You are on page 1of 27

1

MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović


6. DINAMIKA VISKOZNOG FLUIDA

6.1 Navije Stoksova jednačina– zakon održanja količine kretanja





Pri strujanju viskoznog fluida vektor napona ima i normalnu i tangencijalnu komponentu.
Normalna projekcija vektora napona u sebi sadrži pritisak i deo napona koji je posledica
napona usled viskoznog strujanja fluida.

xx yx zx
n xy yy zy
xz yz zz
p P n P
o t t
t o t
t t o
| |
|
|
|
|
\ .
= · =


,
,
xx xx yy yy zz zz
p p p
q q q
o o o o o o = ÷ + = ÷ + = ÷ +

Hipoteza o normalnim naponima: 0
3
xx yy zz
xx yy zz
p
q q q
o o o
o o o
+ +
= ÷ ÷ + + =

Diferencijalne jednačine količine kretanja viskoznog fluida proizilaze iz II Njutnovog zakona:
promena količine kretanja fluida u materijalnoj zapremini u vremenu jednaka je sumi svih sila
koje deluju na taj fluid.
Promena količine kretanja u materijalnoj zapremini je:

m
V
D
d = d = d = d
D
m m m
m uV m uV V
K D D DU DU
U V U m m V
t Dt Dt Dt Dt
µ µ =
} } } }


Na posmatranu masu fluida deluju zapreminske sile i površinske sile, pa se zakon održanja
količine kretanja može napisati kao:
V
m
,m
n

dA
µ,dV
m
F
nn
p

nt
p
m
d d R F V µ =
n
p

n
d d
n
R p A =

2
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
d = d + d
m m m
n
V V A
DU
V F V p A
Dt
µ µ
} } }


( )
( ) ( )
d = d d
. . : d d
m m m
y
x z
n x x y y z z
A A V
x
A V
p
p p
p A p n p n p n A= V
x y z
GO n A V
x
c | | c c
+ + + +
|
c c c
\ .
c
=
c
} } }
} }


pa se drugi Njutnov zakom može napisati na slededi način:

D
d + d
D
D
+
D
m m
y
x z
V V
y
x z
p
p U p
V F V
t x y z
p
p U p
F Opšta jednačina dinamike fluida
t x y z
µ µ
µ µ
c | | c c
= + +
|
c c c
\ .
c
c c
= + +
c c c
} }


Projekcije opšte jednačine na pravce x, y, z:

1
:
1
:
1
:
yx
xx zx
x
xy yy zy
y
yz
xz zz
z
p
p p u u u u
x u v w F
t x y z x y z
p p p
v v v v
y u v w F
t x y z x y z
p
p p w w w w
z u v w F
t x y z x y z
µ
µ
µ
c | | c c c c c c
+ + + = + + +
|
c c c c c c c
\ .
c c c | | c c c c
+ + + = + + +
|
c c c c c c c
\ .
c | | c c c c c c
+ + + = + + +
|
c c c c c c c
\ .


Dakle, pri strujanju viskoznog fluida nepoznate veličine su:
, , , , , , , , , , ,
xx xy xz yy yz zz
u v w p p p p p p p T µ . Kao što je poznato na raspolaganju je 6 jednačina
(jednačina kontinuiteta, jednačina količine kretanja, jednačina energije i jednačina stanja),
što je za 6 manje od broja nepoznatih. Da bi se prevazišao ovaj problem bilo je potrebno nadi
vezu između komponenti tenzota napona i polja brzine. Ta veza data je Stoksovom
hipotezom o naponima koja je postavljena na osnovu uopstene Njutnove hipoteze (linearna
veza između brzine deformisanja i napona):

( )
( )
.( )
2 div
1 1
0 0
ik ik ik ik
statika neviskozno
const Njutnova hipoteza
const
xx yy zz
ik
Kronekerov xy yz xz
simbol
p p S v
i k
i k
µ
µ
o q q o
o o o
o
o o o
+
=
=
' = ÷ + +
¦
= = = =
¦
=
´
= = = =
¦
¹




3
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović

Normalni naponi:
2 ,
2
2
xx
yy
zz
Njutnova hipoteza
Stoksov hipoteza
u
p divU
x
v
p divU
y
w
p divU
z
o q q
o q q
o q q
c
' = ÷ + +
c
c
' = ÷ + +
c
c
' = ÷ + +
c


Zbir normalnih napona usled viskoznosti mora da bude 0. Za . const µ = to je zadovoljeno
samo sa Njutnovom hipotezom tj. tada je 2 0
xx yy zz
divU
q q q
o o o q + + = = , dok za . const µ =
0 divU = , pa ovaj uslov nije zadovoljen sa Njutnovom hipotezom. Da bi ovaj uslov bio
zadovoljen i u slučaju strujanja stišljivog fluida dodaje se još jedan član, pa je sada:
2
2 3 0
3
xx yy zz
divU divU
q q q
o o o q q q q ' ' + + = + = ÷ = ÷

Tako su pojedine komponente tenzora napona:

1 2
2
2 3
xx
u u u v w
p p
x x x y z
q q
| | c c c c c | |
= ÷ + + ÷ + +
| |
c c c c c
\ .
\ .

1
2
2
1
2
2
xy
xz
u v
p
y x
u w
p
z x
q
q
| | c c
= +
|
c c
\ .
c c | |
= +
|
c c
\ .

.....

Zamenom ovih komponenti tenzora napona u opštu jednačinu količine kretanja za x pravac:

1 1 2
: 2
2 3
1 1
x
u u u u u u u v w
x u v w F p
t x y z x x x x y z
u v u w
y y x z z x
q q
µ
q q
µ µ
( | | c c c c c c c c c c | |
+ + + = + ÷ + + ÷ + + +
( | |
c c c c c c c c c c
\ .
\ . ¸ ¸
( | | c c c c c c ( | |
+ + +
( | | (
c c c c c c
\ . ¸ ¸ \ . ¸ ¸



Ako je const q = .

