You are on page 1of 75

Integrisani

Zdravstveni
Informacioni
Sistem
Situaciona analiza sa preporukama
Udruenje informatiara u zdravstvu Srbije
Maj 2014

Rezime
Pouzdana i pravovremena informacija je temelj u donoenju odluka u celom zdravstvenom
sistemu i od sutinskog znaaja za razvoj i sprovoenje politike zdravstvenog sistema, njegove
pravne regulative, istraivanja u zdravstvu, za razvoj ljudskih resursa u zdravstvu, ali i
zdravstvenog obrazovanja, dodatnih treninga i edukacije, za pruanje usluga kao i za samo
finansiranja celokupnog zdravstvenog sistema. Informatizacija u zdravstvu je poela jo 80-tih
godina prolog veka, kada su pojedine zdravstvene ustanove (koje su imale direktore
vizionare) kupile prve PC raunare, ali prva organizovanija informatizacija poinje tek 2003.
kroz projekte Ministarstva zdravlja: Razvoj zdravstva Srbije, DILS , Razvoj zdravstva Srbije-
dodatno finansiranje, IPA 2008 i EU IHIS.
Nakon 11 godina, prirodno se nameu pitanja: Dokle se stiglo sa informatizacijom u zdravstvu i
sa razvojem IZIS Srbije? ta je do sada uraeno? ta je preostalo da se uradi? Koji su problemi i
koje su potrebe? ta je potrebno da se uradi da bi se informatizacija zdravstvenog sistema
ubrzala i poela da daje rezultate koji su od koristi za pacijenta, ustanovu i dravu?
Da bi se dobili odgovori na postavljena pitanja u periodu mart-maj 2014. godine je sprovedena
situaciona analiza, koja se sastojala od istraivanja i analize pravnih okvira. U istraivanju je
uestvovalo 272 od 384 (70.8%) zdravstvenih ustanova koje su u planu mree ZU.
Cilj sprovedene analize
Cilj analize je bio da, pored odgovora na postavljena pitanja, kroz preporuke ponudi i strunu
podrku procesima bre i kvalitetnije informatizacije i razvoja IZIS Srbije, a sve sa krajnjim
ciljem podrke u unapreenju efikasnosti i kvalitetu leenja pacijenata, racionalnosti pruanja
zdravstvenih usluga i ispunjavanja zahteva iz poglavlja 10 i poglavlja 28 procesa pridruivanja
sa EU.
Zakljuci sprovedene analize
pti zakljuak da se IZIS Srbije nalazi na stepenu razvoja koji zahteva znaajna unapreenja u
pogledu organizacije, kvalifikovanog kadra, infrastrukture, opreme, softvera i propisa.
Sumiranjem kvantitativnih rezultata ispitivanja, iskustava, primedbi i predloga anketiranih
ustanova, kao i analizom pravnih okvira, izdvojen je niz smernica (preporuka) koje su
zaokruene sledeim zakljukom:
Razvoj, odravanje i korienje IZIS-a predstavlja kontinuirani proces koji zahteva pre svega
promenu dosadanje prakse Ministarstva zdravlja da se informatizacijom bavi sporadino i
povremeno, samo kroz komisije i prilino izolovane projekte.
Potrebno je da se unutar Ministarstva zdravlja formira sektor - Data Centar IZIS Srbije, ve
predvien Akcionim planom za realizaciju Strategije razvoja informacionog drutva (2013-
2014), koji bi bio odgovoran direktno Ministru (proizilazi iz Preporuke 21 i Preporuke 28). Data
Centar bi trebalo da bude sastavljen od tima informatiki strunih i stalno zaposlenih kadrova, a
uloga bi mu bila ira nego to je definisano Akcionim planom:
Deo sektora bi uestvovao u obezbeivanju svih potrebnih informacija namenjenih:
Ministarstvu zdravlja, zdravstvenim i javno-zdravstvenim ustanovama, zdravstvenim
radnicima, graanima, pacijentima, privredi, fondovima zdravstvenog osiguranja kao i ostalim
nacionalnim zdravstvenim sistemima, drugim ministarstvima i ostalim dravnim institucijama
kao i procesima koji proistiu iz obaveza u pogledu pridruivanja EU. Deo poslova, za kojima
ve postoji potreba, su u Preporuci 1 i Preporuci 2, a deo je dat Akcionim planom.
Drugi deo sektora bi bio odgovoran za planiranje, praenje i kontrolu razvoja i unapreenja
IZIS Srbije (proizilazi iz Preporuke 16). Njegova bi uloga bila da uestvuje u poslovima:
a) Koordinacije (planiranje, voenje, praenje i kontrolu realizacije) informatikih
projekata kojima bi se (iz donacija EU, kredita ili budeta) obezbedila sredstva za:
1. Rekonstruisanje ili adaptiranje serverskih soba u zdravstvenim ustanovama tako da
one budu u skladu sa standardima i propisima (proizilazi iz Preporuke 4).
2. Izgradnju nedostajuih ili unapreenje postojeih raunarskih mrea, kao i nabavku
raunarsko-komunikacione opreme potrebne za bezbedan i siguran rad u svim
zdravstvenim ustanovama (proizilazi iz: Preporuke 5, Preporuke 6, Preporuke 8 i
Preporuke 11).
3. Regulisanje pitanje licenci, odnosno legalizacije upotrebe komercijalnih softvera i
sprovela adekvatna obuka informatiara (proizilazi iz Preporuke 9 i Preporuka 11).
4. Uvoenje nedostajuih i unapreenje uvedenih informacionih sistema, kao i za
digitalizaciju ureaja i integraciju svih sistema unutar zdravstvenih ustanova (proizilazi
iz Preporuke 12).
5. Sprovoenje svih mera u pogledu bezbednosti sistema, podataka, uz obezbeenja
uslova za odrivost funkcionisanja sistema (proizilazi iz Preporuke 3 i Preporuka 10).
6. Opremanje Data Centra IZIS Srbije (proizilazi iz Preporuke 21).
7. Uspostavljanje irokopojasne informatiko-komunikacione mree zdravstvenih
ustanova i Data Centra IZIS Srbije (proizilazi iz Preporuke 7 i Preporuke 21).
8. Edukaciju postojeeg informatikog kadra (proizilazi iz Preporuke 14).
9. Informatiku edukaciju za menadment zdravstvenih ustanova (proizilazi iz Preporuke
17).
b) Izmene postojeih pravnih akata kojima bi se zakonski uredilo postojanje nadlenosti,
odgovornosti, ali i upotreba i staranje o informacionim sistemima, opremi, podacima i
dokumentima u digitalnoj formi sa kojima bi se usaglasio Zakon o zdravstvenoj
dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva (proizilazi iz Preporuke 26)
Izrada nedostajuih pravnih akata koja bi definisala:
1. Zaduenost i odgovornost za obezbeivanje adekvatnih prostornih i tehniko-
tehnolokih uslova (proizilazi iz Preporuke 3).
2. Pitanje uvanja, bezbednosti i vlasnitva nad podacima, standardima pristupa,
korienja i obrade podataka (proizilazi iz Preporuke 10)
3. Uslovima i kvalifikaciji za rad na informatikim poslovima u zdravstvenim ustanovama
(proizilazi iz Preporuke 13)
4. Izvore potrebnih sredstava za zapoljavanje postojeeg i nedostajueg strunog
informatikog kadra (proizilazi iz Preporuke 15).
5. Izvore potrebnih sredstava za dalju informatizaciju svih nivoa u zdravstvenom sistemu,
kao i za redovno odravanje, unapreenje i zanavljanje uvedenih informacionih sistem
(proizilazi iz Preporuke 18).
Predlaganje novih pravnih akata. Potrebno je izraditi:
1. Strategiju eZdravlje koja e biti u skladu sa preporukama WHO i EU (proizilazi iz
Preporuke 19).
2. Novi Akcioni planu za realizaciju Strategije razvoja informacionog drutva, jer je stari za
period 2013-2014. godine (proizilazi iz Preporuke 21).
3. Pravni dokument koji u potpunosti definie dunosti i odgovornosti u okviru
informatike podrke u svim delovima i segmentima u okviru Zakona o Javnom
zdravlju, a posebno o inter-resornom prikupljanju, analitici, izvetavanju i
preduzimanju mera po pitanju zatite ivotne sredine.
Izmena i osavremenjavanje postojeih pravnih akata. Potrebna je izmeniti:
1. Pravilnik o blioj sadrini tehnolokih i funkcionalnih zahteva za uspostavljanje
Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (proizilazi iz Preporuke 20).
2. Pravilnik o uslovima i nainu unutranje organizacije zdravstvenih ustanova (proizilazi iz
Preporuke 23).
3. Pravilnik o bliim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim
ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slube (proizilazi iz Preporuke 24).
4. Pravilnik o specijalizacijama i uim specijalizacijama zdravstvenih radnika i zdravstvenih
saradnika (proizilazi iz Preporuke 22).
5. Uredbu o koeficijentima za obraun i isplatu plata zaposlenih u javnim slubama, uvedu
radna mesta informatiara u zdravstvu (proizilazi iz Preporuke 25).
c) Pruanja Informatike podrke svim ostalim aktivnostima Ministarstva zdravlja i
uspostavljanje stalne saradnje sa Udruenjem informatiara u zdravstvu Srbije (proizilazi iz
Preporuke 27)

Skraenice
IZIS Srbije Integrisani zdravstveni informacioni sistem Srbije
ZU Zdravstvena ustanova
BIS Bolniki informacioni sistem
ZIS Zdravstveni informacioni sistem
LIS Laboratorijski informacioni sistem
RIS Radioloki informacioni sistem
PACS Sistemi za arhiviranje slike i komunikaciju (eng. Picture Archiving
Communication Systems)
RDIS Radiodijagnostiki informacioni sistem
DMS Sistem za upravljanje dokumentacijom (eng. Document Management Systems)
JZ Javno zdravlje
ZZ Zdravstvena zatita
RFZO Republiki fond zdravstvenog osiguranja
WHO Svetska zdravstvena organizacija (eng. World Health Organization)
EU Evropska unija




Sadraj
Rezime .................................................................................................................................................... 1
Skraenice .............................................................................................................................................. 3
Sadraj ...................................................................................................................................................... i
Uvod ........................................................................................................................................................ 4
Integrisani zdravstveni informacioni sistem ................................................................................... 4
Informatizacija zdravstvenog sistema u Srbiji ................................................................................ 5
Cilj ........................................................................................................................................................... 7
Metodologija ........................................................................................................................................... 7
Kreiranje instrumenata za istraivanje - Ankete ............................................................................ 7
Prikupljanje, kontrola i analiza podataka ........................................................................................ 8
Preporuka 1 ................................................................................................................................. 8
Analiza pravnih okvira za razvoj IZIS Srbije .................................................................................... 8
Rezultati istraivanja ............................................................................................................................. 9
Reprezentativnost ispitivanog uzorka ............................................................................................. 9
Ukupan broj zdravstvenih ustanova? ........................................................................................... 9
Preporuka 2 ................................................................................................................................. 9
Zastupljenost ustanova prema: tipu ZU, nivou ZZ i okrugu ....................................................... 9
Osnovne karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanova ......................................................... 12
Funkcionalne karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanova ............................................. 12
Kadrovske karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanova ................................................. 12
Stanje IT opreme i potrebe ispitivanih zdravstvenih ustanova ................................................... 13
Serverske sobe u ispitivanim zdravstvenim ustanovama ........................................................ 13
Preporuka 3 ............................................................................................................................... 14
Preporuka 4 ............................................................................................................................... 14
Preporuka 5 ............................................................................................................................... 15
Raunarske mree u ispitivanim zdravstvenim ustanovama .................................................. 15
Preporuka 6 ............................................................................................................................... 15
Preporuka 7 ............................................................................................................................... 15
Hardver u ispitivanim zdravstvenim ustanovama .................................................................... 16
Preporuka 8 ............................................................................................................................... 18
Licence za komercijalni softver u ispitivanim zdravstvenim ustanovama ............................. 19
Preporuka 9 ............................................................................................................................... 19
Sigurnost e-podataka i e-dokumenata u ispitivanim zdravstvenim ustanovama .................. 20
i

Primedbe i predlozi ustanova koje se odnose na operativne sisteme, licencirane softvere i
sigurnost podataka ...................................................................................................................... 20
Preporuka 10............................................................................................................................ 22
Preporuka 11 ............................................................................................................................. 22
Informacioni sistemi u ispitivanim zdravstvenim ustanovama - softveri............................... 23
Primedbe i problemi koji se odnose na sadanje stanje informacionih sistema .................... 29
Preporuka 12............................................................................................................................ 30
Informatiki kadar u ispitivanim zdravstvenim ustanovama ...................................................... 31
Ko su informatiari u zdravstvenim ustanovama?.................................................................... 33
Preporuka 13............................................................................................................................ 34
Preporuka 14............................................................................................................................ 34
Mesto informatike u organizacionoj strukturi zdravstvene ustanove .................................... 34
Koje su potrebe za dodatnim strunim IT kadrom i za koje poslove? ..................................... 35
Sugestije i predlozi za unapreenje rada ....................................................................................... 37
Unutar ustanove................................................................................................................... 37
Preporuka 15............................................................................................................................ 38
Unutar IZIS Srbije................................................................................................................. 39
Preporuka 16............................................................................................................................ 42
Ostale potrebe da bi se obezbedila odrivost uvedenih informacionih sistema ........................ 43
Edukacija i motivacija menadmenta ustanova ........................................................................ 43
Preporuka 17............................................................................................................................ 43
IT budet ....................................................................................................................................... 43
Preporuka 18............................................................................................................................ 45
Evropske integracije i pravni okviri za razvoj IZIS Srbije ................................................................ 45
Pravni okviri za razvoj IZIS Srbije .................................................................................................. 45
Izmene i dopune nekih pravnih dokumenata koje mogu da doprinesu broj informatizaciji
....................................................................................................................................................... 46
Preporuka 19............................................................................................................................ 47
Preporuka 20............................................................................................................................ 47
Preporuka 21............................................................................................................................ 49
Preporuka 22............................................................................................................................ 49
Preporuka 23............................................................................................................................ 50
Preporuka 24............................................................................................................................ 50
Preporuka 25............................................................................................................................ 51
Preporuka 26............................................................................................................................ 51
ii

Podrka informatike u reformi zdravstva iz ekspozea Predsednika Vlade .................................... 52
Preporuka 27............................................................................................................................ 53
Informatika u nekim Ministarstvima Republike Srbije .................................................................... 54
Ministarstvo pravde ................................................................................................................ 54
Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave ..................................................... 54
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ............................................................... 55
Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije .............................................................. 55
Ministarstvo zdravlja ............................................................................................................... 55
Preporuka 28............................................................................................................................ 56
Diskusija ............................................................................................................................................... 57
Zakljuak............................................................................................................................................... 59
Prilog 1: Anketa ..................................................................................................................................... 62
Prilog 2: Spisak zdravstvenih ustanova ............................................................................................. 67
Prilog 3: Autori teksta i istraivaki tim ............................................................................................ 70
iii

Uvod
Integrisani zdravstveni informacioni sistem
Pouzdana i pravovremena informacija je temelj u donoenju odluka u celom zdravstvenom
sistemu i od sutinskog znaaja za razvoj i sprovoenje politike zdravstvenog sistema, njegove
pravne regulative, istraivanja u zdravstvu, za razvoj ljudskih resursa u zdravstvu, ali i
zdravstvenog obrazovanje, dodatnih treninga i edukacije, za pruanje usluga kao i za samo
finansiranje finansiranja celokupnog zdravstvenog sistema.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je u dokumentu Toolkit on monitoring health systems
strengthening: HEALTH INFORMATION SYSTEMS
1
objavljenom u junu 2008. godine definisala
zdravstveni informacioni sistem kao:
The health information system provides the underpinnings for decision-making and has four key
functions: data generation, compilation, analysis and synthesis, and communication and use. The
health information system collects data from the health sector and other relevant sectors, analyses
the data and ensures their overall quality, relevance and timeliness, and converts data into
information for health-related decision-making.

Dakle, zdravstveni informacioni sistem obezbeuje temelje za donoenje odluka i ima etiri
kljune funkcije: generisanje, sakupljanje, analizu i sintezu, kao i komunikaciju i korienje.
Zdravstveni informacioni sistem prikuplja podatke iz zdravstvenog sektora i drugih relevantnih
sektora, analizira podatke i obezbeuje njihov sveukupni kvalitet, relevantnost, pravovremenost
i pretvara podatke u informacije potrebne za donoenje odluka.
U istom dokumentu se kae da pored toga to je od sutinskog znaaja za monitoring i
evaluaciju, zdravstveni informacioni sistem takoe slui i za ire ciljeve kao to su: pruanje
mogunost ranog upozoravanja, podrka pacijentima (korisnicima zdravstvenih usluga),
pomaganje menaderima zdravstvenih ustanova (ZU), omoguavanje planiranje, podrku i
podsticanje istraivanja ukazujui na zdravstveno stanje i analizu trendova, podravanje
globalnog izvetavanja i podrka u komunikaciji izmeu razliitih korisnika. Informacija je od
male vrednost ako nije dostupna u formatima koji zadovoljavaju potrebe vie korisnika -
kreatora politike, planera, menadera, zdravstvenih usluga, zajednica, pojedinaca.
S obzirom da Integrisani zdravstveni informacioni sistemi (IZIS) imaju vie korisnika i irok
spektar namene njegova uloga se moe definisati i kao podrka u stvaranje informacija koje
mogu da pomognu donosiocima odluka na svim nivoima zdravstvenog sistema da identifikuju
probleme i potrebe omoguavajui donoenje odluka zasnovanim na dokazima. Stoga se po
WHO-u, podaci iz razliitih izvora se koriste za vie ciljeva koji su na razliitim nivoima sistema
zdravstvene zatite:
podaci na nivou pacijenta i njegovih potreba za zdravstvenom zatitom i leenjem kao
osnova za kliniko odluivanje. Problemi mogu nastati kada usled loih ili slabo
koordinisanih podsistema preoptereeni zdravstveni radnici moraju da unose puno
podataka ili iste podatke u vie podsistema.
1
Dostupno na:
http://www.who.int/healthinfo/statistics/toolkit_hss/EN_PDF_Toolkit_HSS_InformationSystems.pdf
4


podaci na nivou zdravstvene ustanove podaci iz izvetaja o poslovanju ustanove tj.
upravljakih izvetaja (kao to su na primer evidencije o nabavkama lekova) koji
omoguavaju zdravstvenim menaderima da upravljaju resursima (pomau u praenju
stanju zaliha i potreba i usmeravaju odluke o nabavkama).
podaci na populacionom nivou su od sutinskog znaaja za javno zdravlje (JZ), donoenja
odluka i generisanje informacija ne samo o onima koji koriste usluge, nego i o onima koji ih
ne koriste. Podaci iz zdravstvenih ustanova mogu da prue neposredne i stalne informacije
relevantne za donoenje odluka koje se tiu javnog zdravlja, ali samo ako se ispune odreeni
uslovi. Podaci moraju biti visokog kvaliteta, moraju da se odnose se na sve ustanove (javne i
privatne) i da budu reprezentativni za stanovnitvo u celini. Istraivanja na nivou
domainstava su postali primarni izvor podataka u zemljama u razvoju gde su statistike na
nivou ustanova ogranienog kvaliteta. Ali istraivanja na nivou domainstava su potrebne
svuda, jer su jedini dobar izvor informacija o pojedinanim verovanjima, ponaanja i prakse
koje su kritine odrednice korienja zdravstvene zatite (ZZ) i zdravstvenog stanja.
Nadzor nad javnim zdravljem spaja informacije, nastale iz podataka ustanova i zajednice sa
fokusom na definisanju problema i pruanju osnove za pravovremeno delovanje. Ovo je
posebno sluaj kad odgovori moraju biti hitni, kao u sluaju epidemije bolesti. Potreba za
tanim izvetavanjima i odgovorima, kao i zahtev za efikasnom povezanou sa
odgovornima za kontrolu bolesti, nameu dodatne zahteve za Integrisani zdravstveni
informacioni sistemi, odnosno njegovom integracijom.

