi s tim, kako se mo e odvojiti Kubertenova Ähumanisti ka³ olimpijska ideja od njegove podr ke kolonijalizmu, od njegovog rasizma, agresivnog nacionalizma, diskriminacije ena, fanati nog militarizma, aristokratskog elitizma, antiintelektualizma, od

116

njegovog priklanjanja fa izmu u danima kada se odlu ivalo o sudbini ove anstva? Profesor Rio zavr ava porikazivanje i analizu Kubertenovog dela Kubertenovim radom iz aprila 1927.godine (ÄDe la transformation et de la diffusion des études historiques: caractéres et conséquences³) koji e on uputiti atinskoj Akademiji. Preko stotinu lanaka, govora i eseja iz poslednje dekade Kubertenovog ivota, u kojoj je izvr io rekapitulaciju svog olimpijskog stvarala tva i napisao filozofske i pedago ke rasprave koje imaju izuzetan zna aj za razumevanje njegovog olimpizma, ne e biti predmet ozbiljnijeg Rioovog razmatranja. Razlog je jednostavan: to je period u kome je Kuberten otvoreno stao na stranu nacista. Nacizam Uprkos jedinstvenom polazi tu, kada je re o o uvanju mita o Kubertenu, izme u Milerovog i Rioovog pristupa Kubertenu postoje izvesne razlike. One se mogu na pravi na in razumeti ukoliko se ima u vidu borba izme u nema kih i francuskih gra anskih teoreti ara za Kubertenovo olimpijsko nasle e ± koja se vodi u kontekstu borbe za nacionalni presti . Moderne olimpijske igre su mitolo ka nit koja spaja moderno dru tvo sa anti kom Gr kom, duhovnom kolevkom Zapadne civilizacije. Nije slu ajno to su se evropske kolonijalne sile, posebno u vreme njihove kolonijalne ekspanzije, borile da se domognu Olimpije, anti kog olimpijskog svetili ta, i da na taj na in doka u da pola u legitimno pravo na anti ku kulturnu ba tinu. Bizmark je, svojevremeno, od gr kih vlasti dobio ekskluzivno pravo na iskopavanje u Olimpiji. Njegov posao nastavili su nacisti: Hitler je, iz nov anog fonda koji mu je bio na raspolaganju, finansirao sa 300.000 rajhs maraka arheolo ka iskopavanja, s tim to je rekonstruisana Olimpija trebalo, kao to smo videli, da budu Äspomenik Tre em Rajhu izvan njegovih granica³. Zavr ni radovi na otkopavanju lokaliteta u podno ju Kronosovog brda obavi e se nakon Drugog svetskog rata pod nema kim okriljem i pod nadzorom jednog od glavnih ideologa nacisti kog olimpizma, Karla Dima. Francuskim olimpijskim nacionalistima preostao je ± Kuberten. Me utim, Äveliki Francuz³ Pjer de Kuberten, kada je dospeo do najvi ih olimpijskih vrhova, celokupnu svoju pisanu zaostav tinu poverava nacistima, imenuju i ih za uvare njegove olimpijske ideje. U prole e 1937.godine Kuberten pi e vladi Tre eg Rajha: ÄNisam uspeo da zavr im ono to sam eleo. Smatram da bi Centar za olimpijske studije pomogao, vi e nego i ta drugo, da se o uva i razvije moje delo, kao i da se sa uva od izvitoperenja kojem e, bojim se, biti izlo eno.³ (247) Bio je to amar Kubertenovoj Ävoljenoj Francuskoj³ koji i danas odzvanja u glavama francuskih nacionalista. Reakcije su razli ite: neki, poput profesora Rioa, zavla e

117

glavu u pesak; drugi, poput kulturnog poslanika zvani ne Francuske Bulonja, progla avaju Kubertena Ä izofreni arem³. Bulonjova pani na upozorenja da se ne sme dozvoliti da Änacisti ki vuk³ Karl Dim bude progla en za izvr ioca Kubertenovog olimpijskog testamenta ostala su, bar to se ti e Me unarodnog olimpijskog komiteta, uzaludni vapaj. ÄIzabrani tekstovi³, koji su sastavljeni i izdati pod njegovim pokroviteljstvom, poslu ili su za veli anje Karla Dima kao legitimnog naslednika Kubertenovog olimpizma. Evo kao profesor Miler zavr ava predgovor II tomu ÄIzabranih tekstova³: ÄUprkos zvani nim pozivima, Kuberten nije prisustvovao ni Olimpijskim igrama iz 1928. u Amsterdamu, ni onima iz 1932. u Los An elesu. Inicijativa Karla Dima povodom Olimpijskih igara iz 1936. da organizuje prenos olimpijske baklje potpuno odgovara njegovim shvatanjima. Njegova nadahnuta poruka nosiocima baklje od Olimpije do Berlina mo e biti shva ena kao sastavni deo njegovog olimpijskog testamenta. Najva nije olimpijsko svedo anstvo iz njegovih poslednjih godina je njegova rasprava o ¶Filozofskim osnovama modernog olimpizma¶, koja je emitovana na radiju 1935.godine. Kuberten je tako zapo eo seriju internacionalnih emisija o Berlinskim olimpijskim igrama iz 1936.godine. On je u sa etom obliku jo jednom izlo io ideje o modernom olimpizmu koje je decenijama razvijao. One se mogu sa eti u tri slede a na ela: 1. ¶Slaviti olimpijske igre zna i pozivati se na istoriju.¶ 2. ¶Olimpijska ideja nije sistem, nego duhovni i moralni stav.¶ 3. ¶Moja nepokolebljiva vera iz mladosti i kasnijeg doba bila je i ostala ivotvorni princip moga rada.¶ Kuberten je, izdaleka, sa pa njom pratio odvijanje Olimpijskih igara iz 1936.godine. Njene umetni ke forme nosile su pe at njegovog uticaja, to pokazuje izvo enje Betovenove ¶Ode radosti¶ prilikom posebne manifestacije u predve erje otvaranja igara. Uprkos onda njim u nim raspravama o politizaciji i komercijalizaciji olimpijskih igara i sporta, njegova vera u budu nost olimpizma ostala je nepokolebljiva sve do njegove smrti, 2.09.1937. u enevi. Kao to je u svom testamentu tra io, njegovo srce je 26.marta 1938.godine bilo u Olimpiji ugra eno u mramorni spomenik koji je podignut u znak se anja na ponovno uspostavljanje olimpijskih igara, nekoliko koraka od anti kog stadiona. Me unarodna olimpijska akademija (A.I.O.), o kojoj je Karl Dim razmi ljao za vreme ceremonije polaganja srca, sme tena je u njegovom neposrednom susedstvu. Njeno osnivanje u 1961.godini bilo je zajedni ko delo Grka Jana Ketseasa (Jean Ketseas) i Karla Dima. Ona ovekove uje olimpijsko nasle e Pjera de Kubertena.³ (248) U predgovoru Kubertenovim tekstovima i intervjuu u kojima Kuberten veli a nacisti ke Olimpijske igre i Hitlera, Miler ka e i to da je Kuberten, iz svog boravi ta u Lozani, Äaktivno u estvovao³ u pripremama za XI olimpijske igre. On je bio Äu bliskom kontaktu sa Karlom Dimom³, koji je bio spiritus rector olimpijskog pokreta u Nema koj. Kubertena i Dima su, po Mileru, zbli ile Äiste

118

te nje u sportskoj pedagogiji³ i Äisti pogledi o umetni koj i sve anoj formi³ koja je trebalo da bude realizovana na Berlinskim igrama. Ina e, njihovo zbli avanje zapo inje 1913.godine u vreme pripremanja Igara za koje bilo predvi eno da se 1916.godine odr e u Berlinu. (249) Na Kubertenovo Äaktivno u e e³ u pripremanju nacisti kih Olimpijskih igara upu uje i Kubertenov tekst ÄOlimpizam i politika³ (ÄL¶Olympisme et la politique³) u kome pozdravlja ÄIzjavu³ (ÄDéclaration³) koju je Baje-Latur dao nakon povratka iz Nema ke - u koju je oti ao da bi Äproverio³ opravdanost brojnih upozorenja da nacisti ki re im neprestano kr i olimpijsku Povelju. Konstatuju i da iskazane brige za ono to se de ava u nacisti koj Nema koj Änisu ni sasvim spontane ni iskrene³, Kuberten nagla ava da je Baje-Latur opravdano Ä igosao³ nastojanje da se Äolimpijske snage stave u slu bu izbornih interesa³. Na taj na in je, po Kubertenu, odbijen jo jedan Änepo teni napad³ koji je usmeren protiv Berlinskih olimpijskih igara. (250) I Miler ukazuje na Äprincipijelni³ (nepoliti ki) Kubertenov stav kada je re o njegovom odnosu prema Berlinskim olimpijskim igrama, i olimpijskim igrama uop te: ÄU svojoj novogodi njoj poruci iz 1936. koja je objavljena u ÄRevue Sportive Illustrée Belge³ Kuberten bez dvoumljenja odre uje svoj stav prema uticajima politike na sport. On se odlu no suprotstavlja olimpijskom bojkotu koji je planiran u SAD za 1936. i podr an u Francuskoj.³ ÄOlimpijski princip³, nastavlja Miler, Äne sme, po Kubertenu, da podlegne uticaju prolaznih pojava i mora ostati nezavistan od trenutnih politi kih zbivanja.³ (251) Miler se poziva na Kubertenov intervju iz ÄLe Journal³-a od 27.avgusta 1936. godine, u kome Kuberten isti e da je Äveli anstveni uspeh Berlinskih igara krasno poslu io olimpijskoj ideji³; suprotstavlja se tvrdnjama da su Berlinske olimpijske igre bile zloupotrebljene od strane nacista u politi ke svrhe; i odu evljava se Ähitlerovskom snagom i disciplinom³ koje su dominirale na Igrama. Na Kubertenov Änepristrasni³ odnos prema Berlinskim igrama upu uje i njegov intervju koji je 4. septembra 1936.godine objavljen u magazinu ÄL¶Auto³. Evo kako je Kuberten reagovao na komentar Fernanda Lomacija (Fernand Lomazzi) da su Berlinske olimpijske igre bile Äpropagandna politi ka manifestacija³: ÄObjavljeno je da su Berlinske olimpijske igre s tehni kog gledi ta bile potpuni uspeh. Mogao bih odgovoriti da mi je to dovoljno. To ne bi bilo obja njenje. Svakako, sportska strana mora biti dominiraju i element igara, ali ja mislim da ne bi trebalo imati igre bez elementa strasti koji je jedini u stanju da im da zna enje koje one mora da imaju. Ja sam uvek tra io ovu strasnu razdra enost, ja sam je hteo, prizivao svim svojim snagama. Jer takmi arski sport, po sebi, nije obi na stvar koja se mo e prilagoditi sku enim i sitni avim pravilima. Shvatimo, olimpijske igre su estoka, divlja borba kojoj ne odgovaraju druga do estoka bi a. Okru iti ih atmosferom konformisti ke slabosti bez strasti i neumerenosti, zna ilo bi unakaziti ih, oduzeti im svaku posebnost. A da ne govorimo o igrama na kojima je dopu ten pristup enama i omladini, uop te slabima. Za njih postoji drugi oblik

119

sporta, telesno vaspitanje koje e im dati zdravlje. Ali za igre, moje igre, ho u jedan dugi krik strasti, ma kakav bio. U Berlinu se drhtalo za ideju o kojoj nije na nama da sudimo, ali koja je bila strasni izazov koji stalno tra im. Tehni ki deo je, s druge strane, organizovan sa svom potrebnom pa njom i Nemcima se ne mo e pripisati sportsko nepo tenje. Kako ho ete da se u takvim uslovima odreknem slavljenja XI olimpijade? Jer, isto tako, ta glorifikacija nacisti kog re ima bila je emocionalni ok koji je omogu io ogroman razvoj koji su postigli.³ (252) anMari Brom (Jean-Marie Brohm) sa pravom prime uje: ÄNacisti ka strast kao intelektualni stimulans olimpizma! Fa isti ka pomama, antisemitska mr nja, teutonski patos, nacisti ka simbolika kao strasna razdra enost Igara!³ (253) Interesantno je i Milerovo obja njenje zbog ega nisu odr ane Olimpijske igre u Tokiju 1940.godine. Razlog je Äkinesko-japanski rat³ koji je, Äna alost³, spre io odr avanje Igara u Tokiju. (254) Pre svega, fa isti ki Japan je, nakon istupanja iz Dru tva naroda, odbio da organizuje Olimpijske igre da bi imao odre ene ruke za nove kolonijalne pohode. Japanski fa isti su, dakle, bili ti koji su spre ili odr avanje Olimpijskih igara u Tokiju. Za lanove MOK-a Äjapanskokineski rat³ (napad fa isti kog Japana na Kinu) sasvim sigurno nije bio prepreka za odr avanje Olimpijskih igara u Tokiju. Ina e, stvarno je Äza aljenje³ to to fa isti ki Japan nije pru io svetu jo jedan impresivni Äpacifisti ki³ olimpijski spektakl, poput onoga koji su nacisti organizovali u Berlinu. To je, bez ikakve sumnje, nenadoknadivi gubitak za olimpijski pokret. Kuberten je sa odu evljenjem pozdravio dodeljivanje Olimpijskih igara fa isti kom Tokiju. Uz usklik ÄOlimpizam prodire u Aziju!³, Kuberten iskazuje po tovanje Äjapanskoj imperiji³ nazivaju i civilizaciju koju ona predstavlja Äjednom od najslavnijih³ me u azijskim civilizacijama. Nju je olimpijski plamen, po Kubertenu, trebalo da pove e sa helenskom civilizacijom, kao Änaj asnijom³ me u ervopskim civilizacijama. (255) Put do helenske civilizacije vodio je, naravno, preko nacisti ke Nema ke. U kontekstu rasprave o Kubertenovom odnosu prema nacisti kim Olimpijskim igrama bilo bi interesantno razmotriti i pitanje Kubertenovog Äpacifizma³. Tu nam ÄIzabrani tekstovi³ ne e puno pomo i, ali to mo e u initi priznati Äkubertenolog³ Iv-Pjer Bulonj. Po njemu, Äpotpuno je o igledno³ da su olimpijske igre za Kubertena bile primirje. Kao potvrdu za svoju tezu Bulonj navodi Kubertena: ÄU pravilnim, u tu svrhu ta no utvr enim vremenskim razmacima, privremeno bi sva e i prepirke bivale prekinute, a nesporazumi zaboravljeni. Ljudi nisu an eli i ne mislim da bi ove anstvo ne to dobilo kada bi ve ina njih to postali. Ali stvarno je jaka li nost onaj ovek koji poseduje volju dovoljno sna nu da bi samog sebe i zajednicu kojoj pripada primorao da za kratko vreme potpuno zaboravi na svoje interese ili na strasne elje za gospodarenjem ili posedovanjem, ma koliko one ina e bile opravdane. to se mene ti e, ne bih imao ni ta protiv toga da vidim kako usred rata sukobljene vojske obustavljaju za kratko vreme ratne operacije iz po tovanja prema po tenim i vite kim duhom pro etim sportskim igrama koje bi bile organizovane za vreme tog primirja.³ (256)