2 2 2 2 2 2 2 2 2
2 2 2 2 2
1
:
2
3
x
u u u u p
x u v w F
t x y z x
u u u v w u v u w
x x x x y x z y x y z x z
µ
q
µ
c c c c c
+ + + = ÷ +
c c c c c
( | | c c c c c c c c c
+ ÷ + + + + + +
( |
c c c c c c c c c c c c c
\ . ¸ ¸

4
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
2 2 2
2 2 2
div
1
:
1
3
x
u
U
u u u u p
x u v w F
t x y z x
u u u u v w
x y z x x y z
µ
q
µ
A
c c c c c
+ + + = ÷ +
c c c c c
( | |
( |
c c c c c c c
+ + + + +
( |
c c c c c c c
( |
|
(
\ . ¸ ¸

Na isti način dobijaju se diferencijalne jednačine količine kretanja i za y i z pravac. Sada je:

D 1 1
: div
D 3
D 1 1
: div
D 3
D 1 1
: div
D 3
x
y
z
u p
x F u U
t x x
v p
y F v U
t y y
w p
z F w U
t z z
v v
µ
v v
µ
v v
µ
c c
= ÷ + A +
c c
c c
= ÷ + A +
c c
c c
= ÷ + A +
c c


Nakon množenja ovih jednačina odgovarajudim jediničnim vektorima i njihovog sabiranja
dobija se vektorski oblik opšte diferencijalne jednačine kretanja tj. vektorski oblik Navije-
Stoksove jednačine:

D 1 1
grad grad(div )
D 3
U
F p U U
t
v v
µ
= ÷ + A +

Ako je strujanje fluida nestišljivo
( )
. div 0 const U µ = ÷ = Navije-Stoksova jednačina svodi
se na:

D 1
grad
D
U
F p U
t
v
µ
= ÷ + A

Ovo je parcijalna nelinearna diferencijalna jednačina drugog reda. Nelinearni član potiče od
ubrzanja i predstavlja najvedi problem pri rešavanju. Opšte tačno rešenje nije nađeno.
Rešenje je mogude nadi samo u specijalnim slučajevima. Pri rešavanju koristi se granični uslov
da je na zidu brzina jednaka brzini zida što je posledica viskoznosti.


6.2 Primena Navije-Stoksove jednačine na stacionarno jednodimenzijsko
strujanje fluida

Zakon održanja količine kretanja (Lagranžev pristup):

m
V
d = d + d
m m
n
V A
D
U V F V p A
Dt
µ µ
} } }


5
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
Primenom Rejnolds-Lajbnicove teoreme definiše se zakon održanja količine kretanja za
kontrolnu zapreminu (Ojlerov pristup):



( )
( )
d d = d + d
n
V A V A
U
V + U U n A F V p A
t
µ
µ µ
c
·
c
} } } }




Pod pretpostavkom da je strujanje stacionarno i kvazijednodimenzijsko (jedna komponenta
brzine koja se menja u pravcu strujanja i po poprečnom preseku) jednačina za strujanje kroz
cev je:

( )
2 2
d = d + d
1 w 1 w
n
A=A A A V A=A A A
U U n A F V p A µ µ
+ + + +
·
} } }

( ) ( ) ( )
d d
1 2
A A
U U n A+ U U n A+ U U n µ µ µ · · ·
} }
0
d = d + d + d + d
w 1 2 w
w
n n n
А V A A A
R sila kojom zid cevi
deluje na fluid
A F V p A p A p A µ
÷
} } } } }

f w
P R = ÷

f
P - sila kojom fluid deluje na cev

( ) ( )
1 2
2
1 2
d d + d + d d
1 1 2
f n n
Un Un
A А A А V
pn pn
U U
P U U n A U U n A p A p A F V µ µ µ
÷
÷ ÷
÷
= ÷ · ÷ · +
} } } } }


Vektor napona u poprečnom preseku cevi sastoji se iz pritiska i napona koji potiče od
viskoznosti. Od

napona usled viskoznosti za kvazijednodimenzijski model strujanja prisutni su
2 , ,
xx xy xz
u u u
x y z
q
o q t q t q
c c c
= = =
c c c
. Kako je promena poprečnog preseka spora naponi
xx
q
o


se mogu zanemariti, a zbog simetrije profila brzine sile koje potiču od napona i
xy xz
t t se
uravnotežavaju. Zato se vektor napona u poprečnom preseku svodi samo na
n
p pn = ÷ .
1
n
2
n
1
U
2
U
n
U
A
1
A
2
6
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
2 2
1 2 1 1
d d d d d
1 2 1 2
f
A A A A V
P n U A n U A pn A pn A F V µ µ µ = ÷ ÷ ÷ ÷ +
} } } } }


Pod pretpostavkom da se radi o nestišljivom strujanju fluida

( ) . const µ = :
2 2
1 2 1 1 1 2 2 2
d d
1 2
f
A A
P n U A n U A p An p A n Vg µ µ µ = ÷ ÷ ÷ ÷ +
} }



| -Busineskov koeficijent ili korekcioni koeficijent količine kretanja. Može se pokazati da je
za laminarno strujanje 4 3 | = , a za turbulentno 1 | ~ .
Sada je:

2 2
1 1 1 1 2 2 2 2 1 1 2 2 f
P n U A n U A Pn Pn Vg µ| µ| µ = ÷ ÷ ÷ ÷ +


Ako posmatrana kontrolna zapremina ima m ulaza i n izlaza:

( )
2
1
m n
f i i i i i i
i
P n U A P Vg µ | µ
+
=
= ÷ + +
¿


i
P - intenzitet sile pritiska u ulznim I izlaznim presecima
1)
i i i
P p A = - ako se računa samo sila kojom fluid u cevi deluje na cev.
2) ( )
i i a i
P p p A = ÷ - ako se uzima u obzir i delovanje okoline gde vlada pritisak
a
p


6.3 Proširena Bernulijeva jednačina za viskozno strujanje fluid

Navije-Stoksova jednačina

:

D 1 1
grad grad(div )
D 3
U
F p U U
t
v v
µ
= ÷ + A +

Ako je strujanje:
1. stacionarno 0
t
c
=
c
,
2. nestišljivo . const µ =
3. u polju konzervativnih sila grad = - F gz =
F F
Φ Φ :

( )
2
grad grad grad
2
U p
gz U U rotU v
µ
+ + ÷ A = ×

Skalarnim množenjem ove jednačine elementom strujnice dl :

2
d
2
sr
A
U A= U A |
}
7
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
( )
Y
2
0
dY
grad d d rot d
2
U p
gz l U l U U l v
µ
| |
+ + · ÷ A · = × ·
|
\ .

