1. 1.

POJAM MEUNARODNE POSLOVNE OPERACIJE

Odnos meunarodne poslovne operacije i MTP korespondira odnosu koji postoji izmeu privrednog posla i domaeg
trgovinskog prava. Razlika je u elementu inostranosti kod meun poslovne operacije. Element nacionalnosti uzrokuje pitanja
koja se obino ne javljaju kod privrednog posla u granicama jedne drave.
Meun poslovna operacija je sloen pravni odnos koji se deli fazno uz primenu 2 kriterijuma: a) hronolokog prema
vremenu preduzimanja faznih operacija i b) teleolokog prema ciljevima preduzimanja faznih operacija.
-Prema Hronolokom, meun poslovna operacija se deli u 3 faze: a) trgovinska operacija u uem smislu (trg ug sa
aneksima i poslovnom prepiskom), b) meun plaanja i c) meun transport.
-Faze posmatrane kroz prizmu teleolokog kriterujuma: a) uvoz, b) izvoz c) tranzit.
Uvoz i izvoz robe su uzajamno uslovljene operacije. U konkretnom sluaju interesi drava i ugovaraa ne moraju se
meusobno podudarati. Tako drava moe zavesti restrikcije u pogledu uvoza ili izvoza odreene robe u zavisnosti od
interesa u konkretnom sluaju. Tranzit predstavlja meun opraciju koja se sastoji u prelasku robe ili dr ekon vrednosti preko
teritorije treih drava s ciljem realizacije izvoza odn uvoza. U dravi preko ije se teritorije obavlja tranzit vre se uslune
privredne delatnosti prevoza, servisa na transportnim sr i dr vrste usluga. Ovo je posebno izraeno kod tranzita sa
zadravanjem.
Dokumenti koji prate meun poslovnu operaciju
a) Prepiska zainteresovanih strana
Poslovni partneri kod meun robne razmene esto nisu u linom kontaktu, pa se neposredno pre zakljuenja vodi
odgovarajua prepiska. Rezultati prepiske su dokumenti kao ponuda za zakljuenje, prihvat, specifikacija robe, fakture,
aneksi ugovornih odredbi
b) Dokumenti meun plaanja
Dokumenti kod gotovinskog plaanja su isplatni nalog (rei sluaj) odn razne vrste akreditiva. Naroit znaaj ima
dokumentarni akreditiv. Plaanje se moe vriti i dr instrumentima plaanja.
c) Transportna dokumentacija
Zavisi od vrste transportnih sr i vrste ug o prevozu. Najei je tovarni list. U pomorskom pravu su karakteristini konosman
i ug o arteru, odn ug o zakupu broda. U vazdunom postoji vazduni tovarni list
d) Isprave koje se zahtevaju prinudnim propisima zainteresov drava
Br i vrsta ovi dokumenata varira u zavisnosti od drave i posla u pitanju: izvozna i uvozna dozvola, izvozna i uvozna
dekleracija vrednosti, dekleracija za izvozne carine, dekleracija za uvozne carine, certifikat o sanitarnom pregledu,
konzularna faktura vizirana od konzulata zemlje uvoznice.

1. 2. PREGOVORI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA


Pojam pregovora
Pregovori se u najirem smislu definiu kao proces u kome 2 strane nastoje da otklone meusobne razlike i psotignu
sporazum.
Imaju 3 osnovna obeleja:
1) kontradiktornost jer se odvija izmeu strana sa suprotnim interesima..
2) Aleatornost ishod pregovora nije mogue predvideti sa apsolutnom sigurnou, svaka strana moe prekinuti kad hoe
3) Privremenost. Pregovori su prolazno, privremeno stanje i nestabilan odnos. Pravni znaaj pregovora
U kontinentalnim pravima je izraena tenja za pravnim ureenjem perioda pregovaranja, ali i ovu fazu ne treba potpuno
prepustiti slobodnom i nekontrolisanom ponaanju strana.
U anglosaksonskom pravu strane zadravaju potpunu slobodu sve do zakljuenja ugovora.
Pismo o namerama (letter of intent, letter of understanding)
U odreenom momentu u toku pregovora se postigne saglasnost po odreenim pitanjima i formulie se u vidu pismena
koje se najee naziva pismo o namerama. Po pravilu usaglaena su osnovna pitanja budueg ugovora, ali jo ima mesta
pregovorima o nizu detalja koji e se urediti prilikom zakljuenja ugovora. Pregovara koji je zlonamerno ili iz grube
nepanje (culpa lata) pregovarao sa ciljem obmanjivanja dr str ili iskljuivo radi dobijanja nekih pogodnosti u pregovorima
sa 3.licima i u tom smislu potpisivao ili slao pismo o namerama, mogao biti podvrgnut predugovornoj odgovornosti i obavezi
naknade tete dr savesnoj strani. Predmet i obim naknade se moe odnositi na trokove u vezi pripreme projekta, putovanja
i boravka predstavnika i angaovanih strunjaka,kao i tete zbog gubitka u vremenu i nemogunosti da se zakljui povoljan
aranman sa 3.licima.
Pismo o namerama kao pravni termin je u MTP ulo preko prakse meun finans org, u prvom redu Meun Banke za obnovu
i razvoj i MMF-a.












1. 3. PREDUGOVORNA ODGOVORNOST (culpa in contrahendo) i MERGER KLAUZULA



Pravni sistem common law ne regulie culpa in contrahendo. Kontinentalna pava uglavnom zasnivaju predugovornu
odgovornost na povredi optih naela, npr da se drugome ne nanosi teta, odn obaveza potovanja naela savesnosti i
potenja.
Culpa in contrahendo oznaava nepanju kao stepen krivice u toku pregovaranja.
U pravnom reimu predugovorne odgovornosti dolazi do sukoba 2 fundamentalna pravna naela. Jedno je da je svako
duan da naknadi tetu koja je nastala skrivljenom radnjom (neminum laedere). Dr je naelo autonomije volje. Ako bi
odgovornost za culpa in contrahendo bila suvie rigorozna, mnoga lica ne bi ni uestvovala u rizik pregovaranja.
ZOO ustanovljava slobodu pregovaranja kao opte pravilo. Krivica za prekid pregovora pojavljuje se u 2 sluaja. Prvo kada
je namera za zakljuenje ug nedostajala od samog poetka pregovora, drugo kada je namera postojala od trenutka stupanja
u pregovore, ali je pregovara od nje docnije odstupio. Tekou predstavlja diferenciranje neosnovanog od osnovanog
razloga za prekid pregovora. Neosnovanim se smatra svaki prekid koji nije izazvan ekonomskim razlozima. Osnovan razlog
za odustajanje se moe javiti na strani jednog pregovaraa koji je prekinuo pregovore zbog saznanja da nee moi odrati
rokove, isporuiti traene koliine robe..ili na strani dr pregovaraa insolventnost, nepostojanja bankarske garancije.
Razlozi za prekid mogu biti i okolnosti izvan kontrole pregovaraa (zabrana uvoza ili izvoza)
Predugovorna odgovornost u optim izvorima meun trgov ug prava
UCP i PECL sadre norme kojima se regulie predugovorna odgovornost, dok u Bekoj K takvih pravila nema. Po BK
predugovorna odgovornost se zasniva na obavezi potovanja principa ponaanja u skladu sa naelom savesnosti i potenja.
PECL i UCP usvajaju naelan princip da pregovori ne obavezuju, pa je culpa in contrahendo izuzetak a ne pravilo. Izvode
institut culpa in contrahendo iz prinicpa savesnosti i potenja. Drugi osnov za culpa in contrahendo u PECL i UCP je krenje
obaveze poverenja: ukoliko je tokom pregovora jedna strana dala dr str poverljivu informaciju, str primalac obavetenja ima
obavezu da tu informaciju ne otkriva ili da je ne koristi za sopstvene potrebe bez obzira da li je ug zakljuen.
Tako, o postojanju osnova za culpa in contrahendo treba suditi restriktivno.
Beka K nema odredbe o predugovornoj odgovornosti, pa se culpa in contrahendo ustanovljava na 3 naina: a)
primenom principa dobre vere, b) primenom pravila UCP o predugovornoj odgovornosti i c) primenom nacionalnih pravila o
predugovornoj odgovor odreenih kolizionim normama Meun privatnog prava.
Merger klauzula
Pravnici iz zemalja anglosaksonske pravne civilizacije prilikom sastavljanja nacrta ugovora unose klauzulu prema kojoj sve
prethodne radnje i pregovori u trenutku zakljuenja ug gube pravnu vanost. Ovom odredbom se precizira koje isprave i
dokumenti ulaze u sadrinu ug uz iskljuenje vanosti prethodnih sporazuma.




1. 4. PONUDA ZA ZAKLJUENJE UGOVORA U MEUN PROMETU



Pregovori najee zapoinju ponudom jednog lica dr licu da zakljue odreeni ugovor. Ponuda moe biti pismena ili
usmena, saoptava se neposredno ili preko svog zastupnika, trgovinskog agenta ili preko sr veze. Bitno je da takva izjava
volje ima sve elemente valjane ponude i da je uinjena u nameri da se ponudilac obavee da pod uslovima sadranim u
ponudi zakljui ugovor.
U veini tipskih ug i nizu optih uslova o meun prodaji ustalile su se formulacije iz kojih je jasno da je ponuda uinjena
bez obaveze na zakljuenje ugovora. U savremenoj meun trg praksi ponuda je izgubila stari vrsti karakter, ranije je
predstavljala ultimatum na koji ponueni u kratkom odgovoru treba da odgovori sa da ili ne. U tipskim ugovorima ona je
vie poziv na pregovore. Tako se razlikuje 2 vrste ponuda a) vrsta (ultimativna) i b) ponuda poziv na pregovore.
vrsta je obino rezultat manje ili vie uspenih pregovora.
Ponuda u formi poziva na pregovore ne obavezuje jer se zapoeti pregovori mogu svakog trenutka prekinuti bez pravnih
posledica.
Trajanje razumnog roka faktiko je pitanje. Naa sudska praksa oslanjajui se na opte Uzanse za promet robom smatra
da je ponudilac ako nije odredio rok za prihvat vezan ponudom za vreme koje prema redovnom toku stvari potrebno da
ponuda stigne ponuenom i da blagovremeno uinjena izjava ponuenog stigne ponudiocu, uz uraunavanje vremena
potrebnog za razmatranje ponude. Duina vremena zavisno od okolnosti moe biti jedan dan, nekada 2 ili 3 pa i vie. Vreme
potrebno za razmatranje ponude podrazumeva vreme za ispitivanje ponude, za izvrenje kalkulacija rentabilnosti,
uporeenja sa dr ponudama, konsultovanje eksperata.
Ponuda za zakljuenje ug je predlog ponudioca uinjen dr licu ili veem, br lica u cilju zakljuenja ug.
Karakteristike ponude
Da bi se jedna izjava volje smatrala ponudom potrebna su 3 uslova:
a) da je uinjena u nameri da se lice koje ini ponudu obavee ukoliko lice koje je ponuda upuena prihvati uslove
sadrane u predlogu
b) da je njena sadrina dovoljno definisana
c) da je upuena jednom ili veem br lica
- Namera obavezivanja
Da bi volja mogla stvoriti pravna dejstva ona mora dobiti spoljnu manifestaciju. Manifestacija volje moe biti izriita ili
preutna i direktna ili indirektna.
Izriita je ona koja je jasno i precizno izraena reima, dok se preutna utvruje tumaenjem radnji ili ponaanjem lica koje
ini preutnu izjavu.
Ima radnji i ponaanja koja poput plaanja cene ili odailjanja robe jasnije nego rei iskazuju volju za zakljuenje ug, pa je
pogodnije razlikovati direktnu i indirektnu izjavu volje. Direktna je uinjena sa primarnim ciljem zakljuenja ug, a indirektna
sa dr ciljem, ali iz nje proizilazi volja izjavioca da se obevee ugovorom.
- Sadrina ponude
Prema veini kontinentalnih pravnih sis bitni elementi ug o prodaji su predmet i cena. U anglosaksonskim, italijanskom,
skandinavskim i naem pravu cena ne predstavlja bitan element. Beka K predvia da su predmet i cena bitni elementi, to
ne ine UCP i PECL.
- ponuda kao predlog za zakljuenje ug upuen odreenim licima
Potrebno je da pored postojanja animus contrahendi i odreene sadrine bude upuen odreenim licima.
Postavlja se pitanja da li javni oglasi, slanje cenovnika, kataloga i sl predstavljaju ponudu. Veina prava smatra da ne
predstavljaju ve poziv na ponudu zbog neodreenosti objekta ponude (koliina nije odreena).
Beka K predvia da ponuda upuena neodreenom br lica ne predstavlja ponudu osim ukoliko lice koje takav predlog ini
jasno ne ukae na suprotno.
PECL pak predvia da ponuda moe biti uinjena jednom ili veem br lica ili javnosti.



1. 5. OPOZIV PONUDE



Izvesna zakonodavstva dozvoljavaju opoziv dok ga dr iskljuuju.
U zemljama anglosaksonskog podruja ponuda se moe opozvati jer u njihovoj pravnoj teoriji postoji pojam consideration
(razmatranje) koji je neophodan uslov nastanka ug. Veina evropskih zemalja je svojim pravnim sis usvojila reenje prema
kome je ponuda neopoziva, pa obavezuje ponudioca od momenta kada je saznao za nju. Francusko pravo prihvata srednje
reenje, dozvoljavajui da se ponuda opozove uz obavezu ponudioca da ponuenom nadoknadi tetu ako je time nastala.
Opoziv ponude u optim izvorima meun trg ug prava
Prema Bekoj K u naelu je opoziva. Pravilo o opozivosti ponude koriguje se na 2 naina
a) ogranienjem vremena u kome se ponuda moe opozvati
b) ustanovljenjem kriterujuma za odreivanje ponude kao neopozive.
Opoziv je mogu do momenta odailjanja prihvata ponuenog
Pretpostavlja se da je ponuda neopoziva :
- ukoliko je u njoj odreen rok za prihvat ili je na dr nain oznaena kao neopoziva
- ako je ponueni razumno verovao da je ponuda neopoziva i ponaao se saglasno tome.
Sve dok se ug ne zakljui ponuda moe da se opozove, ukoliko opoziv stigne ponuenome pre nego to je on otposlao
svoh prihvat.




1. 6. PRIHVAT PONUDE



Prihvat ponude naelno mora u svemu odgovarati ponudi. Prihvat mora ispuniti odreene uslove:
a) komplementarnost sadrini ponude
b) izraz volje ponuenog da pristaje zakljuiti ug pod predloenim uslovima
c) Blagovremenost
d) Da potie od ponuenog.

Sadrina prihvata
Saglasnost postoji kada odstupanja uslova prihvata od uslova ponude nisu takve prirode da menjaju njenu sutinu. Razlike
izmeu ponude i prihvata mogu biti verbalne i stvarne. Verbalne nisu same po sebi dovoljne da se prihvat ostavi bez
dejstva kada se u prihvatu koriste izrazi kojih u ponudi nema, ili su prevod odn tehnika obrada teksta loi. Stvarne se
odnose na sadrinu i uslove ug koji se namerava zakljuiti, a ne na upotrebljene formulacije. Ukoliko se te razlike odnose na
sutinske elemente ug one oduzimaju izjavi karakter prihvata.
Kako odrediti razliku izmeu stvarnih i verbalnih razlika? Stvarne razlike postoje ako:
a) ponueni prihvata ponudu ali iskazuje da nije sasvim zadovoljan ugovorom i da je oekivao bolji posao
b) ponueni u prihvatu izraava nade, elje ili sugestije kojima ne menja uslove predloenog ugovora.
c) Prihvat sadri ponudom doputene dodatke
d) Prihvat sadri uslove koji nisu izriito utvreni ponudom, ali su u njoj preutno sadrani
U gotovo svim pravnim sistemima izmenjeni prihvat predstavlja protivponudu.
Germanska pravo polazi od principa da iz svrhe prihvata proizilazi da on mora u svemu odgovarati ponudi i da ne sme
menjati njene uslove i imati dodatke ili ogranienja.
Englesko pravo zahteva da prihvat bude saglasan sa uslovima ponude, u protivnom nema ugovora naziva se principom
odraza u ogledalu.
Kako def sutinsku izmenu uslova ponude?
Beka K tretira sutinsku izmenu kao pravni standard. U odreivanju sadrine ovog pojma slui se egzempflikativnom
enumeracijom. Sutinskom promenom uslova ponude BK smatra dopunske ili razliite uslove u izjavi o prihvatanju koji se
odnosi na plaanje, kvalitet i koliinu robe,mesto i vreme isporuke.
Problem bitke formulara nastaje kada ponueni slanjem sopstvenih optih uslova, prihvataa ponudu koja je uinjena
upotrebom optih uslova ponudioca. Ovaj problem reava se primenom 2 koncepta:
A) doktrine poslednjeg udarca ug je zakljuen u skladu sa uslovima koji su poslednji otposlati. Ova teorija prihvatljiva je u
situacijama kada strane jasno uslove zakljuivanje ug inkorporacijom svojih optih uslova.
B) Knock-out doktrina ug je zakljuen ukoliko str postignu sporazum, osim u pogledu njihovih optih uslova.

