OSTVARIVANJE I ZATITA POJEDINANIH PRAVA ZAPOSLENIH

Pravo na rad, koje implicira pravo na ogranieno radno vreme, pravo na dnevni i nedeljni
odmor, pravo na plaeni godinji odmor, pravinu naknadu za rad ,pravnu zatitu za sluaj
prestanka radnog odnosa i dr, jedno je od osnovnih ljudskih prava garantovano Ustavom.
Uprkos tome, svedoci smo da je krenje zakonskih propisa koji reguliu prva iz radnog odnosa
uobiajena i esta pojava u naem drutvu.
U sluaju da se prava zaposlenog povrede, odnosno ako se onemoguava ili oteava njihovo
ostvarivanje, na Zakon o radu mu stavlja na raspolaganje odreena sredstva za njihovu
zatitu.
Prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada mogu biti pojedinana i kolektivna. Pojedinana ili
individualna prava iz radnog odnosa su ona koja pripadaju zaposlenom kao pojedincu, ona se
pojedinano ostvaruju i tite. Ne mogu se preneti niti ih se zaposleni moe odrei.
Ostvarivanje ovih prava vri se po sili zakona ili na osnovu odredaba kolektivnog ugovora,
pravilnika o radu i ugovora o radu, te nije neophodno podnoenje zahteva zaposlenog, osim
kada ostvarivanje odreenog prava zavisi od ispunjenosti odreenih uslova koji poslodavcu nisu
ili ne moraju biti poznati. Takav bi sluaj bio sa pravom na plaeno odsustvo zbog sklapanja
braka, poroaja supruge, tee bolesti ili smrti lana ue porodice i sl.
O pojedinanim pravima zaposlenih u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu odluuje
direktor, dok kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica to ini sam poslodavac
tj.preduzetnik. Ovde se radi o njihovim generalnim ovlaenjima koja, meutim, mogu preneti
na druga lica, i to : direktor u pravnom licu na zaposlenog koga sam odredi, a poslodavac koji
nema svojstvo pravnog lica na lice koje on ovlasti. Reenje o ostvarivanju prava zaposlenog da
bi proizvelo pravno dejstvo mora biti dostavljeno zaposlenom,mora sadrati obrazloenje i
pouku o pravnom leku.
Zakon o radu predvia dva mirna naina za zatitu pojedinanih prava zaposlenih, to su :





sporazumno reavanje spornih pitanja kod poslodavca
reavanje radnog spora od strane Republike agencije za mirno reavanje radnih
sporova
Stranke mogu pokuati da ree spor na unutranjem nivou bez uplitanja subjekata van
poslodavca.Ovaj postupak regulie se optim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.
Dobrovoljan je, pa stranke mogu ali ne moraju da predvide ovaj nain reavanja spornog
pitanja. ta se ima smatrati spornim pitanjem odreuje poslodavac svojim reenjem. Arbitar je
struno lice u oblasti koja je predmet spora i strane ga sporazumno odreuju . Rok za
pokretanje postupka pred arbitrom je tri dana od dana dostavljanja reenja zaposlenom, arbitar
je duan da donese odluku u roku od deset dana od dana podnoenja zahteva. U sluaju da
propusti ovaj rok sudbina spornog pitanja bie onakva kako je poslodavac o njemu odluio
reenjem. Pa tako ako arbitar ne donese odluku u navedenom roku povodom otkaza ugovora o
radu , reenje poslodavca o otkazu ugovora o radu postaje izvrno i zaposlenom prestaje radni
odnos.
U Srbiji se od 2004.godine primenjuje Zakon o mirnom reavanju radnih sporova kojim je u ovu
problematiku uveden trei ,nepristrasan faktor, Republika agencija za mirno reavanje radnih
sporova. Individualni radni spor pred ovim institucializovanim organom moe se voditi u dva
sluaja , i to: kod otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade. I u ovom sluaju arbitra
sporazumno odreuju strane u sporu , ali samo iz imenika Agencije.
Mirno reavanje radnog spora, kao alternativa sudskom sporu , ima niz prednosti:
Brzina - arbitar je,pilikom reavanja spornog pitanja kod poslodavca, duan da donese odluku u
roku od 10 dana od podnoenja zahteva, a kada se reava pred Agencijom spor se mora zavriti
u zakonskom roku od 30 dana.
Trokovi - u prvom obliku mirnog reavanja radnog spora zaposleni ne snosi nikakve trokove,
dok u drugom svaka strana snosi svoje trokove, dok trokovi arbitra padaju na teret Agencije.
Nepristrasnost - stranke obostranom saglasnou biraju arbitra.
Zajedniki interes - stranke tede i vreme i novac. Ovakvi sporovi kod suda traju godinama,
zaposleni zapada u sve tei materijalni poloaj, a poslodavcu rastu trokovi naknade tete na
ime izgubljene dobiti zbog nezakonitog otkaza i raste kamata na neisplaene zarade.
I najzad, mirno reavanje radnog spora spreava produbljivanje daljih konflikata izmedju
poslodavca i zaposlenog.



Ukoliko zaposleni smatra da je povreeno neko njegovo pravo kao radnika, da je poslodavac
prekrio propise o zapoljavanju radnika, propise o zatiti od zlostavljanja na radu ( mobing ) ili
da je ugroena bezbednost na radu, moe da podnese prijavu Inspektoratu za rad Republike
Srbije, koji je deo Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Inspekcija rada moe da naredi
otklanjanje uoenih nepravilnosti, da kazni poslodavaca naplatom kazne na licu mesta Ili da
podnese prekrajnu Ili krivinu prijavu u zavisnosti o od vrste i teine prestupa.
Pored navedenog, inspektoratima su na raspolaganju jo dve specifine mere i to:
-privremena mera zabrane rada kada inspektorat proceni da bi nastavak rada na
odreenom radnom mestu ugrozio zdravlje Ili bezbednost radnika,
- privremena mera vraanja zaposlenog na radno mesto u sluaju kada je zaposleni dobio
nezakonit otkaz a pokrenuo je sudski spor, do donoenja pravosnane odluke suda.
Protiv reenja kojim je povreeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu
prava, zaposleni odnosno predstavnik sindikata, iji je zaposleni lan ako ga zaposleni ovlasti,
moe da pokrene spor pred nadlenim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana
dostavljanja reenja, odnono saznanja za povredu prava. Spor pred nadlenim sudom
pravnosnano se okonava u roku od est meseci od dana pokretanja spora.
Odreenu ulogu u zatiti pojedinanih prava zaposlenih, ali kod nas jo uvek nedovoljno
afirmisanu, ima sindikat kojem zaposleni pripada. Tako, poslodavac mora zatraiti miljenje
sindikata pri izricanju disciplinske mere zaposlenom. Sindikalni predstavnik, takoe, moe na
zahtev zaposlenog, da ovoga zastupa u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom Ili sudom.
No, najveu ulogu u zatiti prava zaposlenih sindikat ima preventivno obezbeivanjem razliitih
prava zaposlenih putem kolektivnog pregovaranja sa poslodavcem.
Srbija je lanica Meunarodne organizacje rada , sa zakonskom regulativom relativno
usklaenom sa meunarodnim propisima , kao i propisima EU. Ipak , statistiki podaci i faktiko
stanje daju zabrinjavajuu sliku. Mnogi od ovih propisa se ne potuju, nedostaju zatitni
mehanizmi i instrumenti za njihovo sprovoenje .

Marija Tripkovi
Institut za pravo i finansije