2 2
1 1
dY 0
g
Y gubitak energije fluida
prouzrokovan radomviskoznih sila
U dl v
÷
÷ A · =
} }

1 2 g
2
g
1
Y Y +Y
Y d U l v
=
= ÷ A ·
}

Y
g
- gubitak energije fluida prouzrokovan radom viskoznih sila na putu od 1 do 2

Da bi smo proširili primenu Bernulijeve jednačine i na strujno vlakno koje je dovoljno malog
poprečnog preseka dA da se može smatrati da su sve veličine konstantne po poprečnom
preseku, pomnožidemo je sa dm (protok kroz strujno vlakno).

2 2 2
1 1 2 2
1 2 g
2
m
d d Y d
2 2 s
U p U p kg J
gz m gz m m
s s µ µ
| | | | (
+ + = + + + =
| | (
\ . \ . ¸ ¸



Energija fluida u poprečnom preseku strujne cevi u jedinici vremena nalazi se kao integral
gornjeg izraza po poprečnom preseku:

1 2
2 2 2
g
2
m
d d Y d
2 2 s
A A A
U p U p kg J
gz U A gz U A U A
s s
µ µ µ
µ µ
| | | | (
+ + = + + + =
| | (
\ . \ . ¸ ¸
} } }

1
3 2 3
1 1
1 1 1
d
2 2 2
sr sr
A
U U U
A A m µ o µ o = =
}


o - Koriolisov koeficijent koji predstavlja korekciju zbog greške koju pravimo kad računamo
kinetičku energiju poprečnog preseka preko srednje brzine. Za laminarno strujanje 2 o = , a
za turbulentno strujanje 1 o ~ .
A
1
A
2
dA

1
2
dl
8
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović


U pravcu n koji je upravan na pravac strujanja brzina je nula pa se Navije Stоksova jednačina
za taj pravac svodi na:

1
0
1
cos 0
cos .
.
n
z
p
F
n
p
g
n
p
g n const
p
gz const
µ
o
µ
o
µ
µ
c
÷ =
c
c
÷ ÷ =
c
÷ ÷ =
+ =

1
1
1 1
d
A
p p
gz U A gz m µ
µ µ
| | | |
+ = +
| |
\ . \ .
}


Sada je Bernulijeva jednačina za cev:

2 2
1 2 1 2
1 1 1 2 2 2
Y
2 2
sr sr
g
U U p p
m gz m gz m o o
µ µ
| | | |
+ + = + + +
| |
\ . \ .

2 2
1 2 1 2
1 1 2 2
Y
2 2
sr sr
g
U U p p
gz gz o o
µ µ
+ + = + + +

Energija fluida u preseku 1 (po jedinici mase) jednaka je zbiru energije fluida u nizstrujnom
preseku 2 (po jedinici mase fluida) i energiji izgubljenoj usled rada viskoznih sila (po jedinici
mase).


6.3.1 Gubici strujne energije

2 2
g
1 1
Y d d dy d U l u x v w z v v = ÷ A · = ÷ A +A + A
} }

U vA - vodi poreklo od napona usled viskoznosti (pri izvođenju Navije Stoksove jednačine,
članovi koji se javljaju kao posledica uticaja viskoznosti, , , , , ,
xx yy zz xy xz yz
p p p p p p
q q q
, svode se
na U vA ).
n
z
g
o
9
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
Gubici strujne energije svrstavaju se u dve grupe: gubitke usled trenja i gubitke usled
prisustva lokalnih otpora.


Gubici usled trenja

Pri strujanju kroz pravu cev polje brzine je takvo da postoji promena brzine po poprečnom
preseku, što dovodi do prisustva napona usled viskoznosti, a samim tim i do gubitaka strujne
energije usled viskoznosti. Dakle, da bi se javio uticaj viskoznosti neophodno je da polje
brzine bude nehomogeno tj. da postoji gradijent brzine. To dovodi do vrtložnosti, tj. do
mikrovrtloga koji dovode do gubitka strujne energije fluida. (Postoji klasa strujanja fluida kod
kojih polje brzine nije homogeno, ali bez obzira na to 0 rotv e = = , pa nema gubitaka energije
usled viskoznosti.) Što je gradijent brzine vedi, vedi je i uticaj viskoznosti tj. vedi su gubici
strujne energije.
U inžinjerskoj praksi nije pogodno koristiti pomenuti integralni izraz ved se ovi gubici
izračunavaju pomodu Darsi-Vajsbahovog obrazca:

2
λ
h
Y = λ
4 2
l U
R


l-dužina cevi za koju se izračunava gubitak energije,
R
h
-hidraulički radijus,
h
A
R =
O

A-površina protočnog preseka,
O-okvašeni obim,
Za cev kružnog poprečnog preseka:

U-srednja brzina posmatrane deonice,
Re,
D
o
ì ì
| |
=
|
\ .
-koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja
UD
Re
v
= i relativne hrapavosti
cevi
δ
D
.

Određivanje koeficijenta trenja:

1. Za laminarno strujanje ( Re 2320 s ) ì zavisi samo od Rejnoldsovog broja i kaže se da se
cev tada ponaša kao hidraulički glatka. Za taj režim strujanja postoji analitički tačan izraz za
ì :
64
Re
ì =

D
2
h
π
4
= =
π 4 D
D
D
R
10
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
Kako je on određen?
Za strujanje kroz cev postoji tačno analitičko rešenje:
( )
2 2
4
p
U R r
lq
A
= ÷
na osnovu kojeg se nalazi protok i srednja brzina:

( )
R R 4
2 2
0 0
2
2 2
V = 2 d 2 d
4 8
8 V
8
sr
sr
p p R
U r r R r r r
l l
U pR p
U
R l l R
t
t t
q q
q
t q
A A
= ÷ =
A A
= = ÷ =
} }


Sa druge strane iz Bernulijeve jednačine za preseke 1 i 2 koji se nalaze na rastojanju l prave
cevi prečnika D sledi:

2 2 2
1 2
2
8 64
2 2D 2D
sr sr sr sr
U U U U p p l p
D l R Re
µ q µ
ì ì ì ì
µ µ
A
= + ÷ = ÷ = ÷ =