Namera ponuenog da zakljui ugovor
Ponueni se moe ponaati na 1 od 3 naina: prihvatiti ponudu i time zakljuiti ug, odbiti ponudu ili u potpunosti uskratiti za
odgovor. Prihvat se moe uiniti ne samo izriito ve i konkludentnim radnjama, Ponuda se moe prihvatiti svakim
ponaanjem dvoljnim da pokae volju ponuenog za obavezivanjem.

Blagovremenost prihvata
Izjava o prihvatu uinjena posle isteka roka obaveznosti ponude ne stvara ug, smatra se novom ponudom. Mo prihvata je
vremenski ograniena.
Ponueni esto nije svestan zakanjenja svog prihvata, veruje da je ug zakljuen i ponaa se shodno tome. Postoji zatita
ponuenog kada je prihvat poslao na vreme ali je on bez njegove krivice stigao sa zakanjenjem, tako zakasneli prihvat uz
ispunjenje odre uslova dovodi do nastanka ugovora (kontinentalni pravni sistemi). Common law sistemi za odreivanje
trenutka zakljuenja ug usvajaju teoriju odailjanja. Ug je nastao u momentu u kome ponueni poalje svoju izjavu o
prihvatu.
Osnovno pravilo optih izvora meun trg ug prava je da takav prihvat ne dovodi do zakljuenja ug uz 2 izuzetka: a) ukoliko
je ponudilac bez odlaganja obavestio ponuenog da se obavezuje zadocnelim prihvatom b) ako je zakasneli prihvat otposlat
blagovremeno. Moe se rei da se ovde vodi rauna o ostvarenju naela in favorem contractus.



1. 7. MOMENAT ZAKLJUENJA UG U ME PROMETU



Prema mestu i vremenu zakljuenja ug odreuju se i pravna pravila koja treba primeniti u sluaju sukoba zakona u
vremenu i prostoru.
Vreme zakljuenja ug je vrlo znaajno za odreivanje roka isporuke robe, a s tim u vezi za utvrivanje cene kada je u ug
predvieno da e vaiti srednja trina cena u odre mestu na dan isporuk.
U pogledu utvrivanja momenta zakljuenja ug izmeu odsutnih lica postoje 4 t:
- teorija izjave, ug izmeu odsutnih lica je zakljuen u trenutku kada je ponueni, na bilo koji mogui nain izjavio da
prihvata ponudu.
- teorija otpreme vezuje nastanak ug za momenat predaje poti ili odailjanja preko nekog dr teh sr veze
- teorija prijema: je trenutak u kome ponudilac primi saoptenje o prihvatanju ponude od ponuenog
- teorija saznanja, merodavan je momenat saznanja ponudioca o prihvatu.
Opti izvori meun trg ug prava usvajaju teoriju prijema za odreivanje momenta zakljuenja ug.
Kod prihvata ponude konkludentnim radnjama UCP i PECL smatraju ug zakljuenim u momentu u kome obavetenje o
prihvatu stigne ponudiocu. Prema BK kda je prihvat izvren konkludentnim radnjama, ug je zakljuen u momentu
preuzimanja takve radnje.




8. POJAM, VRSTE KLAUZULA EGZONERACIJE (NEODGOVORNOSTI)



Moe se rei da je klauzula Egz deo teksta u ug kojim jedna ili obe ugovorne strane, s obzirom na vrstu ug i njegovo
zakonsko regulisanje, na povoljniji nain ureuju svoju odgovornost timeto iskljuuju ili modifikuju sopstvene obaveze ili
ograniavaju svoju odgovornost pozivajui se na odreene okolnosti ili bez.
Kriterijumi podele klauzula egzoneracije
- prema obimu osloboenja od odgovornosti vri se podela na klauzule o: iskljuenju i ogranienju odgovornosti
- prema stepenu odreenosti oslobaajuih okolnosti na specijalne i generalne. Kod prvih se te okolnosti nabrajaju
(rat, poplava, poar, trajk..) dok kod dr na uopteni nain predvia osloboenje ili ogranienje odgovornosti.
- Prema kriterujumu vremenskog trajanja koje: trajno oslobaaju i b) odlau dejstvo odgovornosti (elementarna
nepogoda ogranienog trajanja)
Postoje i klauzule neodgovornosti kojima se ograniava odgovornost do odreenog iznosa npr za svaki dan docnje sa
isporukom prodavac plaa ugovornu kaznu od o.o5%, ali ne vie od 8% od vrednosti predmeta isporuke.
Poseban vid se sree kod tzv ugovornog proirenja pojma vie sile tako to pojam vie sile ugovorne strane izmeniti i za
njeno dejstvo e vezivati i obine, svakodnevne pojave (poledica, kia, sneg, tekoe u transportu).
U domaoj literaturi zapaena je podela na:
1) kaluzule o iskljuenju i suavanju ug obaveza omoguavaju ekonomski jaem partneru da pojedine svoje obaveze koje
bi prema prirodi posla trebalo da duguje, izbegne, a samim tim i ogranii svoju odgovornost.
2) klauzule o okolostima koje spreavaju izvrenje ugovora i iskljuuju odgovornost su postale najraireniji nain ugovaranja
osloboenja od odgovornosti.
Klauzule o iskljuenji i ogranienju odgovornosti za krivicu se smatraju klauzulama egzoneracije u uem odn pravnom
smislu.



1. 9. KLAUZULE EGZ U IZVORIMA MEUN AUTONOMNOG TRG PRAVA


U BK ureeno je pitanje osloboenja od odgovornosti, ali se te norme ne mogu primeniti na klauzule egzoneracije. Najbolje
je da ugovorne strane predvide sluajeve osloboenja od odgovornosti samim ugovorom. K e se primeniti jedino ako u
ugovoru nije nita ni izriito ni preutno predvieno u tom smislu.
UCP i PECL za razliku od BK ureuju pitanje pravnog dejstva klauzule egzoneracije, razlog je taj to su one uobiajne u
meun ugovornoj praksi iizvor kontroverzi izmeu strana.
Prema UCP klauzula koja ograniava ili iskljuuje odgovornost jedne str za neizvrenje ne moe imati dejstvo ukoliko bi to
bilo veoma nekorektno s obzirom na svrhu ugovora.
Prema PECL, pravna sr poverioca protiv dunika koji nije izvrio svoju obavezu,mogu se iskljuiti ili ograniiti osim ukoliko
bi to bilo suprotno prinicpu dobre vere i potenog poslovanja.
U meun poslovnoj praksi posebno su karakteristine klauzule o neodgovornosti brodara klauzule nemarnosti. Njima se
moe iskljuiti odgovornost brodara za radnje zapovednika, za radnje brodske posade i lica koja brodar angauje.
Meun K za izjednaavanje nekih pravila o odgovornosti vlasnika pomorskih brodova Briselska K iz 1924 sa dopunama iz
1957 izriito je zabranila neke klauzule kao to je klauzula o pravu brodara na korist iz osiguranja koje plaa krcatelj, zatim
klauzula kojom se odreuje najnii iznos od sto eng funti na ime novane naknade tete.
Nacionalna zakonodavstva i meun org koje se bave unifikacijom prava s jedne i sudski i arbitrani organi s dr str trebalo
bi da budu najbolji uvari savesnosti i potenja u prometu i zatitnici od zloupotrebe priznatih egzeneratornih klauzula.




10. UGOVOR O MEUN PRODAJI ROBE (POJAM, KRITERIJUMI DEF I IZVORI PRAVA)



Ug o meun prodaji robe je osnovni posao meun poslovnog prava i pravni instrument regulisanja neposrednih pravnih
odnosa izmeu prodavca i kupca.
30-ih god prolog v zapoet je rad na donoenju univerzalnog zakona meun prodaje. Napori su urodili plodom 1980.g
kada je usvojena K UN o ugovorima u meun prodaji robe na diplomatskoj Konferenciji u Beu marta meseca. SFRJ je
ratifikovala K 1984.god.
Teorijski kriterijumi def ug o meun prodaji robe.
Iskristalisala su se 3 kriterijuma odreivanja pojma meun prodaje:
- subjektivni polazi od subjekta pravnog odnosa, razliita nacionalnost kupca i prodavca dovoljan su uslov
- objektivni uzima u obzir pitanje transfera prodate robe. Ukoliko je transfer vrednosti izvren sa teritorije jedne na
teritoriju dr drave.
- Meoviti zahteva kumulaciju subjektivnog elementa sa jednim od 3 alternativno postavljena objektivna uslova i to: a)
da se u asu zakljuenja ug stvar prevozi ili e biti prevezena sa teritorije jedne drave na teritoriju dr b) radnje koje ine
ponudu i njen prihvat budu izvrene na teritorijama razli drava c) isporuka stvari bude izvrena na teritor neke dr drave
od radnji sainjavanja ponude i njenog prihvata.
Kriterijumi konvencijskog prava def ug o meun prodaji robe.
BK prihvata subjektivni kriterijum odreivanja pojma meun prodaje robe i njena pravila se primenjuju na ug o prodaji
izmeu strana sa seditem na teritor razliitih drava ako su:
-te drave potpisnice K ili
-kada pravila meun privatnog prava upuuju na primenu pravila jedne od potpisnica K.
Usvajanje subjektivnog kriterijuma u f-ji je uspostavljanja irokog kruga drava koje prihvataju K.
Izvori prava meun prodaje
Osnovni izvor je BK. Prethodni pokuaji harmonizacije prava meun prodaje injeni u okviru UNIDROIT rezultirali su
Jednobraznim zakonom za meun kupoprodaju telesnih pokretnih stvari i Jednobraznim zakonom o zakljuenju ug o meun
kupoprodaji robe. Oba zak usvojena su na diplomatskoj Konferenciji u Hagu 1964. Stupili su na snagu 1972. ali zbog
dominacije reenja evropske pravne civilizacije nisu bili iroko prihvaeni.
Od znaaja je i K UN o zastarelosti potraivanja iz oblasti meun prodaje usvojena u Njujorku 1974. Ona ustanovljava
jedinstvena pravila za regulisanje perioda vremena zastarelosti potraivanja iz ug o meun prodaji, ustanovljavajui ga na
period od 4 godine.
Za pravno ureivanje prodaje pojedinih vrsta robe od znaaju su i Opti uslovi i tipski ug Evropske ekonom komisije.
Osnovna svrha enevskih ug je smanjenje stepena nesigurnosti u me prometu. Oni su:
-meun dokumenti, - akti koje u jednakoj meri vode rauna o interesima i kupaca i prodavaca, - dobrovoljni su pravni
instrumenti.
Pravni aspekti zastupanja kod ug o meun prodaji robe predmet su ureivanja UNIDROIT K o zastupanju u meun prodaji
robe iz 1983.



1. 11. KONVENCIJA UN O UG U MEUN PRODAJI ROBE BK



Usvojena je u Beu 11.apr 1980., na snagu je stupila 1.jan 1988.
Direktna primena K u odnosu na ug o meun prodaji robe postoji ako prodavac i kupac imaju svoja sedita u dravama
koje su ratifikovale. Indirektna dolazi u obzir ukoliko kolizione norme upuuju na primenu prava drave koja je ratifikovala K.
Ako bilo prodavac, bilo kupac imaju vie sedita,relevantno je ono mesto koje ima najbliu vezu sa ug i njegovim
izvrenjem.
K u pogledu prava ug strana da iskljue ili ogranie njenu primenu usvaja princip opting out- primena K se
pretpostavlja osim ukoliko strane nisu iskljuile njeno vaenje za konkretan ugovorni odnos. Suprotan princip optin out
znaio bi da strane ugovornice moraju izriito optirati za primenu K kao merodavnog mater prava.
U l2. K se iskljuuje primena u odnosu na prodaju:
a) robe koju kupuju potroai za linu ili porodinu upotrebu izuzev ako prodavac nije znao niti je mogao znati da se roba
kupuje za takvu upotrebu
b) na javnoj drabi
c)u sluaju zaplene ili dr postupka od str sudskih vlasti.
d) hartija od vrednosti i novca
e) brodova, glisera na vazduni jastuk i vazduhoplova
f) elektrine energije.
Smatramo da bi od primene K trebalo izuzeti i prodaju krupnih industrijskih postrojenja. Odredbe K su nedovoljne za
reavanje sloenih pravnih situacija koje nastaju u vezi prodaje krupnih investicionih sr.
l.3 iskljuena je primena njenih odredbi na tzv Lohn poslove u kojima je strana koja je robu naruila preuzela obavezu da
isporui bitan deo materijala potrebnog za njenu izgradnju.
Primena K se iskljuuje u odnosu na ug u kojima se preteni deo obaveze str koja isporuuje robu sastoji u izvravanju
rada ili pruanju usluga

Punovanost ug o prodaji prema BK
BK prema l 4 se ne odnosi na:
-punovanost ug, bilo koje od njegovih odredaba ili obiaja
-dejstvo koje bi ug mogao imati na svojinu prodate robe.
Meun karakter BK i obaveza potovanja savesnosti
Uvoenje meun karaktera BK ukazuje da meun ima prednost nad nacionalnim pravom. Obaveza potovanja naela
savesnosti i potenja prilikom interpretacije odredaba K znai da se one ne mogu tumaiti na nain kojim se titi nesavesno
ili nepoteno ponaanje ug strane u konkretnoj pravnoj situaciji.
Utvrivanje namere ug strana prema BK
Sadrano je u l 8: izjave i dr ponaanja jedne strane tumaie se u skladu s njenom namerom kada je dr str znala tu
nameru ili joj ta namera nije mogla biti nepoznata. usvaja se kriterijum formalnog tumaenja.
Ukoliko navedeno pravilo ne moe da se primeni, primenie se dr pravilo: izjave i dr ponaanja tumaie se onako kako bi
ih razumno lice istih svojstava shvatilo u istim okolnostima.
U st.3 istog l dati su dopunski kriterijumi za utvrivanje namere jedne str koje bi razumno lice moglo imati u tom
pogledu.. Vodie se rauna o svim relevantnim okolnostima, na kojoj praksi su meusobno uspostavile, obiajima i svakom
docnijem ponaanju strana.. Pod izrazom o svim relevantnim okolnostima se mogu podvesti: trgovaka praksa i
poslovanje strana, obiaji u trgovni, ponaanje obe strane pre, za vreme i posle zakljuenja posla.
Primena obiaja prema BK
Obiaj ima znatno vei znaaj u meun trgovini nego to je tosluaj u domaem prometu robe i usluga. Strane su vezane
bilo kojim obiajima na koje su pristale kao i praksom meu njima.
Odreivanje sedita ug strana prema BK
U l 10 dato je nekoliko kriterijuma odreivanja sedita strana iz ug o meun prodaji robe:
-ako jedna strana ima vie sedita uzima se u obzir sedite koje ima najtenju vezu sa ug i njegovim izvrenjem imajui u
vidu okolnosti koje su bile poznate stranama
-ako jedna strana nema sedite, uzee se u obzir njeno redovno boravite.
U pogledu pojma redovno boravite koje se odnosi na fiz lice moglo bi se prihvatiti da se radi o prebivalitu u smislu naeg
prava.




