SOCIJALIZACIJA

(pojam i agensi)
Ljudska jedinka se rađa kao najnesposobnija od svih vrsta živih bića, bez svih onih osobina koje
je razlikuju od ostalih živih bića, bez ikakvih znanja, navika, kulture i morala. Rađa se samo sa
određenim brojem nagona i refleksa, kao nehumanizovana i nesoijalizovana biolo!ka kreatura.
"eđutim, ljudska jedinka rađa se sa mogućnostima da se razvije mnogo vi!e nego bilo koja
druga jedinka zahvaljujući delovanju soijalnih faktora.
#jen razvoj postiže se proesom socijalizacije. $oijalizaijom, ona sti%e veliki fond znanja,
ve!tina, navika i razvija veoma složene osobine i sposobnosti i sti%e sve one kvalitete koji je
su!tinski razlikuju od drugih jedinki.
&ostoje dve grupe definiija soijalizaije. &o užoj definiiji soijalizaija je stianje znanja,
ve!tina, motiva i stavova koji su potrebni za vr!enje sada!njih i budućih uloga pojedina u
dru!tvu, u%i da se pona!a kao svi ostali %lanovi dru!tva. &siholo!ke definiije pojma
soijalizaije su !ire i one isti%u da to nije samo formiranje zajedni%kih oblika pona!anja nego i
formiranje svojevrsne li%nosti i proes putem koga se biolo!ka jedinka transformi!e u
biosoijalno biće sa određenim, za njega karakteristi%nim osobinama i na%inima pona!anja.
Nikola Rot socijalizaciju definiše kao proces socijalnog učenja putem kog jedinka stiče
socijalno relevantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim
karakteristikama.
$vaki %lan dru!tva može biti agens soijalizaije odnosno prenosila dru!tvenih shvatanja o
pona!anju. 'esto su takvi agensi soijalizaije i osobe koje nemaju nameru da deluju na nekog i
da ga soijalizuju svesno ali ipak, naj%e!će su to osobe koje svesno deluju na formiranje
pona!anja deteta i sa kojima su dea u afektivnom odnosu(roditelji i nastavnii. )gensi
soijalizaije mogu biti i razli%ite instituije, !kola i sredstva masovnih komunikaija.
#ajveća važnost u proesu soijalizaije daje se porodici. $hvatanje skoro svih autora je da su
uslovi porodi%nog života i to pogotovo u prvim godinama odlu%ujući za formiranje li%nosti.
*rojd i drugi psihoanaliti%ari nagla!avaju zna%aj porodie kao instituije preko koje se ostvaruje
soijalizaija i smatraju da je na%in na koji roditelji kažnjavaju i nagrađuju deu veoma bitan ne
samo u formiranju normi pona!anja deteta nego i u formiranju njegove elokupne li%nosti.
#ajvažniji momenat u formiranju buduće li%nosti deteta je osećanje sigurnosti, osećanje da ga
roditelji vole i da se brinu o njemu. )kenat nije na pojedinim odlukama roditelja već na
njihovom elokupnom pona!anju, na op!toj porodi%noj atmosferi i na tome koliko se dete u toj
atmosferi oseća sigurno. #edovoljna briga za dete i nedovoljno pokazivanje ljubavi dovode do
razvijanja osobina kao !to su agresivnost i neprijateljski stav prema okolini ili zatvaranje pred
1
okolinom, povu%enost i pasivnost. +rugi odnos roditelja prema dei o kom se dosta raspravlja u
stru%noj literaturi je davanje prevelike slobode detetu ili permisivnost nasuprot strogoj kontroli
deteta ili restriktivnosti. "i!ljenja ovde nisu podudarna, neki autori smatraju da je najbolji efekat
za dete jaka kontrola i dovoljno srda%nosti, dok drugi smatraju da je najidealnija umerena
kontrola i velika srda%nost. "eđutim, dosta je jedinstveno mi!ljenje u tome da potpuna
tolerantnost, permisivnost ne daje uspe!ne rezultate u soijalizaiji.
&roes soijalizaije je otežan ukoliko se detetu dopu!ta da radi !ta god hoće i ni!ta mu se ne
zabranjuje, ako se manifestuje samo ljubav prema detetu i nikad ta ljubav ne uskraćuje. ,akva
dea postaju sebi%na i samoživa. - slu%ajevima gde nema manifestovanja ljubavi kod deteta se
razvija nezainteresovanost za sredinu i dru!tvo a %esto se formira i agresivnost. ,akođe,
negativno deluje i nedosledno pona!anje roditelja, kada roditelj za istu situaiju nekada dete
kažnjava, nekad nagrađuje ili ne reaguje uop!te, kod deteta se razvijaju osećanje nesigurnosti i
sklonost ka neuroti%nosti.