Za režime strujanja pri Re 2320 > (turbulentna strujanja) nema tačnih analitičkih rešenja, pa
nema ni analitičkih rešenja za koeficijent trenja. U cilju određivanja ì Nikuradze je 1933.
godine izvršio obimna eksperimentalna istraživanja. Na unutrašnju površinu cevi nanosio je
pesak različite krupnode zrna ( 0,1 1,6mm ÷ ) i merio je pad pritiska na njima pri različitim
protocima. Sistematizacijom tih rezultata formirao je dijagram zavisnosti Re,
D
o
ì ì
| |
=
|
\ .
.
Međutim, ovaj dijagram nije mogao da se koristi za izračunavanje koeficijent trenja
industrijskih cevi. Zato je Kolbruk 1940. izvršio niz eksperimenata na industrijskim cevima, a
te rezulrtate je sredio Mudi u jedan log logRe ì ÷ dijagram poznat kao Mudijev dijagram.
Analizom ovog dijagrama uočava se da osim oblasti laminarnog strujanja postoje još četiri
karakteristične oblasti:

2. 2320 Re 4000 < < oblast prelaza laminarnog u turbulentno strujanje. Ova oblast strujanja je
nestabilna, pa se izbegava. Za ovu oblast postoji obrazac Zajčenka:
3
0,0025 Re ì =


3. Re 40D o < hidraulički glatke cevi (viskozni podsloj prekriva neravnine). Koeficijent trenja
zavisi samo od Re broja i izračunava se pomodu Blazijusovog obrazca:
4
0, 3164
Re
ì =

1
2
l
D
11
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović


4. 40 500 D Re D o o < < hidraulički hrapave cevi (viskozni podsloj delimično prekriva
neravnine). Koeficijent trenja zavisi i od Re broja i od relativne hrapavosti D o . Ima nekoliko
poluempirijskih formula za izračunavanje ì , a jedna od njih je Altšulova:
0,25
68
0,11
D Re
o
ì
| |
= +
|
\ .


5. 500 Re D o > potpuno hrapave cevi (viskozni podsloj ne prekriva neravnine). U ovoj
oblasti koeficijent trenja zavisi samo od hrapavosti i za njegovo izračunavanje postoji niz
poluempirijskih obrazaca među kojima je najjednostavniji Šifrinsonov:
1 4
0,11
D
o
ì
| |
=
|
\ .


Gubici energije usled prisustva lokalnih otpora

Na mestima gde se remeti pravolinijski tok fluida dolazi do značajnih promena u profilu
brzine (višedimenzijsko) što dovodi do pojave makrovrtloga koji oduzimaju energiju od
glavne struje fluida. Na tim mestima strujanje više nema jednodimenzijski karakter, ved je
višedimenzijsko. U oblasti višedimenzijskih strujanja ne može se primeniti Bernulijeva
jednačina. Prisustvo ovih oblasti u strujnom toku uzima se u obzir samo globalno, uvođenjem
dopunskih članova koji uzimaju u obzir gubitak energije fluida zbog prisustva lokalnih otpora
(koji dovode do višedimenzijskog strujanja i pojave makrovrtloga).
Za sve lokalne gubitke energije osim gubitka Bord-Karnoa (naglo proširenje cevovoda) nije
mogude odrediti analitički izraz pomodu kog bi oni bili uzeti u obzir prilikom proračuna
cevovoda. Za proračun lokalnih gubitaka energije koristi se formula Vajsbaha koja je
pokazala dobro slaganje sa eksperimentalnim podacima:

2
Y
2
U
,
, =
koeficijent lokalnog gubitka , ÷
U nizstrujna brzina ÷
12
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović

1. Naglo proširenja cevi poznato kao gubitak Bord-Karnoa:



Fluidni delidi usled inercije kojom raspolažu ne mogu da slede naglu promenu poprečnog
preseka, ved se odvajaju od zida cevi i na nekom rastojanju od proširenja ponovo se
zalepljuju za zid cevi.(B). Ali i u ovom preseku (B) profil brzine nema oblik koji odgovara
potpuno razvijenom laminarnom ili turbulentnom strujanju (izraz za razvijeni profil brzina se
dobija u okviru tačnih rešenja). Razvijeno jednodimenzijsko strujanje se ponovo uspostavlja u
preseku 2 i tek na tom mestu može se ponovo primeniti Bernulijeva jednačina. Između
preseka 1 i B uočavaju se dve zone: protočna i mrtva zona. U protočnoj zoni se povedava
protočni presek što dovodi do pada srednje brzine i porasta pritiska. U mrtvoj zoni delidi koji
se nalaze u blizini protočne zone bivaju povučeni (usled trenja) prema preseku B, ali ne
raspolažu dovoljnom kinetičkom energijom da stignu do njega. Zaustavljaju se i kredu ka
mestu manjeg pritiska (1). Tako u mrtvoj zoni nastaju makrovrtlozi za čije kretanje je
potrebna energija. Ta energija se crpi iz protočne zone i to predstavlja gubitak energije fluida
zbog prisustva lokalnog otpora (u ovom slučaju naglog proširenja).

U slučaju gubitka Bord-Karnoa gubitak energije se može analitički odrediti:

Projekcija jednačine količine kretanja na pravac strujanja za fluid koji se nalazi između
preseka 1 i 2:

( ) ( ) ( )
1 2 1 1 1 2 2 1 1 2 2 1 2 2 2 2 1 1
p A A m U U p A p A p p U U U | | µ | | ÷ ÷ = ÷ + ÷ ÷ ÷ = ÷


Sila koja je posledica tangencijalnih napona nije uzeta u obzir jer se ona uzima kroz gubitke
usled trenja.
Bernulijeva jednačina za preseke 1 i 2:
2 2
1 1 2 2
Y
2 2
U p U p
,
µ µ
+ = + +
( ) ( )
( )
2
2 2 2 2
1 2
2 2 1 1 2 2 1 1
1 2 2 2 2 1 1
.
1
1
1
2 2 2
Turb
U U
U U U U
Y p p U U U
,
o
|
o o o o
| |
µ
=
=
÷
÷ ÷
= ÷ ÷ = ÷ ÷ =
2
1
Y
2
U
,
=

U
1
2
0 U =
1
2
B
U2
U1
p2
p1
13
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
2. Naglo suženje:


U slučaju naglog suženja , zavisi od odnosa prečnika
2 1
D D :

D
2
/D
1
0 (D
1
>>D
2
) 0,2 0,4 0,6 0,8 1 (D
1
=D
2
)
,
0,5 0,45 0,38 0,28 0,14 0

Ako se prelaz sa vede šire na užu cev izvede postepeno gubitak energije se znatno smanjuje.