120

Ovaj tekst sasvim jasno govori o tome da su, za Kubertena, ratni sukobi ne samo neminovna sudbina ove anstva, ve i da za ove anstvo ne bi bilo dobro kada bi zavladao mir. Umesto da se, posle svega to su ratne strahote Ädonele³ ove anstvu, suprotstavi Kubertenovim antropolo kim razmatranjima, koja su samo opravdanje za njegov ratno-hu ka ki fanatizam, Bulonj konstatuje da je Kubertenova ideja o prekidu ratnih sukoba, da bi se odr ale sportske igre, Äna alost potpuno neostvarljiva³! I stvarno, koliko bi svet bio sre niji kada bi predstavnici zara enih strana odigrali fudbalsku utakmicu, pre nego to nastave da kolju jedni druge i uni tavaju ono to je od sveta jo preostalo! Kamo sre e da su, na primer, Poljaci odr ali atletski susret sa Nemcima, pre nego to e ovi da uni te Var avu i pobiju milione Poljaka! Ili Jevreji sa Äarijevcima³, pre nego to e ovi da ih po alju u gasne komore! Ili Amerikanci sa Japancima pre nego to e da bace atomske bombe na japanske gradove i pobiju na desetine hiljada dece! Bio bi to pravi trijumf Kubertenovog Äpacifisti kog³ duha! Fanati ni anti-pacifizam predstavlja jedan od kamena temeljaca Kubertenove olimpijske ideje. Najbli i u oceni Kubertenovog Äpacifizma³ bio je ideolog nacizma Karl Dim, Kubertenov saborac koga Kuberten, u svom govoru sa kojim su okon ane nacisti ke Olimpijske igre, naziva Ägenijalnim prijateljem³. U svom delu ÄOlimpijska ideja u novoj Evropi³ (fa isti koj, naravno), Dim konstatuje: ÄU modernom dobu o iveo je ovaj militaristi ki duh olimpijskih igara. Kuberten, njihov obnovitelj, imao je vojni ku krv u svojim venama. On se gnu ao pacifizma i svih nebuloznih utopija o miru. Njegova pedago ka, istorijska, politi ka dela nam ukazuju na jedan neustra ivi karakter, onaj pravog ratnika.³ (257) Koliko je Kuberten bio fanati ni militarista pokazuje i njegov ratnohu ka ki stav koji je objavljen u zvani nom asopisu MOK-a ÄRevue Olympique³ u septembru 1913.godine, koji ina e predstavlja jedan od najva nijih postulata njegove pedagogije: ÄKontakt sa oru jem ini mladi a ovekom. Divna tradicija koju su uspostavili Nemci i iz koje izvire svo vite tvo.³ (258) Tek to je okon an Prvi svetski rat, koji je usmrtio i osakatio milione mladih ljudi, Kuberten dr i u Lozani, februara 1918.godine, govor u kome, izme u ostalog, ka e da je istorija omogu ila Francuskoj da u zadnjih etrdeset godina zabele i Änajdivniju od kolonijalnih epopeja³ i da Ävodi omladinu preko opasnosti od nekog pacifizma i neke slobode dovedene do ekstrema³ sve do mobilizacije iz avgusta 1914, Äkoja e ostati jedan od najlep ih spektakala koji je demokratija dala svetu³. (259)

Amaterizam

Kuberten je, i pre nego to su uspostavljene moderne olimpijske igre, upozorio da je Änovac ve iti neprijatelj sporta³. (260) U svojim kasnijim radovima on uporno ponavlja da profesionalizam ostaje Änajgori neprijatelj sporta i, u isto

121

vreme, telesnog obrazovanja uzetog u njegovoj celini³. (261) Nastoje i da sa uva Ävite ki duh³ na olimpijskim igrama, Kuberten, u junu 1920.godine, potse a na anti ki sport koji je nakon dugog perioda prosperiteta do iveo kraj jer su Äkoristoljublje, nov ana dobit, obi aj kla enja, zlobni postupci potkazivanja i nepo tenja³ bili prodrli u gr ku atletiku. Kuberten upozorava da civilizacija u kojoj ivimo Äna alost olak ava takvu korupciju i umno ava joj mogu nosti³. Zbog toga se Äsa svim na im snagama treba boriti da se sa uva moderni atletizam u njegovoj istoti i po tenju³. Jedan od najboljih na ina da se to postigne je da svaki sportista, pre nego to pristupi takmi enju, pred zastavom svoje zemlje polo i zakletvu da poznaje pravila amaterizma i da izjavi da ih nikada nije prekr io. ÄNacionalna zastava i asna re ³ su one univerzalne vrednosti koje treba da omogu e da se olimpijske igre uzdignu do svojih najvi ih dometa. (262) U svom govoru na otvaranju Olimpijskog kongresa u Pragu u maju 1925.godine, Kuberten nanovo ukazuje na to da se sport razvija u dru tvu koje strast za novcem preti da Äiskvari do sr i³. On poziva sportska dru tva da daju Ädobar primer povratka na kult asti i iskrenosti³, Äodstranjuju i iz svojih sredina la i hipokriziju³, kao i da Änemilosrdno diskvalifikuju tobo nje amatere³ koji unov avaju svoje u e e na javnim takmi enjima. I ovaj put Kuberten isti e Äli nu zakletvu³, obaveznu za sve sportiste, kao Änajbolje sredstvo da se isku enja u sportu stave pod kontrolu asti³. (263) Imaju i u vidu pedago ki karakter Kubertenovog olimpizma, njegovo insistiranje na anti kom religio athletae kao najve em izazovu za u esnike olimpijskih igara, name e se pitanje da li su dana nje olimpijske igre otelotvorenje Kubertenove olimpijske ideje, kao i da li su oni koji vode olimpijski pokret legitimni predstavnici izvorne Kubertenove olimpijske ideje? Bulonjova tvrdnja da Äamaterizam ne predstavlja sredi nje pitanje o modernom olimpizmu³ i da Äre avanje tog pitanja Kuberten nikada nije smatrao uslovom opstanka olimpizma³ u najmanju ruku zbunjuje, jer ve na slede oj strani, govore i o Kubertenovom shvatanju amaterizma, Bulonj zaklju uje: ÄKako svaka religija podrazumeva poznavanje dogmi i produbljavanje jedne mistike, Kuberten zasniva na pedagogiji olimpizma upu ivanje u olimpijsku filozofiju i praksu: zakletva koju takmi ari pola u predstavlja u ovom slu aju jedan od rituala vezanih za ono to je sveto.³ (264) Kubertenov stav iz 1936.godine da je Äpotpuni amaterizam³ ± Äneostvarljiv³, ne zna i da se Kuberten pomirio sa postepenom profesionalizacijom olimpijskih igara. On re avanje pitanja potpunog amaterizma nije smatrao uslovom opstanka olimpizma, ali je re avanje razvoja profesionalizma, to zna i stalnu borbu protiv (neminovnog) prodora novca u sport, smatrao uslovom opstanka olimpizma. Otuda Kubertenovo insistiranje na individualnoj zakletvi kao sredstvu da se spre i da sportisti postanu Äcirkuski gladijatori³ i da se sa uva religiozni duh olimpijskih igara. Bulonj poku ava igrom re i da sakrije bit problema i da uspostavi most izme u Kubertenovog shvatanja olimpizma (amaterizma-profesionalizma) i onoga to se danas de ava na

122

olimpijskim igrama i u Ävrhunskom sportu³. Odre eni citati iz kasnih Kubertenovih dela koriste se kao sredstvo za pribavljanje legitimiteta dana njim olimpijskim igrama, koje su postale upravo ono to je Kuberten predvideo, ukoliko se dozvoli da novac zagospodari sportom: banalna Äva arska³ zabava. Mo e se re i da je olimpijski pokret, u Kubertenovo vreme, imao dve faze razvoja. U prvoj, do Prvog svetskog rata, osnovni zadatak olimpijskog pokreta je da pospe i kolonijalnu ekspanziju najmo nijih zemalja Zapadne Evrope. U drugoj fazi, nakon Prvog svetskog rata, osnovni zadatak olimpijskog pokreta je da doprinese konsolidovanju kapitalisti kog poretka, to zna i da suzbije revolucionarni radni ki pokret u Evropi i slobodarsku borbu u kolonijama ± da bi postao sredstvo za stvaranje Änovog (nacisti kog) poretka³. Nakon Drugog svetskog rata, olimpijske igre postaju popri te hladno-ratovske borbe izme u blokova, kao i sredstvo za izra avanje nacionalnog suvereniteta naroda koji su se u me uvremenu oslobodili kolonijalnog jarma. Ve sredinom sedamdesetih postaje o igledno da kapital uzima olimpijske igre u svoje ruke i da postaje neprikosnoveni gospodar olimpijskog pokreta. Ako uporedimo osnovne principe Kubertenove olimpijske ideje i izazove koje je on postavio pred moderne olimpijske igre - i savremenu olimpijsku realnost, mogli bismo da do emo do slede eg zaklju ka: umesto nacionalnih zastava, na olimpijskim igrama dominiraju simboli kapitalisti kih firmi; umesto da se bore za svoju naciju i rasu, sportisti se bore za presti svojih firmi-sponzora; umesto crkve, olimpijske igre su postale Äva ar³; umesto nacionalne i rasne elite, sportisti su postali Äcirkuski gladijatori³; umesto pedago ke (moralne, religiozne), sport dobija profitersku dimenziju; umesto volje za pobedom, nau ni timovi, laboratorije, doping, medikamenti ± postaju najva nija razvojna snaga sporta; umesto da se sportska elita regrutuje iz najvi ih (najbogatijih) dru tvenih slojeva, sport je Äprivilegija³ onih koji su na dru tvenom dnu; umesto da se na olimpijskim igrama iskazuje Äsuperiornost³ bele rase, na njima dominiraju predstavnici Äobojenih (ni ih) rasa³; umesto da kruni u pobednike, ene su postale glavna Ävu na snaga³ u postizanju rekorda; umesto da se Ä asni uvari olimpijske ideje³, olimpijski zvani nici su postali beskrupulozni trgovci koji su od olimpijskih igara napravili show-business i sredstvo za sopstveno boga enje... Novovekovna olimpijska baklja, koju su prvi poneli aristokrate, da bi je predali fa istima, a ovi hladnoratovskim jastrebovima, zavr ila je u rukama olimpijskih trgovaca. Oni koji se najvi e zaklinju u Kubertena, postali su grobari njegove olimpijske ideje. Sa Atlantom, Kubertenov olimpizam je do iveo kona ni krah. Doha, 10.3.1992.

123

DOSIJE ÄSAMARAN ³ Posve eno panskom pesniku Federiku Garsiji Lorki koga su streljali Frankovi fa isti. Po etkom 1992.godine u Engleskoj se pojavila knjiga ÄGospodari olimpijskih krugova³ (ÄThe Masters of the Rings³) koja je izazvala veliko interesovanje u Evropi i uskoro bila prevedena na vi e jezika. Njeni autori su Viv Simson (Vyv Simson) i Endrju D enings (Andrew Jennings), britanski novinari zaposleni u TV ku i ÄGranada³ , koji su stekli slavu (i bili odlikovani) svojim istra ivanjem o saradnji izme u britanskog Skotland Jarda i londonskih preporodavaca droge; o povezanosti ÄBele ku e³, CIA-e i britanskih pla enika sa nikaragvanskim Äkontra ima³; o mafiji, terorizmu i drugim Ävru im³ temama. Za razliku od sportskih novinara, koji po pravilu prikazuju samo onu stranu sporta koja privla i gledaoce, donosi novac i politi ke poene, Simson i D enings su, tokom etvorogodi njeg rada, istra ili tamnu, od javnosti bri ljivo skrivanu, stranu sporta. Autori su posebnu pa nju poklonili Me unarodnom olimpijskom komitetu (MOK) i njegovom predsedniku Huanu Antoniu Samaran u (Juan Antonio Samaranch). U radu na njegovoj pre svega politi koj biografiji, oslonili su se na istra ivanja Hajme Boiksa (Jaume Boix) i Arkadia Espade (Arcadio Espada) koja su objavljena u njihovoj knjizi ÄEl Deporte del Poder³ (ÄSport mo i³), koja je 1991.godine izdata u Madridu (Ediciones Temas De Hoy). Istovremeno, autori su u svom istra ivanju koristili autenti na dokumenta, a od posebnog zna aja bili su razgovori sa onim ljudima koji su, posredno ili neposredno, bili uklju eni u zakulisne igre iji su protagonisti elnici me unarodnog sporta. Samaran je u no reagovao. Optu io je Simsona i D eningsa da rade za one koji ele da potkopaju njegov autoritet da bi do li na mesto predsednika MOK-a. Umesto da se argumentima o svojoj politi koj i Äolimpijskoj³ biografiji suprotstavi navodima britanskih novinara, Samaran je podigao tu bu protiv njih i to ba onda kada je trebalo da predo e javnosti dokumentaciju na osnovu koje su napisali knjigu. Interesantno je da je tu ba podignuta u Lozani, gde se nalazi sedi te MOK-a, a ne u nekoj od zemalja u kojima je knjiga objavljena. Tekst koji sledi ra en je na osnovu podataka koji su izneti u Simsonovoj i D eningsovoj knjizi (radi se, ina e, o nema kom izdanju sa naslovom ÄGeld, Macht und Doping³ / ÄNovac, mo i doping³ / Knaus Verlag, München, 1992.), kao i na osnovu odre enog broja studija koje su navedene u mojoj knjizi ÄOlimpijska podvala³ (De ja knjiga, 1992.). Od posebne pomo i bila je