1. 12. FORMA UGOVORA U REIMU BK



Postoje 2 osnovna shvatanja u pogledu forme ug uopte. Prvo da se radi o konsensualnom ug gde je kao i za sve ostale
ug dovoljna samo prosta saglasnost volja. Suprotno, u eng pravu se ug dele na pismene koji se potvruju i ugovore na re.
Meutim ug na re su ipak u izvesnom smislu formalni, pa prema tome za eng pravo je forma ne neki nain uvek nuna.
U SAD se takoe zahteva pismena forma za dokazivanje postojanja ug za sve ug ija vrednost prelazi iznos od 5oo dolara.
Opti izvori meun trg ug prava naelno usvajaju princip slobode forme. Kada je re o BK naelo solo consensu je jedno
od osnovnih principa na kome ona poiva. U tekst je uneta rezerva ijim stipulisanjem drave mogu iskljuiti primenu pravila
o slobodi forme drave izjave rezervu na odrede.
Osnovne obaveze prodavca iz ugovora
Prodavac ima 3 osnovne obaveze:
a) da isporui robu
b) da garantuje kupcu da je roba saobrazna ugovoru
c) da garantuje kupcu da roba nema pravnih mana.
Predmet predaje robe moe biti sama roba ili robni dokumenati koji prate robu.
BK predvia 3 osnovne obaveze prodavca: isporuku robe, predaju dokumenata koji se na robu odnose i prenos svojine na
robi.
Pored osnovnih prodavac moe imati i dr obaveze,najee obezbeenje transporta i osiguranja robe.



1. 13. OBAVEZA ISPORUKE ROBE (rok, mesto, nain)



Isporuka robe u meun prometu je skup svih neophodnih radnji i mera koje je prodavac duan prema ug da preduzme
kako bi omoguio kupcu da primi isporuku i raspolae sa kupljenom robom ili robnim dokumentima koji preds ili prate robu.
Zavisno od naina predaje razlikuju se:
- Ug o prodaji uz dispoziciju je takav pravni posao na osnovu koga se roba odmah pri zakljuenju ug stavlja na
raspolaganje kupcu. Potrebno je da je roba proizvedena, da nije suvie udaljena pa se isporuka vri odmah ili u kratkom
roku od trenutka zakljuenja ug-
- Prodaja sa isporukom je ug na osnovu koga se isporuka robe odlae do momenta koji ug strane sporazumno odrede.
U naem pravu pojam isporuke je vrlo jasno dat u Optim uzansama za promet robom. Isporukom se smatraju sve radnje
koje je prodavac duan obaviti prema ug i prirodi posla da bi kupac mogao primiti isporuku.
Rok vreme isporuke robe
U ug o meun prodaji robe moe biti oznaen taan dan isporuke. ee se predvia okvirno: nrp u roku od 15 dana.
Postavlja se pitanja kada tee rok isporuke?
Najprirodnije je da se datumom poetka roka smatra dan zakljuenja ug. Odreivanje roka u ug o meun prodaji vri se
esto i upotrebom termina prompt, hitno ili odmah. Prompt bi znaio kratak rok. Shvatanje o tome ta je hitno zavisi od
vrste robe.
U autonom meun trgovniskom pravu, postoje vrlo razliita reenja pa su esti sudski i arbitrani sporovi o ovom pitanju.
U pogledu vrste rokova, autonomno MTP predvia vrste i gipke rokove.
Specifinost pitanja roka isporuke je kada se isporuka vri predajom robnih dokumenata, za nju vae posebna pravila o
prenoenju i datiranju. Prilikom prenosa predvieno je da se stavlja datum koji se uzima kao dan isporuke, npr datum
izdavanja konosmana kod nekih vidova prodaje se smatra danom isporuke.
Neizvrenjem isporuke robe prodavac pada u duniku docnju, ali ako kupac neopravdano odbije prijem isporuke koju mu
prodavac nudi, on zapada u poverilaku docnju. Meutim skoro svi tipski ug i opti uslovi za pojedine vrste poslova
predviaju mogunost davanja naknadnih rokova.
Postoje i tehniki termini za odreivanje rokova kao to su: roba u vonji, plovea, putujua, na putu.. Znae da e roba
biti isporuena im prispe prevozno sr u koje je ona utovarena i nalazi se na putu.
BK predvia 3 pravila za odreivanje roka isporuke:
-prvo pravilo se primenjuje ukoliko je ugovorom odreen ili uinjen odredivim. Rokom isporuke se tada smatra onaj utvren
ugovorom
-drguo vai ukoliko je ug odreen ili uinjen odredivim okvirni rok. Potrebno je da prodavac izvri isporuku bilo kog dana
unutar ugovorom utvrenog perioda.
-tree ako rok isporuke nije ug o prodaji odreen precizno ili okvirno, prodavac je obavezan da robu isporui u razumnom
roku nakon zakljuenja ugovora.
Kupac nije duan da isporuku prihvati pre utvrenog roka isporuke.
Mesto isporuke robe
Po pravilu mesto isporuke je odreeno samim ugovorom. Kada to nije sluaj mesto isporuke se vezuje za neku dr
injenicu iz ugovora. mesto do koga prodavac plaa vozarinu; mesto prelaza trokova i rizika. Tekoe nastaju ako ova
navedena mesta nisu odreena ugovorom ni na koji nain. esto se navodi u ug da jedna str zadrava pravo izbora mesta
isporuke.
Nae Opte uzanse za promet robom su precizno uredile pitanje mesta isporuke i podudaraju se sa navedenim reenjima
u Jednobraznom zakonu i trgov praksi meun prodaje. Izriit znaaj imaju uzanse koje reguliui pitanje mesta isporuke robe
u sluaju smetnji, npr zbog obustave saobraaja. Prodavac je duan da o tome obavesti kupca. Kupac tada ima pravo da
zahteva isporuku robe u mestu u kome se ona nalazi, ali o tome mora odmah obavestiti prodavca.
BK u sluaju da mesto isporuke nije precizno odreeno razlikuje 3 situacije:
-prvo kada ug ima distancioni karakter. Tada je prodavac svoju obavezu isporuke ispinio kada je robu predao prvom
prevozniku.
-drugo kada ug ne ukljuuje prevoz kao samostalnu obavezu. Ako je predmet individualno odreena stvar ili odreena po
rodu koju treba izdvojiti iz odreene mase ili je treba proizvesti ili izraditi, a u vreme zakljuenja ug str su znale da je roba u
odreenom mestu ili je treba izraditi, prodavac je obavezu ispunio ako je robu stavio na raspolaganje kupcu u mestu u
kome se roba proizvodi ili nalazi.
-u svim dr sluajevima, prodavac je obavezu ispunio ukoliko je robu stavio na raspolaganje kupcu u mestu u kome je
prodavac imao sedite u momentu zakljuenja ugovora.
Nain isporuke robe
Po pravilu ugovorom utvruju nain isporuke. Ukoliko u ug nema odredaba o nainu isporuke, a ne postoje ni obiaji
kojima se ovo pitanje ureuje, nain isporuke zavisie od prirode posla i vrste robe koja je predmet.- izdvajanje generine
robe iz mase, pakovanje, obeleavanje, predaja robe na prevoz, plombiranje. Ubrajaju se i sve one radnje i postupci koje je
duan da izvri kupac npr prijem transportnih dokumenata, preuzimanje robe, pregled robe.
Ukrcavanje i iskrcavanje robe najei su naini otpremanja.
Isporuka robe moe biti efektivna (kada se predaje sama roba) ili dokumentarna (predaja dokumenata koji daju pravo
raspolaganja robom).
BK posebno ureuje dokumentarnu isporuku robe. Prodavac je svoju obavezu ispunio ukoliko je dokumenta predao u
vreme, na mestu i u obliku koji su predvieni ugovorom. Ako dokumente preda pre roka isporuke, prodavac moe sve do
njegovog isteka popraviti svaki nedostatak saobraznosti u dokumentima pod uslovom da to kupcu ne prouzrokuje
nerazumne trokove.
BK predvia 3 obaveze prodavca kod isporuke robe na osnovu meun distancione prodaje.
-prvo ukoliko prodavac prevoziocu preda robu koja nije jasno obeleena kao roba namenjena za izvrenje ug. Tada je duan
da kupcu poalje obavetenje o otpremi kojim se blie odreuje roba.
-drugo ako je prodavac preuzeo obavezu da obezbedi prevoz robe, obavezan je da zakljui sve ug potrebne za prevoz do
odreenog mesta
-tree obaveza prodavca je da ukoliko nije duan da robu u prevozu osigura, kupcu e na njegov zahtev dostaviti sve
raspoloive podatke koji su mu potrebni da bi on sam mogao osigurati robu. (ee se primenjuju incoterms klauzule od K).




1. 14. AMBALAA ROBE



U meun prometu robe vai opte pravilo da je prodavac duan da obezbedi odgovarajuu ambalau, da obezbedi tzv
uzuelnu ambalau koja titi robu od fiz oteenja u toku transporta i pogodna je za identifikaciju robe.
U sluaju prevoza robe i isporuke u rinfuznom stanju (itarice) ne postoji ni potreba za ambalaom. Moe se posebno radi
bezbednosti broda ugovoriti da se odreena koliina rasute robe mora uvreiti, na ijem troku e pasti zavisi od obiaja
koji vae u mestu utovara robe.
Ug strane obino reguliu na iji troak se obezbeuje ambalaa ugovorom. Ako to nije sluaj smatra se da je prodavac
duan da da uobiajnu ambalau (za neto teinu). Za bruto teinu prodavac najee naplauje njenu vrednost
uraunavanjem bruto za neto.
Kod ambalae koju prodavac daje kupcu na poslugu (cisterne, buradi, spec sanduci) se obino ugovara rok za vraanje
ambalae i odreuje do kog mesta kupac treba da je vrati o svom troku. Ponekad se ostavlja pravo izbora kupcu da vrati
ambalau ili da je plati.
Posebne odredbe vae za ambalau kod prekomorskih poiljki koje su izloene prekrcavanju i jaem uticaju vlage i vode.
Ovde je uobiajno pakovanje koje se naziva prekomorskim.
Prema obiajima u meun prodaji ako strane nisu posebno ugovorile nain pakovanja, ambalaa mora ispunjavati
zahteve da:
- uspeno titi upakovanu robu i pogodna za manipulaciju
- omoguava primenu najnieg vozarinskog stava
- omoguava primenu najnieg stava carinske tarife u zemlji opredeljenja
- odgovara propisima o uvozu, naroito sanitarnim i zdravstvenim propisima zemlje opredeljenja.
U sluaju da je ambalaa oteena ili da ne odgovara uslovima transporta, prodavac nee moi da dobije istu teretnicu
(konosman).
BK predvia da je prodavac duan da robu isporui pakovanu i zatienu na nain utvren ugovorom. K najpre preputa
volji ug strana da odrede vrstu i kvalitet ambalae. Za sluaj da ug ne sadri odredbu o ambalai zahteva se uobiajno odn
adekvatno pakovanje. Uobiajno znai da je u skladu sa poslovnim obiajem koji postoji za prodaju te vrste robe.
Nacionalna zakonodavstva po pravilu samo tee sluajeve povrede pravila o ambalai tretiraju kao razlog za prigovor na
kvalitet robe. Kupac mora istai prigovor u tano predvienom roku i formi koja vai za prigovore na kvalitet robe. Tee
mane su one koje onemoguavaju ili oteavaju dalju prodaju robe ili one povrede koje kre pravila o vrsti ambalae koja je
sastavni deo opisa kvaliteta robe (limene kutije u koje se pakuje neki proizvod, prigovor na teinu buradi u kojoj se
isporuuje mast.
Manji nedostaci ne daju pravo kupcu na prigovor na kvalitet robe, ve moe zahtevati naknadu tete u vidu izvesne
bonifikacije.







1. 15. OBAVEZE PRODAVCA NA PREDAJU ROBNIH DOKUMENATA



Pored dokumenata o transportu robe (konosman, tovarni list, otpremnica) veliki znaaj imaju i dokumenti kao to su:
- Uverenje o poreklu je dokument koji se esto zahteva. Trae ga carinske vlasti radi primene carinske tarife
prema trgov sporazumima ili da bi se na uvoz odn izvoz robe mogle primeniti pogodnosti ili spec uslovi, nekad i zbog
primene odredaba o kontigentima. Ne trae ga sve zemlje.
Da bi se roba smatrala da je domaeg porekla treba da je proizvedena (ubrana) ili isfabrikovana (graevine) na teritoriji
odreene zemlje. Proizvodi stranog porekla preraeni u dr zemlji ako su pretrpeli stvarnu transformaciju mogu se smatrati
kao da su nastali u toj zemlji.
- Trgovinske fakture su po pravilu namenjenu kupcu, treba da sadri: preciznu specifikaciju da bi se olakalo
prepoznavanje robe, cenu robe, eventualno specifikaciju cene, oznaku, broj i prirodu poiljke, nain ekspedicije, uslove
plaanja.
- Konzularne fakture se nekad zahtevaju pri uvozu strane robe. Obino se trae da bi se odredila zemlja
ekspedicije i zemlja porekla, utvrdila cena robe, realizovala laka evidencija i naplatile odgovarajue takse i ostali prihodi
koje drava ubire od spoljnotrgov razmene.
Od znaaju mogu biti i dr vrste dokumenata (polise osiguranja, skladini list, uverenje o kvalitetu, uverenje o teini, o
izvrenoj analizi).




1. 16. OBAVEZA PRODAVCA NA ISPORUKU SAOBRAZNO UGOVORU



Prodavac je duan da isporui koliinu i kvalitet robe koji je ugovoren. Odstupanja prema auton trg pravu mogu biti
doputena ili nedoputena. Po naim uzansama za promet robom najvie do 2% od ugovorene koliine, a ako je koliina
ugovorena priblino do najvie 5%..
Formularni i tipski ug u rasponu od 1 do 10%. Ukolika nema odstupanja iznad predvienih granica kupovna cena se
obraunava za stvarno isporuenu koliinu. Ukoliko su odstupanja znatnija, kupac vikove stavlja na raspolaganje prodavcu,
a za manje isporuenu koliinu kupac zahteva naknadnu isporuku uz pravo na naknadu nastale tete.
Mogue otkupiti drva dobijena seom ili poljoprivredne proizvode dobijene sa tano odreenog poseda. Tada je re o
globalnoj isporuci odn kupovini i prodaji uture.
Do odstupanja u pogledu koliine robe dolazi i zbog kapaciteta prevoznog sr (brod).
Smatra se da je kvalitet robe dovoljno odreen ako je odreena: a) vrsta robe, b) stepen u vrsti, c) stanje u kome se
nalazi. Posebno se vodi rauna i o cilju njene upotrebe (krompir za jelo ili krompir za setvu), zadovoljenju razliitih ukusa,
poreklu, starosti.
U Tipskim ug pitanje kvaliteta robe se reava standardom. Kvalitet se esto odreuje izrazom FAQ (fair average quality)
proseno dobar kvalitet. U ovom smislu ureuju i enevski tipski ugovori, Londonski ugovori. esto se ako nije nita
ugovoreno trai uobiajeni (merkantilni) kvalitet robe odn proizvoda.
Prema BK ako se strane nisu drukije sporazumele smatra se da roba nije saobrazna ugovoru ukoliko a) nije podobna za
svrhe za koje se uobiajeno koristi b) nije podobna za naroitu svrhu c) ne poseduje kvalitete koje je prodavac kupcu
predoio u vidu uzorka ili modela d) nije pakovana ili zatiena na nain uobiajen za takvu robu.
Da bi se kupac koristio pravom na prigovore duan je da pregleda robu ili je da na pregled u to kraem roku. Ako je
predvien prevoz robe pregled se moe odloiti do stizanja robe u mesto opredeljenja.
Kupac takoe mora da poalje obavetenje prodavcu o prirodi nedostatka u razumnom roku od trenutka kada ga je otkrio
(najkasnije 2 god od dana stvarne predaje robe kupcu.
Da bi kupac mogao da istakne prigovor prodavcu neophodno je da utvrdi koliinu odn kvalitet isporuene robe.
Utvrivanje koliine vri sam kupac ili org za kontrolu kvaliteta i kvantiteta. Mnogo ee na osnovu robnih
dokumenata, uz prisustvo obe strane odn njihovih predstavnika. Koliina naznaena u dokumentu smatrae se utovarenom
koliinom odreene robe.
Utvrivanje kvaliteta robe vri se po pravilu u momentu prijema isporuke, moe se odloiti do prispea dokumenata
neophodnih za taj postupak. Znaajan je nain odreivanja kvaliteta. Najbolje je kada se ug tano predvide sva bitna
svojstva robe. Kvalitet je mogue odrediti po mustri ili uzorku.
Kada je odreen specifikacijom ili uzorkom roba mora u potpunosti odgovarati specifikaciji ond uzorku. Postoje razni naini
utvrivanja kvaliteta: struni pregled, hemijska analiza, fiziki pregled, vaenje uzorka, organoleptiki pregled,






1. 17. OBAVEZA PRODAVCA NA ISPORUKU BEZ PRAVNIH MANA



Prema BK prodavac je duan da isporui robu slobodnu od prava ili potraivanja 3.lica, izuzev ako se kupac sloi da primi
robu pod tim uslovima.
Uslov odgovornosti prodavca je da ga je kupac u razumnom roku obavestio o postojanju prava i potraivanja 3-lica na
robi. Razuman rok rauna se od momenta kada je kupac saznao ili morao da sazna za postojanje takvih prava ili zahteva.
K posebno predvia obavezu prodavca da isporui robu slobodnu od svakog prava ili potraivanja 3.lica na industrijskoj ili
intelektualnoj svojini, a bila su mu u trenutku zakljuenja ug poznata odn nisu mu mogla biti nepoznata. Da bi se kupac
pozvao na obavezu prodavca, potrebno je da pravo 3.lica postoji alternativno: a) po pravu drave u kojoj e roba dalje da
se prodaje ili na dr nain koristi ako su to starne imale u vidu b) u svakom dr sluaju po pravu drave u kojoj kupac ima
svoje sedite.