3. Lokalni gubitak u krivini



Na fluid u krivini deluje centrifugalna sila koja se uravnotežava sa gradijentom pritiska. To
znači da je na spoljašnjem zidu krivine pritisak vedi nego na unutrašnjem zidu. Zbog
neravnomernosti polja pritiska po poprečnom preseku, neravnomerno je i polje brzine, pa
strujanje nema jednodimenzijski karakter. U nizvodnom pravolinijskom delu cevovoda pnovo
se uspostavlja jednodimenzijski karakter strujanja. Da bi se to ostvarilo pritisak na
spoljašnjem zidu raste pa zatim opada, a na unutrašnjem zidu opada pa raste. U oblastima
porasta pritiska stvaraju se mrtve zone ispunjene makrovrtlozima. To nije jedini uzrok
gubitka energije. Fluidni delidi koji se kredu u blizini ose raspolažu najvedom brzinom, pa je i
centrifugalna sila koja na njih deluje najveda (
2
in
U
F m
r
= ). Oni se kredu od unutrašnjeg ka
spoljašnjem zidu. U blizini zida brzina je zbog viskoznosti manja, a samim tim i centrifugalna
o
R
d
A B
s
u
s
u
1
2
D
1
D
2
14
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
sila. Posledica je nastajanje sekundarnog kretanja fluida, što takođe dovodi do gubitka
energije fluida.
2
Y
2
g
v
, =
3,5
d
0,131 0,163
R 90
o
,
(
| |
= +
(
|
\ .
(
¸ ¸


Ako se cevi spajaju pod uglom o :

2
sin cos 1
cos
o o
,
o
+ ÷ | |
=
|
\ .


4. Zatvarač. U zatvarače spadju ventili, slavine, zasuni. Njihov koeficijent lokalnog otpora
zavisi od njihove konstrukcije. Na slici je prikazan zasun. Zbog inercije fluidni delidi ne mogu
da prate promenu geometrije strujnog prostora zbog čega nastaju mrtve zone i gubitak
energije fluida.

a/D 0,9 0,8 0,7 0,6 0,5 0,4 0,3 0,2
, 0,06 0,17 0,44 0,98 2,06 4,6 10 35



6.4 Isticanje

6.4.1 Stacionarno isticanje tečnosti kroz otvore i naglavke

Ako se nivo tečnosti u rezervoaru održava konstantnim isticanje iz njega bide
stacionarno.

1. Isticanje kroz male otvore


D
a
o
H
k
k
15
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović

Usled inercije fluidni delidi kretade se u blizini otvora po zakruvljenim putanjama, pa u otvoru
strujanje nema jednodimenzijski karakter. U preseku mlaza iza otvora k-k strujanje ponovo
ima jednodimenzijski karakter (kontrahovani presek). Bernulijeva jednačina za nivo tečnosti
u rezervoaru i presek k-k:

2 2
H =
2 2
a a
p p U U
g ,
µ µ
+ + +

, - koeficijent lokalnog gubitka energije zbog makrovrtloga koji nastaju pri isticanju tečnosti.
U – brzina u kontrahovanom preseku

1
2
1
koeficijent brzine
U gH
¢
,
=
+


Ako ne bi bilo gubitaka 0 , = , brzina bi bila 2
i
U gH = , pa koeficijent brzine predstavlja:
i
U
U
¢ =
Odnos između površine kontrahovanog preseka i površine otvora je koeficijent kontrakcije:
k
A
A
¢ =

Protok je:

2 H
k
koeficijent protoka
V UA A g
µ
¢¢
÷
= =

Za
5
10 Re > (
2 H D g
Re
v
= ) vrednosti koeficijenata su 0, 64, 0,97, 0, 62 ¢ ¢ µ ~ ~ ~ .

Brzina fluida se menja po visini otvora. Za otvore na vedim dubinama ova promena je manje
izražena. U zavisnosti od toga da li se može zanemariti promena brzine po poprečnom
preseku otvora ili ne razlikukuju se dve vrste otvora:
a) mali (H>>D, dubina na kojoj se nalazi otvor mnogo je veda od visine otvora, pa se
brzina u poprečnom preseku otvora malo razlikuje. Otvor na dnu rezervoara uvek se
ponaša kao mali)
b) veliki (ne mogu se zanemariti razlike u brzini u otvoru).







16
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
2. Isticanje kroz velike otvore



Veliki otvor može se podeliti na niz malih otvora. Brzina kroz posmatrani mali otvor sledi iz
Bernulijeve jednačine:
( ) ( )
( )
2 2
1
= 2
2 2 1
a a
U z U z
p p
gz U z gz
¢
,
µ µ ,
+ + + ÷ =
+

Protok kroz mali otvor je:

( ) ( )
k
k k
k
d = d
d d d = 2g d
= d d
V U A
A x z z V z x z z
A A
µ
¢¢
¢
(
(
= ÷
(
(
¸


Ukupni protok je zbir elementarnih protoka kroz male otvore:

( )
2
1
H
H
= 2g d V z x z z µ
}



3. Isticanje tečnosti kroz naglavke


Povedanje protoka pri isticanju tečnosti može se ostvariti smanjenjem kontrakcije mlaza što
se postiže ugradnjom naglavaka.



Da bi tečnost ispunila ceo poprečni presek naglavka potrebno je da njegova dužina bude
veda od 3 4 ÷ prečnika cevi. Pri isticanju kroz naglavke nema kontrakcije mlaza tj. 1 ¢ =
H
D
l
H2
H
H1
z
xk(z)
17
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
2
1
= (1 ) 2
2
1
a a
p p U
gH U gH
¢
,
µ µ
,
+ + + ÷ =
+
¿
¿

U-brzina u izlaznom preseku

( )
2
2
4
D
V gH
t
µ µ ¢ = =

U poglavlju koje govori o lokalnim gubicima rečeno je da da je vrednost koeficijenta lokalnog
gubitka za slučaj naglog suženja 0, 5 , = . Tako sledi da je 0,82 ¢ = , tj. 0,82 µ = . Sada je
vrednost koeficijenta protoka veda nego u slučaju isticanja kroz otvore, pa je i protoka vedi.
Povedanjem dužine naglavka gubitak od trenja je vedi, pa je brzina manja, a samim tim i
protok.