Informatizacija zdravstvenog sistema u Srbiji
Informatizacija u zdravstvu je poela jo 80-tih godina prolog veka kada su pojedine ZU (koje su
imale direktore vizionare) kupile prve PC raunare i zaposlile prve informatiare sa eljom da
ubrzaju, olakaju, unaprede procese rada u ustanovi. Tada su nastali prvi knjigovodstveni
sistemi, kadrovski sistemi, sistemi za praenje potronje lekova, a neki su razvijali i sisteme za
podrku naunom radu.
Prva organizovanija informatizacija je bila krajem 90-tih godina prolog veka kada je drava
trebalo da nabavi veliki broj PC raunara za zdravstvene ustanove. Naalost, ona se nije
realizovala.
Posle 2000-te informatizacija u zdravstvu dolazi pod okrilje Ministarstva zdravlja i poinje da se
sprovodi zahvaljujui njegovim projektima, ali i kroz samostalno angaovanje zdravstvenih
ustanova. Projekti koji su bili pod okriljem Ministarstva zdravlja su:
Razvoj zdravstva Srbije (Health Project (Serbia))
2
koji je koji je trajao 2003-2012. godine
i koji je finansiran iz kredita Svetske banke sa 23,480,000USD. Deo sredstava je bio
namenjen i za informatizaciju 4 opte bolnice (u Kraljevu, Valjevu, Zrenjaninu i Vranju) i
izradu Centralnog informacionog servisa (CIS) - portala za centralizovano prikupljanje i
korienje resursnih podataka i objavljivanje ifarnika koji se koriste u zdravstvenom
sistemu Republike Srbije.
Razvoj zdravstva Srbije-dodatno finansiranje (SERBIA HEALTH Additional Financing)
3

koji je poeo 2009. godine i koji takoe finansiran iz kredita Svetske banke sa
2
Dostupno na: http://www.worldbank.org/projects/P077675/health-project-serbia?lang=en
3
Dostupno na: http://www.worldbank.org/projects/P110593/serbia-health-additional-financing?lang=en
5


13,500,000USD. Ovaj Projekat je, kao nastavak prethodnog projekta, nastavio i
informatizaciju zdravstvenog sistema, te su pomou njega unapreivani informacioni
sistemi u prethodne 4 opte bolnice (Kraljevu, Valjevu, Zrenjaninu i Vranju) i dobijeni
bolniki informacioni sistemi (BIS) u jo 14 zdravstvenih ustanova: Klinika za
ginekologiju i akuerstvo Klinikog centra Srbije, Klinika za hirurgiju Klinikog centra
Kragujevac, Kliniko-bolniki centar Dr Dragia Miovi Dedinje, Institut za
zdravstvenu zatitu majke i deteta Srbije dr Vukan upi, opte bolnice u Sremskoj
Mitrovici, Jagodini, Vrbasu, Leskovcu, Zajearu, Uicu, apcu, Poarevcu, Aleksincu i
opta bolnica Stefan Visoki u Smederevskoj Palanci.
4

Pruanje unapreenih usluga na lokalnom nivou (DILS Delivery of Improved Local
Services Project)
5
koji je trajao 2008-2014. godine i koji je takoe finansiran iz kredita
Svetske banke sa 46,4 miliona USD. Pored Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog
razvoja i Ministarstvo rada i socijalne politike, u ovom Projektu je uestvovalo i
Ministarstvo zdravlja za koje je predvieno da za realizaciju osnovnog cilja projekta
koristi 12,5 miliona USD. U sklopu ovog Projekta je planirano unapreenje informaciono-
komunikacionih tehnologija informatizacijom svih 158 domova zdravlja
6

IPA 2008 koji se finansirao iz Donacija Evropske unije (EU)
7
u vrednosti od 7,5 miliona
EUR i u njemu je planirano da se uvedu informacioni sistemi u 10 bolnica
8
, ali je dolo do
prenamene sredstava te je samo nabavljena oprema za 19 bolnica
9

EU IHIS koji je poeo 2012. godine i koji se finansira iz Donacije EU u vrednosti od
2,500,000EUR. Projektom je predvien razvoj elektronskog zdravstvenog dosijea i
uvoenje BIS-a u 19 zdravstvenih ustanova: KBC Beanijska kosa, KBC Zemun, KBC
Zvezdara, Opta bolnica Panevo, Opta bolnica Sombor, Opta bolnica Pirot, Opta
bolnica uprija, Opta bolnica Bor, Opta bolnica aak, Opta bolnica Kruevac, Opta
bolnica Prokuplje, Opta bolnica Smederevo, Opta bolnica Subotica, Opta bolnica
Kikinda, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Institut za ortopedsko-hirurke
bolesti-Banjica, Univerzitetska deja klinika, Institut za reumatologiju-Beograd, Opta
bolnica Parain
10

Nakon 11 godina, prirodno se nameu pitanja: Dokle se stiglo sa informatizacijom u zdravstvu i
sa razvojem Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Srbije (IZIS Srbije)? ta je do sada
uraeno? ta je preostalo da se uradi? Koji su problemi i koje su potrebe? ta je potrebno da se
uradi da bi se informatizacija zdravstvenog sistema ubrzala i poela da daje rezultate koji su od
koristi za pacijenta, ustanovu i dravu?
Da bi se dobili odgovori na postavljena pitanja u periodu mart-maj 2014. godine je sprovedena
situaciona analiza, koja se sastojala od istraivanja i analize pravnih okvira.
4
Dostupno na: http://www.shp.gov.rs/index.php?menu=31
5
Dostupno na: http://www.worldbank.org/projects/P096823/delivery-improved-local-services-
project?lang=en
6
Dostupno na: http://www.dils.gov.rs/index.php?page=drp&min=1&cont_id=10000
7
Dostupno na:
http://www.seio.gov.rs/upload/documents/medjunarodna_pomoc/eu_instrumenti/ipa_2008.pdf
8
Dostupno na:
http://www.evropa.gov.rs/Evropa/Management/Isdacon/Reports/Show.aspx?Report=/_G_Reports/_G_DONA
TIONS/Donation&DonationId=2326
9
Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/showelement.php?id=3008
10
Dostupno na: http://www.eu-ihis.rs
6


Cilj
Poznato je da je najskuplji informacioni sistemi onaj koji je delimino uveden, jer su uloena
sredstva nedovoljno iskoriena. Takoe, sistem je funkcionalan onoliko koliko je funkcionalna
najslabija karika u njemu. Poto je krajnji cilj informatizacije unapreenje efikasnosti i kvaliteta
leenja pacijenata, racionalnosti pruanja zdravstvenih usluga i ispunjavanja zahteva iz poglavlja
10 i poglavlja 28 procesa pridruivanja sa EU, ovo istraivanje je imalo sledee ciljeve:
Da se snimanjem stanja na terenu dobiju podaci o funkcionalnosti do sada uraene
informatizacije zdravstvenog sistema i da se analizom tih podataka utvrdi dokle se stiglo sa
razvojem IZIS Srbije, koje su potrebe i kako se informatizacija moe ubrzati?
Da se na osnovu analize podataka izrade preporuke i prui struna podrka procesima bre
i kvalitetnije informatizacije u zdravstvu.
Da se kroz preporuke pomogne u oficijelnom implementiranju svetskih i evropskih
standarda koji usmeravaju informatiku u zdravstvenom sistemu i standarda koji definiu
sigurnost i zatitu podataka.

Metodologija
Da bi se uradila situaciona analiza sprovedeno je istraivanje i analizirani su postojei pravni
okviri za razvoj IZIS Srbije. Istraivanje je sprovedeno u periodu mart-maj 2014. godine nad
populacijom svih ZU u Srbiji, sa eljom da se prue kvantitativni odgovori na postavljena pitanja.
Raeno je po metodi deskriptivne opservacione studije (Cross sectional studije).

Kreiranje instrumenata za istraivanje - Ankete
Imajui u vidu da je cilj istraivanja analiza stanja i potreba u informatikoj (IT) infrastrukturi u
zdravstvenim ustanovama, sa ciljem da se prikupe to taniji podaci, kreirana je nestandardna
Anketa, sainjena od pitanja koja su se odnosila na:
1. Osnovne informacije o ustanovi
2. Organizaciju i kadrovske resurse
3. Sadanje stanje IT opreme i potrebama za unapreenjem
Serverska soba
Raunarske mree
Hardvera
Sistemskog softvera
Aplikativnog softvera
4. Potrebe zbog odrivosti sistema
7

Prikupljanje, kontrola i analiza podataka
Pri postavci istraivanja bila je elja (a i potreba) da se obuhvate sve zdravstvene ustanove u
Srbiji. Meutim, s obzirom da ne postoji jedinstvena mailing lista sa elektronskim adresama
zdravstvenih ustanova, anketa je distribuirana samo onim ustanovama do ijih e-mail adresa je
moglo da se doe. Ovakvim pristupom se stvara lano-pozitivna slika o stanju informatizacije u
zdravstvenim ustanovama u Srbiji, jer ustanove koje nisu obavetene su one koje ili nemaju e-
mail adresu ili e-mail adresu nisu dostavile Ministarstvu zdravlja jer je ne koriste kao vrstu
kontakta.
Zdravstvene ustanove su elektronski popunjavanje i popunjene Ankete vraale putem e-maila.
Sukcesivno, kako su pristizale popunjene Ankete, lanovi udruenja UIZS i njihove kolege su
unosili podatke u bazu podataka. lanovi UIZS-a su, u cilju utede u vremenu, podatke o svojim
ustanovama popunjavali direktno u bazu podataka.
Imajui u vidu da su sve relevantne varijable imale i kontrolne varijable, to je nakon unosa svih
Anketa sprovedena logiko-tehnika kontrola unetih podataka u cilju eliminacije tipografskih i
logikih greaka. Nakon kontrole je uraena deskriptivna statistika analiza podataka koje je
prikazana u poglavlju Rezultati istraivanja. Po zavrenoj analizi podataka, sprovedeno je
tumaenje rezultata i izrada Preporuka koje su proistekle iz istraivanja i koje se takoe nalaze u
poglavlju Rezultati istraivanja. U Preporukama su definisane aktivnosti koje treba da se
sprovedu kao i nosioce tih aktivnosti.

Preporuka 1
Potrebno je sainiti jedinstvenu mailing listu svih zdravstvenih ustanova i slubenu
mailing listu svih zdravstvenih radnika u Srbiji.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja
Rok: 1-2 meseca

Analiza pravnih okvira za razvoj IZIS Srbije
U cilju upoznavanja s pravnim okvirima u kojima deluje informatika u zdravstvenom sistemu
kao i koji su uslovi za razvoj IZIS Srbije, izvrena je analiza nekih pravnih akata koji su na snazi
sa posebnim osvrtom na poglavlje 10 i poglavlje 28 procesa pridruivanja sa EU.
Preporuke koje su proistekle iz analize relevantnih pravnih okvira su zajedno sa Preporukama iz
istraivanja grupisane i saeto predstavljene u poglavlju Zakljuak.


8

Rezultati istraivanja
Reprezentativnost ispitivanog uzorka
Ukupan broj zdravstvenih ustanova?
Jedno od vanih pitanja u svakom istraivanju (a samim tim i u ovom) je: Koliko je izabrani
uzorak reprezentativan? Da bi se ustanovila reprezentativnost uzorka neophodan je ukupan broj
zdravstvenih ustanova (ZU) u Srbiji. U potrazi za tim podatkom, na sajtovima naih institucija je
naeno vie razliitih podataka:
- Na sajtu Instituta za javno zdravlja Srbi Dr Miln vnvi Btut, u dokumentu Izvt
bru zpslnih u ustnvm iz Pln mr zdrvstvnih ustnv u Rpublici Srbii-
stanje na dan 31.12.2013.
11
u Srbiji sa Kosovom i Metohijom ima 342 zdravstvene ustanove,
a bez Kosova i Metohije 317 zdravstvenih ustanova.
- Na sajtu Republikog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) a su pronaena i dva
podatka 378 i 375 zdravstvene ustanove.
12

- Na sajtu Ministarstva zdravlja u Uredbi o planu mree zdravstvenih ustanova
13
je 330
zdravstvenih ustanova, ali je Uredbom o izmenama Uredbe o planu mree zdravstvenih
ustanova, koja je na snazi od 30.04.2012.
14
, promenjeno, tako da je vaei broj 384
zdravstvene ustanove.
S obzirom da taan broj ZU nije mogao da se ustanovi, u daljoj analizi je korien podatak koji je
u Uredbi o izmenama Uredbe o planu mree Zdravstvenih ustanova, iako u njoj nema privatnih
zdravstvenih ustanova. Stoga se u istraivanju uzorak ograniava na samo deo populacije
zdravstvenih ustanova i to onaj koji je definisan u planu mree ZU.

Preporuka 2
Osavremeniti i sadrajno obogatiti sajt Ministarstva zdravlja i uiniti ga centralnim, ili
polaznim mestom informisanja o svim aspektima zdravlja stanovnitva, rada zdravstvenog
sistema i medicinske nauke. Omoguiti svim kategorijama korisnika pristup
odgovarajuim aurnim informacijama i servisima (npr. spisak svih zdravstvenih ustanova
sa osnovnim podacima adresa, telefon, e-mail i sajt ustanove), uz uspostavljanje
mehanizma stalnog unapreenja i razvoja novih servisa.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja,
Rok: 3-6 meseci

Zastupljenost ustanova prema: tipu ZU, nivou ZZ i okrugu
Od moguih cca. 384 zdravstvene ustanove ak 272 su uestvovale u istraivanju to ini 70.8%
zdravstvenih ustanova iz plana mree. Grafikon 1 pokazuje zastupljenost ispitivanih
zdravstvenih ustanova po okruzima. Ako se izuzmu zdravstvene ustanove sa Kosova i Metohije,
11
Dostupno na: http://www.batut.org.rs/index.php?content=66
12
Dostupno na: http://www.rfzo.rs/index.php/about-main-47/mreza-zu-main
13
Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-
admin/downloads/zakoni1/Uredba%20o%20planu%20mreze%20ZU.pdf
14
Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=137
9


svi ostali okruzi su zastupljeni od 33.3%-100%, a ak 23 od 30 okruga je zastupljeno sa preko
50%. Najvie su zastupljeni Severnobaki, Rasinski i Borski sa 100% , ali ne zaostaju mnogo ni
Pomoravski i Branievski u kojima je od 12 zdravstvenih ustanova ukljueno 11.
Grafikon 1: Zastupljenost zdravstvenih ustanova (ZU) u istraivanju: prema okrugu


Grafikon 2: Zastupljenost zdravstvenih ustanova (ZU) u istraivanju: prema tipu



10

Na Grafikonu 2 se moe videti zastupljenost zdravstvenih ustanova u istraivanju prema tipu
zdravstvene ustanove. Izuzev vojnih ustanova i zdravstvenih centara, svi ostale tipovi
zdravstvenih ustanova su zastupljeni sa i preko 50%. Mala zastupljenost zdravstvenih centara,
se moe objasniti injenicom da najvie Zdravstvenih centara ima na Kosovu i Metohiji. Klinike i
Institutu/zavodi za javno zdravlje (JZ) su najvie zastupljeni (86%), a ne zaostaju mnogo ni
opte bolnice (83%).
Zastupljenost prema nivou ZZ se moe videti u Tabeli 1. Izuzev Vojnih ustanova, ostali nivoi ZZ
su zastupljeni od 68.7%-92.3% Najveu zastupljenost je bila kod tercijarnog nivoa ZZ kod kojih
je ak 24 od 26 ustanova uestvovalo u istraivanju.
Tabela 1: Zastupljenost zdravstvenih ustanova
u istraivanju prema: nivou zdravstvene zatite
Nivo ZZ
Broj
ispitivanih


Broj
ustanova u

% u odnosu
na nivo ZZ
Primarni nivo ZZ 156 227 68.7%
Sekundarni nivo

64 89 71.9%
Tercijarni nivo

24 26 92.3%
ZZ na vie nivoa 28 38 73.7%
Vojne ustanove

4 0.0%
Ukupno 272 384 70.8%


11

Osnovne karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanova
Funkcionalne karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanova
Od 272 ustanove koje su ukljuene ovim istraivanjem, 243 (89.3%) se izjasnilo da se prostiru
na ukupno je 1928 lokacija sa ukupno 2525 zgrada. ak 262 (96.3%) ustanova imaju ukupno
1859 lokacija za inicijalni prijem pacijenata. Ukupan broj ambulanti je 4039 koje je iskazalo 230
(84.6%) ustanova. Stacionar je zastupljen u 106 (39%) ustanova u kojima se nalazi ukupno
29,926 kreveta. Laboratorije ima 208 (76.5%) ustanova sa ukupno 1972 ureaja dok 174 (64%)
ustanova se izjasnilo da ima radioloku dijagnostiku sa ukupno 702 ureaja od kojih je 254
digitalizovano. Ukupno 34 (12.5%) ustanova ima laboratorije za patohistologiju.

Kadrovske karakteristike ispitivanih zdravstvenih ustanova
Tabela 2: Kadrovske karakteristike u zavisnosti od tipa zdravstvene ustanove
Tip ZU
Broj
ZU
Zdravstveni
radnici i
saradnici
(VSS)
Medicinske
sestre/tehn
i (VS i
SSS)
Informatia
ri
Administr
at osoblje
Ostali
Ukupn
o
Kliniki centar 2 1,155 2,913 11 429 1,157 5,665
Institut 12 1,204 3,093 46 606 851 5,800
Kliniko-bolniki
centar
3 792 2,155 9 233 624 3,813
Klinika 6 520 1,280 10 122 555 2,487
Opta bolnica 34 4,394 13,379 79 1,227 4,672 23,751
Specijalna bolnica 28 660 2,290 18 526 1,983 5,477
Zavod 15 671 1,128 20 287 321 2,427
Dom zdravlja 119 8,633 14,486 130 1,782 4,333 29,364
Institut/zavod za
JZ
24 874 1,163 54 392 622 3,105
Apoteka 24 1,268 1,324 33 399 408 3,432
Zdravstveni
centar
2 132 381 1 52 178 744
Ukupno 269 20,303 43,592 411 6,055
15,70
4
86,065

Tri zdravstvene ustanove nisu dale podatke o broju zaposlenih, dok u ostalih 269 ustanova
ukupno radi 86,065 zaposlenih. Podaci sa sajta Instituta za javno zdravlja Srbi Dr Miln
vnvi Btut, u dokumentu Izvt bru zpslnih u ustnvm iz Pln mr
zdrvstvnih ustnv u Rpublici Srbii
15
govore da u Srbiji sa Kosovom i Metohijom 126,288
zaposlenih. Dakle, ovim istraivanjem je obuhvaeno 68.1% zaposlenih u zdravstvenim
ustanovama iz plana mree. U Tabeli 2 se moe videti osnovne kadrovske karakteristike
ispitivanih ZU.


15
Dostupno na: http://www.batut.org.rs/index.php?content=66
12


Stanje IT opreme i potrebe ispitivanih zdravstvenih ustanova

Serverske sobe u ispitivanim zdravstvenim ustanovama
Od 272 ispitivane ustanove 160 (58.8%) se izjasnilo da da ima serversku sobu. Analiza je
pokazala da elektro-provodni pod (antistatiki pod), kao jedan tehnikih preduslova koje po
standardima mora da zadovolji serverska soba
16
ima 43 ustanove, ali da 4 ustanove nemaju u
svim serverskim sobama. Preostalih 117 ustanova uopte nema elektro-provodni pod.
Klimatizaciju ukljuujui i split sisteme ima 126 ustanova, 33 nemaju ak ni split sistem, a jedna
ustanova nije dala odgovor. Zatitu servera od prekida u napajanju strujom (UPS) nema 30
ustanova.
Dakle, od 272 ustanove, 112 nema serversku sobu, a od preostalih 160 ak 136 ima potrebe za
njenim unapreenjem. Potrebno je istai da je 129 ustanova tu potrebu iskazalo, a da 7 ustanova
je nije, iako nema antistatiki pod, ili dovoljno prostora ili klimatizaciju. Preostale 24 ustanove su
zadovoljile ovih nekoliko kriterijuma (koji svakako nisu svi kriterijumi propisani standardima)
koje serverska soba treba da ima. (Slika 1)
Slika 1: Karakteristike serverskih soba u ustanovama

U primedbama koje se odnose na serverske sobe, anketirane ustanove su navele da serverske
sobe treba izmestiti jer se nalaze u neadekvatnim prostorima kao to su:
biblioteka,
kraj hodnika,
forokopirnica,
prostorija koja se koristi i za skladitenje materijala, dokumenata
alter i ordinacije,
prostorija za intervencije opte medicine,
telefonska centrali,
kancelarija od 9m2 sa jo 5 zaposlenih,
sala za sastanke,
16
Dostupno na:
https://bpd.amres.ac.rs/doku.php?id=amres_cbp_wiki:interni_deo:fizicka_infrastruktura:phy_data_centers_an
d_network_rooms
13


prostorija za odlaganje urina sa stolom za zamenu katetera kod pacijenata,
kancelarija knjigovodstva,
lekarska soba,
arhiva raunovodstva,
kancelarija za administrativne slubenike,
kancelarija za informatiare ...
Pored obezbeivanja serverske sobe, njenog proirenja ili izmetanja, kompletne adaptacije ili
rekonstrukcije u skladu sa standardima, neke anketirane ustanove su imale zahteve samo da im
se obezbedi:
antistatiki pod
klimatizacija
rack ormani
rack serveri
ureaji za besprekidno napajanje strujom (UPS-evi)
zvuna izolacija server sobe
zatita od suneve svetlosti
zatititi se od mogueg problema sa kanalizacionim cevima koje prolaze kroz server sobu
bezbednija vrata
protivpoarni i protivpoplavni sistem
video nadzora i sigurnosne brave
sisteme za automatsku kontrolu mikro-klime
rezervni klima-ureaj
agregat
zamena baterija za UPS-eve koji su dobijeni u DILS projektu
sputeni plafon
Sistem za kontrolu pristupa server sobi

Neke anketirane zdravstvene ustanove su imale potrebe da se:
Prilagode elekroinstalacija standardima za serverske sobe kako bi se omoguilo stabilno
napajanje
Zamene starih drvenih prozora sa PVC prozorima radi boljeg izolovanog prostora

Preporuka 3
Potrebno je da sve zdravstvene ustanove koje nemaju serverske sobe opredele ili obezbede
adekvatan prostor koji e sluiti samo kao serverska soba i koji e zadovoljiti odgovarajue
potrebe koje se tiu fiziko-tehnike bezbednosti.
Nosilac aktivnosti: Zdravstvene ustanove,
Rok: 2-4 meseca

Preporuka 4
Potrebno je obezbediti sredstva i izvriti rekonstrukciju ili adaptaciju serverskih soba u
zdravstvenim ustanovama tako da one budu u skladu sa standardima i propisima koji se
odnose na projektovanje serverskih soba. Potrebno je takoe koordinirati rekonstrukciju i
adaptaciju.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove
Rok: 6-9 meseci

14

Preporuka 5
Potrebno je obezbediti sredstva za nedostajue UPS-eve, rack ormane i ostale ureaje
potrebne za bezbedan i siguran rad servera u zdravstvenim ustanovama. Potrebno je
koordinirati nabavku i distribuciju nedostajuih ureaja.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove,
Rok: 6-9 meseci

Serverska soba predstavlja centralnu komponentu bez ijeg je postojanja na ovom stepenu
razvoja teko zamisliti jedan ozbiljan informacioni sistem zdravstvene ustanove. Rezultat
primene navedenih preporuka 3, 4 i 5 bie potpuna pokrivenost zdravstvenih ustanova
serverskim sobama koje ispunjavanju zahteve standarda i propisa u oblasti projektovanja
serverskih soba.

Raunarske mree u ispitivanim zdravstvenim ustanovama
ak 263 (96.7%) ustanova se izjasnilo da ima LAN mreu, ali se meu njima 97 (36.9%) izjasnilo
da je njihova LAN mrea nepovezana. Informatizacija celog drutva je nametala razvoj mrea, a
nedostatak sredstava je uinio da su one u prilinoj meri razvijane neplanski, stihijski i bez
stratekog pristupa i kao rezultat toga je da 189 (69.5%) ustanova ima potrebu za
unapreenjem postojee raunarske mree, a da 98 (36%) ima potrebu za novom mreom.
Ukupno 185 (68%) ustanova ima potrebu za 9748 novih pristupnih taaka.
Ohrabrujui je podatak da 262 (96.3%) ustanova ima vezu sa internetom. Beini (Wireless)
pristup ima 152 (55.9%) ustanova, ali je 170 (62.5%) iskazalo potrebu za nove (1626) Wi-Fi
pristupne take.
Informatizacija drutva i sve ira primena mobilnih ureaja i internet servisa namee potrebu da
se i pacijentima obezbedi pristup internetu, te je za ovu namenu 187 (68.8%) ustanova je
iskazalo potrebu za dodatnih 2019 Wi-Fi pristupnih taaka.