1. 18. OBAVEZA KUPCA DA PLATI CENU



Plaanje je odreeno mestom, rokom i nainom plaanja.
Mesto plaanja je ono u kome se o roku dospelosti mora izvriti plaanje. Za mesto plaanja vezuje se nadlenost suda za
utuenje kupca, prema mestu plaanja se odreuje postupak pri plaanju, valuta plaanja.
BK predvia da se mesto plaanja odreuje ugovorom, ako nije odreeno predvia 2 pravila: 1)kupac je duan da cenu
plati u mestu sedita prodavca, b) ako se isplata vri uz predaju robe i dokumenata, u mestu predaje. Ako prodavac ima
vie sedita, onda u ono koje ima najtenju vezu sa ug i njegovim izvrenjem, Ako nema sedite, njegovo boravite.
K predvia i da prodavac snosi svako poveanje trokova vezano za plaanje zbog promene njegovog sedita posle
zakljuenja ug.
Vreme plaanja. Modaliteti roka plaanja dele se u 3 grupe: plaanje pre isporuke, plaanje istovremeno sa isporukom i
posle isporuke robe. Pre isporuke moe i samo njen deo (avans).
Ako ug nije odreeno vreme isplate cene, kupac plaa cenu kad prodavac stavi kupcu na raspolaganje bilo robu, bilo
dokumente na osnovu kojih se robom moe raspolagati. Prodavac moe usloviti predaju robe ili dokumenata plaanjem
cene. Kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunosti pregledati robu.
Nain plaanja cene u velikoj meri zavisi od naina isporuke (efektivna ili dokumentarna). Kod efektivne isporuke kada
se robe preda kupcu i kada je on pregleda. Kod plaanja uz predaju robnih dokumenata roba se plaa pre pregleda i
prijema. Po pravilu prodavac predaje banci dokumenta da ih ona preko svog korespondenta u mestu kupca prezentira kupcu
uz naplatu. Kod prekomorske kupovine tak kada brod prispe u luku i kada mu buud prezentirana robna dokumenta.
Pri prodaji na poek kupac plaa cenu posle izvesnog vremena po prijemu robe.
Visinu cene strane najee ugovaraju u jednom tano odreenom iznosu (fiksna cena), ali mogu i tako to e ona biti
odrediva (najee kada se isporuka vri posle izvesnog dueg vremena posle zakljuenja ug). Ukoliko je cena utvrena
prema teini, uzima se njena neto teina.
Ug strane mogu predvideti da e cena zavisiti od visine trokova proizvodnje ili od promena vrednosti valute (klizne
cene).
Prema BK ako strane nisu ni izriito ni preutno odredile cenu, smatrae se da su str pristale na cenu koja se u trenutku
zakljuenja ug redovno naplaivala za takvu robu.



19. OBAVEZA KUPCA DA PRIMI ISPORUKU



Kupac je duan da primi isporuku robe koju mu nudi prodavac to podrazumeva preduzimanje odreenih radnji i
priprema.
Prema BK kupeva obaveza preuzimanja isporuke ukljuuje: 1. obavezu obavljanja svih radnji kako bi omoguio
prodavcu da izvri isporuku (obezbeenje neophodnih uvoznih dozvola ili specifikaciju robe) i 2. obavezu preuzimanja robe.



1. 20. POJAM BITNE POVREDE UG PREMA BK



Smatrae se bitnom ukoliko se njome prouzrokuje takva teta dr strani da je sutinski liava onoga to je opravdano
oekivala od ug izuzev ako takvu posledicu nije predvidela strana koja ini povredu. Ukoliko je povreda bitna, dr strana je
ovlaena da raskine ug, u suprotnom moe zahtevati samo naknadu tete odn izvrenje ug.
Dva su uslova postojanja bitne povrede:
a) sutinsko liavanje dr strane onoga to je sutinski oekivala od ug
b) da je strana koja je povredu izvrila mogla predvideti da se njome dr strana sutinski liava onoga to je opravdano
oekivala od ug ili mogla predvideti.
Kod vremena predvidljivosti sutinskog liavanja dr str u teoriji ima miljenja da bi bilo opravdano kao vreme predvidljivosti
utvrditi vreme zakljuenja ug.




21. PRAVNA SR KUPCA ZA SLUAJ PRODAVE POVREDE UGOVORA



Ukoliko prodavac ne izvri bilo koju obavezu iz ug, kupac prema BK moe zahtevati od prodavca: Izvrenje ug,
smanjenje cene ili raskid ug. Pored toga moe zahtevati i naknadu tete. Kupac moe birati koja e od tih prava koristiti (ius
varandi). Ne moe koristiti nespojiva prava npr, ako bira da raskine ug mora robu vratiti. K izriito iskljuuje pravo sudova i
A da produe rok izvrenja obeveze prodavca kada kupac optira za odreeno pravno sr.
Pravo kupca da trai izvrenje ug.
Pretpostavke su da a) ispunjenje ug nije u suprotnosti sa dr pravnim sr kojim se koristi kupac (raskid ug, ili smanjenje cene)
b) da je zahtev kupca mogu po domaem pravu zemlje suda koji to pitanje reava.
Kupac moe zahtevati isporuku robe kao zamenu. Zahtev mora biti uinjen bilo istovremeno sa obavetenjem o
nesaobraznosti robe koje kupac alje prodavcu, bilo u razumnom roku posle tog obavetenja.
Kupac moe zahtevati otklanjanje nedostatka opravkom osim ako bi to bilo nerazumno uzimajui u obzir sve okolnosti
(istovremeno sa obavetenjem o nesaobraznosti robe ili u razumnom roku posle tog obavetenja). Nerazumno bi bilo ako
stvara previsoke trokove prodavcu, tada moe traiti samo nadoknadu tete ili smanjenje cene.
Pravo kupca na smanjenje cene
Ovo je racionalno reenje kada je necelishodno ili oteana realizacija za otklanjanje nesaobraznosti zamenom ili opravkom
stvari odn nisu ispunjeni uslovi za raskid ug. Cena e se smanjiti u srazmeri izmeu vrednosti isporuene robe u trenutku
isporuke i vrednosti koju bi u to vreme imala roba saobrazna ug o prodaji.
Smanjenje cene nije sankcija nego mera uspostavljanja realne ekvivalencije vrednosti uzajamnih inidbi.
Pravo da trai smanjenje trpi 2 ogranienja:
-prvo kupac ima pravo na smanjenje ne samo u sluaju nesaobraznosti ug, ve i kada na robi postoje prava 3.lica
zasnovana na indust ili intelektualnoj svojini
-kupac nema pravo da zahteva ukoliko je prodavac otklonio nesaobraznost.
Pravo kupca da raskine ugovor
Krajnja je mera kojom se kupac moe koristit. K razlikuje 2 situacije:
Prvo kada roba nije isporuena
a) ako neizvrenje bilo koje obaveze predstavlja bitnu povredu ugovora
b) u sluaju neisporuke, ako nije isporuena u dodatnom roku koji je kupac odredio ili je prodavac izjavio da je nee
isporuiti u odreenom roku.
Drugo, kupac gubi pravo da raskine ugovor kada je roba isporuena ukoliko to nije uinio:
a) u razumnom roku u odnosu na zadocnelu isporuku
b) u odnosu na bilo koju dr povredu u razumnom roku nakon to je saznao ili morao saznati za povredu, zatim po isteku
svakog dodatnog roka koji je kupac odredio ili poto je prodavac izjavio da nee izvriti svoje obaveze.
K ne predvia automatski raskid ug, ve kupac mora o tome obavestiti dr stranu u razumnom roku.
Posebna pravila vae za raskid kod ug o uzastopnim isporukama.
Kupac moe raskinuti ug u odnosu na neizvrenje jedne od uzastopnih isporuka od str prodavca ako neizvrenje takve
isporuke preds bitnu povredu ug. Ako kupac na osnovu povrede obaveze izvrenja jedne od vie uzastopnih isporuka moe
zakljuiti da e doi do bitne povrede i u odnosu na budue isporuke, moe u razumnom roku izjaviti da raskida ug za
budue isporuke.




22.PRAVNA SR PRODAVCA ZA SLUAJ KUPEVE POVREDE UGOVORA



Ako kupac ne izvri bilo koju svoju obavezu iz ug ili K,prodavac moe zahtevati ispunjenje obaveze kupca ili raskinuti ug.
K izriito iskljuuje pravo sudova i A da produe rok izvrenja kupca u sluaju kada prodavac optira za odreeno pravno sr
raspoloivo u sluaju povrede ug dr strane.
Pravo prodavca da zahteva ispunjenje ugovora
I to: preuzimanje isporuke, isplatu prodajne cene i ispunjenje dr obaveza. U cilju izbegavanja raskida ug prodavac moe
odrediti kupcu dodatni rok razumen duine. U okviru tog roka prodavac se ne moe koristiti sr predvienim za sluaj
povrede ug, ali ne gubi pravo naknade tete.
Pravo prodavca da raskine ugovor
U 2 sluaja:
- kada neizvrenje bilo koje obaveze predst bitnu povredu ug npr kada je kupac u docnji sa plaanjem, a prodavac zbog
inflatornih tokova trpi gubitke ili sluaj kada je prodavcu neophodno da isprazni skladite kako bi primio novu robu
- kada se iz ug ne moe utvrditi da li je povreda bitna u smislu K. U cilju otklanjanja nedoumica oko karaktera povrede
obaveze kupca moe dati dodatni rok kupcu za ispunjenje ug.
Pod odreenim uslovima prodavac moe ug raskinuti ak i kada je kupac platio prodajnu cenu. Ako se povreda sastoji u
docnji sa izvrenjem obaveze, a cena je plaena, prodavac ima pravo na raskid pre nego to je saznao za takvo zadocnelo
izvrenje. Dalje, ako je kupac povredio bilo koju dr obavezu pri emu je cena za robu plaena prodavac moe raskinuti ug u
razumnom roku: nakon to je saznao ili morao saznati za povredu ug ili nakon isteka dodatnog roka odn nakon to je kupac
izjavio da nee izvriti svoje obaveze u dodatnom roku.
Prava prodavca za sluaj neispunjenja obaveze specifikacije robe
Ako je prema ug kupac duan odrediti specifikaciju robe, prodavac moe tu specifikaciju sam izvriti u skladu sa kupevim
potrebama koje su mu mogle biti poznate. Ako to uini duan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu
razuman rok u kome kupac moe uiniti neku dr specifikaciju. Ako to ne uini obavezna ostaje ona koju je prodavac sainio.
Prodavac koji je samostalno sainio specifikaciju zadrava dr prava koja su mu na raspolaganju (zahtev za ispunjenje,
raskid ug..)




23. ODGOVORNOST PRODAVCA I KUPCA ZA ANTICIPATIVNU (PRETPOSTAVLJENU) POVREDU UGOVORA



Mogue je da jedna str pre dospea obaveze dr str proceni (anticipira) da ta dr str nee biti u stanju da izvri svoje
obaveze iz ug. Ova eventualna povreda ug naziva se pretpostavljenom (anticipativnom) povredom. Strana anticipator ima
na raspolaganju 2 mogunosti:
Pravo na suspendovanje izvrenja
Postoje 3 pretpostavke koje daju pravo jednoj od strana da suspenduje izvrenje sopstvene obaveze.
1. da je oigledno da dr str nee izvriti bitan deo svoje obaveze, kriterijum mora biti objektiviziran (kriterijum razumnog lica),
subjektivni stav nije dovoljan.
2. tie se vremena anticipiranja povrede. Da je pretpostavljeno neizvrenje postalo oigledno nakon zakljuenja ug.
3. da anticipirano neizvrenje nastaje zbog ozbiljnog nedostatka sposobnosti za izvrenje i kreditne sposobnosti ili zbog
njenog ponaanja u pogledu izvrenja.
Nedostatak sposobnosti za izvrenje ili kred sposobnosti na strani prodavca moe postojati ako je verovatno da e doi
trajka, zabrane izvoza, embarga. Kada je re o kupcu: ako je bio duan da prvi izvri svoju prestaciju, a to nije uinio (da
otvori dokum akreditiv u odre vreme).
Ponaanje u pogledu izvrenja ili pripreme kada str ne ispunjava obaveze preuzete dr ug zakljuenim u svom
poslovanju.
K izriito ustanovljava obavezu stra koja ima nameru da odloi izvrenje zbog anticipiranja povrede ug da o tome odmah
obavesti dr stranu. Ako dr str prui odgovarajue obezbeenje da e uredno izvriti svoje obaveze, str koja je odloila
izvrenje mora nastaviti sa ispunjenjem ug.
Pravo na anticipativni raskid ugovora
Prema BK str moe izjaviti da raskida ug ako je pre roka za izvrenje ug jasno da e dr str uiniti bitnu povredu ug. Uslov je
da str koja namerava da raskine ug poalje razumno obavetenje dr str kako bi ova dr mogla da prui odgovarajue
obezbeenje da e izvriti svoje obaveze i to kada joj to raspoloivo vreme doputa (nije potrebno ako je str ve izjavila da
nee izvriti)
Odgovarajue obezbeenje moe se smatrati npr garancija izvrenja eminetne banke ili otvaranje akreditiva kod takve
banke.
Pravo na raskid ug sa uzastopnimisporukama
Str koja anticipira povredu ug na raspolaganju je mera raskida ug u odnosu na jednu isporuku, na budue isporuke i
raskid itavog ug (u odnosu na budue i ve primljene).



24. PRAVO NA NADOKNADU TETE KOD UG O MEUN PRODAJI



Cilj naknade tete je da se oteena str stavi u istu imovinsku poziciju u kojoj bi bila da je dr str izvrila svoje obaveze
saglasno ugovoru. Visina naknade tete jednaka je pretrpljenom gubitku i izmakloj dobiti koji su usled povrede nastali za dr
str.
Iz BK mogu se izvesti 4 karakteristike ureivanja nadoknade tete.
Prvo, naknada tete realizuje se u monetarnoj formi
Drugo, nije od znaaja vrsta povrede, da li se radi o bitnoj povredi ug, da li je povreda izvrena sa umiljajem ili je
posledica grube ili obine nepanje. Dovoljna je samo injenica nastupanja tete.
Tree, naknada obuhvata stvarnu tetu i izgubljenu dobit.
etvrto, str je duna nadoknaditi samo tetu koju je predvidela ili morala predvideti u momentu zakljuenja ug. Kriterijum
predividljivosti je meovitog karaktera i obuhvata subjektivni elemenat (tetnik predvideo tetu) i objektivni elemenat
(tetnik morao predvideti tetu).
Kada se radi o tetama koje mogu nastati na imovini treih lica zbog nesaobraznosti robe, ta lica mogu zahtevati
nadoknadu. S dr str to ne vai za tetu nastalu smru ili telesnim povredama koje je roba prouzrokovala bilo kom licu.
Metode obrauna nadoknade tete
BK def nain odreivanja visine nadoknade tete u 2 sluaja: kod kupovine ili prodaje radi pokria i u situaciji kada postoji
tekua cena za robu koja je predmet ug o meun. Prodaji.