124

izvanredna studija Trive In i a ÄSavremena panija³ (Nolit, 1982.), kao i prevodi, neobjavljeni rukopisi, pisma, slike, informacije i obja njenja koje sam dobio od sociologa Radivoja Nikoli a, koji se u gra anskom ratu u paniji borio protiv fa izma da bi, nakon poraza Republike, proveo vi e godina u fa isti kim kazamatima. Zahvalnost dugujem i njegovim katalonskim i panskim saborcima koji su mi pomogli da bolje shvatim prirodu Frankovog fa isti kog re ima, kao i ulogu koju je Samaran imao u tom re imu. Simson i D enings ve na po etku svoje knjige iznose tvrdnje koje neupu ene mogu da zapanje: ÄNa na e iznena enje, pokazalo se da su ova istra ivanja te a od svih dosada njih. Proteklih godina pisali smo i sastavljali televizijske izve taje o razli itim temama: o mafiji, Iran-Kontra aferi, terorizmu, korupciji u Skotland Jardu i o drugim tamnim stranama javnog ivota. Najte e nam je, ipak, bilo da prodremo u svet olimpijskih igara i amaterskog sporta. Nikada ranije nismo se suo ili sa tolikim preprekama kada smo hteli da do emo do intervjua koji su bili za javnost, dokumenata i drugih originalnih izvora.³ (7.s.) Govore i o vode im strukturama me unarodnog sporta, autori konstatuju da se radi o svetu koji je sakriven od o iju javnosti i koji se nalazi u Äelitnom domenu³ u kome se sve odluke o sportu donose Äiza zatvorenih vrata³. U svetu Me unarodnog olimpijskog komiteta, po Simsonu i D eningsu, novac ne slu i da se sportistima stvore uslovi za trening, ve pre svega da omogu i jednom uskom krugu funkcionera ekskluzivni na in ivota. Novac, koji je upu en sportu, biva preba en na ra une u inostranstvu. To je dru tvo u kome funkcioneri ne podle u izboru i mogu trajno da ostanu na vode im polo ajima. ÄU ovoj knjizi ne radi se o sportistima, koji se bore za zlatne medalje³, konstatuju na kraju autori, Äve se radi o skrivenom svetu tamnih elegantnih odela, o ljudima koji manipuli u sportom radi ostvarivanja sopstvenih interesa.³ (8.s.)

Put ka Olimpu Huan Antonio Samaran je potekao iz bogate katalonske ku e koja je kapital sticala u tekstilnoj bran i. Jo sa esnaest godina, odmah nakon izbijanja Frankove pobune, pristupa pokretu mladih fa ista ÄFrente de Juventudes³. Zbog njegovih aktivnosti u fa isti kom pokretu bio je, od republikanske vlasti u Barseloni, priveden na saslu anje i odmah zatim, zbog godina, pu ten. Neposredno pred njegov osamnaesti ro endan regrutovan je u republikansku armiju. Po svedo enju Huana Lar a (Juan Llarch), poznatog katalonskog pisca, koji je regrutovan istoga dana kad i Samaran , Samaran je Äod po etka bio druga iji od ostalih vojnika. Njegova taktika bila je da se vrsto dr i kapetana i drugih oficira. On je na neki neobja njiv na in kod sebe uvek imao duvan i okoladu, u kojima se u to vreme oskudevalo. Kada bi kapetanu zatrebala cigara, Samaran je bio tu da mu je ponudi³. Lar je jo tada razotkrio Samaran ev na in opho enja sa ljudima:

125

Ä itavog svog ivota Samaran se pona ao na isti na in: nekom ponuditi ne to, da bi se dobilo mnogo vi e.³ (67.s.) Samaran nije imao nameru da ostane u republikanskoj armiji ni dan vi e nego to je morao. O tome Lar : Ä eleo je da po svaku cenu ode na odsustvo. Kada mu je to odobreno, rekao je da se ne e vratiti i da e se priklju iti Crvenom krstu. Kasnije sam doznao da je dezertirao im je stigao u Barselonu i da se od tada skrivao.³ (88.s.) ÄSamaran danas uzvikuje ¶ ivela Katalonija!¶³, dodaje Lar , Äali mi znamo da je on itavog ivota bio Frankov sledbenik.³ (89.s.) Nakon okon anja gra anskog rata, Samaran se uklju io u posao sa tekstilom. Postao je menad er i, zapo ljavaju i jeftinu radnu snagu, koja nije bila sindikalno organizovana, uspeo je da ostvari zna ajnu dobit. Onda je, koriste i veliko porodi no bogatstvo, po eo da kupuje naklonost va nih ljudi i da vodi ivot mladog skorojevi a. esto je pose ivao no ne barove u kojima se skupljala bogata ka Äelita³. U njima su radile mlade devojke koje su se, da bi pobegle iz siroma tva, bavile prostitucijom. Zvali su ih Äcortesanos³. Samaran je bio poznat po tome to je u raznim klubovima unajmljivao itave grupe devojaka da bi ih Äpoklanjao³ svojim prijateljima. Uz pomo svoje Äbezgrani ne velikodu nosti³ Samaran e uskoro postati vo a mladih bogata a Barselone. O njemu su kru ile razne pri e. Njegovi prijatelji su tvrdili da ima obi aj da svaku devojku upi e u svoj potsetnik i da je u toku godine ispunio preko etrdeset takvih sve ica. Pored toga, on je pedantno bele io njihove ro endane i poklone koje im je kupovao. Jo od mladih dana Samaran je stekao naviku, o kojoj govori Lar , koju e tokom itavog ivota praktikovati: da deli poklone i da eka pogodan trenutak da tra i protivuslugu. U ranim etrdesetim Samaran je po eo da trenira boks. U estvovao je na prvenstvu Katalonije i to u perolakoj kategoriji. Na ringu se pojavio u svilenom ogrta u na kome je pisalo ÄKid Samaranch³. Pobedio je u drugoj rundi. Nakon me a proneli su se glasovi da su njegovi prijatelji, bez njegovog znanja, podmitili njegovog protivnika Äda padne³. Samaran ubrzo napu ta boks i opredeljuje se za politi ku karijeru. Shvatio je da je sport najbolja startna pozicija za uspon u fa isti koj hijerarhiji mo i. U to vreme, u paniji je bio popularan hokej na koturaljkama. Samaran je iskoristio finansijske te ko e u kojima se taj sport na ao. Ulo io je novac i osnovao organizaciju koja e objediniti hokeja ki sport, da bi, 1945.godine, od generala Moskarada (Moscarado), tada njeg ministra za sport, dobio odobrenje da pristupi Me unarodnom udru enju za hokej na koturaljkama i da u estvuje u Montreu (Montreux) na generalnoj skup tini udru enja. Bio je to njegov prvi korak u me unarodnom svetu sporta. Slede i korak bio je osnivanje panskog nacionalnog tima koji je, naravno, finansiran iz njegovog d epa. Bio je to metod koji su primenili i neki drugi lanovi MOK-a da bi se do epali eljenih polo aja i stekli svetsku afirmaciju: relativno mala finansijska ulaganja u sport koja donose politi ki presti koji e, opet, omogu iti ne samo da se vrate ulo ena sredstva, ve i da se ostvari

126

ogromna dobit. Vode i se tom logikom, Samaran finansira Svetsko prvenstvo u hokeju na koturaljkama koje e se 1951.godine odr ati u Barseloni i koje je trebalo da doprinese me unarodnom priznanju Frankovog fa isti kog re ima. panski tim osvojio je prvo mesto. Na jarbolu se, uz zvuke nacionalne himne, digla zastava koja je predstavljala fa isti ku paniju. Samaran ev ugled u panskoj fa isti koj organizaciji ÄMovimiento³, koja je bila naslednik zloglasne ÄFalange³, je porastao. Samaran upu uje 22. oktobra 1951.godine pismo regionalnom predsedniku u kome ga moli da podr i njegovu kandidaturu na Äizborima³ za gradske odbornike Barselone. U stvari, bila je to molba upu ena fa isti kim glave inama da ga naimenuju za gradskog odbornika. Ali, za to je bilo potrebno dobiti potvrdu o podobnosti i to od tajne fa isti ke policije. O tome Simson i D enings: ÄU arhivi biv eg civilnog guvernera Barselone, koja je pripadala ÄFalangi³, nalaze se dva interesantna dokumenta iz 1951.godine. Prvi dokument nosi oznaku 994 i pun je hvale za Samaran a. Izgleda da je za vreme generalnog trajka bio nedopustivo mali broj partijskih aktivista. U dokumentu se konstatuje: ÄSamaran je bio jedan od retkih falangista koji je za vreme trajka bio prisutan.³ (92.s.) Bio je to va an poen za Samaran a, ali je njegov privatni ivot i dalje ostao prepreka za napredovanje u fa isti koj hijerarhiji mo i. ÄSamaran eva reputacija playboy-a³, navode dalje Simson i D enings, Äonespokojavala je tajnu policiju ¶Falange¶, koja je svakog pijunirala. Po njihovoj proceni, njegovo pona anje nije odgovaralo jednom partijskom politi aru. U drugom izve taju ± dokument broj 884 ± on e biti kritikovan jer poklanja automobile ¶svojim mnogobrojnim prijateljicama koje stalno menja¶. Na kraju se zaklju uje: ¶Ne smatramo da poseduje zrelost za vr enje javne slu be.¶³ (92.s.) Samaran nije gubio nadu da e uspeti da umilostivi fa isti ke mo nike. Uostalom, tu je bio sport. Koriste i se parama i vezama, Samaran je uspeo da postane zamenik predsednika komiteta koji je organizovao II Mediteranske igre koje e se, na njegovu veliku sre u, odr ati u Barseloni. Bio je to doga aj od izvanrednog zna aja za afirmaciju fa isti kog re ima u me unarodnoj javnosti. Samaran je u toj meri pobolj ao svoj politi ki polo aj da je kona no uspeo da napravi politi ki proboj. Tome e doprineti i javni mediji ± tada, kao i kasnije u toku njegove olimpijske karijere. I ovde se Samaran poslu io oprobanim metodima sa kojima se tako uspe no koristio tokom itavog ivota: novinari su bili potkupljeni. O tome Simson i D enings: ÄSamaran je u ivao ve u naklonost tampe nego mnogi njegovi drugovi iz fa isti ke partije. U Barseloni je postojala grupa novinara koja je o njemu pisala gotovo beskrajne slavopojke. On je bio poznat po tome da je novinare, kao to je to radio sa prostitutkama u no nim klubovima, kupovao poklonima. ak se pri a da su novinari, koje Samaran nije ni poznavao, dobijali od njega srebrne poslu avnike kao poklon za enidbu.³ (93.s.) Osokoljen svojim Äuspesima³, Samaran e nanovo podneti molbu fa isti kim glave inama da ga imenuju za gradskog ve nika. Tajna policija je opet

127

uklju ena da bi se proverila njegova podobnost za obavljanje javnih slu bi. Fa isti ki zlikovci, podr ani od strane katoli ke crkve, strogo su vodili ra una o Ämoralnom³ liku re ima. Zavr ni policijski izve taj od 6. novembra 1954.godine glasi: ÄOvaj ovek u iva visok ugled u sportu. On je savr eni d entlmen. Politi ki se poistove uje sa re imom. U njegovom moralnom pona anju ± pri emu se mora imati u vidu njegovo bogatstvo, njegove godine i krug njegovih prijatelja ± ne te i hvalisanju niti skandalima, kada se ima u vidu njegovo poznanstvo sa enama i ljubavne afere. On istina ima puno (ljubavnih) afera i po jednom obave tenju za zadovoljavanje takvih potreba je iznajmio moma ki stan. Neo enjen je.³ (84.s.) Samaran je dobio mesto koje je tra io. Postao je isuvi e mo an da bi mogao da bude politi ki ignorisan. Sada je bio u vladi drugog po veli ini grada u paniji ime je kona no stekao mogu nost da se uklju i u Äveliku (fa isti ku) politiku³. Sve do sada Samaran je bio simpatizer partije. Za dalji uspon, morao je da i formalno pripada ÄMovimientu³. Samaran se u lanio u fa isti ku partiju. Me utim, to nije bio jedini uslov za dalje napredovanje. Guverner je li no od Samaran a zatra io da se o eni. O tome Simson i D enings: ÄBio je to jasan signal. Ako je Samaran hteo da u partiji politi ki ide dalje, morao je sebi da prona e enu. Ubrzo nakon upozorenja, Samaran je najavio veridbu sa Marijom Terezom Salisaks (Maria Teresa Salisachs). Njegova verenica, poreklom iz bogate porodice, dobi e nadimak ÄBibis³. Nije pro la ni godina, a oni e se ven ati. Nacrt pozivnice za ven anje napravio je Salvador Dali.³ (95.s.) Samaran je hteo da se popne jo vi e ± i to to pre. Na redu je bilo mesto odbornika u Katalonskom regionalnom ve u. Za to je bila potrebna podr ka sa najvi eg mesta u fa isti koj hijerarhiji panije. Simon i D enings: ÄSamaran se obratio izvesnom lekaru u Barseloni, koji je imao veliki uticaj u fa isti koj partiji i koji je, svojevremeno, primio finansijsku pomo od Samaran evog oca. Lekar je obavio telefonski razgovor. Slede eg dana e biti objavljeno da je Samaran postao odbornik u regionalnom ve u i da je preuzeo odgovornost za sport u Kataloniji.³ (95.s.) Jo nekoliko telefonskih poziva i Samaran e, od strane regionalnog ve a, biti (1956.) naimenovan za lana Nacionalnog olimpijskog komiteta, koji je imao sedi te u Madridu. To je, naravno, zahtevalo jo ja e izraze lojalnosti fa isti kom re imu. Zbog toga Samaran zavr ava pismo, koje je uputio nadre enim sportskim forumima, sa zvonkim uzvikom: ÄUvek na usluzi, pozdravljam vas sa dignutom rukom.³ (95.s.) Nema ta, pravi olimpijski pozdrav! U fa isti koj paniji sport je bio deo politike. Slu io je kao produ ena ruka vlasti koja je imala totalitarni karakter. Samaran je to umeo ve to da iskoristi. Njemu je i lo na ruku i to to stara fa isti ka garda nije imala mnogo razumevanja za moderna sredstva manipulisanja i vladanja. Njihovi pogledi bili su okrenuti ka pro losti. Samaran je uspeo da stekne va ne poene lukavo koriste i me unarodna takmi enja da u svetu pobolj a sliku o fa isti koj paniji, istovremeno u vr uju i vlast fa ista nad sportom. Oni e mu, kona no, otvoriti vrata Madrida: Samaran je primljen u ekskluzivni klub najvi ih fa isti kih glave ina. Istina, ne sa posebnim odu evljenjem. Zbog njegovog bogatstva i