6.4.2 Kvazistacionarno isticanje

Kada se nivo tečnosti u sudu menja isticanje nije stacionarno. Ali promena nivoa tečnosti je
spora, pa se i brzina isticanja tečnosti sporo menja. U diskretnim vremenskim intervalima
isticanje se može posmatrati kao stacionarno.



U proizvoljnom trenutku vremena kada se nivo tečnosti spusti do položaja određenog
koordinatom z brzina isticanja tečnosti se određuje iz Bernulijeve jednačine:

( ) ( )
2 2
0 1
=
2 2
U z U z
p p l
gz
D
, ì
µ µ
| |
+ + + +
|
\ .
¿

( )
( )
0 1
2
1
2
1
p p
U z gz
l
D
¢
µ
, ì
÷
= +
+ +
¿


( )
( )
0 1
2
2
p p
U z gz ¢
µ
÷
= +
l,D, ì
H
z
dz
k
p0
p1
18
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović

A protok u tom trenutku je:

( )
2
0 1
2
2
4
p p
D
V gz
t
µ
µ
÷
= +

Za vreme dt kroz otvor de istedi d V t . Istovremeno, nivo tečnosti u rezervoaru de se smanjiti
za dz.

( )
( )
d
d = d
d
V =V t
V t -A z z
V =-A z z
(
÷
(
(
¸

( )
( )
2
0 1
2
2 d d
4
p p
D
gz t A z z
t
µ
µ
÷
+ = ÷

Vreme pražnjenja rezervoara je:

( )
( )
2
0 1
d
4
2
0
H
A z z
T =-
D g p p
z
g
µ t
µ
÷
+
}



6.5 Tačna rešenja

6.5.1 Laminarno strujanje između paralelnih ploča




Pretpostavlja se da je:
1. . const µ = ;
2. Jedna komponenta brzine u ( 0 v w = = );
3. Strujanje je ravansko, što znači da nema promene veličina u pravcu ose z ( 0 z c c = );
4. Strujanje je stacionarno ( 0 t c c = );
5. Zanemaren uticaj zapreminske sile.

U razmatranom modelu jednačina kontinuiteta i količine kretanja svode se na:

x
y
h
1
2
l
19
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
2
2
0
1
: 0
1
: 0
u
x
p u
x
x y
p
y
y
v
µ
µ
c
=
c
| | c c
= +
|
c c
\ .
c
=
c


Na osnovu jednačine količine kretanja za y pravac sledi zaključak da se pritisak ne menja u
poprečnom preseku kanala, pa on zavisi samo od podužne koordinate x. Sa druge strane,
brzina zavisi samo od koordinate y. Kako leva strana jednačine zavisi samo od x, a leva samo
od y, da bi mogla da postoji jednakost između njih moraju biti jednake konstanti.

2
2
d d
d d
p u
k
x y
q
| |
= = ÷
|
\ .


Sada je:

1
2
1 2
d
d
2
u k
y C
y
k y
u C y C
q
q
= ÷ +
= ÷ + +


Konstante integracije se nalaze iz graničnih uslova: 0, 0, , 0 y u y h u = = = = .
1 2
, 0
2
k h
C C
q
= =
Rešenje za polje brzine je:

( )
2
k
u y y h
q
= ÷ ÷

Konstanta k se određuje na slededi način:
1 1 1 1
1 2
2 2 2 2 2 1
d
d
,
,
p
k
x
p kx C
x x p p p kx C
p p
k
x x p p p kx C x x
= ÷
= ÷ +
= = ÷ = ÷ + ¹ ÷
÷ =
`
= = ÷ = ÷ + ÷
)

ili
1 2
p p
k
l
÷
=

Sada je nalazi protok (po jedinici širine kanala), srednja brzina i tangencijalni napon na zidu:
20
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
( )
3
0 0
2
0
d d
2 12
12
2
h h
sr sr
w
y
k kh
V u y y y h y
kh
V =u h u
u kh
y
q q
q
t q
q
=
= = ÷ ÷ =
÷ =
c
= =
c
} }



6.5.2 Laminarno strujanje kroz cev



Pretpostavke:

1.
. const µ =
;
2. Jedna komponenta brzine u i to u pravcu ose z ( 0
r
u u
¢
= = );
3. Strujanje je ravansko ( 0 ¢ c c = );
4. Strujanje je stacionarno ( 0 t c c = );
5. Zanemaren uticaj zapreminske sile.

Na osnovu prve dve pretpostavke iz jednačine kontinuiteta sledi da nema promene brzine u
pravcu strujanja, pa samim tim nema ni promene količine kretanja. Tako iz zakona održanja
količine kretanja za kontrolnu zapreminu ograničenu presecima 1 i 2 i omotačem cilindra
poluprečnika r sledi:

( )
1 2 2 2
1 2
2 0
2
r p p
p r p r r l
l
t t t t t
÷
÷ ÷ = ÷ =
Za r R = :
( )
1 2 2 2
1 2
2 0
2
w w
R p p
p R p R R
l
t t t t t
÷
÷ ÷ = ÷ =

Iz ovih relacija zaključuje se da je raspodela tangencijalnog napona po poprečnom preseku
cevi linearna:

w
r
R
t
t =

¢ z
l
R
r
2
1
t
w
t

21
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
Kako je pokazano da je
2
r p
l
t
A
= , a sa druge strane
u
r
t q
c
= ÷
c
sledi da je:
2
u pr
r l q
c A
= ÷
c

2
4
pr
u C
l q
A
= ÷ +
Iz graničnog uslova , 0 r R u = = sledi da je
2
4
pR
C
l q
A
= , pa je rešenje za strujanje kroz cev:
( )
2 2
4
p
u R r
l q
A
= ÷


na osnovu kojeg se nalazi protok i srednja brzina:

( )
R R 4
2 2
0 0
= 2 d 2 d
4 8
p p R
V u r r R r r r
l l
t
t t
q q
A A
= ÷ =
} }
Hagen-Puazejev zakon (
4
V R )
2
2 2
8
8
sr
sr
u V pR p
u
R l l R
q
t q
A A
= = ÷ =

Sa druge strane iz Bernulijeve jednačine za preseke 1 i 2 koji se nalaze na rastojanju l prave
cevi prečnika D sledi:



Napomena: Do rešenja za profil brzine na osnovu kog je dobijen i izraz za protok, srednju brzinu, koeficijent
trenja se moglo doći iz Navije-Stoksove jednačine u polarnim koordinatama (na isti način kao što je dobijeno
rešenje za strujanje između paralelnih ploča).










1
2
l
D
2 2 2
1 2
2
8 64
2 2D 2D
sr sr sr sr
u u u u p p l p
D l R Re
µ q µ
ì ì ì ì
µ µ
A
= + ÷ = ÷ = ÷ =
22
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
6.6 Turbulentno strujanje

Turbulentna strujanja su neregularna, uvek nestacionarna, haotična. Za razliku od laminarnih
strujanja kod kojih se razmena količine kretanja između pojedinih slojeva odvija na
molekulanom, tj. mikroskopskom nivou, kod turbulentnih strujanja se odvija razmena
količine kretanja između slojeva i na makroskopskom nivou.
Turbulentno strujanje nastaje pri velikim vrednostima Rejnolsdovog broja (za strujanje kroz
cev vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj dolazi do prelaza laminarnog u turbulentno
strujanje je 2320,
Ud
Re
v
= ).

6.6.1 Rejnoldsova jednačina

Prosečna vrednost bilo koje fizičke veličine u nekoj tački strujnog prostora definiše se kao
vrednost te veličine osrednjene u vremenu.

( ) ( )
0
1
, , , , ,
T
f x y z f x y z t dt
T
=
}

( ) ( ) ( ) , , , , , , , , f x y z t f x y z f x y z t ' = +
Tako je prosečna vrednost brzine u nekoj tački:
( ) ( )
0
1
, , , , ,
T
U x y z U x y z t dt
T
=
}

( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
, , , , , , , , U x y z t U x y z U x y z t
U u u i v v j w w k
' = +
' ' ' = + + + + +

Gde je
( ) ( )
0
1
, , , , ,
T
u x y z u x y z t dt
T
=
}

( ) ( ) ( ) , , , , , , , , u x y z t u x y z u x y z t ' = +
Iz definicije prosečne vrednosti sledi da prosečna vrednost fluktuacija mora da bude nula:
( ) ( )
0
1
, , , , , 0
T
u x y z u x y z t dt
T
' ' = =
}

Vremenskim osrednjavanjem Navije-Stoksove jednačine dobija se Rejnoldsova jednačina za
turbulentno strujanje.
f
t T
f
23
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
x:
2 2 2
2 2 2
x
u u u u p u u u
u v w F
t x y z x x y z
µ µ q
| | | | c c c c c c c c
+ + + = ÷ + + +
| |
c c c c c c c c
\ . \ .


Pretpostavka je da je strujanje nestišljivo i da se fluktuacije gustine mogu zanemariti,
tj.
0
, µ µ µ µ µ ' = + = .
Članovi konvektivnog dela ubrzanja u Navije Stoksovoj jednačini mogu se matematički
transformisati i napisati kao:

2 2
u u u u u u
u u u u
x x x x x x
c c c c c c
= + ÷ = ÷
c c c c c c


uv v u u uv v
u v v u
y y y y y y
c c c c c c
= + ÷ = ÷
c c c c c c

uw w u u uw w
u w w u
z z z z z z
c c c c c c
= + ÷ = ÷
c c c c c c


Sada je Navije-Stoksova jednačina za x pravac:

2 2 2 2
2 2 2
x
III
I IV
II
V
u u u uv v uw w p u u u
u u u F
t x x y y z z x x y z
µ µ q
| |
| | |
c c c c c c c c c c c
+ ÷ + ÷ + ÷ = ÷ + + +
| |
|
c c c c c c c c c c c
\ . |
\ .


Ako se na ovu jednačonu primeni Rejnoldsovo vremensko osrednjavanja, tj.operacija
( )
0
1
d
T
t
T
}
, pojedini članovi svode se na:
I:
0 0
1 1
d d
T T
u
u u u
t t
T t t T t t
µ µ µ
c c c c
| | | |
= =
| |
c c c c
\ . \ .
} }

II:
Ako je . const µ = , deo konvektivnog člana je 0
u v w
u u u udivU
x y z
c c c
+ + = =
c c c
.
Analizom preostalih članova u konvektivnom delu sledi:
( )
( )
2
2
2 2 2
1 2 3
0 0 0 0
1 1 1 1
d d d 2 d
T T T T
u
t u t u u t u uu u u t u u u
T x x T x T x T x
µ µ µ µ µ
| | | | c c c c c
' ' ' ' ' ' = = + = + + = +
| |
|
c c c c c
\ . \ .
} } } }

1:
2 2
0
1
d
T
u t =u
T
}

2: .
0 0
1 1
2 d 2 d 0
T T
uu t = u u t
T T
' ' =
} }

3:
0
1
d
T
2
u u t =u
T
' ' '
}

III: ( )
0 0
1 1
d d
T T
x x x
F t F t F
T T
µ µ µ = =
} }

24
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
IV:
0 0
1 1
d d
T T
p p
t p t
T x x T x
c c c
= =
c c c
} }

V:
2 2 2
2 2 2
0 0
1 1
d d
T T
u u
t u t
T T x x x
q q q
c c c
= =
c c c
} }


Sada je Rejnoldsova jednačina za x pravac:

( )
( ) ( )
2 2
2 2 2
2 2 2
x
u u
u v u v u w u w
u p u u u
F
t x y z x
x y z
µ µ q
| |
' c +
' ' ' ' c + c +
| |
| c c c c c
+ + + = ÷ + + +
|
|
|
c c c c c
c c c
\ . |
\ .

