You are on page 1of 66

ISSN 2217-9828

Удружење нефролога Србије
Serbian Society оf Nephrology

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ЛЕЧЕЊУ
ДИЈАЛИЗАМА И ТРАНСПЛАНТАЦИЈОМ
БУБРЕГА У СРБИЈИ, 2011
ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ВАСКУЛАРНИМ
ПРИСТУПИМА ЗА ХЕМОДИЈАЛИЗУ
У СРБИЈИ, 2011

Београд, 2013.

Издавач
Удружење нефролога Србије, Вукова 9
За издавача
Професор др Нада Димковић
Председник Удружење нефролога Србије
Рецензент
Професор др Славенка Јанковић
Дизајн и припрема
Зоран Мирић
Штампа
“Дунав”, Земун
Тираж
300
Издавање извештаја омогућио
Roche d.o.o., представништво у Београду

ПРЕДСЕДНИШТВО УДРУЖЕЊА НЕФРОЛОГА СРБИЈЕ

Председник
Проф. др Нада Димковић

Секретар
Др Татјана Дамјановић
Чланови
Доц. др Душан Божић
Др Татјана Дамјановић
Проф. др Нада Димковић
Проф. др Видојко Ђорђевић
Проф. др Рајко Хрвачевић
Прим. др Бисерка Јанковић - Тирменштајн
Прим. др Роса Јелачић
Проф. др Света Костић
Асист. др Татјана Лазаревић
Проф. др Вишња Лежаић
Проф. др Ђоко Максић
Проф. др Игор Митић
Доц. др Дејан Петровић
Проф. др Стева Пљеша
Проф. др Радојица Столић
Проф. др Зоран Ковачевић - председник Нефролошке секције СЛД
Раднa група за Регистар болесника лечених
дијализом и трансплантацијом бубрега у Србији
Проф. др Љубица Ђукановић, председник
Др Живка Ђурић
Др Виолета Кнежевић
Асист. др Татјана Лазаревић
Др Станимир Љубеновић
Др Родољуб Марковић
Прим. др Виолета Рабреновић
Др Милан Стошовић, ВНС

Поштоване колегинице и колеге,
Сваки наредни регистар је све вреднији, јер означава континуитет и традицију.
Он нас учи да се критички осврнемо на оно што смо урадили претходних година
и даје нам путоказ за будући рад. Тако смо прошле године податке из регистра
допунили подацима о васкуларним приступима, а ове године и индивидуалним
подацима у склопу А регистра ERA EDTA. Наредне године носе нове могућности
приказивања нашег обимног рада. Иако је одговор центара за учешће у регистру
вредан поштовања (сви су одговорили), верујемо да ће он све више бити одраз наше
личне жеље и одговорности, а мање осећаја напорне обавезе.
Подаци из регистара редовно су у саставу наших предавања и публикација, чиме се
подаци о лечењу наших болесника шире. Двојезична објашњења табела и графикона
доступних на интернет-страници Удружења нефролога Србије омогућавају свима
да се информишу о стандарду лечења болесника с отказом рада бубрега у нашој
земљи.
Овај напоран и одговоран посао је и ове године обавила радна група за регистар у
име Удружења нефролога Србије и под руководством проф. др Љубице Ђукановић,
којој дугујемо неизмерну захвалност. Захвалност дугујемо и нашем сталном и
искусном рецензенту проф. др Славенки Јанковић, као и компанији Roche. која
редовно омогућава штампање регистра свих ових година.

У име УО Удружења нефролога Србије, Председник
Проф. др Нада Димковић

САДРЖАЈ
ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ЛЕЧЕЊУ ДИЈАЛИЗАМА И
ТРАНСПЛАНТАЦИЈОМ БУБРЕГА У СРБИЈИ, 2011........................................7
Увод...............................................................................................................................9
1. Мрежа центара за дијализу и трансплантацију бубрега у Србији......... 11
2. Одговор центара за дијализу и трансплантацију бубрега на
упитник за 2011. годину......................................................................................12
3. Број болесника лечених дијализама у појединим
центрима у Србији...............................................................................................13
4. Основни епидемиолошки подаци болесника лечених методама
за замену функције бубрега у Србији 2011. године.....................................15
5. Карактеристике болесника који су започели лечење методам за замену
функције бубрега 2011. године..................................................... ................... 20
6. Болесници лечени методама за замену функције
бубрега 31. децембра 2011..................................................................................26
7. Трансплантација бубрега 2011. године...........................................................33
8. Инциденција, преваленција и морталитет болесника лечених
методама за замену функције бубрега у нашој земљи у периоду
од 1997. до 2011. године.................................................................................... 35
ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ВАСКУЛАРНИМ ПРИСТУПИМА ЗА
ХЕМОДИЈАЛИЗУ У СРБИЈИ 2011. ГОДИНЕ....................................................39
1. Анализа васкуларних приступа код болесника на хемодијализи
(превалентни болесници)..................................................................................43
2. Kреирањe трајних васкуларних приступа током 2011. године
код болесника на хемодијализи (инцидентни болесници)......................44
3. Анализа привремених васкуларних приступа током 2011. године.........48
АДРЕСАР....................................................................................................................53

Удружење нефролога Србије
Serbian Society оf Nephrology

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ЛЕЧЕЊУ
ДИЈАЛИЗАМА И ТРАНСПЛАНТАЦИЈОМ
БУБРЕГА У СРБИЈИ, 2011
ANNUAL REPORT ON DIALYSIS
AND KIDNEY TRANSPLANTATION IN
SERBIA, 2011

Београд, 2013.

Извештај припремили:
Проф. др Љубица Ђукановић
Др Живка Ђурић
Др Виолета Кнежевић
Асист. др Татјана Лазаревић
Др Станимир Љубеновић
Прим. др Виолета Рабреновић

УВОД
Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији за 2011. годину желим да почнем изразима најискреније
захвалности колегама из свих центара за дијализу и трансплантацију
бубрега у Србији на одличној сарадњи. Успешно смо завршили веома
захтеван посао и сакупили податке за сваког појединачног болесника који
је лечен методама за замену функције бубрега у Србији током 2011. године.
Захваљујући томе, подаци из Србије су први пут прихваћени и објављени
у делу А регистра ERA-EDTA. Честитам и захваљујем свима који су овом
успеху допринели - члановима Радне групе за регистар, а посебно колегама
из центара за дијализу и трансплантацију бубрега. Неки од њих су послали
податке много пре краја рока, други у року, док су неки слали тек када их
подсетимо (једанпут или више пута) на њихову обавезу. Свима захваљујем,
и оним вреднима и оним мало мање вреднима, са којима се не бих чула да
није тог подсећања.
Промена метода сакупљања података може да изазове разлике у
појединим епидемиолошким показатељима које нису стварне, него су
управо последица те промене метода. То ће у овом извештају бити неколико
пута наглашено. Како је сакупљање појединачних података у наредним
годинама много једноставније у односу на прву годину примене тог метода,
верујем да ћемо убудуће користити само тај метод, што ће омогућити да
добијемо најреалније и најтачније податке.
Уз изразе захвалности за дугогодишњу лепу сарадњу и честитке за
све постигнуте усепехе,

Проф. др Љубица Ђукановић
У Београду, 10. септембра 2013. године

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

1.

МРЕЖА ЦЕНТАРА ЗА ДИЈАЛИЗУ И
ТРАНСПЛАНТАЦИЈУ БУБРЕГА У СРБИЈИ

Годишњи извештај почиње и ове године приказом броја центара за
дијализу и трансплантацију бубрега у Србији.
Табела 1. Број центара за дијализу и трансплантацију бубрега у Србији
31.12. 2011. године
Table 1. Number of dialysis and kidney transplantation centers in Serbia,
December 31st 2011
Методе лечења које се примењују
Treatment methods used

Број центара
Number of centers

Хемодијализа & Перитонеyмска дијализа
Hemodialysis & Peritoneal dialysis

29

Хемодијализа
Hemodialysis

29

Трансплантација бубрега
Kidney transplantation

5

На крају 2011. године у Србији је радило 57 центара за дијализу. Центар за хемодијализу Клиничко-болничког центра «Др Драгиша Мишовић
Дедиње» који је привремено престао са радом априла 2009. године, није
обухваћен овим бројем. Поред тога, од свих центара са Косова и Метохије
само центар из Косовске Митровице доставља податке нашем регистру.
Током 2011. године почела су са радом два центра за хемодијализу:
центар у Свилајнцу и Специјална болница за дијализу Medicon у Новом
Саду.
Перитонеумску дијализу примењује 29 центaра, што је за два центра мање у односу на прошлу годину.
Трансплантације бубрега се раде у универзитетским клиничким
центрима: Клиничком центру Србије, Клиничком центру Нови Сад,
Универзитетској дечјој клиници у Београду, Војномедицинској академији и
Клиничком центру Ниш.

11

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

2.

ОДГОВОР ЦЕНТАРА ЗА ДИЈАЛИЗУ И
ТРАНСПЛАНТАЦИЈУ БУБРЕГА НА
УПИТНИК ЗА 2011. ГОДИНУ

Стопа одговора на упитник за 2011. годину била је 100%. Иако
је стопостотни одговор забележен и две претходне године, овогодишњи
одговор има посебну вредност, јер су ове године сакупљени појединачни
подаци за болеснике лечене методама за замену функције бубрега. Такав
одговор указује на добру сарадњу нефролога и њихову заинтересованост
за Регистар и то је нешто чиме се можемо поносити. Међутим, ERA-EDTA
регистар показује да од 15 земаља које сакупљају појединачне податке о
болесницима само једна није постигла стопостотни одговор центара. То
говори да смо у овом погледу равноправни са осталим земљама, што се од
нас и очекује.
%

100
80
60
40
20
0
1997

1998

1999

2000

2001

2002

2003

2004 2005-8 2009

2010

2011

Метод сакупљања података: збирни помоћу упитника за центре (сиви стубићи), индивидуални подаци о болесницима
(црни стубићи), ретроградно сакупљени подаци помоћу упитника за центре за период 2005-2008 (бели стубић)
*Method of data collection: aggregated data based on centre questionnaire (gray column), individual patient data (black
column), aggregated data collected retrospectively for the period 2005-2008 (white column)

Слика 1. Стопа одговора на упитнике послате центрима за дијализу и
трансплантацију бубрега
Figure 1. Response rate on the questionnaires sent to the centers for dialysis and kidney
transplantation

12

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

1 показује
кретала
стопа
одговора
центара
дијализуɢ
ɋɥɢɤɚ Слика
1 ɩɨɤɚɡɭʁɟ
ɤɚɤɨкако
ɫɟ се
ɤɪɟɬɚɥɚ
ɫɬɨɩɚ
ɨɞɝɨɜɨɪɚ
ɰɟɧɬɚɪɚ
ɡɚ заɞɢʁɚɥɢɡɭ
и трансплантацију.
Треба
напоменути
се подаци
од 1997.
до 2004.
ɬɪɚɧɫɩɥɚɧɬɚɰɢʁɭ. Ɍɪɟɛɚ
ɧɚɩɨɦɟɧɭɬɢ
ɞɚ ɫɟдаɩɨɞɚɰɢ
ɨɞ 1997.
ɞɨ 2004.
ɝɨɞɢɧɟгодине
ɨɞɧɨɫɟ
односе
на Југославију,
Србију
и ɚЦрну
Гору,
а од
2005.
године
ɧɚ ȳɭɝɨɫɥɚɜɢʁɭ,
ɨɞɧɨɫɧɨодносно
ɧɚ ɋɪɛɢʁɭна
ɢ ɐɪɧɭ
Ƚɨɪɭ,
ɨɞ 2005.
ɝɨɞɢɧɟ
ɫɚɦɨ
ɧɚ ɋɪɛɢʁɭ.
само на Србију.

3.

3. ȻɊɈȳ ȻɈɅȿɋɇɂɄȺ Ʌȿɑȿɇɂɏ ȾɂȳȺɅɂɁȺɆȺ ɍ ɉɈȳȿȾɂɇɂɆ
ɐȿɇɌɊɂɆȺ ɍ ɋɊȻɂȳɂ

БРОЈ БОЛЕСНИКА ЛЕЧЕНИХ ДИЈАЛИЗАМА
У ПОЈЕДИНИМ ЦЕНТРИМА У СРБИЈИ

Ȼɪɨʁ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɤɨʁɢ ɫɟ ɥɟɱɟ ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɨɦ ɢ ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɨɦ ɞɢʁɚɥɢɡɨɦ ɭ
Број болесника који се лече хемодијализом и перитонеумском
ɩɨʁɟɞɢɧɢɦ ɰɟɧɬɪɢɦɚ ɭ ɋɪɛɢʁɢ ɜɚɪɢɪɚ ɢɡɦɟɻɭ 5 ɢ 311. ɋɥɢɤɚ 2 ɩɨɤɚɡɭʁɟ ɞɚ ɫɟ ɭ 19
дијализом у појединим центрима у Србији варира између 5 и 311. Слика 2
(33%) ɰɟɧɬɚɪɚ ɥɟɱɢ ɦɚʃɟ ɨɞ 50 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ, ɞɨɤ ɫɟ ɩɪɟɤɨ 150 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɢ ɭ 6
показује да се у 19 (33%) центара лечи мање од 50 болесника, док се преко
(11%) ɰɟɧɬɚɪɚ.
150 болесника лечи у 6 (11%) центара.

Ȼɪɨʁ ɰɟɧɬɚɪɚ

25
20

22
19

15

10

10
5

3

3

150-200

>200

0
<50

50-100

100-150
Ȼɪɨʁ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ

ɋɥɢɤɚ
2. Ɋɚɫɩɨɞɟɥɚ
ɰɟɧɬɚɪɚ
ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɭ
ɩɪɟɦɚброју
ɛɪɨʁɭболесника
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚлечених
ɥɟɱɟɧɢɯ
Слика
2. Расподела
центара
за ɡɚ
хемодијализу
према
редовним
хемодијализама
и перитонеумским
дијализама
ɪɟɞɨɜɧɢɦ
ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɚɦɚ
ɢ ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɢɦ
ɞɢʁɚɥɢɡɚɦɚ
Figure
2. 2.
Distribution
of centers
according
to number
of patients
on maintenance
hemodilysis
Figure
Distribution
of centers
according
to number
of patients
on maintenance
and peritonеal dialysis
hemodilysis and peritonɟal dialysis

Табела 2 приказује распоред болесника лечених у центрима за
Ɍɚɛɟɥɚ 2 ɩɪɢɤɚɡɭʁɟ ɪɚɫɩɨɪɟɞ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ ɭ ɰɟɧɬɪɢɦɚ ɡɚ ɞɢʁɚɥɢɡɭ ɭ ɋɪɛɢʁɢ.
дијализу у Србији. Приказан је број болесника лечених на крају 2011. године
ɉɪɢɤɚɡɚɧ ʁɟ ɛɪɨʁ
ɥɟɱɟɧɢɯ ɧɚдијализом
ɤɪɚʁɭ 2011.као
ɝɨɞɢɧɟ
ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɨɦ
ɢ
хемодијализом
и ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
перитонеумском
и број
нових болесника
ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɨɦ
ɞɢʁɚɥɢɡɨɦ
ɢ ɛɪɨʁ ɧɨɜɢɯ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɤɨʁɢ ɫɭ инсуфицијенције
ɬɨɤɨɦ 2011. ɝɨɞɢɧɟ
који
су током 2011.
године ɤɚɨ
започели
лечење
терминалне
ɡɚɩɨɱɟɥɢ
ɥɟɱɟʃɟ
ɢɧɫɭɮɢɰɢʁɟɧɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ʁɟɞɧɨɦ ɨɞ ɨɜɚ ɞɜɚ ɦɟɬɨɞɚ.
бубрега
једном
одɬɟɪɦɢɧɚɥɧɟ
ова два метода.

13

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

Табела 2. Број болесника лечених хемодијализом и перитонеумском дијализом на
крају 2011. године и број нових болесника у 2011. години
Table 2. Number of patients on maintenance hemodialysis (HD) and peritoneal dialysis (PD) on
December 31st 2011, number of patients started hemodialysis and peritoneal dialysis in 2011
Хемодијализа (HD)
Редни
број

Центар

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
59

Aранђеловац
Бачка Паланка
Београд, Барајево
Београд, ВМА
Београд, Дечја клиника
Београд, КБЦ Звездара
Београд, КБЦ Земун
Београд, КЦ Србије
Београд, Лазаревац
Београд, Medicon
Београд, Младеновац
Београд, Обреновац
Београд, FMC, Драгачевка
Београд, FMC, Ј. Гагарина
Београд, FMC, Устаничка
Бор
Ваљево
Врање
Врбас
Вршац
Жагубица
Зајечар
Зрењанин
Кикинда
Кладово
Косовска Митровица
Крагујевац, КЦ
Краљево
Крушевац
Куршумлија
Лесковац
Лозница
Неготин
Ниш, Војна болница
Ниш, КЦ
Ниш, FMC
Нови Пазар
Нови Сад, КЦ
Нови Сад, FMC
Панчево
Пирот
Пожаревац
Пријепоље
Прокупље
Сента
Сјеница
Смедерево
Смедеревска Паланка
Сомбор
Сремска Митровица
Суботица
Ћуприја
Ужице
Чачак
Шабац
Hoви Сад, Medicon
Свилајнац

14

31.12.2011.
14
51
33
95
8
245
80
130
88
38
66
46
86
81
64
24
96
117
47
55
7
68
101
76
13
29
138
87
119
11
96
79
24
5
191
22
91
121
92
116
52
124
26
50
8
11
85
50
86
164
62
157
84
76
104
6
15

Нови 2011.
New in
2011
1
12
2
11
2
46
24
3
13
11
5
7
2
33
4
5
18
26
8
12
0
12
21
13
0
10
17
12
17
4
27
13
6
1
49
0
19
33
9
21
13
22
12
12
3
2
17
4
9
40
9
35
14
26
16
4
4

Перитонеумска
дијализа (PD)
31.12. 2011.

Нови 2011.
New in 2011

0
0
0
18
6
66
13
74
0
0
0
0
0
0
0
1
16
0
0
1
0
7
1
3
0
2
41
2
2
3
27
0
1
0
47
0
2
17
0
0
9
0
0
2
0
0
0
4
0
0
13
2
10
1
4
0
0

0
0
0
1
3
15
3
18
0
0
0
0
0
0
0
0
4
0
0
0
0
3
1
0
0
1
11
0
0
0
6
0
0
0
6
0
0
7
0
0
2
0
0
2
0
0
0
1
0
0
4
0
4
0
4
0
0

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

Током 2011. године почела су са радом два нова центара за дијализу,
центар у Специјалној болници за хемодијализу Medicon у Новом Саду
и центар у Свилајнцу. Поређењем укупног броја болесника лечених
дијализама на крају 2011. са бројем у 2010. години види се да је он остао
приближно исти као и да се однос болесника лечених хемодијализом и
перитонеумском дијализом није значајно променио (78,1% од укупног
броја болесника лечених методама за замену функције бубрега је било
на хемодијализи, а 7,8% на перитонеумској дијализи). Сличан проценат
болесника на перитонеумској дијализи пријављује већина националних и
регионалних регистара који достављају индивидуалне податке регистру
ERA-EDTA. Најмањи проценат болесника на перитонеумској дијализи
забележен је у Босни и Херцеговини (3,7%), а највећи у Румунији(11,3%) [1].
У односу на претходну годину укупан број болесника лечених
дијализама се повећао за 10-20% у три центара, а преко 20% у четири центра,
док се смањио за 10-20% у десет центара и преко 20% у три центра. Иако
се перитонеумска дијализа примењује у 29 центара, значајан допринос
лечењу даје 14 центара, док се у осталима лечи мање од по пет болесника.
Из података који су доставили центри, а који нису приказани у табели,
важно је издвојити да се под надзором 8 центара кућном хемодијализом лечи
58 болесника, што је 1% од укупног броја болесника лечених хемодијализом
у Србији. Већина болесника на перитонеумској дијализи је лечена
континуираном амбулаторном перитонеумском дијализом (CAPD), а у два
центра се примењивала и аутоматска перитонеумска дијализа (APD).

4.

ОСНОВНИ ЕПИДЕМИОЛОШКИ ПОДАЦИ О
БОЛЕСНИЦИМА ЛЕЧЕНИМ МЕТОДАМА ЗА ЗАМЕНУ
ФУНКЦИЈЕ БУБРЕГА У СРБИЈИ 2011. ГОДИНЕ

Подаци о сваком појединачном болеснику леченом методама за
замену функције бубрега у Србији 2011. године сакупљени су у складу са
упитником регистра ERA-EDTA и по први пут објављени у делу А Регистра.
Овај део Регистра садржи епидемиолошке податке о инциденцији, преваленцији и преживљавању болесника, као и о основном обољењу и методама лечења у земљама које сакупљају појединачне податке за сваког
болесника. Како је ово прва година у којој достављамо појединачне податке

15

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

о болесницима, нема података о њиховом преживљавању (једногодишњем,
двогодишњем и петогодишњем), што представља разлику у односу на земље
које у дужем временском периоду спроводе индивидуалну епидемиолошку
обраду података.
Део Б регистра ERA-EDTA садржи епидемиолошке податке о болесницима леченим дијализом и трансплантацијом у земаљама које достављају
обједињене податке за своје болеснике.
Регистар ERA-EDTA дефинише као нове све болеснике лечене методама за замену функције бубрега првог и 91. дана лечења. За болеснике
регистроване првог дана лечења приказује се само укупан број болесника
лечених свим методама за замену функције бубрега (хемодијализа, перитонеумска дијализа или трансплантација бубрега као прва метода лечења
терминалне инсуфицијенције бубрега − pre-emptive kidney transplantation). За
болеснике који су били на лечењу 91. дана од почетка примене једне од
метода за замену функције бубрега приказују се укупан број болесника и
стопа инциденције на милион становника. Уколико се региструју као живи
последњег дана у години ти болесници се узимају у обзир при израчунавању
преваленције болесника лечених методама за замену функције бубрега.
Табела 3 садржи податке потребне за израчунавање епидемиолошких показатеља болесника лечених методама за замену функције бубрега
у Србији у 2011. години: број свих нових болесника који су у 2011. години
започели лечење било којом од метода за замену функције бубрега
независно од исхода, број свих болесника на дан 31. децембра 2011. године,
број умрлих током 2011. године независно од трајања лечења и укупан број
становника Србије у 2011. години.
Табела 3. Основни подаци о болесницима леченим методама за замену функције
бубрега у Србији 2011. године
Table 3. Main epidemiological data of patients on renal replacement therapy in
Serbia in 2011
Број нових болесника
1. дана лечења
Number of new patients,
at day 1

Број болесника
31. 12. 2011.
Number of patients
Dec 31st 2011

Број умрлих
болесника 2011. год.
Number of patients
died 2011

Oпшта популација
(у хиљадама)
General population
(in thousands)

1043

5275

774

7259

На табели 4 приказани су број и инциденција болесника који су
започели лечење различитим методама за замену функције бубрега у 2011.
16

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

години и били на лечењу 91. дана, а на табели 5 број болесника који су на
дан 31. децембра 2011. године лечени једном од метода за замену функције
бубрега и њихова преваленција.
Табела 4. Подаци о новим болесницима у Србији 2011. године који су били лечени
дијализом или трансплантацијом бубрега 91. дана од почетка лечења
Table 4. Data on patients who started renal replacement therapy in Serbia in 2011 and were on
the therapy at day 91
Хемодијализа
Hemodialysis

Перитонеумска
дијализа
Peritoneal
dialysis

Трансплантација
бубрега
Кidny
transplantation

Укупно
Total

Број (%) нових болесника
91. дана лечења.
Number (%) of new patients,
at day 91

847
(88,2)

100
(10,4)

13
(1,4)

960
(100)

Број болесника
на милион становника
91. дана лечења
Number of patients
per milion population
at day 91

116,7

13,8

1,8

132,3

Подаци приказани у табелама 3 и 4 показују да је укупан број свих
болесника који су започели лечење било којом од метода за замену функције
бубрега у Србији 2011. години био 1043, док је после 90 дана на лечењу било
960 болесника. Већина од 83 болесника који су започели лечење у 2011.
години, а нису били на лечењу после 90 дана (8%) је умрла у прва три месеца
лечења. У земљама обухваћеним делом А регистра ERA-EDTA проценат за
који се смањио број болесника између првог и 91. дана лечења креће се од
2% до 17% (најмањи је забележен у Финској, а највећи у Румунији) [1].
Од укупног број нових болесника који су започели лечење
током 2011. године и били на лечењу 91. дана (960), њих 847 (88,2%) је
започело лечење хемодијализом, 100 (10,4%) перитонеумском дијализом,
док је трансплантација бубрега била прва метода лечења терминалне
инсуфицијенције бубрега за само 13 (1,4%) болесника (табела 4).
На крају 2011. године у Србији је методама за замену функције бубрега лечено 5275 болесника: највећи број хемодијализом – 4119 (78 %), знатно мањи број перитонеумском дијализом – 414 (8%), а са пресађеним бубрегом је регистовано 738 (14 %) болесника (Табела 5). За 4 болесника уписана
у Регистар није прецизно наведена метода лечења.

17

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

Табела 5. Подаци о болесницима леченим методама за замену функције бубрега у
Србији на дан 31. децембра 2011. године
Table 5. Data on renal replacement therapy patients in Serbia on December 31st 2011

Број (%) болесника
31.12. 2011. године
Number (%) of patients
Dec 31st 2011
Број болесника
на милион становника
31.12. 2011. године
Number of patients
per milion population
Dec 31st 2011

Хемодијализа
Hemodialysis

Перитонеумска
дијализа
Peritoneal
dialysis

Трансплантација
бубрега
Кidny
transplantation

4119
(78)

414
(8)

738
(14)

5275
(100)

568

57

102

727

Укупно
Total

Приказани подаци показују да је у Србији 2011. године прекинут тренд пораста укупног броја болесника лечених методама за замену
функције бубрега: у 2010. укупан број је износио 5546, а 2011. године 5275,
са готово равномерним смањењем броја болесника лечених појединим
методама за замену функције бубрега. Међутим, треба имати на уму да је
2011. године промењен метод сакупљања података. Може се претпоставити да је достављањем података за сваког појединачног болесника избегнута
могућност да се исти болесник пријави неколико пута у различитим центрима у којима је лечен. С друге стране, не може се искључити да известан
број болесника није регистрован 2011. године, посебно у групи са трансплантираним бубрегом, која је представљала највећи проблем при преласку на појединачно пријављивање болесника.
На крају 2011. године установљен је и умерен пад броја болесника
лечених перитонеумском дијализом у односу на 2010. годину (са 468 на 414),
као и 2010. у односу на 2009. годину (са 504 на 468). То указује на неповољну
праксу ређег избора овог метода лечења од стране нових болесника са терминалном инсуфицијенцијом бубрега и/или ређег стручног усмеравања
ка овом начину лечења.
Уочена је нелогичност података за групу болесника са трансплантираним бубрегом, која се, као и прошле, и ове године испољила великом
разликом у броју регистрованих болесника у односу на претходну годину.
У 2010. на дан 31. децембра било је 997 болесника са трансплантираним
бубрегом, а у 2011. години 738. То показује да је пријављивање болесника
са трансплантираним бубрегом и даље слаба тачка система регистровања
18

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

и да захтева прецизно тумачење разлога нереалног приказа броја ових
болесника. Континуитет и објективност регистровања морају да се заснивају
на координацији матичног и трансплантационог центра, тј. на њиховом
договору о правилима и надлежностима.
У 2011. години умрла су 772 болесника, за 90 мање у односу на 2010.
годину. Број умрлих болесника који су лечени хемодијализама се смањио са
741 на 688, број умрлих лечених перитонеумском дијализом са 106 на 79, док
је у односу на претходну 2010. годину број умрлих са трансплантираним
бубрегом био за 10 мањи и износио 5. Уочена тенденција опадања броја
умрлих болесника лечених перитонеумском дијализом указује на бољу
селекцију болесника за овај начин лечења терминалне инсуфицијенције
бубрега, али несумљиво и континуираном раду Удружења нефролога
Србије на едукацији здравствених радника из свих центара који примењују
овај метод лечења. Смањена смртност болесника са трансплантираним бубрегом, поред доминације повољнијег живосродног давалаштва, указује на
побољшање квалитета пострансплантационог третмана.
На слици 3 приказано је кретање процента болесника лечених различитим методама за замену функције бубрега у нашој земљи у периоду од
1997. до 2011. године. Уочава се да нема великих варијација у процентуалној
заступљености метода током последње четири године и да се највећа
заступљеност болесника лечених хемодијализама одржава.
100%
90%
80%
70%

ɏȾ

60%
50%

ɉȾ

40%
30%

T

20%
10%
0%
1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004
ȳɭɝɨɫɥɚɜ ɢʁɚ

ɋɪɛɢʁɚ ɢ ɐɪɧɚ Ƚɨɪɚ

2008 2009 2010 2011
ɋɪɛɢʁɚ

ХД-хемодијализа (hemodialysis); ПД-перитонеумска дијализа (peritoneal dialysis); Т-трансплантација бубрега
(kidney transplantation)

ɏȾ-ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɚ (hemodialysis); ɉȾ-ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɚ ɞɢʁɚɥɢɡɚ (peritoneal dialysis); Ɍ-ɬɪɚɧɫɩɥɚɧɬɚɰɢʁɚ
ɛɭɛɪɟɝɚ (kidney transplantation)

Слика 3. Расподела болесника лечених различитим методама за замену функције
ɋɥɢɤɚ 3. Ɋɚɫɩɨɞɟɥɚ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ ɪɚɡɥɢɱɢɬɢɦ ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ
бубрега у нашој земљи у периоду од 1997 – 2011. године
ɛɭɛɪɟɝɚ
ɭ ɧɚɲɨʁ ɡɟɦʂɢ
ɭ ɩɟɪɢɨɞɭ
ɨɞ 1997
– 2011.
ɝɨɞɢɧɟ
Figure
3. Distribution
of patients
according
to the
method
of renal replacement therapy in our
Figure 3.
Distribution
patients
to the method of renal replacement therapy
country
duringofthe
period according
1997 – 2011

in our country during the period 1997 – 2011

19
ɉɪɟɦɚ ɩɨɫɥɟɞʃɢɦ ɢɡɜɟɲɬɚʁɢɦɚ ɪɟɝɢɫɬɪɚ ERA-EDTA ɡɚ 2010. ɢ 2011. ɝɨɞɢɧɭ,

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

Према последњим извештајима регистра ERA-EDTA за 2010. и
2011. годину, подаци за нашу земљу се разликују од расподеле болесника
у већини западноевропских земаља које имају савремене, добро развијене
и материјално боље обезбеђене здравствене системе. У тим земљама у
популацији нових болесника, као и у целокупној популацији болесника лечених методама за замену функције бубрега преко 40% болесника живи са
пресађеним бубрегом, што је око три пута више него у нашој земљи [1,2].

5.

КАРАКТЕРИСТИКЕ БОЛЕСНИКА КОЈИ СУ
ЗАПОЧЕЛИ ЛЕЧЕЊЕ МЕТОДАМА ЗА ЗАМЕНУ
ФУНКЦИЈЕ БУБРЕГА 2011. ГОДИНЕ

У Србији су током 2011. годинe 1043 болесника започела лечење
неком од метода за замену функције бубрега. Као и прошле године међу
њима је било више мушкараца него жена али је њихова просечна старост
била за готово две године већа у односу на прошлогодишње нове болеснике
(60,5 vs. 58,8 година).
Укупан број нових болесника, стопа инциденције за 2011. годину,
као и просечна старост болесника и дистрибуција према полу приказани су
у табели 6.
Табела 6. Подаци о болесницима који су започели лечење методама за замену
функције бубрега 2010. године
Table 6. Data on patients started renal replacement therapy in 2010
Сви болесници
All patients
Број
Просечна
Number
старост
Incidence
Mean аge
Нови, првог дана
New patients at
day 1
Инциденција
првог дана
Incidence pmp at
day 1
Нови, 91. дана
New patients at
day 91

143,7

Инциденција
91. дана
Incidence pmp at
day 91

132,3

20

1043

960

60,5±14,5

Мушкарци
Males
Број
Просечна
Number
старост
Incidence
Mean аge
637

60,5±14,3

180,4

59,5±14,5

592

167,7

Жене
Females
Број
Просечна
Number
старост
Incidence
Mean аge
406

60,5±14,9

108,9

60,0±14,3

368

98,7

59,8±15,0

Ⱥɤɨ
ɫɟ ɭɩɨɪɟɞɟ
ɩɨɞɚɰɢ
ɫɚ ɩɪɨɲɥɨɝɨɞɢɲʃɢɦ,
ɩɪɢɦɟɬɧɨ
ʁɟ 2011
ɦɚʃɢ ɛɪɨʁ
Годишњи
извештај оɨɜɢ
лечењу
дијализама
и трансплантацијом бубрега
у Србији,
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɤɨʁɢ ɫɭ ɡɚɩɨɱɟɥɢ ɥɟɱɟʃɟ ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚɦɟɧɟ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ (1043

Ако се упореде ови подаци са прошлогодишњим, приметно је мањи
број болесника који су започели лечење методама замене функције бубрега
188,6
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɦɢɥɢɨɧ
ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ).
ɂɫɬɨɜɪɟɦɟɧɨ
ʁɟ ɝɨɬɨɜɨ
ɧɟɢɡɦɟʃɟɧ
ɛɪɨʁ ɢ
(1043
наспрам ɧɚ
1420
болесника),
односно
смањење стопе
инциденције
(143,7
ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɚ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɤɨʁɢ ɫɭ
ɞɚɧɚ (ɫɥɢɤɚИстовремено
3). ɋɦɚʃɟʃɟјеɛɪɨʁɚ
ɧɨɜɢɯ
наспрам. 188,6
болесника
на ɥɟɱɟɧɢ
милион91.
становника).
готово
неизмењен
бројɝɨɞɢɧɢ
и инциденција
болесника
су лечени
91. дана
(сликаɞɚ ɫɟ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɭ 2011.
ɭ ɨɞɧɨɫɭ ɧɚ
ɩɪɟɬɯɨɞɧɭкоји
ɝɨɞɢɧɭ
ɦɨɠɟ, ɛɚɪ
ɞɟɥɢɦɢɱɧɨ
4). Смањење броја нових болесника у 2011. години у односу на претходну
ɨɛʁɚɫɧɢ ɩɪɨɦɟɧɨɦ ɦɟɬɨɞɚ ɫɚɤɭɩʂɚʃɚ ɩɨɞɚɬɚɤɚ, ɲɬɨ ʁɟ ɜɟʄ ɞɢɫɤɭɬɨɜɚɧɨ ɭ
годину може, бар делимично да се објасни променом метода сакупљања
ɩɪɟɬɯɨɞɧɨɦ
података,ɩɨɝɥɚɜʂɭ.
што је већ дискутовано у претходном поглављу.

pmp

ɧɚɫɩɪɚɦ 1420 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ), ɨɞɧɨɫɧɨ ɫɦɚʃɟʃɟ ɫɬɨɩɟ ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ (143,7 ɧɚɫɩɪɚɦ.

200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011
1. ɞɚɧɚ

91. ɞɚɧɚ

Слика
Стопаɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ
инциденције ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
болесника на
лечених
методама
ɋɥɢɤɚ
4. 4.ɋɬɨɩɚ
ɧɚмилион
ɦɢɥɢɨɧстановника
ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ
ɥɟɱɟɧɢɯ
ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ
за замену функције бубрега првог и 91. дана лечења

ɡɚɦɟɧɭ
ɩɪɜɨɝ
ɢ 91. ɞɚɧɚ
ɥɟɱɟʃɚ
Figureɮɭɧɤɰɢʁɟ
4. Incidenceɛɭɛɪɟɝɚ
rate of renal
replacement
therapy
patients per million population (pmp)
at day 1 and
91 of renal replacement therapy patients per million population
Figure 4. Incidence
rate

(pmp) at day 1 and 91

Слика 4 показује да се у периоду од 2005. до 2010. године разлика
у инциденцији измеђе нових болесника регистрованих првог и 91. дана
ɋɥɢɤɚ
4 ɩɨɤɚɡɭʁɟ
ɞɚ62ɫɟболесника
ɭ ɩɟɪɢɨɞɭнаɨɞ
2005. становника,
ɞɨ 2010. ɝɨɞɢɧɟ
ɪɚɡɥɢɤɚ ɭ
лечења
кретала
од 43 до
милион
а проценат
смањења броја
болесника
од првог до
91. дана од 24−35%.
години
ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɢ
ɢɡɦɟɻɟ
ɧɨɜɢɯ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚɧɢɯ
ɩɪɜɨɝ У
ɢ 2011.
91. ɞɚɧɚ
ɥɟɱɟʃɚ
број болесника
у прва
три месеца
се смањио
само заɚ 83
болесника,
а то јеɛɪɨʁɚ
ɤɪɟɬɚɥɚ
ɨɞ 43 ɞɨ 62
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɧɚ ɦɢɥɢɨɧ
ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ,
ɩɪɨɰɟɧɚɬ
ɫɦɚʃɟʃɚ
8,0%. Ова промена не може се објаснити стварним смањењем болесника који
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɨɞ ɩɪɜɨɝ ɞɨ 91. ɞɚɧɚ ɨɞ 2435%. ɍ 2011. ɝɨɞɢɧɢ ɛɪɨʁ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɭ ɩɪɜɚ
нису доживели 91. дан лечења него променом метода сакупљања података.
ɬɪɢСакупљањем
ɦɟɫɟɰɚ ɫɟ ɫɦɚʃɢɨ
ɫɚɦɨ ɡɚ података
83 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ,
ɚ ɬɨ ʁɟје8,0%.
Ɉɜɚ ɩɪɨɦɟɧɚ
ɧɟ ɦɨɠɟ
појединачних
избегнута
могућност
да се један
бо- ɫɟ
лесник региструје
у више центара,
што ɤɨʁɢ
се управо
првим ɧɟɝɨ
ɨɛʁɚɫɧɢɬɢ
ɫɬɜɚɪɧɢɦ ɫɦɚʃɟʃɟɦ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɧɢɫɭ најчешће
ɞɨɠɢɜɟɥɢ дешава
91. ɞɚɧ уɥɟɱɟʃɚ
месецима лечења. Поред тога, прецизнијим објашњењем да се као нови боɩɪɨɦɟɧɨɦ
ɦɟɬɨɞɚ ɫɚɤɭɩʂɚʃɚ ɩɨɞɚɬɚɤɚ. ɋɚɤɭɩʂɚʃɟɦ ɩɨʁɟɞɢɧɚɱɧɢɯ ɩɨɞɚɬɚɤɚ
лесници региструју само болесници у терминалној инсуфицијенцији бу-

21

ɢɡɛɟɝɧɭɬɚ ʁɟ ɦɨɝɭʄɧɨɫɬ ɞɚ ɫɟ ʁɟɞɚɧ ɛɨɥɟɫɧɢɤ ɪɟɝɢɫɬɪɭʁɟ ɭ ɜɢɲɟ ɰɟɧɬɚɪɚ, ɲɬɨ ɫɟ
ɭɩɪɚɜɨ ɧɚʁɱɟɲʄɟ ɞɟɲɚɜɚ ɭ ɩɪɜɢɦ ɦɟɫɟɰɢɦɚ ɥɟɱɟʃɚ. ɉɨɪɟɞ ɬɨɝɚ, ɩɪɟɰɢɡɧɢʁɢɦ
ɨɛʁɚɲʃɟʃɟɦ
ɞɚ ɫɟоɤɚɨ
ɧɨɜɢ
ɛɨɥɟɫɧɢɰɢ
ɪɟɝɢɫɬɪɭʁɭ ɫɚɦɨ ɛɨɥɟɫɧɢɰɢ
ɭ ɬɟɪɦɢɧɚɥɧɨʁ
Годишњи извештај
лечењу
дијализама
и трансплантацијом
бубрега у Србији,
2011
ɢɧɫɭɮɢɰɢʁɟɧɰɢʁɢ ɛɭɛɪɟɝɚ ɢɡɛɟɝɧɭɬɨ ʁɟ ɩɨɝɪɟɲɧɨ ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚʃɟ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ

pmp

брега
избегнуто
је погрешно
регистровање
болесника
саɨɞɧɨɫɧɨ
акутном
инсуфиɚɤɭɬɧɨɦ
ɢɧɫɭɮɢʁɟɧɰɢʁɨɦ
ɛɭɛɪɟɝɚ.
Ⱦɚ ʁɟ ɨɜɚ ɪɚɡɥɢɤɚ
ɭ ɛɪɨʁɭ,
ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɢ
јенцијом
бубрега.
Да
је ова
разлика
у броју,
односно
инциденцији
болесника
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɢɡɦɟɻɭ
ɩɪɜɨɝ
ɢ 91.
ɞɚɧɚ ɥɟɱɟʃɚ
ɪɟɚɥɧɢʁɚ
ɨɞ ɨɧɢɯ
ɭ ɩɪɟɬɯɨɞɧɢɦ
ɝɨɞɢɧɚɦɚ
између
првог
и 91.
дана лечења
реалнија
од ɛɪɨʁɟɜɢɦɚ
оних у претходним
ɝɨɜɨɪɢ
ɢ ʃɟɧɚ
ɫɥɢɱɧɨɫɬ
ɫɚ ɪɚɡɥɢɤɚɦɚ
ɭ ɬɢɦ
ɡɚɛɟɥɟɠɟɧɢɦ годинаɭ ɜɟʄɢɧɢ
ма говори
и
њена
сличност
са
разликама
у
тим
бројевима
забележеним
у
ɡɟɦʂɚ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ ɪɟɝɢɫɬɪɨɦ ERA-EDTA [1,2].
већини земља обухваћених регистром ERA-EDTA [1,2].
500
450
400
350
300
250
200
150
100
50
0
0-19

20-44

45-64
ɫɜɢ

65-74

ɦɭɲɤɚɪɰɢ

75+

ɋɜɢ

ɠɟɧɟ

Слика
5. Расподела
болесника
лечених
методама
за ɡɚ
замену
функције
ɋɥɢɤɚ
5. Ɋɚɫɩɨɞɟɥɚ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɥɟɱɟɧɢɯ
ɦɟɬɨɞɚɦɚ
ɡɚɦɟɧɭ
ɮɭɧɤɰɢʁɟбубрега
ɛɭɛɪɟɝɚ91.
91.
дана од почетка лечења према полу и старости
ɞɚɧɚ ɨɞ ɩɨɱɟɬɤɚ ɥɟɱɟʃɚ ɩɪɟɦɚ ɩɨɥɭ ɢ ɫɬɚɪɨɫɬɢ
Figure 5. Distribution of patients on renal replacement therapy at day 91 according to age
Figureand
5. gender
Distribution of patients on renal replacement therapy at day 91 according to
age and gender

На слици 5 је приказана расподела болесника који су лечени
ɇɚ ɫɥɢɰɢ
ʁɟ ɩɪɢɤɚɡɚɧɚ
ɪɚɫɩɨɞɟɥɚ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɤɨʁɢ од
ɫɭ ɥɟɱɟɧɢ
ɦɟɬɨɞɚɦɚ
ɡɚɦɟɧɭ
методама
за 5замену
функције
бубрега
91. дана
почетка
лечењаɡɚпрема

полу
и узрасту.
Приказан
нових
болесника
на милион
становника.
ɮɭɧɤɰɢʁɟ
ɛɭɛɪɟɝɚ
91. ɞɚɧɚјеɨɞброј
ɩɨɱɟɬɤɚ
ɥɟɱɟʃɚ
ɩɪɟɦɚ ɩɨɥɭ
ɢ ɭɡɪɚɫɬɭ.
ɉɪɢɤɚɡɚɧ ʁɟ
Сакупљање
појединачних
података
омогућило
је
да
се
по
први
пута
уради
ɛɪɨʁ ɧɨɜɢɯ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɧɚ ɦɢɥɢɨɧ ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ. ɋɚɤɭɩʂɚʃɟ ɩɨʁɟɞɢɧɚɱɧɢɯ ɩɨɞɚɬɚɤɚ
ова ɨɦɨɝɭʄɢɥɨ
анализа. Види
највећи
болесника
узрасној
ʁɟ ɞɚ се
ɫɟ да
ɩɨ је
ɩɪɜɢ
ɩɭɬɚ број
ɭɪɚɞɢ нових
ɨɜɚ ɚɧɚɥɢɡɚ.
ȼɢɞɢ припадао
ɫɟ ɞɚ ʁɟ ɧɚʁɜɟʄɢ
ɛɪɨʁ
групи 65−74 године, а да је међу болесницима старим 75 и више година
ɧɨɜɢɯ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɩɪɢɩɚɞɚɨ ɭɡɪɚɫɧɨʁ ɝɪɭɩɢ 6574 ɝɨɞɢɧɟ, ɚ ɞɚ ʁɟ ɦɟɻɭ ɛɨɥɟɫɧɢɰɢɦɚ
било троструко више мушкараца него жена ( 426 наспрам 146 болесника на
ɫɬɚɪɢɦ 75 ɢ ɜɢɲɟ ɝɨɞɢɧɚ ɛɢɥɨ ɬɪɨɫɬɪɭɤɨ ɜɢɲɟ ɦɭɲɤɚɪɚɰɚ ɧɟɝɨ ɠɟɧɚ ( 426 ɧɚɫɩɪɚɦ
милион становника).
146 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɧɚ ɦɢɥɢɨɧ ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ).

22

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

Табела 7. Учесталост узрока терминалне инсуфицијенције бубрега код свих
болесника који су започели лечење методама за замену бубрежне функције 2011.
године и оних који су на овом лечењу били и 91. дана приказан као инциденција
(на милион становника) и проценат
Table 7. Causes of end-stage renal disease in all patients started renal replacement therapy in
2011 and those on treatment at day 91 presented as incidence rate (pmp) and percent
Дијагноза
Diagnosis

1. дана
at day 1

91. дана
at day 91

I/pmp

%

I/рmp

%

Гломерулонефритис
Glomerulonephritis

13,5

9,4

13,2

10,0

Пијелонефритис
Pyelonephritis

16,3

11,3

13,9

10,5

Ендемска нефропатија
Balkan nephropathy

3,2

2,2

-

-

Полицистична болест
Polycystic kidney disease

8,8

6,1

8,5

6,5

31,3

21,8

30,0

22,7

36,2

25,2

34,4

26,0

Реноваскуларна болест
Renovascular disease

0,4

0,3

0,4

0,3

Остало
Miscellaneous

20,6

14,3

19,8

15,0

Непозната
Unknown

13,4

9,3

11,8

9,0

Дијабетес
Diabetes
Хипертензија
Hypertension

Када се анализирају подаци о основном обољењу које је узроковало
терминалну инсуфицијеницју бубрега и почетак лечења методама замене
бубрежне функције у 2011. години (Tабелa 7), види се да су хипертензивна
и дијабетесна нефропатија најчешћи узроци терминалне инсуфицијенције
бубрега. Готово код половине свих болесника код којих је започето лечење
методама замене бубрежне функције у 2011. години основна болест је била
хипертензија или дијабетес. Проценат нових болесника са дијабетесом
у Србији 2011. године сличан је проценту који бележе западноевропске
земље, док је проценат болесника са хипертензивном нефропатијом већи
од процената у западноевропским земљама обухваћених делом А регистра
ERA-EDTA. Изузетак је Белгија (француско говорно подручје) у којој је хипертензивна нефропатија узрок терминалне инсуфицијенције бубрега код
39,4% болесника [1]. Ако се упореде подаци из регистра ERA-EDTA за неколико последњих година, види се да се проценат болесника са хипертензив23

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

ном нефропатијом у већини земаља повећава, док проценат болесника са
дијабетесом стагнира или се чак смањује у развијеним земљама Европе [1-3].
Ово се делом може објаснити интензивним спровођењем мера секундарне
и терцијарне превенције дијабетесне нефропатије. Због тога је неопходно
да се и у нашој земљи више пажње посветити превенцији ове две секундарне болести бубрега, што би једино могло да доведе до стагнације, па и
смањења њихове инциденције.

%

90

81

80
70
60
50
40
30
20
10

0.4

0
HDcentar

HD-kuüa

6.8
HDF

10
0.4
APD

CAPD

1.1

0.2

Tx-živi
dav.

Tx-kad.

Слика
Методеɡɚзаɡɚɦɟɧɭ
замену функције
кодɤɨɞ
нових
болесника
ɋɥɢɤɚ
6. 6.Ɇɟɬɨɞɟ
ɮɭɧɤɰɢʁɟбубрега
ɛɭɛɪɟɝɚпримењене
ɩɪɢɦɟʃɟɧɟ
ɧɨɜɢɯ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ 91.
91. дана од почетка лечења (приказан проценат од укупног броја
болесника регистрованих 91. дана)
ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚɧɢɯ
91. ɞɚɧɚ)
Figure 6. Methods
of renal replacement therapy used in new patients at day 91 (presented as
percentages
number
of patients regisetred
day 91)
Figure 6. Methods ofoftotal
renal
replacement
therapy atused
in new patients at day 91

ɞɚɧɚ ɨɞ ɩɨɱɟɬɤɚ ɥɟɱɟʃɚ (ɩɪɢɤɚɡɚɧ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɨɞ ɭɤɭɩɧɨɝ ɛɪɨʁɚ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ

(presented as percentages of total number of patients regisetred at day 91)

Слика 6 приказује који се проценат болесника лечио појединим
методама за замену функција бубрега 91. дана од почетка лечења. Када се
ɋɥɢɤɚови
6 ɩɪɢɤɚɡɭʁɟ
ɫɟ ɩɪɨɰɟɧɚɬ2009.
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɩɨʁɟɞɢɧɢɦ
упореде
процентиɤɨʁɢ
регистровани
и 2011. ɥɟɱɢɨ
године,
сазнаје јеɦɟɬɨɞɚɦɚ
се да се ɡɚ
смањио
процента
болесника
хемодијафилтрацијом
и континуираɡɚɦɟɧɭ
ɮɭɧɤɰɢʁɚ
ɛɭɛɪɟɝɚ
91. ɞɚɧɚлечених
ɨɞ ɩɨɱɟɬɤɚ
ɥɟɱɟʃɚ. Ʉɚɞɚ ɫɟ ɭɩɨɪɟɞɟ
ɨɜɢ ɩɪɨɰɟɧɬɢ
ном амбулаторном перитонеумском дијализом за по 4%. Хемодијализом у
ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚɧɢ 2009. ɢ 2011. ɝɨɞɢɧɟ, ɫɚɡɧɚʁɟ ʁɟ ɫɟ ɞɚ ɫɟ ɫɦɚʃɢɨ ɩɪɨɰɟɧɬɚ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
болници се и даље лечи веома висок проценат болесника, а мали проценат
ɥɟɱɟɧɢɯ
ɯɟɦɨɞɢʁɚɮɢɥɬɪɚɰɢʁɨɦ
ɢ ɤɨɧɬɢɧɭɢɪɚɧɨɦ
ɚɦɛɭɥɚɬɨɪɧɨɦ
ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɨɦ
болесника
на кућној хемодијализи
и аутоматској
перитонеумској
дијализи
ɞɢʁɚɥɢɡɨɦ
ɡɚ ɩɨ
4%. ɏɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɨɦ
ɫɟ лечења
ɢ ɞɚʂɟ заɥɟɱɢ
ɜɢɫɨɤ
се не мења.
Трансплантација
бубрегаɭ јеɛɨɥɧɢɰɢ
први метод
замоɜɟɨɦɚ
1,3% болесника,
док се тај проценат
развијеним
западноевропским
креће ɢ
ɩɪɨɰɟɧɚɬ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ,
ɚ ɦɚɥɢ уɩɪɨɰɟɧɚɬ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɧɚ ɤɭʄɧɨʁземљама
ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɢ
од 2,1% (Белгија, данско говорно подручје) до 15,9% (Норвешка).

ɚɭɬɨɦɚɬɫɤɨʁ ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɨʁ ɞɢʁɚɥɢɡɢ ɫɟ ɧɟ ɦɟʃɚ. Ɍɪɚɧɫɩɥɚɧɬɚɰɢʁɚ ɛɭɛɪɟɝɚ ʁɟ ɩɪɜɢ

ɦɟɬɨɞ ɥɟɱɟʃɚ ɡɚ ɡɚɦɨ 1,3% ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ, ɞɨɤ ɫɟ ɬɚʁ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɭ ɪɚɡɜɢʁɟɧɢɦ
ɡɚɩɚɞɧɨɟɜɪɨɩɫɤɢɦ
ɡɟɦʂɚɦɚ ɤɪɟʄɟ ɨɞ 2,1% (Ȼɟɥɝɢʁɚ, ɞɚɧɫɤɨ ɝɨɜɨɪɧɨ ɩɨɞɪɭɱʁɟ) ɞɨ
24
15,9% (ɇɨɪɜɟɲɤɚ).

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

%

100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
0-19

20-44

45-64
ɏȾ

ɉȾ

Ɍ

65-74

75+ ɝɨɞɢɧɟ

Ⱦɪɭɝɟ

ХД-хемодијализа (hemodialysis); ПД-перитонеумска дијализа (peritoneal dialysis);

ɏȾ-ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɚ (hemodialysis); ɉȾ-ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɚ ɞɢʁɚɥɢɡɚ (peritoneal dialysis); ɌТ- трансплантација бубрега (kidney transplantation)

ɬɪɚɧɫɩɥɚɧɬɚɰɢʁɚ ɛɭɛɪɟɝɚ (kidney transplantation)

Слика 7. Расподела болесника лечених појединим методама за замену функције
бубрега 91.
дана лечења
сврстаних
у групе
према
ɋɥɢɤɚ 7. Ɋɚɫɩɨɞɟɥɚ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɥɟɱɟɧɢɯ
ɩɨʁɟɞɢɧɢɦ
ɦɟɬɨɞɚɦɚ
ɡɚ старости
ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ
Figure
7.
Distribution
of
patients
on
established
renal
replacement
therapy
methods at day 91
ɛɭɛɪɟɝɚ 91. ɞɚɧɚ ɥɟɱɟʃɚ ɫɜɪɫɬɚɧɢɯ ɭ ɝɪɭɩɟ ɩɪɟɦɚ ɫɬɚɪɨɫɬɢ
according to age
Figure 7. Distribution of patients on established renal replacement therapy methods at

day 91 according to age

Појединачни подаци о болесницима који cу започели лечење неком
од метода за замену функције бубрега у Србији 2011. године омогућили су
да сеɉɨʁɟɞɢɧɚɱɧɢ
сагледа њихова
методе
узрасту
(Слика 7).
ɩɨɞɚɰɢ ɨрасподела
ɛɨɥɟɫɧɢɰɢɦɚпрема
ɤɨʁɢ cɭ врсти
ɡɚɩɨɱɟɥɢ
ɥɟɱɟʃɟ и
ɧɟɤɨɦ
ɨɞ
Xемодијализа
је
најчеши
метод
лечења
за
болеснике
свих
узрасних
група са
ɦɟɬɨɞɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ ɋɪɛɢʁɢ 2011. ɝɨɞɢɧɟ ɨɦɨɝɭʄɢɥɢ ɫɭ ɞɚ ɫɟ
изузетком
групе
у којој
се већи
проценат
болесника
лечи
ɫɚɝɥɟɞɚ
ʃɢɯɨɜɚнајмлађе
ɪɚɫɩɨɞɟɥɚ узрасне
ɩɪɟɦɚ ɜɪɫɬɢ
ɦɟɬɨɞɟ
ɢ ɭɡɪɚɫɬɭ
(ɋɥɢɤɚ
7). Xɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɚ
ʁɟ
перитонеумском дијализом. Ту групу чини само 9 болесника, претежно
ɧɚʁɱɟɲɢ ɦɟɬɨɞ ɥɟɱɟʃɚ ɡɚ ɛɨɥɟɫɧɢɤɟ ɫɜɢɯ ɭɡɪɚɫɧɢɯ ɝɪɭɩɚ ɫɚ ɢɡɭɡɟɬɤɨɦ ɧɚʁɦɥɚɻɟ
дечјег узраста, за које је перитонеумска дијализа метода избора. Као што се
ɭɡɪɚɫɧɟ ɝɪɭɩɟ ɭ ɤɨʁɨʁ ɫɟ ɜɟʄɢ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɢ ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɨɦ ɞɢʁɚɥɢɡɨɦ.
и очекивало, највећи проценат болесника са трансплантираним бубрегом
Ɍɭ ɝɪɭɩɭ ɱɢɧɢ ɫɚɦɨ 9 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ, ɩɪɟɬɟɠɧɨ ɞɟɱʁɟɝ ɭɡɪɚɫɬɚ, ɡɚ ɤɨʁɟ ʁɟ ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɚ
је у узрасној групи 20−44 године.

ɞɢʁɚɥɢɡɚ ɦɟɬɨɞɚ ɢɡɛɨɪɚ. Ʉɚɨ ɲɬɨ ɫɟ ɢ ɨɱɟɤɢɜɚɥɨ, ɧɚʁɜɟʄɢ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ
ɬɪɚɧɫɩɥɚɧɬɢɪɚɧɢɦ ɛɭɛɪɟɝɨɦ ʁɟ ɭ ɭɡɪɚɫɧɨʁ ɝɪɭɩɢ 2544 ɝɨɞɢɧɟ.

25

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

6.

БОЛЕСНИЦИ ЛЕЧЕНИ МЕТОДАМА ЗА ЗАМЕНУ
ФУНКЦИЈЕ БУБРЕГА 31. ДЕЦЕМБРА 2011. ГОДИНЕ

Подаци о болесницима који су лечени методама за замену функције
бубрега 31. децембра 2011. године анализирани су и приказани на исти
начин као и за болеснике који су започели лечење те године.
Табела 8. Подаци о болесницима који су лечени методама за замену функције
бубрега у Србији 31. децембра 2011. године
Table 8. Data on patients on renal replacement therapy in Serbia on December 31. 2011
Сви болесници
All patients

Мушкарци
Males

Жене
Females

Број
Number
(Prevalence, pmp)

Старост,
године
Age, years

Број
Number
(Prevalence,
pmp)

Старост,
године
Age, years

Број
Number
(Prevalence,
pmp)

Старост,
године
Age, years

5275
(726,7)

57,0±14,3

3143
(887,6)

57,0±14,2

2141
(574,3)

57,1±14,5

Преваленција болесника лечених методама за замену функције бубрега у 2011. години је била 727 болесника на милион становника (Табела 8).
У западноевропским земаљама обухваћених делом А регистра ERA-EDTA
преваленција ових болесника се 2011. године кретала између 802 (Финска)
и 1271 (Белгија, француско говорно подручје) болесника на милион становника [1], док је у САД 2010. године износила 1752 болесника на милион становника [4]. У земаљама нашег окружења обухваћених делом A регистра
ERA-EDTA преваленција је 2011. године била је 705 у Босни и Херцеговини
и 624 болесника на милион становника у Румунији [1].
У нашој земљи преваленција болесника лечених методама за замену
функције бубрега непрекидно се повећавала од 1997, када је објављен први
Годишњи извештај о дијализама и трансплантацији бубрега у Југославији,
до 2010. године. Тако је 1997. године преваленција била 435 болесника на
милион становника што је за 305 болесника на милион становника мање
него 2010. године (Табела 9). Да ли је смањење преваленције забележено
2011. године стварно или је настало због промене метода сакупљања података, показаће следеће године.

26

Ƚɨɞɢɲʃɢ ɢɡɜɟɲɬɚʁ ɨ ɞɢʁɚɥɢɡɚɦɚ ɢ ɬɪɚɧɫɩɥɚɧɬɚɰɢʁɢ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ ȳɭɝɨɫɥɚɜɢʁɢ, ɞɨ 2010.
ɝɨɞɢɧɟ. Ɍɚɤɨ ʁɟ 1997. ɝɨɞɢɧɟ ɩɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɚ ɛɢɥɚ 435 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɧɚ ɦɢɥɢɨɧ
ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ ɲɬɨ ʁɟ ɡɚ 305 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɧɚ ɦɢɥɢɨɧ ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ ɦɚʃɟ ɧɟɝɨ 2010. ɝɨɞɢɧɟ

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

(Ɍɚɛɟɥɚ 9). Ⱦɚ ɥɢ ʁɟ ɫɦɚʃɟʃɟ ɩɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɟ ɡɚɛɟɥɟɠɟɧɨ 2011. ɝɨɞɢɧɟ ɫɬɜɚɪɧɨ ɢɥɢ ʁɟ
ɧɚɫɬɚɥɨ ɡɛɨɝ ɩɪɨɦɟɧɟ ɦɟɬɨɞɚ ɫɚɤɭɩʂɚʃɚ ɩɨɞɚɬɚɤɚ, ɩɨɤɚɡɚʄɟ ɫɥɟɞɟʄɟ ɝɨɞɢɧɟ.

Слика 8 показује да је међу свим болесницима леченим 2011. године
Ɍɚɛɟɥɚ 8 ɩɨɤɚɡɭʁɟ ɞɚ ʁɟ ɦɟɻɭ ɫɜɢɦ ɛɨɥɟɫɧɢɰɢɦɚ ɥɟɱɟɧɢɦ 2011. ɝɨɞɢɧɟ ɛɢɥɨ
било више мушкараца (59,5%) него жена (40,5%), као што је то забележено
ɜɢɲɟ ɦɭɲɤɚɪɚɰɚ (59,5%) ɧɟɝɨ ɠɟɧɚ (40,5%), ɤɚɨ ɲɬɨ ʁɟ ɬɨ ɡɚɛɟɥɟɠɟɧɨ ɢ ɭ
и у популацији оних који су започели лечење методама за замену функције
ɩɨɩɭɥɚɰɢʁɢ ɨɧɢɯ ɤɨʁɢ ɫɭ ɡɚɩɨɱɟɥɢ ɥɟɱɟʃɟ ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ
бубрега у 2011. години. Сличан однос забележен је и у осталим земаљама
2011. ɝɨɞɢɧɢ. ɋɥɢɱɚɧ ɨɞɧɨɫ ɡɚɛɟɥɟɠɟɧ ʁɟ ɢ ɭ ɨɫɬɚɥɢɦ ɡɟɦɚʂɚɦɚ ɨɛɭɯɜɚʄɟɧɢɯ
обухваћених регистром ERA-EDTA [1]. Просечна старост болесника лечеɪɟɝɢɫɬɪɨɦ ERA-EDTA [1]. ɉɪɨɫɟɱɧɚ ɫɬɚɪɨɫɬ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ
них методама за замену функције бубрега у Србији 2011. године била је 57
ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ ɋɪɛɢʁɢ 2011. ɝɨɞɢɧɟ ɛɢɥɚ ʁɟ 57 ɝɨɞɢɧɚ, ɲɬɨ ʁɟ ɡɚ 5,5 ɝɨɞɢɧɚ
година, што је за 5,5 година више него 1999. године [5]. Подаци регистра
ɜɢɲɟ ɧɟɝɨ 1999. ɝɨɞɢɧɟ [5]. ɉɨɞɚɰɢ ɪɟɝɢɫɬɪɚ ERA-EDTA ɩɨɤɚɡɭʁɭ ɞɚ ɫɟ ɩɪɨɫɟɱɧɚ
ERA-EDTA показују да се просечна старост болесника регистрованих 2011.
ɫɬɚɪɨɫɬ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚɧɢɯ 2011. ɝɨɞɢɧɟ ɤɪɟɬɚɥɚ ɢɡɦɟɻɭ 55 ɝɨɞɢɧɚ (ɂɫɥɚɧɞ)
године кретала између 55 година (Исланд) и 65,1 године (Белгија, данско
ɢ 65,1 ɝɨɞɢɧɟ (Ȼɟɥɝɢʁɚ, ɞɚɧɫɤɨ ɝɨɜɨɪɧɨ ɩɨɞɪɭɱʁɟ) [1].
говорно подручје) [1].
2500

pmp

2000
1500
1000
500
0

ɋɜɢ

0-19

20-44
ɫɜɢ

45-64

ɦɭɲɤɚɪɰɢ

65-74

75+

ɠɟɧɟ

Слика 8. Расподела болесника лечених методама за замену функције бубрега у
Србији на дан 31. децембра према полу и старости
ɋɥɢɤɚ 8. Ɋɚɫɩɨɞɟɥɚ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ
Figure 8. Distribution of patients on renal replacement therapy in Serbia on December 31st
ɋɪɛɢʁɢ ɧɚ ɞɚɧ 31. ɞɟɰɟɦɛɪɚ ɩɪɟɦɚ ɩɨɥɭ ɢ ɫɬɚɪɨɫɬɢ
according to age and gender
Figure 8. Distribution of patients on renal replacement therapy in Serbia on December
31st according to age and gender

Сакупљање појединачних података за сваког болесника омогућило
је да се прикаже дистрибуција болесника који су 31. децембра 2011. лечени
методама за замену функције бубрега у Србији према полу и старости. На
слици 8 је приказан број болесника на милион становника. Највећи број
болесника припадао је узрасној групи од 65−74 године, а чак 918 болесника
на милион становника било је старо 75 или више година. Најмањи је број
болесника у узрасној групи до 19 година, што је и очекивано, и само у тој
групи је била већа учесталост особа женског пола у односу на мушкарце.

27

28

2009

2010

2011

Србија

Србија

Србија

100

100

100

73,9

71,7

71,7

71,7

83,0

60,2

90,4

96,2

92,3

92

93,9

92,6

RR

7,3

7,5

7,5

7,6

7,4

7,4

7,4

8,5

8,5

8,5

8,5

8,5

8,5

8,5

10,6

POP

1043

1420

1332

1349

1208

1093

1150

635

573

1112

977

985

958

1042

1149

Ni

144

189

179

178

175

158

167

95

117

137

115

116

113

123

108

Ni/P

774

862

871

636

635

662

563

783

736

689

677

680

953

No

106

115

116

97

92

96

82

96

87

81

80

80

90

No/P

5275

5546

5208

4493

3990

3689

3530

2700

2398

3997

4224

3961

3604

3785

4615

Ns

727

740

699

686

578

535

512

402

491

492

497

466

424

445

435

Ns/P

41,0

74,4

61,5

93,8

77,4

58,2

79,3

40,7

28,3

34,8

33

42,6

18,5

(Ni-No)/P

RR = Проценат одговора центара
POP = Број становника у милионима
Ni = Број нових болесника у терминалној инсуфицијенцији бубрега који су започели лечење наведене године
Ni/P = Инциденција болесника у терминалној инсуфицијенцији бубрега који су започели лечење наведене године
No = Број болесника у терминалној инсуфицијенцији бубрега који су умрли током наведене године
No/P = Инциденција смрти болесника са терминалном инсуфицијенцијом бубрега
Ns = Број болесника у терминалној инсуфицијенцији бубрега на дан 31. децембра наведене године
Ns/P = Преваленција терминалне инсуфицијенције бубрега у једној тачки
(Ni-No)/P = Повећање броја болесника у терминалној инсуфицијенцији бубрега на милион становника
Ki = Стопа нових болесника у терминалној инсуфицијенцији бубрега приказана у процентима укупног броја болесника у терминалној инсуфицијенцији бубрега
Ko= No/Ns представља стопу смртности (леталитет) изражену процентима укупног броја болесника у терминалној инсуфицијенцији
K linear = Ki – Ko

2007

2008

Србија

Србија

2005

2006

Србија

2004

Србија и Црна Гора

Србија

2002

2003

Србија и Црна Гора

Србија и Црна Гора

2000

2001

1999

Југославија

Југославија

1998

Југославија

Југославија

1997

Југославија

Год.

19,8

25,6

25,6

30,1

31,2

30,5

33,5

23,6

23,8

27,8

23,1

24,9

26,5

27,5

24,4

Ki

14,7

15,5

16,7

14,6

16,4

18,5

16,3

19,6

17,4

17,4

18.8

17,9

20,7

Ko

Табела 9 Епидемиолошки подаци о болесницима у терминалној инсуфицијенцији бубрега у нашој земљи за период
1997-2011. година
Table 9. Epidemiological data on end-stage renal disease patients in our country from 1997-2011

5,1

10,1

8,9

15,5

14,8

12,0

17,2

8,2

5,7

7,5

7.7

9,6

4,2

K linear

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

Табела 10. Учесталост узрока терминалне инсуфицијенције бубрега болесника
лечених методама за замену функције бубрега 31. децембра 2011. годинe
Тable 10. Frequency of end-stage renal disease causes in patients on renal replacement therapy
on December 31st 2011
Дијагноза
Diagnosis

Преваленција
Prevalence, pmp

%

Гломерулонефритис
Glomerulonephritis

153,6

21,1

Пијелонефритис
Pyelonephritis

85,0

11,7

Ендемска нефропатија
Balkan nephropathy

34,5

4,7

Полицистична болест
Polycystic kidney disease

51,7

7,1

Дијабетес
Diabetes

95,1

13,1

Хипертензија
Hypertension

170,3

23,4

Реноваскуларна болест
Renovascular disease

7,9

1,1

Остало
Miscellaneous

86,0

11,8

Непозната
Unknown

42,7

5,9

Табела 10 приказује учесталост узрока терминалне инсуфицијенције
бубрега за све болеснике који су лечени методама за замену функције бубрега на дан 31. децембра 2011. годинe. Учесталост је приказана преваленцијом
израчунатом на милион становника и процентом од укупног броја
болесника лечених тог дана. Види се да су два најчешћа узрока терминалне
инсуфицијецније бубрега хипертензија и гломерулонефритис. Док је у САД
дијабетес најчешћи узрок терминалне инсуфицијеницје бубрега, а потом
следи хипертензија и гломерулонефритис [4], у земљама западне Европе
број болесника са дијабетесом је најчешће подједнак или незнатно мањи
од броја болесника са гломерулонефритисом [1]. У нашој земљи се током
неколико последњих година бележи непрекидни пораст броја болесника
код којих је хипертензија узрок терминалне инсуфицијенције бубрега. У
2009. години преваленција хипертензивне нефропатије у популацији свих
болесника лечених на крају те године била је 137,7 болесника на милион
становника, што је за 32,6 болесника на милион становника мање него 2011.
године. Све то указује да се мора посветити више пажње превенцији хроничне инсуфицијенције бубрега код болесника са хипертензијом.
29

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

С друге стране, учесталост гломерулонефритиса и дијабетеса као
узрока терминалне инсуфицијенције бубрега се знатно мање променила
у истом периоду (Табела 10, Слика 9). Овде је неопходно напоменути да
у нашем регистру недостају подаци о типу дијабетеса, јер већина центара
недоставља те податке. То је недостатак који треба отклонити у наредном
периоду.
У табели 10 приказана је и учесталост ендемске нефропатије, иако
то не приказује регистар ERA-EDTA него сврстава ендемску нефропатију
у остале болести бубрега. Како је Србија земља са највећим бројем ендемских жаришта, важно је да се прати инциденција и преваленција терминалне инсуфицијенције бубрега узроковане ендемском нефропатијом.
Преваленција ове болести је стабилна током протекле три године: 37,9 болесника на милион становника у 2009. години, 31,6 у 2010. години и 34,5
болесника на милион становника у 2011. години.

%

30
25
20
15
10
5
0
Ƚɇ

ɉɇ

ȿɇ

ɉȻȻ

2000

ȾɆ

ɏɌȺ

Ɉɫɬɚɥɨ ɇɟɩɨɡɧɚɬɨ

2011

ГН−гломерулонефритис (Glomerulonephritis); ПН−пијелонефритис (Pyelonephritis);

Ƚɇɝɥɨɦɟɪɭɥɨɧɟɮɪɢɬɢɫ
ɉɇɩɢʁɟɥɨɧɟɮɪɢɬɢɫ (Pyelonephritis); ȿɇɟɧɞɟɦɫɤɚ
ЕН−ендемска нефропатија(Glomerulonephritis);
(Balkan nephropathy);
ПББ−полицистична
бубрега (Polycystic
kidney disease); ɛɨɥɟɫɬ ɛɭɛɪɟɝɚ (Polycystic kidney disease);
ɧɟɮɪɨɩɚɬɢʁɚ
(Balkanболест
nephropathy);
ɉȻȻɩɨɥɢɰɢɫɬɢɱɧɚ
ДМ−дијабетес мелитус
mellitus);
ХТА−хипертензија
(Hypertension)
ȾɆɞɢʁɚɛɟɬɟɫ
ɦɟɥɢɬɭɫ(Diabeltes
(Diabeltes
mellitus);
ɏɌȺɯɢɩɟɪɬɟɧɡɢʁɚ
(Hypertension)

Слика 9. Учесталост узрока терминалне инсуфицијенције бубрега код
ɋɥɢɤɚболесника
9. ɍɱɟɫɬɚɥɨɫɬ
ɭɡɪɨɤɚ
ɬɟɪɦɢɧɚɥɧɟ
ɤɨɞ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
лечених
методама
за заменуɢɧɫɭɮɢɰɢʁɟɧɰɢʁɟ
функције бубрегаɛɭɛɪɟɝɚ
2000. и 2011.
ɥɟɱɟɧɢɯ
ɦɟɬɨɞɚɦɚ
ɡɚ
ɡɚɦɟɧɭ
ɮɭɧɤɰɢʁɟ
ɛɭɛɪɟɝɚ.
2000
ɢ
2011
ɝɨɞɢɧɢ
(ɧɚ
ɞɚɧ 31.
године (на дан 31. децембра)
ɞɟɰɟɦɛɪɚ)
Figure 9. Frequency of end-stage renal disease causes in patients on renal replacement therapy
in 2000 and 2011 (on December 31)

Figure 9. Frequency of end-stage renal disease causes in patients on renal replacement
therapy in 2000 and 2011 (on December 31)
ɇɚ

ɫɥɢɰɢ

9

ɩɪɢɤɚɡɚɧɚ

ʁɟ

ɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬ

ɭɡɪɨɤɚ

ɬɟɪɦɢɧɚɥɧɟ

ɢɧɫɭɮɢɰɢʁɟɧɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɢɡɪɚɠɟɧɚ ɩɪɨɰɟɧɬɢɦɚ ɨɞ ɭɤɭɩɧɨɝ ɛɪɨʁɚ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
30 ɥɟɱɟɧɢɯ

31. ɞɟɰɟɦɛɪɚ

2000 ɢ 2011 ɝɨɞɢɧɟ. ɉɨɪɟɞ ɜɟʄ ɩɨɦɟɧɭɬɢɯ ɩɪɨɦɟɧɚ ɭ

ɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬɢ ɝɥɚɜɧɢɯ ɭɡɪɨɤɚ ɬɟɪɦɢɧɚɥɧɟ ɢɧɫɭɮɢɰɢʁɟɧɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɜɢɞɢ ɫɟ ɞɚ ɫɟ

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

На слици 9 приказана је учесталост узрока терминалне инсуфицијенције бубрега изражена процентима од укупног броја болесника лечених 31. децембра 2000. и 2011. године. Поред већ поменутих промена
у учесталости главних узрока терминалне инсуфицијенције бубрега види
се да се процанат болесника са непознатом дијагнозом постепено смањује.
Може се претпоставити да ће временом бити све мање оних са непознатим основним обољењем, што најчешће указује на касно откривање болести. Међутим, проценат болесника са непознатим основним обољењем у
Србији је чак мањи него у многим земљама западне Европе па се поставља
питање да ли се у неким случајевима дијагноза олако поставља. Ово се, пре
свега, односи на дијагнозу хипертензивне нефропатије која у нашој земљи
има највећу преваленцију и већу од преваленције у осталим европским
земљама. Познато је, наиме, да се критеријуми за дијагнозу нефроангиосклерозе
ретко поштују
и да
се изаɢ ове
дијагнозе
често крију
ɧɟɮɪɨɚɧɝɢɨɫɤɥɟɪɨɡɟ
ɪɟɬɤɨ
ɩɨɲɬɭʁɭ
ɞɚ ɫɟ
ɢɡɚ ɨɜɟ ɞɢʁɚɝɧɨɡɟ
ɱɟɫɬɨдруге
ɤɪɢʁɭболести
ɞɪɭɝɟ
бубрега
[6,7].
ɛɨɥɟɫɬɢ ɛɭɛɪɟɝɚ [6,7].
63.1
60
50

%

40
30
20

14.3
7.6

10

0.6

0
HD-centar

HD-kuüa

9.5

0.3
HDF

APD

CAPD

Tx-živi
davalac

4.5
Tx-kadaver.
Davalac

Слика
10. Проценат
болесника
лечених
појединим
ɋɥɢɤɚ
10. ɉɪɨɰɟɧɚɬ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɥɟɱɟɧɢɯ
ɩɨʁɟɞɢɧɢɦметодама
ɦɟɬɨɞɚɦɚзаɡɚзамену
ɡɚɦɟɧɭфункције
ɮɭɧɤɰɢʁɟ
бубрега
на
дан
31.
децембра
2011.
године
ɛɭɛɪɟɝɚ ɧɚ ɞɚɧ 31. ɞɟɰɟɦɛɪɚ 2011.
Figure 10. Percent of established renal replacement therapy methods in prevalent patients on
Figure 10. Percent of established renal replacement therapy methods in prevalent
December 31st 2011.
patients on December 31st 2011.

У Србији је 2011. године највише болесника у терминалној инсуфиɍ бубрега
ɋɪɛɢʁɢ леченo
ʁɟ 2011.хемодијализама
ɝɨɞɢɧɟ ɧɚʁɜɢɲɟ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ(3330−63,1%),
ɭ ɬɟɪɦɢɧɚɥɧɨʁ
цијеницији
у болници
а код
ɢɧɫɭɮɢɰɢʁɟɧɢɰɢʁɢ
ɛɭɛɪɟɝɚ
ɥɟɱɟɧo
ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɚɦɚ
ɭ
ɛɨɥɧɢɰɢ
(333063,1%),
ɚ
754 (14,3%) болесника је примењивана хемодијафилтрација (Сликаɤɨɞ
10).
754 (14,3%) ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ʁɟ лечено
ɩɪɢɦɟʃɢɜɚɧɚ
ɯɟɦɨɞɢʁɚɮɢɥɬɪɚɰɢʁɚ
10).
Перитонеумском
дијализом
је 413 (7,9%)
болесника и (ɋɥɢɤɚ
то углавном
ɉɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɨɦ амбулаторном
ɞɢʁɚɥɢɡɨɦ ɥɟɱɟɧɨперитонеумском
ʁɟ 413 (7,9%) ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɢ ɬɨ (399−7,6%).
ɭɝɥɚɜɧɨɦ
континуираном
дијализом
Болесници
са пресађеним
бубрегом
чинили
су 2011.(3997,6%).
године 14%
од свих
ɤɨɧɬɢɧɭɢɪɚɧɨɦ
ɚɦɛɭɥɚɬɨɪɧɨɦ
ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɨɦ
ɞɢʁɚɥɢɡɨɦ
Ȼɨɥɟɫɧɢɰɢ
ɫɚ ɩɪɟɫɚɻɟɧɢɦ ɛɭɛɪɟɝɨɦ ɱɢɧɢɥɢ ɫɭ 2011. ɝɨɞɢɧɟ 14% ɨɞ ɫɜɢɯ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ
ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ, ɚ ɨ ɬɚɱɧɨɫɬɢ ɨɜɨɝ ɛɪɨʁɚ ɜɟʄ ʁɟ ɞɢɫɤɭɬɨɜɚɧɨ ɭ 31
ɩɪɟɬɯɨɞɧɢɦ ɩɨɝɥɚɜʂɢɦɚ. ɍ ɜɟʄɢɧɢ ɡɚɩɚɞɧɨɟɜɪɨɩɫɤɢɯ ɡɟɦɚʂɚ ɛɨɥɟɫɧɢɰɢ ɫɚ

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

болесника лечених методама за замену функције бубрега, а о тачности
овог броја већ је дискутовано у претходним поглављима. У већини западноевропских земаља болесници са пресађеним бубрегом чине преко 40%
свих болесника лечених методама за замену функције бубрега, а чак знатно
више у Исланду (61.8%) и Норвешкој (71,9%). У источноевропским земљама
овај проценат се креће између 6,6% и 34,4%, што је забележено у Хрватској у
којој се овај проценат током претходних десет година удвостручио [1,8].

100
80

%

60
40
20
0
0-19

20-44

45-64
ɏȾ

ɉȾ

Ɍ

65-74

75+ ɝɨɞɢɧɟ

Ⱦɪɭɝɟ

ХД-хемодијализа (hemodialysis);
(hemodialysis); ПД-перитонеумска
dialysis);
ɏȾ-ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɚ
ɉȾ-ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɚдијализа
ɞɢʁɚɥɢɡɚ(peritoneal
(peritoneal
dialysis); Ɍ-ɬɪɚɧɫɩɥɚɧɬɚɰɢʁɚ
Т-трансплантација
бубрега (kidney transplantation)
ɛɭɛɪɟɝɚ (kidney transplantation)

Слика 11. Расподела болесника лечених појединим методама за замену функције
бубрега 91. дана лечења према узрасту
ɋɥɢɤɚ 11. Ɋɚɫɩɨɞɟɥɚ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ ɩɨʁɟɞɢɧɢɦ ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ
Figure 11. Distribution of patients on established renal replacement therapy methods at day 91
ɛɭɛɪɟɝɚ 91. ɞɚɧɚ ɥɟɱɟʃɚ ɩɪɟɦɚ ɭɡɪɚɫɬɭ
according to age
Figure 11. Distribution of patients on established renal replacement therapy methods at

day 91
according to age
Појединачни
подаци о болесницима који cу започели лечење неком

од метода за замену функције бубрега у Србији 2011. године омогућили су
ɉɨʁɟɞɢɧɚɱɧɢ ɩɨɞɚɰɢ ɨ ɛɨɥɟɫɧɢɰɢɦɚ ɤɨʁɢ cɭ ɡɚɩɨɱɟɥɢ ɥɟɱɟʃɟ ɧɟɤɨɦ ɨɞ
да се сагледа њихова расподела према методи лечења и узрасту (Слика 11).
ɦɟɬɨɞɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ ɋɪɛɢʁɢ 2011. ɝɨɞɢɧɟ ɨɦɨɝɭʄɢɥɢ ɫɭ ɞɚ ɫɟ
Xемодијализа је најчеши метод лечења за болеснике свих узрасних група са
ɫɚɝɥɟɞɚ ʃɢɯɨɜɚ ɪɚɫɩɨɞɟɥɚ ɩɪɟɦɚ ɦɟɬɨɞɢ ɥɟɱɟʃɚ ɢ ɭɡɪɚɫɬɭ (ɋɥɢɤɚ 11).
изузетком најмлађе узрасне групе у којој је подједнак проценат болесника
Xɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɚ ʁɟ ɧɚʁɱɟɲɢ ɦɟɬɨɞ ɥɟɱɟʃɚ ɡɚ ɛɨɥɟɫɧɢɤɟ ɫɜɢɯ ɭɡɪɚɫɧɢɯ ɝɪɭɩɚ ɫɚ
лечен перитонеумском и хемодијализом, а највећи је проценат болесника
ɢɡɭɡɟɬɤɨɦ ɧɚʁɦɥɚɻɟ ɭɡɪɚɫɧɟ ɝɪɭɩɟ ɭ ɤɨʁɨʁ ɫɟ ɜɟʄɢ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɢ
са трансплантираним бубрегом. Ипак, као што се и очекивало, највећи проɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɨɦ ɞɢʁɚɥɢɡɨɦ. Ɍɭ ɝɪɭɩɭ ɱɢɧɢ ɫɚɦɨ 9 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ, ɩɪɟɬɟɠɧɨ ɞɟɱʁɟɝ
ценат
болесника са трансплантираним бубрегом је у узрасној групи 20−44
ɭɡɪɚɫɬɚ, ɡɚ ɤɨʁɟ ʁɟ ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɚ ɞɢʁɚɥɢɡɚ ɦɟɬɨɞɚ ɢɡɛɨɪɚ. Ʉɚɨ ɲɬɨ ɫɟ ɢ ɨɱɟɤɢɜɚɥɨ,
године.

ɧɚʁɜɟʄɢ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ ɬɪɚɧɫɩɥɚɧɬɢɪɚɧɢɦ ɛɭɛɪɟɝɨɦ ʁɟ ɭ ɭɡɪɚɫɧɨʁ ɝɪɭɩɢ
2544 ɝɨɞɢɧɟ.

32

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

7.

ТРАНСПЛАНТАЦИЈА БУБРЕГА 2011. ГОДИНЕ

У Србији је 2011. године учињенo 113 трансплантација бубрега, од
чега су од живих давалаца биле 44 (38,9%) трансплантације, а 69 (61,13%)
је било кадаверичних. Поређење броја трансплантација у 2011. години са
претходним годинама показује да се тренд пораста броја у односу на број
становника наставља. Инциденција се повећала са 13,4 болесника (на милион становника) којима је пресађен бубрег у току 2010. године на 15,6 болесника на милион становника 2011.године. Поред тога, број кадаверичних
трансплантација бубрега у 2011. години је већи од броја трансплантација
бубрега од живог даваоца (69 наспрам 44) (Табела 11).
Табела 11. Tрансплантацијe бубрега урађене 2011. године
Table 11. Kidney transplantations performed in 2011
Укупно
Total

Живи давалац
Living
Сродни
Related

Несродни
Unrelated

Тип непознат
Type unknown

Умрли
Deceased

Број (%)
Number (%)

113

28 (24,8%)

3 (2,7%)

13 (11,5%)

69 (61,1%)

Број/милион
сановика
Number pmp

15,6

3,9

0,4

1,8

9,5

У табели 11 наведено је да је код 13 болесника било непознато да
ли је живи давалац сродан или несродан. Ово је настало због тога што је за
13 болесника, којима је урађена трансплантација бубрега током 2011. године, наведен кôд 20 који према дефиницији регистра ERA-EDTA представља
код за трансплантацију од живог даваоца. Међутим, постоје други кодови
за трансплантацију од живог сродног (21), односно несродног даваоца (22)
које је требало навести кад год је то било познато. Приликом обраде наших
податка у регистру ERA-EDTA, за све болеснике код којих трансплантација
бубрега означена кодом 20, наведено је да је тип даваоца непознат. Међутим,
ово је прва година у којој је попуњаван упитник за појединачне болеснике,
па су грешке биле неизбежне.

33

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

Табела 12. Број, проценат и преваленција болесника који су 31. децембра 2011.
живели са функционалним калемом бубрега
Table 12. Number, percentage and prevalence of patients with functional kidney graft on
December 31st 2011
Давалац
Donor

Број (%)
Number (%)
Преваленција
Prevalence, pmp

Укупно
Total

Живи
Living

Умрли
Deceased

Тип непознат
Type unknown

501 (67,9%)

237 (32,1%)

0 (0%)

738 (100%)

71,7

31,6

0

103,3

У Србији је 31. децембра 2011. године било 738 болесника са
функционалним калемом бубрега од којих је 501 (67.9%) добило бубрег од
живог даваоца, а 237 (32.1%) од умрлог (Табела 12).
1200
1000

ɛɪɨʁ

800
600
400
200
0
1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011
ɇɚɜɟɞɟɧɟ ɝɨɞɢɧɟ

ɍɤɭɩɧɨ

Слика 12. Укупан број болесника са функционалним калемом бубрегом у периоду
ɋɥɢɤɚ 12 ɍɤɭɩɚɧ ɛɪɨʁ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ ɮɭɧɤɰɢɨɧɚɥɧɢɦ ɤɚɥɟɦɨɦ ɛɭɛɪɟɝɨɦ ɭ ɩɟɪɢɨɞɭ
од 1997. до 2011. и број болесника којима је урађена трансплантација
ɨɞ 1997. ɞɨ 2011. ɢ ɛɪɨʁ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɤɨʁɢɦɚ ʁɟ ɭɪɚɻɟɧɚ ɬɪɚɧɫɩɥɚɧɬɚɰɢʁɚ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ
бубрега у наведеним годинама
ɧɚɜɟɞɟɧɢɦ
Figure
12. Тоtal ɝɨɞɢɧɚɦɚ
number of patients with transplanted kidney in period 1997- 2011 and number
Figureof12.
Ɍɨtal number
of patients
with transplanted
kidney in period 1997- 2011 and
patients
transplanted
in presented
years

number of patients transplanted in presented years

Укупан број пријављених болесника са трансплантираним бубрегом био је 2011. године за 259 болесника мањи него 2010. године (738 наɍɤɭɩɚɧ ɛɪɨʁ ɩɪɢʁɚɜʂɟɧɢɯ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ ɬɪɚɧɫɩɥɚɧɬɢɪɚɧɢɦ ɛɭɛɪɟɝɨɦ ɛɢɨ ʁɟ 2011.
спрам 997) (Слика 12). Највероватније сви болесници нису пријављени, јер
ɝɨɞɢɧɟ ɡɚ 259 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɦɚʃɢ ɧɟɝɨ 2010. ɝɨɞɢɧɟ (738 ɧɚɫɩɪɚɦ 997) (ɋɥɢɤɚ 12).
регистровање болесника са трансплантираним бубрегом у нашој земљи није
ɇɚʁɜɟɪɨɜɚɬɧɢʁɟ ɫɜɢ ɛɨɥɟɫɧɢɰɢ ɧɢɫɭ ɩɪɢʁɚɜʂɟɧɢ, ʁɟɪ ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚʃɟ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ
било до сада добро организовано. Поред тога, регистровање појединачних
ɬɪɚɧɫɩɥɚɧɬɢɪɚɧɢɦ ɛɭɛɪɟɝɨɦ ɭ ɧɚɲɨʁ ɡɟɦʂɢ ɧɢʁɟ ɛɢɥɨ ɞɨ ɫɚɞɚ ɞɨɛɪɨ ɨɪɝɚɧɢɡɨɜɚɧɨ.

34

ɉɨɪɟɞ ɬɨɝɚ, ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚʃɟ ɩɨʁɚɞɢɧɚɱɧɢɯ ɩɨɞɚɬɚɤɚ ɡɚ ɫɜɚɤɨɝ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɭ 2011.
ɝɨɞɢɧɢ ɨɧɟɦɨɝɭʄɢɥɨ ʁɟ ɞɚ ɫɟ ɢɫɬɢ ɛɨɥɟɫɧɢɰɢ ɪɟɝɢɫɬɪɭʁɭ ɭ ɜɢɲɟ ɰɟɧɬɚɪɚ. Ɉ ɨɜɨɦɟ ʁɟ
ɜɟʄ ɞɢɫɤɭɬɨɜɚɧɨ ɭ ɩɪɟɬɨɯɞɧɢɦ ɩɨɝɥɚɜʂɢɦɚ, ɚ ɧɟɫɭɦʂɢɜɨ ʁɟ ɞɚ ʁɟ ɛɨʂɟ ɢ ɬɚɱɧɢʁɟ

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

података за сваког болесника у 2011. години онемогућило је да се исти болесници региструју у више центара. О овоме је већ дискутовано у претохдним поглављима, а несумљиво је да је боље и тачније регистровање болесника са пресђеним бубрегом наша обавеза.

8.

ИНЦИДЕНЦИЈА, ПРЕВАЛЕНЦИЈА И МОРТАЛИТЕТ
БОЛЕСНИКА ЛЕЧЕНИХ МЕТОДАМА ЗА ЗАМЕНУ
ФУНКЦИЈЕ БУБРЕГА У НАШОЈ ЗЕМЉИ У
8. ɂɇɐɂȾȿɇɐɂȳȺ,
ɉɊȿȼȺɅȿɇɐɂȳȺ
ɆɈɊɌȺɅɂɌȿɌ ȻɈɅȿɋɇɂɄȺ
ПЕРИОДУ
ОД 1997.
ДО 2011.ɂГОДИНЕ
Ʌȿɑȿɇɂɏ ɆȿɌɈȾȺɆȺ ɁȺ ɁȺɆȿɇɍ ɎɍɇɄɐɂȳȿ ȻɍȻɊȿȽȺ

ɍ

ɇȺɒɈȳ ɁȿɆȴɂ ɍ ɉȿɊɂɈȾɍ ɈȾ 1997. ȾɈ 2011. ȽɈȾɂɇȿ

Слика 13 приказује кретање инциденције и преваленције болесника
лечених методама за замену функције бубрега у нашој земљи у периоду од
ɩɪɢɤɚɡɭʁɟ ɤɪɟɬɚʃɟ ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ ɢ ɩɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɟ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ
1997. доɋɥɢɤɚ
2011. 13
године.
На приказаној слици уочава се пораст инциденције
ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ ɧɚɲɨʁ ɡɟɦʂɢ ɭ ɩɟɪɢɨɞɭ ɨɞ 1997. ɞɨ 2011.
у периоду између 1997. и 2005. године од 108 до 167 болесника на милион
ɝɨɞɢɧɟ. ɇɚ ɩɪɢɤɚɡɚɧɨʁ ɫɥɢɰɢ ɭɨɱɚɜɚ ɫɟ ɩɨɪɚɫɬ ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ ɭ ɩɟɪɢɨɞɭ ɢɡɦɟɻɭ 1997.
становника, а потом стагнација до 2010. године. Западноевропске земље
ɢ 2005. ɝɨɞɢɧɟ ɨɞ 108 ɞɨ 167 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɧɚ ɦɢɥɢɨɧ ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ, ɚ ɩɨɬɨɦ ɫɬɚɝɧɚɰɢʁɚ
и САД забележиле су сличну промену у кретању инциденције али је
ɞɨ 2010. ɝɨɞɢɧɟ. Ɂɚɩɚɞɧɨɟɜɪɨɩɫɤɟ ɡɟɦʂɟ ɢ ɋȺȾ ɡɚɛɟɥɟɠɢɥɟ ɫɭ ɫɥɢɱɧɭ ɩɪɨɦɟɧɭ ɭ
престанак раста инциденције забележен на преласку два миленијума [9-11].
ɤɪɟɬɚʃɭ ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ ɚɥɢ ʁɟ ɩɪɟɫɬɚɧɚɤ ɪɚɫɬɚ ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ ɡɚɛɟɥɟɠɟɧ ɧɚ ɩɪɟɥɚɫɤɭ
Стабилизација, или чак и смањење пораста инциденције терминалне
ɞɜɚ ɦɢɥɟɧɢʁɭɦɚ [9-11]. ɋɬɚɛɢɥɢɡɚɰɢʁɚ, ɢɥɢ ɱɚɤ ɢ ɫɦɚʃɟʃɟ ɩɨɪɚɫɬɚ ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ
бубрежне инсуфицијенције указује, поред осталога, на успешност спровоɬɟɪɦɢɧɚɥɧɟ ɛɭɛɪɟɠɧɟ ɢɧɫɭɮɢɰɢʁɟɧɰɢʁɟ ɭɤɚɡɭʁɟ, ɩɨɪɟɞ ɨɫɬɚɥɨɝɚ, ɧɚ ɭɫɩɟɲɧɨɫɬ
ђење мера
зе превенцију хроничне бубрежне инсуфицијенције.
ɫɩɪɨɜɨɻɟʃɟ ɦɟɪɚ ɡɟ ɩɪɟɜɟɧɰɢʁɭ ɯɪɨɧɢɱɧɟ ɛɭɛɪɟɠɧɟ ɢɧɫɭɮɢɰɢʁɟɧɰɢʁɟ.
800
700
600

pmp

500
400
300
200
100

ɂɧɰɢɞɟɧɰɢʁɚ

20
11

20
10

20
09

20
08

20
07

20
06

20
05

20
04

20
03

20
02

20
01

20
00

19
99

19
98

19
97

0

ɉɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɚ

Слика 13.
Kретање
инциденције
и преваленције
болесника
методама
ɋɥɢɤɚ
13. Kɪɟɬɚʃɟ
ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ
ɢ ɩɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɟ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚлечених
ɥɟɱɟɧɢɯ ɦɟɬɨɞɚɦɚ
ɡɚза
замену
функције
бубрега
у
Југославији
од
1997.
до
2004.
и
у
Србији
ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ ȳɭɝɨɫɥɚɜɢʁɢ ɨɞ 1997. ɞɨ 2004. ɢ ɭ ɋɪɛɢʁɢ ɨɞ 2005. ɞɨод
2005.
до 2011. године
2011.
ɝɨɞɢɧɟ
Figure 13.Figure
Changes
in incidence
and prevalence
of renal
replacement
therapy
patients
in in
our
13. Changes
in incidence
and prevalence
of renal
replacement
therapy
patients
country from 1997 to 2011
our country from 1997 to 2011

35

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

ɍ 2011. ɝɨɞɢɧɢ ɡɚɛɟɥɟɠɟɧɨ ʁɟ ɫɦɚʃɟʃɟ ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ

У 2011.ɡɚгодини
забележено
је смањење
болесника
ле- ɚɥɢ
ɦɟɬɨɞɚɦɚ
ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ
ɛɭɛɪɟɝɚ
ɭ ɋɪɛɢʁɢинциденције
ɭ ɨɞɧɨɫɭ ɧɚ ɩɪɟɬɯɨɞɧɭ
ɝɨɞɢɧɭ,
чених
методама
замену
функције
бубрегаɡɟɦɚʂɚ
у Србији
у односу ɢ
наɞɟɥɭ
претʁɟ ɨɧɚ
ɢ ɞɚʂɟ за
ɜɟʄɚ
ɨɞ ɩɪɨɫɟɱɧɟ
ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ
ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚɧɢɯ
Ⱥ ERA–
ходну годину, али је она и даље већа од просечне инциденције земаља реEDTA ɪɟɝɢɫɬɪɚ (ɋɥɢɤɚ 14). Ⱦɚ ɥɢ ʁɟ ɫɦɚʃɟʃɟ ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ ɡɚɛɟɥɟɠɟɧɨ 2011.
гистрованих и делу А ERA–EDTA регистра (Слика 14). Да ли је смањење
ɝɨɞɢɧɟ ɩɨɫɥɟɞɢɰɚ ɫɬɜɚɪɧɨɝ ɫɦɚʃɟʃɚ ɛɪɨʁɚ ɧɨɜɢɯ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɢɥɢ ɩɪɨɦɟɧɟ ɦɟɬɨɞɚ
инциденције забележено 2011. године последица стварног смањења броја
ɫɚɤɭɩʂɚʃɚ ɩɨɞɚɬɚɤɚ ɩɨɤɚɡɚʄɟ ɩɨɞɚɰɢ ɤɨʁɟ ʄɟɦɨ ɞɨɛɢɬɢ ɧɚɪɟɞɧɢɯ ɝɨɞɢɧɚ.
нових болесника или промене метода сакупљања података показаће подаɉɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɚ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɥɟɱɟɧɢɯ ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ
ци које ћемо
добити наредних
година.
ɧɚɲɨʁ
ɡɟɦʂɢ ʁɟ ɪɚɫɥɚ
ɫɜɟ ɞɨ 2010.
ɝɨɞɢɧɟметодама
(ɫɥɢɤɚ 13) заɚɥɢзамену
ʁɨɲ ɭɜɟɤ
ɧɢʁɟ ɞɨɫɬɢɝɥɚ
Преваленција
болесника
лечених
функције
бубрега
у нашој земљи
је расла све до
2010. године
(слика
13) алиʁɟјош
ɩɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɭ
ɭ ɡɚɩɚɞɧɟɜɪɨɩɫɤɢɦ
ɪɚɡɜɢʁɟɧɢɦ
ɡɟɦʂɚɦɚ
ɭ ɤɨʁɢɦɚ
ɨɧɚувек
ɨɤɨ 1000
није ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
достигла ɧɚпреваленцију
у западневропским
развијеним земљама у
ɦɢɥɢɨɧ ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ
(ɋɥɢɤɚ 14).
којима је она око 1000 болесника на милион становника (Слика 14).
125
130

ɂɧɰɢɞɟɧɰɢʁɚ, ERA

149
189

ɂɧɰɢɞɟɧɰɢʁɚ, ɋ

960
939

ɉɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɚ, ERA
727
737

ɉɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɚ, ɋ
0

200

400

600
2010

800

1000

1200

2011

Слика
14. Поређење
инциденције
и преваленције
болесника (наɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
милион
ɋɥɢɤɚ
14. ɉɨɪɟɻɟʃɟ
ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ
ɢ ɩɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɟ
(ɧɚ ɦɢɥɢɨɧ
становника) лечених методама за замену функције бубрега у земљама
ɫɬɚɧɨɜɧɢɤɚ) ɥɟɱɟɧɢɯ ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ ɡɟɦʂɚɦɚ
регистрованим у делу А регистра ERA–EDTA (ERA) и Србији (С) у 2010.
ɪɟɝɢɫɬɪɨɜɚɧɢɦ
ɭ ɞɟɥɭ Ⱥ ɪɟɝɢɫɬɪɚ ERA–EDTA (ERA) ɢ ɋɪɛɢʁɢ (ɋ) ɭ 2010. ɢ 2011.
и 2011. године
Figureɝɨɞɢɧɟ
14. Comparison of incidence and prevalence (per million population) of renal replacement
therapy
patients in countries
registered
in Section
A of ERA-EDTA
(ERA) of renal
Figure
14. Comparison
of incidence
and
prevalence
(per millionregistry
population)
and Serbia (С) in 2010 and 2011

replacement therapy patients in countries registered in Section A of ERA-EDTA registry
(ERA)
and15
Serbia
(ɋ) in 2010
and 2011 болесника лечених методама за
Слика
приказује
морталитет

замену функције бубрега, изражен у процентима броја умрлих током једне
ɋɥɢɤɚ 15 ɩɪɢɤɚɡɭʁɟ ɦɨɪɬɚɥɢɬɟɬ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ
године од укупног броја болесника лечених на дан 31. децембра исте године
ɛɭɛɪɟɝɚ,одɢɡɪɚɠɟɧ
ɭ ɩɪɨɰɟɧɬɢɦɚ
ɛɪɨʁɚ
ɭɦɪɥɢɯпроценат
ɬɨɤɨɦ ʁɟɞɧɟ
ɝɨɞɢɧɟ од
ɨɞ 20,7%
ɭɤɭɩɧɨɝ
у периоду
1997. до
2011. године.
Највећи
умрлих
је ɛɪɨʁɚ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɞɚɧ 31.
ɞɟɰɟɦɛɪɚ
ɢɫɬɟ ɝɨɞɢɧɟ
ɭ ɩɟɪɢɨɞɭ
ɨɞ 1997.
ɞɨ 2011.
забележен
1997.ɥɟɱɟɧɢɯ
да би сеɧɚпотом
смањио
и варирао
између
17,4 и 19,6%
током
следећих пет година. После прекида од две године, за које немамо податке
о смртности, проценат се смањио на 16,3%. Иако од тада морталитет варира
између 14,6 и 18,5%, последње три године бележи се постепен пад.
36

ɝɨɞɢɧɟ. ɇɚʁɜɟʄɢ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɭɦɪɥɢɯ ɨɞ 20,7% ʁɟ ɡɚɛɟɥɟɠɟɧ 1997. ɞɚ ɛɢ ɫɟ ɩɨɬɨɦ
ɫɦɚʃɢɨ ɢ ɜɚɪɢɪɚɨ ɢɡɦɟɻɭ 17,4 ɢ 19,6% ɬɨɤɨɦ ɫɥɟɞɟʄɢɯ ɩɟɬ ɝɨɞɢɧɚ. ɉɨɫɥɟ ɩɪɟɤɢɞɚ
ɨɞ ɞɜɟ ɝɨɞɢɧɟ, ɡɚ ɤɨʁɟ ɧɟɦɚɦɨ ɩɨɞɚɬɤɟ ɨ ɫɦɪɬɧɨɫɬɢ, ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɫɟ ɫɦɚʃɢɨ ɧɚ 16,3%.
ɂɚɤɨ ɨɞ ɬɚɞɚ
ɦɨɪɬɚɥɢɬɟɬ
ɜɚɪɢɪɚ
ɢɡɦɟɻɭ 14,6
ɢ 18,5%, ɩɨɫɥɟɞʃɟ бубрега
ɬɪɢ ɝɨɞɢɧɟ
ɛɟɥɟɠɢ2011
Годишњи
извештај
о лечењу
дијализама
и трансплантацијом
у Србији,
ɫɟ ɩɨɫɬɟɩɟɧ ɩɚɞ
25

20.7
20

17.9

18.8

19.6
17.4 17.4

18.5
16.3

16.4

15.5

14.7

%

15

16.8
14.6

10
5
0
1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

ɋɥɢɤɚ
15. Ʉɪɟɬɚʃɟ
ɦɨɪɬɚɥɢɬɟɬɚ(%)
(%) болесника
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ
ɦɟɬɨɞɚɦɚ
ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ
Слика
15. Кретање
морталитета
лечених
методама
за замену
функције
бубрега
1997.
до 2011. године
ɮɭɧɤɰɢʁɟ
ɛɭɛɪɟɝɚ oɞ
1997. ɞɨoд2011.
ɝɨɞɢɧɟ
FigureFigure
15. Mortality
(%)(%)
of patients
on on
renal
replacement
15. Mortality
of patients
renal
replacementtherapy
therapyfrom
from 1997
1997 to
to 2011
2011

Пораст
и смањење
укупног морталитета
болесника
ɉɨɪɚɫɬ инциденције
ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ ɢ ɫɦɚʃɟʃɟ
ɭɤɭɩɧɨɝ ɦɨɪɬɚɥɢɬɟɬɚ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ
лечених
методама
заменуɛɭɛɪɟɝɚ
функције
бубрега
у Србији
узроковао
ɦɟɬɨɞɚɦɚ
ɡɚ ɡɚɦɟɧɭзаɮɭɧɤɰɢʁɟ
ɭ ɋɪɛɢʁɢ
ɭɡɪɨɤɨɜɚɨ
ʁɟ ɧɟɩɪɟɤɢɞɧɢ
ɩɨɪɚɫɬ је непреɩɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɟ
ɨɜɢɯ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ. ових
Ʉɚɨ ɲɬɨ
ʁɟ ɜɟʄ ɨɩɢɫɚɧɨ,
ɫɟ ɛɟɥɟɠɢ у 2011.
кидни
пораст преваленције
болесника.
Каоɭ 2011.
што ɝɨɞɢɧɢ
је већ описано,
ɩɚɞ ɢɧɰɢɞɟɧɰɢʁɟ
ɩɪɟɜɚɥɟɧɰɢʁɟ.
ɂɩɚɤ, ɬɚɱɚɧ ɭɜɢɞ
ɭ ɬɪɟɧɞ ɨɜɢɯ
години
се бележиɢ ɫɬɚɛɢɥɢɡɚɰɢʁɚ
пад инциденције
и стабилизација
преваленције.
Ипак,
ɟɩɢɞɟɦɢɨɥɨɲɤɢɯ
ɩɨɤɚɡɚɬɟʂɚ
ɢɦɚʄɟ
ɫɟ
ɬɟɤ
ɭ
ɧɚɪɟɞɧɢɦ
ɝɨɞɢɧɚɦɚ,
ɭ
ɤɨʁɢɦɚ
ʄɟ
ɫɟ
тачан увид у тренд ових епидемиолошких показатеља имаће се тек у наɩɪɢɦɟʃɢɜɚɬɢ
ɢɫɬɢ у
ɦɟɬɨɞ
ɫɚɤɭɩʂɚʃɚ
редним
годинама,
којима
ће се ɩɨɞɚɬɚɤɚ.
примењивати исти метод сакупљања података.
25
20

19.8
16.6

14.7

%

15
10
5

1.0
0

ɏɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɚ

ɉɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɚ
ɞɢʁɚɥɢɡɚ.

Ɍɪɚɧɫɩɥɚɧɬɚɰɢʁɚ

ɍɤɭɩɧɨ

ɋɥɢɤɚ 16. Ɇɨɪɬɚɥɢɬɟɬ ɪɚɱɭɧɚɬ ɤɚɨ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɭɦɪɥɢɯ ɭ 2011. ɝɨɞɢɧɢ ɨɞ ɭɤɭɩɧɨɝ

Слика 16. Морталитет рачунат као проценат умрлих у 2011. години од укупног

ɛɪɨʁɚ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚлечених
ɥɟɱɟɧɢɯметодама
ɦɟɬɨɞɚɦɚзаɡɚ
ɡɚɦɟɧɭ
ɮɭɧɤɰɢʁɟ
ɛɭɛɪɟɝɚ
ɧɚ ɞɚɧ 31. ɞɟɰɟɦɛɪɚ
броја болесника
замену
функције
бубрега
на дан
2011
ɝɨɞɢɧɟ ɭ2011
ɡɚɜɢɫɧɨɫɬɢ
ɩɪɢɦɟʃɟɧɨɝ
ɦɟɬɨɞɚ ɥɟɱɟʃɚ
31. децембра
године у ɨɞ
зависности
од примењеног
метода лечења

Figure 16. Mortality
calculated
as percent
of patientsas
died
in 2011 of
from
the total died
number
renal from the total
Figure 16.
Mortality
calculated
percent
patients
inof2011
replacement
on Decembar
31 2011
in relation
of established31
therapy
number
of therapy
renal pаtients
replacement
therapy
pɚtients
on Decembar
2011 in relation of

established therapy

37

ɋɥɢɤɚ 16 ɩɨɤɚɡɭʁɟ ɞɚ ʁɟ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɭɦɪɥɢɯ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ ɩɪɟɫɚɻɟɧɢɦ ɛɭɛɪɟɝɨɦ,

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

Слика 16 показује да је проценат умрлих болесника са пресађеним
бубрегом, регистрованих на дан 31. децембра 2011. у нашој земљи
вешеструко мањи од процента умрлих болесника лечених дијализама. У
односу на 2010. годину смртност свих болесника, и оних лечених дијализама
и трансплантацијом бубрега, је у 2011. години мања .

14.5

Ⱦɪɭɝɨ
10.1

ɇɟɩɨɡɧɚɬɨ
3.6

%

ȽɂɌ

9.1

Ɇɚɥɢɝɧɢɬɟɬ
6.2

ɂɧɮɟɤɰɢʁɚ

17.4

ɐȼɂ

37.8

ɄȼȻ
0

5

10

15

20

25

30

35

40

ɄȼȻ-ɤɚɪɞɢɨɜɚɫɤɭɥɚɪɧɟ ɛɨɥɟɫɬɢ (cardiovascular diseases); ɐȼɂ-ɰɟɪɟɛɪɨɜɚɫɤɭɥɚɪɧɟ ɛɨɥɟɫɬɢ
КВБ-кардиоваскуларне болести (cardiovascular diseases); ЦВИ-цереброваскуларне болести
(cerebrovascular diseases); ȽɂɌ-ɝɚɫɬɪɨɢɧɬɟɫɬɢɧɚɥɧɟ ɛɨɥɟɫɬɢ (gastrointestinal diseases)
(cerebrovascular diseases); ГИТ-гастроинтестиналне болести (gastrointestinal diseases)

Слика 17. Узроци смрти болесника лечених методама за замену функције бубрега
ɋɥɢɤɚ 17. ɍɡɪɨɰɢ ɫɦɪɬɢ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ
у 2011. години
ɭ 2011.
ɝɨɞɢɧɢof death of renal replacement therapy pаtients in 2011
Figure
17. Causes
Figure
17. Causes of death of renal replacement therapy pɚtients in 2011

ɋɥɢɤɚ 17
17 показује
ɩɨɤɚɡɭʁɟ ɭɡɪɨɤɟ
ɫɦɪɬɢ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɥɟɱɟɧɢɯлечених
ɦɟɬɨɞɚɦɚ методама
ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ за
Слика
узроке
смрти
болесника
ɮɭɧɤɰɢʁɟ
ɛɭɛɪɟɝɚбубрега
ɭ ɋɪɛɢʁɢ уɭ Србији
2011. ɝɨɞɢɧɢ.
Ʉɚɪɞɢɨɜɚɫɤɭɥɚɪɧɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ ɫɭ ɢ ɞɚʂɟ бозамену
функције
у 2011.
години. Кардиоваскуларне
ɜɨɞɟʄɢ
ɫɦɪɬɢ,
ɩɨɬɨɦузрок
ɰɟɪɟɛɪɨɜɚɫɤɭɥɚɪɧɟ
ɛɨɥɟɫɬɢ,
ɲɬɨ ɭɤɚɡɭʁɟ ɞɚ ʁɟ ɧɟɨɩɯɨɞɧɚ
лести
су иɭɡɪɨɤ
даље
водећи
смрти, потом
цереброваскуларне
болести,
ɛɨʂɚ
ɤɨɪɟɤɰɢʁɚ
ɬɪɚɞɢɰɢɨɧɚɥɧɢɯ
ɢ
ɧɟɬɪɚɞɢɰɢɨɧɚɥɧɢɯ
ɮɚɤɬɨɪɚ
ɪɢɡɢɤɚ
ɡɚ
ɨɜɟ
што указује да је неопходна боља корекција традиционалних и нетрадиɛɨɥɟɫɬɢ. ȼɢɫɨɤ
ʁɟ ɩɪɨɰɟɧɚɬ
ɢ ɦɚɥɢɝɧɢɯ
ɛɨɥɟɫɬɢ ɤɚɨ
ɭɡɪɨɤɚ
ɚ ɢɧɮɟɤɰɢʁɟ
ɫɭ
ционалних
фактора
ризика
за ове болести.
Висок
је ɫɦɪɬɢ,
проценат
и малигних
ɭɡɪɨɤ
ɫɦɪɬɢ
ɤɨɞ
6,7%
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ.
ɉɪɟɜɟɧɰɢʁɚ
ɢɧɮɟɤɰɢʁɚ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɯ
ɩɪɢɫɬɭɩɚ
ɛɢ
болести као узрока смрти, а инфекције су узрок смрти код 6,7% болесниɞɨɩɪɢɧɟɥɚ ɭɤɭɩɧɨɦ
ɫɦɚʃɟʃɭ
ɢɧɮɟɤɰɢʁɚ приступа
ɢ ɫɦɪɬɧɢɯбиɢɫɯɨɞɚ
ɭɡɪɨɤɨɜɚɧɢɯ
ка. Превенција
инфекција
васкуларних
допринела
укупном
ɢɧɮɟɤɰɢʁɚɦɚ.
Ʉɨɞ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɥɟɱɟɧɢɯ
ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɢɦ
ɞɢʁɚɥɢɡɚɦɚ
ɩɟɪɢɬɨɧɢɬɢɫɢ
смањењу инфекција и смртних исхода узрокованих инфекцијама.ɫɭ Код
ɢ ɞɚʂɟ ɡɧɚɱɚʁɧɚ
ɱɟɫɬɚ ɤɨɦɩɥɢɤɚɰɢʁɚ. Ɍɨɤɨɦ
2011. ɝɨɞɢɧɟ
ɤɨɞ 414 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
болесника
леченихɢ перитонеумским
дијализама
перитонитиси
су и даље
ɥɟɱɟɧɢɯ
ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɨɦ
ɞɢʁɚɥɢɡɨɦ
ɡɚɛɟɥɟɠɟɧɨ
ʁɟ 113 ɟɩɢɡɨɞɚ
ɩɟɪɢɬɨɧɢɬɢɫɚ,
значајна
и честа
компликација.
Током
2011. године
код 414
болесника34лечеɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɫɭ
ɢɦɚɥɚ
ɢɧɮɟɤɰɢʁɭ
ɢɡɥɚɡɧɨɝ
ɦɟɫɬɚ
ɤɚɬɟɬɟɪɚ,
ɚ
ɱɟɬɢɪɢ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ 34
них перитонеумском дијализом забележено је 113 епизода перитонитиса,
ɢɧɮɟɤɰɢʁɭ
болесника
суɬɭɧɟɥɚ.
имала инфекцију излазног места катетера, а четири болесниȽɨɞɢɲʃɢ
ɢɡɜɟɲɬɚʁɢ ɨ ɥɟɱɟʃɭ ɞɢʁɚɥɢɡɚɦɚ ɢ ɬɪɚɧɫɩɥɚɧɬɚɰɢʁɨɦ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ
ка инфекцију
тунела.
ɧɚɲɨʁ
ɡɟɦʂɢ ɨɛʁɚɜʂɢɜɚɥɢ
ɫɭ ɢ о
ɩɨɞɚɬɤɟ
ɨ ɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬɢ
ɢɧɮɟɤɰɢʁɚ
ɤɨʁɟ ɫɟ ɩɪɟɧɨɫɟ
Годишњи
извештаји
лечењу
дијализама
и трансплантацијом
ɤɪɜʂɭ.
ɇɟɤɨɥɢɤɨ
ɩɨɫɥɟɞʃɢɯ
ɢɡɜɟɲɬɚʁɚ
ɧɢʁɟ
ɫɚɞɪɠɚɥɨ
ɬɚʁ
ɩɨɞɚɬɚɤ.
ɍ ɭɩɢɬɧɢɤ
ɡɚ
бубрега у нашој земљи објављивали су и податке о учесталости
инфекција
2011. ɝɨɞɢɧɭ ɩɨɧɨɜɨ ʁɟ ɭɜɪɲɬɟɧɨ ɩɢɬɚʃɟ ɨ ɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬɢ ɦɚɪɤɟɪɚ ɯɟɩɚɬɢɬɢɫɚ, ɚ

38

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

које се преносе крвљу. Неколико последњих извештаја није садржало тај
податак. У упитник за 2011. годину поново је уврштено питање о учесталости
ɞɨɛɢʁɟɧɢ ɪɟɡɭɥɬɚɬɢ ɫɭ ɭɩɨɪɟɻɟɧɟ ɫɚ ɨɧɢɦɚ ɢɡ 2001. ɝɨɞɢɧɟ [12] ɢ ɩɪɢɤɚɡɚɧɢ ɧɚ
маркера хепатитиса, а добијени резултати су упоређене са онима из 2001.
ɫɥɢɰɢ 18.
године [12] и приказани на слици 18.
30
25
20

HBV 2001
HBV 2011

15

HCV 2001
HCV 2011

10
5
0
HD

PD

Tx

ХД-хемодијализа (hemodialysis); ПД-перитонеумска дијализа (peritoneal dialysis);
Т- трансплантација бубрега (kidney transplantation)

Ɍɚɛɟɥɚ 18. ɉɪɨɰɟɧɚɬ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ ɩɨɡɢɬɢɜɧɢɦ ɦɚɪɤɟɪɢɦɚ ɜɢɪɭɫɚ ɯɟɩɚɬɢɬɢɫɚ ɭ
ɩɨɩɭɥɚɰɢʁɢ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ ɛɭɛɪɟɝɚ ɭ ɋɪɛɢʁɢ
Слика
18. Проценат
болесника са позитивним маркерима вируса хепатитиса у
2011.
ɝɨɞɢɧɟ
популацији болесника лечених методама за замену функције бубрега у
Table Србији
18. Percentage
of hepatitis B and hepatitis C positive patients treated with renal
2011. године
replacement therapy in Serbia in 2011
Figure 18. Percentage of hepatitis B and hepatitis C positive patients treated with renal
replacement
therapy in ɭɱɟɫɬɚɥɨɫɬ
Serbia in 2011
ɋɥɢɤɚ 18 ɩɪɢɤɚɡɭʁɟ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ ɦɚɪɤɟɪɢɦɚ ɜɢɪɭɫ ɯɟɩɚɬɢɬɢɫɚ Ȼ
ɢ ɐ ɢɡɪɚɱɭɧɚɬ ɤɚɨ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ ɦɚɪɤɟɪɢɦɚ ɨɞ ɭɤɭɩɧɨɝ ɛɪɨʁɚ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ

Слика
18 приказује
учесталост
болесника
са маркерима
ɥɟɱɟɧɢɯ
ɩɨʁɟɞɢɧɢɦ
ɦɟɬɨɞɚɦɚ ɡɚ
ɡɚɦɟɧɭ ɮɭɧɤɰɢʁɟ
ɛɭɛɪɟɝɚ. ȼɢɞɢ
ɫɟ ɞɚ ɫɟ ɤɨɞ вирус
хепатитиса
Б
и
Ц
израчунату
као
проценат
болесника
са
маркерима
од
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɥɟɱɟɧɢɯ ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɨɦ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ ɦɚɪɤɟɪɢɦɚ
ɜɢɪɭɫɚ
укупног
броја болесника лечених појединим методама за замену функције
ɯɟɩɚɬɢɬɢɫɚ ɡɧɚɬɧɨ ɫɦɚʃɢɨ ɭ ɩɟɪɢɨɞɭ ɨɞ 2001. ɞɨ 2011. ɝɨɞɢɧɟ. Ʉɨɞ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
бубрега. Види се да се код болесника лечених хемодијализом проценат
ɥɟɱɟɧɢɯ ɩɟɪɢɬɨɧɟɭɦɫɤɢɦ ɞɢʁɚɥɢɡɚɦɚ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ ɦɚɪɤɟɪɢɦɚ ɢ
болесника са маркерима вируса хепатитиса знатно смањио у периоду од
ɯɟɩɚɬɢɬɢɫɚ Ȼ ɢ ɐ ɫɟ ɭ ɬɨɦ ɩɟɪɨɞɭ ɧɟɡɧɚɬɧɨ ɦɟʃɚɨ, ɞɨɤ ɫɟ ɤɨɞ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɫɚ
2001. до 2011. године. Код болесника лечених перитонеумским дијализама
ɩɪɟɫɚɻɟɧɢɦ ɛɭɛɪɟɝɨɦ ɫɦɚʃɢɨ ɩɪɨɰɟɧɚɬ ɫɚɦɩɨ anti-HCV ɩɨɡɢɬɢɜɧɢɯ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ.
проценат болесника са маркерима и хепатитиса Б и Ц се у том пероду
незнатно мењао, док се код болесника са пресађеним бубрегом смањио
проценат само anti-HCV позитивних болесника.

39

Годишњи извештај о лечењу дијализама и трансплантацијом бубрега у Србији, 2011

Литература
1.

ERA-EDTA Registry: ERA-EDTA Registry Annual Report 2011. Academic
Medical Center, Department of Medical Informatics, Amsterdam, The
Netherlands, 2013.
2. ERA-EDTA Registry: ERA-EDTA Registry Annual Report 2010. Academic
Medical Center, Department of Medical Informatics, Amsterdam, The
Netherlands, 2012.
3. ERA-EDTA Registry: ERA-EDTA Registry Annual Report 2008. Academic Medical
Center, Department of Medical Informatics, Amsterdam, The Netherlands, 2010
4. U.S. Renal Data System, USRDS 2012 Annual Data Report: Atlas of Chronic
Kidney Disease and End-Stage Renal Disease in the United States, National
Institutes of Health, National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney
Diseases, Bethesda, MD, 2012.
5. Djukanović L, Aksić-Miličević B, Antić M, et al. Epidemiology of end-stage renal
disease and hemodialysis treatment in Serbia at the turn of the millennium.
Hemodial Int 2012;16:517–525
6. Schlessinger SD, Tankersley MR, Curtis JJ. Clinical documentation of end-stage
renal disease due to hypertension. Am J Kidney Dis 1994;23:655–660.
7. Zucchelli P, Zuccala A. Can we accurately diagnose nephrosclerosis? Nephrol
Dial Transplant 1995;10 [Suppl 6]:2–5.
8. ERA-EDTA Registry: ERA-EDTA Registry 2003 Annual Report. Academic
Medical Center, Amsterdam, The Netherlands, May 2005.
9. Kramer А, Stel V, Zoccali C, et al. An update on renal replacement therapy in
Europe: ERA–EDTA Registry data from 1997 to 2006. Nephrol Dial Transplant
2009;24:3557–3566.
10. Collins AJ, Foley RN, Chavers B, Gilbertson D, Herzog C, Johansen K, et al.
United States Renal Data System 2011 Annual Data Report: Atlas of chronic
kidney disease & end-stage renal disease in the United States. Am J Kidney Dis.
2012;59(1 Suppl 1):A7, e1−420.
11. Stewart JH, McCredie MR, Williams SM. Geographic, ethnic, age related and
temporal variation in the incidence of end-stage renal disease in Europe, Canada
and the Asia-Pacific region, 1998–2002. Nephrol Dial Transplant 2006;21:2178–
2183.
12. Djukanović Lj, Radović M. Godišnji izveštaj o lečenju dijalizama i transplantacijom bubrega u Jugoslaviji, 2001. Beograd: KC Srbije; 2003.

40

Удружење нефролога Србије
Serbian Society оf Nephrology

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О ВАСКУЛАРНИМ
ПРИСТУПИМА ЗА ХЕМОДИЈАЛИЗУ У
СРБИЈИ, 2011
ANNUAL REPORT ON VASCULAR ACCESS
FOR HEMODIALYSIS IN
SERBIA, 2011

Београд, 2013.

Извештај припремилe
Др Тамара Јемцов
Проф. др Нада Димковић

Годишњи извештај о васкуларним приступима за хемодијализу у Србији, 2011

1.

АНАЛИЗА ВАСКУЛАРНИХ ПРИСТУПА КОД
БОЛЕСНИКА НА ХЕМОДИЈАЛИЗИ
(ПРЕВАЛЕНТНИ БОЛЕСНИЦИ)

Од укупно 57 дијализних центара, одговор на упитник о васкуларним приступима у 2011. години послали су лекари из 53 центра. Од преостала четири, један центар није био у фукцији те године, тако да је стопа
одговора износила 94,7% што је вeћи одзив центара него претходне године
када је стопа одговора била 83,6%.
Анализиран је 4171 болесник и утврђено је да је 3249 (92,7%) болесника имало нативну артериовенску фистулу као трајни васкуларни приступ,
што је нешто више него претходне године (91,9%). Истовремено охрабрују
подаци да број болесника са васкуларним графтом (3,2% наспрам 3,8%) и
васкуларним катетером (4,1% наспрам 4,3%) није порасто у односу на претходну годину. Васкулрни графт је најчешће био пласиран на руци а васкуларни катетер у пределу поткључне вене (Табела 1).
Табела 1. Преваленција појединих типова васкуларних приступа код болесника
лечених хемодијализама у Србији 31. децембра 2011. године
Table 1. Prevalence of certain types of vascular access in patients treated with hemodalysis in
Serbia on 31st December 2011
Васкуларни приступ
Vascular Access
Артериовенска фистула
Arteriovenous fistula
Васкуларни графт
Vascular Graft
Рука/Arm

Број (%)
Number (%)
3868 (92.7%)

87 (2,1%)

Нога/Leg

45 (1,1%)

Укупно/Overall

132 (3,2%)

Васкуларни катететер (ВК)
Vascular Catheters (VC)
ВК-Ј/ VC-J

67 (1,6%)

ВК-СК/VC-SC

91 (2,2%)

ВК-Ф/VC-F

13 (0,3%)

Укупно/Overall

171 (4,1%)

Укупно васкуларних приступа
Vascular Access, Overall

4171 (100%)

ВК-Ј= југуларни васкуларни катетер, ВК-СK =поткључни васкуларни катетер
ВК-Ф= феморални васкуларни катетер
VC-J= vascular catheter, jugular, VC-SC= vascular catheter, subclavian,
VC-F=vascular catheter, femoral

43

Годишњи извештај о васкуларним приступима за хемодијализу у Србији, 2011

Подаци који су приказани су значајно повољнији од оних који
су приказани у The Dialysis Outcomes and Practice Patterns Study - DOPPS III
студији, која показује заступљеност артерио-венских фистула код 50% превалентних болесника у Канади, 70% у земљама Европе и свега 47% у САД
[1]. У истој студији једино Јапан предњачи са заступљеношћу нативних АВФ
код 91% превалентних болесника на хемодијализи. Новији подаци указују
да је инцијатива за креирање артериовенских фистула (,Fistula first’) довела
до пораста преваленције артериовенских фистула у САД са 32% у мају 2003.
године на 60,6% у априлу 2012. године [2].

2.

KРЕИРАЊE ТРАЈНИХ ВАСКУЛАРНИХ ПРИСТУПА
ТОКОМ 2011. ГОДИНЕ КОД БОЛЕСНИКА НА
ХЕМОДИЈАЛИЗИ (ИНЦИДЕНТНИ БОЛЕСНИЦИ)

Број референтних центара који креирају васкуларне приступе је
устаљен и број интервенција зависи од искуства центра, расположивог кадра и расположивог материјала. Седам референтних центара решавају,
углавном, компликoване (секундарне и терцијарне) васкуларне приступе,
док преостали центри решавају примарне васкуларне приступе.

Слика 1. Референтни центри за дијализу у којима се креира највећи број
васкуларних
приступа
са ɡɚ
бројем
центара
који им
ɋɥɢɤɚ
1. Ɋɟɮɟɪɟɧɬɧɢ
ɰɟɧɬɪɢ
ɞɢʁɚɥɢɡɭ
ɭ ɤɨʁɢɦɚ
ɫɟупућују
ɤɪɟɢɪɚ болеснике
ɧɚʁɜɟʄɢ ɛɪɨʁ
Figure
1. Dialysis centers
that create
the greatest
number
vascular
access
with a number of
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɯ
ɩɪɢɫɬɭɩɚ
ɫɚ ɛɪɨʁɟɦ
ɰɟɧɬɚɪɚ
ɤɨʁɢofɢɦ
ɭɩɭʄɭʁɭ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɟ
Figurereferral
1. Dialysis
centers centers that create the greatest number of vascular access with a

number of referral centers
Највећи број операција током 2011. се односи на артериовенске
ɇɚʁɜɟʄɢ
ɛɪɨʁ ɨɩɟɪɚɰɢʁɚ
ɬɨɤɨɦ 2011.
ɫɟ ɨɞɧɨɫɢ
ɧɚ ɚɪɬɟɪɢɨɜɟɧɫɤɟ
ɮɢɫɬɭɥɟ
фистуле али,
нажалост,
немамо податаке
о броју
примарних,
секундарних
ɚɥɢ, ɧɚɠɚɥɨɫɬ, ɧɟɦɚɦɨ ɩɨɞɚɬɚɤɟ ɨ ɛɪɨʁɭ ɩɪɢɦɚɪɧɢɯ, ɫɟɤɭɧɞɚɪɧɢɯ ɢ ɬɟɪɰɢʁɚɪɧɢɯ
44 ɮɢɫɬɭɥɚ ɤɚɨ ɧɢ ɨ ɞɭɠɢɧɢ ʃɢɯɨɜɨɝ ɬɪɚʁɚʃɚ. ȼɚɫɤɭɥɚɪɧɢ ɝɪɚɮɬɨɜɢ ɤɚɨ ɢ ɬɪɚʁɧɢ

ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ ɤɚɬɟɬɟɪɢ ɫɟ ɤɪɟɢɪɚʁɭ ɫɚɦɨ ɭ ɧɚʁɜɟʄɢɦ ɰɟɧɬɪɢɦɚ (Ɍɚɛɟɥɚ 2). ɉɨʁɟɞɢɧɢ

Годишњи извештај о васкуларним приступима за хемодијализу у Србији, 2011

и терцијарних фистула као ни о дужини њиховог трајања. Васкуларни
графтови као и трајни васкуларни катетери се креирају само у највећим
центрима (Табела 2). Поједини центри поред својих хирурга повремено
ангажују и хирурге из већих центара (КБЦ Звездара, ВМА, КЦ Србије), док
хемодијализни центар Смедерево нема свог запосленог хирурга за креирање васкуларних приступа, већ је ангажован по потреби хирург са ВМА. У
хемодијализним центрима у Сремској Митровици и Кикинди хирурзи
из матичне куће, поред артеровенских фистула, креирају и графтове и
постављају тунелизоване катетере, тако да наведени центри за решавање
компликованих васкуларних приступа не упућују своје болеснике у друге
центре.
Табела 2. Број и врста васкуларних приступа креираних у појединим центрима
током 2011. године
Table 2. Number of particular vascular access created in referent centers in 2011
Укупно
Overall

АВФ
AVF

АВГ
рука
AVG
arm

АВГ
нога
AVG
leg

ВК-Ј
VC-J

ВК-СК
VC-SC

ВК-Ф
VC-F

Превентивне
Preemptive
AVF

КБЦ
Звездара

267

165

35

8

29

9

21

2

КЦ Ниш

259

250

7

КЦ Србије

172

145

3

2

КЦ
Војводине

113

109

3

1

Ћуприја

106

104

2

КБЦ Земун

76

71

3

КБЦ
Крагујевац

64

64

Ужице

62

61

Краљево#

59

55

Смедерево*

44

42

Ср.
Митровица

44

40

Крушевац#

40

39

Кикинда

32

23

Суботица

32

31

Панчево

31

23

Шабац#

29

29

Сомбор

20

19

Вршац

18

18

Центар
Center

2
22

28
24
7
14

1

1

11
24

1
3
1
2

1
1

7

1

22

2

13

1

8

9

1
1

6
8

11
3

1

4
2

45

Годишњи извештај о васкуларним приступима за хемодијализу у Србији, 2011

Унив. дечја
клиника

17

3

Зрењанин

16

16

Лозница

15

13

Зајечар

15

15

Врбас

13

13

2

Чачак

12

12

0

Ваљево

10

10

1

Бачка
Паланка

6

6

3

Бор

2

2

1574
(100)

1378
(87,6)

Укупно,
Бр(%)
Overall,
No(%)

13

1
8

1

67
(4,3)

16
(1,0)

1

65
(4,1)

26
(1,6)

22
(1,4)

1

203
(14,7)

ВК-Ј= југуларни васкуларни катетер, ВК-СK =поткључни васкуларни катетер
ВК-Ф= феморални васкуларни катетер
VC-J= vascular catheter, jugular, CV-SC= vascular catheter, subclavian,
VC-F=vascular catheter, femoral
# −поред својих хирурга повремено ангажују хирурге из већих центара
* − нема свог запосленог хирурга

Анализом типа креираних васкуларних приступа, види се да је
њихова структура неповољнија од структуре превалентних васкуларних
приступа са значајно мањим бројем артериовеских фистула (87,6%) и већим
бројем васкуларних графтова (5,3%) и васкуларних катетера (7,1%) (Табела 2). Овакав тренд је последица старења дијализне популације и повећања
броја оболелих од дијабетеса, те се наредних година може очекивати промена структуре превалентних васкуларних приступа. Од укупног броја
трајних катетера, и даље је највише пласираних у пределу југуларне вене
што је у складу са препоруком Удружења за васкуларне приступе -Vascular
Access Society [3] где се као пут пласирања тунелизованих васкуларних катетера саветује десна југуларна вена када год је то могуће. Од укуног броја
трајних приступа, урађено је и 83 васкуларних графтова (5,3%), углавном
на руци (4,3%), што је више у односу на прошлу годину (3,3%). Oд укупног
броја урађених артериовеских фистула u 2011. години 14,7% je превентивних, што је двоструко више у односу на претходну годину (7,3%). И поред
тога број превентивних фистула је недовољан, што се може поправити благовременим упућивањем болесника у референтне центре.

46

(3,3%). Oɞ ɭɤɭɩɧɨɝ ɛɪɨʁɚ ɭɪɚɻɟɧɢɯ ɚɪɬɟɪɢɨɜɟɫɤɢɯ ɮɢɫɬɭɥɚ u 2011. ɝɨɞɢɧɢ 14,7% je
ɩɪɟɜɟɧɬɢɜɧɢɯ, ɲɬɨ ʁɟ ɞɜɨɫɬɪɭɤɨ ɜɢɲɟ ɭ ɨɞɧɨɫɭ ɧɚ ɩɪɟɬɯɨɞɧɭ ɝɨɞɢɧɭ (7,3%). ɂ
ɩɨɪɟɞ ɬɨɝɚ ɛɪɨʁ ɩɪɟɜɟɧɬɢɜɧɢɯ ɮɢɫɬɭɥɚ ʁɟ ɧɟɞɨɜɨʂɚɧ, ɲɬɨ ɫɟ ɦɨɠɟ ɩɨɩɪɚɜɢɬɢ
Годишњи извештај о васкуларним приступима за хемодијализу у Србији, 2011

ɛɥɚɝɨɜɪɟɦɟɧɢɦ ɭɩɭʄɢɜɚʃɟɦ ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɭ ɪɟɮɟɪɟɧɬɧɟ ɰɟɧɬɪɟ.

AȼɎɚɪɬɟɪɢɨɜɟɧɫɤɚ
ɮɢɫɬɭɥɚ
(arteriovenous
fistula),
ȼɄȳ= васкуларни
ʁɭɝɭɥɚɪɧɢ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
ɤɚɬɟɬɟɪ
AВФартериовенска
фистула
(arteriovenous
fistula), ВКЈ=
југуларни
катетер
(vascular
catheter,
jugular)r,
ȼɄɋ= ɩɨɬɤʂɭɱɧɢ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
ɤɚɬɟɬɟɪ
(vascular
catheter, subclavian),
(vascular
catheter,
jugular)r,
ВКС= поткључни
васкуларни
катетер (vascular
catheter,
subclavian),
ВКФфеморални
васкуларни
катетер
(vascular
catheter, catheter,
femoral) femoral)
ȼɄɎɮɟɦɨɪɚɥɧɢ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
ɤɚɬɟɬɟɪ
(vascular

Слика 2. ɋɥɢɤɚ
Број и врста
креираних
васкуларних
приступа уɩɪɢɫɬɭɩɚ
Србији у ɭ2011.
години
2. Ȼɪɨʁ
ɢ ɜɪɫɬɚ ɤɪɟɢɪɚɧɢɯ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɯ
ɋɪɛɢʁɢ
ɭ 2011.
Figure
2. The number and type of vascular access created in Serbia in 2011
ɝɨɞɢɧɢ

Figure 2. The number and type of vascular access created in Serbia in 2011
ɇɚ ɫɥɢɰɢ
2 ɫɭɦɚɪɧɨ
ɫɭ ɩɪɢɤɚɡɚɧɢ
ɩɨʁɟɞɢɧɢ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
ɩɪɢɫɬɭɩɢ ɧɟɡɚɜɢɫɧɨ
ɨɞ
На слици
2 збирно
су приказани
поједини васкуларни
приступи
ɰɟɧɬɪɚ ɝɞɟ ɫɭ ɤɪɟɢɪɚɧɢ.
независно од центра где су креирани.
ɉɪɟɦɚподацима
ɩɨɞɚɰɢɦɚ ɞɚɬɢɦ
ɫɥɢɰɢ
3, 313,ɰɟɧɬɚɪ
(59%) (59%)
ɧɟ ɤɪɟɢɪɚ
Према
датимɧɚна
слици
31 центар
неɩɪɟɜɟɧɬɢɜɧɟ
креира
превентивне
Од тога,
центара
не креира
васкуларне
приступе,
ɮɢɫɬɭɥɟ. Ɉɞфистуле.
ɬɨɝɚ, 29 ɰɟɧɬɚɪɚ
ɧɟ29
ɤɪɟɢɪɚ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɟ
ɩɪɢɫɬɭɩɟ,
ɜɟʄ ɭɩɭʄɭʁɟ
већɛɨɥɟɫɧɢɤɟ
упућује ɭболеснике
и ɧɟɤɨɦɩɥɢɤɨɜɚɧɢɯ
због креирања некомпликованих
ɜɟʄɟ ɰɟɧɬɪɟу ɢвеће
ɡɛɨɝ центре
ɤɪɟɢɪɚʃɚ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɯ ɩɪɢɫɬɭɩɚ
васкуларних приступа (примарне АВФ). Овај податак говори о недовољном
(ɩɪɢɦɚɪɧɟ ȺȼɎ). Ɉɜɚʁ ɩɨɞɚɬɚɤ ɝɨɜɨɪɢ ɨ ɧɟɞɨɜɨʂɧɨɦ ɛɪɨʁɭ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɯ ɯɢɪɭɪɝɚ
броју васкуларних хирурга посвећених васкуларним приступима за
ɩɨɫɜɟʄɟɧɢɯ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɦ ɩɪɢɫɬɭɩɢɦɚ ɡɚ ɩɨɬɪɟɛɟ ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɟ. ɋɜɟɝɚ 7 ɰɟɧɬɚɪɚ,
потребе хемодијализе. Свега 7 центара, односно 14% креира преко 10
ɨɞɧɨɫɧɨ 14% фистула
ɤɪɟɢɪɚ ɩɪɟɤɨ
10 године.
ɩɪɟɜɟɧɬɢɜɧɢɯ
ɬɨɤɨɦ
ɝɨɞɢɧɟ.
Ɍɨ ɫɭ,у које
превентивних
током
То су, ɮɢɫɬɭɥɚ
углавном,
велики
центри
се упућују болесници из мањих центара. Недевољан број превентивних
фистула може се донекле објаснити и чињеницом да су референтни
центри преоптерећени хитним интервенцијама , као што су тромбектомије
и васкуларни катетери.

47

ɫɭ ɪɟɮɟɪɟɧɬɧɢ ɰɟɧɬɪɢ ɩɪɟɨɩɬɟɪɟʄɟɧɢ ɯɢɬɧɢɦ ɢɧɬɟɪɜɟɧɰɢʁɚɦɚ , ɤɚɨ ɲɬɨ ɫɭ
ɬɪɨɦɛɟɤɬɨɦɢʁɟ ɢ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ ɤɚɬɟɬɟɪɢ.
Годишњи извештај о васкуларним приступима за хемодијализу у Србији, 2011

7 (14%)

29 (56%)

15 (30%)

0

<10

>10

Слика
3. Број3.(%)
центара
за хемодијализу
који креирају
ɋɥɢɤɚ
Ȼɪɨʁ
(%) ɰɟɧɬɚɪɚ
ɡɚ ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɭ
ɤɨʁɢпревентивне
ɤɪɟɢɪɚʁɭ ɩɪɟɜɟɧɬɢɜɧɟ
ɚɪɬɟɪɢɨɜɟɧɫɤɟ
ɮɢɫɬɭɥɟ
артериовенске
фистуле
Figure
3. Number
(%) ofcenters
dialysis
that create
pre-emptive
arteriovenous
Figure
3. Number
(%) of dialysis
that centers
create pre-emptive
arteriovenous
fistula

3.

fistula

3. ȺɇȺɅɂɁȺ ɉɊɂȼɊȿɆȿɇɂɏ ȼȺɋɄɍɅȺɊɇɂɏ ɉɊɂɋɌɍɉȺ ɌɈɄɈɆ
АНАЛИЗА ПРИВРЕМЕНИХ ВАСКУЛАРНИХ
2011. ȽɈȾɂɇȿ

ПРИСТУПА ТОКОМ 2011. ГОДИНЕ

Ɉɞ ɭɤɭɩɧɨɝ
ɢɧɰɢɞɟɧɬɧɢɯ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
2011.2011.
ɝɨɞɢɧɟ
(1021),(1021),
ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɭ ɫɚ
Од
укупногɛɪɨʁɚ
броја
инцидентних
болесника
године
хемодијализу
са привременим
васкуларним
катетером
започела (65%)
су 663ɲɬɨ ʁɟ
ɩɪɢɜɪɟɦɟɧɢɦ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɦ ɤɚɬɟɬɟɪɨɦ
ɡɚɩɨɱɟɥɚ
ɫɭ 663 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
болесника (65%) што је готово једнако броју из претходне године (Слика 4).
ɝɨɬɨɜɨ ʁɟɞɧɚɤɨ ɛɪɨʁɭ ɢɡ ɩɪɟɬɯɨɞɧɟ ɝɨɞɢɧɟ (ɋɥɢɤɚ 4).

358 (36% )
358 (36% )
663 (64% )
663 (64% )

ɫɚ ȼɄ

ɛɟɡ ȼɄ

са ВК= ca васкуларним катетером,
with vascular catheter
без ВК= без васкуларног катетера,
without vascular catheter

Слика 4.
болесника
започели
лечење хемодијализама
ɫɚ ȼɄ који
ɛɟɡ
ȼɄ
saБрој
ȼɄ=(%)
ca инцидентних
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɦ ɤɚɬɟɬɟɪɨɦ,
withсу
vascular
catheter
у
2011.
години
са,
односно
без
привременог
васкуларног
beɡ ȼɄ= ɛɟɡ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɨɝ ɤɚɬɟɬɟɪɚ, without vascular catheterкатетера (ВК)
sa ȼɄ= ca ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɦ ɤɚɬɟɬɟɪɨɦ, with vascular catheter
Figure 4. Number (%) of incident patients who started hemodialysis with/without vascular
beɡ ȼɄ= ɛɟɡ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɨɝ ɤɚɬɟɬɟɪɚ, without vascular catheter
catheter
(ВК) in 2011 ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ ɤɨʁɢ ɫɭ ɡɚɩɨɱɟɥɢ ɥɟɱɟʃɟ
4. Ȼɪɨʁ (%)
ɢɧɰɢɞɟɧɬɧɢɯ

ɋɥɢɤɚ
ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɚɦɚ
ɭ 2011.
ɝɨɞɢɧɢ ɫɚ,
ɨɞɧɨɫɧɨ ɤɨʁɢ
ɛɟɡ ɩɪɢɜɪɟɦɟɧɨɝ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɨɝ ɤɚɬɟɬɟɪɚ
ɋɥɢɤɚ 4. Ȼɪɨʁ (%)
ɢɧɰɢɞɟɧɬɧɢɯ
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ
ɫɭ ɡɚɩɨɱɟɥɢ ɥɟɱɟʃɟ
(ȼɄ)
ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɚɦɚ
ɭ 2011. ɝɨɞɢɧɢ ɫɚ, ɨɞɧɨɫɧɨ ɛɟɡ ɩɪɢɜɪɟɦɟɧɨɝ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɨɝ ɤɚɬɟɬɟɪɚ
48
Figure
(ȼɄ) 4. Number (%) of incident patients who started hemodialysis with/without
vascular
in incident
2011 patients who started hemodialysis with/without
Figure 4.catheter
Number(ȼɄ)
(%) of

Годишњи извештај о васкуларним приступима за хемодијализу у Србији, 2011

Привремени васкуларни катетери се постављају у 32 дијализна
центра и то најчешће од стране анестезиолога (у 32 центра). Нефролози
пласирају катетере у 8 центара, а васкуларни хирурзи у 4 центра. Надамо
се да ће се у наредним годинама повећати број нефролога који ће пласирати
привремене катетере, имајући у виду да је то део редовне едукације у склопу
постдипломске наставе.

ɋɥɢɤɚ5.
5.ɋɥɢɤɚ
Ȼɪɨʁ (%)
(%)
ɰɟɧɬɚɪɚ
ɩɥɚɫɢɪɚʁɭ
ɩɪɢɜɪɟɦɟɧɟ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɟ
ɤɚɬɟɬɟɪɟкатетере
ɡɚ ɤɚɬɟɬɟɪɟ ɡɚ
Слика
Број
центара
који
пласирају
привремене
васкуларне
5. Ȼɪɨʁ
(%)ɤɨʁɢ
ɰɟɧɬɚɪɚ
ɤɨʁɢ ɩɥɚɫɢɪɚʁɭ
ɩɪɢɜɪɟɦɟɧɟ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɟ
ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɭ
ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɭ
за
хемодијализу
Figure 5.Figure
Number
of centers
that
set temporary
vascular catheters
hemodialysis
5. (%)
Number
(%) of
centers
that set temporary
vascularforcatheters
for hemodialysis
Figure 5. Number (%) of centers that set temporary vascular catheters for hemodialysis

ɤɚ 5. Ȼɪɨʁ (%) ɰɟɧɬɚɪɚ ɤɨʁɢ ɩɥɚɫɢɪɚʁɭ ɩɪɢɜɪɟɦɟɧɟ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɟ ɤɚɬɟɬɟɪɟ ɡɚ
ɞɢʁɚɥɢɡɭ
re 5. Number (%) of centers that set temporary vascular catheters for hemodialysis

ȼɄȳ = ʁɭɝɭɥɚɪɧɢ
ɤɚɬɟɬɟɪ
(vascular
catheter,
jugular),
ȼɄɋ=jugular),
ɩɨɬɤʂɭɱɧɢ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
ВКЈɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
= југуларни
васкуларни
катетер
(vascular
catheter,
ɤɚɬɟɬɟɪ (vascular
catheter,
subclavian),
ȼɄɎ= ɮɟɦɨɪɚɥɧɢ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
ɤɚɬɟɬɟɪ
(vascular catheter,
поткључни
васкуларни
катетер
(vascular
catheter,
subclavian),
ȼɄȳВКС=
= ʁɭɝɭɥɚɪɧɢ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
ɤɚɬɟɬɟɪ
(vascular
catheter,
jugular),
ȼɄɋ= ɩɨɬɤʂɭɱɧɢ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
femora)l
ВКФ=
феморални
васкуларни
катетер
(vascular
catheter,
femora)l ɤɚɬɟɬɟɪ (vascular catheter,
ɤɚɬɟɬɟɪ
(vascular
catheter,
subclavian),
ȼɄɎ=
ɮɟɦɨɪɚɥɧɢ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
femora)l

ɋɥɢɤɚ 6. ɉɪɢɫɬɭɩɧɢ ɩɭɬɟɜɢ ɤɨʁɢ ɫɟ ɤɨɪɢɫɬɟ ɡɚ ɩɥɚɫɢɪɚʃɟ ɩɪɢɜɪɟɦɟɧɢɯ
Слика
6. Приступни
путеви који се користе за пласирање привремених
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɯ
ɤɚɬɟɬɟɪɚ
ɋɥɢɤɚ
6. ɉɪɢɫɬɭɩɧɢ
ɩɭɬɟɜɢ ɤɨʁɢ ɫɟ ɤɨɪɢɫɬɟ ɡɚ ɩɥɚɫɢɪɚʃɟ ɩɪɢɜɪɟɦɟɧɢɯ
васкуларних
катетера
Figure 6. Localization of temporary
vascular catheters for hemodialysis
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɯ
ɤɚɬɟɬɟɪɚ
Figure 6. Localization of temporary vascular catheters for hemodialysis
Figure 6. Localization of temporary vascular catheters for hemodialysis

49

Годишњи извештај о васкуларним приступима за хемодијализу у Србији, 2011

Као
у прошлој
години,
су ɩɥɚɫɢɪɚɧɢ
најчешћеɤɚɬɟɬɟɪɢ
пласирани
катетери
Ʉɚɨ ɢиɭ ɩɪɨɲɥɨʁ
ɝɨɞɢɧɢ,
ɭ 2011. уɫɭ2011.
ɧɚʁɱɟɲʄɟ
ɭ ʁɭɝɭɥɚɪɧɭ
ɜɟɧɭ
у југуларну
вену
(97%
центара
користи
овај
приступни
пут).
Број
центара
(97% ɰɟɧɬɚɪɚ ɤɨɪɢɫɬɢ ɨɜɚʁ ɩɪɢɫɬɭɩɧɢ ɩɭɬ). Ȼɪɨʁ ɰɟɧɬɚɪɚ ɤɨʁɢ ɩɥɚɫɢɪɚʁɭ ɮɟɦɨɪɚɥɧɟ
који пласирају
катетере
је порастао
у односу
претходну
ɤɚɬɟɬɟɪɟ ʁɟфеморалне
ɩɨɪɚɫɬɚɨ ɭ ɨɞɧɨɫɭ
ɧɚ ɩɪɟɬɯɨɞɧɭ
ɝɨɞɢɧɭ (66%
ɧɚɫɩɪɚɦ на
60%),
ɞɨɤ ɫɟ ɛɪɨʁ
годину (66% наспрам 60%), док се број центара који користе поткључну
ɰɟɧɬɚɪɚ ɤɨʁɢ ɤɨɪɢɫɬɟ ɩɨɬɤʂɭɱɧɭ ɥɨɤɚɥɢɡɚɰɢʁɭ ɫɦɚʃɢɨ (59% ɧɚɫɩɪɚɦ 73%), ɬɟ ɫɟ
локализацију смањио (59% наспрам 73%), те се ове две локације једнако
ɨɜɟ ɞɜɟ ɥɨɤɚɰɢʁɟ ʁɟɞɧɚɤɨ ɤɨɪɢɫɬɟ ɡɚ ɯɢɬɧɨ ɡɚɩɨɱɢʃɚʃɟ ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɟ (ɋɥɢɤɚ 6). Ɉɜɨ
користе за хитно започињање хемодијализе (Слика 6). Ово се донекле
ɫɟ ɞɨɧɟɤɥɟ ɦɨɠɟ ɨɛʁɚɫɧɢɬɢ ɩɪɟɬɯɨɞɧɨ ɢɫɰɪɩʂɟɧɢɦ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢɦ ɩɪɢɫɬɭɩɢɦɚ, ɤɚɨ ɢ
може објаснити претходно исцрпљеним васкуларним приступима, као и
ɢɡɛɟɝɚɜɚʃɟɦ ɩɨɞɤʂɭɱɧɟ ɥɨɤɚɥɢɡɚɰɢʁɟ ɪɚɞɢ ɨɱɭɜɚʃɚ ɩɨɜɪɲɧɢɯ ɜɟɧɚ ɪɭɤɟ ɡɚ ɩɨɬɪɟɛɟ
избегавањем подкључне локализације ради очувања површних вена руке
ɤɪɟɢɪɚʃɚ ɚɪɬɟɪɢɨɜɟɧɫɤɟ ɮɢɫɬɭɥɟ.
за потребе креирања артериовенске фистуле.

ВКЈ = југуларни васкуларни катетер (vascular catheter, jugular),
ВКС= поткључни васкуларни катетер (vascular catheter, subclavian),
= феморални
васкуларни
(vascular
catheter,
femoral)
ȼɄȳ ВКФ
= ʁɭɝɭɥɚɪɧɢ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
ɤɚɬɟɬɟɪкатетер
(vascular
catheter,
jugular),
ȼɄɋ= ɩɨɬɤʂɭɱɧɢ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ

ɤɚɬɟɬɟɪ (vascular catheter, subclavian), ȼɄɎ = ɮɟɦɨɪɚɥɧɢ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ ɤɚɬɟɬɟɪ (vascular catheter,

Слика 7.femora)l
Број (%) привремених катетера који се користе као трајни васкуларни
приступ за хемодијализу
7. (%)
Ȼɪɨʁof(%)
ɩɪɢɜɪɟɦɟɧɢɯ
ɤɚɬɟɬɟɪɚ
ɤɨʁɢ
ɤɨɪɢɫɬɟ
ɬɪɚʁɧɢ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
Figure 7. ɋɥɢɤɚ
Number
temporary
vascular
catheters
thatɫɟare
used asɤɚɨ
permanent
vascular
ɩɪɢɫɬɭɩ
ɡɚ hemodialysis
ɯɟɦɨɞɢʁɚɥɢɡɭ
access for
Figure 7. Number (%) of temporary vascular catheters that are used as permanent
vascular access for hemodialysis

И поред препорука Удружења за васкуларне приступе - Vascular Access Society (препорука 10.4) [3], у нашој земљи се и даље користе привреɂ ɩɨɪɟɞ ɩɪɟɩɨɪɭɤɚ ɍɞɪɭɠɟʃɚ ɡɚ ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɟ ɩɪɢɫɬɭɩɟ - Vascular Access Society
мени васкуларни
катетери као трајни васкуларни приступи у неким цен(ɩɪɟɩɨɪɭɤɚ
10.4)
[3], ɭ ɧɚɲɨʁ
ɫɟ ɢ ɞɚʂɟ
ɤɨɪɢɫɬɟ
ɩɪɢɜɪɟɦɟɧɢ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢје у
трима (код 152 болесника).
Од ɡɟɦʂɢ
укупног
броја,
најчешћа
локализација
ɤɚɬɟɬɟɪɢ
ɤɚɨ
ɬɪɚʁɧɢ
ɜɚɫɤɭɥɚɪɧɢ
ɩɪɢɫɬɭɩɢ
ɭ
ɧɟɤɢɦ
ɰɟɧɬɪɢɦɚ
(ɤɨɞ
152
ɛɨɥɟɫɧɢɤɚ).
пределу југуларне вене (60%), а потом поткључне (31%) и феморалне
вене
(9%), слика 7. Објашњење треба тражити у чињеници да се трајни катетери постављају у малом броју референтних центара, у честим несташицама
трајних катетера у дијализним центрима и постојању извесног броја болесника са исцрпљеним васкуларним приступима, бројним коморбидним
стањима и кратким очекиваним временом преживљавања.

50

Годишњи извештај о васкуларним приступима за хемодијализу у Србији, 2011

Литература
1.

2.

3.

Ethier J, Mendelssohn DC, Elder SJ, Hasegawa T, Akizawa T, Akiba T, Canaud BJ,
Pisoni RL. Vascular access use and outcomes: an international perspective from
the Dialysis Outcomes and Practice Patterns Study. Nephrol Dial Transplant.
2008; 23(10): 3219-3226.
http://www.fistulafirst.org, About Fistula First, Fistula First Catheter Last (FF/
CL) Data, July 2003 – April 2012 Graphs, Graphs of Prevalent AV Fistula Use
Rates, By Network. Accessed on September 9, 2013.
http://www.vascularaccesssociety.com Vascular Access Society, Home Page,
Guidelines, 10. Central venous access, Guidelines 10.3. Accessed on September
10, 2013.

51

АДРЕСАР

АДРЕСАР

Град: АРАНЂЕЛОВАЦ
Установа: Здравствени центар Аранђеловац
Служба: Центар за дијализу
Руководилац: Др Миодраг Ковачевић
Адреса: Мишарска бб
Поштански број:34300
Телефон: 069 8166 766
Факс: 034 713 262
E-mail: bolnica.ar@open.telekom.rs
Град: БАЧКА ПАЛАНКА
Установа: Дом здравља ″Др Младен Стојановић ″
Служба: Oдељење за дијализу
Руководилац: Др Драгана Пилиповић
Адреса: Краља Петра I 26
Поштански број:21400
Телефон: 021 750 380
Факс: 021 751 105
E-mail: dijalizabp@gmail.com
Град: БЕОГРАД
Установа: Клинички центар Србије
Служба: Клиника за нефрологију
Руководилац: Доц. др Радомир Наумовић
Адреса: Пастерова 2
Поштански број:11000
Телефон: 011 366 2421
Факс: 011 361 7127
E-mail: radomirnaumovic450@gmail.com
Град: БЕОГРАД
Установа: Универзитетска дечија клиника
Служба: Центар за хемодијализу и трансплантацију бубрега
Руководилац: Проф. др Мирјана Костић
Адреса: Тиршова 10
Поштански број:11000
Телефон: 011 206 0765
Факс: 011 3612 858
E-mail: dijaliza@udk.bg.ac.rs
Град: БЕОГРАД
Установа: Клиничко-болнички центар ”Звездара”
Служба: Клиничко одељење за бубрежне болести
Руководилац: Проф. др Нада Димковић
Адреса: Димитрија Туцовића 161
Поштански број:11000
Телефон: 011 381 0458
Факс: 011 3806977
E-mail: dim@eunet.rs; nefrolog@ptt.rs
55

АДРЕСАР

Град: БЕОГРАД
Установа: Војномедицинска академија
Служба: Клиника за нефрологију
Руководилац: Пук. проф. др Драган Јовановић
Адреса: Црнотравска 17
Поштански број:11000
Телефон: 011 266 2502
Факс: 011 266 2502
E-mail: nefron_drjovanovic@yahoo.com
Град: БЕОГРАД
Установа: Kлиничко-болнички центар ”Земун”
Служба: Интерниистичка клиника, Служба за нефрологију
Руководилац: НС др Гордана Пековић-Перуничић
Адреса: Вукова 9
Поштански број:11080
Телефон: 011 3772 722
Факс: 011 3772 758
E-mail: sanmil@beotel.net
Град: БЕОГРАД − ЛАЗАРЕВАЦ
Установа: Специјална болница за ендемску нефропатију
Руководилац: Прим. Др Ивко Марић
Адреса: Др Ђорђа Ковачевића 27
Поштански број:11550
Телефон: 011 8120 164
Факс: 011 8123 173
E-mail: nefropatija@eunet.rs nefropatija@ absolutok.net
Град: БЕОГРАД − БАРАЈЕВО
Установа: Дом здравља ”Др Милорад Влајковић”, Барајево
Служба: Центар за хемодијализу
Руководилац: Др Мирослава Радаковић
Адреса: Светосавска 91
Поштански број:11460
Телефон: 011 7872 111
Факс: 011 8300 182
E-mail: dzbarajevo9@gmail.com
Град: БЕОГРАД − МЛАДЕНОВАЦ
Установа: Специјална болница за интерне болести
Служба: Одељење за хемодијализу
Руководилац: Прим. др Марина Стојановић−Станојевић
Адреса: Војводе Мишића 2
Поштански број:11400
Телефон: 011 8231 988
Факс: 011 8230 161
E-mail: admin.sbib@open.telekom.rs

56

АДРЕСАР

Град: БЕОГРАД − ОБРЕНОВАЦ
Установа: Дом здравља Обреновац
Служба за хемодијализу
Руководилац: Др Милена Мишковић
Адреса: Војводе Мишића 231
Поштански број:11500
Телефон: 011 8721 560
Факс: 011 8123 560
E-mail: hemodijaliza.obrenovac@gmail.com
Град: БЕОГРАД
Установа: Специјална болница за хемодијализу „Medicon“
Руководилац: Прим. др Мира Илић-Милованоовић
Адреса: Булевар Арсенија Чарнојевића 17 Поштански број:11070
Телефон: 011 313 10 32
Факс: 011 313 10 27
E-mail: bolnicanbg@medicon.rs
Град: БЕОГРАД
Установа: Спец. болница за хемодијализу „Fresenius Medical Care“
Руководилац: Прим. др Чедомир Чучковић
Адреса: Драгачевска 11
Поштански број:11000
Телефон: 011 2852 445
Факс: 011 2852 435
E-mail: cedomir.cuckovic@fmc-ag.com
Град: БЕОГРАД
Установа: Спец. болница за хемодијализу „Fresenius Medical Care“
Руководилац: Прим. др Никола Лазић
Адреса: Устаничка 63
Поштански број:11000
Телефон: 011 2444 333
Факс: 011 245 9040
E-mail: nikola.lazic@fmc-ag.com
Град: БЕОГРАД - Нови Београд
Установа: Спец. болница за хемодијализу „Fresenius Medical Care“
Руководилац: Др Веселин Шкатарић, др Стеван Павловић
Адреса: Јурија Гагрина 11г
Поштански број:11070
Телефон: 011 2280 522
Факс: 011 2289 712
E-mail: veselin.skataric@ fmc-ag.com

57

АДРЕСАР

Град: БОР
Установа: Здравствени центар Бор
Служба: Служба за хемодијализу
Руководилац: Др Предраг Голубовић
Адреса: Др Драгише Мишовића 1
Поштански број:19210
Tелефон: 030 422 777 лок. 251
Факс:030-435 228
E-mail: zcbor@sezampro.rs
Град: ВАЉЕВО
Установа: Здравствени центар Ваљево
Служба: Интерно одељење-одсек нефрологије са хемодијализом
Руководилац: Др Јасмина Богдановић
Адреса: Пастерова бб
Поштански број:14000
Телефон: 014 295 288
Факс: 014 221 330
E-mail: nefrologija@zcvaljevo.com
Град: ВРАЊЕ
Установа: Здравствени центар Врање
Служба: Нефрологије са дневном болницом за дијализу
Руководилац: Прим. др Зоран Здравковић
Адреса: Ј. Ј. Лунге 1
Поштански број:17500
Телефон: 017 427 044
Факс: 017 405 126
E-mail: zivulovic.desimir@gmail.com
Град: ВРБАС
Установа: Општа болница Врбас
Служба: Хемодијализа
Руководилац: Др Весна Мићуновић
Адреса: Др Милана Чекића бб
Поштански број:21460
Телефон: 021 7954 507
Факс:
E-mail: dijalizaobv@gmail.com
Град: ВРШАЦ
Установа: Општа болница Вршац
Служба: Одељење нефрологија са хемодијализом и ендокринологијом

Руководилац: Др Гордана Ђурђевић
Адреса: Абрашевићева б.б.
Поштански број:26300
Телефон: 013 832 271
Факс: 013 833 124
E-mail: obvrsac@eunet.rs
58

АДРЕСАР

Град: ЖАГУБИЦА
Установа: Дом здравља Жагубица
Служба: хемодијализа
Руководилац: Др Наста Илић
Адреса: Николе Пашића
Поштански број:12320
Телефон: 012 643 140
Факс: 012 643 144
E-mail: dzzagubica@gmail.com
Град: ЗАЈЕЧАР
Установа: Здравствени центар Зајечар
Служба: Интернистичка служба, Одсек нефрлогије и хемодијализе
Руководилац: Прим. Др Бисерка Терменштајн Јанковић
Адреса: Расадничка бб
Поштански број:19000
Телефон: 019 445 646
Факс: 019 420 672
E-mail: hdzcza@gmail.com
Град: ЗРЕЊАНИН
Установа: Општа болница “Ђорђе Јоановић”
Служба: Интерно одељење, одсек хемодијализе
Руководилац: Прим. др Роса Јелачић
Адреса: Др Васе Савића 5
Поштански број:23000
Телефон: 023 513 390
Факс: 023 513 374
E-mail: dijaliza.zrenjanin@yahoo.com
Град: КИКИНДА
Установа: Oпшта болница Кикинда
Служба: Интерно одељење - Јединица за хемодијализу
Руководилац: Др Оливера Милићевић
Адреса: Ђуре Јакшића 110
Поштански број:23300
Телефон: 0230 434 603
Факс: 0230 422 513
E-mail: dijalizakikinda@yahoo.com
Град: КЛАДОВО
Установа: Здравствени центар Кладово
Служба за интерне болести са хемодијализом
Руководилац: Др Снежана Друловић
Адреса: Дунавска 1-3
Поштански број:19320
Телефон: 019 801 455
Факс: 019 802 851
E-mail: zckld@kladovonet.com
59

АДРЕСАР

Град: КОСОВСКА МИТРОВИЦА
Установа: Здравствени центар Косовска Митровица
Служба: Нефрологија и хемодијализа
Руководилац: Др Србољуб Миленковић
Адреса: Анри Динана 10
Поштански број:38220
Телефон: 028 423 994
Факс: 028 425 546
E-mail: zcentarkm@ open.telekom.rs
Град: КРАГУЈЕВАЦ
Установа: Клинички центар Крагујевац
Служба: Клиника за урологију, нефрологију и дијализу
Руководилац: Др Татјана Лазаревић
Адреса: Змај Јовина 30
Поштански број:34000
Телефон: 034 370 302, 034 50 52 26 Факс: 034 370 302
E-mail: uprava@kc-kg.rs
Град: КРАЉЕВО
Установа: Здравствени центар ”Студеница”
Служба нефрологије са хемодијализом
Руководилац: Др Бисерка Аксић Милићевић
Адреса: Југ Богданова бб
Поштански број:36000
Телефон: 036 301 872
Факс:
E-mail: hemod@zcstudenica.org
Град: КРУШЕВАЦ
Установа: Здравствени центар
Слу`ба: Интерно одељење - центар за хемодијализу
Руководилац: Др Бранислав Андрић
Адреса: Косовска 16
Поштански број:37000
Телефон: 037 414 097
Факс: 037 424 039
E-mail: bataandric@gmail.com
Град: КУРШУМЛИЈА
Установа: Дом задравља Куршумлија
Служба за хемодијализу
Руководилац: Др Живан Радовановић
Поштански број: 027 385160
Адреса: Др Мелгарда 2
Телефон: 027 -381 335 
Факс: 027 -381 595
E-mail: dijaliza.dzkursumlija@gmail.com
60

АДРЕСАР

Град: ЛЕСКОВАЦ
Установа: Општа болница Лесковац
Служба: Служба нефрологије са центром за дијализу
Руководилац: Прим. Др Слободан Давинић, mr sc
Адреса: Раде Kончара 9
Поштански број:16000
Телефон: 016 -252 500
Факс: 016 344 4 501
E-mail: miodrag.sokolovic@googlemail.com
Град: ЛОЗНИЦА
Установа: Здравствени центар „Др М. Марин“
Слу`ба: Интерно одељење , Одсек за нефрологију и хемодијализу
Руководилац: Др Ненад Ј. Зец
Адреса: Болничка 65
Поштански број:15300
Телефон: 015 873 333
Факс: 015 873 344
E-mail: zcmarin@sezampro.rs
Град: НЕГОТИН
Установа: Здравствени центар Неготин
Служба: Одељење хемодијализе
Руководилац: Др Весна Васић-Јовановић
Адреса: Бадњевска 4
Поштански број:19300
Телефон: 019 542 951
Факс: 019 544 296
E-mial: zcnuprava@nadlanu.com
Град: НИШ
Установа: Клинички центар Ниш
Служба: Клиника за нефрологију и хемодијализу
Руководилац: Проф. др Светислав Костић
Адреса: Булевар Зорана Ђинђића 48
Поштански број:18000
Телефон: 018 4530 856
Факс: 018 530 127
E-mail: nefrologija@yahoo.com
Град: НИШ
Установа: Војна болница
Служба: Одсек за дијализу
Руководилац: Др Слободанка Величковић
Адреса: Булевар др Зорана Ђинђића бб Поштански број:18000
Телефон: 018 508 919
Факс:
E-mial: vb.nis@mod.gov.rs
61

АДРЕСАР

Град: НИШ
Установа: Спец. болница за хемодијализу „Fresenius Medical Care“
Руководилац: Др Векослав Митровић
Адреса: Византијски булевар 94
Поштански број:18000
Телефон: 018 207 713
Факс: 018 207-710
E-mail: Vekoslav.Mitrovic@fmc-ag.com
Град: НОВИ ПАЗАР
Установа: Здравствени центар Нови Пазар
Служба нефрологије и хемодијализе
Руководилац: Др Едвин Хаџибулић, dr sc
Адреса: Генерала Живковића 1
Поштански број:36300
Телефон: 020 321 296
Факс: 020-311-764
E-mail: ehadzi_dr@verat.net
Град: НОВИ САД
Установа: Клинички центар Војводине
Служба: Клиника за нефрологију и клиничку имунологију
Руководилац: Проф. др Игор Митић
Адреса: Хајдук Вељкова 1-3
Поштански број:21000
Телефон: 021 484 3984
Факс:
E-mail: nefroim@eunet.rs
Град: НОВИ САД
Установа: Спец. болница за хемодијализу „Medicon“
Руководилац: Др Сања Тороман
Адреса: Хајдук Вељкова 11, пошт. фах 42  Поштански број:21000
Телефон: 021 545 060
Факс: 021 545 060
E-mail: bolnicans@medicon.rs
Град: НОВИ САД
Установа: Спец. болница за хемодијализу „Fresenius Medical Care“
Руководилац: Др Василије Томановски, dr sc
Адреса: Слободана Јовановића 2
Поштански број:21000
Телефон: 021 4791 400
Факс: 021 6312 323
E-mail: vasilije.tomanoski@fmc-ag.com

62

АДРЕСАР

Град: ПАНЧЕВО
Установа: Опша болница Панчево
Служба: Интерно одељење – хемодијализа
Руководилац: Др Горан Војиновић
Адреса: Милоша Требињца 11
Поштански број: 26000
Телефон: 013 319 900
Факс: 0013 317 956
E-mail: gosavojinovic@yahoo.com
Град: ПИРОТ
Установа: Здравствени центар Пирот
Служба нефрологије и хемодијализе
Руководилац: Др Бранимир Хавижа-Лилић
Адреса: Војводе Момчила бб
Поштански број:18300
Телефон: 010 305 283
Факс: 010 305 349
E-mail: nefrologija.dijaliza@open.telekom.rs
Град: ПОЖАРЕВАЦ
Установа: Општа болница «Др Воја Дулић»
Служба: Дијализа
Руководилац: Прим. Др Ненад Ракић.
Адреса: Братства и јединства 135
Поштански број:12000
Телефон: 012 550 222
Факс: 012 550 585
E-mail: mdmart@ptt.rs
Град: ПРИЈЕПОЉЕ
Установа: Општа болница Пријепоље, Здравствени центар Ужице
Служба: Oдсек за хемодијализу
Руководилац: Др Биљана Гојаковић
Адреса: Рајка Дивца 1
Поштански број:31300
Телефон: 033 712 975
Факс: 033 714 166
E-mail: biljanagojakovic@hotmail.com
Град: ПРОКУПЉЕ
Установа: Здравствени центар Топлица
Служба: Одсек нефрологије са дијализом
Руководилац: Др Радивоје Стојановић
Адреса: Пасјачка 2
Поштански број:18400
Телефон: 027 324 000 лок. 106
Факс: 027 324 762
E-mail: zorica.radosevic.zoka@gmail.com
63

АДРЕСАР

Град: СЕНТА
Установа: Општа болница
Служба: Интерно одељење, хемодијализа
Руководилац: Др Тибор Дудаи
Адреса: Карађорђева 64
Поштански број:24400
Телефон: 024 815 111
Факс:
E-mail: hemodijalizasenta@gmail.com
Град: СЈЕНИЦА
Установа: Здравствени центар Ужице, Дом здравља Сјениица
Служба: Хемодијализа
Руководилац: Др Мерсада Хаџифејзовић
Адреса: Тадије Андрића 10
Поштански број:36310
Телефон: 020 741 226
Факс: 020 741 226
E-mail: domzdravljasj@open.telekom.rs
Град: СМЕДЕРЕВО
Установа: Општа болница Свети Лука“
Служба: Служба за интерне болести, Одсек за хемодијализу
Руководилац: Др Јасмина Цветковић
Адреса: Кнез Михајлова 51
Поштански број:11300
Телефон: 026 223 522 / 161
Факс: 026 221 346
E-mail: ob.smederevo@yahoo.com
Град: СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА
Установа: Општа болница ”Стефан Високи“
Служба нефрологије и дијализе
Руководилац: Прим. др Верица Ђорђевић
Адреса: Вука Караџића 147
Поштански број:11420
Телефон: 026/330-319
Факс: 026 313 075
E-mail: svisoki7@open.telekom.rs
Град: СОМБОР
Установа: Здравствени центар ”Др Радивоје Симовић“
Служба: Одсек за хмодијализу
Руководилац: Др Никола Загорац
Адреса: Војвођанска 75
Поштански број:25000
Телефон: 025 467 878
Факс:
E-mail:dijaliza@bolnicasombor.org.rs
64

АДРЕСАР

Град: СРЕМСКА МИТРОВИЦА
Установа: Општа болница
Служба: Одељење за хемодијализу са нефрологијом
Руководилац: Др Аница Цветичанин
Адреса: Стари шор 65
Поштански број:22000
Телефон: 063 551 094
Факс: 022 611 779
E-mail: anamikism@gmail.com
Град: СУБОТИЦА
Установа: Општа болница Суботица
Служба: Одељење за интерне болести, нефрологија и хемодијализа
Руководилац: Др Татјана Стојшић и др Корнелија Шефер
Адреса: Изворска 3
Поштански број:24000
Телефон : 024 555 222
Факс: 024 555 267
E-mail: belavuk@gmail.com; dijaliza@bolnicasombor.org.rs
Град: ЋУПРИЈА
Установа: Општа болница
Служба: нефрологије и хемодијализе
Руководилац: Др Сунчица Ђурић
Адреса: Миодрага Новаковића 78
Поштански број:35230
Телефон: 035 470 773
Факс: 035 474 306
E-mail: bolnicacuprija@nadlanu.com
Град: УЖИЦЕ
Установа: Здравствени центар Ужице
Служба: нефрологија са хемодијализом
Руководилац: Др Милка Мутавелић
Адреса: Улица Милоша Обреновића 17 Поштански број:31000
Телефон: 031 562 254, 031 561 255/333
Факс:
E-mail: jadrankamilinkovic@gmail.com
Град: ЧАЧАК
Установа: Здравствени центар Чачак
Служба: Нефрологија и дијализа
Руководилац: Прим. др Јован Баковић
Адреса: Данице Марковић 70/6
Поштански број:32000
Телефон: 032 355 014
Факс: 032 307 043
E-mail: dijalza.cacak@gmail.com
65

АДРЕСАР

Град: ШАБАЦ
Установа: Општа болница Шабац
Служба: Урологија са хемодијализом
Руководилац: Прим. др Зора Николић
Адреса: Попа Карана 2−4
Поштански број:15000
Телефон: 015 363 557
Факс: 015 343 622
Е-mail: drn.zora@gmail.com

66