128

neskrivenih ambicija Samaran je u Madridu dobio posprdni nadimak Äsenorito³ (Äkico ³). Na osnovu Simsonovog i D eningsovog istra ivanja, mo e se zaklju iti da je odlu uju u ulogu u daljem Samaran evom usponu imao finansijski pekulant Hajme Kastel (Jaime Castell), koji je postao njegov poslovni partner i bliski prijatelj. Zajedno su se upustili u pekulantske poslove sa zemlji tem na katalonskoj obali koja se otvarala za turizam. Samaran je postao lan nadzornih odbora u raznim preduze ima i bankama. Uz pomo Kastela, Samaran je do ao u kontakt sa najmo nijim ljudima u Madridu. Preko njega upoznao se i sa Frankovom porodicom. Samaran i njegova ena ÄBibis³ posebno su se zbli ili sa Frankovom erkom Karmen (Carmen). Samaran ev ugled je rastao. U decembru 1966.godine ministar za sport podnosi ostavku. Na njegovo mesto fa isti ki diktator postavlja Samaran a. Nakon stupanja u Nacionalni olimpijski komitet panije, ovo je bio najva niji trenutak u njegovoj Äsportskoj³ karijeri. Slede e godine, Samaran e, kao fa isti ki predstavnik, biti Äizabran³ u panski parlament (Cortes). Samaran je postao mo an ovek. Bio je multimilioner, visoko se kotirao u fa isti koj partiji, bio je blizak prijatelj diktatorove porodice, a postao je, zahvaljuju i svojim oprobanim metodima, miljenik javnih medija. Ipak, Älukavi kameleon³ je precenio svoje mo i. Rade i na svoju ruku, Samaran je do ao u sukob s fa isti kim veteranima koji su jo uvek bili isuvi e mo ni da bi dozvolili da im jedan katalonski Äkico ³ soli pamet. Samaran je, 1970.godine, smenjen sa mesta ministra za sport. Me utim, to nije ugrozilo njegove pozicije. On je i dalje bio vi en lan fa isti ke partije, a zadr ao je i sve funkcije u politici i sportu. Bila je to, u stvari, Äopomena³ Samaran u da vodi vi e ra una o fa isti koj hijerarhiji. Na Äizborima³ za parlament iz 1971.godine, na kojima je opet nastupao kao fa isti ki kandidat, Samaran je do iveo pravu katastrofu. Interesantno je da je jedna od Samaran evih izbornih parola glasila: ÄNiko nije toliko uradio za sport.³ Na Äizbore³ je iza lo jedva 35% upisanih bira a. Fa isti su, na jedvite jade, ponovo ugurali Samaran a u parlament. To, naravno, nije omelo asopis ÄRevue Olympique³, koji izdaje MOK, da povodom izbora Samaran a za podpredsednika MOK-a, 1974. godine, objavi da je Samaran postigao Ärekord u broju glasova za panski parlament³. Navedeni su rezultati iz 1967.godine, a novinari ÄRevue³-a su vrlo dobro znali o kakvim Äizborima³ se radilo. Novinarima ÄRevue³, kao ni gospodi iz MOK-a, nije palo na pamet da postave pitanje kako je jedan od vode ih fa ista panije, nakon svega to je fa izam Ädoneo³ ove anstvu, uop te mogao da bude primljen MOK, a tek da bude naimenovan za podpredsednika MOK-a! to se ti e MOK-a, i tu je Samaran brzo napredovao. Dve godine nakon to je primljen u MOK, Samaran e na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju, 1968.godine, biti odgovoran za olimpijski protokol. Nekoliko godina kasnije, posta e lan komisije za tampu, a zatim dobija mesto u najvi em telu MOK-a, Izvr nom komitetu da bi, kao to smo videli, 1974.godine naimenovan za podpredsednika MOK-a.

129

Pokaza e se da je najva niji doga aj u Samaran evoj olimpijskoj karijeri bio njegov susret sa Horstom Daslerom (Horst Dassler), vlasnikom firme ÄAdidas³. O tome Kristian anet (Christian Jannette), tada nji lan Äpoliti kog tima³ ÄAdidasa³ i bliski Samaran ev saradnik na Olimpijskim igrama u Minhenu: ÄSamaran je u Minhenu bio ef protokola. Morala sam da sa njim blisko sara ujem i mi smo postali prijatelji. Samaran je 1974.godine saznao da radim za Horsta i izrazio elju da ga upozna. Pozvao nas je da ga posetimo u njegovoj ku i u Barseloni. Ostali smo tri dana. Horst je hteo da se upozna sa svima onima koji su se bavili organizacijom sporta. Naravno da je Samaran jo tada bio izuzetno va na li nost. Bio je ef protokola MOK-a. Obi no se smatra da je ef protokola budu i predsednik. Znala sam da Samaran eli da bude predsednik. Rekla sam Horstu da je Samaran dobar i veoma ambiciozan ovek, i da je veliki radnik. Dopao se Horstu. Kasnije su postali jako dobri prijatelji.³ (104.s.) Simon i D enings pozivaju se na jo jednog va nog svedoka. To je Patrik Nejli (Patrick Nally), dugogodi nji Daslerov saradnik i ovek koji je bio svedok i u esnik u mnogim va nim poslovima: ÄHorst je razgovarao sa Samaran em na na in koji je jasno pokazivao da se radi o tome da se osvoji MOK. Horst je jo od ranije znao da Samaran ho e da bude predsednik. Avelan (Joao Avelange, predsednik FIFA, prim.aut.) se domogao vrha sa svojim sopstvenim snagama i tek onda je ra unao sa Horstovom pomo i. Mislim da je Samaran bio prvi zna ajni igra koji nije ni ta drugo radio osim to je vodio borbu da bude izabran na mesto predsednika, i pri tome je imao stalnu Horstovu podr ku. Samaran je bio prvi funkcioner nove generacije koji je shvatio kakve se mogu nosti ovde uspostavljaju. Funkcioner je morao poput politi ara da se upusti u izbornu borbu da bi bio izabran. A u to vreme je svaki onaj ko je hteo da preduzme tako ne to, prvo putovao u Landershajm (Landersheim) da razgovara sa Horstom i sklopi sa njim sporazum. Tek kada se sa Horstom zaklju i posao, onda bi on nekom pomogao da bude izabran.³ (104.s.) Vratimo se Samaran evoj politi koj karijeri. Slede i Samaran ev korak bio je usmeren na dobijanje mesta predsednika regionalnog ve a Katalonije. O tome Simson i D enings: ÄU Frankovom re imu predsednik regionalnog ve a Katalonije bio je va na li nost. Sa sportom naravno nije imao nikakve veze. U vreme kada se, 1973.godine, Frankov ivot bli io kraju, irom zemlje narasta raspolo enje za promenama. Te ko oboleli general reaguje tako, to imenuje admirala Karera Blanka (Carrero Blanco) za premijera. Blanko je spadao u najreakcionarnije i najvernije Frankove sledbenike iz gra anskog rata. Mesec dana kasnije imenuje Karero Blanko za predsednika regionalnog ve a Katalonije oveka, koji je u o ima re ima bio najpodesniji da izvr i zadatak da se o uva kontrola nad ustani kom Katalonijom. Bio je to Huan Antonio Samaran .³ (105.str.) Samaran nije krio svoju odbojnost prema demokratiji. U svojoj inauguralnoj besedi on izjavljuje: ÄIzra avam svoju iskrenu odanost i vernost

130

re imu, vernost principima ÄMovimienta³, svoju pokornost panskom princu i svoju apsolutnu odanost Franku.³ (105.s.) Pet dana pred bo i 1973.godine, Karera Blanka e u Madridu razneti bomba. Baskijska teroristi ka organizacija ETA je izvr ila osvetu. ÄOn je bio jedan od najve ih panaca ovog stole a. (...) Bio je otelotvorenje pravog panca³ izjavljuje Samaran i posthumno odlikuje Karera Blanka zlatnom medaljom regionalnog ve a. (106.s.) Atentat je pokrenuo novi val terora. Samaran ev zadatak bio je da rukovodi merama odmazde. ÄU toku 1974. i 1975. do lo je do represija u obliku tolikog broja hap enja, mu enja i ve anja, koje nisu zabele ene jo od kasnih etrdesetih godina. Tome treba dodati i spremnost policije i nacionalne garde na upotrebu vatrenog oru ja.³ (106.s.) ± pisao je jedan istori ar. Za ubijanje levi ara re im je koristio poseban metod ± Ägarrote vil³ ± lagano davljenje uz pomo metalne ogrlice i eksera koji se zabada u ki menu mo dinu, koji se primenjivao sve do Frankove smrti. Fa isti ki re im se raspadao, ali Samaran nije eleo da napusti ÄMovimiento³. Jedan doga aj iz 1974. godine ukazuje na njegovu nepokolebljivu odanost fa isti kom pokretu u tim danima. Protivnici re ima poku ali su u Barseloni da oskrnave spomenik koji je bio posve en falangistima izginulim u gra anskom ratu. Desetine hiljada fa isti kih sledbenika dovedeni su autobusima u Barselonu da bi organizovali protesni mar . U tom mar u u estvovao je u plavoj ko ulji, uniformi panski fa ista, i Samaran pozdravljaju i fa isti kim pozdravom. Samaran je ostao veran fa isti kom diktatoru sve do njegovoj kraja. U toku 1975.godine, Frankovo zdravstveno stanje se pogor alo, ali Samaran nije napustio dr avni brod koji je tonuo. Januara 26. pojavljuje se Samaran , koji je u to vreme bio podpredsednik Me unarodnog olimpijskog komiteta, u plavoj ko ulji na proslavi godi njice fa isti kog Äosloba anja³ Barselone. Kao i uvek, i ovom prilikom je pozdravljao fa isti kim pozdravom. Samaran e se u fa isti koj uniformi pojaviti i na uskr njoj misi ÄMovimienta³, kao i na bo i noj slu bi posve enoj fa istima palim u gra anskom ratu. Kasno u jesen 1975.godine Franko je bio na samrti. Oko njegovog kreveta bespomo no je stajala njegova porodica i stari generali iz gra anskog rata. U Frankovoj zgr enoj aci nalazila se mumificirana ruka Äsvete³ Terezije, dok je njegovo telo bilo priklju eno na sve postoje e aparate koje je moderna medicina mogla da ponudi. U bolnici su se pronosili glasovi da je on ve nekoliko dana mrtav, ali da njegovi najbli i prijatelji ne dozvoljavaju da se isklju e aparati. 20. novembar. Samaran u fa isti koj uniformi u estvuje u godi njoj proslavi posve enoj osniva u ÄFalange³, jedne od najkrvavijih zlo ina kih organizacija za koju istorija zna. Trideset godina nakon poraza fa izma mar irao je podpredsednik Me unarodnog olimpijskog komiteta sa svojim fa isti kim saborcima ulicama Barselone i pozdravljao fa isti kim pozdravom!

131

Jo iste no i Samaran je primio telefonski poziv kojeg se toliko pribojavao: Franko je bio mrtav. Samaran je pohitao u sedi te Katalonskog regionalnog ve a i pozvao vojsku da uva zgradu. Zatim je poslao telegram sau e a Frankovoj porodici i izjavu lojalnosti Huanu Karlosu (Juan Carlos) i potvrdio svoju podr ku vladi. Slede i dan, Samaran je pred regionalnim ve em odr ao govor: Ä panija i Katalonija postali su siro i i, jedno gorko ose anje... (...) Ali, ne treba da o ajavamo. Na a zemlja ima veru u kralja. To je Frankov zavet.³ Govor je zavr io slede im re ima: ÄFrankov primer e nas uvek pratiti u na oj borbi za jednu bolju paniju.³ (107.s.) Interesantno je da je Samaran ovaj govor odr ao na katalonskom ± istom onom jeziku koji je Franko po svaku cenu nastojao da uni ti i kojeg se Katalonac Samaran odricao punih etrdeset godina! to se ti e ÄFrankovog primera³, treba re i da je fa isti ki diktator jo 1934.godine stekao reputaciju krvnika, koju e potvrditi u gra anskom ratu i tokom svoje strahovlade. On je rukovodio akcijom uni tenja ÄAsturijske komune³ koju su 1934.godine osnovali asturijski rudari da bi se odbranili od plja ke i ugnjetavanja. ÄPobeda³ Frankovih Älegionara³ imala je stravi an epilog: za svakog svog poginulog legionara Franko je streljao dvadeset rudara. Od tada je dobio nadimak koji e itavog ivota sa ponosom nositi: Äd elat iz Asturije³. Ina e, Franka su na vlast doveli Hitlerovi i Musolinijevi fa isti. I dok je Hitler, toplo pozdravljen od strane gospode iz MOK-a, sa berlinske olimpijske pozornice slao svetu olimpijske Äporuke mira³, dotle je nema ka armija inila najgnusnije zlo ine u paniji da bi pomogla fa isti kom generalu Franku da se obra una sa panskom republikom. Gerniku, to Äsvetili te baskijske zemlje³, do temelja su sravnili nema ki bombarderi iz legije ÄKondor³. Vi e od milion ljudi stradalo je u ratu koji su pokrenuli oni koji su po svaku cenu nastojali da i paniju stave pod fa isti ki barjak, i u tome imali pre utnu podr ku Ädemokratskog³ Zapada. I tada se pokazalo da je kapitalisti kom Zapadu bli i fa izam, nego demokratski uspostavljena levi arska vlast. Na pravu prirodu Frankovog fa isti kog pokreta upu uje monstruozni pokli njegovog generala Astraja (Astray), jednog od vo a ÄFalange³, u vreme kona nog obra una s panskom republikom: ÄViva la muerte!³ (Ä ivela smrt!³) Nakon Äpobede³ sledila je odmazda: masovna hap enja, jeziva mu enja inspirisana metodima Inkvizicije, zverska ubistva... ÄAko je potrebno, poubija emo pola zemlje!³ ± uzvikuje Franko u zlo ina koj pomami. Samo u toku prvog talasa odmazde u paniji je obe eno preko 200.000 ljudi. Milion ih je izbeglo iz zemlje. Milioni drugih, koji su ostali, bi e izlo eni stalnim hap enjima, mu enjima, ikaniranju... panija je postala fa isti ki koncentracioni logor na ijoj kapiji je visila Astrajeva poruka: ÄViva la muerte!³ Barselona je bila jedan od poslednjih gradova koji je pao u ruke fa ista. Tri godine su ponosni Katalonci branili svoj grad od Frankovih ubica. Nakon bespo tednih nema kih i italijanskih bombardovanja, otpor branilaca je slomljen. Odmazda je bila stravi na. Svakog dana ve ane su na stotine Katalonaca, zatvori su bili puni, pre iveli su bili izlo eni jezivim mu enjima... Fa isti su zabranili