.edan od najvažnijih konkretnih %inioa koji u%estvuju u proesu soijalizaije je odnos među
roditeljima. Rezultati istraživanja pokazuju važnost skladnih odnosa među roditeljima za
razvitak deteta. #esklad između roditelja dovodi do konflikta i u samom detetu jer dea po
pravilu vole oba roditelja i identifikuju se i sa jednim i sa drugim pa je konflikt između njih
istovremeno i konflikt u samom detetu. &ostoji pozitivna korelaija između sukoba u prodii s
jedne strane i javljanja nepoželjnih osobina i oblika pona!anja s druge strane(javljanje
ljubomore, sebi%nosti, emoionalne nestabilnosti, stra!ljivosti, svadljivosti, osećanja
nesigurnosti. "nogi autori smatraju da je, ukoliko između roditelja postoji težak i nesavladiv
nesklad, razvod braka bolje i efikasnije re!enje problema od eventualnog ostajanja u braku zbog
dee. /straživanja pokazuju da emoionalna stabilnost, li%na sreća kao i uspe!nost braka u većoj
meri zavise od uspe!nosti braka roditelja oba partnera.
+rugi poseban faktor u vezi sa porodiom %iji je utiaj posebno ispitivan je nepotpunost
porodice. #epotpuna je ona porodia u kojoj nedostaje jedan od roditelja bilo usled smrti, bilo
usled razvoda. /straživanja pokazuju da je među delikventnom deom veliki broj dee iz
nepotpunih porodia. /pak, važniji faktor od nepotpunosti porodie i negativniji za soijalizaiju
deteta ima neusklađenost odnosa među roditeljima.
"nogobrojni rezultati razli%itih istraživanja pokazuju da je nagrađivanje efikasnije sredstvo
soijalizaije od kažnjavanja. 0no je efikasnije jer1
2.#agrađivanje ima ja%i efekat(željeno pona!anje se brže sti%e nego kažnjavanjem
3.#agrađivanje ima trajniji efekat(nagrađivanjem usvojen oblik pona!anja duže se zadržava
4.#agrađivanjem se redovno sti%u novi oblii pona!anja a kažnjavanjem se prvenstveno postiže
uzdržavanje od neželjenog pona!anja
2
5.#agrađivanje ima pozitivan efekat na razvitak li%nosti(razvijaju se osećanje sopstvene
vrednosti, sigurnost u sebe, kreativnost...
6ažan faktor soijalizaije jeste i škola. +olaskom u !kolu dete dolazi u novu sredinu sa novim i
strožijim pravilima, u%i da se suzdržava od zadovoljenja želja i ulazi u nove odnose koji su
druga%iji od onih odnosa na koje je dete do tada naviklo. +ete će se lak!e snaći u novoj situaiji
ukoliko su stavovi i o%ekivanja nastavnika sli%nija stavovima i o%ekivanjima roditelja. *aktori od
kojih zavisi efekat soijalizaije deteta u !koli su li%ne osobine deteta, li%ne osobine nastavnika,
odnos nastavnika prema u%eniku, njegova pedago!ka ume!nost, odnosi među ostalim
u%esniima, organizaija !kolskog života kao i nastavni plan i program.
+rugi važan momenat je orjentaija1 doslovno usvajanje nastavnog gradiva ili razvijanje
spremnosti za samostalno mi!ljenje i samostalno re!avanje problema. -tiaj nastavnika zavisi i
od toga koliko pažnje posvećuju svakom u%eniku pojedina%no i koliko vode ra%una o
individualnosti i individualnoj situaiji svakog u%enika.
- uskoj vezi sa !kolom kao agensom soijalizaije je i utiaj vr!njaka odnosno grupe vršnjaka.
7rupa vr!njaka uti%e na to koje će vrednosti dete nastojati da ostvari, deluje na njegovo
nastojanje za nezavisno!ću i samostalno!ću kao i na formiranje razli%itih soijalnih stavova.
#egativna uloga vr!njaka ogleda se u njihovom velikom utiaju na razvijanje delikventnog
pona!anja.
$oijalizaija ostvarena u detinjstvu i mladosti nije dovoljna da pojedina može sa uspehom da
udovolji zahtevima na koje nailazi tokom života. &otrebne su stalne promene u znanjima,
ve!tinama i u na%inu zadovoljenja svakodnevnih potreba kao i u shvatanjima i vrednostima i u
odnosima sa drugim ljudima jer se dru!tvo stalno menja. Socijalizacija samog see je
samoiniijativno ulaganje napora da se raniji oblii pona!anja koriguju ili zamene radi uspe!nijeg
održavanja odnosa sa drugim ljudima i uspe!nijeg ostvarivanja poslova.
*aktori koji su posebno vezani za soijalizaiju odraslih su zanimanje koje se obavlja, situaija u
vezi sa njim, sopstvena porodia koja se osniva i situaija u njoj, kao i !ira zajednia u kojoj se
odvija život pojedina.
&ostoji i veliki u!icaj sreds!ava masovni" komunikacija. .edan od razloga sve manjeg utiaja
roditelja i !kole na pona!anje deteta je i taj !to je model dat televizijskom ili filmskom slikom
mnogo bogatiji detaljima, jasniji i konkretniji pa je samim tim i mnogo lak!i za podražavanje
nego pouke i verbalna uputstva kako se treba pona!ati. "eđutim, ne postoje dovoljno pouzdani
na%ini utvrđivanja delovanja sredstava masovnih komunikaija na pona!anje ljudi jer ne postoje
sistematska ispitavanja o tome, a od tehnika obi%no se koriste intervju i upitnik.
3
4