25. NADOKNADA KONKRETNE I APSTRAKTNE TETE



Odreivanje visine tete kod kupovine ili prodaje radi pokria (nadoknada konkretne tete)
To je situacija kada kupac posle povrede ug od str prodavca kupi robu u cilju zamene one koju nije dobio ug, ili prodavac
posle povrede od str kupca proda robu 3.licu. Str koja je izvrila kupovinu odn prodaju radi pokria moe dobiti razliku
izmeu ug cene i cene kupovine kao i svaku dr naknadu tete koja je pretrpljena.
Za kupovinu radi pokria uslovi su:
1. da je ug raskinut
2. da se kupovina odn prodaja radi pokria uini na razuman nain (kupac kupi po najnioj ceni, a prodavac proda po najvioj
moguoj ceni).
3. da se uini u razumnom roku. Da je izvri lice u istim ili slinim okolnostima, istih svojstava kao str koja takvu transakciju
vri neposredno. Poetak trajanja razumnog roka je kad je oteena str raskinula ug.
Odreivanje visine tete za robu sa tekuom cenom (nadoknada apstraktne tete)
Str koja je povredila ug duguje tetu u visini razlike u ceni koja je predviena ug i tekue cene u trenutku raskida (market
prica rule). BK poznaje 3 kumulativna uslova:
1. da je ug raskinut.
2. da pre obrauna apstraktne tete nije izvrena kupovina ili prodaja radi pokria
3. da za robu koja je predmet raskinutog ug postoji tekua cena. Za Robu proizvedenu po posebnoj narudbini ne moe se
korisiti metoda odreivanja apstraktne tete.
Za utvrivanje visine tekue cene od znaaju su nain, vreme i mesto njenog odreivanja.
Za nain odreivanja tekue cene koriste se slubene kvotacije robe na berzama, cene sline ili iste robe na tritu,
podaci trgovinskih komora.
Kao vreme K utvruje vreme raskida ug. Ovakvim reenjem se oteenoj str omoguava da pekulie i eka najpovoljniji
trenutak da ug raskine (prodavac kada je roba najskuplja, kupac kada je najjeftinija). Da bi se ovo predupredilo str koja
zahteva nadoknadu, a ug je raskinula nakon preuzimanja robe ima pravo na razliku izmeu ugovorene i tekue cene koja je
vaila u trenutku preuzimanja robe, a ne u trenutku raskida.
Mesto odreivanja tekue cene je mesto u kome se isporuka trebala da bude izvrena.
Kada ne postoji tekuza cena u mestu isporuke, strane treba da odrede razumnu zamenu za ovu cenu uz uvaavanje
razlike u trokovima isporuke i transporta.



26. PRAVO NA KAMATU KOD UG O ME PRODAJI



Nakon vie predloga usvojena je sledea odredba: Ako jedna str ne plati cenu ili neki dr iznos sa kojim je u zaostatku,
dr stra ima pravo na kamatu na takav iznos, pri emu ne gubi pravo na naknadu tete koja joj pripada. Iz ove odredbe BK
izvode se sledee karakteristike pravnog regulisanja prava na kamatu.
1. pravo na kamatu nezavisno je od prava na naknadu tete, ova osobina prava na kamatu se naziva apsolutnou kamate.
2. BK uti o visini i nainu odreivanja kamatne stope. Kupac i prodavac bi trebalo sami da odrede visinu kamatne stope. Ako
ne uine, tendencija je da se odredi u skladu sa lex contractus-om odn pravom koje bi bilo merodavno u sluaju da se na
njega ne primenjuje BK. K ne utvruje poetak roka od kada poinje da se rauna kamata (trebalo bi dan dospevanja
obaveze)
3. BK ne utvruje pravo obrauna kamate na kamatu iz 2 razloga: takva kamata je esto zabranjena javnopravnim propisima
nacion zakonodavstava, drugi da se ona retko javlja u praksi meun poslovnih transakcija.



27. OSLOBOENJE STR OD ODGOVORNOSTI PO BK


Opti uslovi osloboenja od odgovornosti
3 kumulativno ispunjena uslova: da je smetnja bila izvan kontrole str koja je povredila ug; da od te str nije bilo razumno
oekivati u vreme zakljuenja ug da smetnju uzme u obuzir; da ta str smetnju nije mogla izbei i savladati.
Ugovarai mogu samim ug def okolnosti koje su izvan njihove kontrole. U suprotnom smatra se da je smetnja izvan
kontrole ukoliko bi to bilo u skladu sa oekivanjima i namerama razumnog lica u istoj situaciji. U teroiji se navode primeri:
prirodni dogaaji (poplave, poari, zemljotresi), dogaaji polit ili soc karaktera (ratovi, revolucije, trajkovi), pravne smetnje
(embargo, eksproprijacija robe, zabrana transfera novca iz zemlje kupca, zabrana ili ogranienje uvoza, izvoza).
Smetnjom se ne smatraju dogaaji sa polja line odgovornosti i rizika (likvidacija, bankrot, hapenje, bolest, smrt).
Da bi smetnja bila osnov osloboenja potrebno je da ona bude nepredvidljiva. Sudska i A praksa odreuju znaenje
nepredvidljivosti ukoliko je verovatnoa njegovog nastupanja toliko mala da razumne str ne moraju izriito da odrede ko
snosi rizik njegovog nastupanja, ali u sluaju vee verovatnoe pregovarale bi o njegovom ureivanju.
Potrebno je da se smetnja nije mogla ni izbei ni savladati. Savladavanje se postie kontrolom nad pripremama za
izvrenje, organizacijom svojih aktivnosti, takoe postojanje odgovarajue opreme kojom se fabrika titi od nepogoda. Kada
je smetnja ve nastala str mora pokuati da njene posledice prevlada, npr protiv mere zabrane izvoza odreene robe treba
pokuati pravni sr protiv takve odluke pod uslovom da imaju anse za to.
Ugovara koji usled smetnje nije izvrio obavezu duan je da dr str obavesti o smetnji i njenom uticaju. Ako obavetenje
ne stigne u razumnom roku ta str odgovara za tetu koju je dr ugovara pretrpeo zbog neprijema obavetenja. Za momenat
utvrivanja dejstva obavetenje koristi se teorija prijema.
Osloboenje od odgovornosti za povredu ug od strane 3.lica
Str iz ug moe se osloboditi odg za neizvrenje ug obavezaa ako je to neizvrenje posledica neizvrenja nekog 3.lica koje
je ta strana angaovala da izvri ug u celini ili delimino.
K ne def kriterijume odreivanja 3.lica.
U teoriji se istie da kod osloboenja odg u reimu BK mogu razlikovati 3 situacije:
Prvo, str je uvek odgovorna za rad svog personala odn lica iji rad organizuje i kontrolie. To nisu 3.lica koja uestvuju u
izvrenju, za njihov rad odgovara kao za sopstveni.
Drugo, str iz ug moe se osloboditi odg za rad 3.lica samo ukoliko bi i ona sama i 3.lice bili osloboeni od odgovornosti kad
3.lice direktno ispunjava obavezu glavne strane.
Posebna situacija nastaje kad 3.lice ne ispunjava direktno obavezu prema glavnoj str iz ug ve je njegovo ispunjenje samo
pretpostavka ispunjenja glavne ug obaveze (snabdeva prodavca). Ne bi bilo opravdano da prodavac odgovara u ovakvom
sluaju.



28. PRETPOSTAVKE ZA RASKID, DEJSTVO I OBAVEZE STRANA NAKON RASKIDA UGOVORA



BK predvia kao pretpostavku prava kupca da izjavi raskid njegovu mogunost da robu vrati u sutinski istom
stanju u kome ju je primio. Ne znai da kupac mora vratiti identinu robu onoj koju je dobio od prodavca.
Kupac koji je izgubio pravo na raskid zbog toga to nije mogao vratiti robu u sutinski istom stanju zadrava dr prava koja
moe koristiti zbog povrede ug od str prodavca (naknada tete, otklanjanje nedostataka, zahtev za snienje cene).
ak i ako ne moe da vrati robu u sutinski istom stanju ima pravo na raskid ukoliko:
a)nije kriv to se roba ne moe vratiti u sutinski istom stanju; b) ako je roba propala ili bila oteena u toku pregleda
obavljenog, C) ako je roba u celini ili delimino prodata u redovnom toku poslovanja, ili je kupac potroio ili preradio u toku
normalne upotrebe pre nego to je otkrio ili je morao otkriti nedostatak saobraznosti.
Kupac ne gubi pravo na raskid i kada roba ne moe biti vraena u sut istom stanju ako je prodavac uinio bitnu povredu
ugovora.
Dejstvo raskida ug
Osnovno je pravilo da se raskidom ug obe strane oslobaaju svojih ug obaveza, izuzev eventualne nadoknade tete.
Raskid takoe ne utie na ug odredbe koje ureuju reavanje sporova.
Obaveze str nakon raskida ug
Str koja je izvrila ug u celini ili delimino moe zahtevati od dr str povraaj datoga. Uzajamna vraanja vre se istovremeno.
Str vraaju ne samo ono to su primile ve i koristi koje su imale od primljene robe. Za prodavca to su kamate, za kupca sve
koristi od robe ili njenih delova.



29. POSEBNE VRSTE MEUN PRODAJE


meun prodaja investicija
Posebnu ulogu u pravnom regulisanju ovih ug odigrala je Evropska ekonomska komisija OUN. Ug o meun prodaji
investicija im anekoliko karakteristika koje se razlikuju od klasinog ug o prodaji robe.
Prvo, predmet je nepotrona roba, to nije obina serijska masovna proizvodnja ve vrlo sloenih i skupih objekata.
Pored toga, ovaj ug prate pojedini akcesorni ug kao to je ug specijalizaciji i obuavanju strunog kadra za rukovanje
investicionom opremom.
Izvoenje investiocionih radova u inostranstvu
Ovo je poseban vid meun prodaje investicija. Meovit je ug koji sadri elemente ug o prodaji stvari i ug o graenju.
Za izvoenje investicionih radova u inostranstvu ovlaena su preduzea i dr pravna lica upisana u registar za obavljanje
takvih usluga. Ovakvo preduzee moe uvoziti deo opreme i materijal za ugradnju u opremu koju izvozi u inostranstvo radi
izvoenja investicionih radova. Na kupovinu ove opreme ne primenjuju se propisi koji se odnose na uvoz te vrste opreme i
materijala u zemlju.
Prema zak o spoljno-trg poslovanju zakljuuje se u pismenom obliku i upisuje se u registar koji se vodi kod posebnog
nadlenog dravnog organa.
Karakteristike ug o meun prodaji investicija
enevski opti uslovi za nabavku i montau investicione opreme ureuju ovu materiju na dispozitivan nain, osim kada ih ug
str ne iskljue izriitim pismenim sporazumom.
Ug se smatra zakljuenim kada isporuilac-izvoa posle prijema porudbine poalje pismenim putem svoj prihvat i to u
roku koji je kupac eventualno odredio, ug je u pisanoj formi.
Opti uslovi predviaju osnovno pravilo da podaci o teini, dimenziji, ceni i ostali podaci u katalozima,
prospektima,listama cena..imaju karakter priblinih podataka. Ti podaci dobijaju obavezni karakter samo ako se ug na njih
izriito poziva.
Drugo, planovi i teh dokumenti koji omoguavaju potpunu ili deliminu proizvodnju ili montau ureaja, koji su predati
kupcu posle zakljuenja ug ostaju iskljuiva svojina isporuioca-izvoaa. Kupcu je zabranjeno da se sa planovima i teh dok
koristi bez ovlaenja isporuioca-izvoaa, ne sme ih saoptiti 3.licu.
Izuzeci: ako je izriito predvieno ug da postanu svojina kupca; ako se odnose na prethodni ug o prouavanju, razliit od
ug o izvrenju; i ukoliko kupac predaje planove i teh dokumente isporuiocu-izvoau.
Cena u listama i cena u katalozima se odnosi uvek na neupakovanu robu. Cene u vrstim ponudama i ug obuhvataju
ambalau ili zatitna sr potrebna da bi se spreilo oteenje robe u normalnim uslovima trasnporta.
Kupac investicija ima pravo na kontrolu kvaliteta upotrebljenog materijala i njegovih delova preko svojih predstavnika i to
bilo za vreme izvoenja radova, bilo posle. I ukoliko na osnovu kontrole zakljui da su materijali ili neki delovi neispravni,
isporuilac je duan da izvoau uputi pismeni obrazloene prigovore. Sve probe, izuzev probe radi preuzimanja postrojenja
vre se u radionicama isporuioca-izvoaa.
U pogledu plaanja vai ono to su ug str predvidele. U sluaju da plaanje ne bude izvreno za isporuenu robu i
opremu, isporuilac-izvoa e i dalje ostati vlasnik te opreme sve dok cena ne bude plaena ako to dozvoljava zakon
zemlje u kojoj se materijal isporuke nalazi.
U pogledu privremenih radova, po pravilu njih izvodi kupac u skladu sa nacrtima i obavetenjima koja mu je dao
isporuilac-izvoa. Ako bi usled greke ili propusta u nacrtima za izvoenje pripremnih radova dolo do nepredvienih
trokova pre preuzimanja snosie ih isporuilac-izvoa.
Rok za poetak-zavretak. Po pravilu predvia se rok za poetak radova koji poinje tei obino u toku 30 dana po prijemu
pismenog naloga ininjera da izvoa otpone sa radovima. Predvia se i rok zavretka i to obino sa tano odreenim
datumom, s tim to se stavlja rezerva u pogledu osposobljavanja investicionog objekta za normalno funkcionisanje.
Meunarodne licitacije
To je sloen postupak koji ima za cilj da investitor doe do najpovoljnijeg ponuaa.
Postupak se obino sastoji iz 2 dela. U prvom, pretkvalifikacionom postupku treba utvrditi elemente na osnovu kojih se
moe zapoeti licitacija. U drugom delu postupka prikupljanju ponuda izabira se najpovoljniji ponua radi zakljuenja
ugovora. U postupku meun licitacije kao ravnopravni uesnici javljaju se: privredne org, udruenja, grupacije udruenja
oformljene za konkretan sluaj. Uspeh meun licitacije dobrim delom zavisi i od dokumenta investicionih planova koje na
uvid daje investitor.
Uesnici u P me L su Investitor i Izvoa. Investitor je lice koje raspisuje me L, a Izvoa je privredna org ili gr privred
org koje u toku L budu izabrane kao najpovoljniji ponuai. Pojavljuju se i 3.lica (projektanti odn gr projektanata).
Projektanti su lica koja z araun investitora izrauju idejni projekt objekta ije je izgradnja predmet me L. Ako ih ovlasti
investitor, mogu vriti f-ju stalnih ili privremenih nadzornih organa. S dr str i na strani izvoaa moe se pojaviti 3.lice, a to
je agent ili zastupnik u zemlji realizacije me L.
Meunarodna prodaja energije
Na razmenu energije, naroito elektrine naroito su upuene susedne zemlje iji se energetski izvori po pravilu prirodno
dopunjuju, pa u cilju boljeg i racionalnijeg korienja prirodnih resursa za dobijanje energije dolazi do meudravnih
sporazuma.
Po svojoj pravnoj prirodi ug o me prodaji E su ee ug o razmeni nego ug o prodaji. Ug se predvia da e jedna str u
odreenom roku isporuiti tano utvrene koliine el energ i to ba u periodu kada se dr str nalazi u tzv picu potronje ili u
optem nedostatku elekt energ, tada je dr str upuena na uvoz elek energ. S dr str druga str je ba u tom vremenskom
periodu u mogunosti ne samo da zadovolji svoje potrebe, ve i da ima izvesne vikove za izvoz. Ovde se u stvari radi o
razmeni energije. Isporuene koliine se uzajamno obraunavaju i vri se prebijanje, a samo se razlika naplauje. Ima i
takvih meun ug gde se jedna str pojavljuje iskljuivo kao kupac, a dr kao prodavac energije. Tada se radi o istom ug o
prodaji.
Kod isporuke elek energ moe se postaviti pitanje docnje i odg za mane stvari. Slab kvalitet struje (raspadanje elek
sistema) moe da nanese ogromne tete itavoj privredi zemlje uvoznice i da prouzrokuje kvarove i oteenja na dr
instalacijama i postrojenjima, pa je pitanje odg za prouzrokovanu tetu jedno od najdelikatnijih. U ug valja predvideti
obaveze kupca energije da i on sa svoje strane preduzme odgovarajue mere npr iskljuenje energ sistema i sl da bi se
tetne posledice umanjile ili izbegle.
to se tie nuklearne energ i njene razmene, re je o materiji koja nije u obiajnom robnom prometu, ve se nalazi u
administrativnom reimu.
Meunarodna prodaja transportnih sredstava
S obzirom da se radi o sr od izuzetnog privrednog znaaja i ogromne materijalne vrednosti BK se ne primenjuje na
prodaju brodova, glisera na vazduni jastuk i vazduhoplova. U veini zemalja se tretiraju kao nepokretnosti po pravnom
reimu. Na njih se primenjuje poseban pravni reim kao to je upis u odgovarajue registre i knjige, stavljanje hipoteke i sl.
Predvien je poseban postupak oko preuzimanja ovih objekata, gde glavnu re imaju odgovarajue strune, teh komisije
koje nakon pregleda transportnog sr daju odobrenje za registraciju i upotrebu.
Za brodove je od velikog znaaja da se utvrdi njihova klasa. Klasa se odreuje prema sigurnosti broda za pomorsku
plovidbu. Posebne komisije strunjaka osiguravajuih zavoda pregledaju ne samo izgraen brod ve i pojedine elemente u
toku izrade. Tek na osnovu certifikata koje daju ovlaeni strunjaci moe doi do odreivanja klase broda. Slino je i u
pogledu modernih vazduhoplova.