132

katalonski jezik i po eli da se obra unavaju s katalonskom kulturom u nameri da zatru nacionalni identitet Katalonaca. U tome su, na alost, imali podr ku ljudi kao to je bio Huan Antonio Samaran , koji je zaslepljen pohlepom i potrebom da gospodari, postao fa isti ki sluga i d elat sopstvenog naroda. est nedelja nakon Frankove smrti, Samaran e u estovati na proslavi fa isti kog Äosloba anja³ Barselone. Nakon etrdeset godina provedenih u fa isti koj uniformi, Samaran e se pojaviti u beloj ko ulji. To nije bilo slu ajno. Nakon smrti diktatora, Älukavi kameleon³ je o ajni ki nastojao da ukloni tragove svoje krvave pro losti. Katalonski magazin ÄArreu³ objavio je dugi i pora avaju i izve taj o Samaran evim zlodelima u vreme fa isti kog re ima. Prvi put nakon etrdeset godina neko se usudio da javno kritikuje Samaran a. Naslov teksta glasi: ÄSamaran , mi ne pripadamo tvome svetu³. ÄImamo posla sa lukavim kameleonom³, napisali su autori lanka. ÄOn je svoje boje lukavo prilago avao sredini ± ali sa tim ne mo e da zavara javnost.³ (108.s.) Samaran je, kao i njegovi fa isti ki saborci, imao sre e. Pla e i se mogu eg gra anskog rata, nova vlast je proglasila op tu amnestiju, tako da nije do lo do su enja fa isti kim zlo incima. Samaran evoj politi koj karijeri u paniji do ao je kraj. Njegova fa isti ka pro lost pokvarila mu je sve izglede za opstanak u politi kom vrhu u Änovoj³ paniji. Samaran eva politi ka karijera u paniji okon ana je 23.aprila 1977.godine. Sto hiljada ljudi okupilo se ispred zgrade Katalonskog regionalnog ve a u Barseloni. Samaran , koji je jo uvek bio predsednik Regionalnog ve a, sakrio se iza zatvorenih vrata. Demonstranti su mu upu ivali poruge i uzvikivali : ÄSamaranch, fot e camp!³ (ÄSamaran , gubi se!³) Nekoliko godina kasnije, Samaran e izjaviti: ÄDo jedne od najva nijih odluka u mom ivotu do lo je u trenutku kada sam shvatio da je do ao kraj mojoj karijeri u paniji. Ne samo u politici, ve i u dru tvu.³ (108.s.) Ali, Samaran jo nije bio gotov. Odlu io je da sebi stvori novi lik. Za Älukavog kameleona³ to nije bio nikakav problem. panija je bila u dilemi kako da se oslobodi Samaran a, a da niko ne izgubi obraz. On je jo uvek formalno bio predsednik Katalonskog regionalnog ve a, a prelazna vlada panije elela je da izbegne sukobe za vreme uvo enja Ädemokratije³. Kona no, prona eno je re enje: diplomatska slu ba. U Ministarstvu spoljnih poslova pri a se da je Samaran u ponu eno mirno, ali sa aspekta mogu nosti za uspostavljanje kontakata sa zna ajnim li nostima bezna ajno, mesto u Be u ± to je on odbio. Na iznena enje zaposlenih u Ministarstvu, Samaran je po svaku cenu nastojao da se doseli u sumornu prestonicu Sovjetskog Saveza. Uskoro e se pokazati da je to bio takti ki potez Älukavog kameleona³ koji e ga dovesti do olimpijskog trona. Samaran je 18. jula 1977.godine otputovao za Moskvu, da bi nanovo uspostavio diplomatske odnose koji su etrdeset godina bili u prekidu. panija se sa velikim olak anjem oslobodila jednog od svojih vode ih fa ista. Me utim, Samaran a vi e nije zanimala panija. Ambasadorsko mesto u Moskvi bilo je samo sredstvo za ostvarivanje njegovih privatnih interesa. Samaran je odavno

133

eleo da postane predsednik MOK-a i to nije bila nikakva tajna. Odlazak u Moskvu, tri godine pred odr avanje Moskovskih olimpijskih igara, trebalo je da mu oja a pozicije me u svetskom olimpijskom birokratijom. Sovjetska olimpijska vrhu ka imala je velike probleme sa organizovanjem Olimpijskih igara. Samaran je bio veoma predusretljiv. Trudio se da uradi sve to je u njegovoj mo i da bi zadovoljio sovjetsku birokratiju ± ne bi li je privoleo da izvr i pritisak na svoje saveznike iz ÄIsto nog bloka³, kao i na zemlje ÄTre eg sveta³ koje su spadale u sovjetsku Äinteresnu zonu³, da prilikom izbora za predsednika MOK-a, koji je trebalo da se 1980.godine obavi u Moskvi, glasaju za njega. O tome Simson i D enings: ÄUbe eni sledbenik Franka, koji je etrdeset godina podr avao istrebljivanje komunista u paniji hap enjem, mu enjem i ve anjem, izveo je za njega tipi ni salto i svuda naokolo po eo da se ulaguje. Ironija je bila savr ena. U toku itavog ivota Samaran se borio protiv ¶crvenih¶ ± a sada je nastojao da im se dodvori da bi se domogao najvi eg polo aja u sportu. Na dan nacionalnog praznika panije Samaran se pojavio na sovjetskoj Televiziji i odr ao tro-minutni govor o prijateljstvu ± na ruskom. Namu io se da bi savladao jezik, a govor je nau io napamet. Taj ovek stvarno nije znao za sram. Bilo na katalonskom ili ruskom, on bi ljudima uvek govorio ono to su oni eleli da uju.³ (110.s.) Svoj put ka vrhu Olimpa Samaran je poplo ao i pijankama koje je, u panskoj ambasadi i Moskvi, organizovao za sovjetsku birokratsku vrhu ku. Ä panske no i³ i podrumi puni vina zbli ili su fa isti kog zlikovca, koji je po svaku cenu hteo da zavlada svetskim sportom, i beskrupuloznu sovjetsku birokratiju, koja je po svaku cenu htela da sa uva vlast. Nije nikakvo udo to se Samaran tako dobro sna ao u tada njoj Moskvi: on se na ao me u svojim istomi ljenicima koji su se, kao i on, itavog ivota borili protiv demokratije. I dok su sovjetski bombarderi sravnjivali sa zemljom avganistanska sela, Samaran se, sa svojim doma inima u Moskvi, pripremao da proslavi svoj izbor na mesto predsednika Me unarodnog olimpijskog komiteta i da, naravno, odr i olimpijske zdravice u Äslavu mira³ i Äsaradnje me u narodima³! Na osnovu Simsonovog i D eningsovog istra ivanja mo e se videti da je pridobijanje sovjetske birokratije bio samo jedan od Samaran evih poteza da bi zadobio to vi e glasova u MOK-u. On nije ni ta hteo da prepusti slu aju. Njegov slede i potez bio je pridobijanje lanova MOK-a iz latino-ameri kih zemalja. U tome e mu pomo i njegov stari prijatelj oao Avelan , mo ni predsednik Svetske fudbalske federacije (FIFA) i Horst Dasler, vlasnik firme ÄAdidas³, Äsiva eminencija³ svetskog sporta i Samaran ev patron. Uz pomo Daslera, Samaran je pomogao Avelan u da prebrodi finansijske te ko e oko organizovanja Svetskog prvenstva u fudbalu 1982.godine, a za uzvrat Avelan e iskoristiti svoj uticaj na latino-ameri kom prostoru i obezbedi glasove za Samaran a. 16. jula 1980.godine obavljen je u Moskvi izbor za predsednika Me unarodnog olimpijskog komiteta. Samaran je izabran u prvom krugu. U zemlji u kojoj je fa izam naneo neopisiva zla i usmrtio vi e od 20 miliona ljudi, me u kojima i stotine hiljada dece, za predsednika MOK-a izabran je ovek koji je

134

imao dva puta du i fa isti ki sta od Hitlera i Musolinija i koji je bio jedan od vode ih fa ista panije! Samaran ev boravak u Moskvi bio je samo uvod u uspe nu saradnju sa birokratskim re imima Isto ne Evrope. Zadobiti njihovu podr ku bio je zadatak od strate kog zna aja za Samaran evu Äolimpijski politiku³. O tome Simson i D enings: ÄZa vreme zasedanja MOK-a u Isto nom Berlinu Samaran u je dobrodo licu po eleo Manfred Evald (Manfred Ewald), najvi i aparat ik u sportu DDR-a i glavni organizator doping-programa. Evald je ve postao nosilac ÄOlimpijskog ordena³. ¶DDR se odlu no poistove uje sa humanisti kim sadr ajem olimpijske ideje¶, izjavljuje Evald i dobija u tivi aplauz. Budu i da su isto no-nema ki doma ini snosili sve tro kove, bilo je neu tivo pitati kakve veze imaju stereoidi sa olimpijskom idejom i koliko je te godine ubijeno gra ana pri poku aju da pobegnu preko zida.³ (150.s.) Licemerje se nastavlja. Tada nji ef dr ave Erih Honeker (Erich Honecker), koga e nema ko pravosu e pozvati na odgovornost za u injene zlo ine, otvorio je zasedanje MOK-a. Njega e Samaran nagraditi najvi im olimpijskim odlikovanjem ± ÄZlatnim olimpijskim ordenom³. Dodeljivanje ovog ordena takvom oveku nije bilo sramotno samo za olimpijsku ideju, ve i izrugivanje nebrojenim entuzijastima koji su itav svoj ivot posvetili razvoju sporta. Iste (1985.) godine, Samaran je dodelio ÄZlatni olimpijski orden³ jo jednom zna ajnom oveku: Nikolae au esku (Nicolae Ceausescu), Äkasapinu iz Bukure ta³. On je nagra en zato to nije sledio sovjetski bojkot i to je poslao tim u Los An eles. Naravno, Samaran je odli no znao prilike u Rumuniji, kao to je znao i na koji na in rumunski sportisti (posebno gimnasti arke) posti u Ävrhunske rezultate³. Samaran je, kako to prime uju Simson i D enings, Äimao poseban dar da ba najgore tirane izabere za nosioce olimpijskih priznanja³. Dve godine nakon Änezaboravnog³ zasedanja MOK-a u Isto nom Berlinu, Samaran je otputovao u Bugarsku da bi bugarskom diktatoru Todoru ivkovu li no oko vrata oka io ÄZlatni olimpijski orden³. Ve slede e godine, Samaran se obreo u Ju noj Koreji da bi sa olimpijske govornice u Seulu (1988.) dao sramnu podr ku jednoj od najkrvavijih vojnih hunti XX veka! Samaran ± ivi spomenik fa izmu Najve i nedostatak Simsonove i D eningsove knjige je u tome to se isklju ivo bavi sportom na ih dana polaze i od shvatanja da je Äme unarodni sport jo pre samo jedne decenije va io kao izvor lepote i istote³. (7.s.) Dr e i se ovog apsurdnog predube enja, autori nisu poklonili dovoljno pa nje istoriji modernog olimpijskog pokreta bez ije analize se ne mo e shvatiti kako je bilo mogu e da jedan od vode ih fa ista panije, nakon svih fa isti kih zlo ina, bude primljen u MOK i postane njegov predsednik. Da su se, makar i delimi no, pozabavili

135

politi kom biografijom Everija Brendid a, predsednika MOK-a u vreme kada je Samaran primljen u MOK i kada je napravio vrtoglavu olimpijsku karijeru, videli bi da Samaran nije pridobio Brendid a samo sitnim uslugama, ve da je stekao njegovu naklonost i poverenje upravo kao ortodoksni fa ista. Brendid , koji je ina e neprestano ponavljao da Äsport nema ni ta sa politikom³, dobro je znao (kao i ostala gospoda iz MOK-a) da je Samaran vi eni lan panskog fa isti kog pokreta i da je odgovoran za sporovo enje terora nad gra anima Katalonije. Brendid u nije smetalo ni to, to se Samaran javno pojavljivao i mar irao sa svojim fa isti kim saborcima ulicama Barselone obu en u fa isti ku uniformu i pozdravljaju i fa isti kim pozdravom, istovremeno dok je, kao lan MOK-a, govorio o olimpijskim idealima. Stvari postaju jasnije kada se ima u vidu da je upravo Brendid bio taj koji je, urprkos protivljenju velikog dela ameri ke javnosti, uspeo da dovede ameri ki olimpijski tim na nacisti ke Olimpijske igre u Berlin, na emu su mu nacisti bili posebno zahvalni. Zauzvrat, Brendid e dobiti mesto u MOK-u, u kome ve tada vladao fa isti ki duh, i to ono mesto koje je morao da napusti Ernest Li Janke, jedan od ameri kih delegata u MOK-u, jedini lan MOK-a koji se suprotstavio pronacisti koj politici tada njeg predsednika MOK-a, belgijskog grofa Baje-Latura, zbog ega je, jednoglasnom odlukom, bio izba en iz MOK-a. U me uvremenu, Brendid postaje lan Lindbergove (Lindbergh) fa isti ke partije u SAD, a nakon rata organizuje i vodi fa isti ki lobi u MOK-u. Zahvaljuju i njegovom zalaganju u MOK-u e nakon Drugog svetskog rata ostati zlo inci poput nacisti ke glave ine Karla fon Halta, koga e Brendid spasiti od zatvora, da bi ga ubacio, kao i druge fa iste iz MOK-a, u Izvr ni odbor MOK-a. Kada se sve ovo ima u vidu, postaje jasnije kako je moglo da do e do toga, da se 1965.godine u fa isti kom Madridu organizuje zasedanje MOK-a ± kome je predsedavao fa isti ki diktator Franko! Samaran ev prijem u MOK, kao i navedeno zasedanje MOK-a, bili su izraz podr ke fa isti kom re imu u paniji i zabadanje no a u le a antifa isti koj opoziciji iji su pripadnici bili izlo eni najstravi nijim torturama i mu kim ubistvima u Frankovim kazamatima, kao i stotinama hiljada panskih gra ana koji su izbegli, ili bili poterani iz svoje zemlje. Naravno, bilo je mnogo va nije to to je Franko ponudio ameri kim vlastima da uspostave vojne baze na panskoj teritoriji, to je i ura eno. Me utim, sve to ne spada u olimpijsku istoriju. Kao to su to gospodari olimpijskog pokreta uvek govorili, sport, pogotovu olimpijske igre, Änema ni ta sa politikom³. To je, uostalom, potvrdio i fa isti ki diktator Franko. On na zasedanju MOK-a nije govorio o politici, ve o svojoj Äprivr enosti olimpijskim idealima³, o Ämiru³, Äme unarodnoj saradnji³... i za to dobio gromki aplauz od olimpijske gospode. Na taj na in, Franko je postao, rame-uz-rame sa Kubertenom, Baje-Laturom, Brendid em, Dimom, Hitlerom, Gebelsom, Musolinijem - deo olimpijske istorije. Dovoljno je samo nadahnuto govoriti o olimpijskim idealima, i gle uda! ± najve i zlikovci postaju olimpijski an eli!