ili
2 2 2 2 2
2 2 2
x
Turbulentni naponi
u u u v u w p u u u u u v u w
F
t x y z x x y z
x y z
µ µ q µ
(
| | | |
' ' ' ' ' c c c c c c c c c c c
( + + + = ÷ + + + ÷ + +
| |
| |
c c c c c c c c
c c c (
\ . \ .
¸ ¸


Na isti način slede jednačine za y i z pravac:

2 2 2 2 2
2 2 2
y
Turbulentni naponi
v u v v v w p v v v u v v v w
F
t x y z y x y z
x y z
µ µ q µ
(
| | | |
' ' ' ' ' c c c c c c c c c c c
( + + + = ÷ + + + ÷ + +
| |
| |
c c c c c c c c
c c c (
\ . \ .
¸ ¸

2 2 2 2 2
2 2 2
z
Turbulentni naponi
w u w v w w p w w w u w v w w
F
t x y z z x y z
x y z
µ µ q µ
(
| | | |
' ' ' ' ' c c c c c c c c c c c
( + + + = ÷ + + + ÷ + +
| |
| |
c c c c c c c c
c c c (
\ . \ .
¸ ¸


Turbulentni naponi vode poreklo od dopunske konvektivne inercijalne sile uslovljene
turbulentnim fluktuacijama. Tenzor turbulentnih napona je:

2
2
2
t t t
xx yx zx
t t t t
xy yy zy
t t t
xz yz zz
u u v u w
T v u v v w
w u w v w
µ µ µ
o t t
t o t µ µ µ
t t o
µ µ µ
| |
' ' ' ' ' ÷ ÷ ÷
| |
|
|
|
' ' ' ' ' = = ÷ ÷
|
|
|
| ' ' ' ' ' ÷ ÷ ÷ \ .
\ .


Fizički smisao turbulentnih napona može se npr. objasniti analizom promene količine
kretanja u ravni d
y
A (elementarna ravan upravna na osu y) na slededi način:

( )
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )

za ravan d -
d d
y
y
y y
A n j
U u u i v v j w w k
DK
U U n A u u i v v j w w k v v A
Dt
µ µ
|
=
' ' ' = + + + + +
( ' ' ' ' = · = ÷ + + + + + +
¸ ¸


Projekcija promene količine kretanja u ravni y na pravac x je:
25
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
( )( )
d
yx
y
DK
u u v v
Dt A
µ ' ' = ÷ + +


Vremenskim osrednjavanjem sledi da je:

( )
d
yx
y
Turbulentni napon
DK
u v u v u v u v
Dt A
µ µ µ ' ' ' ' = ÷ + = ÷ ÷

Na osnovu ove analize može se zaključiti da turbulentni napon u v µ ' ' ÷ predstavlja projekciju
dopunskog napon koji se javlja u ravni y u pravcu x (
t
yx
t ) . On je posledica konvektivne
inercijalne sile u ravni y projektovane na pravac x usled dopunske razmene količine kretanja
do koje dolazi zbog postojanja fluktuacionih brzina.

Turbulentni naponi su nove nepoznate veličine. Jedan od načina za modeliranje turbulentnih
napona je Prantlova hipoteza o putanji mešanja po kojoj za kvazijednodimenzijsko
turbulentno strujanje napon
t
xy
t se definiše kao:

2
d d
d d
t
xy
u u
l
y y
t µ =

gde je l Prantlova putanja mešanja koja se odredjuje se eksperimentalno. U blizini zida
, 0, 4 l y k k = = . Razlika između napona usled viskoznosti koji se definiše Njutnovom
hipotezom (za kvazijednodimenzijsko strujanje
d
d
xy
u
y
q
t q = ) I turbulentnih napona je:
1. Turbulentni naponi su srazmerni kvadratu gradijenta brzine;
2. Koeficijent proporcionalnosti
2
l µ nije konstantan, ved zavisi od rastojanja od zida.

6.6.2 Turbulentno strujanje kroz cev

Slično kao i kod laminarnog strujanja, može se pokazati da je raspodela napona po
poprečnom preseku cevi linearna

w
r
R
t
t = .

Ukupni napon sada je zbir napona usled viskoznosti i turbulentnog napona:
t q
t t t = +

Za kvazijednodimenzijsko strujanje, uzimajudi u obzir Njutnovu hipotezu o naponima i
Prantlovu hipotezu o putanji mešanja sledi:
2
2
d d
d d
u u
l
y y
t q µ
| |
= +
|
\ .
U blizini zida razlikuju se tri oblasti:
1. Viskozni podsloj gde su dominantni viskozni naponi (na zidu je brzina nula, pa ne postoje ni
fluktuacione brzine, tj. turbulentni naponi) -
t q
t t >> .
26
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović
d
d
w
u
y
t t q ~ ~

w w
u y C y C
t t
q µv
= + = +

* w
u
t
q
= - dinamička brzina
Kako je za

0, 0 y u = = sledi da je 0 C = .
*
*
u u y
u v
=


*
*
u y
y
v
= - bezdimenzijsko rastojanje od zida
Tako sledi da je u viskoznom podsloju
*
*
u
y
u
=

Merenja pokazuju da je debljina viskoznog podsloja oko

*
5 y ~ .

2. Prelazna oblast
*
5 30 y < < . Sa udaljavanjem od zida rastu fluktuacione brzine, pa je i udeo
turbulentnih napona vedi. U prelaznoj oblasi udeo viskoznih i turbulentnih napona je istog
reda veličine
t q
t t ~ .
3. Turbulentno jezgro
*
30 y > ,

t q
t t <<
2
2
d
d
w
u
l
y
t t µ
| |
~ ~
|
\ .
2 2
*
2 2
d
d
w
u u
y l l
t
µ
| |
= =
|
\ .


*
d
d
u u
y l
=


*
d
d
u u
y y k
=


*
ln
u
u y C
k
= +
U cilju dobijanja veze
( )
*
*
u
f y
u
= , dobijeni izraz za profil brzine se može
transformisati u:

*
*
ln
u yu
A B
u v
= +

1
2, 5 A
k
= =


5, 5 B = (određeno eksperimentalno).
27
MEHANIKA FLUIDA B – Izvodi sa predavanja, N. Stevanović


0
10
20
30
40
50
60
0 5 10 15 20
viskozni podsloj
turbulentno jezgro
zakon za turbulentno
jezgro primenjen na ceo
poprecni presek
y*
ū/u*