Preporuka 6
Potrebno je obezbediti sredstva i u skladu sa potrebama zdravstvenih ustanova izvriti
projektovanje i implementaciju novih, nedostajuih LAN mrea, kao i rekonstrukciju i
unapreenje postojeih. Takoe je potrebno obezbediti koordinaciju ovih aktivnosti.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, zdravstvene ustanove,
Rok: 12 meseci

Preporuka 7
Potrebno je obezbediti da sve zdravstvene ustanove imaju irokopojasni internet
odgovarajueg kapaciteta i Wireless sa dovoljnim brojem pristupnih taaka kojima e se
omoguiti ne samo rad zaposlenih, nego i pristup pacijenata internetu.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za telekomunikacije,
Rok: 12 meseci


15

Hardver u ispitivanim zdravstvenim ustanovama
U Tabeli 3 prikazano je trenutno stanje i potrebe zdravstvenih ustanova za raunarskom
opremom. Za svaku od navedenih vrsta opreme ustanove su iskazale nedostatak od preko 75%.
Spora informatizacija zdravstvenih ustanova je doprinela da raunarska oprema zastari pre
nego to je dobila svoju punu ulogu. Pravno nedefinisana nadlenost je uinila da je odravanje i
zanavljanje raunarske opreme dobra volja uprave zdravstvene ustanove, te je oko pola
postojeih radnih stanica (raunara) i tampaa starije od 5 godina i za njima ima potrebu preko
85% ustanova. Neke ustanove koje su u projektima Ministarstva smatraju da je to nadlenost
Ministarstva, druge smatraju da je to nadlenost RFZO-a jer, po njihovom miljenju, uvedeni
informacioni sistemi najvie koriste RFZO-u. Stanje u ustanovama koje nisu u projektima
Ministarstva je jo gore, jer one zanavljaju raunare tek kada na tritu vie nema delova za
popravku starih.
Virtualizaciju servera koristi samo 36 (13.2%) ispitivanih zdravstvenih ustanova, to ukazuje da
nije dovoljno ulagano ni u opremu, ni u edukaciju informatikog kadra.
Tabela 3: Stanje i potrebe za hardverom u ispitivanim zdravstvenim ustanovama
Vrsta ureaja
Trenutno stanje Potrebe
Ukupno
Od toga
> 5 god
Ukupne
potrebe
Nedostaje
Ukupno
nedostaje*
Broj
(%) ZU
Broj
ureaja
%
ureaja
Broj
ureaja
%
ureaja
Serveri - fiziki 1,150 543 1,590
177
(65.1%)
440 27.67% 983 61.82%
Radne stanice 30,363 14,636 39,050
235
(86.4%)
8,687 22.25% 23,323 59.73%
tampai 14,616 7,097 20,789
233
(85.7%)
6,173 29.69% 13,270 63.83%
Matrini tampai 2,365 1,792 3,065
123
(45.2%)
700 22.84% 2,492 81.31%
Bar kod tampai 192 49 766
111
(40.8%)
574 74.93% 623 81.33%
Bar kod itai 4,106 1,338 6,598
165
(60.7%)
2,492 37.77% 3,830 58.05%
itai kartica 4,562 556 8,808
150
(55.1%)
4,246 48.21% 4,802 54.52%
Skeneri 631 283 1,704
203
(74.6%)
1,073 62.97% 1,356 79.58%
Monitori visoke
rezolucije
**

1,422 463 2,609
127
(46.7%)
1,187 45.50% 1,650 63.24%
*
Ukupno nedostaje je zbir broja ureaja koji nedostaju i broja ureaja koji su stariji od 5 godina
**
Monitori visoke rezolucije koji slue za oitavanje digitalnih slika


Stanje servera, raunara i tampaa koje je prikazano na Slici 2, govori da u apsolutnim
brojevima, serveri najvie nedostaju domovima zdravlja i apotekama, dok domovi zdravlja i
opte bolnice imaju najveu potrebu za radnim stanicama i tampaima. Posmatrajui u odnosu
16

na postojee stanje opreme, serveri najvie nedostaju specijalnim bolnicama, klinikama i
institutima/zavodima za JZ, radne stanice nedostaju: klinikim centrima i kliniko-bolniki
centrima, dok su potrebe za tampaima najvie iskazale kliniko-bolniki centri i klinike.
Pored navedene, standardne opreme, ustanove su izrazile potrebu i za nekom specifinom koja
je (izraena u komadima) takoe prikazana na Slici 2.
Primedbe koje su ispitivane zdravstvene ustanove iskazale, a koje se odnose na hardver najee
govore o:
zastareloj opremi (u jednoj ustanovi ak 95% raunara je starije od 8 godina)
potrebnoj rekonstrukciji, osavremenjavanje (ima ustanova gde su delovi mree stariji
od 18 god), unapreenje mrene infrastrukture ili postavljanje mree (postoji ustanova
u kojoj samo 15% ima LAN mreu)
nedostatku mrene opreme (svievi, kablovi, ruteri...)
potrebnoj obuci za programiranje i odravanje Cisco mrene opreme
potrebnoj je mrenoj infrastrukturu koja e povezati udaljene delove ustanove koji su u
ruralnim delovima Srbije
dobijenim tampaima iz DILS-a koji ne mogu da tampaju recepte
dobijenoj oprema iz DILS-a koja je instalirana ali niko nije obuen da je koristi
potrebnim skenerima za digitalizaciju papirne dokumentacije
tampaima koji koriste skupe tonere
potrebi za IT budetom


17

Slika 2: Stanje servera, radnih stanca i tampaa u ustanovama (po tipu ustanove)
kao i nedostajua specifina oprema






Nedostajua specifina oprema:
(izraeno u komadima)

Cisko ruter ................................................. 7
DSLR foto aparat .................................... 1
Eksterni HDD ........................................... 3
Mobilna kamera ..................................... 3
Stabilna kamera sa mikrofonom ..... 5
Kolor tampa ......................................... 5
Kvalifikovani elektronski potpis . 320
L2, L3 Switch 24-48port Gbit ............ 3
Laptop raunar ........................................ 79
Laserski tampa A3 duplex .............. 2
Medical laptop ......................................... 37
Monitor ....................................................... 87
Mreni tampa ...................................... 3
Multi funkcionalni tampa ............... 6
NAS Storage .............................................. 2
PACS SERVER ........................................... 2
platno za projektor ................................ 1
Projektor sa platnom ............................ 10
Rack orman ............................................... 1
Rack server ............................................... 2
Rack UPS .................................................... 1
Roboti za narezivanje CD .................... 2
Ruter ............................................................ 2
Storage ........................................................ 3
Switch .......................................................... 2
Tablet (za ordiniranje terapije) ....... 15
Telekomunikacioni ormarii ............. 10
UPS................................................................ 67
USB Server HDD ...................................... 2
Netbook raunar ..................................... 7


Preporuka 8
Potrebno je obezbediti sredstva za nedostajuu raunarsku opremu u zdravstvenim
ustanovama i koordinirati njenu nabavku i distribuciju.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja,
Rok: 12 meseci


18

Licence za komercijalni softver u ispitivanim zdravstvenim ustanovama
Ovo je izuzetno znaajna tema koja u strunim IKT krugovima izaziva dosta polemike po pitanju
izbora odgovarajuih komercijalnih ili slobodnih softverskih reenja.
U svakom sluaju, pitanje licenci za komercijalne softvere koji su u primeni je nereeno. Iako
Zakon o autorskom i srodnim pravima
17
postoji, mnoge nae zdravstvene ustanove jo uvek ive
u 90-tim, kada smo bili pod sankcijama i kada su skoro svi koristili nelicencirani (piratski)
softver. Od tada je prolo vie od 20 godina, ali i danas postoje ustanove koje nemaju nijedan
licenciran softver. Projekti Ministarstva zdravlja su napravili pomak, ali nedovoljan. Ministarstvo
nauke je u par navrata zdravstvenim ustanovama doniralo odreeni broj licenci, ali samo za
softvere koje su oni izabrali. Pregled stanja i potreba za komercijalnim licencama u ispitivanim
zdravstvenim ustanovama je dat u Tabeli 4.
Tabela 4: Broj licenci za softver koje ustanove imaju i koje ustanovama nedostaju
Licence za:
Postojee Nedostaje
Broj licenci Broj licenci
Windows 10,131 17,075
Office 1,950 14,150
Access 873 3,529
Windows server 7 55
SPSS 1 25
Visual FoxPro 1 1
Total Commander 2 5
Adobe photoshop/master
collection/Proffesional/creative
suite
5 21

Pored potreba, izraenih u Tabeli 4, ustanove su iskazale potrebe i za licencama za:
Remote Desktop Licencing CAL ................ 100
Windows 2012 Device CAL ......................... 62
Microsoft SQL ................................................... 101
Sybase SQL ......................................................... 5
SQL server .......................................................... 17
Cal - Client Access License........................... 55
CorelDraw .......................................................... 11
IB manager ........................................................ 1
Merge E-film...................................................... 10
Team viewer 9-Premium ............................. 1

Preporuka 9
U cilju potovanja zakonskih propisa, potrebno je obezbediti nedostajue licence za
komercijalne softvere svim zdravstvenim ustanovama i koordinirati nabavku i distribuciju,
imajui u vidu ekonominost i mogunost primene slobodnog softvera.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, IT kompanije (Microsoft, SPSS...),
Rok: 12 meseci
17
("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012) i dostupno na:
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html
19


Sigurnost e-podataka i e-dokumenata u ispitivanim zdravstvenim
ustanovama
U Tabeli 5 se moe videti naini kako se obezbeuje sigurnost e-podataka i e-dokumenata i
kolika je potreba za njenim unapreenjem. Samo 190 (69.9%) ispitivanih zdravstvenih ustanova
ima antivirusni zatitu, a samo 87 (32%) ima Firewall zatiti. Ispitivanim zdravstvenim
ustanovama nedostaje 17,443 licenci za antivirusne programe. Pored toga 238 (87.5%) ima
potrebu za video-nadzorom.
Tabela 5: Nain obezbeivanja sigurnosti e-podataka i e-dokumenata
i potrebe za njihovim unapreenjem
Vrsta zatite
Broj ZU u kojima
postoji zatita
Broj ZU kojima treba
unapreenje zatite
Broj % Broj %
Antivirusni 190 69.9%
140
ukupno 17,443
licenci
51.5%
Firewall zatita 87 32.0% 36 13.2%
BackUp e-podataka
i e-dokumenata
63 23.2% 91 33.5%
Automatski BackUp servera 99 36.4% 129 47.4%
Automatski BackUp radnih stanica 17 6.3% 96 35.3%
Automatski BackUp na lokaciju
udaljenih servera
23 8.5% 81 29.8%

Primedbe i predlozi ustanova koje se odnose na operativne sisteme,
licencirane softvere i sigurnost podataka
Primedbe i predloge, koje se odnose na operativne sisteme, licencirane softvere i sigurnost
podataka dalo je 141 ustanova i uglavnom govore o tome da nemaju nijedan licenciran softver i
da se uglavnom snalaze. Najbolje primere snalaenja dale su ustanove:
Zbog loe materijalne situacije ustanove, sav softver koji se koristi je piratskog porekla. Na
najkritinijim mestima se koristi besplatan antivirusni softver koji ne zadovoljava osnove
bezbednosti raunara
Zbog finansijskih (ne)mogunosti, trenutno ne koristimo licencirani softver. Serveri koji se
koriste za elektronski zdravstveni karton rade pod Linux-om, a finansijsko-knjigovodstveni
program radi na nelicenciranom Windows 2003 Serveru. to se radnih stanica tie, u planu
je kompletan prelazak na besplatna reenja kao to su Ubuntu OS, OpenOffice i sl. Slino je i
sa antivirus zatitom koriste se besplatna reenja. Serverske baze podataka se backup-
uju, ali ne i sve radne stanice.
Iz tabele vidite da u naoj ustanovi ne postoji ni JEDAN LICENCIRAN OS kao ni ZATITA a
svakodnevno snalaenje I razna gimnastika oko uvanja podataka I odbrana od virusa je
pitanje do kada to tako moe da funkcionie
Kao to je navedeno u prethodnoj tabeli celokupan softver u naoj Klinici nije licenciran
tako da je to neophodno uraditi da bi imali mogunost redovnog auriranja novih verzija i
nadogradnji. Zatitni softver tj. antivirus program koji je rasprostranjen na svim radnim
stanicama i serverima je NOD 32 v4.2 ali nije licenciran.

20

ak ni ustanove koje su bile u projektima ministarstva nemaju reena ova pitanja. Primer:
Projektom DILS kojim je izvrena informatizacija Doma zdravlja dobijene su radne stanice
na kojima je instaliran Linux operativni sistem. Od velikog znaaja bi bilo kada bi se za tih
39 radnih stanica obezbedila licence za Windows operativni sistem.

A sa druge strane imamo:
...Pritom sva dokumentacija koja stie iz Ministarstva, Fonda, Zavodaje u Office paketu
(uz Open office retko moe da se popuni bilo koji zahtevani obrazac). Sigurnost podataka je
vie fiziki dovedena u pitanje, jer esto nestaje struja (dobijen je projekat i za UPS za
central DZ, ali su sredstva prenamenjena za 6 malih UPS), pregreva se kotao, stare su
instalacije i sl....
....esto se od strane RFZO-a alju zahtevi da se popune Excel tabele koje koriste makroe
koji su jedino itljivi MS Office Excel-u...
....to bi umnogome olakalo rad medicinskih i nemedicinskih slubi u sferi izvetavanja i
komunikacije sa portalima RFZO, Poreske uprave, Javnih nabavki , ZZJZ itd.
A postoje i predlozi reenja:
Potrebna nam je strategija I smernice/preporuke u vezi sa eljenim nivoom sigurnosti
podataka. Kao priprema za novi zakon o medicinskim evidencijama, smatram da je
neophodno da se propie ta je razumna I minimalna mera u pogledu obezbeenja
sigurnosti podataka. Ja kao rukovodilac IT sektora elim da znam ta je sve potrebno da
preduzmemo u cilju ostvarivanja sigurnosti podataka tako da I u sluaju gubitka podataka
I pored uredno preduzetih mera budem siguran da neu biti pozvan na odgovornost.
Postoji stalna dilema prilikom izbora serverskog i desktop OS Windows ili neka varijanta
Linux-a. Izbor zavisi od korisnikih potreba i znanja, znanja i iskustva sistem
administratora, i raspoloivih sredstava. Poeljno je predvideti sve dobre i loe strane i
potencijalne trokove i ustanoviti preporuke na osnovu kojih e ustanove planirati nabavku
i neophodnu edukaciju sistem administratora i korisnika.
Primena tehnologija zatite i bezbednosti podataka uglavnom zavisi od znanja i iskustva
sistem administratora, pa je neophodno obezbediti uslove za zapoljavanje i/ili struno
usavravanje sistem administratora. Takoe je poeljno i u ovoj oblasti ustanoviti odreene
standarde i preporuke.
a) Klinika ve dui niz godina plaa antivirusne licence iz sopstvenih sredstava, pa bi bilo
dobro kada bi ovi neophodni trokovi bili pokriveni iz drugih izvora.
b) Svojevremeno je na inicijativu sa nae strane na klinici bio odran sastanak sa
direktorom Microsoft Srbija, o problemu korienja nelicenciranog softvera. Poruka
tadanjeg direktora Microsoft-a je bila da on razume da klinka ne moe finansirati softver
iz sopstvenih sredstava i da to od nas ni ne oekuju, ve da oekuje da ustanove izvre
pritisak na ministarstvo da se ovaj problem rei na dravnom nivou.

21

Preporuka 10
Potrebno je definisati pravni akt koji bi se, oslanjajui se na standarde (napr. ISO 27001),
bavio pitanjima uvanja, bezbednosti i vlasnitva nad podacima, kao i standardima
pristupa sa definisanim: pravima pristupa podacima, pravima korienja podataka (kako
individualnih tako i sumarnih tj. agregiranih) i standardima obrade podataka i koji bi dao
smernice zdravstvenim ustanovama za izrade svojih procedura.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo za telekomunikacije ,
Rok: 6-9 meseci


Preporuka 11
Potrebno je da se obezbede nedostajue licence za softver kao i za hardver potreban za
obezbeivanja sigurnosti podataka u skladu sa pravnim aktom iz prethodne Preporuke u
svim zdravstvenim ustanovama. Pored toga je potrebno koordinirati nabavku, distribuciju
i obezbediti adekvatnu obuku informatiara.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, IT kompanije,
Rok: 12 meseci



22

Informacioni sistemi u ispitivanim zdravstvenim ustanovama - softveri

1. Bolniki informacioni sistem/Zdravstveni informacioni sistem (BIS/ZIS)
Imajui u vidu da zbog prirode posla, apoteke za sada ne moraju, da imaju BIS/ZIS posmatrali
smo deo ispitivanog uzorka kojeg ine 248 ispitivanih zdravstvenih ustanova bez apoteka.
BIS/ZIS ima ukupno 169 ustanova to je 68.1% od posmatranog dela uzorka. Ako posmatramo
sve ustanove iz plana mree (bez apoteka) tada od 344 ispitivani deo uzorka predstavlja 49.1%
(Tabela 6).
U odnosu na ukupan broj zdravstvenih ustanova koje su u planu mree (bez apoteka) taj
procenat je 49.1% (Tabela 6). BIS/ZIS je najmanje zastupljen u zdravstvenim centrima,
institutima/zavodima za JZ i klinikim centrima (ispod 25%), dok je najvea zastupljenost na
klinikama (85.6%).

Tabela 6: Broj zdravstvenih ustanova (bez apoteka) sa uvedenim BIS/ZIS-om, % u odnosu na
broj ispitivanih zdravstvenih ustanova i % u odnosu na ukupan broj zdravstvenih ustanova iz
plana mree

Tip ZU
Ukupan broj ZU
Uvedenost u
odnosu na
broj ZU iz
plana mree
(%)
Uvedenost u
odnosu na
broj
Ispitivanih
ZU (%)
U Planu
mree
U
istraivanju
Ima
BIS/ZIS
Kliniki centar 4 2 1 25.0% 50.0%
Institut 17 13 9 52.9% 69.2%
Kliniko-bolniki
centar
5 3 3 60.0% 100.0%
Klinika 7 6 6 85.7% 100.0%
Opta bolnica 41 34 28 68.3% 82.4%
Specijalna bolnica 39 28 12 30.8% 42.9%
Zavod 26 15 9 34.6% 60.0%
Dom zdravlja 168 121 94 56.0% 77.7%
Institut/zavod za JZ 28 24 6 21.4% 25.0%
Vojna zdrav. ustanova 4
Zdravstveni centar 5 2 1 20.0% 50.0%
Ukupno 344 248 169 49.1% 68.1%

Od 169 ispitivanih zdravstvenih ustanova u kojima je uveden BIS/ZIS, svega 94 (56%) ustanove
se izjasnilo da ima potpuno uveden BIS/ZIS, stepen uvedenosti BIS/ZIS-a po tipu ustanove je dat
u Grafikonu 3. Najvie je uvedeno u domovima zdravlja - 94, stim da je kod samo 62 ustanove on
potpuno uveden. Ako se uporede podaci iz Tabele 6 i Grafikona 3, moe se zakljuiti da je
uvoenje BIS/ZIS u optim bolnicama tek u zaetku, jer je od 41 opte bolnice BIS/ZIS uveden u
28, od toga, u samo 8 potpuno. Potrebu za unapreenjem BIS/ZIS, a iskazalo je ukupno 111
(65.7%) ispitivanih zdravstvenih ustanova.


23



Grafikon 3: Stepen uvedenosti BIS/ZIS po tipu zdravstvene ustanove


2. Laboratorijski informacioni sistem (LIS)

LIS je uveden u 91 ustanovi, to je 36.7% od svih ispitivanih zdravstvenih ustanova (bez
apoteka), odnosno 26.5% od ukupnog broja ZU koje su u planu mree (Tabela 7). Najmanji broj
LIS je u zdravstvenim centrima (0%) i specijalnim bolnicama (5.1%), dok je najvei broj u
kliniko-bolnikim centrima (60.0%).
Tabela 7: Broj zdravstvenih ustanova (bez apoteka) sa uvedenim LIS-om , % u odnosu na broj
ispitivanih zdravstvenih ustanova i % u odnosu na ukupan broj zdravstvenih ustanova iz plana
mree
Tip ZU
Ukupan broj ZU Uvedenost u odnosu
na broj ZU iz plana
mree (%)
Uvedenost u
odnosu na broj
Ispitivanih ZU (%)
U Planu
mree
U
istraivanju
Ima
LIS
Kliniki centar 4 2 1 25.0% 50.0%
Institut 17 13 6 35.3% 46.2%
Kliniko-bolniki
centar
5 3 3 60.0% 100.0%
Klinika 7 6 3 42.9% 50.0%
Opta bolnica 41 34 22 53.7% 64.7%
Specijalna bolnica 39 28 2 5.1% 7.1%
Zavod 26 15 4 15.4% 26.7%
Dom zdravlja 168 121 45 26.8% 37.2%
Institut/zavod za JZ 28 24 5 17.9% 20.8%
Vojna zdrav. ustanova 4
Zdravstveni centar 5 2 0 0.0% 0.0%
Ukupno 344 248 91 26.5% 36.7%

24

Potrebu za unapreenjem uvedenog LIS-a je izrazilo 59/91 (64.8%) ustanova. Kao to se moe
videti iz Grafikona 4, svega 47 (52%) ustanova ima potpuno uveden LIS.
Grafikon 4: Stepen uvedenosti LIS po tipu zdravstvene ustanove


Na Slici 3 se moe videti da 80 ustanova ima uvedene BIS/ZIS i LIS sisteme to je preduslov za
bilo kakvu integraciju unutar ustanova, a samim tim i unutar IZIS-a.

Slika 3: Broj ustanova sa uvedenim BIS/ZIS-om i LIS-om




ak 85/91 (93.4%) ustanove je izrazilo potrebu za integracijom tih sistema. Od 80 ustanova koje
imaju oba sistema, kod 36 ustanova nisu integrisani, a trebalo bi da budu, dok se 48 ustanova
izjasnilo da su im sistemi integrisani bar delom. Sisteme istih proizvoaa ima 24 ustanove.


25

3. Poslovni informacioni sistem (ERP)

ERP je uveden u 115 (46.4%) ispitivanih zdravstvenih ustanova (bez apoteka). Gledajui u
odnosu na ukupan broj zdravstvenih ustanova koje su u planu mree taj procenat je 33.4%
(Tabela 8). Najvie ERP-ova je uvedeno na klinikama (71.4%), a najmanje u zdravstvenim
centima (20.0%).
Kao to se moe videti iz Grafikona 5, 77 (67%) ustanova ima potpuno uveden ERP. Potrebu za
unapreenjem uvedenog ERP-a je izrazilo 72/115 (62.6%) ustanova.
Slika 3 pokazuje da samo 96 ustanova (to je 38.7% ako posmatramo uzorak bez apoteka) ima
BIS/ZIS i ERP sisteme. Na istoj slici se moe videti da samo 51 ustanova (to je 20.6% ako
posmatramo uzorak bez apoteka) ima sva tri sistema neophodna za uspeno praenje poslovnih
procesa u ustanovi.
Tabela 8: Broj zdravstvenih ustanova (bez apoteka) sa uvedenim ERP-om , % u odnosu na broj
ispitivanih zdravstvenih ustanova i % u odnosu na ukupan broj zdravstvenih ustanova iz plana
mree
Tip ZU
Ukupan broj ZU
Uvedenost u
odnosu na
broj ZU iz
plana mree
(%)
Uvedenost u
odnosu na
broj
Ispitivanih
ZU (%)
U Planu
mree
U
istraivanju
Ima
ERP
Kliniki centar 4 2 2 50.0% 100.0%
Institut 17 13 7 41.2% 53.8%
Kliniko-bolniki
centar
5 3 2 40.0% 66.7%
Klinika 7 6 5 71.4% 83.3%
Opta bolnica 41 34 15 36.6% 44.1%
Specijalna bolnica 39 28 10 25.6% 35.7%
Zavod 26 15 6 23.1% 40.0%
Dom zdravlja 168 121 59 35.1% 48.8%
Institut/zavod za JZ 28 24 8 28.6% 33.3%
Vojna zdrav. ustanova 4
Zdravstveni centar 5 2 1 20.0% 50.0%
Ukupno 344 248 115 33.4% 46.4%


Od 96 ustanova koje imaju BIS/ZIS i ERP sisteme, kod samo 18/115 (15.6%) ustanova su ti
sistemi i integrisani, a meu njima je ak 15 ZU koje imaju sisteme istih proizvoaa. Od 51
ustanove koje imaju sva tri sistema (BIS/ZIS, LIS i ERP) samo 6 ZU imaju integrisane sisteme.
Meu njima su 4 ZU ija su sva tri sistema od istog proizvoaa.


26

Grafikon 5: Stepen uvedenosti ERP-a po tipu zdravstvene ustanove


Slika 3: Broj ustanova sa uvedenim sistemima




4. Radioloki informacioni sistemi

Od 174 zdravstvene ustanove (to je 70.2% na uzorku bez apoteka), koji su se izjasnile da imaju
radioloku dijagnostiku sa ukupno 254 digitalizovanih ureaja, samo 28 (16.1%) imaju uveden
PACS a samo 21 (12.1%) RDIS. PACS je potpuno je uveden u 16 (57.1%), delimino u 9 (32.1%),
a neuveden u 3 (10.7%) ustanova. Integrisan je sa BIS/ZIS-om u samo 5 ustanova. Unapreenje
je potrebno kod 9 ustanova. RDIS je potpuno je uveden u 13 (61.9%), delimino u 6 (28.6%), a
nije uveden u 2 (9.5%) ustanova. Integrisan je sa BIS/ZIS-om u samo 4 ustanove. Unapreenje je
potrebno kod 9 ustanova.
Od 6 ustanova koje imaju integrisane BIS/ZIS, LIS i ERP sisteme samo 3 ZU imaju integrisan i
radiodijagnostiki sistem.
27

Radioterapijski informacioni sistem imaju samo dve ustanove. Nijedna ustanova nema
integrisan sistem sa BIS/ZIS-om i obe ustanove trae unapreenje sistema.

5. Sistem za upravljanje dokumentacijom (DMS)
Samo jedna ispitivana zdravstvena ustanova ima sistem za upravljanje dokumentacijom.

Od 272 ispitivanih zdravstvenih ustanova NIJEDNA USTANOVA NEMA kompletno uvedene
i integrisane informacione sisteme koji su joj potrebni u podravanju procesa
svakodnevnog rada.


28

Primedbe i problemi koji se odnose na sadanje stanje informacionih
sistema
Primedbe koje se odnose na sadanje stanje informacionog sistema je dalo 165 zdravstvenih
ustanova i mogu se grupisati u sledee kategorije:
a) Nedostaje neki od sistema: BIS/ZIS, LIS ERP, PACS ili DMS. Najbolji primer su dale
ustanove:
Jedina primedba je da on ne postoji kod nas.
U sutini ne postoji informacioni sistem u ustanovi osim administrativnog, to ne ini
informatizaciju. Ustanova mora da raspolae hardverskom opremom, softverima, preteom
opremom i kadrovima koji e omoguiti savremene tokove rada u svim oblastima rada
ustanove, to trenutno nije sluaj.
Zbog nedostatka finansijskih sredstava nikada nije do kraja implementiran IS, koriste se
zastareli i neadekvatni programi.
PACS i RDIS ne postoje a potrebni su

b) Postojei sistemi su zastareli i potrebno je ulaganje u osavremenjavanje, to se moe
videti kroz primedbe:
Obzirom da je na IS proizveden pre 7 godina, potrebno je uloiti dodatna sredstva
kako bi se optimizovao i prilagodio izmenama sistema RFZO
Poslovni IS (Finansijsko-raunovodstveni sektor poslovanja) je nabavljen pre 15 godina
i uraen je u Clipperu, pod DOS operativnim sistemom, tako da na novim raunarima
pod Win7 i Win8 ne funkcionie.

c) Postojei sistemi su zastareli i potrebno je zameniti ih novim, to se moe videti kroz
primedbe:
Zastareo, mali broj zdravstvenih radnika ga koristi I ne pokriva sve funkcije I slube.
Potrebno je nabaviti novi poslovni IS koji e biti kompatibilan sa zahtevima subjekata u
okruenju i novim sistemskim softverom.

d) Nezavreno uvoenje informacionog sistema zbog nedostatka raunara, raunarske
opreme, licenci i adekvatne raunarske mree i serverske sobe. Na primer:
Osim licenciranog softvera potrebno je pojaanje serverske snage, pojaanje mrene
infrastrukture i pojaanje snage radnih stanica (koriste se i starije od 10 g.) uz
povezivanje svih lekarskih ordinacija koje nemaju ni mreu ni radne stanice. Postojea
oprema ne podrava informacione sisteme
Neophodni su profesionalni serveri - sada tu ulogu obavljaju improvizovani,
neadekvatni raunari.
Potrebna serverska soba koja ispunjava osnovne uslove u pogledu dimenzija i
adekvatne opreme poboljanje lan mree na 3 lokacije i pristup internetu na svim
lokacijama

e) Nepovezanost informacionih sistema se najbolje vidi kroz sledee primedbe:
Koriste se softveri vie razliitih proizvoaa koji meusobno nisu usaglaeni i samim
tim je nemogua njihova integracija u jedinstveni efikasni IS. Poseban problem
predstavljaju stari programi za finansije i apoteku.
Mnogi proizvoai nemaju ili ne daju protokole za povezivanje na postojei IS ili za isti
trae astronomske novane nadoknade.



29

f) Nepovezanost informacionih sistema izmeu ustanova se moe videti i kroz
primedbe:
S obzirom da u naem DZ nema radioloka I Laboratorijska sluba potrebno nam je da
prilikom Povezivanja sa Optom bolnicom Valjevo I izabrani Lekari mogu da itaju
njihove digitalne snimke sa Radiologije, magneta, kao I rez. laboratorije.
Nadamo se da bi uz vau pomo mogli da poveemo nae raunare sa IS drugih
zdravstvenih ustanova u Beogradu i Srbiji radi razmene podataka, lab.nalaza i
radiolokih snimaka,...
Potrebno je definisati standardan model IS-a instituta i zavoda za javno zdravlje.
Posebno je vano obezbediti integraciju sa EZK/BIS drugih zdravstvenih ustanova, zbog
elektronske razmene uputa i laboratorijskih rezultata, kao i statistikih izvetaja.

g) Problemi u komunikaciji sa dravnim institucijama kao na primer:
Zbog nedostatka integrisanog sistema sa fondom, kasne podaci, pa je izmeu ostalog,
problematika auriranja zdravstvenog osiguranja pacijenata svakodnevica.
Najvei problem predstavlja veliki broj softvera koji su nametnuti od strane RFZO-a, jer
nisu usklaeni (isti podaci se unose na vie mesta), podrka je loa, nije mogua
integracije sa lokalnim softverima
dvostruki posao, slanje podataka na vii nivo i elektronski, i pisano i skenirano?

h) Nereena pitanja odrivost se ilustruju kroz primedbe:
Ugovor o odravanju ne postoji.
Ugovor o odravanju RDIS-a se povremeno potpisuje i zavisi od godine do godine
Odravanje ZIS-a je bilo od strane RFZO a do kraja 2013. godine. Sada nemamo tehniku
podrku.
U prvih 6 meseci su besplatno povezani svi ureaji, ali pitanje da li e klinika imati
novca da to stanje zadri kada uskoro bude u obavezi da plati licence. Dakle, potreban je
novac za licence!

i) Nedostatak informatiara i loa pozicija informatikih odeljenja (tamo gde ih ima) se
moe videti iz primedbi:
Neophodnost informatiara koji bi u kontinuitetu pomagao u korienju programa I
reavanju problema u korienju IS
Sluba informatiko raunarskih poslova D.Z. je od uvoenja (2006. God.) do skoro bila
samostalna kao to i treba biti i vrlo dobro organizovana. Poslednjom promenom
sistematizacije (kraj 2013.) planirano je da pripadne slubi socijalne medicine to
predstavlja veliki korak unazad u odnosu na dugi niz godina koji je sluba bila
samostalna i odlino funkcionisala i sama postavila i odrava celokupan informacioni
sistem...
...Informatiku slubu treba potpuno razdvojiti kao poseban odsek/slubu odnosno O.J.
odgovornu direktno direktoru ustanove kao to je i do sada bilo. Molimo za podrku po
ovom pitanju edukacijom menadmenta ustanove.

j) Zastarela oprema (neka je iz 90-tih godina) koja nije digitalizovana
k) Unapreenje uvedenih informacionih sistema
Preporuka 12
U cilju zavretka informatizacije zdravstvenih ustanova neophodno je obezbediti sredstva
potrebna za uvoenje nedostajuih informacionih sistema, unapreenje uvedenih
informacionih sistema, digitalizaciju ureaja i integraciju svih sistema unutar
zdravstvenih ustanova. Sve ovo je potrebno koordinirati i pratiti realizaciju.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja,
Rok: 1-2 godine
30

Informatiki kadar u ispitivanim zdravstvenim ustanovama

Kao to se moe videti u Tabeli 9, u ispitivanim zdravstvenim ustanovama je zaposleno svega
411 informatiara. Broj informatiara, u odnosu na ostale zaposlene, je manje od 0.5% i na
jednog informatiara proseno ima 208.4 ostalih zaposlenih. U apsolutnom broju najvie
informatiara (130) ima u 121 Dom zdravlja, ali gledano u odnosu na ostali broj zaposlenih,
najvie informatiara ima u Institutima/zavodima za JZ (1.74%) gde na jednog informatiara
proseno ima 56.5 zaposlenih.
Poraavajui podaci opisuju stanje u zdravstvenim centrima gde ima 0.13%
informatiara i gde na jednog informatiara ima sa 743 zaposlenih. Slina situacija je i u
klinikim centima gde ima 0.19% informatiara i 514 zaposlena po jednom
informatiaru.

Tabela 9: Informatiari u odnosu na ostale zaposlene u zdravstvenoj ustanovi
Tip ZU Broj ZU
Broj
zaposlenih
IT kadar
% IT
kadra
Broj zaposlenih po
jednom
informatiaru
Kliniki centar 2 5,665 11 0.19% 514.0
Institut 13 5,800 46 0.79% 125.1
Kliniko-bolniki centar 3 3,813 9 0.24% 422.7
Klinika 6 2,487 10 0.40% 247.7
Opta bolnica 34 23,751 79 0.33% 299.6
Specijalna bolnica 28 5,477 18 0.33% 303.3
Zavod 15 2,427 20 0.82% 120.4
Dom zdravlja 121 29,364 130 0.44% 224.9
Institut/zavod za JZ 24 3,105 54 1.74% 56.5
Apoteka 24 3,432 33 0.96% 103.0
Zdravstveni centar 2 744 1 0.13% 743.0
Ukupno 272 86,065 411 0.48% 208.4

Nedostatak informatikog kadra se moe videti u Grafikon 6. ak 75 (27.6%) ustanova nema
nijednog informatiara, a 173 (63.3%) ustanove ima 0-1 informatiara. Imajui u vidu da
mnoge (ako ne i sve) zdravstvene ustanove rade u bar dve smene postavlja se pitanje: kako te
ustanove obezbeuju stabilan, bezbedan i pouzdan rad informacionog sistema u drugoj smeni?
Svega 3 (1.2%) ustanova imaju preko 7 informatiara.

31

Grafikon 6: Broj informatiara u ispitivanim zdravstvenim ustanovama


Kao to se moe videti iz Grafikona 7, 56 (20.6%) ustanova ima 2 informatiara, 21 (7.7%) ima 3
informatiara, a svega 22 (8.1%) ustanova ima vie od 3 informatiara. Na istom Grafikonu je
prikazano i koliko informatiara ima u proseku po ustanovi. Najvie ih ima u klinikim centrima
(5.5), a potom u institutima (3.54) i kliniko-bolnikim centrima (3.00). Analiza je pokazala da
nijedna od klinika, specijalnih bolnica, zavoda i zdravstvenih centara nemaju vie od 3
informatiara.
Grafikon 7: Broj informatiara u ispitivanim zdravstvenim ustanovama


32

Ko su informatiari u zdravstvenim ustanovama?
Osim generalnog zakljuka da je informatiara premalo, pravu sliku o tome koliko realno ima
kvalifikovanog IKT kadra koji moe da ponese informatiki razvoj, moemo videti na osnovu
stepena strune spreme (Grafikon 8.) i obrazovnih profila informatiara.

Grafikon 8: Struna sprema informatiara koji su zaposleni u ispitivanim ustanovama

Informatiari u ustanovama su uglavnom zavrili ETF/TF/EF, PMF, FON, Fakultet za
IT/raunarski fakultet, ekonomski fakultet, privatni fakultet (Singidunum, Alfa, UNION), visoke
poslovne/tehnike/IKT kole. Meu njima ima i onih koji nisu zavrili odgovarajue fakultete.
Nepostojanje pravne regulative je dovelo do toga da informatiari mogu biti i oni koji su zavrili:
Defektoloki fakultet
Industrijski menadment
Vojnu Akademiju
Mainski fakultet/motori i motorna vozila
Saobraajni fakultet
Fiziki fakultet
Tehnoloko-metalurki fakultet
Ve sa informatiarima sa srednjom strunom spremom, kojih ima 96 (23.4%), slika je malo
arenija. Oni su zavrili elektrotehniku kolu, gimnaziju (matematiki, programerski ili prirodni
smer), ekonomsku kolu, ali ima i informatiara koji su zavrili:
Srednju farmaceutsku
Srednju mainsku/mainski tehniar
Tehnoloku / biotehnolog
Za laboratorijskog tehniara
Srednju zdravstvenu
Za laboratorijskog tehniara za fiziku
Srednju medicinsku kola
Za elektriara
Usmereno obrazovanje-Tehniar za mehaniku fluida
Elektro-saobraajnu tehniku kolu
Tehniku kolu za mainstvo i saobraaj
Hemijsko tehnoloku
33

Pedagoku akademiju
Usmereno obrazovanje-inokorespodent prevodilako, arhivske muzejske struke/
novinar saradnik
Preporuka 13
Potrebno je da se, u saradnji sa Udruenjem informatiara u zdravstvu, pravnim aktima
definie ko treba i sme da se bavi informatikim poslovima u zdravstvenim ustanovama (u
zavisnosti od vrste posla) i da se uvede licenciranje informatiara koje izmeu ostalog
podrazumeva i definisanje ko daje licence i po kojim kriterijumima i ko uskrauje licence i
po koji kriterijumima. Zdravstvenim ustanovama treba dati smernice za izrade
sistematizacije informatikih radnih mesta.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, UIZS,
Rok: 6-12 meseci

Preporuka 14
Potrebno je obezbediti sredstva i organizovati edukaciju postojeeg informatikog kadra
koje nema informatiko obrazovanje (kroz dokolovanje u adekvatnim informatikim
kolskim ustanovama), kao i za unapreenje znanja postojeeg informatikog kadra koje
ima informatiko predznanje kroz kurseve, seminare i ostale vidove edukacije.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, UIZS,
Rok: 1-2 godine

Mesto informatike u organizacionoj strukturi zdravstvene ustanove
Ne Slici 4 se moe videti da svega 101 (37.1%) ispitivanih zdravstvenih ustanova ima
organizacionu jedincu koja se bavi informatikom. Od navedenih 101 ustanova, svega 22 imaju
samostalnu informatiku organizacionu jedinicu (odgovornu direktoru ustanove) to je 8.1% od
anketiranih zdravstvenih ustanova. Kod ostalih ustanova informatika pripada:
Raunovodstvu/ administrativno finansijskoj slubi/ slubi za pravno ekonomske i druge
poslove/ odeljenju fakturisanja
Slubi za opte pravne i tehnike poslove/Odeljenju optih poslova
Odsek za odravanje/Tehnikoj slubi
Odeljenje za tehniko odravanje objekata, opreme, grejanja i informatiku
Centru za unapreenje zdravlja
Specijalistikoj slubi
Raunovodstvu i apoteci
Slubi socijalne medicine
Centar za promociju zdravlja, analizu, planiranje, organizaciju zdravstvene zatite,
informatiku i statistiku u zdravstvu/Slubi za organizaciju, planiranje i medicinsku
informatiku
Slubi za zdravstvenu zatitu odraslog stanovnitva
Sluba za obezbeenje kvaliteta i IS
Odseku upisa bolesnika
Finansijskoj slubi
Ekonomsko finansijska sluba
34

Centar za promociju zdravlja, planiranje i organizaciju ZZ, informatiku i biostatistiku
Sluba za specijalistiko-konsultativne preglede
Centru za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zatite, informatiku i biostatistiku u
zdravstvu -> Odeljenje za informatiku i biostatistiku u zdravstvu -> Odsek za informatiku u
zdravstvu

Slika 4: Mesto informatike u ustanovama

Razlog zbog koga informatika organizaciona jedinica pripada irokom spektru organizacionih
jedinica se nalazi u arhainom Pravilniku o uslovima i nainu unutranje organizacije
zdravstvenih ustanova
18
koji je donet 2006. godine. S druge strane, ta raznorodnost upravo i
govori da postoji potreba da informatika organizaciona jedinica bude samostalna. Mesto
informatike organizacione jedinice je najee odreeno ulogom koju informatika ima u toj
zdravstvenoj ustanovi i objanjava koji deo procesa rada zdravstvene ustanove je
informatizovan (napr. ona pripada finansijskoj slubi u ustanovama gde je samo fakturisanje
informatizovano). Imajui u vidu da je potreba da se cela ustanova informatizuje i to se prirodno
namee potreba da ona bude samostalna.

Koje su potrebe za dodatnim strunim IT kadrom i za koje poslove?
Od pomenutih 411 informatiara, 41 (10%) radi na odreeno vreme u ukupno 36 (13.2%)
ustanova (Grafikon 9). Ovaj podatak pridruen sa podatkom da oko pola postojeih radnih
stanica (raunara) i tampaa je starije od 5 godina i da za njima ima potrebu preko 85%
ustanova (Tabela 3) govori da su ustanove prinuene, u cilju obezbeivanja redovnog procesa
rada, da odvajaju sopstvena sredstva za plate informatiara. Imajui u vidu da se najavljuje
stavljanje sopstvenih sredstava pod ingerenciju RFZO-a, to praktino znai ukidanje, ovih 36
(ako ne i vie) ustanova e imati ugroen proces rada, a sve ustanove e sigurno imati ugroen
dalji informatiki razvoj.
18
Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-
admin/downloads/zakoni1/Pravilnik%20Unujtrasnja%20Organizacija%20Ustanova.pdf
35


Vei broj ustanova - 195 (71.7%) je izrazilo potrebu za dodatnim strunim informatikim
kadrom i reavanjem njihovog statusa. Iako spadamo u zemlju koja ima jake informatike
resurse (priznate i svetu), ispitivanim zdravstvenim ustanovama nedostaje ukupno 310 strunih
informatiara to je 75.4% od svih 411 zaposlenih informatiara.
Grafikon 9: Informatiki kadar u ustanovama

Neke ustanove su izrazile potrebe za strunim informatiarima sa VSS sa bilo kog fakulteta, ali su
mnoge iskazale elju da dobiju informatiara sa svrenim fakultetima: ETF/TF/EF, PMF, FON,
Fakultet informatike (Tabela 10).
Tabela 10: Broj i struna sprema nedostajuih informatiara
Struna sprema
nedostajuih
informatiara
Broj
informatiara %
VSS 153 49.4%
VS 47 15.2%
SSS 71 22.9%
VSS ili VS 25 8.1%
VSS, VS ili SSS 10 3.2%
VS ili SSS 4 1.3%
Ukupno 310 100.0%

Poslovi nedostajuih informatiara su:
1. Odravanje postojeih sistema kroz odravanje raunarske opreme, raunarske mrea i
softvera
2. Administracija uvedenih sistema kroz administriranje raunarske mree, softvera i baza
podataka, kao i praenje ispravnosti rada celokupnog informacionog sistema
3. Zatita podataka (Network & Security tehnician)
4. Podrka korisnicima sistema u svakom radu kroz IT help desk
5. Elektronska obrada podataka koja podrazumeva: statistiku, biostatistiku i analitiku, analizu
i evaluaciju podataka iz informacionih sistema, upravljanje dokumentacijom-data
management, izradu standardnih i specifinih- ad hoc izvetaja za potrebe ustanove
6. Tehnika podrka u izradi prezentacija i publikacija ustanove koju ine: izrada, odravanje
i administriranje WEB prezentacija, izrada multimedijalnih prezentacija, tehnika podrka-
36

operater za tekstove, baze podataka i sl. za potrebe istraivanja, tehnika podrka u
pripremi dokumentacije za dravne institucije kao to su RFZO, Centralni registar
zaposlenih, Portal javnih nabavki, dobavljae, kao i elektronska komunikacija njima
7. Razvoj i unapreenje informacionih sistema kroz projektovanje i implementaciju mrenih
reenja, projektovanje, izradu i implementaciju softverskih reenja, sistem analizu, ali i
projektovanje, izradu i implementaciju i odravanje specifinih-namenskih aplikacija za
potrebe ustanove
8. IT edukacija koja se sastoji od individualne edukacije i konkretne primene softverskih
reenja, ali i grupne edukacije zaposlenih kojom se omoguava praenje dostignua i
trendova iz oblasti informacionih tehnologija i informacionih sistema
9. Organizacija IT Slube koja se sastoji iz praenja dostignua u IT, upotrebe novih
tehnologija u cilju unapreenja rada ustanove, predlaganje razvoja novi sistema i
unapreenja postojeih, uestvovanje u izradi planova ustanove, voenje IT projekata
ustanove, ali i praenje IT resursa
U ispitivanim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno informatiara ni da se obezbedi redovan
rad sistema tako da se o preventivnoj zatiti, daljem razvoju i IT edukaciji ni ne razmilja.
Imajui u vidu da nijedna ispitivana zdravstvena ustanova nema kompletno uvedene i
integrisane informacione sisteme, jedna od konica u daljem razvoju IZIS Srbije i
informatizaciji zdravstvenog sistema je, upravo nedostatak strunog informatikog kadra
u zdravstvenim ustanovama.

Sugestije i predlozi za unapreenje rada
Unutar ustanove
Ukupno 146 ustanova je dalo sugestije i predloge za unapreenje rada unutar ustanove. One su
se uglavnom odnosile na reavanje problema navedenih u poglavlju Primedbe i problemi
na sadanje stanje informacionih sistema. Mnoge ustanove su izrazile potrebu za stalnim IT
budetom kojim bi se: obezbedila redovna zamena dotrajale opreme, odravanje, unapreenje i
dalji razvoj postojeih sistema, ali i preventivna zatita sistema itd.
Pored toga, veliki broj ustanova je izrazio potrebu za dodatnim strunim informatikim
kadrom, za boljom organizacijom, boljim definisanjem njihovog posla i boljim statusom
informatiara. Evo nekih sugestija:
... Mi se trudimo da sistem odrimo u funkciji ali bez podrke ministarstva u finansijama to
nee biti vie mogue.
...Pod hitno je potreban potpuni zaokret u dosadanjoj koncepciji menadmenta pri
planiranju i organizaciji IT podrke svim funkcionalnim procesima u ovoj ustanovi, sa
aspekata svih IT komponenti (organizaciona, kadrovska, hardverska, softverska).....
Potrebno je da se je pravnim aktima ZU obezbedi postojanje samostalne informatike
jedinice, njenu strukturu i obim. Naime, informatizacija u zdravstvenim ustanovama Srbije
namee postojanje takve organizacione jedinice u svakoj od njih, dok njenu samostalnost
namee upravo uloga takve jedinice ona je u slubi svih segmenata ZU. Takva jedinica bi
bila direktno odgovorna Direktoru ZU.
Potrebno je pravnim aktima precizirati zvanje IT kadrova (danas je puno nadri-
informatiara koji su neadekvatne strune spreme i koji su samo priuene za rad na
37

raunaru) i obezbediti takvim osobama adekvatan status (zaposlenje na neodreeno
vreme; nivo finansijske nadoknade)
......Neophodno je da ustanova ima IT menadera koji je deo najvieg menadmenta, razume
i usaglaava IT razvoj sa misijom ustanove.
Umanjenje koeficijenta za nemedicinsko osoblje ne bi trebalo da se odnosi na
informatiare jer mi nismo administrativni radnici ve 7/24/365 On Line podrka a opseg
delatnosti je znaajno iri od uobiajenog za informatiare
Ministarstvo zdravlja bi trebalo da normativima odredi minimalan broj informatiara u
jednoj ustanovi. DZ uopte nema informatiara ve godinama!!
Odvojiti IT kao poseban Centar, osloboditi informatiare od nepotrebnog posla
Takoe umnogome bi pomogla reorganizacija slube i definisanje informatikog sektora
kao posebnu celinu kako bi takva jedna sluba mogla da isprati sve zadatke koji se iz dana
u dan u zdravstvu sve vie proiruju.
Deo sugestija se odnosio na potrebu za stalnom edukacijom informatiara, ali se mnogo vei broj
sugestija odnosio na edukaciju korisnika iz oblasti osnovnog korienja raunara tj. na
kompjutersko opismenjavanje
19
koja projektima Ministarstva zdravlja nije obuhvaeno. Evo
nekih primera:
Najvei problem je sa obuenou kadrova za rad na raunaru.
Edukacija svih zaposlenih u cilju unapreenja informatike pismenosti
uvoenje sertifikata za zdravstveno osoblje koje radi na unosu podataka u zdravstveni
informacioni sistem
Adekvatno struno osposobljavanje zaposlenih u sticanju novih znanja i vetina, plan
obuke za novozaposlene
Da se kroz sistematizaciju poslova obaveu da svi moraju da znaju da koriste raunar i
osnovne programe, office i e-mail
Moda ne bi bilo loe da se na pravi jedan kurs koji bi pokrivao ECDL
20
module, a koji bi
bio obavezan za sve strukture zaposlenih pri ijem zavretku bi se podelili ECDL sertifikati
svim uesnicima kursa. Takoe ne bi bilo loe da se uvede obavezna obuka iz korienja IS
za sve pripravnike, odnosno sve medicinske radnike koji poinju rad u ustanovi.

A da bi se to sprovelo:
Potrebna je edukacija menadmenta ustanove.... i
...bolja informisanost menadmenta o informacionim tehnologijama, podizanje motivacije
zaposlenih za prihvatanje novih tehnologija u svakodnevnom radu.
Preporuka 15
Pravnim aktima je potrebno je da se definiu izvori potrebnih sredstava i omogui
zapoljavanje nedostajueg i strunog informatikog kadra.
Nosioci aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, RFZO,
Rok: 3-6 meseci

19
Dostupno na: http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/node/141
20
Dostupno na: http://tehinfo.wordpress.com/2011/09/13/informaticka-pismenost-srbija-ecdl/

38


Unutar IZIS Srbije
Ukupno 122 ustanove su dale sugestije i predloge za unapreenje rada unutar IZIS Srbije meu
kojima se nalo i mnogo korisnih. Izdvojiemo neke.
Mnoge ustanove su dale podrku razvoju IZIS Srbije, jer:
... omoguava da Ministarstvo moe imati sve izvetaje i neophodne podatke u realnom
vremenu za celu zemlju...
Povezanost sa bolnikim zdravstvenim informacionom sistemom kako bi se omoguio bolji
uvid u zdravstveno stanje pacijenata.
Povezanost izmeu ustanova je klju uspeha zdravstvenog sistema. Prevazilaenjem
prepreka oko razmena osnovnih podataka o pacijentima izmeu ustanova, posebno u
elektronskoj fakturi, smanjie se broj neobraenih pacijenata koji prolaze kroz ustanove
naeg zdravstvenog sistema.
elimo da se poveemo sa okolnim domovima zdravlja radi olakavanja zakazivanja
pregleda pacijenata iz seoskih podruja. Ponovo dolazimo do materijalnih ali i pravnih
problema.
Ovakvim izmenama utedelo bi se vreme med. radnika, novac za papirne recepte, upute i
drugu dokumentaciju, odravanje i nabavku novih tampaa. Takoe, poboljao bi se
kvalitet pruene usluge pacijentu.
Povezivanje ustanova svih nivoa, kao i apotekarskih ustanova, to bi rezultiralo velikom
utedom potronog materijala

Da bi se to sprovelo, prethodno je neophodno:
1) Definisati ingerencije ko je kome nadlean i ko je kome odgovoran. Neke sugestije su
bile:
Uvoenje reda u smislu ko je kome nadlean i ko je kome odgovoran. Nepotrebne zahteve i
izvetaje ne traiti od ustanova koja su one ve to dale nekoj vioj instanci. Precizno
formulisanje zahteva i ujedno precizno informisanje o promenama.
Odreivanje nadlenosti za koordinaciju aktivnosti IZIS (Ministarstvo, RFZO, Zavodi za
javno zdravlje, DILS, EU-IHIS..)
Potrebno je da se na nivo RFZO Ministarstvo zdravlja RS definiu osnovni principi u
funkcionisanju integrisanog zdravstvenog IS Srbije. Odnosno da se definie koji je to softver
u upotrebi da li je to CIS ili je to softver koji trenutno razvija RFZO da ne bismo doli u
situaciju da sve vie zapostavljamo pacijente a sve vie brige nam zaposleni vode oko toga
da li su uneli sve podatke u dva ili tri IS.

2) Reiti problem uvedenih informacionih sistema i njihove integracije. Predlozi
ustanova:
izvriti licenciranje (akreditaciju) softvera IS-a
Sinhronizacija proizvoaa softvera na jedinstvenoj platformi.
Da odgovarajue dravne institucije i regulaciona tela izvre akreditaciju i softvera koji
nisu finansirani preko RFZO, i ministarstva
Pravilnikom definisati nain transfera podataka izmeu razliitih proizvoaa IS-a

39

3) Stvoriti tehnike preduslove (o kojima je u vie navrata izlagano u prethodnim
poglavljima). Neki predlozi ustanova su:
napraviti strategiju na nivou drave o zanavljanju hardvera i raunarske opreme.
Prvo obezbediti opremu i kadar koji moe da radi na Integrisanom zdravstvenom IS, jer je
sa zastarelom tehnologijom i bez potrebnih znanja vrlo teko odrati korak sa novim
zahtevima
Razvoj infrastrukture u smislu stabilnije pokrivenosti interneta zamena wifi mrea na
optiku

4) Usaglasiti i koordinirati zahteve dravnih institucija. Neki predlozi su bili:
...Takoe razlike koje u zahtevima I pravilima izmeu RFZO-a, Ministarstva I Batuta treba
reiti jer mi na terenu najvie oseamo to.
Potrebno je svesti na najmanju moguu meru redundantnost podataka koji se dostavljaju
razliitim subjektima u okruenju (RFZO, Ministarstvo zdravlja, Batut, Gradski zavod za
zatitu zdravlja, Uprava za trezor, Poreska uprava, Registar obaveznog osiguranja...).
Bolja koordinacija izmeu Ministarstva zdravlja, RFZO i IZJZ Batut radi usklaenog i
usaglaenog razvoja zdravstvenog IS (pre svega bez dupliranja poslova i uvoenja manje
bitnih poslova za ZU).

5) Izmeniti ili definisati pravna dokumenta i prilagoditi ih sadanjem nivou
informatizacije. Mnoge ustanove su dale sugestije sa ovom temom. Evo nekih primera:
Potrebna je izmena Pravilnika o bliim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti,
kojim e se definisati blii kriterijumi za zapoljavanje i normiranje broja zaposlenih u IKT
u ustanovi.
Takoe, potrebna je izmena Uredbe o koeficijentima za obraun i isplatu plata zaposlenih
u javnim slubama, u smislu izjednaavanja primanja zaposlenih u IKT-u sa primanjima
medicinskih radnika. Bez ovog osnovog uslova, kvalitetni IKT strunjaci nee imati
motivaciju da se zapoljavaju u zdravstvenim ustanovama, a oni koji rade u IKT oblasti u
zdravstvu bie
potcenjeni i struno i materijalno.
Izmenom Pravilnika o specijalizacijama i uim specijalizacijama zdravstvenih radnika i
zdravstvenih saradnika, od 18. oktobra 2013. ukida se mogunost zdravstvenim
saradnicima specijalizacije iz zdravstvene statistike i informatike, jedine mogunosti
strunog napredovanja, ime se dovodi u pitanje potreba za IKT strunjacima u sistemu
zdravstvene zatite. Neophodno je preispitati ovu izmenu i vratiti mogunost specijalizacije
iz zdravstvene statistike i informatike za zdravstvene saradnike, kao i definisati standarde i
plan strunog usavravanja i licenciranja IKT strunjaka.
Potrebno je dopuniti i osavremeniti Pravilnik o blioj sadrini tehnolokih i funkcionalnih
zahteva za uspostavljanje Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.
Najpre regulisati zakonsku regulativu: Zakon o medicinskim evidencijama i sve pravne
momente koji e dovesti do neometanog razvoja celog sistema.
Potrebno je prilagoditi pravna akta Republike Srbije sadanjem nivou informatizacije
(napr. danas nije zakonski regulisana: pravna validnost e-dokumenata, politika zatite i
bezbednosti e-podataka/e-dokumentacije; vlasnitvo e-podataka; licenciranje za
informatiara)
Potrebno je pravnim aktima Ministarstva zdravlja Republike Srbije predvideti postojanje,
strukturu i obim samostalnih informatikih jedinica u svakoj ZU Srbije. Naime,
40

informatizacija u zdravstvu Srbije namee postojanje takve organizacione jedinice u svakoj
ZU; struktura i obim takvih jedinica bi zavisila od karakteristika ZU (primarna zatita,
sekundari, tercijari) dok njihovu samostalnost namee upravo uloga takvih jedinica u ZU
one su u slubi svih segmenata ZU. Takve jedinice bi bile direktno odgovorne Direktoru ZU."
Potrebno je pravnim aktima Ministarstva zdravlja Republike Srbije predvideti i obezbediti
finansiranje kontinuiranog godinjeg Budeta za IT svake ZU (namenjen odravanju
postojeih IT resursa i njihovom daljem napretku i razvoju)

6) Pomoi RFZO-u da unapredi svoj rad i odnos prema zdravstvenim ustanovama. Najvie
ustanova je za ovo sugerisalo. Neki karakteristini predlozi su:
Unapreenje integrisanog zdravstvenog IS Srbije, po mom miljenju, nije mogu bez:
Promene pristupa RFZO prema zdravstvenim ustanovama iji je sadanji i dugogodinji
podreeni poloaj potpuno neshvatljiv, obzirom da su zdravstvene ustanove direktni
pruaoci zdravstvenih usluga, a RFZO predstavlja servis zdravstvenim ustanovama i
korisnicima usluga. Svedok sam potpunog odsustva saradnje informatiara iz podrune
filijale RFZO pri obraanju istim radi pomoi u reavanju problematike elektronskog
fakturisanja, zatim problematike ponitenih zdravstvenih knjiica i pristupa bazi
osiguranika itd.;
Podaci koje prua RFZO da budu unificirani, a ne dvosmisleni i netani.
ifarnici koji se koriste u primarnoj zdravstvenoj zatiti treba da se dopune sa podacima
koji nedostaju
Unaprediti servis za proveru knjiica.
Bre auriranje podataka o statusu osiguranja preko web service ( osveavanje se za sada
radi za 24h)
Zato RFZO ne preuzme da vri naplatu od pacijenata sa neispravnom zdravstvenom
knjiicom umesto da se nama umanjuju fakture?
Fiksiranje ifarnika RFZO za elektronsko fakturisanje.
Bolja elektronska komunikacija sa RFZO i blagovremeno informisanje
Uprkos potpisanim ugovorima, RFZO vrlo esto u toku ugovorene godine namee nove
obaveze ali ne rauna I na eventualno poveanje trokova ustanove. Npr. proverom knjiica
RFZO sebi smanjuje obaveze za nadoknadu pruenih usluga a takva procedura je
nametnula ustanovama troak za uvoenje tog servisa. Ili, pokuali su sa nametanjem
obaveze skeniranja svih izdatih recepata u apoteci ne vodei rauna o potrebnom vremenu,
kadru I opremu za takvu proceduru (na svu sreu odustali su od toga). Ankete ovakvog tipa
bi trebalo ee raditi kako bi se videle stvarne potrebe krajnjih korisnika budetskih
sredstava jer bojim se da RFZO vodi rauna samo o smanjenju svojih trokova ne vodei
rauna o kvalitetu I obimu pruenih usluga korisnicima zbog kojih I radimo.

7) Formirati Data Centar IZIS Srbije Ministarstva zdravlja koji bi se bavio
informatizacijom zdravstvenog sistema Srbije. Evo primera predloga:
po naim zakonima hitna medicinska pomo mora se pruiti svakom licu (i osiguranom i
neosiguranom), a deci kada I nisu u takvom statusu. Naalost, Batut kao jedinica koja treba
da se bavi statistikom i optim stanjem stanovnitva oslanja se na izvetaje iz elektronskih
faktura koje poznaju samo osigurana lica. Na primer ustanove svoj deci pruaju
zdravstvenu zatitu, ali deca koja imaju ponitenu knjiicu ne prolaze u el. fakturama .
Time se smanjuje vidljivost obima posla koji je ustanova obavila., a samim tim javlja se i
lana slika o smanjenoj realizaciji. Napominjem da je ovo problem koji je do sada bio
prisutan i koji bi se morao hitno reiti.
41

Potrebno je unutar zakonskih okvira Ministarstvo zdravlja Srbije da obezbedi
organizacionu IT jedinicu (Data Centra IZIS Srbije ) koja bi se bavila upravljanjem,
koordinacijom i daljim razvojem IKT-a u zdravstvu Srbije, prikupljanjem i bezbednou e-
podataka ZU Srbije, obezbeivanjem nesmetanog rada IZIS-a, analizom i prezentacijom
medicinskih i drugih e-podataka (za potrebe Ministarstva zdravlja). DC IZIS bi pored
profesionalnog informatikog kadra odgovarajue strune spreme trebao da ima i
strunjake iz oblasti analitike-statistike (edukovane na Matematikom fakultetu) kao i
strunjake za oblast publikovanja i prezentacija
8) Ukljuiti informatiare i UIZS u razvoji IZIS Srbije. Ustanove su dale sugestije:
Projekti, koje zapone Ministarstvo ili via instanca, da se provere na nivou vieg broja
ustanova, a ne samo u Beogradu ili Novom Sadu i da se kontaktiraju ostale ustanove koje bi
pomogle u kreiranju projekta.
Obilazak svih ustanova I detaljniji razgovor sa informatiarima unutar tih ustanova I
sagledavanje injeninog stanja
Poveanje uloge stalno zaposlenih informatiara, koja bi se ogledala kroz razvoj softvera,
ime bi mogli biti smanjeni znaajni finansijski izdaci za odravanje istog
redovno odravanje sastanaka sa IT zaposlenima u zdravstvenim ustanovama
(obavetavanja o novinama u ZIS-u)
Unaprediti obavetavanje i upoznavanje IT osoblja sa planovima, programima,
namerama, strategijama, ostvarenjima, razvojem...
Neophodno vise ukljuiti Udruenje Informatiara u zdravstvu Srbije u kreiranje planova I
njihovu realizaciju ili sve zdravstvene ustanove, odnosno informatike slube u njima.
Poboljati informisanost o trenutnim planovima I projektima koji su u toku.

9) A u meuvremenu:
Napraviti sistem i standard za slanje izvetaja koji bi se generisali iz ZIS-a (da se prevaziu
Excel tabele).
Ustanove koje imaju u upotrebi savremene informacione sisteme koji integriu sve
aktivnosti u zdravstvenoj ustanovi nemaju ni potrebu niti mogunost da podatke koje ve
imaju u svojim bazama podataka ponovo unose na WEB portali i Digitalne bolnice ZUS.
Zato je neophodno odrediti XML formate u kojima drava eli da prima informacije i da
se one importuju u WEB sisteme, a nikako ponovo unose.
Ne zapoinjati projekte ukoliko nisu obezbeeni uslovi za njih (digitalna bolnica, DSG,
reforme u pravnom I ekonomskom poslovanju i slino).

Preporuka 16
Imajui u vidu da IZIS Srbije treba da odgovori na sadanje, ali i budue potrebe, pristup
njegovom razvoju treba da obezbedi: praenje i kontrolu razvoja projekata,
transparentnost finansijskih ugovora, istu strukturu odgovornosti, kao i uee korisnika
budueg sistema u njegovoj pripremi i razvoju.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja
Rok: 1-2 meseca


42

Ostale potrebe da bi se obezbedila odrivost uvedenih informacionih
sistema
Edukacija i motivacija menadmenta ustanova
Informatika je oblast pomou koje je nastala najvea ekspanzija drutva u 21. veku jer su
informacije, pored ljudskih resursa, najvaniji resursi svake ustanove i uslovi svakog napretka.
Imajui u vidu da menadment ustanove upravlja resursima, namee se potreba za njegovom
edukacijom u toj oblasti to govore i podaci u Tabeli 11. Donoenje odluka na osnovu dokaza
baziranim na podacima (evidence based decision) treba da postane svakodnevna praksa jer
kada podaci govore i Bogovi ute. Svi koji donose odluke treba da imaju dovoljno znanja iz
oblasti informatike i da to znanje svakodnevno proiruju, kako bi im informatika bila saveznik u
uspenom donoenju odluka
21
. Dosadanji pristup informatici, na svim nivoima, je bio sa
glavom u pesku kao da e informatiko vreme doi i proi. Projekti Ministarstva zdravlja su
nametali uvoenje sistema tako da su se informacioni sistemi uvodili koliko su morali, bez
stvarne i potpune svesti o praktinoj upotrebi i koristi za ustanovu pa samim tim i za drutvo.
Moramo biti svesni injenice da je informatiko vreme ve dolo i da nikada nee proi, a na
nama je, da li emo to prihvatiti ili ne. to pre prihvatimo, pre emo, kao drutvo, krenuti napred
(primedba autora).

Tabela 11: Broj i % ustanova u kojima postoji potreba za dodatnom edukacijom
(iz oblasti informatike) i motivacijom menadmenta
Potreba za dodatnom
edukacijom i motivacijom
Broj
ustanova %
Nema 24 8.8%
Ima 217 79.8%
Bez odgovora 31 11.4%
Ukupno 272 100.0%

Preporuka 17
U cilju podizanja nivoa razumevanja pravog znaaja upotrebe informatike u
svakodnevnom radu moderne zdravstvene ustanove (sa posebnim akcentom na
upravljanje), potrebno je obezbediti sredstva i organizovati obaveznu strunu informatiku
edukaciju i motivaciju za menadment zdravstvenih ustanova. Pristup informatici treba da
bude afirmativan.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja
Rok: 6-12 meseci

IT budet
Da bi se uvedeni informacioni sistemi mogli koristiti neophodno je da se odravaju i unapreuju.
Odravanje treba da ide u pravcu obezbeivanja nesmetanog rutinskog obavljanja ve
informatizovanih procesa rada. Unapreenje treba da ide u pravcu primene novih tehnologija i
osavremenjavanje ve uvedenih sistema. Prvu liniju odravanja predstavljaju informatiari u
21
Dostupno na: http://bs.wikipedia.org/wiki/Informacijska_pismenost

43


zdravstvenim ustanovama o kojima je vie reeno u prethodnom poglavlju. Oni interveniu
odmah sa vremenom odziva od 5min (gase poar na terenu). Najee intervencije su:
odglavljivanje papira, menjanje pokvarene tastature/raunara, ienje raunara, otklanjanje
sitnih kvarova na raunaru/mrei, konfigurisanje sistema, administriranje sistema, sagledavanje
potrebe za izmenom i prilagoavanjem sistema, davanje redovnih i hitnih ad hoc izvetaja,
auriranje WEB prezentacija, edukacija korisnika itd. Pored toga, oni su pokretai daljeg razvoja
i primene informatike u ustanovi.
Oni su potreban, ali ne i dovoljan uslov da bi informacioni sistemi funkcionisali. Neophodni su i
serviseri koji otklanjaju krupnije kvarove i unapreuju opremu i mree. A neophodni su i
proizvoai softvera koji rade: sistemske izmene softvera, prilagoavanje promenama zakonske
i druge regulative, unapreenje softvera, otklanjanje bagova (budimo realni, svaki sistem ima
bagove, u razvijenim zemljama postoje kompanije koje se samo bave otklanjanjem bagova iz
sistema koji zahtevaju stabilnost), kao i razvijanje uvedenih sistema ali na novim platformama
pratei informatike trendove itd.
Sve ovo ujedinjeno, navodi na potrebu za definisanjem IT budeta tj. budeta za odravanje i
unapreenje uvedenih informacionih sistema o emu govore podaci u Tabeli 12.
Tabela 12: Broj ustanova u kojima postoji potreba za IT budetom
Potreba za IT
budetom
Broj
ustanova %
Ne postoji 6 2.2%
Postoji 249 91.5%
Bez odgovora 17 6.3%
Ukupno 272 100.0%

Trenutna situacija je takva da je odluku o odravanju informacionog sistema donosi ustanova na
dobrovoljnoj bazi. Ministarstvo zdravlja nijednim pravnim aktom nije obavezalo ustanovu u
kojoj su uvedeni sistemi (pa ak ni oni koji su iz projekata Ministarstva), niti je obezbedilo
dodatna sredstva, niti je definisalo izvore dodatnih sredstava potrebnih za odravanje sistema.
Imajui u vidu prethodno izloene podatke da postoji potreba za dodatnom edukacijom
menadera kod 79.8% ustanova i da sistemi nisu potpuno uvedeni (te samim tim nisu dovoljno
korisni) prirodno je da ustanove najvie tede na informatici.
Definisanjem IT budeta bi pomoglo da se unapredi i saradnja sa proizvoaima softvera o ijoj
potrebi govore podaci u Tabeli 13.
Tabela 13: Broj ustanova u kojima postoji potreba za poboljanjem saradnje sa proizvoaima
Potreba za poboljanjem
saradnje sa proizvoaima
Broj
ustanova %
Ne postoji 63 23.2%
Postoji 178 65.4%
Bez odgovora 31 11.4%
Ukupno 272 100.0%


44

Preporuka 18
Potrebno je pravnim aktom definisati ko je nadlean za dalju informatizaciju svih nivoa u
zdravstvenom sistemu, kao i za redovno odravanje, unapreenje i zanavljanje uvedenih
informacionih sistem.
Nosioci aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, RFZO, Vlada Srbije
Rok: 6 meseci

Evropske integracije i pravni okviri za razvoj IZIS Srbije
Upitnik Evropske unije
22
pokriva sve elemente Pristupnih pregovora Srbije i EU. U poglavlju 10,
koje se odnosi na Informaciono drutvo i mediji, pitanja 27 se odnose na informatizaciju u
zdravstvu. Procena Evropske komisije za poglavlje 10 na poetku pregovora je bila: Potrebno je
vie napora.
23

U poglavlju 28, koje se odnosi na Zatitu potroaa i zdravlja, a pitanja 35, 45 i 58 se odnose na
informatizaciju u zdravstvu. Procena Evropske komisije za poglavlje 28 na poetku pregovora je
bila: Potrebno je vie napora. Isti izvor navodi da: Posmatranje nije zapoeto, a proces
integracije upuuje da se ono oekuje. Ovim dokumentom autori ele da daju doprinos brim
evropskim integracijama Srbije.

Pravni okviri za razvoj IZIS Srbije
U Odgovoru na pitanje 27. poglavlja 10, Upitnika Evropske unije pie: Pored pomenutih organa i
drugi dravni organi i organizacije nadleni su za razvoj i implementaciju informacionih sistema
za poslove iz svog delokruga (informacioni sistem Ministarstva unutranjih poslova, Poreske
uprave, Uprave carina, Geodetski informacioni sistem i dr.), odnosno za primenu informaciono-
komunikacionih tehnologija u oblasti za koju su nadleni (Ministarstvo zdravlja za sistem
zdravstvene zatite, Ministarstvo obrazovanja za kolski sistem, Ministarstvo pravde za sudove i
tuilatva i dr.). U tom cilju vei broj dravnih organa ima posebne organizacione jedinice za
obavljanje ovih poslova (sektori, odeljenja, odseci, grupe).
U Odgovoru na pitanje 45. poglavlja 28, Upitnika Evropske unije pie: ....Nacionalna zdravstvena
statistika i informatika trenutno posluje u skladu sa usvojenim pravnim aktima: zakonima,
podzakonskim aktima i propisima, kao pravnim osnovom za prikupljanje zdravstvenih podataka,
od 1978 do 2009. godine. Informatizacija zdravstvenog sistema se oslanja na navedena
dokumenta.
Izmeu ostalog, u Odgovoru je navedeno 17 pravnih akata od koji su dva iz 2009. godine: Uredba
o programu rada, razvoja i organizaciji integrisanog zdravstvenog informacionog sistema - "E-
zdravlje
24
i Pravilnik o blioj sadrini tehnolokih i funkcionalnih zahteva za uspostavljanje
Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema
25
. Pored toga su jo 3 dokumenta iz 2005. i
22
Dostupno na: http://www.seio.gov.rs
23
Dostupno na: http://sr.wikipedia.org/sr/___
24
(Slubeni glasnik RS br 55/09) i dostupno na: http://www.rfzo.rs/download/uredbe/Ezdravlje.pdf
25
(Sl.glasnik, novembar 2009.) i dostupno na:
http://www.rfzo.rs/download/pravilnici/mz/Pravilnik_integrisanizdrsistem.pdf
45


2006. godine (Pravilnik o prijavljivanja zaraznih bolesti i drugih sluajeva utvrenih zakonom
26
;
Pravilnik o imunizaciji i nainu zatite lekovima
27
; i Zakon o zdravstvenoj zatiti
28
). Preostalih
12 dokumenata su stariji od 10 godina.
Da bi se zakonski uredilo postojanje, nadlenosti, odgovornosti, upotreba i staranje o
informacionim sistemima, opremi, e-podacima i e-dokumentima potrebne su izmene, dopune i
izrade novih pravnih dokumenata. Analiza koja je uraena odnosi se na samo neka pravna
dokumenta koja nisu obuhvaena Odgovorom na upitnik, a koja je potrebno to pre promeniti i
osavremeniti.
Izmene i dopune nekih pravnih dokumenata koje mogu da doprinesu broj
informatizaciji
Potrebno je odmah izmeniti, osavremeniti, uskladiti i pravna dokumenta, uiniti ih da budu ne-
kontradiktorna, konzistentna, kompletna, odriva i sa jasnim nadlenostima i da pri tom budu
oslonjena na stvarno stanje, sa mogunou daljeg razvoja drutva. Izmene su potrebne na
sledeim dokumentima:
1. Uredba o programu rada, razvoja i organizaciji integrisanog zdravstvenog
informacionog sistema - "E-zdravlje za period 2009-2015. Godine. Ovaj dokument nije
strategija ali se tretira kao strateki dokument. U njegovom poglavlju: Upravljanje
sprovoenjem programa je definisano:
Upravljanje sprovoenjem ovog programa vri se na stratekom i operativnom nivou. Na
stratekom nivou upravljanje vri ministarstvo, Republika struna Komisija za informacione
tehnologije Ministarstva zdravlja (u daljem tekstu: RSK). RSK e predlagati mere razvoja IKT u
cilju sprovoenja ovog programa, nadgledati aktivnosti i projekte planirane i ostvarene u
okviru ovog programa i iriti znanja o primeni IKT u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.
Operativnu realizaciju Programa, dok se ne uspostavi odgovarajui organizacioni oblik
(sektor, agencija i/ili neki drugi oblik sa visokim stepenom ovlaenja i odgovornosti) za
operativnu koordinaciju aktivnosti u implementaciji aktivnosti u okviru ovog programa,
sprovodie Komisija za uspostavljanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.
Pored RSK, pojedine aktivnosti u sprovoenju ovog programa mogu realizovati: Institut za
javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut, Republiki zavod za zdravstveno osiguranje i
Prorek Srbija.
Praenje i procenu sprovoenja ovog programa na stratekom nivou vri RSK, kroz
godinji izvetaj.

Do javnih podataka o sastavu i ciljevima, plana rada i izvetaja o radu Republike strune
Komisije za informacione tehnologije Ministarstva zdravlja autori analize nisu uspeli da
dou.
Potrebni podaci su obezbeeni analizom stanja na terenu, a rezultati su prikazani u
prethodnim poglavljima ovog dokumenta. Poredei te podatke sa poglavljem Aktivnosti za
realizaciju programa u periodu 2009-2015 moe se zakljuiti da veina aktivnosti nije
realizovana, iako je za mnoge rok odavno proao.
26
Slubeni glasnik RS br 98/05
27
Slubeni glasnik RS "br 11/06
28
Slubeni glasnik RS No.107/05
46


Dakle, imamo Uredbu o programu rada, koja se tretira kao strategija i ijom realizacijom
upravljaju komisije, od kojih je jedna privremena.
S druge strane i pitanje 35 poglavlja 28 Upitnika Evropske unije
29
se direktno odnosi na
Strategiju elektronskog zdravstva, njenu vezu sa optom strategijom zdravstva, sa
stratekom orjentacijom i planovima ulaganja u zdravstvo.

Preporuka 19
U cilju podsticanja i ubrzavanje dalje informatizacije zdravstvenog sistema, a sa eljom da
ona bude planska i da omogui dalji razvoj, potrebno je izraditi Strategiju eZdravlje koja e
biti u skladu sa preporukama WHO i EU.
Nosioci aktivnosti: Ministarstvo zdravlja
Rok: 6-9 meseci

2. Pravilnik o blioj sadrini tehnolokih i funkcionalnih zahteva za uspostavljanje
Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema
30
koji treba izmeniti, osavremeniti i
uskladiti sa prethodno navedenom strategijom.
Zanimljivo je da pomenuta dva dokumenta se ne mogu nai na sajtu Ministarstva zdravlja to ide
u prilog miljenju da je informatizacija zdravstva veto izbegavana tema (komentar autora).

Preporuka 20
Potrebno je izmeniti i osavremeniti postojei Pravilnik o blioj sadrini tehnolokih i
funkcionalnih zahteva za uspostavljanje Integrisanog zdravstvenog informacionog
sistema.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, IJZ Srbije, UIZS
Rok: 3-6 meseci

U periodu od 2009. do danas je usvojeno:
3. Strategija razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji do 2020. godine
31
koja u
poglavlju 2.E-uprava, e-zdravstvo i e-pravosue daje samo smernice primene IKT u
sistemu ZZ oslanjajui se, na ve pomenuti dokument Uredba o programu rada, razvoja i
organizaciji integrisanog zdravstvenog informacionog sistema - "E-zdravlje".
Akcioni plan za realizaciju Strategije razvoja informacionog drutva (2013-2014)
32
koji
u poglavlju 1. E-uprava, e-zdravstvo i e-pravosue definie Cilj 1.8.: Automatizacija svih
procesa koji prate osnovne delatnosti sistema ZZ u svrhu obezbeivanja efikasnijeg,
29
Dostupno na: http://www.seio.gov.rs
30
(Sl.glasnik, novembar 2009.) i dostupno na:
:http://www.rfzo.rs/download/pravilnici/mz/Pravilnik_integrisanizdrsistem.pdf
31
Dostupno na:
http://digitalnaagenda.gov.rs/media/docs/strategija_razvoja_informacionog_drustva_u_republici_srbiji_do_20
20-_godine.pdf
32
Dostupno na:
(http://mtt.gov.rs/download/za_clanke/Akcioni%20plan%20za%20realizaciju%20strategije%20razvoja%20infor
macionog%20drustva%202013-2014.pdf
47


kvalitetnijeg i dostupnijeg zdravstva . Aktivnosti koje se odnose na taj cilj su prikazane u
Tabeli 14, a Indikator za praenje sprovoenja aktivnosti je: Sistem uspostavljen u preko
85% ustanova. Mogu se postaviti sledea pitanja:
1) Pitanje je: Koliko je to 85% ustanova? Mogui odgovori, u zavisnosti od izvora podataka,
su:
novi Plan mree: 85% od 384 ustanove je 326 ustanova,
stari Plan mree: 85% od 330 ustanove je 280 ustanova ili
Akcioni plan (Tabela 16): 85% od 350 ustanove je 297 ustanova
Koji god odgovor bio, prema dostupnim podacima, projekti Ministarstva zdravlja su
ukljuili ukupno 195 zdravstvenih ustanova.
Tabela 14: Deo Akcionog plana za realizaciju Strategije razvoja informacionog drutva
(2013-2014)



1: -

(162
).





2013.



85%


2:
-
. 350





2014.


85%



3:




2014.




4:
30
.



2014.



85%


5:

(
, -,
).





2014.



85%


6:


, ,





2014.



85%




48

2) Pitanje je: Da li je realizovana Aktivnost 1 navedenog Akcionog plana iji je rok bio:
etvrti kvartal 2013. godine tj. da li je uspostavljen informaciono-komunikacioni sistem u
svim ustanovama primarne ZZ (162 ustanove primarne zdravstvene zatite)? Da li je
uspostavljen elektronski zdravstveni karton za svakog pacijenta u svim domovima
zdravlja u Srbiji?

Preporuka 21
Potrebno je da se intenzivira realizacija aktivnosti definisanih u Akcionom planu za
realizaciju Strategije razvoja informacionog drutva (2013-2014) i sainiti novi Akcioni
plan za period od 2015-2017 koji e kao polaznu osnovu imati stvarno stanje na terenu.
Nosioci aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Rok: 6 meseci

4. Pravilnik o specijalizacijama i uim specijalizacijama zdravstvenih radnika i
zdravstvenih saradnika
33
je jedini dokument koji je u periodu od 2009. do danas
Ministarstvo zdravlja sainilo i koji se indirektno odnosi na informatizaciju zdravstvenog
sistema. Ovim dokumentom informatiarima, koji su osnovni nosioci ne samo razvoja, nego
i funkcionisanja zdravstvenog informacionog sistema, nije predviena specijalizacija iz
oblasti Medicinska statistika i informatika. S druge strane, ona se omoguava: doktorima
medicine, doktorima stomatologije, diplomiranim farmaceutima i magistrima farmacije, kao
i diplomiranim farmaceutima - medicinskim biohemiarima i magistrima farmacije. Pitanje
je da li informatiari treba da postoje u zdravstvenom sistemu? Da li svreni doktori i
magistri sa zavrenom specijalizacijom su dovoljno obueni za sve poslove koje rade
informatiari u ZU?
Moda je Ministarstvo zdravlja imalo u planu da svrenim studentima informatikih
fakulteta automatski prizna specijalizaciju? Ali, nemamo saznanja da je to realizovano.
Preporuka 22
Potrebno je dopuniti Pravilnik o specijalizacijama i uim specijalizacijama zdravstvenih
radnika i zdravstvenih saradnika.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja
Rok: 3 meseca

5. Pravilniku o uslovima i nainu unutranje organizacije zdravstvenih ustanova
34
koji je
donet 2006. godine i koji je ograniio i unazadio sve zdravstvene ustanove koje su imale
savremenu organizaciju i savremene poglede. Po njemu informatika organizaciona jedinica
pripada nekoj od organizacionih jedinica zdravstvene ustanove. Imajui u vidu da
informatizacija treba da pokrije sve procese rada ustanove, informatika organizaciona
jedinica treba da bude samostalna.
33
(Sl. glasnik RS br. 10/13 , 91/13) Dostupno na:
http://www.zdravlje.gov.rs/downloads/2013/Decembar/Decembar2013PravilnikSpec.pdf
34
Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-
admin/downloads/zakoni1/Pravilnik%20Unujtrasnja%20Organizacija%20Ustanova.pdf
49


Efikasnost delovanja, kada je informatika u pitanju, je jo jedan razlog koji govori u prilog
samostalnosti. U zdravstvenim ustanovama gde je informatika na 3-4 nivou u organizaciji,
sporije se dolazi do pravih i tanih informacija te je praksa da se tada ne potuje
organizaciona struktura nego se do informacije dolazi direktnim kontaktom.
Pored toga, zbog bezbednosti podataka i nepristrasnosti izvetavanja, samostalnost je
najpouzdaniji nain da se spree mogui rizici, a posebno zbog toga to ne postoji pravna
regulativa koja se odnosi na pitanja bezbednosti podataka i vlasnitva podataka. Da
podsetimo, uvoenjem informacionog sistema sve informacije o pacijentima, o poslovanju
ustanove, o istraivakim projektima, kao ostale poverljive informacije se centralizuju, a
informacije pored ljudskih resursa predstavljaju najvanije resurse svake ustanove. Pored
toga, svaka ustanova ima zakonsku obavezu uvanja poverljivosti podataka o pacijentima.
Preporuka 23
Potrebno je izmeniti Pravilnik o uslovima i nainu unutranje organizacije zdravstvenih
ustanova uiniti da on sagledava sadanje, ali i budue potrebe definiui informatiku
organizacionu jedinicu kao samostalnu Slubu ili Odeljenje u zavisnosti od vrste
zdravstvene ustanove i nivoa zdravstvene zatite koju ona prua.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja
Rok: 3 meseca

6. Pravilnik o bliim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim
ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slube
35
, koji je iz 2006. godine i u kome ne
postoje informatiari.
Preporuka 24
Potrebno izmeniti Pravilnik o bliim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u
zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slube i u saradnji sa
Udruenjem informatiara u zdravstvu definisati informatike poslove i normative za
informatiki kadar koji e se oslanjati na podatke iz zdravstvenih ustanova razvijenih
zemalja, a sve u cilju racionalnog zapoljavanja strunog informatikog kadra.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, UIZS
Rok: 3 meseca

7. Uredbu o koeficijentima za obraun i isplatu plata zaposlenih u javnim slubama
36

najbolje govori o statusu informatiara u zdravstvu. Osim to ih nema, oni su i manje
plaeni. Naime, poto ne postoje jasno definisana radna mesta informatiara u zdravstvu,
to ustanove (u zavisnosti od mogunosti definisanih normativima) svrstavaju
informatiare u: administrativne radnike, tehnike radnike ili zdravstvene saradnike.
Teko je objasniti zato su koeficijenti diplomiranih informatiara za 20% nii od
koeficijenata diplomiranih zdravstvenih radnika, pogotovu posmatrajui u svetlu
informatizacije ZU.
35
Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/tmpmz-
admin/downloads/zakoni1/Pravilnik%20Obavljanje%20Zdravstvene%20delatnosti.pdf
36
Dostupno na: http://www.minrzs.gov.rs/doc/rad/podzakonski-akti/
50


S druge strane, istraivanja o platama
37
iji rezultati si prikazani u Tabeli 15, govore da su
plate na tritu znaajno vee, posebno u poslovima koji trae visoku strunost.
Tabela 15: Plate i IT sektoru po izvoru http://www.infoplate.rs/plata/informacione-tehnologije
Radno mesto Plata (Din) Radno mesto Plata (Din)
NET Programer 82,976.00 IT tester 70,545.00
Administrator baza podataka 63,076.00 Java Programer 93,864.00
ASP.NET Programmer 75,500.00 Oracle Programer 85,556.00
C Programer 90,552.00 PHP Programer 63,838.00
C# Programer 74,813.00 Programer 74,497.00
C++ Programer 97,706.00 Serviser 32,442.00
IT analitiar 86,062.00 Servisni inenjer 46,233.00
IT konsultant 90,321.00 Sistem administrator 56,523.00
IT menader 112,242.00 Softver inenjer 99,892.00
IT direktor 121,459.00
Strunjak za IT i tehniku
podrku
49,776.00
IT mreni administrator 54,940.00 Web dizajner 48,296.00
IT projekt menader 120,769.00 Webmaster 47,497.00
IT specijalista za bezbednost
podataka i sistema
71,895.00 IT tester 70,545.00

Preporuka 25
Potrebno da se izmenom Uredbe o koeficijentima za obraun i isplatu plata zaposlenih u
javnim slubama, uvedu radna mesta informatiara u zdravstvu i da im se odrede
koeficijenti koji e zatititi zdravstvene ustanove od odliva informatikog kadra.
Nosioci aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, Vlada Srbije
Rok: 3-6 meseci

8. Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva
38
iji nacrt
eka usvajanje, daleko od toga da je dobar, ali je svakako bolji od prethodnog i moe se
smatrati privremenim reenjem. Udruenje informatiara u zdravstvu Srbije, koje nije bilo
ukljueno u izradu zakona, dalo je oko 30 primedbi na ovaj zakon u cilju da ga uini boljim.
Preporuka 26
Potrebno je da se zakonski uredi postojanje nadlenosti, odgovornosti, upotreba i staranje
o informacionim sistemima, opremi, podacima i dokumentima u digitalnoj formi, sa kojim
bi se usaglasio Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.
Nosioci aktivnosti: Ministarstvo zdravlja, Vlada Srbije
Rok: 6 meseci

9. Ostala pravna akta koja su analizirana u dokumentu projekta EU IHIS: U susret uvoenju
Elektronskog zdravstvenog dosijea u Srbiji (Izvetaj konsultanta: Pravna analiza moguih
prepreka i nedoumica)
39


37
Dostupno na: http://www.infoplate.rs/plata/informacione-tehnologije
38
Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/showelement.php?id=6519
39
Dostupno na: http://www.eu-ihis.rs/teh_dokumenta.html
51


Podrka informatike u reformi zdravstva iz ekspozea Predsednika Vlade
Analizirajui ekspoze Predsednika Vlade Republike Srbije
40
sa posebnim akcentom na poglavlje
koje govori o reformi u zdravstvu ustanovljeno je da informatika moe da prui veliku podrku u
njenom sprovoenju. U ekspozeu Predsednika Vlade Republike Srbije, u poglavlju Reforma
zdravstva se kae:
1. Jo jedan sistem koji je odavno zreo za reforme je na zdravstveni sistem. Srbija je nedavno
rangirana kao poslednja u kategoriji u Evropi, i ova vlada ima za cilj da Srbiju pomeri sa
tog mesta u naredne etiri godine. Imamo dobre lekare, i to jako dobre lekare, a, verovatno,
ak i dovoljno bolnica. Ali, organizacija sistema je zastarela, tetna i ne zadovoljava
potrebne usluge u modernoj ekonomiji 21. veka.
Informatika moe da pomogne: jer je ona kljuna za donoenje odluka na osnovu podataka, a
samim tim i u postavljanju nove savremenije organizacije sistema
41

__________________________________________________________________________________
2. Kao to sam rekao, imamo dobre lekare u zemlji. Ljudi, zapravo, dolaze iz Kanade i Velike
Britanije ovde na leenje. Uz adekvatno planiranje moemo od Srbije da napravimo
najbolju destinaciju za zdravstveni turizam, naroito kada je re o stomatologiji i estetskoj
hirurgiji. Ovo je brzo rastue trite irom sveta, trite koje moe doneti mnogo prihoda
naim lekarima, naim bolnicama i naoj zemlji. Formiraemo specijalni tim koji bi bio
zaduen da ovu viziju pretvori u stvarnost.
Informatika moe da pomogne: u analizi postojeeg stanja, u davanju preporuka praenjem
potreba trita, ali i u praenju realizacije projekta
__________________________________________________________________________________
3. Vlada e, takoe, razmotriti raskid sa tetnom navikom slanja doktora van zemlje na
specijalizaciju. Umesto toga, radiemo zajedno sa drugim vladama u EU i drugim
regionima kako bismo dovodili strune lekare u Srbiju i organizovali seminare i leili
pacijente.
Informatika moe da pomogne: kroz telemedicinu
42
(elektronske konsultacije sa ekspertima iz
sveta putem mejla ili web kamere), ali i kroz elektronske kurseve kojima se moe unaprediti
znanje za manje novca
43
.
__________________________________________________________________________________
4. Ova vlada pokrenue projekat pod nazivom Aktivno zdravstvo, koji e biti koordiniran
kroz optine irom Srbije. Umesto ekanja da potencijalni pacijenti dou kod nas, mi emo
otii potencijalnim pacijentima, pronai ih i time spreiti dodatne trokove, a, takoe,
spasti i ivote. Jer, bolje je spreiti nego leiti.
Informatika moe da pomogne: u ovom kao i u drugim projektima podrka informatike se vidi
ne samo kroz uvid u medicinsku dokumentaciju, nego i kroz praenje tih projekata i pomaganje
u stvaranju stvarne slike o javnom zdravlju na osnovu podataka.
40
Dostupno na: http://www.srbija.gov.rs
41
Dostupno na: http://www.openclinical.org/healthinformatics.html
42
Dostupno na: http://sr.wikipedia.org/sr/
43
Dostupno na: https://www.class-central.com/subject/health
52


__________________________________________________________________________________
5. Pored toga, vlada e kao cilj postaviti izgradnju jo dejih klinika i objekata, koji su
trenutno prepuni. Proiriemo Deju kliniku u Beogradu, a, takoe, i Onkoloku kliniku.
Informatika moe da pomogne: dajui tane podatke i projekcije kako bi se sprovela
investicija koja e biti u skladu sa sadanjim, ali i buduim potrebama, a koja je pritom i odriva.
__________________________________________________________________________________
6. Formiraemo poseban privatno-javni fond koji e sluiti za leenje dece u oblastima u
kojima Fond zdravstvenog osiguranja ne obezbeuje finansiranje, kao i za urgentne
sluajeve.
Informatika moe da pomogne: u praenju rada ovog fonda, od uvida u elektronsku
medicinsku dokumentaciju, do praenja utroka sredstava.
__________________________________________________________________________________
7. Cilj reforme zdravstva bie poveanje dostupnosti kvaliteta javne zdravstvene zatite.
Period ekanja na specijalistike preglede mora da se prepolovi u naredne tri godine. S
druge strane, mora da se povea efikasnost postojeih sredstava koji idu na zdravstvo
(smanjenje broja doktora u domovima zdravlja i poveanje broja doktora u bolnicama i
smanjenje broja nemedicinskog osoblja i sestara u zdravstvu, promena mree zdravstvenih
ustanova i dr.). U cilju oslobaanja resursa u zdravstvu za bavljenje pacijentom, koji e biti
u fokusu, administrativni poslovi e biti automatizovani kroz uvoenje elektronskih
zdravstvenih knjiica i elektronskih kartona.
Informatika moe da pomogne: u praenju efikasnosti i kvaliteta ZZ, u praenju resursa i u
automatizaciji procesa rada. Neophodna je za uvoenje elektronskih zdravstvenih knjiica i
elektronskih kartona.
__________________________________________________________________________________
8. Takoe, u najkraem roku je bitno uvoenje sistema za merenje pokazatelja kvaliteta
zdravstvenih ustanova koji bi omoguio da se prate njihov rad i implementacija
unapreenja. One zdravstvene ustanove koje se menjaju nabolje treba nagraditi za svoje
rezultate, dok ostale treba kanjavati i terati na promene.
Informatika moe da pomogne: u praenju pokazatelja kvaliteta zdravstvenih ustanova i rada
zdravstvenih ustanova.

Preporuka 27
Potrebno je obezbediti kontinuiranu saradnju sa Udruenjem informatiara u zdravstvu
Srbije (kao strunim telom) na polju planiranja i realizacije svih kljunih pitanja koja se
odnose na informatizaciju u zdravstvu.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja
Rok: 1-2 meseca


53

Informatika u nekim Ministarstvima Republike Srbije

Ministarstvo pravde
Ministarstvo pravde ima Sektor za elektronsku upravu
44
obavlja poslove koji se odnose na:
- uee u predlaganju politike i strategije razvoja elektronske uprave;
- uee u pripremi zakona, drugih propisa, standarda i mera u oblasti elektronske uprave;
- poslove meunarodne saradnje u oblasti elektronske uprave;
- registar graana;
- jedinstveni biraki spisak;
- primenu informaciono-komunikacionih tehnologija u cilju unapreenja organizacije, naina
rada i razvoja elektronske uprave u organima drane uprave, organima koji vre poverene
poslove dravne uprave i pravosudnim organima;
- saradnju sa nadlenim organima u postupku pripreme, izrade i sprovoenja strategije,
propisa, standarda, planova, programa, projekata i hardversko-softverskih reenja od uticaja
na razvoj elektronske uprave;
- uestvovanje u realizaciji IT programa i projekata EU i drugih organizacija za potrebe dravne
uprave i pravosua;
- voenje matinih knjiga u elektronskom obliku i druge poslove koji se odnose na elektronsku
upravu.

Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave
Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave ima Sektor za strateke analize i
istraivanje
45
u kome se poslovi koji se odnose na:
- strateko planiranje razvoja Republike;
- pripremu i izradu Nacionalnog razvojnog plana;
- pripremu izvetaja nacionalnog razvoja;
- analizu i istraivanje raspoloivih resursa i potencijala za nacionalni razvoj;
- izradu analiza privrednog, socijalnog, regionalnog i demografskog razvoja;
- izradu aktuelnih analiza i prognoza ekonomskih kretanja; pripremu i izradu analiza
konkurentnosti i privredne strukture;
- ocenu opravdanosti razvojnih programa koji su od interesa za Republiku Srbiju;
- izradu analiza i procenu osnovnih ekonomskih proporcija i bilansa;
- izradu analiza agregatne tranje; istraivanje konjunkturnih kretanja industrije Srbije;
- simuliranje, testiranje i ocenu efekata ekonomskih i razvojnih mera i institucionalnih
promena;
- razvoj i unapreenje metodologije analiza i planiranja razvoja i primenu metodolokih
instrumenata;
- kao i druge poslove iz delokruga Sektora.


44
Dostupno na: http://www.mpravde.gov.rs/tekst/205/sektor-za-elektronsku-upravu-.php
45
Dostupno na: http://www.mrrls.gov.rs/lat/sektor-za-strateske-analize-i-istrazivanje
54


Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ima Sektor za elektronske komunikacije,
informaciono drutvo i potanski saobraaj
46
u kome se izmeu ostalog obavljaju poslovi koji se
odnose na:
- strategiju razvoja elektronskih komunikacija;
- pripremanje predloga za utvrivanje i
- voenje politike Vlade u oblasti elektronskih komunikacija;
- Strategiju razvoja informacionog drutva;
- pripremu i praenje projekata u oblasti razvoja informacionog drutva;
- uestvovanje u sprovoenju javnih nabavki informacionih sistema sa drugim organima;
- razvoj i unapreenje akademske, odnosno obrazovne i naunoistraivake raunarske mree
(AMRES);
- pripremanje predloga za utvrivanje i voenje politike Vlade u oblasti razvoja informacionog
drutva;
- preduzimanje mera za promovisanje i podsticanje istraivanja i razvoja informaciono-
komunikacionih tehnologija (IKT);
- primenu informatike i interneta i pruanje informacionih usluga;
- pripremu strunih osnova za izradu nacrta zakona i predloga drugih akata;
- vrenje nadzora nad primenom zakona kojim se ureuje elektronski potpis i zakona kojim se
ureuje elektronski dokument;
- davanje strune pomoi u izradi tenderske dokumentacije i obavljanje priprema za
objavljivanje i sprovoenje konkursa;
- analiziranje strukture baze podataka i formata za razmenu podataka;
- zatitu podataka i informacionu bezbednost;
- praenje i analiza potencijala za podrku razvoju informacionog drutva u privredi i
dravnim institucijama;
Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije
Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije ima Sektor za analitiku, telekomunikaci i
informacione tehnologije
47
o ijem radu ne postoje podaci na sajtu Ministarstva.
Ministarstvo zdravlja
Do sada se u Ministarstvu zdravlja informatizacijom bavilo sporadino, povremeno, kroz
komisije i kroz prilino izolovane projekte. Pravna regulativa gotovo da nije ni postojala, a
projekti su obuhvatali samo odreene segmente informatizacije. Tome u prilog govori i
komentar jedne ustanove:
Kada poaljem dopis Ministarstvu (o potrebama ustanove), on luta (kao muva) po Ministarstvu i
uvek zavri na razliitom stolu. Onda me pozovu i kau ta treba da uradim. Kada ih ja zamolim da
mi to napiu, oni kau da nisu ingerentni. Kada ih ja pitam: A ko je ingerentan?. Oni kau: NIKO?!


46
Dostupno na: http://mtt.gov.rs/sektori/sektor-za-ekomunikacije-informaciono-drustvo-i-postanski-
saobracaj/
47
Dostupno na: http://www.mup.gov.rs/cms_cir/ministarstvo.nsf/organizacija.h
55


Preporuka 28
Potrebno je da se promeni dosadanja praksa da se informatizacijom Ministarstvo zdravlja
bavi sporadino i povremeno, kroz komisije i prilino izolovane projekte i da se unutar
Ministarstva formira Data Centar IZIS Srbije u kome e raditi tim strunih i stalno
zaposlenih kadrova i koji e, za rezultate u sprovoenju informatizacije, biti odgovoran
Ministru.
Nosilac aktivnosti: Ministarstvo zdravlja
Rok: 3-6 meseci


56

Diskusija

1. U poslednjih 11 godina, na polju informatizacije je uraeno dosta. A da li je dovoljno? Ne.
Da li je moglo vie? Da. Da li je moglo bre? Da, a kako je moglo bre? Odgovore vidimo u
komentaru jedne ustanove:
Najpre regulisati zakonsku regulativu: Zakon o medicinskim evidencijama i sve ostale
pravne elemente koji e dovesti do neometanog razvoja celog sistema. Lino mislim da je
dosadanji put stvaranja informatike osnove, a zatim pravne regulative usporio razvoj IS-a
Srbije, jer je uzrokovao dupliranje odreenih poslova I samim tim nezadovoljstvo korisnika IS-
a.


2. Posmatrajui ciljeve zdravstvenog informacionog sistema, definisane Uvodu ovog
dokumenta, informatizacija u Srbiji je na nivou deliminog prikupljanja podataka sa jo
manjim korienjem istih jer:
o podaci na nivou pacijenta se samo kod 3 ZU prikupljaju kroz integrisane
informacione sisteme (BIS/ZIS, LIS, RIS, ERP) to znai da su samo kod tri ustanove
stvoreni preduslovi za kliniko odluivanje.
o podaci na nivou zdravstvene ustanove se delimino koriste za izvetaje o
poslovanju ustanove (upravljake izvetaje) jer kadrovski sistemi najee nisu deo
ERP-a. Ako zanemarimo taj podatak, samo pomenute 3 ZU imaju potrebne
preduslove za tane i pravovremene izvetaje o poslovanju ustanove.
o podaci na populacionom nivou ekaju da se IZIS Srbije kompletno implementira u
celoj Srbiji kako bi se prikupljali podaci o stanovnicima koji koriste usluge
zdravstvenog sistema. Podaci o stanovnicima koji ne koriste usluge moraju da se
prikupe na alternativne naine. Stoga, podrka informatike u tanom i
pravovremenom donoenju odluka na nivou populacije e morati da saeka.
o Nadzor nad javnim zdravljem ne moe da bazira na tanim i pravovremenim
podacima bez IZIS Srbije.

3. Iz brojnosti komentara na rad RFZO-a (WEB servisa i ostalih RFZO projekata) kao i iz
ostalih podataka stie se utisak da su informacioni sistemi u zdravstvenim ustanovama
uvedeni da bi se generisala elektronska faktura. Naalost, ovim istraivanjem nije
ispitivana funkcionalnost informacionih sistema (kojom bi se ta pretpostavka potvrdila ili
opovrgla i to moe biti predmet novog istraivanja). U jednom od komentara je i reeno:
Potrebno je zavriti zapoeto umreavanje ustanova sa RFZO- om

Objanjenje lei u injenicama da je RFZO imao:
cilj (znao ta hoe), a cilj mu je bio obezbedi finansijsku odrivost zdravstvenog sistema
Srbije to podrazumeva da mora da donosi odluke na osnovi podataka
dovoljno strunog, informatikog kadra koji je cilj pretvorio u zadatke, a zadatke u
varijable, a varijable u podatke koje mu zdravstvene ustanove dostavljaju svakoga
meseca kroz elektronsku fakturu.
57


I Ministarstvo ima cilj, ali nema dovoljno strunog, informatikog kadra koji bi cilj pretvorio
u zadatke, a zadatke u indikatore, a indikatore u podatke koje bi mu pomogle da donosi
odluke na osnovi podataka.

4. U ekspozeu Predsednika Vlade Republike Srbije
48
se kae: S obzirom na veliki potencijal
razvoja sektora informacionih tehnologija (IT sektor) i izvozne mogunosti u ovoj oblasti,
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija radie i na unapreenju uslova za razvoj IT
sektora kroz dalju liberalizaciju trita, davanje podsticaja domaim proizvoaima i
stvaranje uslova za nova strana ulaganja. U prilog podrci ovom sektoru, govori i podatak da
IT industrija spada meu etiri privredne grane u Srbiji sa najveim perspektivama rasta i
izvoznim potencijalima.
Liberalizacijom trita za IT industriju se otvara mogunost odliva strunog informatikog
kadra, to moe da oslabi i tako slabe i osetljive informacione sisteme u zdravstvenim
ustanovama Srbije. Kako se Ministarstvo zdravlja sprema za taj rizik? Ima li plan kako e da
se zatiti od tog rizika?



48
Dostupno na: http://www.srbija.gov.rs
58


Zakljuak
Osnovni razlog za razvoj integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Srbije ne treba da
lei u zahtevima Evropske unije, nego u potrebi da se unapredi zdravstveni sistem Srbije, jer je
to sistem u kome se svi mi leimo i koji ostavljamo naoj deci, deci koja e vraati kredite
uloene u reformu zdravstvenog sistema.
Do sada je Drava Srbija ulagala sredstva, a nije dobila nita ili skoro nita. Dugogodinja
informatizacija, ne samo da je oslabila informatike resurse, nego i strpljenja onih koji od nje
oekuju rezultate. Da bi Drava Srbija imala koristi od informatizacije zdravstvenog sistema
mora da se informatizacija sprovede do kraja sa ciljem da SVE zdravstvene ustanove budu njome
pokrivene. I sve to mora da se uradi brzo. Jedino tako e moi tani i pravovremeni podaci da se
koriste u donoenju odluka.
To je razlog zbog koga je potrebno da se promeni dosadanja praksa da se informatizacijom
Ministarstvo zdravlja bavi sporadino i povremeno, kroz komisije i prilino izolovane projekte i
da se unutar Ministarstva zdravlja formira sektor - Data Centar IZIS Srbije, ve predvien
Akcionim planom za realizaciju Strategije razvoja informacionog drutva (2013-2014), koji bi
bio odgovoran direktno Ministru (proizilazi iz Preporuke 21 i Preporuke 28). Data Centar bi
trebalo da bude sastavljen od tima informatiki strunih i stalno zaposlenih kadrova, a uloga bi
mu bila ira nego to je definisano Akcionim planom:
Deo sektora bi uestvovao u obezbeivanju svih potrebnih informacija namenjenih:
Ministarstvu zdravlja, zdravstvenim i javno-zdravstvenim ustanovama, zdravstvenim
radnicima, graanima, pacijentima, privredi, fondovima zdravstvenog osiguranja kao i ostalim
nacionalnim zdravstvenim sistemima, drugim ministarstvima i ostalim dravnim institucijama
kao i procesima koji proistiu iz obaveza u pogledu pridruivanja EU. Deo poslova, za kojima
ve postoji potreba, su u Preporuci 1 i Preporuci 2, a deo je dat Akcionim planom.

Drugi deo sektora, bi bio odgovoran za praenje i kontrolu razvoja i unapreenja IZIS Srbije
(proizilazi iz Preporuke 16). Njegova uloga bila da uestvuje u poslovima:
a) Koordinacije (planiranje, voenje, praenje i kontrolu realizacije) informatikih
projektata kojima bi se (iz donacija EU ili kredita) obezbedila sredstva za:
1. Rekonstruisanje ili adaptiranje serverskih soba u zdravstvenim ustanovama tako da
one budu u skladu sa standardima i propisima (proizilazi iz Preporuke 4).
2. Izgradnju nedostajuih ili unapreenje postojeih raunarskih mrea, kao i nabavku
raunarsko-komunikacione opreme potrebne za bezbedan i siguran rad u svim
zdravstvenim ustanovama (proizilazi iz: Preporuke 5, Preporuke 6, Preporuke 8 i
Preporuke 11).
3. Regulisanje pitanje licenci, odnosno legalizacije upotrebe komercijalnih softvera i
sprovela adekvatna obuka informatiara (proizilazi iz Preporuke 9 i Preporuka 11).
4. Uvoenje nedostajuih i unapreenje uvedenih informacionih sistema, kao i za
digitalizaciju ureaja i integraciju svih sistema unutar zdravstvenih ustanova
(proizilazi iz Preporuke 12).
5. Sprovoenje svih mere u pogledu bezbednosti sistema, podataka, uz obezbeenja
uslova za odrivost funkcionisanja sistema (proizilazi iz Preporuke 3 i Preporuka 10).
59

6. Opremanje Data Centar IZIS Srbije (proizilazi iz Preporuke 21).
7. Uspostavljanje irokopojasna informatiko-komunikaciona mree zdravstvenih
ustanova i Data Centar IZIS Srbije (proizilazi iz Preporuke 7 i Preporuke 21).
8. Edukaciju postojeeg informatikog kadra (proizilazi iz Preporuke 14).
9. Informatiku edukaciju za menadment zdravstvenih ustanova (proizilazi iz
Preporuke 17).

b) Izmene postojeih pravnih akata kojima bi zakonski uredilo postojanje nadlenosti,
odgovornosti, ali i upotreba i staranje o informacionim sistemima, opremi, podacima i
dokumentima u digitalnoj formi sa kojima bi se usaglasio Zakon o zdravstvenoj
dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva (proizilazi iz Preporuke 26)
Izrada nedostajuih pravnih akata koja bi definisala:
1. Zaduenost i odgovornost za obezbeivanje adekvatnih prostornih i tehniko-
tehnolokih uslova (proizilazi iz Preporuke 3).
2. pitanje uvanja, bezbednosti i vlasnitva nad podacima, standardima pristupa,
korienja i obrade podataka (proizilazi iz Preporuke 10)
3. Uslovima i kvalifikaciji za rad na informatikim poslovima u zdravstvenim
ustanovama (proizilazi iz Preporuke 13)
4. Izvore potrebnih sredstava za zapoljavanje postojeeg i nedostajueg strunog
informatikog kadra (proizilazi iz Preporuke 15).
5. Izvore potrebnih sredstava za dalju informatizaciju svih nivoa u zdravstvenom
sistemu, kao i za redovno odravanje, unapreenje i zanavljanje uvedenih
informacionih sistem (proizilazi iz Preporuke 18).
Predlaganje novih pravnih akata. Potrebno je izraditi:
1. Strategiju eZdravlje koja e biti u skladu sa preporukama WHO i EU (proizilazi iz
Preporuke 19).
2. Novi Akcioni planu za realizaciju Strategije razvoja informacionog drutva, jer je stari
za period 2013-2014. godine (proizilazi iz Preporuke 21).
3. Pravni dokument koji bi u potpunosti definie dunosti i odgovornosti u okviru
informatike podrke u svim delovima i segmentima u okviru Zakona o Javnom
zdravlju, a posebno o inter-resornom prikupljanju, analitici, izvetavanju i
preduzimanju mera po pitanju zatite ivotne sredine.
Izmena i osavremenjavanje postojeih pravnih akata. Potrebna je izmeniti:
1. Pravilnik o blioj sadrini tehnolokih i funkcionalnih zahteva za uspostavljanje
Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (proizilazi iz Preporuke 20).
2. Pravilnik o uslovima i nainu unutranje organizacije zdravstvenih ustanova
(proizilazi iz Preporuke 23).
3. Pravilnik o bliim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim
ustanovama i drugim oblicima zdravstvene slube (proizilazi iz Preporuke 24).
60

4. Pravilnik o specijalizacijama i uim specijalizacijama zdravstvenih radnika i
zdravstvenih saradnika (proizilazi iz Preporuke 22).
5. Uredbu o koeficijentima za obraun i isplatu plata zaposlenih u javnim slubama,
uvedu radna mesta informatiara u zdravstvu (proizilazi iz Preporuke 25).

c) Pruanja Informatike podrke svim ostalim aktivnostima Ministarstva zdravlja i
uspostavljanje stalne saradnje sa Udruenjem informatiara u zdravstvu Srbije (proizilazi
iz Preporuke 27)


61

Prilog 1: Anketa
(o stanju i potrebama IT infrastrukture Vae ustanove)

1. Informacije o ustanovi

1. Naziv Vae ustanove: ________________________________________________________________
2. Tip ustanove:
( _______)
1. Kliniki centar 5. Opta bolnica 9. Institut/zavod za javno zdravlje
2. Institut 6. Specijalna bolnica 10. Vojna zdravstvena ustanova
3. Kliniko-bolniki centar 7. Zavod 11. Apoteka
4. Klinika 8. Dom zdravlja
3. Broj lokacija na kojima se ustanova prostire:_______ Ukupan broj zgrada na svim lokacijama:_______

4. Vaa ustanova ima: Da /Ne Jedinica Broj
Lokacije za inicijalni prijem pacijenata broj lokacija
Ambulante broj ambulanti
Stacionar broj kreveta
Dnevne bolnice ---------- ------
Laboratorije broj ureaja Od toga digitalizovanih _____
Radioloku dijagnostiku broj ureaja Od toga digitalizovanih _____
Radioterapiju broj ureaja Od toga digitalizovanih _____
Laboratoriju za patohistologiju





5. Zaposlenih u Vaoj ustanovi:
Broj zaposlenih Korisnici raunara
Na neodr. Na odre. Ukupno Broj
Zdravstveni radnici i saradnici VSS
(lekari, farmaceuti, stomatolozi, psiholozi, defektolozi)


Medicinske sestre/tehniari (VS i SSS)
Informatiari
Administrativno osoblje
Ostali
Ukupno

6. Profil zaposlenih informatiara u Vaoj ustanovi:
Red.
broj
Stepen strune spreme Zaposlen na Naziv zavrene kole/smera
(VSS, VS, SSS) 1-neodreeno; 2-odreeno (napr. via poslovna, FON, ETF, MF,...)
1.
2.
3.
4.
5.
6.

7. Informatika organizaciona jedinica

Da li u Vaoj ustanovi postoji Informatika organizaciona jedinica? (Da/Ne)______
Ako postoji, da li je samostalna? (Da/Ne) _____
Ako postoji i nije samostalna, kojoj organizacionoj jedinici Vae ustanove pripada?
__________________________________________________________________________________________

62

2. Sadanje stanje IT opreme i potrebe u Vaoj ustanovi

1.1. Sadanje stanje IT opreme - serverska soba
Koliko Vaa ustanova ima serverskih soba? (0-nema serverskih soba; broj soba) ______
Koliko serverskih soba:
- ima antistatik pod? (0-nijedna; broj soba) ______
- jeste adekvatno klimatizovano? (0-nijedna; broj soba) ______
Broj servera obezbeenih UPS-om (0-nijedan server; broj servera) ______

1.2. Da li je Vaoj ustanovi potrebna serverska soba ili njeno unapreenje? (Da/Ne)_______
Navedite potrebe: ______________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________

2.1. Sadanje stanje IT opreme raunarske mree
Ukupan broj LAN mrea: ____Broj nepovezanih LAN mrea:_____ Kapacitet mree (tipino): _____Mb
Da li postoji Wireless (Da/Ne): ________ Ako postoji, broj pristupnih taaka:__________
Broj veza ka internetu:________ Ukupan kapacitet veza ka internetu_____________

2.2. Da li u Vaoj ustanovi postoje potrebe za unapreenjem raunarske mree:
Broj novih LAN-ova koje treba uvesti: _______
Broj LAN mrea koje treba unaprediti:_______
Potrebno ukupno novih mrenih prikljuaka: _______
Potrebno novih Wireless pristupnih taaka: ________
Za dostupnost Interneta pacijentima, potrebno je _________Wireless pristupnih taaka
Dodatni kapacitet veza ka Internetu: ________
Pojasnite nedostatke i navedite ostale potrebe: _____________________________________________
_____________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________

3. Sadanje stanje IT opreme i potrebe hardver
Ureaji
Broj ureaja ija je starost: Ukupno Nedostaje
Pored postojeih
nedostaje
> 5 god 35 god < 3 god broj (Da/Ne) broj ureaja
Serveri - fiziki
Radne stanice
tampai
Matrini tampai
Bar kod tampai
Bar kod itai
itai kartica
Skeneri
Monitori visoke rezolucija
(za oitavanje digitalnih slika)







4. Primedbe (serveska soba, raunarske mree, hardver):
_______________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________________
63


5. Sadanje stanje IT opreme i potrebe - karakteristike operativnih sistema (OS) u Vaoj ustanovi

5.1. Navesti operativne sisteme koji se koriste u Vaoj ustanovi i broj licenci
Naziv OS Servera Broj licenci Naziv OS-Radnih stanice Broj licenci
1. 1.
2. 2.
3. 3.
4. 4.

5.2. Da li se koristi virtualizacija servera? (Da/Ne): ____ Ako se koristi , koliko ima virtualnih servera?________

5.3. Sadanje stanje IT opreme i potrebe - licencirani softveri
Vrsta softvera
Raspolaete sa Nedostaje
Broj licenci Broj licenci
Windows
Office (WORD, Excel, Power Point)
Access





6.1. Da li u Vaoj ustanovi postoje potrebe za unapreenjem sigurnosti e-podataka i e-dokumenata?
Da li imate sledee
vrste zatite/sigurnosti
e-podataka?
Sadanje stanje Potrebe
Da/Ne Naziv
Broj
licenci
Da/Ne Naziv
Broj
licenci
Antivirusna zatita
Firewall zatita
BackUp e-podataka
i e-dokumenata

Automatski BackUp servera
Automatski BackUp radnih
stanica

Automatski BackUp na lokaciju
udaljenih servera



6.2. Da li u Vaoj ustanovi postoje potrebe za:
Oprema za video nadzor? (Da/Ne) _______
Oprema za Sistem evidencije i kontrole pristupa zaposlenih? (Da/Ne)_______

7. Primedbe (OS, licencirani softveri i sigurnost podataka):
__________________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________________________
64

6. Sadanje stanje IT opreme i potrebe - softveri u Vaoj ustanovi
Vrsta IS:
IS u Vaoj ustanovi Potrebe
IS Proizvoa IS Uvedenost IS U upotrebi IS Integrisan IS Odravanje
Cena
odravanje
Nedostaje
Unapreenje
postojeeg
Integracija
sa BIS/ZIS
Naziv Naziv
1-potpuno
2-delimino
3neuveden
4nepotreban
Koliko godina?
sa BIS/ ZIS
(da/ne)
Ugovoreno
redovno
(da/ne)
godinje
(EUR)
(Da/Ne)
Potrebno
(Da/Ne)
Potrebna
(Da/Ne)
*BIS/ZIS ---------- ----------
LIS-Laboratorijski
ERP-Poslovni IS
PACS-Dijagnostiki IS
RDIS-Radiodijagnistiki IS
RTIS- Radioterapijski IS
DMS- arhiviranje dokumentac.


Vrsta namenskog softvera
(napr.za: fakturisanje, apoteku,
zakazivanje, nauna
istraivanja)
Softver Proizvoa Uvedenost U upotrebi Integrisan Odravanje
Cena
odravanje
Nedostaje
Unapreenje
postojeeg
Integracija
sa BIS/ZIS
Naziv Naziv
1-potpuno
2-delimino
3neuveden
4nepotreban
Koliko godina?
sa BIS/ ZIS
(da/ne)
Ugovoreno
redovno
(da/ne)
godinje
(EUR)
(Da/Ne)
Potrebno
(Da/Ne)
Potrebna
(Da/Ne)




(*BIS, ZIS- Informacioni sistem koji pokriva medicinsku dokumentaciju i fakturisanje)

7. Sadanje stanje IT opreme i potrebe - povezanost digitalizovanih ureaja sa LIS PACS, RIS
Vrsta IS Povezani ureaji sa IS Broj Potrebe povezivanja sa IS Broj 8. Primedbe i problemi na sadanje stanje IS
LIS-Laboratorijski Broj ureaja povezanih sa LIS: Broj ureaja koje treba povezati sa LIS:
PACS-Dijagnostiki IS Broj ureaja povezanih sa PACS: Broj ureaja koje treba povezati sa PACS:
RDIS-Radiodijagnistiki IS Broj ureaja povezanih sa RDIS: Broj ureaja koje treba povezati sa RDIS:
RTIS- Radioterapijski IS Broj ureaja povezanih sa RTIS: Broj ureaja koje treba povezati sa RTIS:


65

9. Da li u Vaoj ustanovu postoje potrebe za:
IT budetom (Da/Ne) __________
Dodatnim informatikim kadrom i reavanjem njihovog statusa (Da/Ne) __________
Dodatnom edukacijom i motivacijom menadmenta Vae ustanove (Da/Ne) ________
Poboljanjem saradnje sa proizvoaima IS (Da/Ne) __________

10. Da li u Vaoj ustanovi postoje potrebe za informatikim kadrom? (Da/Ne) ________. Precizirati:
Red.
broj
Struna sprema Obrazovanje Za obavljanje Broj Zaposlenje
Stepen (VSS, VS, SSS) (napr. FON, ETF, MF...) Vrsta poslova kadrova
1-Na neodreeno
2- Na odreeno
ili po projektu
1.
2.
3.
4.
5.
6.

11. Koliko je po Vaoj proceni potrebno sredstava za odravanje (na godinjem nivou)?
Odravanje: Potrebno sredstava (EUR)
Ukupno
Hardvera
Raunarske mree
Softvera IS (ukupno)
BIS/ZIS
LIS-Laboratorijski IS
ERP-Poslovni IS
PACS-Dijagnostiki IS
RDIS-Radiodijagnistiki IS
RTIS- Radioterapijski IS
DMS- arhiviranje dokumentacije
Namenskih softvera
Softvera za zatitu/sigurnost e-podataka
Ostalih licenciranih softvera
Potronog/kancelarijskog materijala
(tastature, mievi/papir, toneri)




12. Vae sugestije i predlozi za unapreenje rada unutar Vae ustanove:
_____________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________________

13. Vae sugestije i predlozi za unapreenje rada unutar Integrisanog zdravstvenog IS Srbije:
____________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________________
_____________________________________________________________________________________________


Anketu
popunio
Zaposlen na
radnom mestu:

66

Prilog 2: Spisak zdravstvenih ustanova
1. Dom zdravlja dr Mladen Stojanovi, Baka
Palanka
2. Dom Zdravlja Dr.Marton andor Mali Io
3. Dom zdravlja "dr Vlastimir Godi" Varvarin
4. DOM ZDRAVLJA DR JOVAN RISTI BABUNICA
5. INSTITUT ZA KARDIOVASKULANE BOLESTI
DEDINJE-Beograd
6. Zavod za stomatologiju Kragujevac
7. Institut za reumatologiju-Beograd
8. Zavod za javno zdravlje abac
9. Zdravstvena Ustanova Apoteka Krusevac
10. Dom Zdravlja Lajkovac
11. Opta bolnica Senta
12. Dom Zdravlja Arandjelovac
13. Dom zdravlja abac
14. Dom zdravlja Svilajnac
15. SPECIJALNA BOLNICA ZA ENDEMSKU
NEFROPATIJU
16. Institut za javno zdravlje Vojvodine
17. Zavod za javno zdravlje Zrenjanin
18. ApotekaMedicaVelika Plana
19. Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti-Beograd
20. Opsta bolnica Valjevo
21. SPECIJALNA BOLNICA ZA PLUNE BOLESTI
SURDULICA
22. SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU
BUJANOVAC-BUJANOVAKA BANJA
23. Dom zdravlja Gadin Han
24. DOM ZDRAVLJA NOVA VARO
25. Zdravstveni centar Kladovo
26. Dom zdravlja Rakovica
27. ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZATITU STUDENATA,
BEOGRAD
28. Dom zdravlja "Dr Jano Hadi" Baka Topola
29. Institut za zdravstvenu zatitu dece i omladine
Vojvodine
30. Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti "Gornja
Toponica"
31.
32. R.J. BOLNICA PRIBOJ
33. Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak
34. Dom zdravlja Valjevo
35. Dom zdravlja Alibunar
36. Klinika za stomatologiju Vojvodine
37. INSTITUT ZA MENTALNO ZDRAVLJE-Palmotiiceva
38. Dom zdravlja Uice
39. Specijalna bolnica za progresivne miine I
neuromiine bolesti
40. Dom zdravlja Oseina
41. SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU BANJA
KANJIA
42. Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku
protetiku
43. Zdravstvena ustanova "Apoteka Loznica"
44. Specijalna bolnica za rehabilitaciju Bukovika
banja-Arandjelovac
45. OPSTA BOLNICA - ARANDJELOVAC
46. Klinika za rehabilitaciju Dr Miroslav Zotovi-
Sokobanjska 13 Beograd
47. Dom zdravlja Tutin
48. Dom zdravlja Smederevo Smederevo
49. Dom zdravlja ,,Dr ore Kovaevi,,
50. Dom zdravlja Evelina Haverfild-Bajina Bata
51. Dom zdravlja Dr Djordje Basti Srbobran
52. Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica
53. Gradski Zavod za javno zdravlje Beograd
54. Dom zdravlja Novi Beograd
55. Zavod za javno zdravlje Subotica
56. DZDr Milorad Vlajkovi-Barajevo
57. Zavod za javno zdravlje Panevo
58. Apoteka Prokuplje
59. Opta Bolnica Subotica
60. Apoteka Kragujevac
61. OPTA BOLNICA VRAC
62. Dom zdravlja dr Milorad Mihajlovi Raanj
63. Dom zdravlja Poega
64. Opsta bolnica Pancevo
65. Dom zdravlja Ada
66. Bolnica Leskovac
67. Dom zdravlja Kikinda, Kikinda
68. Zavod za javno zdravlje Timok Zajear
69. Dom zdravlja_Dr Veroljub Caki Majdanpek
70. Specijalna bolnica za neuroloka i posttraumatska
stanja "Dr Borivoje Gnjati" Stari Slankamen
71. OB Stefan Visoki Smederevska Palanka
72. Dom zdravlja Sremska Mitrovica
73. Dom zdravlja Sokobanja
74. Apoteka aak
75. Zavod za javno zdravlje Pirot
76. DOM ZDRAVLJA NEGOTIN
77. OPTA BOLNICA NEGOTIN
78. Zavod za hitnu medicinsku pomo Kragujevac
79. Dom zdravlja Istok
80. Apoteka Zdravlje Smederevska Palanka
81. Opta bolnica Petrovac na Mlavi
82. Dom zdravlja Novi Beej
83. Dom zdravlja abari
84. Apoteka Sombor
85. Dom zdravlja Dr Nikola Dami Vrnjaka Banja
86. Opta bolnica Kruevac
87. Klinika za psih.bolesti Dr Laza Lazarevi
88. OB Sombor
89. Apoteka Gornji Milanovac
90. Dom zdravlja Vrbas
91. Specijalna bolnica "Sokobanja" Sokobanja
92. Dom zdravlja Sveti ore Topola
93. Zavod za javno zdravlje Kikinda
94. Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i
razvojnu neurologiju
95. Zavod za biocide i medicinsku ekologiju
96. Dom zdravlja Senta
97. Dom zdravlja Vrac
98. Dom zdravlja "Dr Ljubinko orevi" Svrljig
99. Zavod za zdravstvenu zatitu radnika Ni
67

100. Zavod za javno zdravlje Vranje
101. Dom zdravlja Kovin
102. Apoteka Zrenjanin
103. Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine,
Sremska Kamenica
104. Apoteka Uice
105. Dom zdravlja "Beej"
106. Apoteka "Sremska Mitrovica"
107. Zavod za plune bolesti i tuberkulozu NI
108. DOM ZDRAVLJA SAVSKI VENAC
109. Dom zdravlja Ljubovija
110. Dom zdravlja Apatin
111. Dom zdravlja Brus
112. Dom zdravlja KOVAICA
113. DZ Peinci
114. Apoteka Senta
115. Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i
omladinu, Beograd
116. Dom zdravlja Medvea
117. Institut za javno zdravlje Kragujevac
118. Opta bolnica Dr Aleksa Savi Prokuplje
119. Dom zdravlja Leskovac
120. Dom zdravlja Petrovac na Mlavi
121. Apoteka Vrbas
122. Apoteka "abac" abac
123. Dom zdravlja Mionica
124. Dom zdravlja Trstenik
125. Institut za rehabilitaciju Beograd, Sokobanjska
17
126. Dom zdravlja Cajetina
127. Opta bolnica Dr Laza K. Lazarevi - abac
128. Specijalna bolnica za rehabilitaciju

129. Institut za javno zdravlje Ni
130. Apoteka Vrac
131. Dom zdravlja aak
132. Dom zdravlja Luani
133. Opta bolnica aak
134. DOM ZDRAVLJA IVANJICA
135. Dom zdravlja Kurumlija
136. Dom zdravlja Lebane
137. Specijalna bolnica za rehabilitaciju GEJZER
Sijarinska Banja
138. Zavod za javno zdravlje uprija
139. Dom zdravlja Novi Sad
140. Specijalna bolnica za plune bolesti Dr Vasa
Savi Zrenjanin
141. Opta bolnica Poarevac
142. Ginekoloko-akuerska klinika ''Narodni front''
143. SB "Ozren"- Sokobanja
144. Institut za onkologiju i radiologiju Srbije
145. Dom zdravlja Knjaevac
146. Opta bolnica Knjaevac
147. Dom zdravlja "Danica i Kosta amanovi" Kni
148. Zavod za zdravstvenu zatitu radnika
Ministarstva unutranjih poslova
149. Specijalna bolnica za interne bolesti Vrnjaka
banja
150. -
151. DZ-Jagodina
152. Zavod za zdravstvenu zatitu studenata Ni
153. Dom zdravlja Ni
154. OPTA BOLNICA MAJDANPEK
155. Zavod za javno zdravlje aak
156. Dom zdravlja abalj
157. Dom zdravlja Dr Duan Savi Doda Beoin
158. Dom zdravlja Panevo
159. Dom zdravlja Ba
160. Apoteka Novi Sad
161. DZ - Sombor
162. Dom zdravlja Doljevac
163. Dom zdavlja Miloje Hadi ule- Raa
164. DZ Odaci
165. Zastava Zavod za zdravstvenu zatitu radnika
doo u restrukturiranju, Kragujevac
166. Dom Zdravlja dr Milutin Ivkovic-Palilula
167. ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE VALJEVO
168. Dom zdravlja Sopot
169. KBC ZVEZDARA
170. Opta bolnica Kraljevo
171. Opta bolnica - Pirot
172. Dom zdravlja Kanjia
173. Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja
Koviljaa
174. Specijalna bolnica ZA PLUNE BOLESTI Bela
Crkva
175. Institut za onkologiju Vojvodine
176. Dom zdravlja dr Dobrivoje Ger.Popovi
Aleksandrovac
177. Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan
Jovanovi Batut
178. Dom zdravlja Kruevac
179. DZ Ruma
180. DOM ZDRAVLJA-BAKI PETROVAC
181. Dom zdravlja Meroina
182. Zavod za javno zdravlje Kraljevo
183. Zavod za javno zdravlje Uice
184. DZ ARILJE
185. Zavod za javno zdravlje Poarevac
186. Apoteka Parain
187. DOM ZDRAVLJA VELIKO GRADITE
188. Dom zdravlja "dr Milorad-Mika Pavlovi" Inija
189. Dom zdravlja Vlasotince
190. Opta bolnica Parain
191. Dom zdravlja Malo Crnie
192. Dom zdravlja Poarevac
193. Zavod za javno zdravlje Kruevac
194. Dom zdravlja dr Simo Miloevi ukarica
195. Dom zdravlja "Dr. Darinka Luki"u Koceljevi
196. Dom zdravlja Golubac
197. Specijalna bolnica za rehabilitaciju Rusanda
198. Zavod za transfuziju krvi Ni
199. Istureno odeljenje OB Uice u Novoj Varoi
200. Zavod za psiho fiz porem i govor patol Prof Dr
Cvetko Brajovic
201. OPTA BOLNICA LOZNICA
202. Dom zdravlja uprija.
203. Apoteka Jagodina
204. Institut za plune bolesti Vojvodine, Sremska
Kamenica
68

205. Dom zdravlja Despotovac
206. Dom zdravlja Dr Jovan Jovanovi Zmaj Stara
Pazova
207. Dom zdravlja agubica
208. Kliniki Centar Vojvodine
209. Opta bolnica Kikinda
210. Opta bolnica Jagodina
211. Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti
Kovin u Kovinu
212. DZ Temerin
213. Dom zdravlja Titel
214. Gradski zavod za plune bolesti i tuberkulozu,
Beograd
215. Dom zdravlja Novi Kneevac
216. Dom zdravlja Subotica
217. Dom zdravlja Obrenovac
218. Dom zdravlja Lapovo
219. Opta bolnica Novi Pazar
220. Opta Bolnica Uice - IO Bolnice u Poegi
221. Dom zdravlja Sjenica sa IO OB Uice u Sjenici
222. Opta Bolnica Uice
223. Kliniki centar Kragujevac
224. Dom zdravlja Loznica
225. Apoteka Leskovac
226. Institut za transfuziju krvi Srbije
227. ZAVOD ZA TRANSFUZIJU KRVI VOJVODINE
228. Specijalna bolnica za interne bolesti
Mladenovac
229. Institut za medicinu rada Srbije Dr Dragia
Karajovi
230. DZ UB
231. DZ STARI GRAD
232. ZAVOD ZA HITNU POMO NOVI SAD
233. ZC UICE OJ DZ KOSJERI
234. DZ SEANJ
235. DZ NOVI PAZAR
236. DZ BELA PALANKA
237. DZ ZVEZDARA
238. Apoteka Kikinda
239. Zavod za javno zdravlje Sombor
240. Apoteka Beograd
241. Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Junakovi"
Apatin
242. OPTA BOLNICA GORNJI MILANOVAC
243. Dom zdravlja Bor
244. Opta bolnica Bor
245. kbc b.kosa
246. Dom zdravlja Parain
247. ob S. Mitrovica
248. Specijalna bolnica "Merkur" Vrnjaka Banja
249. Gradski zavod za gerontologiju i palijativno
zbrinjavanje,Beograd
250. Zdravstvena ustanova Apoteka ''Valjevo''
251. Specijalna bolnica za leenje psihijatrijskih
bolesti dr Slavoljub Bakalovi
252. kbc D. Miovi
253. Institut za neonatologiju
254. Dom zdravlja Dr Milan-Bane orevi Velika
Plana
255. Specijalna bolnica za rehabilitaciju - Ivanjica
256. Dom zdravlja Mladenovac
257. Zavod za javno zdravlje Leskovac
258. Dom zdravlja Kuevo
259. Specijalna bolnica za rehabilitaciju Agens
260. Apoteka Subotica
261. DZ Kragujevac
262. Zdravstveni centar Studenica Kraljevo OJ
Dom zdravlja
263. DZ VODOVAC
264. SPECIJALNA BOLNICA ZA REUMATSKE
BOLESTI NOVI SAD
265. Dom zdravlja Surdulica
266. Opta bolnica Surdulica
267. Opta bolnica uprija
268. Zdravstveni Centar - Gnjilane
269. Univerzitetska deja klinika
270. Institut za leenje i rehabilitaciju "Nika Banja"
Ni
271. Dom zdravlja Vraar
272. Dom zdravlja ievac

69

Prilog 3: Autori teksta i istraivaki tim
Ko su Autori teksta?
1. Zorana Bizeti, dipl. Mat. lan UIZS i Naelnik Data Centra IORS-a
- Zorana Bizeti je diplomirani matematiar koji od 1989. radi u Institutu za onkologiju i
radiologiju Srbije (IORS). Kao Informatiar je uestvovala u razvoju i implementaciji vie od
10 raznorodnih softvera. Zahvaljujui svom matematikom obrazovanju postavila je osnove
klinike biostatistike u IORS-u uestvujui u preko 50 klinikih, kako domaih, tako i
meunarodnih studija.
Davne 1994. godine je formirala, Data Centar - kao prvu organizacionu jedinicu koja se bavi
informatiko-statistikim poslovima unutar zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa u Srbiji.
Postavila mu je, ne samo osnovnu ulogu, koja je bila da prua podrku nauno-
istraivakom radu IORS-a, nego i osnovni zadatak, a to je da primenom savremene
informacione tehnologije i statistikih metoda unapreuje nauno-istraivaki i rutinski
rad. To je bio razlog zato je struan, vredan portvovan i kreativan tim Data Centar, sa
njom na elu, uestvovao u svim inovativnim projektima IORS-a (prvi protokoli leenja,
prvi ISO standard, prvi WEB site, prve email adrese ...). 2013. godine, zahvaljujui
projektima Ministarstva zdravlja, IORS dobija bolniki informacioni sistem, a Data Centar
dobija novu ulogu odravanje, unapreenje i dalji razvoj informacionog sistema IORS-a.
Koristei sva prethodna iskustva, Zorana Bizeti, kao naelnik Data Centra, je uspeno
vodila implementaciju sistema u IORS-u kao jednoj od najkompleksnijih i zahtevnijih
zdravstvenih ustanova u Srbiji. Danas, bolniki informacioni sistem radi na 193 punkta
IORS-a i poinje da daje prve rezultate.
Kao UNDP ekspert, 2005-2006. godine, je bila lan Tima za funkcionalnu analizu
komunikacije i koordinacije rada u pravosuu Srbije (sa preporukama za unapreenje
postojeeg stanja i odnosa).
Na kratko je radila i u inostranstvu. Godinu i po dana rada u Moskvi joj je bilo dovoljno da
tamo razvije i uvede jedan poslovni sistem (ERP).
Pored navedenog, ona je i National Representative International Societe for Clinical
Biostatistics i lan upravnog odbora Udruenja informatiara u zdravstvu Srbije. Autor je
preko 30 publikacija, izdatih kako u domaim, tako i u meunarodnim asopisima.
Ostvaruje sve postavljene profesionalne ciljeve koji su usmereni ka primeni informatike i
statistike u unapreenju rada i drutva u celini.
Udata je i ima dvoje dece. Privatna elja joj je da jednoga dana moe da pogleda deci u oi i
kae: Ja sa uradila sve to je bilo u mojoj moi da ivite u boljoj dravi. Jo uvek ne zna da li
e to moi rei sa ponosom, ili e se reenica nastaviti sa: ali,...

2. Ivan Risti, dipl.ing.elek. Predsednik UIZS i Naelnik Centra za analizu, planiranje i
organizaciju zdravstvene zatite, informatiku i biostatistiku u zdravstvu Zavoda za javno
zdravlje Leskovac
- Diplomirani inenjer elektronike, zavrio studije na smeru Raunarska tehnika i
informatika Elektronskog fakulteta u Niu. Od 2007. godine radi kao zdravstveni saradnik
informatiar u Zavodu za javno zdravlje Leskovac. Posveen poslu i stalnom unapreenju,
uskoro je ovladao primenom informatike u zdravstvenoj evidenciji i statistici, kao i
osnovnim aspektima planiranja zdravstvene zatite, ujedno obavljajui poslove sistem
administratora. Poseduje znaajnu kompetentnost i iskustvo u razvoju zdravstvenih
informacionih sistema koje je stekao razvojem dva softverska reenja koja su u primeni u
70

Zavodu za javno zdravlje Leskovac (elektronski protokol laboratorije klinike
mikrobiologije i laboratorije za ispitivanje zdravstvene ispravnosti ivotnih namirnica), kao
i redovnom obradom i analizom irokog spektra zdravstvenih podataka. Iskreni je
zagovornik sistemskih reenja sa zapaenim uspehom u implementaciji sistema
menadmenta kvalitetom ISO 9001 i ISO 17025. Na mesto naelnika Centra socijalne
medicine i zdravstvene informatike dolazi 2012. godine. Jedan je od inicijatora osnivanja i
prvi predsednik Udruenja informatiara u zdravstvu Srbije (www.uizs.org.rs). Oenjen je i
otac dve erke.
Web stranice: http://rs.linkedin.com/in/ivanleskovac/, https://twitter.com/ivanleskovac

Recenzija teksta:
1. Prof dr Duan Popovac
2. Aleksandar Vukalovi Savetnik Ministra zdravlja
3. Sinia Radulovi, dr sc med Direktor Slube za nauno-istraivaki rad IORS

Tim koji je sproveo istraivanje
Autori Ankete
1. Duica Gavrilovi, Ms .mat ef Kabineta za medicinsku statistiku IORS-a
2. Aleksandar Vukalovi Savetnik Ministra zdravlja
3. Branko Marovi, dr sc elek Rukovodilac Projekta EU IHIS
4. Aleksandra Popovi - dipl ing elek
5. Zorana Bizeti, dipl mat lan UIZS i Naelnik Data Centra IORS-a

Anketu unosili:
1. Ivan Risti, dipl ing elek predsednik UIZS sa lanovima UIZS
2. Ljubica Miljani, dipl ecc. sa kolegama lan UIZS
3. Nikola Jovanovi, dipl ing , sa kolegama - lan UIZS i ef Kabineta za med.inf. IORS
4. Ostali lanovi UIZS-a

Analiza podataka
1. Zorana Bizeti, dipl mat lan UIZS i Naelnik Data Centra
71