136

ÄLukavi kameleon³ Huan Antonio Samaran je to na vreme shvatio. Izricanjem svetih olimpijskih molitvi o Ämiru³ i Äme unarodnoj saradnji³ ± Ästoprocentni frankovac³, kako je Samaran pred svojim prijateljima voleo sebi da tepa, preobratio se u Äposlanika mira³ koga svi oni koji ele da sa uvaju vlast po svaku cenu do ekuju ra irenih ruku. Nakon Olimpijskih igara u Barseloni panski kralj dodelio je Samaran u titulu Ämarkiza³. Izgledalo je da se Samaran nakon Olimpijskih igara u Barseloni iskupio za svoje zlo ine. Gra ane panije, koji su pre iveli strahote Frankovog zlo ina kog re ima, Älukavi kameleon³ nije uspeo da prevari. Za njih, kao i za slobodarsku javnost sveta, Samaran je ostao ono to je uvek bio ± fa ista. Uostalom, Samaran je ostao veran fa isti koj partiji sve dok ona, nakon Frankove smrti (1975.) i u predve erje demokratskih izbora, nije raspu tena. Samaran se nikada nije (samo)kriti ki osvrnuo na svoju fa isti ku pro lost, niti je ikada uputio kritiku na ra un Frankovog re ima. ÄLukavi kameleon³ je menjao boje, ali mu je ud ostala ista. Interesantno je da u zvani noj biografiji Samaran a, koju je izdao MOK, nema ni re i o dugogodi njoj Samaran evoj politi koj aktivnosti u paniji. Njegov anga man u Moskvi je Äjedina politi ka delatnost koju njegova zvani na biografija izdata od strane MOK-a navodi³, prime uje Tomas Kistner (Thomas Kistner) u ÄSüddeutscher Zeitung³-u od 24.septembra 1993.godine. Evo, uostalom, ta sad i Samaran eva biografija koja je objavljena 1984.godine u zvani noj publikaciji MOK-a pod naslovom ÄOlimpijski pokret³ (ÄThe Olympic Movement³): ÄRo en 1920. u Barseloni. Industrijalac, biv i ambasador panije u Moskvi. Podpredsednik i predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta panije od 1955-1970.godine, bio je jedan od organizatora II Mediteranskih igara u Barseloni 1955.godine. U MOK je u ao 1966.godine i bio lan mnogih komisija. Kao lan Izvr nog odbora i podpredsednik MOK-a, on je 1980.godine nasledio lorda Kilanina (Killanin) i od tada rukovodi olimpijskim pokretom.³ (Le Comité International Olympique, Lausanne, Suisse, 1984. 25.s.) U nastojanju da obmane svetsku javnost i izgradi novi lik koji e odgovarati polo aju na kome se nalazi, Samaran je Äoprao³ svoju biografiju i iz nje izbacio da je bio: (fa isti ki) predstavnik u (fa isti kom) parlamentu (Cortes) panije; lan (fa isti kog) gradskog ve a Barselone; predsednik (fa isti kog) Katalonskog regionalnog ve a, pa ak i to da je bio postavljen (od strane Franka) za ministra za sport! Iz njegove zvani ne biografije izba eno je vi e od trideset godina njegovog najintenzivnijeg politi kog anga ovanja koje mu je omogu ilo da se domogne najvi ih mesta u hijerarhiji mo i u fa isti koj paniji ± to mu je, zapravo, obezbedilo mesto u Me unarodnom olimpijskom komitetu. Propagandna slu ba MOK-a koja je, kao i sve drugo u MOK-u, u rukama Samaran a, nastoji da stvori mit o Samaran u: ÄOn je sav svoj ivot posvetio olimpijskom pokretu i on je jedan kulturan ovek³, glasi jedna od propagandnih poruka koje se fabrikuju u sredi tvu MOK-a u Lozani. (85.s.) Da bi uspe nije prikrio svoje prljave tragove i prikazao se u svetlu proklamovanih olimpijskih ideala, Älukavi kameleon³ nije samo Äizmenio³ svoju

137

biografiju, ve i izraz lica. O tome Simson i D enings: Ä etrdeset godina stare fotografije pokazuju Samaran a kao mladog poslovnog oveka u dru tvu generala koji su u to vreme vladali panijom. Na tim slikama on ima o tar pogled jednog slavoljubivog oportuniste.³ Danas je Samaran ev pogled daleko Ämek i³. ÄOn deluje kao prijateljski nastrojeni stari gospodin koji sa ponosom mo e da se osvrne na svoj uspe ni ivot proveden u blagostanju.³ (85.s.) Samaran ± grobar Kubertenove olimpijske ideje Samaran je u svojoj beskupuloznosti oti ao tako daleko, da je Horsta Daslera, tada njeg vlasnika firme ÄAdidas³, koji je potkupljuju i olimpijsku gospodu od olimpijskih igara napravio spektakularni reklamni program za svoju firmu, odlikovao najvi im olimpijskim priznanjem (ÄZlatni olimpijski orden³) i to zbog njegove Ävernosti olimpijskim idealima osniva a modernog olimpizma, Pjera de Kubertena³. (37.s.) Da njegovo licemerje ne zna za granice, pokazuje i njegov predgovor Kubertenovim ÄIzabranim tekstovima³ (ÄTextes choisis³) koje e 1986.godine objaviti MOK. U njemu Samaran veli a Kubertenovo delo i misao da bi zaklju io: ÄNeka plamen koji su oni upalili u srcu oveka obasja na svet u tra enju njegove sudbine!³ To pi e ovek koji je i bukvalno prodao olimpijske igre me unarodnom kapitalu da bi ovaj od njih napravio banalni show-business u kome su sportisti svedeni na, kako je Kuberten nazvao profesionalne sportiste, Äcirkuske gladijatore³! Kada se ima u vidu Kubertenov odnos prema sportu i amaterizmu, jasno je da Kuberten nije mogao ni da zamisli da bi lanovi MOK-a, po njemu najvi i i naj asniji Ä uvari³ olimpijske ideje, mogli da budu pla eni za svoj Ärad³ u olimpijskom pokretu, pogotovu da od Änajve eg festivala mladosti³, na kome je trebalo da vlada religiozno ose anje (religio athletae, olimpijske igre kao Äcrkva³ i tsl.), naprave banalnu cirkusku predstavu i sredstvo za boga enje. Po grubim procenama, MOK je samo u toku zadnjeg etvorogodi njeg olimpijskog ciklusa Äzaradio³ gotovo dve milijarde dolara. Taj novac je ekskluzivno vlasni tvo Ä asnih uvara olimpijske ideje³. Kada se ima u vidu autoritarna struktura MOKa, jasno je da tim novcem raspola e Älukavi kameleon³ Samaran . Zvani no, negova plata iznosi milion nema kih maraka godi nje. Nezvani no, on je najbolje Äpla en³ ovek na planeti. Tom novcu treba pridodati i bezbrojne bogate poklone Ädarodavaca³ ± koji se bore da dobiju pravo da organizuju olimpijske igre. Svake godine ula u se desetine miliona dolara u potkupljivanje olimpijske gospode. U hladnoratovskom dobu odlu uju i zna aj za dodeljivanje glasova imala je blokovska politika. Od kada je sport postao reklamni prostor najve ih svetskih kompanija, to se poklapa sa dolaskom Samaran a na mesto predsednika MOK-a, pare su postale odlu uju a mo . ÄSvako ima svoju cenu!³ ± tako glasi olimpijska Äpotsetnica³ koju od

138

gospode iz MOK-a dobijaju svi oni koji ele da se upuste u poduhvat organizovanja olimpijskih igara. Ina e, olimpijski zvani nici svim silama se trude da potro e to vi e novca koji im donosi Äfestival mira³, Ämladosti³, Äme unarodne saradnje³... I dok irom sveta desetine hiljada sportista ula u svoje zdravlje i ivot ne bi li se domogli olimpijske medalje i na taj na in se izvukli iz sirotinjskih geta, u kojima svake godine milioni dece umre od gladi i bolesti, gospoda iz MOK-a, zajedno sa njihovim porodicama, borave u hotelima sa Äpet zvezdica³ u kojima samo preno i te staje vi e hiljada dolara, prire uju basnoslovne gozbe i prijeme... Milioni dolara svake godine tro e se na Äreprezentativne³ skupove na kojima se sastaje svetska elita mo i koja se slu i olimpijskim igrama kao sredstvom za stvaranje Änovog svetskog poretka³. Po statutu MOK-a, zemlje- lanice Äolimpijske porodice³ nemaju ni formalno pravo da, preko Äsvojih predstavnika³, kontroli u delatnost MOK-a i uti u na njegovu politiku. Ä lanovi MOK-a su predstavnici MOK-a u svojim zemljama, a ne njihovi delegati u MOK-u³ ± glasi Äzlatno pravilo³ MOK-a koje je jo Kuberten ustanovio da bi sa uvao MOK ne samo od uticaja svakodnevne politike, ve pre svega od slobodarske svetske javnosti. I upravo na temelju tog Kubertenovog principa do lo se dotle da je pristup MOK-u onemogu en svakom onom ko se suprotstavlja bezo noj komercijalizaciji olimpijskih igara ± slede i izvornu Kubertenovu (religioznu, moralnu, pedago ku) olimpijski ideju. Slu e i se manirima koje je stekao tokom etrdesetogodi nje fa isti ke prakse, Samaran je po svom odabiru uveo u MOK skoro pedeset ljudi, to ini vi e od polovine lanstva MOK-a. Me u njima je i gospodin Kim, Änajbli i³ Samaran ev saradnik koji je bio dugogodi nji telohranitelj ju nokorejskih diktatora. Po nekim procenama, njega Samaran planira za svog naslednika. Bilo bi to, svakako, Äu duhu olimpijskih tradicija³. Kada se ima u vidu da su tzv. Änacionalni olimpijski komiteti³ samo produ ena ruka MOK-a, preko kojih MOK kontroli e Ävrhunski sport³ ( a sa tim itavu fizi ku kulturu koja je i zvani no Änaj ira baza za reprodukovanje vrhunskog sporta³) u zemljama lanicima, jasno je da je fa isti ki zlikovac Samaran , kao Ägospodar olimpijskih krugova³, zapravo gospodar svetskog, to zna i i na eg sporta. Pora avaju a je istina da itav na sport pre svega slu i zato da bi se dobila aka Ävrhunskih sportista³ koje e ÄJugoslovenski olimpijski komitet³ proslediti, kao savremene robove, svome gazdi Samaran u da bi ovaj unov io njihov znoj, njihovo zdravlje, njihove ivote... Koliko e jo mladih ljudi biti prineto na rtvu sve nezaja ljivijim olimpijskim bogovima dana njice? Koliko dugo emo jo sedeti pred televizorom i Äu ivati³ u sve monstruoznijem uni tavanju ljudi na sportskim borili tima? Dokle emo se jo klanjati fa isti kim zlo incima i me unarodnim plja ka ima, koji su zaodenuti olimpijskom odorom, i slaviti ih kao Änajve e dobrotvore ove anstva³? Beograd, 10.2.1994.

139

FUSNOTE (1) Uporedi: Hans Joachim Teichler, ÄCoubertin und das Dritte Reich³, ÄSportwissenschaft³, 12 (1), 43.s, 1982. (2) Teichler, isto, 43.s. (3) Isto, 45. (3x) U: Hans Joachim Teichler, ÄCoubertin und das Dritte Reich³, ÄSportwissenschaft³, 1982. 12 (1), 52.s. (4) Carl Diem: ÄDas Erbe Coubertins³, U: Carl Diem, Olympische Flamme, 257.s, Utscher Verlag, Berlin, 1942. (5) Isto, (6) Uporedi: Hans Joachim Teichler, ÄCoubertin und das Dritte Reich³, ÄSportwissenschaft³, 12 (1), 28.s, 1982. (7) Isto, 29.s. Fusnote. (8) Teichler, isto, 29.s. (9) Isto, 32, 33.s. (10) Hajo Bernett, Sportpolitik im Dritten Reich, Karl Hofmann Verlag, Chorndorf bei Stuttgart, 1971,48.s. (11) Uporedi: Arnd Krüger, Sport und Politik, Fackelträger Verlag, Hannover, 1975, 74.s. (12) Hajo Bernett, isto, 62.s. (13) Isto, 62.s.Fusnota. (14) ÄVreme³, 3.juli, 1936. (15) Uporedi: Carl Diem, Weltgeschichte des Sports, 3.Auflage, Band II, 1017, 1018, Cotta Verlag, Stuttgart, 1971. (16) Uporedi: Allen Guttmann, The Games Must Go On, 74s, Columbia Uni. Press, 1984. (17) Guttmann, isto, 74, 75.s. (18) Uporedi: Guttmann, isto, 75.s. (19) Hans Joachim Teichler, ÄCoubertin und das Dritte Reich³, ÄSportwissenschaft³, 12 (1), 35,36.s, 1982. (20) Isto, 37.s. (21) Isto, 37.s. (22) Milo Crnjanski, ÄOlimpijada u Berlinu³, Kod: Zoran Avramovi , Crnjanski o nacionalsocijalizmu, 49, 50.s, Beletra, 1990. (23) ÄInternationale Sportrundschau³, n.7, 1936. 189. s. Kod: Jean-Marie Brohm, Jeux Olympique a Berlin, Éditions Complexe, Bruxelles, 1983. str. 205, 206. (Prevod ra en na osnovu francuskog prevoda nema kog originala.) (Podvu eno u izvoru.)