30. PRELAZ SVOJINE, RIZIKA I TROKOVA KOD UG O ME PRODAJI


Prenos prava svojine
Francusko shvatanje prelaz svojine vezuje za momenat zakljuenja ug, pod uslovom da je ug o prodaji predviena cena za
robu bez obzira da li je plaena ili ne.
Srednje-evropsko sledi tradiciju rimskog prava. Prodavac ostaje sopstvenik stvari sve dok je na odreeni nain ne preda
kupcu.
Anglosaksonsko usvaja opti princip da se nain prenosa svojine moe regulisati ug. Ovde je odluujua volja ug strana.
Razlike izmeu pravnih sis nemaju vei praktian znaaj za pravni reim meun prodaje. Razlog je to se transportnim
klauzulama precizno odreuje vreme i mesto prelaska rizika i trokova sa prodavca na kupca. Prelazak svojine je za njih
(poslovne ljude) teorijsko pitanje jer im je osnovni interes predvideti trenutak od koga snose rizik i trokove za prodatu
robu.
BK predvia obavezu prenosa svojine kao jednu od osnovnih obaveza prodavca s ciljem da se naglasi priznanje ove
obaveze, pri emu se naini njene realizacije razlikuju i predmet su regulative nacionalnih zakonodavstava.
Prelaz rizika i trokova
va, pa, zemlje June Ame prihvataju srednjeevropski sis a rizik prelazi na kupca u trenutku zakljuenja ug o prodaji
Skandinavska prava - rizik i trokovi prelaze sa prodavca na kupca u trenutku isporuke. Shvatanje skandinavskog prava
imalo je znatan uticaj i na reenja prihvaena najpre u Jednobraznom zakonu o meun kupovini i prodaji robe, zatim i u BK.
BK ureuje prelaz rizika i trokova kada:
a) postoji obaveza prodavca da preveze robu, ali nije duan da je preda u odre mestu
b) prodavac ima obavezu da preveze robu iz nekog dr mesta i isporui je prevoziocu u tano odreenom mestu
c) kada se prodaja robe deava u prevozu.
U prvom sluaju rizik i trokovi prelaze sa prodavca na kupca u momentu kada prodavac robu preda prvom
prevoziocu. U situaciji pod B rizik prelazi na kupca tek u momentu kada je proba predata prevoziocu na tako odreenom
mestu. Trea situacija je est sluaj u meun trgovini. Mada kod ovakve prodaje pregled robe esto nije mogu, a i kada
jeste oduzima mnogo vremena i novca.
U kontinentalnim pravima prihvaeno je reenje po kojem se kao trenutak prelaska rizika smatra momenat kada je roba
predata prevozniku: poslendji kupac stupa na mesto prethodnog i snosi rizik retroaktivno. Prema eng pravu rizik na kupca
prelazi u momentu zakljuenja ug.





31. PRELAZ RIZIKA I TROKOVA UZ PRIMENU INCOTERMS PRAVILA



U cilju izbegavanja eventualnih sporova izazvanih razliitim interpretacijama trg termina, Me Trg Komora je u Parizu
1936. donela Me pravila za tumaenje ugovornih termina uobiajnih u trgovini, poznata pod skraenim
nazivom Incoterms 1936. Izvrena je revizija ovih pravila i 1953. doneta su revidirana pravila Incoterms 1953. Usledilo je
vie revizija od kojih je poslednja izvrena 2000.god.
Prilikom revizije predloeno je da se trg termini radi lakeg itanja i razumevanja prezentiraju na nov nain. Klauzule su
grupisane u 4 fundamentalno razliite kategorije oznaene sa E, CF,C i D.
U gr E spada samo klauzula EXW-franko fabrika po kojoj rizik prelazi na kupca u vreme kada mu je roba individualizovana,
stavljena na raspolaganje u prostorijama prodavca
Klauzule F tipa (FCA, FAS i FOB) predviaju da je prodavac duan da robu isporui prevozniku koga je odredio kupac. Od
tog momenta rizici i trokovi prelaze na kupca.
Prema klauzulama C tipa (CFR, CIF, CPT i CIP) prodavac je duan da ugovori prevoz, ali ne preuzima rizik nakon predaje
prevoziocu.
Prema klauzulama D tipa (DAF, DES, DEQ, DDU i DDP) prodavac je duan da snosi sve trokove i rizike za dopremu robe
kupcu u odreenu zemlju opredeljenja.
U svim odredbama odgovarajue obaveze ug strana grupisane su u 10 naslova: obaveze prodavca obeleene oznakama
od A1 do A10, a kupca oznakama od B1 do B10.
Od znaaja za prelaz rizika i trokova mogu biti i luke uzanse ili uzanse odreene trgovinske struke. Poto je
klauzulama nemogue precizirati sve obaveze ug strana zato je u odreenoj meri potrebno pribei primeni uzansi vaeih u
odreenommestu.




32. VRSTE I KARAKTERISTIKE KLAUZULA INCOTERMS



EXW franko fabrika (ex works..named place)
Franko fabrika znai da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je robu stavio kupcu na raspolaganje u svojim
pogonima. Prodavac nije odgovoran za utovar robe na vozilo koje obezbeuje kupac kao ni za carinjenje robe radi izvoza
ukoliko nije drugaije ugovoreno. Kupac snosi sav rizik i troak u vezi sa otpremom robe do eljenog mesta opredeljenja.
Odredbu ne treba koristiti kada kupac direktno ili indirektno ne moe da obavi izvozne formalnosti. U tom sluaju treba
koristiti odredbu FCA

FCA franko prevoznik (free carriernamed place)
Franko prevoznik znai da prodavac ispunjava svoju obavezu kada preda robu ocarinjenu radi izvoza prevozniku
odreenom od str kupca na naznaenom mestu ili taki. Ova odredba moe da se koristi za sve vrste prevoza, ukljuujui i
multimodalni.
Ako kupac naloi prodavcu da isporui licu npr pediteru koje nije prevoznik,prodavac je valjano izvrio svoju obavezu
isporuke kada je ista u nadlenosti tog lica.
Transportni terminal znai elezniki terminal, teretnu stanicu, kontejnerski terminal ili stovarite ili neko dr slino prijemno
mesto.
FAS Franko uz bok broda (free alongside shipnamed port of shipment)
Franko uz bok broda znai da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada robu postavi uz bok broda ne keju
odnosno u maonu u naznaenoj luci otpreme. To znai da kupac snosi sve trokove i rizik od gubljenja odn oteenja robe
od tog asa.
Odredba FAS trai da kupac obavi izvozne formalnosti.
FOB- franko bord (free on board..named port of shipment)
Franko brod znai da prodavac ispunjava svoju obavezu kada isporui robu preko ograde broda u naznaenoj luci
otpreme. Kupac mora da snosi trokove i sav rizik od gubljenja odn oteenja robe od te take. Odredba FOb zahteva od
prodavca da obavi sve izvozne formalnosti (koristi se samo za pomorski i reni saobraaj)
CFR Cena sa vozarinom (cost and freight.named port of destination)
Cena sa vozarinom znai da je prodavac duan da snosi trokove i vozarinu potrebne da dopremi robu do naznaene
luke ali rizik od gubljenja ili oteenja kao i svako poveanje trokova nakon asa kada je roba isporuena na brod prelazi sa
prodavca na kupca kada roba pree ogradu broda u otpremnoj luci.
Prodavac je duan da obavi carinjenje robe radi izvoza (za pomorski i reni saobraaj). Kada ograda broda nema praktinu
svrhu bolje je da se koristi odredba CPT.
CIF Cena sa osiguranjem i vozarinom (cost, insurance and freight..named port of destination)
Znai da prodavac ima iste obaveze kao kod klauzule CFR ali uz dodatak da je duan da obezbedi za kupca pomorsko
osiguranje protiv rizika, gubitka ili oteenja robe za vreme prevoza. Prodavac ugovara osiguranje i plaa premiju
osiguranja.
CPT Vozarina plaena do.. (carriage paid to named place of destination)
Znai da prodavac plaa trokove prevoza do naznaenog mesta opredeljenja. Rizik za gubitak ili oteenje robe kao i za
naknade trokove zbog dogaaja koji su se odigrali nakon to je roba isporuena prevozniku, prelazi sa prodavca na kupca
kada je roba predata na raspolaganje prevozniku.
Ako se za prevoz do ugovorenog odredita koriste dalji prevoznici, rizik prelazi kada je roba isporuena prvom prevozniku.
Prodavac treba da ocarini robu radi izvoza.
CIP Vozarina i osiguranje plaeni do..
Znai da prodavac ima iste obaveze kao kod odredbe CPT ali uz dodatak da prodavac obezbeuje osiguranje tereta od
rizika kupca za izgubljenu ili oteenu robu za vreme prevoza. Prodavac ugovara osiguranje i plaa premiju osiguranja.
Prodavac carini robu radi izvoza. Ova odredba moe da se koristi za sve vrste prevoza, ukljuujui i multimodalni prevoz.
DAF Isporuena granica (delivered at frontiernamed place)
Isporueno granica znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba stavljena na raspolaganje,
ocarinjenja radi izvoza, na naznaenom mestu na granici, ali pre carinske granice susedne zemlj. Odredba granica moe se
koristiti za svaku granicu ukljuujui granicu zemlje izvoza. Stoga je od bitnog znaaja da se granica o kojoj se radi precizno
odredi time to se e u odredbi uvek naznaiti taka i mesto. Ova odredba je prvenstveno namenjena sluajevima kada se
roba prevozi eleznicom ili drumom.
DFS Isporueno franko brod (delivered ex ship..named of port of dest.)
Isporueno franko brod znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba neocarinjena radi izvoza
stavljena kupcu na raspolaganje na brodu, u ugovorenoj luci opredeljenja. Prodavac snosi sve trokove i rizike vezane za
dopremu robe do ugovorene luke opredeljenja.
DEQ Isporuena franko obala (delivered ex quaynamed of port of des.)
Isporueno franko obala (ocarinjeno) znai da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je robu ocarinjenu za uvoz
stavio na raspolaganje kupcu na obali (gatu) u ugovorenoj luci opredeljenja. Prodavac snosi sav rizik i trokove ukljuujui
carinske, poreske i dr dabine.
Ovu odredbu ne treba koristiti ako prodavac ne moe direktno ili indirektno da dobije uvoznu dozvolu.
Ako ug str ele da se iz obaveze prodavca iskljue neki od trokova plativih pri uvozu (npr pdv) ovo treba jasno naznaiti,
dodajui u tu svrhu rei: isporueno franko obala, pdv naplaen.
Odredba moe da se koristi samo za pomorski i reni prevoz.
DDU Isporueno, neocarinjeno (delivered duty unpaid)
Isporueno, neocarinjeno znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba stavljena na raspolaganje na
naznaenom mestu u zemlji uvoza. Prodavac je duan da snosi sve trokove i sav rizik vezan za dopremu robe do tog mesta
iskljuujui carinske, poreske i dr zvanine dabine koje se plaaju pri uvozu, kao i trokove i rizike obavljanja carinskih
formalnosti.
Ukoliko ug str ele da prodavac obavi carinske formalnosti i snosi trokove i rizike koji iz to nastanu ovo treba jasno
naznaiti dodavanjem odgovarajuih rei.
DDP Isporueno i ocarinjeno (delievered duty paid named place of dest.)
Isporueno i ocarinjeno znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba stavljena na raspolaganje na
naznaenom mestu u zemlji uvoza. Prodavac je duan da snosi rizike i tr ukljuujui i carinske, poreske i dr da
Bine vezane za isporuku robe. Dok EXW preds minimalnu obavezu prodavca, DDP predstavlja njegovu maksimalnu obavezu.
Ovu odredbu ne treba koristiti ako prodavac direktno ili indirektno ne moe da pribavi uvoznu dozvolu.
Odstupanje od mesta prelaska rizika prema transportnim sredstvima
Mora se jasno i izriito ugovoriti i to na 2 naina:
Prvo, str mogu u uobiajenoj transportnoj klauzuli dodati razne termine kojima se modifikuje transportna klauzula u pogledu
prelaska rizika.
Drugo, odgovarajue termine o prelasku rizika se mogu uneti u neku dr taku ugovora, najee u odredbe o kvalitetu.
Termini koji modifuikuju transportnu klauzulu su: teina pri ukrcaju, teina pri iskrcavanju, kvalitet pri ukrcavanju,
kvalitet pri iskrcavanju, takoe i rye terms, sound delivered.



33. ZASTARELOST POTRAIVANJA IZ UG O ME PRODAJI



U Njujorku je 1974.god usvojena K o zastarelosti potraivanja u oblasti meun prodaje robe, biva SFRJ je ratifikovala
1978.
K se primenjuje ukoliko su ispunjena 2 uslova: Prvo, da u momentu zakljuenja ug str imaju sedita u razliitim dravama
ugovornica K i drugo da ugovarai nisu izriito iskljuili njenu primenu.
Postojanje ili nepostojanje zastarelosti se ne vodi rauna po slub dunosti ve samo po prigovoru zainteresovane str.
Zastarelost eliminie pravo poverioca da zahteva prinudno ostvarivanje svog potraivanja. Meutim, svaka od str se bez
obzira na istek vremena zastarelosti moe pozvati na sopstveno potraivanje iz ug i istai ga protiv dr str kao sr odbrane ili
kompenzacije uz ispunjenje jednog od 2 alternativna uslova:
a) da su oba potraivanja nastala iz istog ug ili vie ug zakljuenih u toku jednog posla
b) da su potraivanja mogla biti predmet kompenzacije u bilo koje vreme pre isteka roka zastarelosti.
Rokovi zastarelosti redovni i apsolutni
Redovni je 4god, a apsolutni iznosi 10 god. Poetak oba roka zastarelosti odreen je identino: momentom dospelosti
prava na potraivanje, odn kod povrede ug od dana kada je povreda uinjena.
Zastarelost poinje da tee od momenta dospelosti prava na potraovanje:
- kada se radi o potraivanju zasnovanom na prevari pre , za vreme zakljuenja ug odn njenog izvrenja, rok poinje
da tee od dana kada je prevara bila otkrivena ili je razumno mogla biti otkrivena
- ukoliko je prodavac za prodatu robu dao izriitu, vremenski ogranienu garanciju, od dana kada je kupac obavestio
prodavca o injenici na kojoj se zasniva njegova tuba, a najkasnije od dana isteka garancije.
- Kod ug sa sukcesivnim ispunjavanjem obaveza, od dana kada je izvrna povreda obrone obaveze, i to za svaku
obronu obavezu posebno ako nije data izjava o raskidu ugovora, ako jeste od dana kada se ta izjava uputi dr str.
Postoje mogunosti da se rokovi zastarelosti skrate ili produe. Dunik obaveze koja zastareva moe produiti rok pisanom
izjavom upuenom poveriocu bilo kada u toku zastarelosti. Produenje je pak mogue tek kada je rok zastarelosti poeo da
tee (u suprotnom izjava je nitavna).
Rok zastarelosti se moe skratiti u sluaju da je klauzulom o reavanju sporova ugovorena nadlenost arbitrae, kojom se
predvia da pravo pokretanja arb postupka zastareva u roku kraem od onog koji je predvien K.



34. PREKID I ZASTOJ ZASTARELOSTI PREMA K



Pod prekidom zastarelosti podrazumeva se nastupanje takvog dogaaja usled koga razmak vremena koji je ve
protekao gubi sav znaaj za zastarelost, a ona poinje tei od momenta kada je dogaaj nastupio. Uzroci se dele na 2
kategorije:
a) uzroci prekida zastarelosti koji nastaju voljom poverioca
Rok zastarelosti prestaje kada poverilac pokrene neki sudski postupak; takoe u svakom postupku u kome poverilac
istakne svoje potraivanje u cilju njegovog priznanja ili izvrenja (ostavinski, steajni ili postupak likvidacije udruenja ili
privr drutva). Tok zastarelosti moe biit prekinut i podnoenjem tube arbitrai ili izabranom sudu, i u sluaju da poverilac u
zemlji sedita dunika pre isteka roka preduzme radnju razliitu od onih koje K normira kao podobne da izazovu prekid roka
zastarelosti.
b) uzroci prekida zastarelosti koji nastaju voljom dunika
Osnovni uzrok je priznanje duga dunika koja mora biti data u toku zastarnog roka u pisanoj formi, Od zahteva pisane
forme se odstupa u sluaju isplate kamate ili deliminog izvrenja obaveze dunika (koknludentne radnje priznanja duga)
c) posebni sluajevi prekida zastarelosti
Mogue je da na str poverioca ili dunika budu 2 ili vie lica.
U prvom sluaju kada za obaveze iz ug odgovara vie solidarnih dunika, pokretanje postupka protiv jednog od solidarnih
dunika dovodi do prekida zastarelosti u odnosu na sve dunike samo ukoliko poverilac pre isteka roka tim dunicima
poalje pisano obavetenje o pokretanju postupka. Usituaciji kada nisu ispunjeni uslovi za prekid zastarelosti prema dr
solidarnim dunicima, nakon okonanja p protiv jednog poverilac ima pravo na dodatni rok od 1 god za pokretanje p protiv
dr solidarnog dunika. Rok od 1god od momenta okonanja postupka.
Dr sluaj kada se na str poverioca moe nai vie lica, to e biti sluaj kada je kupac predao stvar 3.licu. Ukoliko kasniji
pribavilac pokrene P protiv kupca, zastarelost potraivanja kupca prema prodavcu prestaje da tee u sluaju kada kupac
prodavcu poalje pisano obavetenje o postupku koji je protiv njega pokrenut. Ukoliko takvo obavetenje nije poslato, onda
kupac po okonanju postupka koji je protiv njega pokrenuo kasniji pribavilac raspolae produenim rokom od 1 god za
pokretanje P protiv prodavca pod istim uslovima koji vae za poverioca.
c) zavretak roka zastarelosti posle prekida
Ukoliko je P ijim je pokretanjem zastarelost prestala da tee okonan bez konane odluke o sutini potraivanja, smatra
se da zastarelost nije ni prestala da tee odn da do prekida nije ni dolo. Poverilac u ovom sluaju ima pravo na produenje
roka zastarelosti od 1 god pod uslovom da je u vreme okonanja postupka rok zastarelosti istekao ili je do njegovog isteka
ostalo jo godinu dana.
Zastoj toka roka zastarelosti
Nastaje kada rok zastare prestane da tee usled nastupanja zakonom predvienih okolnosti. Prestankom tih okolnosti tok
roka se nastavlja uz uraunavanje vremena koje je proteklo do nastupanja zastoja zastarelosti. Te okolnosti mogu biti
subjektivne prirode ( maloletstvo, duev zaostalost poverioca, postojanje branog, roditeljs, starateljs ili sl odnosa), ali i
objektivnog karaktera (moratorijum odn opti zastoj sud rokova izazvan naroitim okolnostima poput zemljotresa, rata itd..)
K o zastarelosti ureuje institut zastoja na sledei nain: rok Z se produava za 1 god ukoliko je poverilac usled okolnosti
koje su van njegove kontrole spreen da ita preduzme kako bi vreme Z prestalo da tee. 1 god od dana kada su okolnosti
koje su izazvale zastoj Z prestale da postoje.




35. Ug O MEUN TRG ZASTUPANJU



Ug koji se jedno lice, trg agent obavezuje da e u ime i za raun dr lica svog vlastodavca iz dr zemlje ili domaeg
vlastodavca u dr zemlji zakljuiti jedan ili vie trgovinskih pravnih poslova.
Trg zastupnici u me pravnom prometu mogu zastupati jednu ili vie inostranih firmi ili sve firme iz jedne zemlje, a isto
tako i jednu ili vie naih privr org u inostranstvu. Ug se zastupnik obavezuje da pripremi zakljuenje ug; pripremi i zakljui
ug ili da zakljui trgovaki ug sa 3-licem u ime i za raun dr str-vlastodavca. Vlastodavac se pak obavezuje da isplati
zastupniku odreenu naknadu (proviziju).
Znaajne su razlike u pojmovnom shvatanju ovog posla izmeu konitentalnog i anglosaksonskog pravnog podruja.
Kontinentalni razlikuju zastupanje od komisiona, dok u common law takve razlike nema, ve je agency jedinstven oblik
delovanja za raun nalogodavca.
Izvori prava za ureivanje ug o zastupanju
a) nacionalni pravni izvori
U pojedinim zakonodavstvima nije napravljena razlika izmeu zastupanja i posredovanja. Posrednik svoje poslove obavlja ad
hoc i u interesu svih lica koja mu se obrate dok zastupnik za istu vrstu poslova i na istom podruju moe zastupati pa i
posredovati u ime i za raun ne samo jednog nalogodavca. Stalni posredniki poslovi ak ulaze u pretpostavljeni delokrug
rada zastupnika, a zastupnike poslove zastupnik moe obavljati samo po osnovu ug i uz ovlaenje nalogodavca.
Prema Ukazu Francuske o trg zastupnicima, trg zastupnik ima pravo da zastupa i nove prinicipale, bez obaveze
obavetavanja svojih klijenata o tome. Ali on to pravo nema u odnosu na firmu koja je konkurent nekog od njegovih
principala, osim ukoliko nije obezbedio odgovarajuu saglasnost.
b) meunarodni izvori
Najvaniji meun akt je K o zastupanju u meun prodaji robe doneta pod okriljem UNIDROIT u enevi 1983. (enevska
K). Njen je poseban doprinos u ureivanju odnosa koji se uspostavljaju izmeu zastupnika i prinicpala sa 3.licima to je od
posebnog znaaja za meu prodaju robe.
U vezi sa primenom K izdvajaju se 2 kriterijuma i to: predmetni i teritorijalni.
Predmetni: K se primenjuje kada je zastupnik ovlaen ili tvrdi da je ovlaen da istupa za raun dr lica i da zakljui sa
3.licem u svoje ime ili u ime zastupanog lica ug o prodaji robe.
Teritorijalni, njime se predvia njena primena samo u sluajevima kada principal i 3.lice imaju mesto obavljanja delatnosti u
razliitim dravama i ukoliko: agent ima mesto obavljanja delatnosti u dravi potpisnici K i pravila meu privatnog prava
upuuju na pravo drave potpisnice K.
Savet Evropske zajednice u Briselu 1986. doneo Pravilo (direktivu) za ujednaavanje zakonodavstva zemalja-l o
nezavisnim trg zastupnicima. Ureuju se odnosi izmeu agenta i principala.
K zemalja Beneluksa o ug o trgovakom zastupanju iz 1973 i njen znaaj se ogleda u doprinosu procesa ujednaavanja
normativne osnove za regulisanje ovog posla.








36. UGOVORNE STRANE, VRSTE UG O ME TRG ZASTUPANJU I ZAKLJUENJE UGOVORA



Ug str su zastupnik i nalogodavac. Prvi put se u nacionalnim pravnim sis poloaj zastupnika ureuje u Nemakoj.
Nemako pravo je izvrilo znatan uticaj i na reenje u pravima pojedinih evropskih zemalja.
Trgovaki zastupnik je lice koje nezavisno obavlja svoju privrednu delatnost. Prema nem pravu zastupnik je nezavistan
ako je u stanju da slobodno obavlja poslove iz svog delokruga rada i da samostalno odreuje sopstveno radno vreme.
Prema naem zakonu o spolj-trg poslovanju usluge u meun prometu mogu da obavljaju preduzea i dr pravna lica koja
su registrovana za obavljanje tih usluga.
Na me planu je za odreivanje pojma i statusa trg zastupnika od posebnog znaaja Pravilo saveta EEZ za ujednaavanje
zakonodavstva zemalja l u odnosu na nezavisne trgovake zastupnike Trgovaki zastupnik je samostalni posrednik koji
ima pravo na viestruke pregovore o prodaji i kupovini robe za raun prinicipala kao i pravo da priprema i izvrava takve ug
u njegovo ime. Trg zastupnikom ne moe se smatrati lice koje po osnovu zaposlenja preduzima radnje u ime org u kojoj
radi, kao ni partner iz zajednike firme koji preduzima radnje u ime osnivaa takve firme.
Vrste trgovinskog zastupnitva
a) prema kriterijumu podruja , odreuje se podruje na kome e trgovaki zastupnik vriti zastupanje vlastodavca. To je
jedna ili vie zemalja, a ponekad ak i itav kontinent. Prema podruju razlikujemo: mesne, oblasne (npr u pokrajini) i
generalne trg zastupnike.
b) Prema kriterijumu obima ovlaenja, me trg zastupnitvo moe biti specijalno ili generalno.
Generalni je ovlaen da zakljuuje sve pravne poslove u ime i za raun vlastodavca, dok specijalni za jedan ili vie pravni
poslova odreene vrste.
c) po nainu vrenja delatnosti razlikuju se stalni i putujui trg zastupnici. Oni koji kombinuju ova 2 metoda poslovanja
nazivaju se meovotim zastupnicima.
d) Prema obimu garancije vlastodavcu da e 3.lice savesno ispunitii zakljueni pravni posao, razlikujemo obino trg
zastupanje i zastupnitvo del credere. Kod obinog zastupnik e odgovarati samo za eventualnu nesavesnost u pogledu
izbora 3.lica sa kojim je zakljuio ug, dok kod zastupnitva del credere zastupnik garantuje da e 3.lice savesno ispuniti
obaveze iz zakljuenog posla.
Zakljuenje ugovora o meun trgovisnkom zastupnitvu
Zakljuuje se na taj nain to zastupniko preduzee dobije nalog od str nalogodavca-vlastodavca da u njegovo ime i za
njegov raun zakljui ili da stalno zakljuuje odreene pravne poslove, a trg zastupnitvo to prihvati. Opte je prihvaeno
pravilo da se trg zastupnik o dobijenom nalogu izjasni, ako bi to propustio odgovarae za nastalu tetu. Trg zastupnik duan
je i da vrlo briljivo i odgovorno postupa u svim poslovima i kontaktima sa poslovnim partnerima, u suprotnom odgovoran je
nalogodavcu za nastalu tetu.
Za zakljuenje ug nije predivena posebna forma, znai moe i usmeno, ali najee u me trg praksi je u pisanoj formi.
Kada je re o nalogu za zastupanje, razlikuje se specijalni nalog koji se odnosi samo na odreeni pravni posao i generalni
nalog iji su predmet svi pravni poslovi odreene privr delatnosti.



37. OBAVEZE I PRAVA UG STR I PRESTANAK UG ODNOSA



Vlastodavac i trg zastupnik samostalno regulieu svoje odnose. Za sve to nije posebno ugovoreno vae opta pravna
pravila prema kojima je trg zastupnik obavezan da: a) pri zakljuenju pravnih poslova postupa kao dobar privrednik; b) da
se pridrava naloga koji mu je dao vlastodavac i da ga bez odlaganja obavetava o svakom poslu koji je za njega zakljuio;
c) da titi interese vlastodavca i da savesno ispituje kred sposobnost 3.lica sa kojima zakljuuje ug; d) da bez pristanka
vlastodavca ne radi za konkurenta koji je u utakmici sa vlastodavcem; e) da uva poslovnu tajnu vlastodavca; f) da
vlastodavcu poloi raun o obavljenom poslu.
Naim propisima se predvieno da su trg agencije dune da o zakljuenim poslovima sastave zakljunicu i da je potpiu u
ime vlastodavca, sastavljaju se u 3 primerka. Trg agencija poto potpie zakljunice alje ih ug str da ih ona potpie, s tim
da joj 2 potpisana primerka vrati, od toga jedan zadrava za sebe, a drugi alje vlastodavcu. U sluaju da dr ug str odbije da
potpie zakljunicu, agencija o tome mora neodlono obavestiti vlastodavca. Meutim nepotpisivanje zakljunice nema
znaaj odbijanja zakljuenja, ona ima karakter dokaza o zakljuenju ug i njegove sadrine.
Pored obaveza, trg zastupnik ima i odreena prava: a) pravo na proviziju; b) pravo na naknadu trokova; c) pravo na
predujam; d) pravo pridraja (uzorke, mustre, hart od vrednosti koje dri na osnovu ug o zastupanju).
Prestanak ugovornog odnosa
Ako je ug zakljuen na odreeno vreme, prestae istekom tog vremena, i kod ovog ug postoji pretpostavka o preutnom
produenju ug. Meutim ug o trg zastupnitvu u prometu sa inostranstvom je trajnijeg karaktera i zakljuuje se na
neodreeno vreme. Prema naim propisima ug o zast inostr firme se zakljuuje na vie god.
Ug odnos moe prestati i pre proteka predvienog vremena u sluaju da: trg zastupnik postane nesposoban da ispunjava
svoje obaveze; da jedna str dr str nanese povredu asti; ako trg zast postupi protivno izriitim uputstvima vlastodavca, nad
imovinom trg zast bude otvoren steajni postupak.


38. MEUNARODNO TRG POSREDOVANJE



To je privredni posao kojim se jedno lice trg posrednik obavezuje da dovede u vezu str koje ele da zakljue ug o
nekom meun trg poslu i da im pomogne pri njegovom zakljuenju uz odgovaraju naknadu (proviziju).
Trg posrednik u toku pregovora mora biti neutralan, ne sme delati u interesu bilo koje str. U toku pregovora ne sme da
zastupa nijednu ug str kao to je to sluaj sa zastupnikom inostr firme, isto tako ne zakljuuje ug u svoje ime kao to to ini
komisionar.
Ekonomski znaaj: Prodavac i kupac bi usled svoje neobavetenosti na inostr tritu gubili mnogo vremena dok bi nali
saugovaraa i stupili s njim u kontakt to je povezano sa znatnim mater izdacima.
Od posebnog znaaja je razlikovanje posrednika na: obine trg posrednike i berzanske posrednike.
Berzanske posrednike bira odgovarajui organ berze koji je prema statutu berze ovlaen da vri njihov izbor i oni se ne
mogu baviti nekim dr trg poslovima. U praksi to su velika posrednika preduzea. Nasuprot ovome obini trg posrednici nisu
vezani za odre berzu ili mesto, ve svoje poslove mogu vriti na bilo koji zakonom dozvoljeni nain.
Berze su takva stalno organizovana trita za standardnu i masovnu robu ili za kupovinu i prodaju deviznih sr i raznih
vrsta hartija od vrednosti. Berze za svaku vrstu robe donose berzanske uzanse, one se uzimaju u obzir kao pretpostavljena
pravila u sluaju da doe do spora pri ispunjenju ug. Poto se radi o velikim koliinama robe uobiajeno je da se berzanski
poslovi zakljuuju na zaokrugljene koliine- lotove.
Prema tome da li se na berzi prodaje roba ili hart od vrednosti razlikujemo 2 osnovne vrste berzi: a) produktne i b)
efektne berze.
Berze posluju na berzanskim sastancima na kojima se vri javna licitacija. Cena postignuta na licitaciji preds berzansku
cenu i prema njoj se prave zakljunice izmeu ovlaenih lica, uesnika berze. Berze izdaju i odgovarajue zvanine
izvetaje (biltene) sa podacima o kotiranju odreenih proizvoda za dotian dan.
Berze za svoje usluge naplauju proviziju prema tarifi berze (kurtaa-promil od vredn zakljuenog posla). Za pristup
sastanku ne kome se vri nadmetanje naplauje se ulaznica, izuzev ako se radi o stalnim l berze koji plaaju godinju
lanarinu.
Zakljuenje ug o me trg posredovanju
Za zakljuenje nije predviena forma. esto se zakljuuju preko teh sr veze: telefona, teleprintera. Zato su trg posrednici
obavezni da vode knjigu tel razgovora, jer moe imati znaaj dokaznog sr. Postoji i dunost trg zastupnika da na svaki nalog
komitenta odgovori. U sluaju da u jednom kratkom razumnom roku ne izvesti komitenta da odbija primljeni nalog smatrae
se da ga je prihvatio.
Obaveze i prava meun trg posrednika
Obaveze:
-postupa kao dobar privrednik briljivo i savesno. Duan je da komitentu nadje odgovarajueg poslovnog partnera i
odgovara za lo izbor. Zbog objektivnosti i nepristrasnosti posrednika ne sme primati nikakvu posebnu nagradu od jedne ug
str da bi se za nju vie zaloio u pregovorima. Za povredu ove obaveze pored naknade tete predviena je i novana kazna
koju izrie sud i to u znatnim iznosima. Pored toga postoje i zabrane uestvovanja u administrativnim odborima i nadzornim
organima trg drutava, kompanija..
-da od 3.lica uva u tajnosti izvreno posredovanje i to posebno naloge koje je dobijao i uslove zakljuenog trg posla.
-da saini pismeni dokaz o zakljuenom trg poslu i vodi uredan posredniki dnevnik, koji mora biti zvanino overen od
nadlenog organa.
Prava:
-na ugovorenu proviziju. Stie pravo im dodje do valjano zakljuenog posla izmeu str za koje je posredovao.
-pravo na naknadu posebnih izdataka, samo ako je to izriito predvieno ugovorom, u suprotnom smatra se da su svi izdaci
i trokovi u vezi sa posredovanjem uraunati u proviziju.



39. KOMISIONI POSAO U ME PROMETU (pojam i vrste)



To je ug kojim se jedno lice, komisionar obavezuje da e u svoje ime a za raun komitenta iz dr zemlje ili domaeg
komitenta u dr zemlji zakljuiti jedan ili vie pravnih poslova, a komitent se obavezuje da mu za to plati odreenu nagradu
(komisionu proviziju). Komisionim poslom se bave posebna komisiona preduzea. To su samostalni trgovci iji je osnovni
posao zakljuivanje ug u svoje ime a za tu raun, mada pojedine komisione poslove mogu obavljati i dr spoljno-trg
preduzea.
Predmet ugovora su: meun prodaja robe, investicija, krupnih saobraajnih sr, hart od vrednosti, vrenje berzanskih
poslova, poslovi osiguranja, prevoza,skladitenja robe.
Privr org preko komisonara mogu nabavljati robu neposredno od velikih proizvoakih firmi. Komitenti tako dobijaju robu
po proizvoakim-fabrikim cenama. Zahvaljujui komisionom poslu mogu stupiti u poslovne odnose i sa onim preduzeima
sa kojima iz bilo kog razloga ne bi eleli da posluju javno.
Vrste komisionih poslova
a) prodajni komision
Komisionar se obavezuje da uz nagradu (proviziju) u svoje ime a za raun komitenta proda robu inostranom kupcu. Radi se
o izvozu robe pa komisionar ima prema 3.licu sve one obaveze i prava koje inae ima prodavac u me prodaji. Postoji i
posebna vrsta prodajnog komisiona ako je roba predata komisionaru u konsignaciju na uvanje. U tom sluaju komisionar
se obavezuje da uva i osigura primljenu robu i da je proda 3.licu. Sve do konane predaje robe komitent je vlasnik predate
robe.
Po pravilu komisionar ne moe prodati robu jeftinije od cene koja je utvrena konsignacionom fakturom. (u suprotnom
potrebna saglasnost od svog komitenta).
b) kupovni komision
Komisionar se obavezuje uz nagradu da e u svoje ime a za raun komitenta kupiti odreenu robu od inostranog prodavca.
Ovde se neto drugaije postavlja pitanje svojine na kupljenoj robi. Postoje 2 suprotna miljenja. Prema prvom kod
kupovnog svojinu na robi najpre stie komisionar pa je posle prenosi na komitenta. Po dr shvatanju komisionar uopte ne
stie svojinu na kupljenoj robi ve svojinu stie neposredno komitent. Postoji i srednje reenje prema kojem je komisionar u
momentu isporuke naelno postao sopstvenik kupljene robe, ali ako on prilikom prijema jasno i nedvosmisleno izjavi svoju
volju 3.licu da stie svojinu za komitenta, onda komitent stie svojinu neposredno u trenutku isporuke robe od str 3.lica.
c) komision sa pogodbom star del credere
Komisionar odgovara komitentu samo za one greke koje se ne bi mogle potkrasti urednom i valjanom trgovcu. Tako on
odgovara u pogledu izbora 3.lica sa kojim stupa u pravni odnos. Da bi se komitenti obezbedili i mogli sa sigurnou raunati
da e zakljuen posao biti stvarno ispunjen, oni u ug unose klauzulu star del credere. Dejstvo ove klauzule je pootravanje
odgovornosti komisionara: jer on ne garantuje samo za pogrean izbor poslovnog partnera, ve garantuje da e 3.lice
uredno ispuniti zakljueni ug. Klauzula star del credere po svojoj pravnoj prirodi predst jedan vid osiguranja komitenta. S dr
str komisionaru pripada i znatno vea provizija, ponekad u dvostrukom iznosu od redovne.




40. KOMISIONI POSAO (zakljuenje, prava i obaveze komisionara i odnosi izmeu komitenta i 3.lica)



Za zakljuenje ug o komisonu nije predviena posebna forma, obino se zakljuuje tako to komitent upuuje
komisionaru komisioni nalog. Za sluaj da komisionar odmah ne odbije komisioni nalog koji je dobio od komitenta, smatra
se da je zakljuen ug o komisionu.
Obaveze i prava komisionara
a) obaveza da se naloeni posao izvri briljivo i u svemu prema nalog komitenta
S obzirom na sadrinu, komisioni nalog moe biti: limitativan, demonstrativan (indikativan) i fakultativan.
Limitativnim komiosionim nalogom komitent zahteva da se komisionar strogo pridrava svih bitnih elemenata naloenog
posla. Ipak komisionar je ovlaen da cenei situaciju na tritu odloi izvrenje dobijenog naloga i da o tome neodlono
obavesti komitenta zahtevajui i odgovarajua uputstva. Limit moe biti dvojak. Ako je komitent u nalogu odredio cenu
preko koje komisionar za njegov raun ne sme kupovati robu re je o gornjem limitu. Ukoliko je odredio da komisionar ispod
odreene cene ne sme prodavati robu koja mu je ustupljena u komisionu prodaju, radi se o donjem limitu.
Kod konsignacije postoji i posredan limit. Ovaj limit se utvruje tako to komitent predajui robu u konsignaciju
komisionaru daje njenu cenu i odgovarajui dobit, a komisionar na tu cenu dodaje sve trokove do prodaje (pedicija,
uskladitenje,osiguranje, sortiranje,pakovanje) i odreeni procenat zarade.
U sluaju da komisionar ne postupi po limitativnom nalogu, komitent nije duan prihvatiti taj posao.
Indikativnim ili demonstrativnim nalogom komitent odreuje uslove pravnih poslova.
Fakultativni komisioni nalog (trini nalog) se sastoji u tome da komitent uglavnom proputa komisonaru da za njegov raun
sa 3.licem zakljui pravni posao prema svom najboljem znanju i umenju. To se u nalogu obino formulie reima kupite
najjeftinije ili prodajte najpovoljnije.
b) obaveza zatite interesa komitenta i samostalnog izvrenja naloenog posla
Komisionar je duan da vodi rauna o kreditnoj sposobnosti 3.lica sa kojima zakljuuje pravne poslove za raun
komitenta, odgavara takoe za pogrean izbor 3.lica. Komitent ne bi mogao izvrenje naloenog posla da poveri nekom dr
licu jer bi izgubio svoje osnovno svojstvo a to je da dela u svoje ime a za raun komitenta. Meutim postoje odstupanja u 2
sluaja: kada komitent izriito ili preutno odobri da se povereni posao preda drugom komisionaru; i u sluaju da je
komisionar neotklonjivo spreen da posao izvri sam, a zbog prirode posla ne bi smelo biti odlaganja.
c) obaveza podnoenja izvetaja o izvrenom poslu i izvrenju konanog obrauna sa komitentom
Komitent treba da zna ishod izdatog naloga, da je upoznat sa stanjem na tritu i da mu je pruena mogunost da oceni
odnos komisionara prema njemu kao poslovnom partneru.
d) obaveza voenja odgovarajuih knjiga
Komisionar vodi posebne knjige u koje se unose svi podaci o robi koju prima na komision. Komisionar izdaje komitentu
pismenu potvrdu o robi i stvarima koje je primio radi prodaje. Kada robu proda, komisionar je obavezan da izda kupcu
odgovarajuu priznanicu na iznos naplaene cene za tu robu.
Prava komisionara
a) pravo na proviziju (nagrada, provizion, komison)
Visina provizije se po pravilu utvruje ug, a moe i obiajem ili tarifom. U sluaju spora odredie je sud ili A prema
kriterijumu pravinosti. Rauna se u procentima od vrednosti prodate ili kupljene robe, a moe se ugovoriti i odsekom. Kada
se odreuje u procentu od vrednosti prodate robe, onda se obraun po pravilu vri prema vrednosti prodajne cene pre
odbitka trokova koji pripadaju komisonaru. Kod kupovnog komisiona osnov obrauna provizije je kupovna cena kojoj su
dodati trokovi na koje komisionar ima pravo. U praksi visina provizije zavisi od vrste robe, kod robe vee vrednosti i
provizija je via.
b) pravo na naknadu trokova u vezi sa obavljanjem posla.
Uobiajeni trokovi poslovanja komisionara po pravilu ulaze u iznos ugovorene ili uobiajene provizije.. Sve trokove kao
to su trokovi transporta robe, plaanja carine, premije osiguranja, trokovi skladitenja. Pored toga na ove izdatke
komisionaru pripada i odgovarajua ugovorena ili uobiajena kamata. Takoe komisionar stie pravo i na naplatu i naknadu
svih avansa, akontacija ili pozajmica koje je uinio u toku trajanja poslovnog odnosa
Odnosi izmeu komitenta i 3.lica
Na pitanje da li se izmeu komitenta i 3-lica uspostavlja direktni pravni odnos samim zakljuenjem ug o me prodaji ili se
najpre uspostavlja samo posredna veza koja posle prerasta u direktnu i to na osnovu cesije potraivanja..anglosaksonsko
pravo smatra da postoji direktna veza, prema kontinentalnom pravu ne postoji direktna veza komitent- 3.lice.


41. SPORAZUM O ME DISTRIBUCIJI



Ovlauje kupca strano lice da moe trgovati na odreenoj teritoriji robom odreene vrste, a za kupca je prodavac
jedini snabdeva robom za ugovorenu teritoriju. Tako, ako ekskluzivni distributerski ug zakljue junokorejski proizvoa
elektr ureaja i srpski uvoznik, prvi ovlauje dr za distributera svojih proizvoda u Srb ili ak na iroj teritorji, s tim to
distributer nema pravo da kupuje elektroniku od konkurentskih firmi. Ponekad, u distributerskom ug uopte nema odredbi o
ekskluzivitetu, tako da na istom tritu deluje vie distributera koji su u meusobnoj konkurenciji.
Distributer je deo prodajne mree proizvoaa. On kao i svaki dr trgovac radi u svoje ime i za svoj raun.Distributer
prodaje proizvode trgovcima na malo ili krajnjim potroaima.
Ug o iskljuivoj distribuciji stavlja na raspolaganje inostranoj firmi, kupcu, jedinstvena prava trgovanja odreenim
proizvodima na dogovorenoj teritoriji., kupci mogu kupovati te proizvode jedino kod distributera.
Distributeri kao prodajni medijatori i lokalni snabdevai stranim proizvodima odgovorni su za veliki deo ukupne izvozne
aktivnosti irom sveta. U meri u kojoj raste obim meun razmene poveava se i prisustvo reprezenata stranih proizvoda.
Postoje i pravni razlozi za korienje usluga lokalnih distributera. Zakonodavstva niza zemalja esto zabranjuju stranim
firmama direktnu prodaju na domaem tritu bez angaovanja domaih distributera koji su odgovorni za snabdevanej
rezervnim delovima, organizaciju neophodne servisne slube. Takvi distributeri su podvrgnuti kontroli nadlenih organa
domae drave i njima su odgovorni za delatnost koju obavljaju.
Karakteristino je da sporazum o distribuciji sadri: odreivanje teritorije, opredeljenje robe i proizvoda, nain
odreivanja cene za robu, iskljuiva prava u vezi sa kupovinom i prodajom, reklame, zatitu robnih znakova i sl.
Odreivanje teritorije
Stranama je doputeno da odrede geografsko podruje na koje e se odnositi njihov sporazum, doputeno je i proirenje
teritorije ukoliko na prvobitno dogovorenoj dodje do prezasienosti potreba potroaa. Posebno od znaaja je i stipulacija
obaveze prodavca da on sam nema pravo neposredne prodaje proizvoda potroaima sa teritorije koja je predmet ug o
distribuciji.
Odreivanje robe i proizvoda
Po pravilu se ug o iskljuivoj distribuciji moe odnositi samo na neke proizvode, a ne na celokupan asortiman njegove
proizvodnje ili trgovine. Pogodan nain utvrivanja konkretne vrste robe je spisak takve robe. U praksi se nailazi i na dr
nain odreivanja robe npr celokupan proizvodni asortiman sanitarnog i hirukog materijala
Ukoliko prodavac prestane sa proizvodnjom ili prodajom robe koja je predmet ug, ta okolnost je razlog prestanka dejstva
zakljuenog ug o distribuciji.
Pravo na iskljuivu prodaju i kupovinu
Za punovanost posla dovoljno je da bude predvieno samo jedno od ova 2 prava. Kako e se u praksi postupiti zavisi od
saglasnosti ug strana.




42. PRAVNO DEJSTVO SPORAZ O DISTRIBUCIJI I RAZLIKE OD POSLOVA ZASTUPANJA



Razgranienje trg zastupnika i distributera je posebno karakteristino za ug o zastupanju koji daju pravo zastupniku da
od principala moe kupovati robu u svoje ime i za svoj raun, umesto da ih prodaje 3.licima u ime i za raun svog
zastupnika.
Za razliku od zastupnika ili agenta u smislu anglo-saks prava, distributer sa ekskluzivitetom iskljuivosti na odreenom
tritu ne istupa u ime i za raun dr ugovorne str. Njegova zarada se ne sastoji u proviziji, ve on ostvaruje dobit iz
preprodaje odn razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni. Tako kod preprodaje robe nema nikakve ugovorne veze izmeu kupca i
inostranog partnera iz ug o distribuciji. Takoe izvoznik proizvoda nema tekoe sa kupovnom moi neposrednih potroaa
ili trgovaca na malo, nema rizika.
Sporazum o iskljuivoj distribuciji nije ug o prodaji konkretnih proizvoda. Njime se samo utvruju opti uslovi za
zakljuenje pojedinanih ug o isporuci proizvoda odreene vrste.