Izvod iz knjige ³Filozofski aspekti modernog olimpizma³, Ljubodrag Simonovi , ÄLorka³, Beograd, 2001. E-mail: comrade@sezampro.

rs OLIMPIZAM I MODERNA TELESNA KULTURA Gra anski teoreti ari po pravilu pokrivaju polje telesne kulture sa izrazom "sport" da bi prikrili karakter sporta kao konkretne istorijske pojave i spre ili stvaranje osnova za uspostavljanje kriti ke distance prema sportu sa aspekta (istinske) telesne kulture. Kuberten je mnogo odre eniji: za njega je "sport telesna kultura u pravom smislu", a izme u sporta i telesne kulture se mogu uspostaviti samo "teorijske razlike". Kuberten: "U teoriji, telesna kultura se razlikuje od sporta; u praksi, nikada ne mo e biti dobrovoljne telesne kulture (intenzivne, razume se, jedine o kojoj ovde treba da bude re i i koja je odgovor shvatanju M. Herbera) bez uplitanja sportskog elementa." (1) Sport po Kubertenu nema upori te u kulturi, ve je isti izraz socijalno darvinisti kog i progresisti kog duha kapitalizma i kao takav je sredstvo za stvaranje "novog oveka" iji dolazak simboli no nagove tava kraj starog i nastanak "pozitivnog sveta" u kome je ukinuto kulturno nasle e civilizacije. Kubertenov olimpizam nije pokret naprednog gra anstva koje je, inspirisano duhom prosvetiteljstva i idealima Francuske gra anske revolucije, te ilo da stvori novi svet, ve imperijalisti kih krugova koji nastoje da se obra unaju s emancipatorskim nasle em gra anskog dru tva XIX veka i da pokore svet. Kubertenove olimpijske igre izraz su "mondijalisti kog" duha imperijalisti kog kapitalizma i kao takve su obra un s kulturnim bi em anti kih olimpijskih igara, kao i s olimpijskim idejama i pokretima koji su nastali u modernom dobu - koji se zasnivaju na anti kim kulturnim tradicijama i na emancipatorskom nasle u gra anskog dru tva (Dover, artan, Grci, Bruks, Leseps, Gruse... ). Iz Kubertenove olimpijske doktrine nedvosmisleno sledi da sport spada u sferu rata i vojne obuke i da je glavno sredstvo za obra un s pacifisti kom sve u. Stav Karl Dima, vernog tuma a Kubertenove doktrine i nastavlja a njegovog dela: "Sport je rat!" ("Sport ist Krieg!") (2) - na najadekvatniji na in izra ava su tinu Kubertenove olimpijske ideje. Ne treba smetnuti s uma da je Kuberten krenuo ka olimpijskim vrhovima s usklikom "Rebronzer la France!" da bi pokrenuo francusku bur oaziju u nove osvaja ko-plja ka ke pohode. Kolonijalni pohod bez "dobre sportske pripreme" predstavlja po Kubertenu "opasnu nepromi ljenost". (3) Nije slu ajno to je Engleska kao vode a kolonijalna sila, u kojoj ima mesta samo za "jake li nosti", bila glavno izvori te Kubertenovog olimpijskog nadahnu a. Isto tako, nije slu ajno da je Kuberten u krvavim borbama na anti kom olimpijskom borili tu i u srednjovekovnim turnirima obesnih velika a prona ao izvori te za "vite ki ideal" kome bur uj treba da te i. Rat na sportskom polju trebalo je da o uva militaristi ke tradicije ratni ke aristokratije i da ih "prevazi e" belicioznim i progresisti kim duhom monopolisti kog kapitalizma. Biti u stanju "gledati smrti u o i", koja se pojavljuje u obliku oveka svedenog na "protivnika", jedna je od najva nijih osobenosti Kubertenovog "novog oveka", a sposobnost i spremnost oveka da ubije oveka predstavlja najvi i izazov za njegovu "utilitarnu pedagogiju". Za razliku od onih gra anskih ideologa koji smatraju da je rat neposredno izvori te sporta, za Kubertena je to sam ivot u kome dominira bespo tedna borba za opstanak i apsolutizovani princip u inka. Olimpizam je "kult postoje eg sveta", to zna i slavljenje odnosa koji dovode do borbe izme u ljudi, rasa i nacija : rat na bojnom polju samo je jedan od njihovih pojavnih oblika. U sportu se takmi enje svodi na borbu za opstanak i dominaciju koja u potpunosti odgovara vladaju em duhu kapitalisti kog poretka: ja i idu dalje, slabiji otpadaju. Eliminacija "protivnika" pobedom koja se ostvaruje postizanjem ve eg rezultata kapitalisti ki je oblik "mirnodopske" prirodne selekcije. U sportu je "osamostaljen" beliciozni duh kapitalizma koji, putem moderne olimpijske predstave, nastoji da vaskrsne duh anti ke robovlasni ke aristokratije, kao i "vite ki duh" krvo edne srednjovekovne vlastele. Militarizacija tela, duha, me uljudskih odnosa i odnosa izme u nacija i rasa najvi i je "kulturni" oblik u kome se pojavljuje vladaju i beliciozni duh. Otuda je militaristi ka estetika vladaju i oblik u kome se pojavljuje sportski spektakl.

Kubertenova olimpijska doktrina predstavlja obra un s pokretima telesne kulture koji su stvoreni u modernom dru tvu i koji nemaju ni beliciozni ni militaristi ki karakter. U njoj su osaka eni i uni teni emancipatorski impulsi slobodarskog telesnog aktivizma koji e se, inspirisani duhom prosvetiteljstva i filantropskog pokreta, razviti nakon Francuske gra anske revolucije. Treba praviti razliku izmedju slobodnog telesnog aktivizma kao spontanog i nesputanog ispoljavanja i razvoja autenti nih ljudskih potreba i sposobnosti - kao neotu ivog prava oveka i gra anina, i sporta kao institucionalnog otelotvorenja osnovnih principa kapitalisti kog dru tva u " istom" obliku - sa kojim se stvara lojalni i upotrebljivi podanik. U prvom slu aju radi se o telesnom aktivizmu koji je usmeren na stvaranje sveta "po meri" oveka razvojem njegovih univerzalnih stvarala kih mo i; u drugom slu aju radi se o stvaranju "civilizovanog" zverinjaka uni tavanjem slobodarskog dostojanstva i stvarala ke li nosti oveka. Istinska telesna kultura i sport su nespojivi. Sa razvojem kapitalisti kog dru tva izvorni impulsi slobodarskog telesnog aktivizma gra anstva osaka eni su u obliku institucionalizovane "fizi ke kulture" koja se svodi na telesni dril sa kojim se uni tava eros, ula, um, ma ta, u krajnjem, li nost oveka. Zvani na "socijalisti ka" teorija fizi ke kulture, beznade no ostaju i u ideolo kom horizontu gra anskog dru tva, nije bila u stanju da radikalizuje odnos izmedju fizi ke kulture i sporta, pogotovu ne i da do e do pojma slobodarskog telesnog aktivizma koji e biti otvoreni izazov uspostavljenom poretku. to se ti e teze da je sport svojevrsni "esperanto" ( irado), ona je neprihvatljiva jer jezik proizvodi kulturno bi e oveka, omogu ava oplemenjivanje me uljudskih odnosa i uspostavljanje kriti ko-menjala kog odnosa prema postoje em svetu nepravde i neslobode, dok sport uni tava kulturu, stvara od ljudi "protivnike", odr ava stanje stalnog rata izme u nacija, uni tava kriti ki odnos prema vladaju em poretku nepravde i u potpunosti integri e oveka u postoje i svet. Umesto susreta kultura, na sportskim terenima se, putem mi i avih tela fanatizovanih juri nika, vodi rat izme u nacija i rasa. Sport je otelotvorenje "mondijalisti kog" duha kapitalizma i kao takav je sredstvo za uni tenje kulturnih tradicija ove anstva i za stvaranje globalnog varvarizma. Moderni olimpizam odbacuje emancipatorsko nasle e renesansne telesne kulture, koja se razvija u italijanskim gradovima, koja je doprinela uspostavljanju "duhovne autonomije" (Jeger) li nosti u odnosu prema hri anskoj depersonalizovanoj "du i". Radi se o ponovnom otkrivanju tela, erosa, afekata i ula, pri emu se kao uzor pojavljuje anti ki princip "lepog i dobrog" (kalokagathia). Govore i o "usavr avanju li nosti" u renesansnoj Italiji, Burkhart konstatuje da je ideal "svestranog oveka" (l' uomo universale) bio najvi i vrednosni izazov. (4) U tom kontekstu dolazi, u prvoj polovini XV veka, do razvoja gimnastike kao pedago ke discipline. Na dvoru Fran eska Gonzage u Mantovi, Vitorino de Feltre otvara kolu u kojoj je "bila izjedna ena gimnastika (kao i svaka plemenitija tjelovje ba) sa znanstvenom podukom". (5) Istovremeno, razvija se pokret, iji je jedan od rodona elnika Petrarka, koji je usmeren ka prirodi i osloba anju i razvoju prirodnog bi a oveka, u kome se ogleda i humanisti ko nasle e Galenove telesne kulture. Kubertenova doktrina obra un je i s tzv. "narodnom" telesnom kulturom koja je bila vezana za egzistencijalni ciklus ivota koji se zasnivao na radu. Takmi enje kosaca, takmi enje u kro enju konja, i anju ovaca i sli ne discipline primeri su koji ilustruju povezivanje takmi enja sa radnim aktivnostima. Narodna telesna kultura nije bila samo oblik telesnog ja anja, razvoj radnih sposobnosti i odmor od rada, ve i oblik duhovne integracije zajednice i oblik erotskog op tenja. Ona je bila oblik proizvo enja dru tva kao zajednice ljudi u najneposrednijem i naj ivotnijem obliku. U tom kontekstu pojavljuje se kolo kao jedan od najvi ih oblika igre do koga se u istoriji doseglo. U narodnim svetkovinama dominira duh zajedni tva kroz o uvanje kulturnih tradicija. Telesne ve be i nadmetanja postaju demonstracija ne samo radne, ve i biolo ke i duhovne snage zajednice. Slavljenje postoje eg sveta nije slavljenje belicioznog duha i plja ka kog poretka, kao to je to slu aj s Kubertenovim olimpizmom, ve je slavljenje ivota koji se zasniva na radu u zajedni tvu. Svetkovine se odvijaju u prirodi i izra avaju prirodni i radni ciklus ivota, za razliku od modernih olimpijskih igara koje imaju ve ta ki ( etvorogodi nji) ritam i odvijaju se u ve ta kom prostoru.

Priroda nema status "protivnika", kao to je to slu aj kod Kubertena, niti je odnos prema prirodi posredovan nezaja ljivim eksploatatorskim duhom i od oveka otu enom naukom i tehnikom, ve naturalnom proizvodnjom, kolektivisti kim duhom, telesnom snagom i radnom ve tinom. Jo je Tomas Mor u "poljskim radovima" dece video kako "prakti nu ve bu", tako i "priliku za ja anje tela". (6) I Rusoova filozofija telesnog zasniva se na naturalnoj proizvodnji i pripremi za radnu kao osnovnu ivotnu aktivnost. (7) Furije je oti ao jo dalje. Zala u i se za to da "rad postane sport" on predla e uspostavljanje (poljoprivrednog) "radnog turnira gdje e svaki atlet pokazati svoju snagu i okretnost, istaknuti se pred ljepoticama koje e na kraju radne smjene donijeti ru ak ili u inu". (8) to se ti e Marksa, on se u "Kapitalu" zala e za o ivotvorenje Ovenovog "fabri kog sistema" iz koga je ponikla "klica vaspitanja budu nosti, koje e za svu decu iznad izvesnog doba starosti spajati proizvodni rad s nastavom i gimnastikom, i to ne samo kao metod za pove avanje dru tvene proizvodnje nego i kao jedini metod za proizvo enje svestrano razvijenih ljudi." (9) Kuberten i Ruso Kubertenova olimpijska doktrina predstavlja odbacivanje emancipatorskog nasle a Rusoove filozofije koja je jedan od najva nijih misaonih izvori ta moderne telesne kulture. Za razliku od Rusoa koji polazi od oveka kao slobodnog i razumnog bi a koje je u stanju da, rukovode i se svojom izvornom ljudskom prirodom - "nema iskvarenosti u srcu oveka" - stvori svet u kome e ljudi biti slobodni, Kuberten te i da ukine gra ansko dru tvo i uspostavi "civilizovani" zverinjak u kome je uspostavljena tiranija parazitskih klasa nad radnim slojevima. U Rusoovom prirodnom poretku ljudi se ra aju slobodni; u Kubertenovom dru tvenom poretku ljudi se ra aju kao gospodari ili robovi zavisno od toga kojoj klasi, rasi i polu pripadaju. Dok Ruso u prirodi vidi prostor koji oplemenjuje oveka, Kuberten u dru tvu vidi prostor u kome do najvi eg izra aja dolazi agresivna " ivotinjska" priroda oveka. Rusoov "divljak" otelotvorenje je ljudskih vrlina; Kubertenov "novi ovek" je nad-zver li ena ljudskih osobenosti. U Rusoovom "prirodnom poretku", u kome su "svi ljudi jednaki", "zajedni ki poziv" ljudi je "pre svega biti ovek"; (10) u Kubertenovoj olimpijskoj doktrini "zajedni ki poziv" je uni titi sve ono to oveka ini ovekom. Za razliku od Kubertenovog oveka koji mo e da bude gospodar ili rob, Rusoov Emil "ne pokazuje puzavu i ropsku pokornost roba, niti govori u zapovedni kom tonu gospodara" jer "on zna vrlo dobro da je uvek svoj vlastiti gospodar". (11) Otuda Ruso tra i da se iz re nika dece izbace izrazi "pokoravati se i zapovedati", (12) koji predstavljaju conditio sine qua non Kubertenove pedago ke prakse. Biti "svoj vlastiti gospodar" tako to e se iveti od vlastitog rada i biti u jedinstvu sa svojim prirodnim bi em, najvi i je princip Rusoove pedagogije i osnovni uslov slobode. Na toj osnovi Ruso dolazi do "svog" oveka koji nije ni gospodar, ni rob, ve samosvojna individua. Istovremeno, u svetlu Rusoove filozofije otkriva se izvori te i prava priroda Kubertenove "elitisti ke" koncepcije. Dok Kuberten polazi od kolektiviteta, koji se pojavljuje u obliku rase (nacije) i klase, da bi stvorio "gospodarsku rasu" koja e ognjem i ma em da pokori svet, Ruso polazi od individue koja se pojavljuje u obliku emancipovanog gra anina koji nastoji, na temelju sopstvenog rada i "dru tvenog ugovora" (contrat social), da stvori gra ansko dru tvo. To je za Kubertena najneprihvatljiviji deo Rusoove teorije: ne prava oveka i gra anina, ve "pravo ja ega" i o uvanje poretka privilegija mo nih neprikosnoveni je osnov dru tvene integracije. Pored toga, Kubertenov "novi ovek" nije svoj gospodar i zato to je produ ena ruka procesa evolucije koji je dostigao svoj najvi i nivo razvoja u kapitalisti kom "progresu" koji se slu i ovekom kao sredstvom za uklanjanje prepreka na svome putu. Ruso je blizak duhu novostvorenog gra anstva koje eli da zapo ne novi ivot koji se temelji na produktivisti kom aktivizmu pojedinaca, a ne na osvajanju i plja ki. Umesto borbe koja se svodi na tiraniju mo nih nad slabijima, Ruso se zala e za borbu putem radne aktivnosti sa kojom se uklanjaju

prepreke koje se pojavljuju pred ovekom u njegovom nastojanju da obezbedi opstanak. Rusoov Emil sposoban je za svaki rad jer su njegovi organi "ta no i dobro uve bani; cela mehanika ve tina njemu je ve poznata". (13) Ruso tra i da "odr imo telo u njegovoj delatnosti i udove u njihovoj gipkosti i da ruke nesprestano formiramo za rad i za upotrebe koje su oveku korisne." (14) Dok Ruso nastoji da vaspita oveka da bude samostalna i nezavisna li nost koja je u stanju da svojim radom obezbedi svoju egzistenciju, Kuberten nastoji da osakati oveka i da od njega stvori parazita koji je u stanju da pre ivi jedino plja kom drugih. Ruso u i Emila da pravi alatku sa kojom e obezbediti sebi egzistenciju i na taj na in postati slobodan ovek; Kuberten od detinjstva naoru ava bur uja borila kom (ubila kom) tehnikom sa kojom e da podjarmi druge i na taj na in obezbedi opstanak: sport treba da poslu i pripremanju bur oaske mlade i za plja ku i ubijanje radnika i "ni ih rasa". Budu i da je sveo ljudsku zajednicu na zverinjak, logi no je da su za Kubertena borila ki ("krvavi") sportovi najva nije sredstvo za vaspitanje mladih, s tim to se sa njima sakati " ivotinjska" priroda oveka. Kod Rusoa radni pokret proizvodi radno telo koje odlikuje pokretljivost i prilagodljivost; kod Kubertena borila ki pokret proizvodi ratni ko telo koje odlikuje telesna vrstina i eksplozivna snaga. Umesto takvog razvoja tela koje pru a mogu nost za razvoj univerzalnih radnih (potencijalno stvarala kih) mo i oveka kao individue, Kuberten nastoji da militarizuje telo bur uja koje postaje oru e monopolisti kog kapitala za pokoravanje sveta i kao takvo je simboli no otelotvorenje njegove ekspanzionisti ke mo i. Otuda vojne parade i industrijske izlo be predstavljaju najvi e izazove za Kubertenovu estetiku. Kod Rusoa, kao i kod Kubertena, vaspitanje ne podrazumeva normativni apriorizam, ve spontano sledi iz ivotnog aktivizma u kome dominira borba protiv "prepreka" (Starobinski): do ivljavanje sveta ostvaruje se produktivisti kim aktivizmom koji postaje osnovni na in saznavanja sveta i odnosa prema njemu. Rusoov "divljak" nije fanatik, poput Kubertenovog pozitivnog oveka, ve razumno bi e koje se rukovodi prosvetiteljskim umom koji podrazumeva samoinicijativnost, radoznalost, egzaktnost, pronicljivost, prakti nost, spontanost... Kuberten se, poput Rusoa, ne zala e za pedagogiju koja se usvaja "u enjem", ve insistira na okolnostima, to zna i na ivotnoj sredini koja neposredno i "spontano" uti e na formiranje li nosti deteta posredstvom njegovog ivotnog aktivizma. Dok se kod Rusoa radi o "povratku prirodi" koje treba da dovede do usavr avanja ljudske prirode na osnovu po tovanja individualnih sklonosti deteta, Kuberten nastoji da od ljudskog dru tva stvori ivotinjsko carstvo, a od bur uja "civilizovanu" zver. Kod Kubertena telesne ve be i sport ne slu e da oplemene oveka, ve da razviju u njemu agresivni i nezaja ljivi egoizam i da ga naoru aju za bespo tednu borbu za opstanak. Dok Ruso u prvi plan stavlja usavr avanje telesnih osobenosti i individualnih sklonosti, i na toj osnovi li nosti oveka, Kuberten u prvi plan stavlja "disciplinovanje" oveka, to zna i potiskivanje individualnih sklonosti, represiju nad telom i podre ivanje razvoja oveka modelu lojalnog i upotrebljivog podanika. Kod Rusoa su prisutni najva niji elementi Kubertenove "utilitarne pedagogije" - hrabrost, izdr ljivost, samoinicijativnost - ali na in njihove realizacije ne stvara od ljudi neprijatelje i ne okre e oveka protiv prirode (tela), kao to je to kod Kubertena, ve stvara od ljudi prijatelje i usmerava oveka da po tuje prirodu i svoje prirodno bi e. Ruso je odlu ni protivnik nadmetanja i daje prednost ovekoljublju pred slavoljubljem: "Naro ito neka daleko bude svaka sujeta, svako nadmetanje, svako slavoljublje i svako ose anje koje nas goni da se poredimo s drugima. Jer takva se pore enja nikad ne ine, a da se u nama ne pojavi izvesno ose anje mr nje protiv onih koji nam osporavaju prvenstvo..." (15) U tom kontekstu nema ni nastojanja da se ovek "takmi i" sa prirodom i da je "pobe uje", iz ega proisti e i Rusoov odnos prema telu. Osnov "sre e" nije obra un sa svojim prirodnim bi em (telom), ve slobodni i spontani razvoj tela, duha, ula, uma, ve tina... Priroda, ivot i sloboda dati su u jedinstvu. Za Rusoa "povratak prirodi" zna i odbacivanje aristokratskog i hri anskog nasle a koje sputava oveka: prirodni pokret postaje sinonim za slobodni pokret. "Povratak prirodi" nije bekstvo, ve priprema za ivot u dru tvu: priroda postaje saveznik oveka u borbi protiv ancien régime-a. Radi se o nastojanju da se ovek oslobodi ablonizovanog pona anja koje ubija u njemu ivotnost, a to zna i

da se od detinjstva osamostali i da kroz sopstveni ivotni aktivizam i iskustvo koje na taj na in sti e razvije svoju li nost. Oslobo enje od duhovnog tutorstva, sticanje karaktera samostalne i slobodne li nosti predstavlja osnovnu intenciju Rusoovog "povratka prirodi". Ruso je bio svestan da je osloba anje tela represivnih pravila pona anja, kao i ograni enog prostora, jedna od osnovnih pretpostavki za osloba anje i razvoj ljudskog duha i stvaranje slobodne li nosti. Putem slobodnog pokreta ovek se spaja sa prirodom i oplemenjuje se kao kulturno i prirodno bi e, budu i da priroda nije za oveka samo neposredni egzistencijalni prostor, kao to je to za ivotinju, ve i prostor u kome on realizuje svoju radnu ve tinu i duhovne mo i. Ono to je najva nije, "povratak prirodi" zna i ponovno uspostavljanje jedinstva oveka sa svojim prirodnim bi em koje je raskinuto sa razvojem civilizacije : priroda je pravi ovekov svet. Kod Kubertena priroda je prostor u kome se odvija nesputana borba za mesto pod suncem i u tom smislu osnov dru tvenog strukturiranja. On se, poput Rusoa, ne oslanja na institucije, ali njegovo "prirodno stanje" odgovara zverinjaku, dok Rusoov "povratak prirodi" podrazumeva neiskvarenu ljudskost (humanog "divljaka") koja se zasniva na egzistencijalnom jedinstvu oveka sa prirodom. Ruso nastoji da oveka oslobodi stega feudalne civilizacije i razvije njegove plemenite osobenosti; Kuberten nastoji da "oslobodi" svog "novog oveka" emancipatorskog nasle a ove anstva i stvori "civilizovano" varvarstvo. Umesto slobodnog telesnog pokreta, koji spontano sledi mimeti ke impulse sa kojima se susre e u prirodi, Kuberten insistira na represivnom modelu pokreta ija je priroda uslovljena socijalno darvinisti kim i progresisti kim duhom vladaju eg poretka. Kuberten se odnosi prema prirodi posredstvom od oveka otu ene tehni ke sfere kao savladanim silama prirode koje u rukama bur oazije postaju ne samo sredstvo za pot injavanje oveka, ve i za eksploataciju prirode. Rusoova koncepcija zasniva se na naturalnoj proizvodnji i manuelnom radu, to zna i da nema od oveka otu ene tehni ke i nau ne sfere koja posreduje izme u oveka i prirode. Ve tina koju ovek sti e ne postaje mo sa kojom ovek nastoji da ovlada i iskori ava prirodu, ve da ostvari potpuno jedinstvo sa njom. Emil ne te i da postane "gospodar i posednik" prirode, ve da ivi u prirodi koriste i se svojim prirodnim osobenostima. Ve tina postaje najva niji oblik ivotnog aktivizma koji podrazumeva jedinstvo prirodne sredine i prirodnog bi a oveka. Dominira jedinstvo oveka i ve tine koja omogu ava oplemenjivanje njegovog prirodnog bi a.. Izme u oveka i prirode nema civilizacijskog posredovanja: sama priroda proizvodi mimeti ke impulse koje ovek spontano upija svojim ulima i oni uslovljavaju njegovo (prirodno) pona anje. Ne apriorno znanje i u tom kontekstu nau ena ve tina, ve prirodne okolnosti predstavljaju neposredni izazov ijim savladavanjem ovek sti e iskustvo i razvija svoje ljudske mo i u vidu ve tine koja mu pru a mogu nost da slobodno dela. Ljudski pokret po svom karakteru je prirodni pokret kojim ovek ostvaruje jedinstvo sa svojim prirodnim bi em i razvija svoje prirodno bi e. to se ti e saznavanja sveta i sticanja predstave o prostoru, Ruso zaklju uje: "Jedino kretanjem nau imo da izvan nas ima jo drugih stvari, i samo svojim vlastitim kretanjem zadobijamo predstavu o prostoru." (16) Radost ivota ostvaruje se kroz slobodni telesni pokret. Kubertenu je strana ideja o "vlastitom kretanju" oveka, budu i da je njegov ivot podre en fatalnom hodu evolucije ivog sveta koja je svoj najvi i razvoj dostigla u kapitalisti kom "progresu". Kod Kubertena ne dominira kretanje oveka u prirodi, ve pokret oveka protiv oveka i pokret koji predstavlja obra un sa sopstvenim prirodnim bi em - koji je realizacija kasarnskog telesnog drila "usavr enog" sa principom "ve eg napora" koji se svodi na (samo)saka enje oveka i njegovo podre ivanje modelu "pozitivnog oveka". Dok je kod Rusoa prostor bezgrani an, a vreme beskona no, u sportu je prostor ograni en, a vreme je "zbijeno" u sate, minute, sekunde, desetinke, stotinke... i predstavlja pulsiranje ivotnog bila kapitalizma. U Rusoovoj doktrini ne dominira progresisti ka logika, ve logika naturalne proizvodnje : ovekov odnos prema prirodi uslovljen je njegovim egzsitencijalnim potrebama, a ne procesom kapitalisti ke reprodukcije i brzinom obrta kapitala. Emil ne te i ve em rezultatu: brzina kao takva, sa kojom se ne pospe uje izvesnost opstanka, nema za njega nikakav zna aj. Za razliku od Rusoa, Kuberten ne te i povratku prirodi, ve nastoji da stvori posebne

sportske prostore koji treba da budu kultna mesta na kojima se slavi vladaju i duh postoje eg sveta koji je otelotvoren u sportu. Sportski tereni su kapitalisti ki oblik degeneracije i destrukcije prirode, isto kao to je "sportista" kapitalisti ki oblik degeneracije i destrukcije oveka. I pored toga to insistira na vladavini zakona evolucije, Kuberten ne sagledava oveka u jedinstvu sa prirodom, ve polazi od suprotnosti duha i materije, du e i tela, oveka i prirode. Telo postaje, kao neposredna priroda, "protivnik" s kojim se treba obra unati pre svega tako to e se blokirati prirodni odbranbeni mehanizmi i ono naterati na samouni tenje. Ruso insistira na me uzavisnosti tela i duha duh oplemenjuje telo i telo oplemenjuje duh : "Druk ije je s divljakom: nevezan ni za kakvo mesto, nemaju i nikakvog propisanog posla, ne pokoravaju i se nikome, ne poznavaju i drugoga zakona do svoje volje, primoran je da unapred dobro razmisli o svakom inu u svom ivotu. On ne e u initi nijedan pokret, nijedan korak, a da pre ne ispita posledice. Zato, ukoliko se njegovo telo vi e ve ba, utoliko se vi e prosvetljava njegov duh; njegova snaga i razum rastu uporedo i izobra avaju se uzajamno." (17) I dalje: "Kako je u stalnom kretanju, primoran je da posmatra mnoge stvari i da pozna mnoge posledice; izmalena te e veliko iskustvo, svoju pouku dobiva od prirode a ne od ljudi;... (...) Tako se uporedo ve ba i njegovo telo i njegov duh. Budu i da on uvek radi po svojoj pameti, a ne po pameti drugih, to on stalno udru uje telesni i du evni napor. to postaje sna niji i ja i, to biva pametniji i razlo niji. To je pravi put da jednoga dana stekne ono to se dr i da je nezdru ivo, i to su gotovo svi veliki ljudi udru ili, naime telesnu i du evnu ja inu, razum jednoga mudraca i snagu jednog atleta." (18) Kuberten je li io oveka du e i uma. Dok je kod Rusoa uspostavljen odnos: skladno razvijeno telo - istra iva ki duh i samostalni um, kod Kubertena je uspostavljen odnos: mi i avo telo - bespo tedni borila ki karakter. Kuberten priprema telo i duh za osvajanje, a ne za "upotrebu prirodnih oru a". to se ti e duha, to nije duh oveka kao slobodne li nosti, ve duh vladaju eg poretka koji se unosi u oveka putem ivotnih "okolnosti" koje ga primoravaju da se bori za opstanak. Ruso nastoji da vaspita oveka kao samosvojnu li nost; Kuberten polazi od rasnog, klasnog i patrijalhalnog modela pod koji nastoji da podvede oveka. Kuberten ne te i da stvori razumne ljude koji e samostalno donositi sudove, ve kolonijalne fanatike. Rusoovog Emila prirodne okolnosti usmeravaju da razvija svoje telo i um; Kubertenovog bur uja usmeravaju okolnosti u dru tvu, koje je svedeno na zverinjak, da razvija bespo tedni borila ki karakter i odgovaraju u (pozitivnu) svest. Telo nije integralni deo li nosti oveka, ve je oru e "duha" za postizanje antiljudskih ciljeva. Ukoliko Rusoov stav da "veliki i sna ni udovi ne donose ni sr anost ni genijalnost" (19) uporedimo sa osnovnim Kubertenovim pedago kim postulatom mens fervida in corpore lacertoso, jasno je da se Kuberten i Ruso nalaze u bitno razli itim vrednosnim ravnima. To nedvosmisleno potvr uje i Rusoova odredjenje Emila kao "potpunog oveka" koji je radno i misaono bi e "puno ljubavi" iji je razum usavr en pomo u ose anja (20) - koji je su ta suprotnost Kubertenovom "novom oveku". Za razliku od anti ke telesne kulture u kojoj dominira harmoni ni razvoj univerzalnih telesnih i mentalnih mo i deteta, u sportu je institucionalizovan dualizam izme u duha i tela: telo postaje sredstvo za postizanje ve eg rezultata, a fanatizovani "duh" bi poretka sa kojim treba naterati telo da postigne zadati cilj po cenu njegovog uni tenja. Ono to ini "tajnu" anti ke telesne kulture, i to je ini superiornom u odnosu prema Kubertenovoj telesnoj kulturi i sportu, je odnos oveka prema svome telu koji je posredovan slikom kosmosa u kome su svi delovi u jedinstvu sa celinom i gde je ovek integralni deo prirode: jedinstvo oveka sa kosmosom osnov je jedinstva oveka sa svojim telom. Rusoova filozofija sledi holisti ki pristup odbacuju i estetski apriorizam i daju i mu prirodnja ku dimenziju: telo Emila razvija se u skladu sa njegovim prirodnim osobenostima i odgovara prirodnoj sredini. Osnov Kubertenovog odnosa prema telu (prirodi) je potpuna podre enost oveka ekspanzionisti koj mo i monopolisti kog kapitalizma i na njemu zasnovanom "progresu", na emu se zasniva njegov "kult intenzivnih mi i nih ve bi", princip "ve eg napora", kao i apsolutizovani princip u inka koji se izra ava u maksimi citius, altius, fortius: odnos oveka prema svome telu u sportu simboli an je izraz odnosa kapitalizma prema prirodi. Kubertenova "utilitarna pedagogija" dovela je do kraja

koncepciju koja u obra unu "duha" s "telom" vidi osnov vaspitanja oveka. Umesto nastojanja da se oplemeni nagonska priroda oveka, kao to je to slu aj u helenskoj i Rusoovoj pedagogiji, u sportu je telesni i mentalni razvoj deteta podre en stvaranju "sportiste", to se svodi na sistematsko saka enje deteta i usmeravanje telesnog i mentalnog razvoja ka postizanju ve eg rezultata (rekorda). Kuberten i filantropski pokret Moderna olimpijska doktrina predstavlja obra un s kulturnim nasle em filantropskog pokreta koji se, inspirisan prosvetiteljskim pedago kim idealima, razvio u Nema koj u osvit i nakon Francuske gra anske revolucije. Prvi korak u njegovom razvoju je na inio Johan Bernard Bazedov koji je 1774. godine u Desau osnovao javnu kolu u kojoj je, pored uobi ajenih nau nih predmeta, bilo uvedeno i telesno vaspitanje. On je uticao na Guc Muca da napi e knjigu "Gimnastika za mlade" ("Gymnastik für die Jugend" ,1793.), koja je bila prva celovita teorijska koncepcija telesnog vaspitanja u Nema koj i koja e postati glavni oslonac filantropske pedago ke misli i prakse. Guc Muc polazi od stava, da je ve stotinama godina polazi te u vaspitanju maksima "u zdravom telu zdrav duh" i na njoj zasniva svoju gimnastiku: osnovni cilj "sistema ve bi" je posti i telesnu izdr ljivost, snagu, zdravlje i lepotu. (21) Pored tih izazova, Guc Muc u telesnom vaspitanju vidi i sredstvo za dizanje duhovnog i moralnog nivoa kod mladih, i razvoj patriotskog duha koji je trebalo da doprinese prevazila enju feudalne rascepkanosti i izvr i nacionalnu integraciju Nemaca. (22) Polaze i od Rusoa, Guc Muc dolazi do zaklju ka da je civilizacija dovela do degeneracije izvornog telesnog i duhovnog bi a oveka: to je bli i prirodnom stanju, utoliko je ovek telesno superiorniji u odnosu prema civilizovanom oveku. Otuda on u "primitivnom oveku" vidi ideal "telesnog savr enstva" kome moderni ovek treba da te i. Dr e i se socijalno darvinisti kog evolucionizma, Kuberten je "utvrdio" da je ovek sve savr eniji to je udaljeniji od svoje "lenje" ivotinjske prirode, s tim to je bela rasa u borbi za opstanak i dominaciju uspela da o uva " istotu" svoje rasne krvi i postane "gospodarska rasa" koja predstavlja najvi i i kona ni stupanj u razvoju ljudskog roda. Guc Mucova gimnastika nastoji da oveka to vi e pribli i prirodi i na taj na in njegovom ljudskom bi u; Kubertenova pedagogija nastoji da oveka to vi e udalji od prirode i na taj na in od ljudskog. Kod Kubertena ne dominaraju prirodne prepreke koje se pojavljuju u okviru ivotne aktivnosti oveka, ve borba izme u ljudi za opstanak i dominaciju koja je posredovana kvantitativnim kriterijumima, a to pre svega zna i nastojanjem parazitske "elite" da obezbedi plja ku radnih slojeva. U toj borbi ovek se ne otu uje samo od svog ljudskog, ve i od prirodnog bi a. Kubertenov "civilizovani" zverinjak nije kopija ivotinjskog sveta, ve pribavljanje prirodnja kog legitimiteta dru tvu u kome vlada duh monopolisti kog kapitalizma. Guc Muc nastoji da od gimnastike stvori sredstvo za izgradnju nacionalnog karaktera Nemaca i za njihovu duhovnu i politi ku integraciju. Kao to je kod Rusoa priroda saveznik u borbi protiv ancien régime-a, tako je kod Guc Muca priroda saveznik u borbi protiv feudalne rascepkanosti i u stvaranju nacionalne dr ave Nemaca. On u nacionalnoj emancipaciji vidi osnovni uslov gra anske i ljudske emancipacije svojih sunarodnika. Umesto Kubertenovog "besmrtnog duha antike", koji do ivljava reinkarnaciju putem modernih olimpijskih igara, kod Guc Muca "zdrav duh" gra anina, do koga se dolazi putem telesnog ve banja, postaje reinkarnacija slobodarskog duha "starih Germana". To vi e nije Rusoov "divljak", ve romantizovana predstava predaka koja nije samo slobodarski i zdravstveni, ve pre svega nacionalni izazov. U tom kontekstu Guc Muc insistira na njihovim karakternim osobinama kao to su, pored "zdravlja" i "snage", "vernost" i "hrabrost". Povratak prirodi ne zna i vra anje zverinjoj prirodi oveka, ve vra anje izvornoj nacionalnoj samobitnosti, a vra anje prirodnom pokretu postaje vra anje izvornoj nacionalnoj snazi. Gimnastika postaje sredstvo za povratak Nemaca prirodnom ivotu, to zna i onim ivotnim uslovima u kojima su iveli njihovi preci, i za njihovo telesno i duhovno (karakterno) ja anje po principu mens sana in corpore sano.

Priroda se pojavljuje kao organska spona sa precima putem koje se ostvaruje kontinuitet nacionalne egzistencije i jedinstvo nacionalnog bi a. Savladavanje prirodnih prepreka treba da omogu i oveku da o vrsne i vrati se svom izvornom nacionalnom bi u. Izvorni prirodni pokret osnov je stvaranja izvornog nacionalnog tela i duha (karaktera) i kao takav je integrativna delatna snaga u odnosu prema duhovnoj rascepkanosti nema kog nacionalnog bi a. Prirodnost se poistove uje sa ivotno u, nezavisno u, neiskvareno u... Umesto u borbi na ivot i smrt, kao to je to kod Kubertena, "zdrav duh" se razvija u savladavanju prirodnih prepreka na na in koji razvija prirodne osobenosti i ve tinu. (23) Umesto borila kih sportova - hodanje, tr anje, skakanje, bacanje i druge sli ne telesne ve be postaju najva niji segmenti njegove gimnasti ke obuke. U njima ne dominira osvaja ko-plja ka ki duh bur uja, ve duh izvorne prirodne nezavisnosti emancipovanog gra anina koji nastoji da se oslobodi stega feudalne civilizacije, stvori gra ansko dru tvo i ostvari nacionalnu integraciju. Guc Muc, poput Rusoa, povezuje sticanje zdravlja sa po tovanjem prirodnih zakona (ne i prirodne selekcije i "prava ja ega") i prirodnog bi a oveka. ivotna snaga zasniva se na harmoni nom razvoju svih ljudskih mo i koje oveku omogu uju samostalan ivot : sa telesnim ve bama se treba posti i takav razvoj tela koji omogu ava sticanje ve tina sa kojima ovek mo e da obezbedi opstanak. Kuberten je zdravlje namenio "slabima": ono to njegov bur uj treba da stekne je osvaja ko-tla iteljski karakter i odgovaraju e telo. Guc Muc postavlja pitanje: "Da li se mo e kultivisani ovek pribli iti telesnom savr enstvu primitivnog oveka a da ne postane divljak?", (24) i zaklju uje da "ideal ne mo e i ne sme biti primitivna germanska divlja nost", ve "germanska telesna vrstina i snaga, hrabrost i mu kost spojene sa kulturom srca i duha". (25) Pozivaju i se na Rusoa, Guc Muc konstatuje da i najvi i duhovni razvoj bez izgradnje tela predstavlja samo pola oveka. (26) On preokre e maksimu mens sana in corpore sano i, oslanjaju i se na Demokrita, konstatuje da je u nezdravom telu nezdrav duh. (27) Iz telesne slabosti proisti e nervoza, slabost i bolest: " to je telo slabije, to vi e komanduje..." navodi Guc Muc Rusoa. (28) Kod Guc Muca dominira relacija telo-duh, a ne telo karakter, me utim on pod duhom podrazumeva i karakterne osobenosti oveka, kao to je hrabrost. On stavlja u prvi plan "zdravlje sa mu kom snagom i spretno u, sa izdr ljivo u, hrabro u i postojano u duha spojenih u mu kom karakteru". (29) Gimnasti ke ve be predstavljaju "najva niji deo vaspitanja mladih; telesno o vr avanje, ja anje, okretnost, lepa gra a, hrabrost, prisebnost duha u opasnosti i na tome izgra ena ljubav prema otad bini je njihov cilj". (30) Po Guc Mucu, "jedini pravi vrhovni cilj gimnastike je harmonija izme u duha (Geist) i tela (Leib)". (31) Polaze i od anti kog uzora, Guc Muc u "dobro gra enom telu" vidi izraz "lepote duha", (32) to je strano Kubertenovoj doktrini. Guc Muc se i ovde dr i ablona mens sana in corpore sano: u lepom telu - lep duh. Kuberten je odbacio maksimu mens sana in corpore sano i proglasio maksimu mens fervida in corpore lacertoso za ideju-vodilju njegove pedago ke doktrine: to je mi i avije telo - to je borbeniji duh. Gimnastika je za Guc Muca i sredstvo za borbu protiv dosade. (33) Polaze i od Rusoovog Emila, Guc Muc u telesnim ve bama, kao obliku kultivisanja snaga koje upravljaju njime, vidi sredstvo za kultivisanje inteligencije (34): telo je "ma ina na kojoj tkamo vesele niti misli..." (35) Na prirodu Guc Mucove koncepcije upu uje i njegovo navo enje kriti kih komentara o gimnastici koji poti u iz anti kog doba. Radi se, pre svega, o Euripidovom fragmentu u kome on ka e: "Medju hiljadu zla u Gr koj soj atleti ara je najgori." (36) Guc Muc navodi i anti ku izreku, tako aktuelnu u dana njem vremenu: " ovek se bavi gimnastikom da bi iveo, ali ne ivi da bi se bavio gimnastikom". (37) Istovremeno, on podse a da je Galen bio izri ito protiv atletske gimnastike i da je gimnastiku delio na "ratni ku", " tetnu atletsku" i "pravu medicinsku", (38) kao i da je Platon pravio razliku izme u "plesne gimnastike" (Tanzgymnastik) i "borila ke gimnastike" (Kampfgymnastik). (39) Me utim, Guc Muc, poput Kubertena, u gimnastici ne vidi samo sredstvo za ja anje tela, ve pre svega sredstvo za stvaranje "budu ih branilaca otad bine". On suprotstavlja mu ku snagu enskoj "slabosti" (40) i odbacuje muziku kao vaspitno sredstvo jer u njoj vidi " ensko". Istovremeno, Guc Muc svodi telo na "ma inu" i na taj na in se obra unava s igra kom

prirodom oveka. Njegova "gimnasti ka ve tina" (Turnkunst), poput Kubertenovog telesnog drila, postaje svojevrsna vojni ka obuka : militarizacijom tela posti e se militarizacija duha. Turneri su simboli ni predstavnici nacije, a rezultat (pobeda) koji posti u nije izraz njihovog li nog dostignu a, ve nacionalne snage. Dok Kuberten nastoji da sa svojom "utilitarnom pedagogijom" od bur oaske omladine Evrope stvori "gospodarsku rasu" koja e da pokori svet, Guc Muc nastoji da stvori "mladog gra anina sveta" (Junge Weltbürger) koji e "tako da bude telesno vaspitan, da mo e da ostane moralan". (41) Kada je re o borila kim oblicima telesnog ve banja, Guc Muc upu uje na hrvanje i u njemu vidi sredstvo za izgradnju borbenog nacionalnog karaktera "branilaca otad bine", ali ne osvaja ko-tla iteljskog, na kome insistira Kuberten, ve odbranbeno-slobodarskog. U svojoj studiji iz 1817. "Turnerska knjiga za sinove otad bine" ("Turnbuch für die Sohne des Vaterlandes") Guc Muc detaljno razra uje ve tinu hrvanja, (42) uz obja njenje da je njen osnovni smisao "obuka branilaca otad bine". Guc Mucova socijalna teorija baca posebno svetlo na njegov koncept telesne kulture i ukazuje na postojanje nepremostivog jaza izme u njegove i Kubertenove doktrine. Dok Kuberten podr ava poredak koji se zasniva na zlo ina koj eksploataciju dece, Guc Muc se zala e za dru tvenu pravdu i ustaje protiv toga da deca "radne narodne klase" ve sa 10 godina odlaze da zarade hleb napu taju i kolu i izla u i se "ropskom radu". (43) Elitisti ki duh Kubertenovog olimpizma uslovljava njegov nepomirljivi odnos prema Pestalocijevoj doktrini. Za razliku od Pestalocija koji te i "narodnom odgoju" (Volkserziehung) i na razvoju odgovaraju ih "temeljnih principa" (Grundsätze), (44) Kuberten insistira na klasnom pristupu: njegova "utilitarna pedagogija" nastoji da stvori "gospodarsku rasu", s jedne, i "masu" pot injenih, s druge strane. Pestaloci insistira na tome da "mora nanovo da se uspostavi narodni duh gimnastike". (45) Za Pestalocija ovek nije zver, ve slobodno igra ko bi e. On upu uje na bogatstvo izvorne ljudske igra ke prirode i tra i da se detetu od malih nogu obezbedi "slobodan mnogostrani igra ki prostor" za njegovu telesnu aktivnost i potrebu kretanja, (46) istovremeno insistiraju i na tome da je telo deteta "hram svetoga duha", a ne "tamnica du e". (47) Umesto telesnog drila koji se svodi na (pred)vojni ku obuku, Pestaloci insistira na "prirodnoj gimnastici" (Naturgymnastik) koja je samo osnova za razvoj "umetni ke gimnastike" (Kunstgymnastik). (48) On nastoji da izgradi harmoni no razvijenog oveka, i insistira na njegovom telesnom, intelektualnom, estetskom, moralnom i stru nom usavr avanju. (49) U tom kontekstu, umesto boksa, po Kubertenu najva nijeg sredstva za vaspitanje mladih, Pestaloci ukazuje na "neprestanu te nju za kretanjem" kod dece i na njihovu potrebu da se "igraju sa svojim telom". (50) Poput Rusoa, Pestaloci se suprotstavlja parazitskom mentalitetu vladaju e klase i poku ava da vaspita dete za ivot u kome e biti u stanju da obavi sve ono to e mu pru iti mogu nost da postane samostalna li nost. Nezavisnost koja se obezbe uje egzistencijalnim aktivizmom, u kome dominira sposobnost oveka da svojim radom obezbedi sebi egzistenciju, predstavlja najvi i izazov za telesnu kulturu. Otuda se kod Pestalocija "narodni duh gimnastike" ne potvr uje samo na narodnim sve anostima, ve i u koli i na radu u polju. (51) Pestaloci insistira na "neraskidivoj celovitosti" koju je ovek dobio od prirode, pri emu su srce, duh i telo samo pojavni oblici te celine. Otuda sledi da razvoj jednog dela neraskidivo povezan s razvojem ostalih delova tela: "organsko jedinstvo" osnov je nezavisnosti i slobode. (52) Kuberten stvara pedagogiju za parazitske klase i zato nastoji da razvije borila ki karakter i mi i avo telo na ra un radnih sposobnosti, kao i na tetu razvoja intelekta, duha, emocija, erosa... Umesto harmoni nog razvoja organizma ( oveka), kod Kubertena dominira hipertrofija jednog, i atrofija drugog "dela" oveka, to samo odgovara socijalnom (klasnom) polo aju i (osvaja ko-tla iteljskim) "du nostima" koju bur oazija ima. Kod Kubertena je prisutno instrumentalizovanje oveka radi ostvarivanja kapitalisti ke ekspanzije - to su strogi okviri Kubertenove "utilitarne pedagogije". Spre avaju i bur oasku mlade da razvije svoje produktivisti ko-stvarala ke sposobnosti, Kuberten od njih stvara osaka ene parazite koji ne mogu da pre ive druga ije nego plja kom radnih slojeva. Poput Ni eovog "nat oveka", Kubertenov bur uj rob je svoje nesposobnosti da sam obezbedi sebi egzistenciju. Otuda "pobuna masa" ne zna i za bur uja samo gubljenje privilegovanog dru tvenog

polo aja, ve i gubitak egzistencije. Poput Rusoa, Guc Muca i Pestalocija, i Fit polazi od toga da upotreba telesnih ve bi ne deluje samo na telo, ve i na duh. (53) Fit insistira na istovremenoj izgradnji tela i duha i zato se zala e za maksimu mens sana in corpore sano. (54) On te i telesnom zdravlju do koga se dolazi kretanjem i telesnim ve banjem i u tom kontekstu razmatra delovanje telesnih ve bi na funkcionisanje procesa u organizmu i na razvoj ekstremiteta i mi i a, kao i na funkcionisanje zglobova. Po njemu, sa telesnim ve bama treba izgraditi dobar telesni stav i posti i "mu kost" pokreta, ali i lep telesni oblik iji je najvi i izazov izgled vojnika. (55) Otuda Fit umesto na telesnoj pokretljivosti i stvarala kom telu, insistira na telesnoj vrstini i na maksimi mens sana in corpore sano. I kod Fita je uspostavljeno prvenstvo telesnog pred duhovnim, iako ne i primat telesnog nad duhovnim. On polazi od toga da telesne ve be ne slabe, ve da ja aju potrebu za duhovnim i intelektualnim aktivnostima i pri tome se poziva na Rusoa: sna enjem tela deteta sna i se i njegov razum. (56) Odbacivanjem maksime mens sana in corpore sano i uvo enjem maksime mens fervida in corpore lacertoso, Kuberten je ukinuo odnos izme u tela i duha u emu je sadr ana i mogu nost uspostavljanja odnosa izme u tela i uma. On svodi telo na mi i e i uspostavlja odnos izme u razvoja mi i a i borbenog karaktera, to rezultuje eksplozivnom mi i nom snagom koja je simboli ni izraz ekspanzionisti ke mo i monopolisti kog kapitalizma. Pored toga, Fit u anti kim gimnazijama, umesto u olimpijskim igrama kao to to ini Kuberten, pronalazi uzor za stvaranje sistema telesnog ve banja u modernom dobu. (57) Za razliku od Kubertena, Fit pravi razliku izme u "vite kih ve bi" (ples, jahanje, ma evanje...) koje su privilegija aristokratije, i "gimnasti kih ve bi" (hrvanje, tr anje, skakanje, bacanje, balansiranje, plivanje...) koje su pravo gra anstva, i na taj na in razgrani ava aristokratsku od gra anske telesne kulture. Za razliku od Kubertenovog "mondijalisti kog" olimpijskog duha koji se obra unava s kulturnim tradicijama naroda, Fit nastoji da od gimnasti kih priredbi stvori "narodnu svetkovinu" (Volksfest), pri emu e muzika i odgovaraju i dekor biti iskori eni za stvaranje sve arske atmosfere. U tom kontekstu Fit, poput Guc Muca, predla e organizovanje predstava sli nih anti kim olimpijskim igrama i rimskim igrama u amfiteatru, ali "u malom". (58) Zvani ni "otac" gimnasti kog pokreta (Turnbewegung) u Nema koj, Jan, bio je jedan od onih pedagoga koji je poku ao da putem telesnog ve banja stvori nacionalni karakter Nemaca. Imaju i u vidu izrazito nacionalisti ki i militaristi ki duh koji dominira u Janovim delima, moglo bi se re i da je Kubertenova "utilitarna pedagogija" najbli a njegovoj "turnerskoj" pedagogiji. Me utim, izme u njih postoji bitna razlika : Janova doktrina nema osvaja ko-tla iteljski, ve nacionalno-oslobodila ki karakter. Polaze i od Guc Mucove knjige "Turnerska knjiga za sinove otad bine", Jan pi e svoje delo "Nema ko narodno turnerstvo" ("Deutschen Volksturnens") i 1811. godine u Hazenhajdeu (Hasenheide) u Berlinu gradi prvo ve bali te (Turnplatz) na kome su mladi praktikovali tr anje, bacanje, skakanje i penjanje. Radi se o "narodnim ve bama" (volkstumliche Übungen), svojevrsnoj predvojni koj obuci, koje su priprema za "narodni rat" (Volkskrieg) protiv francuske dominacije i za ujedinjavanje Nemaca u jednu dr avu. (59) "Duh osnovnih pravila" sa kojima se rukovode turneri sadr an je u principu: "Krepak, slobodan, veseo, i pobo an." ("Frisch, frey, fröhlich, und fromm"). To je, po Janu, oznaka za "carstvo turnera". (60) Umesto za "krepkost", Kuberten se zala e za "mi i avo telo"; umesto za "slobodu", za neograni eno tla enje porobljenih; umesto za "veselost", za fanati nu usresre enost na postizanje zadatih kolonijalnih ciljeva ; umesto za "pobo nost", za razvoj tla iteljske "volje za mo " koja se zasniva na nezaja ljivoj gramzivosti. Janova teza iz 1815. godine, da je "du a turnerskog bi a narodni ivot, a on uspeva jedino na otvorenom, na vazduhu i na svetlosti", (61) nedvosmisleno upu uje na to da se kod Jana radi o razvoju slobodarskog nacionalnopopulisti kog pokreta, koji predstavlja su tu suprotnost Kubertenovom plutokratskom elitizmu i kolonijalnom fanatizmu. Aristokrata Kuberten je, rukovode i se kapitalisti kim "progresom" i nezaja ljivom pohlepom bur oaske "elite", odbacio osnovne principe aristokratske telesne kulture. Govore i o oblicima telesne kulture u modernom dobu koji su prethodili sportu, Hopf navodi Ajhbergovu analizu

aristokratskog ve banja koje je predstavljalo "u enje specifi nog dr anja tela, ne nih izra ajnih pokreta, pristojnosti". Cilj telesnog ve banja bio je "u enje unapred datih obrazaca, dakle, radilo se o zadr avanju ili usmeravanju odredjenih tokova pokreta". Nasuprot tome stajao je "svaki nedvorski obi aj, selja ka nespretnost" i "iskosa je gledano na svakog ko neumereno i jednostrano upra njava samo jednu telesnu delatnost". "Pozitivnim vrednostima, meri i formi, suprotstavljaju se negativne vrednosti, ne-mera i ne-forma". Radilo se o "zadr avanju reda i mere, na koje je trebalo paziti, ali ih ne pre i". (62) Po Mekalunu, Kuberten je "bilo da je prihvatio ili odbacio red i meru u svojoj aristokratskoj ba tini sasvim sigurno nije prestao da ceni vrednost juna tva koje nije video u gimnastici ve samo u sportu". (63) Pogled na promenu kanona ve banja pokazuje da su filantropi "najpre preuzimali tradicionalne kanone plemi kih ve bi, koje su obuhvatile igranje, jahanje, ve to skakanje i ma evanje, i poku avali da ih ukomponuju u svoje "nove sisteme gimnasti kih telesnih ve bi". Pored toga su uveli nove ve be, koje su bile orijentisane prema gr kom uzoru i narodnom ve banju". Hopf dalje konstatuje da se "aristokratsko i filantropsko telesno ve banje - ma koliko da je tradicionalno - radikalno razlikuje od onoga to mi nazivamo sportom. Ono se temelji na "geometrijsko-formalnom pojmu lepote, orijentisanom na ples"". Hopf se poziva na Ajhbergov zaklju ak da se Fajt "trudio da pretvori klizanje, koje je tada ulazilo u modu, "u zaista lepu umetnost" (Fajt) i dopunjuje Ajhberga konstatacijom da "ovde dolazi do izra aja gra anski moment, otkrivanje prirodne lepote". To se jasno vidi iz Klop tokove ode klizanju. "Do ivljaj klizanja" je vrsto vezan s "dubokim ose anjem za lepotu zimskih predela, ujutru, kao pri svetlosti meseca". Filantropi su u pojam lepote uneli novi duh. Oni "stati kom idealu savr enstva" suprotstavljaju "dinami ki" to se izra ava u "upotrebi re i usavr avanje". (64) to se ti e merenja u inka u onom smislu u kome je pristuno u dana njem sportu, ono se "sprovodi kod filantropa postepeno". Postoje samo "pojedina ni podaci o u inku, a u po etku su ih po aristokratskoj tradiciji smatrali kuriozitetom". Filantropi stoje "jo bli e merenju u starijem smislu - kao meri koje se treba pridr avati". Po Ajhbergu, filantropi su "samo po etak prelaska telesnog ve banja u sport". Put ka sportu u Nema koj je bio "relativno dug i zavr en je tek pobedom sporta nad ve banjem (Turnbewegung, prim.aut.), dakle tek po etkom ovog veka". to se ti e konkurencije, filantropi su takmi enje koristili "kao sredstvo odgoja - i ovo je ne to novo", ali je bilo potrebno "jo oko sto godina da ideja o takmi enju potpuno pobedi ve banje i time postane sport". Hopf navodi mi ljenje Krokova da filantropi predstavljaju "istorijski po etak" prelaska telesne kulture u sport u Nema koj. Po Ajhbergu, radi se o "procesu rastu e kvantifikacije u inka, povezanog s predstavom neograni enog pove anja u inka". (65) Ovde bi trebalo dodati da Klop tok klizaljke naziva "krilima na stopalima" ime se, u poetskom obliku, sugeri e na in prevazila enja postoje eg sveta i put u budu nost. (66) Mens fervida in corpore lacertoso Kuberten je odbacio jednu od najva nijih intencija tradicionalnih oblika telesne kulture: te nju ka izgradnji zdravog tela i na toj osnovi zdravog duha. Po Kubertenu princip mens sana in corpore sano je "prosto higijensko uputstvo koje se, kao i sva ostala uputstva te vrste, temelji na obo avanju mere, obuzdavanju, pot injavanju zlatnoj sredini...", ali, "sport je strasna aktivnost". (67) Kuberten se suprotstavlja shvatanju po kome je osnovni cilj sporta telesno i mentalno zdravlje ljudi : to je oblast koja je rezervisana za telesnu kulturu i odnosi se na "slabe". On odbacuje princip zdravlja jer njega ne zanima ovek, ve razvoj vladaju eg poretka i u tom kontekstu stvaranje pozitivnog oveka koji je otelotvorenje ekspanzionisti ke mo i kapitalizma. Otuda Kuberten na mesto maksime mens sana in corpore sano stavlja maksimu mens fervida in corpore lacertoso i nju progla ava za vrhovni princip njegove "utilitarne pedagogije" - koja je namenjena "gospodarskoj rasi". Njemu ne pada na

pamet da se pozove na Hipokrata, "oca medicine", koji se, poput Galena u anti kom Rimu, o tro suprotstavljao boksu ne samo kao borbi koja je nedostojna oveka, ve i kao aktivnosti koja je pogubna za mentalno zdravlje ljudi. I na primeru boksa mo e se videti da je Kuberten pravo oveka na zdravlje i ivot podredio pravu poretka na opstanak. Kod Kubertena dominira politi ko instrumentalizovanje tela: sport (telesne ve be) slu i kao sredstvo vladaju e "elite" za proizvo enje karaktera i svesti uzornog gra anina (pozitivnog oveka). Telo u "borila kom naponu" (Kuberten) otelotvorenje je vladaju eg duha kapitalizma i simbol njegove postojanosti. Otuda Kuberten odbacuje gipkost udova, meko u pokreta i eleganciju i progla ava "gvozdeno telo", kome odgovara "gvozdeni karakter", za najvi i cilj sporta i telesnog ve banja (drila). Istovremeno, odbacuju i princip metron ariston Kuberten, koji se neprestano poziva na "besmrtni duh antike", pokazuje koliko mu je stalo do anti ke kulturne ba tine. U svakom slu aju, Kubertenova maksima mensa fervida in corpore lacertoso predstavlja kona no napu tanje shvatanja po kome je telesno i mentalno zdravlje osnovni cilj telesnog ve banja i sporta. Maksima mens fervida in corpore lacertoso nema narcisti ki karakter. Smisao "vajanja tela" nije sticanje "boljeg izgleda", kao to je to u savremenom body-building-u, ve izgradnja "gvozdenog tela" kome odgovara fanati na "gvozdena volja". Mi i avo telo sportiste u borila kom naponu ima simboli an karakter: ono je otelotvorenje ekspanzivne i nemilosrdne prirode vladaju eg poretka i njegova propaganda. Kuberten se obra unava s maksimom mens sana in corpore sano, ali tako to je u novoj maksimi mens fervida in corpore lacertoso sa uvao njenu antiemancipatorsku bit. Ona je jedan od oblika u kome se pojavljuje nastojanje vladaju eg poretka da mobili e odre ene dru tvene slojeve za ostvarivanje njegovih ciljeva, i podrazumeva uravnilovku karaktera i svesti po modelu lojalnog i za postavljene ciljeve upotrebljivog podanika. Za ideologe liberalizma maksima "u zdravom telu zdrav duh" bila je poziv novonastalim bur oaskim skorojevi ima da se sa to ve im arom posvete sticanju to ve e dobiti. Bio je to borbeni pokli sa kojim je sve gramziviji bur uj kretao kako u novu plja ku "svojih" radnika, tako i u plja ku kolonijalizovanih naroda. "Hrabrost", "odlu nost", "beskompromisnost", "spremnost na rizik" - postaju glavne odlike tog, u su tini, osvaja kotla iteljskog duha kome nije nedostajala ni genocidna crta. to se ti e "zdravog duha" sportiste, on podrazumeva fanati nu volju koja je u stanju da natera organizam na samouni tenje. Radi se o dehumanizovanoj i denaturalizovanoj svesti koja odgovara destruktivnoj prirodi kapitalizma koja je uobli ena u "tehni koj civilizaciji": imitiranje "savr enog rada" ma ina postaje najvi i "pedago ki" izazov. O igledno je da se ne odre uje ta je "zdravo telo" prema medicinskim, nego prema vrednosnim (ideolo kim) kriterijumima. Ono to je za naciste bilo "zdravo telo" i "zdrav duh", za rtve nacisti kog terora bilo je oru e za uni tavanje i varvarski duh. Iako gra anska teorija uporno ponavlja tezu "u zdravom telu zdrav duh", nije "zdravo telo" to iz koga izvire "zdrav duh", ve je agresivni i nemilosrdni duh malogra anina ono to odre uje telesno "zdravlje". Osnovni smisao sporta nije stvaranje "zdravog tela", ve proizvodnja pozitivnog karaktera i svesti, to zna i o uvanje uspostavljenog poretka dominacije: "vladati u glavama" osnovni je princip Kubertenove olimpijske filozofije. Istovremeno, sport ne podrazumeva samo proizvo enje odre ene svesti, ve pre svega odre enih me uljudskih odnosa koji su otelotvorenje socijalnog darvinizma i progresizma. Maksima mens fervida in corpore lacertoso isklju uje obrazovanje i intelektualni razvoj, to jasno proisti e iz Kubertenovog stava da "nije duh taj koji stvara karakter, ve je to telo", koji je do ao do svog punog izra aja u nacisti koj pedagogiji - ija je su tina uobli ena u Hitlerovom postulatu da je "telesno zdrav ovek s dobrim, vrstim karakterom, ispunjen odva no u i sna nom voljom, vredniji za narodnu zajednicu nego jedan umni slabi ". (68) Anti-intelektualizam predstavlja jedan od kamena temeljaca Kubertenove "utilitarne pedagogije". Obra unavaju i se s duhovnim nasle em starogr ke civilizacije, da bi mogao da je instrumentalizuje kao sredstvo za verifikovanje svoje koncepcije, Kuberten tvrdi da se stari Grci "malo posve uju razmi ljanju, a jo manje knjigama". Istovremeno, "zdrav" duh bur uja izvan je podru ja dobra i zla i u tom smislu datost (" injenica") koja se ne mo e dovesti u pitanje. Na taj na in odba eni su osnovni postulati starogr ke paideia-e,

kao i Platonova vaspitna koncepcija po kojoj "spremno telo ne mo e svojom valjano u u initi du u dobrom i izvrsnom, dok, obrnuto, izvrstan duh mo e pomo i telu da se usavr i". (69) Me utim, nije telo, ve je priroda konkretnog telesnog aktivizma ono to uslovljava karakter i svest oveka, to zna i njegov odnos prema drugim ljudima i prema samome sebi. Za Kubertena "mi i i postaju vaspita " samo ukoliko se njihov razvoj zasniva na borbi izme u ljudi i na telesnom drilu sa kojim se potiskuje i degeneri e igra ka priroda oveka. Nije slu ajno to Kuberten ne predla e da se telo i karakter oveka razviju radom, umetni kim anga manom, folklorom, planinarenjem i drugim aktivnostima koje podrazumevaju telesni napor u kome dominira saradnja izme u ljudi kao razumnih i stvarala kih bi a, ve putem (francuskog) boksa kao otelotvorenja bezumnog i ubila kog agonalnog telesnog aktivizma. Imaju i u vidu da Kuberten ukida bo anski svod i da svodi olimpizam na "kult postoje eg sveta", moglo bi se o ekivati da e on, poput Ni ea, imati vi e po tovanja prema telu. Me utim, Kuberten, dele i fanatizam jezuita, brani srednjovekovni obi aj mu enja sopstvenog tela i progla ava ga za jedan od najva nijih principa njegove "utilitarne pedagogije". U lanku posve enom telesnom vaspitanju u XX veku, iz novembra 1902. godine, Kuberten konstatuje da srednjovekovno mu enje tela ima "humaniji" i "plemenitiji" uzrok nego to se to, u pojedinim knji evnim delima, prikazuje. Radi se, naime, o "potrebi du e da mu i telo da bi ono postalo pokornije". Kao uzor za pedagogiju XX veka Kuberten nudi primer "svetog" Kolombana koji "u pono silazi na zale eno jezero" i " iba se koprivama" i to u prvom redu ne zato da bi "obezbedio mesto na nebu", ve "da bi o uvao u sebi divnu energiju iz koje je njegovo delo proisteklo i pru ilo mu ohrabruju u predstavu." (70) Kuberten je blizak hri anskom u enju: telo nije integralni deo li nosti, ve izvor zla sa kojim se treba obra unati. Radi se o usmeravanju seksualne energije, putem telesnog drila, u agresiju protiv sebe (princip "ve eg napora" i izgradnja mazohisti kog karaktera) i putem sporta u agresiju protiv drugih ljudi (izgradnja borbeno-sadisti kog karaktera). Me utim, olimpijski telesni dril bitno se razlikuje od hri anskog asketizma. Trpljenje telesne patnje ("disciplinovanje tela") nije oblik ispa tanja zbog "gre nih misli", niti je na in slabljenja tela kao "tamnice du e", ve je osnovni na in stvaranja "gvozdenog tela" i "gvozdenog karaktera" i dobijanja "vi ka" energije neophodne za tla enje radnih "masa" i osvajanje sveta. Umesto "pobede" duha nad telom, u kojoj se iskazuje superiornost bo anskog nad ovozemaljskim svetom, dolazi do "pobede" vladaju eg poretka ("progresa") nad duhom i telom. I kada je u pitanju odnos oveka prema svome telu, Kuberten samo primenjuje svoj univerzalni princip vladanja putem nasilja sa kojim se uklanja sve ono to mo e da ugrozi stabilnost poretka i "progres". Tla enje predstavlja vrhovni i univerzalni princip ivota uzornog bur uja koji on revnosno primenjuje i kada je u pitanju njegovo telo razvijaju i na taj na in sado-mazohisti ki karakter: nasilje nad svojim telom i uni tenje ljudskog u sebi osnovna je pretpostavka za tla enje drugih. Umesto oplemenjivanja prirodnog bi a oveka putem kulturnog aktivizma, na emu se zasnivala anti ka paideia, Kuberten se sa svojom "utilitarnom pedagogijom" obra unava s kulturom i prirodnim bi em oveka nastoje i da od njega stvori dresiranu zver. Zato Kuberten odbacuje telesni aktivizam koji je utemeljen u nacionalnim kulturama. Radi se, pre svega, o narodnim igrama (plesovima) u kojima je telesni pokret izraz duhovnog pokreta i u kojima dominira pokret oveka ka oveku (homo homini homo), umesto pokreta oveka protiv oveka (homo homini lupus) koji dominira u sportu - koji je neposredno utemeljen u "borbenom karakteru" i predstavlja obra un sa stvarala kim i slobodarskim bi em oveka. U tom kontekstu, spremnost na smrt postaje najvi i oblik podre ivanja vladaju em poretku: umesto "igra ke" olimpijskih bogova, ovek postaje igra ka kapitalizma. Kuberten insistira na tome da se kod sportista razvije religiozni duh, koji je postojao kod anti kih atleta, ali se on ne zasniva na po tovanju vrednosti koje prevazilaze postoje i svet, ve na fanati nom pot injavanju vladaju em poretku koji se bespo tedno obra unava kako s kriti kim umom, tako i s duhovno u. Kubertenov religio athletae podrazumeva potpunu "posve enost" sportista, kao predstavnika svojih nacija i rasa, belicioznom i progresisti kom duhu, na kome se

zasniva kapitalizam, koji se pojavljuje u sportu u " istom" obliku. Zato Kuberten progla ava novac "najgorim neprijateljem" olimpizma i sporta uop te, a profesionalne sportiste naziva "cirkuskim gladijatorima". Sportista mora da prihvati svoju simboli nu ulogu u modernoj paganskoj predstavi na kojoj ove anstvo treba da izrazi svoju potpunu pokornost duhu koji vlada svetom - koji ima apsolutisti ki karakter i sa kojim nema poga anja. Upla en da e sa neminovnim razvojem profesionalizma njegov rigidni amaterizam biti prevazi en a njegova "slava" potamneti, Kuberten na kraju ivota pravi radikalni zaokret i daje isti onaj status profesionalcima koji je tokom itave njegove olimpijske karijere bio rezervisan isklju ivo za amatere. (71) Kada se ima u vidu priroda njegove olimpijske doktrine, jasno je da Kubertenovo naknadno "prihvatanje" profesionalizma predstavlja strano telo u njegovoj filozofiji. Otuda je neprihvatljivo nastojanje savremenih "olimpijskih zvani nika" da opravdaju profesionalizam i komercijalizovanje sporta pozivanjem na Kubertenovu "izvornu olimpijsku ideju". Kubertenov princip "upoznati sebe, vladati sobom, pobediti sebe" sledi osnovnu intenciju Dekartovog mehanicisti kog shvatanja odnosa tela i du e koje dolazi do izra aja i u njegovom stavu, iz "Pisma Arnoldu", da "du a stoji u onom odnosu prema telu" u kome "gravitacija stoji u odnosu prema telu". (72) Dok kod Dekarta ovek, kao "misle a stvar" (res cogitans), mo e da postoji bez tela, (73) kod Kubertena ovek mo e da postoji bez uma. Su tina Kubertenove maksime mens fervida in corpore lacertoso je takav na in razvoja mi i a kojim e se potisnuti igra ka priroda oveka, dovesti do stvaranja borila kog karaktera, uni titi kulturna svest i stvoriti " isti materijal" (Hitler) na koji e biti nakalemljena odre ena (osvaja ko-tla iteljska) svest. Dekart svodi telo na "ma inu" ali je ona, budu i da ju je stvorio bog, "neuporedivo bolje ure ena" i ima "izvrsnije pokrete" nego bilo koja ma ina koju je stvorio ovek. (74) Kuberten je li io telo svih onih osobenosti koje izlaze izvan ablona pozitivnog sveta koji se zasniva na "progresu". Umesto tela kao specifi ne ma ine u ijoj se "izvrsnosti" ogleda superiornost bo anskog duha, kod Kubertena dominira model tela koji je otelotvorenje progresisti ke i ekspanzionisti ke prirode kapitalizma. Kuberten je razbio kako anti ki, tako i srednjovekovni duhovni svod. Vladaju i model tela vi e ne odgovara odre enom kulturnom obrascu, ve je neposredno otelotvorenje vladaju eg poretka: pozitivnom dru tvu odgovara pozitivno telo. U vezi sa tim, telesni pokret nije autenti ni izraz prirodnog ili bo anskog bi a oveka, ve je pojavni oblik osvaja ko-tla iteljskog karaktera koji je neposredni proizvod ivotnih "okolnosti" u kojima dominira "pravo ja ega" i kvantitativno sravnjivanje. O igledno je da nije mi i avo telo to koje stvara (podani ki) karakter, kako to tvrdi Kuberten nastoje i da prikrije manipulaciju ovekom, ve je to bespo tedni telesni dril. Telo nije integralni deo oveka i osnovna mogu nost do ivljavanja njegove ljudske puno e (Ni eova "vlastitost"), ve je oru e za postizanje neljudskih ciljeva. Umesto jedinstva telesnog (prirodnog) i duhovnog, to je osnov anti ke kalokagathia-e i osnovna mogu nost telesnog kao kulturnog pokreta, Kuberten je "ujedinio" potiskivanje i saka enje prirodnih potreba oveka sa uni tavanjem duha. Princip mens fervida in corpore lacertoso nije samo sredstvo za dehumanizovanje, ve i za denaturalizovanje oveka. Olimpizam i "filozofija u inka" I pored toga to daje prvorazredni zna aj principu "ve eg napora", Kuberten ne zastupa "filozofiju u inka" (Leistungsphilosophie) koja e se razviti na temelju nastojanja da se uspostavi neprikosnovena dominacija progresisti kog principa citius, altius, fortius, ve insistira na socijalno darvinisti kom principu kao glavnoj integrativnoj duhovnoj snazi i osnovi dru tvenog reda. Uprkos tome, Kubertenovo geslo "va no je dobro se boriti" ne mo e da izbegne sravnjivanje u inka putem kvantitativnih kriterijuma, jer je on kako osnov za odre ivanje "pobede" nad "protivnicima", tako i "pobede" nad sobom. Kvantitativno sravnjivanje postaje "objektivni" kriterijum po kome se vr i raspodela mesta na dru tvenoj lestvici mo i koja se pojavljuje u obliku Arnoldove elitisti ke "teorije piramide": potrebno je da se stotinu ljudi posveti telesnoj kulturi da bi se pedesetoro bavilo sportom;

potrebno je da se pedesetoro bavi sportom da bi se dvadesetoro specijalizovalo; potrebno je da se dvadesetoro specijalizuje da bi petoro bili sposobno za "zadivljuju e juna tvo" (prouesses étonnantes). (75) Piramida uspeha ukazuje na hijerarhijsko ustrojstvo Kubertenove "prirodne selekcije" i na mehanicisti ku logiku "takmi enja" koja odgovara tr i noj "utakmici" i "industrijskom" dru tvu. Ono to je najva nije, kvantitativno sravnjivanje postaje oblik u kome se ispoljava dominacija "progresa" nad ovekom i potvr uje njegova neprikosnovenost i ve nost. Kuberten i ovde mistifikuje pojave: kvantitativno sravnjivanje nije istorijski proizvod, ve je " injenica" koja se ni na koji na in ne mo e dovesti u pitanje i kao takvo je sredstvo za vaspitanje pot injenih da prihvate nejednakost u dru tvu kao neminovnost. Istovremeno, rekord nije bitan kao ljudsko dostignu e, ve kao na in dokazivanja "progresivne" prirode poretka, a time i narastaju e snage "gospodarske rase". Budu i da nema bilo kakvih zdravstvenih ili moralnih ograda progresisti kim principima "ve eg napora" i citius, altius, fortius, jasno je da "usavr avanje" oveka, koje se zasniva na njima, vodi njegovom (samo)uni tenju. U tom kontekstu, u Kubertenovoj "utilitarnoj pedagogiji" nema ideje o optimalnom naporu, koja predstavlja jedan od osnovnih principa modernog sportskog treninga i koja se zasniva na efikasnosti, kao to nema ni razlikovanja izme u zamora i premora, to zna i izme u normalnog telesnog napora i prekomernog optere enja koje uni tava organizam i vodi u smrt. Kubertenov princip "ve eg napora", kao osnov "prevazila enja" ivotinjskog u oveku, podrazumeva deerotizovanje oveka, uni tavanje spontanosti, kreativnosti, ma te, ukratko, potiskivanje igra ke prirode oveka i stvaranje "pozitivnog oveka". Otuda proisti e dinamika "ve eg napora": to je ve e mu enje tela, to je ve e potiskivanje primarnih (seksualnih) nagona iz ega proisti e ve a borila ka energija koja, opet, povratno deluje na jo ve i obra un s erosom. Krug se zatvara. Kuberten insistira na "usavr avanju" li nosti, ali njegova sportska pedagogija odbacuje princip univerzalnog razvoja telesnih mo i oveka i insistira na jednostranosti i jednoobraznosti. Umesto gipkosti i pokretljivosti, najvi i izazov njegove "utilitarne pedagogije" postaje proizvodnja "gvozdenog tela" kome odgovara bespo tedni "gvozdeni karakter". Umesto hri anske "tamnice du e", telo postaje gvozdena pesnica sa kojom "progres" uklanja prepreke na svome putu. Uni tavanje prirodnosti i ljudskosti i dobijanje od oveka " istog materijala" (Hitler) od koga e biti stvorena nova "gospodarska rasa" koja e biti u stanju da pokori svet, najva niji je cilj Kubertenove pedagogije. Sport i telesni dril postaju na ini proizvodnje telesno i mentalno degenerisanih ljudi koji su spremni na (samo) uni tenje da bi se postigao zadati cilj - i u tome pronalaze "zadovoljstvo". Otuda sportisti predstavljaju telesni i karakterni obrazac koji je uzor za vaspitanje mladih i u tom kontekstu su mitolo ko otelotvorenje najvi ih vrednosti postoje eg sveta. Uprkos tome to kritikuje postoje i svet u kome vlada "uzaludna muka", Kuberten se ne suprotstavlja nauci i tehnici, nose im stubovima kapitalizma, ve eli da od njih stvori ekskluzivno sredstvo bur oazije za obezbe ivanje neprikosnovene vlasti nad ovekom i prirodom. Njegov princip "ve eg napora", sa kojim treba prevazi i "lenju" ivotinjsku prirodu oveka, utemeljen je u ekspanzionisti koj mo i kapitalizma koja se zasniva na razvoju nauke i tehnike: mehanizacija tela postaje najvi i oblik u kome se pojavljuje proces evolucije ivih bi a. Za razliku od anti kog tehne u kome nema razdvajanja prirode i oveka i koje podrazumeva umetni ko oblikovanje, sportska tehnika je kapitalisti ki oblik ovladavanja prirodom i kao takva je obra un s prirodnim bi em i stvarala kom prirodom oveka. Savladavanje sportske tehnike svodi se na potiskivanje i saka enje izvornih igra kih, duhovnih, umnih i telesnih sposobnosti oveka i njegovo podre ivanje dehumanizovanom i denaturalizovanom "progresu" koji postaje vi a sila iji fatalni hod ovek mo e da uspori, ali ne i da zaustavi: sport simbolizuje pobedu "tehni ke civilizacije" nad ovekom. Budu i da priroda kapitalizma neposredno uslovljava prirodu sporta i da je u sportu u potpunosti zaokru en proces kapitalisti ke reprodukcije, ovek u sportu nije samo radna snaga, kao to to tvrde Habermas i Rigauer, (76) ve i oru e za rad i sirovina od koje, putem kapitalisti ki degenerisane nauke i tehnike, treba stvoriti "rekordere". Na temelju dominacije apsolutizovanog principa u inka, u sportu se od

zdravog telesnog naprezanja do lo do ivotno riskantog poduhvata, pri emu rekord nije ljudsko dostignu e, ve rezultat nau nih laboratorija, dok je ovek samo sredstvo za postizanje rezultata (rekorda). Od "lepog", "slobodnog", "prirodnog", do lo se do ru nog, ropskog, mehani kog destruktivnog, to u potpunosti odgovara pozitivisti koj intenciji Kubertenove doktrine po kojoj je sport najva nije sredstvo za stvaranje jednoobraznih pozitivnih ljudi koji su potpuno i beznade no integrisani u postoje i svet. "Vrhunsko" u sportu podrazumeva glorifikovanje poretka, a ne oveka. Postizanje sve ve ih rezultata osnovni je na in dokazivanja sposobnosti poretka da "ide napred". Ne kvalitet ljudskog ivljenja (sloboda, pravda), ve kvantitativni pomaci postaju osnovni na in legitimizovanja poretka. U tom kontekstu "istorija" atletike, "kraljice sportova", postaje linerano uve avanje brojeva kojima su pridodata imena obezli enih "rekordera". U antici je uspostavljena borba izmedju ljudi za pobedu, ali ne i borba ljudi protiv prirode. Isto je i sa renesansom, aristokratskom kulturom, kao i sa prosvetiteljskom i filantropskim doktrinom. Tek je u kapitalisti kom dru tvu, u kome je sve podre eno logici profita i progresisti kom principu u inka, uspostavljena borba ljudi protiv prirode, to e do i do izra aja i u sportu. Sve br e kretanje kroz prostor, koje se zasniva na razvoju tehnike kao savladanim i (zlo)upotrebljenim silama prirode, postaje kapitalisti ki na in "pobede nad prirodom", to pre svega zna i nad telom koje je neposredna priroda za oveka. Pri tom, brzina kretanja nema zna aj kao izraz razvoja ljudskih mo i, ve kao simboli ni pokazatelj razvojne snage vladaju eg poretka. Rekordi, koji se mere sekundama, desetinkama i stotim delovima sekunde imaju za oveka apstraktnu vrednost. Istovremeno, rekord, kao tr i na vrednost sportskog rezultata, nije samo mera otu enja oveka od sebe, ve i mera otu enja oveka od prirode i mera uni tavanja sopstvenog prirodnog bi a. U Kubertenovoj olimpijskoj doktrini prostor i vreme su zadate i od oveka nezavisne veli ine. Kubertenov odnos prema sportskom prostoru izraz je shvatanja da kapitalisti ki svet predstavlja najvi i oblik u razvoju evolucije i da je mogu e njegovo "usavr avanje", ali ne i promena. Otuda je sportski stadion najautenti niji prostor kapitalizma. On simbolizuje potpuno i kona no zatvaranje oveka u duhovni horizont kapitalisti kog sveta i u tom smislu je moderni paganski hram na kome se, u vidu "sportskog takmi enja" i "telesnih ve bi", vladaju em duhu destrukcije prinosi na rtvu slobodarsko dostojanstvo oveka i vera u pravedni svet. Kretanje kroz prostor osnov je ovekove samobitnosti i slobodarske samosvesti: prvo je bio pokret. Ono po emu se ljudsko kretanje razlikuje od mehani kog i ivotinjskog je to to ono podrazumeva odnos prema postoje em svetu i kretanje prema novim svetovima, to zna i njegova slobodarska i vizionarska dimenzija. Svode i oveka na oru e "progresa", Kuberten vra a njegovo kretanje ispod nivoa ivotinjskog kretanja daju i mu mehani ku dimenziju. On ukida samosvojni pokret oveka, sa kojim se on odnosi prema svetu i pokazuje svoju posebnost, i putem sporta i telesnog drila name e mu model pokreta koji odgovara prirodi kapitalisti kog poretka. Kubertenova euritmija bliska je anti koj : ovek treba da sraste sa postoje im svetom i postane njegov organski deo. Dehumanizovanom i denaturalizovanom svetu, koji se temelji na kapitalisti koj destrukciji, odgovara dehumanizovano i denaturalizovano telo i destruktivni pokret. Dinamika telesnog pokreta u sportu uslovljena je "tempom ivota" koji diktira dinamika kapitalisti kog reprodukovanja i predstavlja obra un s prirodnim ritmom pokreta. "Savr eni ritam pokreta", najvi i funkcionalni i estetski izazov, koji se nekada pronalazio u ivotinjskom svetu, sada se pronalazi u svetu robota. Pokazalo se da je Kubertenov "novi ovek", poput Hitlerovog "nat oveka" (nad-zver), bio samo prelazni oblik ka stvaranju "Rambo"-a (ubica-idiot), odnosno, "terminator"-a ( ovekoliki robotdestruktor) koji je otelotvorenje ekocidnog duha dana njeg kapitalizma. Sport postaje na in izvo enja oveka iz ivog sveta i njegovo prevo enje u svet ma ina. Kubertenov "progres" nije kretanje napred, ve se svodi na beskona no i sve intenzivnije kretanje u krug, koje se pojavljuje na sportskoj stazi, koje treba da zaustavi istoriju i spre i oveka da iskora i iz postoje eg sveta dovode i do njegovog uni tenja. Sport postaje kapitalisti ki ringi pil smrti koji se sve br e vrti. Kuberten je odbacio emancipatorsko nasle e tradicionalnih oblika telesne kulture i time telesni

pokret koji te i razvoju me uljudskih odnosa i jedinstvu oveka sa prirodom. "Razvoj ljudskih mo i" putem sporta postao je sistematsko uni tavanje stvarala kih mo i oveka; "borba za slobodu" putem sporta je stranputica koja vodi ka daljem razvoju destruktivnih procesa; "aktiviranje masa" putem sporta svelo se na uspostavljanje kontrole nad ljudima u "slobodnom (neradnom) vremenu" i na stvaranje masovnog idiotizma; "igra ka tehnika" je postala sredstvo za saka enje oveka i stvaranje hordi savremenih Franken tajna... Vladaju a tendencija u "razvoju" sporta ukazuje na vladaju u tendenciju u "razvoju" savremenog sveta: umesto da kapitalizam stvara mogu nosti za "skok iz carstva nu nosti u carstvo slobode" (Engels), on uni tava klicu novum-a koja je stvorena u gra anskom dru tvu i dovodi oveka u sve ve u zavisnost od sve ugro enije ivotne sredine. Sport nije samo obra un s kulturom, ve i s ivotom. xxx Fusnote (1) P.d.Coubertin,"Le sport et la morale",Revue Olympique,fèvr.1910.g.U:P.d.C. Textes...,I tom,402.s.Pod.P.d.C.Slede i Tisijea, or Heber osu uje olimpijske igre kao "me unarodni va ar mi i a koji nema vaspitnu vrednost".(Georges Hebert,Le Sport contre l' éducation physique,94.s.Paris,Vuibert,1925.) (2) Carl Diem,Olympische Flamme,86.s. (3) Pierre de Coubertin,"Sport et la Société moderne",u:Pierre de Coubertin,Textes choisis,I tom,617.s. (4) Uporedi:Jakob Burkhart,Kultura renesanse u Italiji,82.s.Dereta,Beograd,1991. (5) Uporedi:Jakob Burkhart,isto,119.s. (6) Tomas Mor,Utopija,98.s.Kultura,Beograd,1964. (7) an- ak Ruso,Emil ili o vaspitanju,36.s.Valjevo-Beograd,1989. (8) Uporedi:Charles Fourier,Civilizacija i novi socijetarni svijet,161.s,kurz.Ch.F. kolska knjiga,Zagreb,1980. (9) K.Marx-F.Engels,Dela,I tom,21.knj.428.s. (10) an ak Ruso,Emil ili o vaspitanju,17.s. (11) Isto,167.s. (12) Isto,74.s. (13) Isto,217. s. (14) Isto,186.s. (15) Isto,250.s. (16) Isto,47.s. (17) Isto,112.s. (18) Isto,113. (19) Isto,258.s. (20) Isto:222.s. (21) GutsMuths,Gymnastik für die Jugend, Vorrede,XVII.Schneppenthal,1793. (22) Uporedi:Arnd Krüger,Sport und Politik,13.s.Fackelträger Verlag,Hannover, 1975. (23) GutsMuths,Gymnastik für die Jugend,9.s. (24) Isto,2.s. (25) Isto,66.s. (26) Isto,74.s. (27) Isto,75.s. (28) Isto,98.s.

(29) Isto,138.s. (30) Isto,145.s. (31) Isto,197.s. (32) Isto,233.s. (33) Isto,245.s. (34) Isto,249.s. (35) Isto,252.s. (36) Isto 274.s. (37) Isto,275.s. (38) Isto,274.s. (39) Isto,271.s. (40) GucMuts,Turnbuch für die Sohne des Vaterlandes,66.s.Frankfurt,a.M.1817. (41) GutsMuths,Gymnastik für die Jugend,140.s. (42) GucMuths,Turnbuch für die Sohne des Vaterlandes,185.s.i dalje. (43) Isto,20,21.s. (44) Uporedi:Elisabeth Blochmann(Hrsg.),Pestalozzis Einletung auf den Versuch einer Elementargymnastik,Julius Beltz Verlag,Weinheim,1962. (45) Isto,7.s. (46) Isto,15.s. (47) Isto,7.s. (48) Isto,21.s. (49) Isto,27, 28.s. (50) Isto,19. (51) Isto,16.s. (52) Isto,17.s. (53) Uporedi:G.U.A.Vieth, Encyklopädie der Leibesübungen,12.s. (54) Isto,22.s. (55) Isto,16,17,18.s. (56) Isto,19.s. (57) Isto,23.s. (58) Isto,28.s. (59) Uporedi:Arnd Krüger,Sport und Politik,14.s. (60) Jahn Friedrich Ludwig ,Die Deutsche Turnkunst,233.s.Berlin,1816. (61) Uporedi:Ernst Bloch,Das Prinzip Hoffnung,33-42 Kapitel,Prvi deo,524.s. Werkausgabe,Suhrkamp Edition,Frankfurt am Main,1977. (62) Upor.Vilhelm Hopf,"Polja",174.s.april,1982,br.278. (63) MacAloon J,This Great Symbol,109.s.Pod.M.J.University of Chicago Press, Chicago,1984. (64) Uporedi:Vilhelm Hopf,"Polja",174.s.april,1982,br.278. (65) Isto,174.s. (66) Klopschtok,"Der Eislauf".Dok se izme u filantropskog i Kubertenovog koncepta telesne kulture jo i mogu prona i zajedni ke ta ke (nacionalizam, militarizam,seksizam,muskularizam...), to je gotovo nemogu e kada se radi o odnosu izme u Kubertenove olimpijske doktrine i tzv."plesnog pokreta" (Novere, Delsart, Laban, Heber, Dalkroz, Dankanova itd.) koji svoje izvori te ima u renesansi i iji je razvoj bio podstaknut "novim senzibilitetom" nastupaju e gra anske klase i borbom za emancipaciju ene. Za njega je karakteristi no da ne polazi od celokupnosti emancipatorskog nasle a gra anske civilizacije, ve od odre enih parcijalnih polazi ta i vodi oveka u getoizaciju. On se nije konfrontirao s uspostavljenim svetom i nije bio deo pokreta koji je te io novoj civilizaciji, u kojoj je jedino i mogu e realizovati njegov humanisti ki naboj, i po pravilu je bio pod patronatom bogatih mecena. "Plesni pokret" sveo se na beznade ni poku aj da se na temelju

i u okviru neljudskog sveta (ili bekstvom u prirodu, to se svodi na isto) oveku pru i mogu nost da ispolji svoje izvorne ljudske osobenosti i na taj na in humanizuje postoje i svet, i zavr io je u getoizaciji i komercijalizaciji. Njegova humanisti ka intencija nije nikada dobila slobodarski karakter. On je doprineo stvaranju iluzije da je mogu e "slobodno" ispoljavanje autenti ne ljudskosti u dru tvu u kome dominiraju odnosi, procesi i vrednosti koji dehumanizuju i denaturalizuju oveka a da se ne dira u njegove osnove. Umesto borbe za iskorenjivanje uzroka neslobode i destrukcije ljudskog(prirode),on se usmerava ka pronala enju takvih na ina "igre" koji u postoje em svetu treba da pru e mogu nost oveku da dosegne do svog igra kog bi a. Otuda je jedna od njegovih osnovnih osobenosti da insistira na "spontanosti" - ne ulaze i u to da je "sloboda" oveka u neslobodi samo i ivljavanje neslobode ili "zveckanje lancima" - bez obzira ta sam (fanatizovani, otu eni, zaglupljeni) ovek misli o tome. "Slobodna igra" postaje kompenzacija za neslobodni ivot, svojevrsni (beznade ni) poku aj bekstva iz ivota i kao takva "oaza sre e" (Fink). U svakom slu aju, "slobodna igra" dobija svoje odre enje u odnosu prema ivotu u kome nema ni igre ni slobode. Ono to ini njegovu pravu vrednost je to to predstavlja nemirenje sa uni tavanjem ljudskog i to je doprineo stvaranju i razvoju ideja koje se temelje na emancipatorskom nasle u ove anstva i kao takve su inspiracija za one koji te e prevazila enju represivne civilizacije i stvaranju civilizacije slobode. (67) Pierre de Coubertin,"Une Campagne de 35 ans",kod:MacAloon J,This Great Symbol,108,109.s. (68) Adolf Hitler,Mein Kampf,u:Ljubodrag Simonovi ,Olimpijska podvala,Tre e dopunjeno izdanje,106.s. (69) Uporedi:Verner Jeger, Paideia,355.s.i dalje. (70) Uporedi:Pierre de Coubertin,"L' éducation physique au XXe siècle:la peur et le sport",u:Pierre de Coubertin,Textes choisis,I tom,374.s. (71) Uporedi:Jean-Marie Brohm,Jeux olympiques a Berlin,162,163.s.Editions Complexe,Bruxelles,1983. (72) U:Norman Kemp Smith(ed.),Descartes,Philosophical Writings,"Letter to Arnauld",263.s,fusnota,The Modern Library-New York,1958. (73) Descartes,"Meditations on First Philosophy",isto,237.s. (74) Uporedi:Descartes Rene,Discours de la méthode,81.s.Informatypeservice, Paris, 1973. (75) U:"Historia", broj 595,str.53. (76) Vidi o tome detaljnije:Ljubodrag Simonovi ,Sport,kapitalizam,destrukcija,831.s.Lorka,Beograd,1995.

xxx