140

(24) Carl Diem, ÄSport ist Kampf³, U: Carl Diem, Olympische Flamme, 38.s, Utscher Verlag, Berlin, 1942. (25) Carl Diem, ÄSturmlauf durch Frankreich³, U: Carl Diem, Olympische Flamme, 124, 129.s. (26) Uporedi: Guttmann, 101, 109, 151.s. (27) ÄVreme³, 21.juli 1936. (28) Uporedi: Hajo Bernett, Sportpolitik im Dritten Reich, 123-130.s. (29) Bernett, isto, 94.s. (30) Isto, 95.s. (31) Isto, 73.s. (32) Isto, 73.s. (33) Isto, 74.s. (34) Isto, 49.s. (35) Isto, 50.s. (36) Isto, 69.s. (37) Isto, 69.s. (38) Isto, 69.s. (39) Berthold Fellman, ÄDie Geschichte der deutschen Ausgrabung³, U: 100 Jahre deutsche Ausgrabung in Olympia, 45.s, Prestel-Verlag, München, 1972. (40) Isto, 45.s. (41) Carl Diem, ÄDas Erbe Coubertin³ U: Carl Diem, Olympische Flamme, 258.s. (42) Carl Diem, ÄWeltspiele?³, Isto, 244, 245.s. (43) Yves-Pierre Boulongne, ÄPierre de Coubertin. Ein Beitrag zu einer wissenschaftlichen Untersuchung seines Lebens und seines Werkes³, U: Die Zukunft der Olympischen Spiele, 94.s, Hrsg. Hans-Jürgen Schulke, Pahl-Rugenstein, Köln, 1976. (44) Isto, 94.s. (45) Krüger, isto, 221.s; Guttmann, isto, 101, 267.s. (46) Guttmann, isto, 101, 265.s. (47) Isto, 101, 267.s. (48) Isto, 102, 268.s. (49) Isto, 92, 264.s. (50) Krüger, isto, 71.s. (51) Guttmann, isto, 74.s. (52) Isto, 90.s. (53) Itso, 85.s. (54) Isto, 96.s. (55) Isto, 109.s. (56) Isto, 96.s. (57) Isto, 254.s. (58) Isto, 27.s.

141

(59) Isto, 49.s. O tome i: William Oscar Johnson: ÄAvery Brundage: The Man Behind the Mask³, ÄSports Illustrated³, Avgust 4, 1980. Posebno 56.s. (60) Guttmann, isto, 260.s. (61) Pierre de Coubertin, Un Programme, 6.s. Imprimerie Chaix, Paris, 1887. (62) Zentner E. Kurt, Pierre de Coubertin!, Dissertation, Leipzig, 1935. Detaljnije o Kubertenovoj biografiji: Iv-Pjer Bulonj, Olimpijski duh Pjera de Kubertena, Narodna knjiga, Beograd, 1984. (63) Isto, 8.s. (64) McIntosh Peter, Physical Education in England since 1800, Bell and Sons, London, 1968. (65) Isto, 32.s. (66) Isto, 32.s. (67) Isto, 33.s. (68) Isto, 33.s. (69) Uporedi: isto, 35-39.s. (70) Zentner, isto, 7.s. (71) Pierre de Coubertin, L¶Évolution francaise sous la Troisième Republique, 331.s. Ed. Plon, Nourritet C-ie, 1986. (72) Pierre de Coubertin, ÄThe Olympic Games of 1896³, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 11.s. Carl-Diem-Institut, Köln, 1967. (Translated from the French by John. G. Dixon.) (73) Urlike Prokop, Soziologie der Olympischen Spiele, 38.s. Hanser, München, 1971. (74) Isto, 38.s. (75) Pierre de Coubertin, ÄThe Olympic Games of 1896³, 13.s. (76) Uporedi: Mandell D.Richard, The Nazi Olympics, Souvenir Press, 7.s. London, 1972. (77) Isto, 7.s. (78) Isto, 7.s. (79) Pierre de Coubertin, ÄA typical Englishman: Dr. W. P. Brooks of Wenlock in Shropshire³, Kod: Mandell D.Richard, isto, 9.s. (80) Mandell, isto, 9.s. (81) Isto, 9.s. (82) Pierre de Coubertin, Un Programme, 26.s. (83) Urlike Prokop, isto, 39.s. (84) Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 8.s. (85) Urlike Prokop, isto, 29.s. (86) Uporedi: Pierre de Coubertin, ÄAre The Public Schools a Failure?³, Kod: Urlike Prokop, isto, 29.s. (87) Pierre de Coubertin, ÄThe Trustees of the Olympic Idea³, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 20.s. (88) Mandell, isto, 20.s. (89) Isto, 20.s.

142

(90) Carl Diem, ÄErneuerung der Olympischen Spiele³, U: Carl Diem, Der Olympische Gedanke, 22.s. Carl-Diem-Institut, Koln, 1967. (91) Uporedi: isto, 22.s. (92) Pierre de Coubertin, Speech by Baron de Coubertin³ ± at the Paris Congress 1894. U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 6.s. (93) Isto, 6, 7.s. (94) Pierre de Coubertin, ÄAthletics in the Modern World and the Olympic Games³, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 7, 8.s. (95) Pierre de Coubertin, ÄOde to Sport³, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 39.s. (96) Isto, 109.s. (97) Pierre de Coubertin, ÄAthletics in the Modern World and the Olympic Games³, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 9.s. (98) Pierre de Coubertin, ÄA Modern Olympia³, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 31.s. (99) Uporedi: Gardiner Norman, Athletics of the Ancient World, 212-221.s. Clarendon, Oxford, 1930.s. (100) Uporedi: Gardiner, isto, 214.s. (101) Harris H.A, The Greek Athletes and Athletics, 187.s. Hutchinson, London, 1964. (102) Isto, 188.s. (103) Pierre de Coubertin, Un Programme, 29.s. (104) Pierre de Coubertin, ÄOlympia³, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 109.s. (105) Pierre de Coubertin, ÄDie Französische Jugend³, Kod: Urlike Prokop, Soziologie der Olympischen Spiele, 22.s. (106) Pierre de Coubertin, L¶Évolution Francaise sous la Troisième Republique, 163, 164.s. (107) Isto, 179.s. (108) Isto, 198.s. (109) Isto, 176.s. (110) Pierre de Coubertin, ÄLes sports et la colonisation³, U: Pierre de Coubertin, Essais de Psychologie Sportive, Librairie Payot, Lausanne at Paris, 1913. (111) Isto, 234.s. (112) Isto, 237.s. (113) Isto, 238.s. (114) Isto, 239.s. (115) Isto, 240, 241.s. (116) Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 40.s. (117) Pierre de Coubertin, Un Programme, 14.s. (118) Isto, 20.s. (119) Isto, 21.s.

143

(120) (121) (122) (123) (124) (125) (126) (127) (128) (129) (130)

Isto, 27.s. Isto, 29.s. Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 49.s. Isto, 49.s. Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 53.s. Pierre de Coubertin, ÄOlympic Letters³, 28.novembar, 1918, isto, 55.s. Isto, 56.s. Pierre de Coubertin, ÄOlympic Letters³, 4. decembar 1918, isto, 56.s. Pierre de Coubertin, ÄOlympic Letters³,14.decembar 1918, isto, 57, 58.s. Pierre de Coubertin, ÄOlympic Letters³, 13. januar 1919, isto, 60.s. Pierre de Coubertin, ÄLetter to the Honourable Members the International Olympic Committee³, Lausanne, januar 1919, isto, 71.s. (131) Pierre de Coubertin, ÄThe Thruth about Sport³, isto, 101.s. (132) Pierre de Coubertin, Speech by Baron de Coubertin³, Address delivered at the Openning Meeting of the XVIIIth Plenary Session of the International Olympic Committee, at the Town Hall of Antwerp in the presence of H.M.the King of the Belgians, on Tuesday, 17 Avgust 1920, isto, 84.s. (133) Isto, 83, 84.s. (134) Pierre de Coubertin, Kod: Urlike Prokop, Soziologie der Olympischen Spiele, Naslovna strana. (135) Isto, 123.s. (136) Baron Pierre de Coubertin, Olympische Erinerunngen, 109.s. Wilhelm Limpert Verlag, Berlin, 1938. (137) Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 18, 19.s. (138) Peter Hain, The Politics of Sport and Apartheid, U: Sport, Culture and Ideology, 235.s. Ed. Jennifer Hargreaves, Routladge, London, 1982. (139) Pierre de Coubertin, L¶Évolution Francaise sous la Troisième Republique, 17, 18.s. (140) Karl Marks, Gra anski rat u Francuskoj, U: K.M.-F.E, Dela, 28.tom, 264, 265.s. Prosveta, Beograd, 1977. (141) Isto, 279.s. (142) Isto, 287, 288.s. (143) Isto, 286, 287.s. (144) Isto, 491.s. (145) Isto, 285, 286.s. (146) Pierre de Coubertin, L¶Évolution Francaise sous la Troisième Republique, 411.s. (147) Isto, 413.s. (148) Karl Marks, Gra anski rat u Francuskoj, 288, 289.s. (149) Pierre de Coubertin, ÄOù va l¶Europe?³, 7, 8.s. Les Éditions G.Grès et Cie, Paris, 1923. (150) Isto, 26.s.

144

(151) Isto, 26.s. (152) Pierre de Coubertin, L¶Évolution Francaise sous la Troisième Republique, 355.s. (153) Pierre de Coubertin, ÄThe Philosophic Foundation of Modern Olympism³, Message broadcast from Berlin, 4th August 1935, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 131.s. (154) Pierre de Coubertin, Lecons de Pédagogie sportive, Édition la Concorde, Lausanne, 1921, Preambule. (155) Pierre de Coubertin, ÄLa Force Nationale et le Sport³, ÄRevue des Deux Monde³, 1902. Tome Sèptieme, 923.s. (156) McIntosh Peter, Physical Education in England since 1800, 15.s.Bell and Sons, London, 1968. (157) Pierre de Coubertin, ÄLa Force National et le Sport³, ÄRevue des Deux Mondes³, 1902. Tome Sèptieme, 923.s. (158) Pierre de Coubertin, ÄOlympia³, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 109.s. (159) Pierre de Coubertin, ÄThe Olympic Games of 1896³, isto, 11.s. (160) Hermann Rauschning, ÄGasprache mit Hitler³, U: Hajo Bernett, Nationalsozialistische Leibeserziehung, 25, 26.s. Karl Hofmann, Schorndorf bei Stuttgart, 1966. (161) Vinnai Gerhard, ÄLeibeserziehung als Ideologije³, U: Sport in der Klassengesellschaft, 12. s. Hrsg.Vinnai Gerhard, Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt am Main, 1972. (162) Pierre de Coubertin, Speech by Baron de Coubertin³, Address delivered at the Openning Meeting of the XVIIIth Plenary Session of the International Olympic Committee, at the Town Hall of Antwerp in the presence of H.M.the King of the Belgians, on Tuesday, 17 Avgust 1920, isto, 84.s. (163) Pierre de Coubertin, ÄOlympic Letters³, 22 February 1919, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 63.s. (164) Radi se o Teodoru Ruzveltu (Theodor Roosvelt) koji je bio predsednik SAD od 1901-1909.godine. (165) Richard D. Mandell, Th Nazi Olympics, 234.s. (166) Pierre de Coubertin, ÄWhat we Can Now Ask of Sport³, Address given to the Greek Liberal Club of Lausanne, 24 February 1918. U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 47, 48.s. (167) Pierre de Coubertin, ÄSpeech by Baron de Coubertin³, isto, 85.s. (168) Pierre de Coubertin, ÄLe sport et la guerre³, U: Pierre de Coubertin, Essais de Psychologie Sportive, 263.s. (169) U.Prokop, Sociologie der Olympischen Spiele, 39.s. (170) Les Jeux Olympiques, principes foundamentaux, statutes et régles, informations générales. Hrsg: Comité International Olympique,

145

Lausanne, 1962. 35.s U: Carl Diem, Der Olympische Gedanke, 8.s. Fusnota. (171) Isto, 8.s. (172) Pierre de Coubertin, ÄLe sport et la guerre³, U: Pierre de Coubertin, Essais de Psychologie Sportive, 263, 264.s. (173) Isto, 262, 263.s. (174) Pierre de Coubertin, ÄSpeech by Baron de Coubertin at the Close of the Berlin Olympic Games³, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 13.s. (175) Pierre de Coubertin, Un Programme, 7.s. (176) Isto, 7.s. (177) Isto, 7.s. (178) Isto, 7.s. (179) Isto, 7.s. (180) Pierre de Coubertin, L¶Évolution Francaise sous la Troisième Republique, 391.s. (181) Isto, 391.s. (182) Isto, 392.s. (183) Pierre de Coubertin, ÄMessage by Baron de Coubertin³ ± to the Athletes and all taking part at Amsterdam in the Games of the IX th Olympiad. U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 106.s. (184) Pierre de Coubertin, ÄThe Philosophic Foundation of Modern Olympism³, Message broadcast from Berlin, 4th August 1935. U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 133.s. (185) Isto, 133.s. (186) Adolf Hitler, Mein Kampf, U: Hajo Bernett, Nationalsozialistische Leibeserziehung, 24, 25.s. (187) Pierre de Coubertin, ÄAddress delivered at the Opening of the Olympic Congress³ ± in the town hall of Prague 29 May 1925 by baron Pierre de Coubertin, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 99.s. (188) E.H.Gombrich, The Story of Art, 68, 69.s. P.Dutton, New York, 1978. (189) Kod: Hajo Bernett, Nationalsozialistische Leibeserziehung, Naslovna strana. (190) Pierre de Coubertin, ÄOlympia³, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 117.s. (191) Baron Pierre de Coubertin, Olympische Erinnerungen, 6.s. Wilhelm Limpert Verlag, Berlin, 1938. (192) Pierre de Coubertin, ÄThe Philosophic Foundation of Modern Olympism³, U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 13o, 131.s. (193) Pierre de Coubertin, ÄSpeech by Baron de Coubertin at the Close of the Berlin Olympic Games³, isti, 135, 136.s. (194) Mandell D. Richard, The Nazi Olympics, 147.s. (195) Morse Arthur, While 6 Million Died, 105.s. Sacker / Warburg, London, 1968.

146

(196) Carl Diem, Olympische Akademie, 17-20.s. Dortmund, 1962. U: Carl Diem, Der Olympischen Gedanke, 127.s.; Weltgeschichte des Sports, 1145.s. (197) Speer Albert, Inside the Third Reich, 70.s. MacMillan Pub. New York, 1970. (198) Morse Arthur, While 6 Million Died, Naslovna strana. (199) Isto, 156, 157.s. (200) Isto, 160.s. (201) Isto, 112.s. (202) Isto, 112.s. (203) Isto, 182.s. (204) Isto, 179.s. (205) Peter Hain, ÄThe Politics of Sport and Apartheid³, U: Jennifer Hargreaves, Sport, Culture and Ideology, 233.s. (206) Mandell D. Richard, Tha Nazi Olympics, 236.s. (207) Isto, 236.s. (208) Isto, 236.s. (209) Speer Albert, Inside the Third Reich, 72, 73.s. (210) Pierre de Coubertin, ÄThe Paris Congress³, Circular of 15. January, 1894. U: Pierre de Coubertin, The Olympic Idea, 2.s. (211) Pierre de Coubertin, ÄColonisation sportive³, 1931. U: Pierre de Coubertin, ÄTextes choisis³, II tom, 676, Comité International Olympique, Weidmannsche Verlag, Zürich, 1986. (212) Isto, 676.s. (213) Pierre de Coubertin, ÄLes sports et la colonisation³, U: Essais de Psychologie Sportive, 234.s. Lausanne et Paris, 1913. (214) Pierre de Coubertin, U: ÄLa Revue de pays de Caux³, no 1. Kod: JeanMarie Brohm, Le mythe olympique, 399.s. Christian Bourgeois Éditeur, Paris, 1981. (215) Iv-Pjer Bulonj, Olimpijski duh Pjera de Kubertena, 125.s. Narodna knjiga, Beograd, 1984. (216) Isto, 125.s. (217) Isto, 127.s. (218) Isto, 130.s. (219) Pierre de Couberten, Histoire universalle, 1926. U: Pierre de Coubertin, Textes choisis, I tom, 354.s. (220) Isto, II tom, 23.s. U: Jean-Marie Brohm, Le mythe olympique, 447.s. (221) Brohm, isto, 451.s. (222) Isto, 451.s. (223) Vidi: Pierre de Coubertin, ÄL¶eugenie³, 1912. U: Pierre de Coubertin, Textes choisis, I tom, 599-602.s. (224) Isto, 601.s.

147

(225) Uporedi: Pierre de Coubertin, ÄUniversités Translantiques³, 1890. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, I tom, 130.s. (226) Pierre de Coubertin, ÄSport et la Société moderne³, 1914. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, I tom, 617.s. (227) Pierre de Coubertin, ÄRespect Mutuel³, 1915. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, I tom, 319.s. (228) Pierre de Coubertin, ÄLes sources et les limites du progrès sportif³, 1936. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, I tom, 498.s. (229) Uporedi: Textes choisis, I tom, 499.s. (230) Pierre de Coubertin, ÄToynbee Hall, Le patronage social a Londres et les étudiants anglais³, 1887.U:P.d.Coubertin, Textes choisis,I tom, 500.s. (231) Isto, 505, 506.s. (232) Pierre de Coubertin, ÄLe dilemme³, decembar 1919. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, I tom, 539, 540.s. (233) Uporedi: Pierre de Coubertin, ÄMémoire concernant l¶ instruction supérieure des travailleurs manuels et l¶organisation des Universitiés ouvrières³, 1923. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, I tom, 534.s. (234) Pierre de Coubertin, ÄMa Méthode.Préface³, 1890. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, III tom, 182.s. (235) Pierre de Coubertin, ÄLes échalons d¶une éducation sportive³, 1913. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, 443.s. (236) Pierre de Coubertin, ÄLa Gymnastique Utilitaire³, 1906. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, III tom, 500.s. (237) Uporedi: Pierre de Coubertin, ÄLes échalons d¶une éducation sportive³ , U: P.d.Coubertin, Textes choisis, III tom, 444.s. (238) Uporedi: Pierre de Coubertin, ÄBoxe³, 1906. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, III tom, 257.s. (239) Pierre de Coubertin, ÄLe sport est roi³, 1920. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, II tom, 494.s. (240) Uporedi: Pierre de Coubertin, ÄArts, letters et sports³, 1907. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, II tom, 494.s. (241) Uporedi: Pierre de Coubertin, ÄL¶éducation physique au XX e siècle: la peur et le sport³, 1902. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, I tom, 374.s. (242) Pierre de Coubertin, ÄLes sources et les limites du progres sportif³, 1936. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, I tom, 494.s. (243) Uporedi: Pierre de Coubertin, ÄExercices de sport³, 1894. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, III tom, 432.s. (244) Pierre de Coubertin, ÄLa Gymnastique Utilitaire³, 1906. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, III tom, 484.s. (245) Uporedi: Pierre de Coubertin, ÄLe tableau de l¶éducation physique au XX e siècle³, 1902. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, III tom, 387.s. (246) Uporedi: Pierre de Coubertin, ÄUne nouvelle formule d¶éducation physique³, 1902. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, III tom, 457.s.

148

(247) U: The Olympic Movement, Comité International Olympique, 100.s. Lausanne, 1984.; Vidi i: Carl Diem, Weltgeschichte des Sports, 1145.s. (248) Norbert Müller, Préface, II tom, 119.s. U: P.d.Coubertin, Textes choisis. (249) Uporedi: P.d.Coubertin, Textes choisis, II tom, 304.s. (250) Uporedi: P.d.Coubertin, ÄL¶ Olympisme et le politique³, 1936. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, II tom, 440.s. (251) Norbert Müller, Predgovor Kubertenovom tekstu ÄL¶ Olympisme et le politique³, U: P.d.Coubertin, Textes choisis, II tom, 440.s. (252) ÄComment M. De Coubertin concoit les jeux olympiques, par Fernand Lomazzi³, ÄL¶Auto³, 4. septembar 1936. U: Jean-Marie Brohm, Le myth olympique, 431.s. (253) Isto, 431.s. (254) Uporedi: P.d.Coubertin, Textes choisis, II tom, 681.s. (255) P.d.Coubertin, ÄLes prochains Jeux auront lieu à Tokio³, 1936. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, II tom, 681.s. (256) Iv-Pjer Bulonj, Olimpijski duh Pjera de Kubertena, 172, 173.s. (257) U: Jean-Marie Brohm, Le myth olympique, 379.s. (258) P.d.Coubertin, ÄLes échalons d¶une éducation sportive³, 1913. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, III tom, 445.s. (259) P.d.Coubertin, ÄCe que nous pouvons maintenant demander au sport³, 1918. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, III tom, 603, 604. s. (260) P.d.Coubertin, ÄLe retablissement des Jeux Olympiques³, 1894. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, II tom, 559.s. (261) P.d.Coubertin, ÄLes obstacles et les aides de l¶éducation physique au XX e siècle³, 1902. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, II tom, 569.s. (262) Uporedi: P.d.Coubertin, ÄLe role des Jeux Olympiques³, 1920. U: P.d.Coubertin, Textes choisis, II tom, 474, 475.s. (263) Uporedi: P.d.Coubertin, ÄDiscours prononcé a l¶ouverture des Congrès Olympiques a l¶Hôtel de Ville de Prague le 29 mai 1925³, U: P.d.Coubertin, Textes choisis, II tom, 407.s. (264) Uporedi: Iv-Pjer Bulonj, Olimpijski duh Pjera da Kubertena, 166, 167.s.

x

x

x

149

LITERATURA

Armytage W.H.G, ÄThomas Arnold¶s Views on Physical Education³, ÄPhysical Education³, Vol.47, 1955. Bernett Hajo, Sportpolitik im Dritten Reich, Karl Hofmann Verlag, Schorndorf bei Suttgart, 1971. Betnett Hajo, Nationalsozialistische Leibeserziehung, Karl Hofmann Verlag, Schorndorf bei Suttgart, 1966. Baldson J.P.V.D, Life and Leisure in Ancient Rome, Bodley Head, London, 1969. Bulonj Iv-Pjer, Olimpijski duh Pjera de Kubertena, Narodna knjiga, Bgd, 1984. Boulongne Yves-Pierre, ÄPierre de Coubertin. Ein Beitrag zu einer wissenschaftlichen Untersuchung seines Lebens und seines Werkes³, U: Die Zukunft der Olympischen Spiele, Hrsg. Hans-Jürgen Schulke, Pahl-Rugenstein, Köln, 1976. Brohm Jean-Marie, Jeux Olympiques à Berlin, Ed. Complexe, Bruxelles, 1983. Brohm Jean-Marie, Le Mythe olympique, Ed. Christian Bourgeois, Paris, 1981. Coubertin Pierre de, Un Programme, Imprimerie Chaix, Paris, 1887. Coubertin Pierre de, L¶Évolution Francaise sous la Troisième Republique, Ed. E.Plon, Paris, 1896. Coubertin Pierre de, L¶Éducation en Angleterre, Ed. Hachette, Paris, 1888. Coubertin Pierre de, ÄLa Force Nationale et le Sport³, ÄRevue des Deux Mondes³, Tome Septième, 1902. Coubertin Pierre de, Essais de Psychologie Sportive, Lausanne, 1913. Coubertin Pierre de, Lecons de Pédagogie sportive, Ed. Le Concorde, Lausanne, 1921. Coubertin Pierre de, Où va L¶Éurope?, Les Éditions G.Grès et Cie, Paris, 1923.

150

Coubertin Pierre de, Olympische Erinnerungen, Wilhelm Limpert Verlag, Berlin, 1938. Coubertin Pierre de, The Olympic Idea, Discourses and Essays, Ed. Carl-DiemInstitut, Pub.and Copy 1967. by Karl Hofmann Verlag, Schorndorf bei Suttgart. Pierre de Coubertin, Textes choisis, I-III tom, Comité International Olympique, Weidmannsche Verlag, Zürich, 1986. Diem Carl, Olympische Flamme, Utscher Verlag, Berlin, 1942. Diem Carl, Weltgeschichte des Sports, Cotta Verlag, Stuttgart, 1971. Diem Carl, Wesen und Lehre des Sports und der Leibeserziehung, Weidmannsche Verlag, Berlin, 1960. Diem Carl, Der Olympische Gedanke, Reden und Aufsätze, Carl-Diem-Institut, Ed. Köln, 1967. Engels Friedrich, Polo aj radni ke klase u Engleskoj, K.M.-F.E, Dela, 4. tom, Prosveta, Beograd, 1968. Fellman Berthold, ÄDie Geschichte der deutschen Ausgrabung³, U: 100 Jahre deutsche Ausgrabung in Olympia, Prestel-Verlag, München, 1972. Guttmann Allen, The Games Must Go On, Columbia Uni. Press, 1984. Grupe Ommo, Leibesübung und Erziehung, Lambertus Verlag, Freiburg im Breisgau, 1959. Gardiner Norman, Athletics of the Ancient World, Clarendon, Oxford, 1930. Gombrich E, The Story of Art, P.Dutton, New York, 1978. Goeldel Peter, Begov Franz, ÄDie Leibeserziehung in den pädagogischen Bestrebungen von der Aufklärung bis zur Reformpädagogik³, In: Einführung in die Theorie der Leibeserziehung, Hrsg. Ommo Grupe, Karl Hofmann Verlag, Schorndorf bei Stuttgart, 1973. Hain Peter, ÄThe Politics of Sport and Apartheid³, U: Sport, Culture and Ideology, Ed. Jennifer Hargreaves, Routladge, London, 1982. Harris H.A, The Greek Athletes and Athletics, Hutshinson, London, 1964.

151

Holmes Judith, Olympiaden 1936, Hitlers propagandatriumf, Aldus, Stockholm, 1973. In i Triva, Savremena panija, Nolit, Beograd, 1982. Krüger Arnd, Sport und Politik, Fackelträger Verlag, Hannover, 1975. Lukas Gerhard, Kritischer Beitrag zur Olympischen Idee, Dissertation, Halle, 1950. Lenjin V.I, Imperijalizam kao najvi i stadij kapitalizma, Naklada literature na inostranim jezicima, Moskva, 1946. Lenk Hans, Werte, Ziele, Wirklichkeit der modernen Olympischen Spiele, Karl Hofmann Verlag, Schorndorf bei Stuttgart, 1964. Mandell D.Richard, The Nazi Olympics, Souvenir Press, London, 1972. Morse D.Arthur, While 6 Million Died, Secker/ Warburg, London, 1968. McIntosh Peter, Physical Education in England since 1800, Bell and Sons, London, 1968. Marks Karl, Gra anski rat u Francuskoj, K.M.-F.E, Dela, 28. tom, Prosveta, Beograd, 1977. Malter Rudolf, Der ÄOlympismus³ Pierre de Coubertin¶s, Hrsg. Carl-DiemInstitut, Köln, 1971. Prokop Urlike, Soziologie der Olympischen Spiele, Hanser, München, 1971. Speer Albert, Inside the Third Reich, MacMillan Pub.Company, New York, 1970. Strutt J, The Sport in Pastimes of the People of Englad, William Tegg Pub. Company, London, 1875. Simson Vyv, Jennings Andrew, Geld, Macht und Doping, Knaus Verlag, München, 1992. Teichler Joachim Hans, ÄCoubertin und das Dritte Reich³, ÄSportwissenschaft³, 12 (1), 1982.

152

Vinnai Gerhard, ÄLeibeserziehung als Ideologije³, U: Sport in der Klassengesellschaft, Hrsg.Vinnai Gerhard, Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt am Main, 1972. Zentner E. Kurt, Pierre de Coubertin!, Dissertation, Leipzig, 1935.

x .

x

x

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful