Izvod iz knjige ³Filozofski aspekti modernog olimpizma³, Ljubodrag Simonovi , ÄLorka³, Beograd, 2001. E-mail: comrade@sezampro.

rs OLIMPIZAM I POZITIVIZAM Pozitivisti ka misao XIX veka najva nije je filozofsko izvori te i upori te modernog olimpizma. Kuberten ne nastoji da razvije pozitivnu filozofiju, ve da iskoristi njen izvorni duh i one postulate koji mogu da doprinesu efikasnoj borbi za o uvanje i razvoj vladaju eg poretka. "Puno u" olimpizma ne odre uje u prvom redu pozitivna filozofija, ve novi "prakti ni" izazovi koji se pred njom pojavljuju. U tom smislu olimpizam nije samo poku aj o ivotvorenja pozitivne filozofije, ve i nastojanje da se daju novi pozitivisti ki odgovori, a to zna i razvije efikasniji mehanizam vlasti, primeren novom odnosu klasnih snaga, za dr anje "masa" u pokornosti. Moderni olimpizam nije samo shvatanje sveta, ve pre svega aktivni (konzerviraju i) odnos prema njemu koji se pojavljuje u vidu borbe protiv onih koji nastoje da taj svet promene. Kuberten je nastojao da sa svojim olimpizmom bude u prvim redovima antislobodarske borbe. Uprkos tome to je bio skriboman, Kubertenova osnovna intencija nije bila razvoj teorije, ve politi ka praksa. Njegovi spisi su svojevrsna razrada strategije i taktike borbe protiv radni kog pokreta, kolonijalizovanih naroda i ene. Kuberten ne nastoji da u ini bur uja umnijim i plemenitijim, ve da pokrene u malu " ivotinju" u njemu, razvije mu gramzivost i povede ga u nova kolonijalna osvajanja. Otuda je fanati ni osvaja ko-tla iteljski duh jedna od dominiraju ih karakteristika olimpizma. Govore i o Kontovoj pozitivnoj filozofiji Markuze konstatuje: "Rijetko se kada u pro losti neka filozofija nametala tako jakom i otvorenom ponudom s namjerom da bude iskori tena za odr anje vladaju eg autoriteta i za za titu ulo enih interesa od bilo kakvog revolucionarnog napada.(...)Pozitivna filozofija je jedino oru je koje je sposobno da se bori protiv "anarhi ke snage isto revolucionarnih na ela", jedino njoj mo e uspjeti "da apsorbira sada nju revolucionarnu nauku"." I dalje: "Zemaljski gospodari otkrit e, tako er, da pozitivizam te i "sre ivanju itave vlasti u rukama onih koji tu vlast posjeduju - bez obzira tko bili". Comte postaje jo otvoreniji. On optu uje " udne i krajnje opasne" teorije i napore koji su usmjereni protiv vladaju eg poretka svojine. Svi oni stvaraju "apsurdnu utopiju". Potrebno je, naravno, pobolj ati uslove ni ih klasa, ali to treba u initi a da se ne poremete klasne prepreke i da se ne "naru i neophodni ekonomski poredak". U ovoj ta ki pozitivizam, tako er, daje sebi svjedo anstvo. On obe ava da e "osigurati vladaju e klase protiv svake anarhisti ke najezde" i da e pokazati put valjanom postupku s masama." (1) Kubertenov odnos prema antici, hri anstvu, prosvetiteljstvu, idejama vodiljama Francuske gra anske revolucije, filantropskom pokretu, demokratskim institucijama i nacionalnim kulturama izraz je nastojanja da iz istorije odstrani sve ono to stvara mogu nost za razvoj slobodarske misli i za iskorak iz postoje eg sveta. Olimpizam je vi e nego duhovna kontrarevolucija : on nije obra un samo s emancipatorskim nasle em gra anskog dru tva XIX veka, ve i s celokupnom duhovnom (kulturnom) tradicijom Zapada. Koriste i se Marksovom "XI tezom o Fojerbahu" mogao bi se uobli iti slede i olimpijski postulat : filozofi su do sada obja njavali svet radi se o tome da se svim sredstvima i po svaku cenu spre i njegova promena. Me u istra iva ima Kubertenovog dela ima onih (Prokop) koji smatraju da Kuberten nije imao neposredne veze sa Kontom, ve da ga je Frederik Le Ple uveo u svet pozitivne filozofije. Bilo preko Le Plea ili itaju i Konta, Kuberten je usvojio osnovna metodolo ka i doktrinarna polazi ta Kontove filozofije i putem olimpijske ideje i prakse poku ao da realizuje Kontovu ideju o "pozitivnom dru tvu". Mo e se re i da me unarodni sport predstavlja poku aj o ivotvorenja i institucionalizovanja pozitivne filozofije i njeno pretvaranje u globalni duhovni (politi ki) pokret.

Urlike Prokop u me unarodnom sportu s pravom vidi "instituciju analognu pozitivnoj filozofiji". (2) Olimpijska filozofija i sport pojavljuju se kao jedinstvo misli i prakse u izgradnji pozitivnog dru tva. Osnov Kubertenove olimpijske doktrine ine ideje koje su kamen temeljac Kontove "socijalne fizike": ideja reda ("socijalna statika") i ideja progresa ("socijalna dinamika"). Ideja reda Polazi te Kontove teorije je dru tveno stanje koje karakteri e "duboka anarhija" (anarchie profonde), (3) koja proisti e iz revolucionarnih previranja s kraja XVIII i s po etka XIX veka, i nastojanje da se obezbedi stabilan razvoj kapitalizma. Ono to je nakon svega potrebno je pomirenje (sinteza) reda i progresa. Red postoji u dru tvu kada postoji stabilnost temeljnih principa i kada gotovo svi lanovi dru tva imaju isto mi ljenje. Po Kontu, takvo stanje postojalo je u feudalnom dobu tamo gde je vladalo katoli anstvo. Slede i katoli ke kontrarevolucionarne mislioce Bonala i De Mestra, Kont se obra unava s protestantizmom kao "negativnom ideologijom" (De Mestr) koja samo stvara intelektualnu anarhiju. Razvojem nauke o dru tvu, kao njegove duhovne okosnice, ljudi e opet misliti na isti na in to e obezbediti stabilnost dru tva. Iz toga sledi da je pozitivno obrazovanje nu na osnova za uspostavljanje pozitivnog poretka. Kont smatra da je Francuska revolucija bila neophodna, jer se stari poredak temeljio na prevazi enom teolo kom znanju koje je razvojem nauke izgubilo vrednost. Revolucija sama po sebi nije pru ila mogu nost za reorganizovanje dru tva, jer je bila "negativna" i "metafizi ka" po svojim zahtevima. Otuda sledi potreba da se stvori nova (pozitivna) religija i novo sve tenstvo koje e, poput katoli ke crkve u srednjem veku, da ujedini dru tvo. (4) Pozitivno jednoumlje, koje je suprotno idejnom i politi kom pluralizmu, osnov je Kontove politi ke koncepcije. Kont nastoji da se obra una s radikalizmom Francuske gra anske revolucije tako to e, polaze i od promena koje je ona pokrenula, da ukroti njenu izvornu snagu i iskoristi je za u vr ivanje i razvoj novonastalog poretka. On eli da "pomiri" revolucionarni duh, koji je uklonio sa istorijske scene prevazi eni "metafizi ki" stupanj razvoja istorije, sa novim "progresivnim" duhom "pobedni ke bur oazije" (Enthoven) iz ega treba da proistekne stabilni razvoj kapitalizma i uspostavljanje pozitivnog, kao kona nog stupnja u razvoju civilizacije. Iako Kuberten tvrdi da je ubrzani industrijski razvoj, koji je oduzeo smisao ivotu, polazi te za njegovo nastojanje da ponudi olimpijsku filozofiju kao novu integrativnu duhovnu snagu dru tva, pravi razlog za to je te nja da se militarizuje francuska bur oazija i pokrene u nove kolonijalne pohode, kao i strah od sve sna nijeg radni kog pokreta i nove revolucionarne (komunisti ke) misli. Zastra en Pariskom komunom i sve glasnijim revolucionarnim pokli ima francuskog (i evropskog) proletarijata, Kubertenu ne pada na pamet da se "miri" sa revolucionarnim duhom koji otvara mogu nost za prevazila enje klasnog dru tva, ve nastoji da sa svojim "reformama" uni ti klicu novum-a koji je stvoren u modernom dru tvu. U tom kontekstu njegova olimpijska ideja predstavlja obra un s emancipatorskim impulsima Kontovog pozitivizma. Kubertenova olimpijska doktrina i praksa odgovor su na mogu nost koju stvara revolucionarni radni ki pokret za obra un s poretkom koji se temelji na privilegijama i za realizaciju ideja vodilja Francuske gra anske revolucije. Bur uj za Kubertena nije samo branilac kapitalizma, ve i privilegija bogata ke "elite" koje je ona stekla u robovlasni tvu i feudalizmu. Otuda su njegovi politi ki saveznici aristokratija i Katoli ka crkva - zakleti neprijatelji Francuske gra anske revolucije i emancipatorskog nasle a XIX veka; otuda je anti ki svet, u kome se demos jo nije pojavio na politi koj sceni, ideal sveta kome treba te iti; otuda njegovo nastojanje da odnose izme u radnika i kapitalista svede na odnose izme u feudalaca i kmetova; otuda njegov zaklju ak o Francuskoj gra anskoj revoluciji da se "samo forma promenila, su tina je ostala ista", kao i njegov stav da je feudalni poredak bio "demokratski". Borba izme u protivre nosti uklonjena je kako iz Kontovog, tako i Kubertenovog dru tvenog

poretka. Dominira "spontana harmonija" (Gurvi ), a ne "integracija dijelova uz postojanje dru tvenih protivrje nosti". (5) Kuberten kao dosledni socijalni profilakti ar ima holisti ki pristup dru tvu : ono postaje organska celina koja skladno funkcioni e. Nasuprot Sen-Simonu, Furijeu i Marksu, koji u sukobima izme u dru tvenih grupa (klasa) vide motor dru tvenog progresa, Kuberten, poput Konta i Spensera, smatra da politi ki sukobi ugro avaju zdravlje dru tvenog organizma i usporavaju njegov (neminovni) napredak, i stoga nastoji da sve (pozitivne) dru tvene pojave dovede u organsko jedinstvo i ukloni one (negativne) koje ga ugro avaju. Kuberten je odbacio borbu potla enih za slobodu, jednakost i bratstvo - bez koje se ne mo e zamisliti istorija ove anstva. Sukob je dozvoljen samo u kontekstu socijalno darvinisti kog evolucionizma: borba za dominaciju i prirodna selekcija postaju temelj "usavr avanja" i "progresa" ove anstva. To je ono to daje unutra nju dinamiku "socijalnoj statici". U osnovi Kubertenove koncepcije reda je " injenica" da su "vladaju e klase" (aristokratija i bur oazija) uspostavile neprikosnovenu vlast nad radnicima i da je time okon ana istorija klasnih borbi. Nije slu ajno to je "pomirenje" jedan od klju nih pojmova koji je Kuberten usvojio od Konta, i od njega stvorio univerzalni princip njegove socijalne teorije. Kont u svojoj pozitivnoj filozofiji te i da pomiri nauku i religiju, kao i da uskladi ideale Francuske gra anske revolucije sa kontrarevolucionarnom doktrinom svog vremena. Kuberten u "pomirenju" pronalazi arobnu formulu koja treba da "pomiri" staro i novo, katoli anstvo sa modernim olimpijskim paganizmom, radnike sa gazdama, enu sa pater familias-om, "ni e rase" sa kolonijalnim gospodarima - da bi se uspostavio dru tveni mir i omogu ila ekspanzija kapitalizma. Kont polazi od Aristotelove teze da je ovek zoon politikon. Za razliku od Rusoovog "dru tvenog ugovora" po kome je dru tvo rezultat me usobnog dogovora ljudi, za Konta "socijabilitet socijalnog reda po iva na spontanom nagonu ljudi" - "dru tvenost rezultira spontano iz same ljudske prirode". (6) Kuberten odbacuje Aristotelovo shvatanje oveka kao politi kog bi a, Rusoov contrat social, kao i Kontovu teoriju. ovek je gramziva ivotinja, a dru tvo je rezultat prirodne evolucije i kao takvo predstavlja najvi i oblik organizovanja ivotinjskog sveta, pri emu je "pravo ja ega" vladaju a integrativna mo dru tva. Struktura dru tva odgovara strukturi ivotinjskog sveta: na jednoj strani su zveri ("gospodarska rasa"), a na drugoj pre ivari ("radne mase"). "Odnosi" izme u "gospodarske rase" i radnih "masa" odgovaraju odnosima koji su uspostavljeni izme u grabljivica i pre ivara i koji su uslovljeni na inom na koji zveri obezbe uju svoj opstanak : "prirodno pravo" zveri da pro diru bijoljede postaje "prirodno pravo" mo nih da plja kaju i ubijaju radnike i pripadnike "ni ih rasa". Otuda Kuberten stvara utisak o genetskoj predodre enosti bele rase, otelotvorene u zapadno-evropskoj bur oaziji, da vlada svetom i govori o "gospodarskoj rasi", a ne o gospodarskoj klasi, koja je tokom evolucije (borbe za opstanak) stekla osobenosti koje je ine "superiornom" u odnosu prema drugim rasama. Interesantno je da se i Kont u svom kasnijem delu "Sistem pozitivne politike" poziva na "prirodni red": "Sami materijalni interesi, koje moralna snaga treba da pretresa s politi kom mo i, upravljeni su dvjema op im principima koji proizlaze iz to nog procjenjivanja prirodnog reda. S jedne strane, mu karac treba da hrani enu, s druge strane aktivna klasa treba da hrani kontemplativnu klasu." (7) Prema Kontu, "industrijska revolucija" predstavlja "glavnu neophodnu bazu velikog pokreta elementarnog razvoja koji je dosad karakterizirao moderno dru tvo". (8) On priznaje "neposredni utjecaj industrijske revolucije na promjenu socijalnih pojava i na oblikovanje novog filozofskog na ina mi ljenja" (9) i "sagledava zna enje po ele rada za stvaranje kooperacije me u ljudima". (10) "Iako Comte," tvrdi Fiamengo, "nije elementu po ele rada posvetio vi e pa nje u svome dijelu ni ulazio u analizu dru tvene po ele rada, vezivanje pojmova kooperacije, dru tvenog solidariteta i socijabiliteta, koje on vidno razlikuje od porodice kao unije, zasnovane na elementima osje ajnosti i simpatije, te kona no sagledavanje zna enja po ele rada za obuhvatanje itave ljudske vrste u jedinstveni socijalni organizam, predstavlja bez sumnje smionu participaciju ideja koje su donekle

bile zajedni ke teoreti arima njegove epohe, a osobito Marxu i Engelsu." (11) Kuberten se oslanja na industrijski razvoj, ali nastoji da ga instrumentalizuje i na taj na in spre i neposredan uticaj industrijske revolucije na dru tvena zbivanja, to zna i realizaciju emancipatorskih mogu nosti koje industrijalizacija stvara. On je u potpunosti obezvredio rad i to ne samo kao na in stvaranja dru tvenih dobara i obezbe ivanja egzistencije; kao na in ovladavanja prirodnim zakonima i razvoja produktivisti kih ljudskih mo i, ve i kao faktor koji uslovljava dru tveno strukturiranje. Za razliku od Konta koji je sagledao zna enje podele rada "za obuhvatanje itave ljudske vrste u jedinstveni socijalni organizam" i koji sa dru tvenom podelom rada povezuje pojmove "kooperacije, dru tvenog solidariteta i simpatije", (12) Kuberten svodi dru tvo na biolo ku zajednicu u kojoj je tiranska mo vladaju e bogata ke "elite" neprikosnovena integri u a mo . Kontov projekt stvaranja pozitivnog jednoumlja putem apsolutizovanog i sistematizovanog pozitivnog nau nog znanja do iveo je neuspeh. Jer, ne radi se samo o tome da se stvori nova misao koja e duhovno da integri e pripadnike vladaju e klase, ve i o tome da, ukoliko se eli posti i "socijalni mir", ona bude "prihvatljiva" za "radne mase" koje su glavni "remetila ki faktor" u dru tvu. I Kubertenov olimpizam u svom izvornom smislu te i da bude integrativna duhovna snaga bur oazije. Me utim, on dobija pravu vrednost tek onda kada postaje jedan od najva nijih oblika integracije potla enih u duhovnu orbitu kapitalizma. Postajanjem sporta, kao otelotvorenja osnovnih principa kapitalizma u istom obliku, osnovnom i "najjeftinijom" (Kuberten) duhovnom hranom za "mase", stvorena je mogu nost za realizovanje osnovne intencije Kontovog pozitivizma o uspostavljanju pozitivnog jednoumlja koje po svojoj prirodi odgovara srednjovekovnom hri anstvu (katoli anstvu). Pri tome, umesto apsolutizovanog i sistematizovanog pozitivnog znanja, aktiviranje masa na temelju principa bellum omnium contra omnes i uklanjanje uma postaje osnovni na in obra una s kriti kim odnosom prema postoje em svetu. Umesto Kontovog poku aja neposrednog proizvo enja pozitivnog jednoumlja putem apsolutizovanog pozitivnog znanja, kod Kubertena prvenstvo ima stvaranje pozitivnog karaktera: sport kao neumni agonalni telesni aktivizam, koji je otelotvorenje vladaju eg socijalno darvinisti kog i progresisti kog duha, predstavlja osnov stvaranja pozitivnog karaktera na kome se "spontano" razvija odgovaraju a pozitivna svest. Kont je stvorio pozitivnu filozofiju ; Kuberten je prona ao na in da je o ivotvori. Ideja progresa Industrijska revolucija u XVIII i njen razvoj u XIX veku stvorili su val optimizma koji je bio jedan od osnova duhovne klime koja je omogu ila pojavu olimpizma. Mit o "neograni enim mogu nostima razvoja nauke i tehnike" pre utni je oslonac olimpijskog progresa koji je izra en u poznatoj maksimi citius, altius, fortius - koja je nosilac Kontove "socijalne dinamike". Ubrzani industrijski razvoj i nau na otkri a bri u granice u vremenu i prostoru i postaju mo koja u rukama bur oazije, kao "nosioca progresa", postaje sredstvo za ovladavanje svetom. Ekspanzija kapitalizma name e potrebu za uspostavljanjem globalne ideologije koja e omogu iti njegov nesmetani razvoj. Rastakanje tradicionalnih upori ta duhovne integracije (religije, pre svega) i njihova neefikasnost u (duhovnom) pokoravanju radnih "masa", stvara potrebu za izgradnjom nove integrativne misli koja e "uneti red" u glavama ljudi (u odnosu prema haosu koji vlada u dru tvu) i biti efikasna u obra unu s slobodarskom sve u. Kuberten je bio jedan od onih koji su nastojali da tu klimu pretvore u filozofski program i stvore od njega univerzalni projekt ljudskog ivljenja. Kuberten bezrezervno prihvata Kontov zakon progresa po kome se dru tvo neminovno razvija u pozitivnom pravcu. Progres je nu an zakon evolucije koji se ostvaruje putem apstraktnog ove anstva. Polaze i od prirodnonau nog evolucionizma, Kuberten je poistovetio preobra aj ivotinjskih vrsta sa napretkom i na tome zasnovao svoju teoriju progresa. Kao to to prime uje Vindelband, "prirodoznanstveni evolucionizam uklju iv i teoriju selekcije, mo e dodu e protuma iti preobra aj, ali ne i n a p r e d a k : on ne mo e zasnovati, da je razultat razvitka "vi i", t.j. v r e d n i j i oblik." (13) Kuberten je li io ideju progresa svrhe i smisla, to zna i da ju je iz kulturnog vremena,

koje je pravi "prostor povijesti" (Marks), preveo u fizikalno " isto mehani ko vreme" (Bloh) koje se nalazi s onu stranu istorije. (14) Kubertenova ideja progresa se oslanja na onu misao, koja je nastala u modernom dobu, koja u prirodi vidi objekt neograni ene eksploatacije, a u nauci i tehnici sredstvo za ovladavanje prirodnim silama putem kojih ovek postaje "gospodar i posednik prirode" (maître et possesseur de la nature Dekart). Ona predstavlja obra un s shvatanjem koje u prirodi vidi ivotni, estetski i istorijski prostor oveka. U tom kontekstu svet za Kubertena nije ivotna i duhovna celina, ve sirovinski i energetski izvor i u tom smislu ivotni prostor evropskog kapitalizma. Princip koristi neprikosnoveni je osnov odnosa prema svetu. U Kubertenovoj olimpijskoj doktrini nema normativnih ograda uspostavljenom "progresu", i na taj na in su irom otvorena vrata ne samo za kapitalisti ko iskori avanje prirode, ve i za njeno uni tenje: apsolutizovani princip koristi postaje princip destrukcije. On se u sportu pojavljuje u obliku principa "ve eg napora", koji dobija svoj izraz u progresisti kom principu citius, altius, fortius, koji je svojevrsni kasapski no za samosaka enje oveka : Kuberten ima isti odnos prema ljudskom telu kao i prema prirodi. Istovremeno sa uni tavanjem prirode, uni tava se i kulturna samosvest oveka. Svi oni simboli ivota koji su bili glavna odlika tradicionalnog narodnog stvarala tva sa uni tavanjem prirode i stvaranjem surogat- ivota postaju tu i oveku. Pre utno polazi te Kubertenove koncepcije progresa je razvoj produktivisti kih mo i oveka koje se u vidu nauke i tehnike otu uju od njega i postaju sredstvo vladaju e "elite" za ovladavanje svetom. Otu enje industrije i nauke od oveka otvorilo je prostor za uspostavljanje naturalisti ke koncepcije progresa, koja se temelji na zakonima evolucije koji su progla eni za sudbinsku mo . Kapitalizam nije rezultat istorijskog razvoja dru tva, to zna i ljudsko delo, ve je najvi i oblik u kome se pojavljuju zakoni evolucije koji su nezavisni od oveka i koji diktiraju progres. "Novo" u kapitalizmu je to to je u njemu do lo do potpunog utapanja oveka u proces evolucije, to zna i da je uklonjeno sve ono (um, norme, demokratske institucije, ljudske osobenosti) to posreduje izme u prirodnih zakona i oveka - sa ime je dru tvo u lo u "pozitivnu" fazu svoga razvoja koja predstavlja najvi i mogu i stepen u razvoju ivog sveta i kraj u razvoju ove anstva. Preko duha kapitalizma, koji svoj naj istiji izraz dobija u sportu, uspostavlja se, u liku bur oazije, potpuna dominacija prirodnog toka stvari nad ovekom: pozitivno dru tvo predstavlja realizovani naturalizam. Olimpijski progres oblik je u kome se manifestuje fatalni hod zakona "prirodne selekcije" koji neprestano vr i odabir pri emu nestaju "slabi", a opstaju "jaki": borba za opstanak i dominaciju glavna je pokreta ka snaga progresa. Rat je najvi i i najdrasti niji oblik prirodne selekcije i kao takav nezamenljiva poluga u obezbe ivanju progresa. Na osnovu njegovog delovanja dolazi do "usavr avanja" oveka, nacija i rasa, i time do "usavr avanja" ove anstva. Zahvaljuju i njemu bela rasa stekla je takve genetske osobenosti koje je ine "superiornom" u odnosu prema drugim ("ni im") rasama. Budu i da Kuberten svodi oveka na ivotinju, njegova antropolo ka koncepcija samo potvr uje njegovu teoriju progresa. Kuberten zasniva progres na dijalektici prirode samo zato da bi se obra unao s dijalektikom istorije i omogu io uspostavljanje globalne dominacije bele bogata ke "elite". Ono to dovodi u pitanje naturalisti ki karakter Kubertenove doktrine je apsolutizovanje progresa koji se zasniva na razvoju dehumanizovane nauke i tehnike. Za razliku od ivotinje koju pokre u i ograni avaju njeni instinkti, Kubertenovog oveka pokre e i ograni ava beliciozni i progresisti ki duh kapitalizma. U njemu je prirodna evolucija dobila novi kvalitet (izra en u "principu ve eg napora") koji istovremeno predstavlja njeno "prevazila enje". Kuberten je denaturalizovao i samu evoluciju i od nje stvorio apstraktnu silu koja se pojavljuje kao "prirodni" osnov kapitalisti kog progresa. Shodno "optimisti kom" karakteru njegove progresisti ke koncepcije, Kuberten se suprotstavlja onim teoreti arima koji svode naciju na biolo ki organizam. U zavr nom delu govora koji e, na po etku svog olimpijskog puta, odr ati u Londonu, Kuberten upu uje svojim zemljacima slede u

poruku: " eleo bih da do aram sliku na e voljene domovine iako sam daleko od nje. Me u njenom decom ima isuvi e onih koji je vole beznade nom ljubavlju, koji su izgubili veru u njenu budu nost. Oni predvi aju njenu propast zato to iza sebe ima veoma dugu pro lost. Oni porede nacije sa individuama i veruju da su one osu ene na propadanje i uni tenje upravo onako neizbe no kao to je ovek osu en da ostari i umre. Ova teorija pronalazi opravdanje u njihovoj nestalnosti; ali, to je samo teorija i Le Ple, taj veliki po tovalac injenica i veliki neprijatelj teorija, trijumfalno ju je sru io. On je pokazao da se istorija svih naroda, starih i mladih, sastoji iz naizmeni nih promena koje uop te nisu fatalne. Stoga mi koji smo nosioci ove ohrabru uje misli mo emo, sa vrstom verom a ne sa beznade nom hrabro u, da izgovorimo re i koje, siguran sam, vama kao i meni le e duboko u srcu: ivela Francuska!" (15) Prema Kubertenu, nosilac progresa nisu produktivisti ke (stvarala ke) mo i oveka, ve gramzivost bur uja. Kao to je "krotkost" oblik u kome se bo anski duh pojavljuje u potla enima, tako je gramzivost oblik u kome se duh borbe za opstanak pojavljuje u vladaju oj "eliti". Radi se o novom kvalitetu u razvoju ivoga sveta koji je rezultat borbe izme u rasa i koji je ekskluzivna osobenost "gospodarske rase" : gramzivost postaje antropolo ki osnov progresa. Kuberten sledi vladaju i duh modernog doba : posedovanje i nagomilavanje materijalnog bogatstva svrha je ivljenja i osnov "usavr avanja" ove anstva. "Obogatite se!" - to su re i koje e Kuberten uputiti francuskoj bur oaziji da bi je pridobio da krene ka (zlatnim) olimpijskim vrhovima. On se ovde pojavljuje kao dosledni dijalekti ar: ste eno bogatstvo stvara jo ve u glad za boga enjem i tako u nedogled progresu nikad kraja. Bogata koji ne te i daljem boga enju nije samo izdajica svoje klase, ve je neodgovoran prema napretku jer kida lanac boga enja koji predstavlja vezivno tkivo progresa. Istovremeno, iz Kubertenove olimpijske doktrine jasno proisti e da je nezaja ljiva glad parazitskih klasa za materijalnim bogatstvom samo oblik u kome se iskazuje njihova potreba za neograni enom vla u. Retki su ideolozi kapitalizma koji su na tako jasan i dosledan na in razobli ili plja ka ku logiku kojom se rukovodi bur oazija i ukazali na neposrednu vezu izme u gramzivosti vladaju e klase i obespravljenosti radni tva - kao to je to u inio Kuberten. Jo jedan razlog da "nepodobni" Kubertenovi spisi ostanu skriveni od o iju javnosti. Za Marksa borba potla enih za slobodu predstavlja pokreta ku snagu dru tvenog progresa. Iz toga sledi njegov "kategori ki imparativ": "da se sru e svi odnosi u kojima je ovek poni eno, ugnjeteno, napu teno, prezreno bi e..." Bore i se fanati no za opstanak poretka koji se temelji na eksploataciji radnika, "obojenih naroda" i ene, Kuberten u borbi za slobodu vidi najgori oblik dru tvene patologije. Sloboda i progres su ne samo nespojivi, ve i suprotstavljeni. Iz nasle a ove anstva izba eno je sve ono to mo e da doprinese razvoju svesti potla enih radnih "masa" da su oni nosioci dru tvenog napretka i slobodarskog dostojanstva. Za Kubertena nije bo anska volja ili borba izme u klasa motorna snaga progresa, ve je to "volja za mo " bogata ke "elite". Duh kapitalizma oblik je u kome se ispoljavaju prirodni zakoni, a bur oazija predstavlja produ enu ruku njihove sudbinske mo i na kojima po iva dru tvena egzistencija i progres, i istovremeno stisnuta pesnica sa kojom progres uklanja prepreke na svome putu. Tiranija mo nih nad slabima najva niji je oblik u kome se ispoljava progres: suprotstaviti se tiraniji zna i stati na put fatalnom hodu progresa. Otuda biti na strani progresa zna i biti uvek na strani onih koji jezde sa isukanim ma em, i uvek protiv onih koji se bore za slobodu. Kubertenova koncepcija progresa obra un je s modernom idejom progresa koja podrazumeva ne samo kvantitativne pomake, ve kvalitetne skokove u razvoju dru tva i stvaranje novum-a. Kuberten nije mnogo odmakao od starorimskog progressus-a koji se sastoji u napredovanju bez novum-a. Mogu i su samo (beskrajni) kvantitativni pomaci, napredovanje u zadatoj prostornoj i vremenskoj dimenziji - napredovanje bez napretka - to je u osnovi "olimpijskog ra unanja" vremena. "Novo"

kod Kubertena je to to se napredovanje svodi na ukidanje svake mogu nosti za iskorak iz postoje eg sveta. Osnovni smisao Kubertenove "vladavine u glavama" je u tome, da se raskine veza izme u produktivisti ke prakse oveka i razvoja njegove svesti o sebi kao slobodarskom bi u i stvaraocu svoje istorije. To je su tina njegove progresisti ke koncepcije, koja je izra ena u poznatoj olimpijskoj maksimi citius, altius, fortius, koja bi mogla biti nazvana teorijom pozitivnog progresa. Olimpizam predstavlja sredstvo za stvaranje kulta kapitalisti kog progresa: kvantitativno sravnjivanje postaje nadljudska sila kojoj je ovek fatalno podre en. O tome Horkhajmer i Adorno: "Gra ansko dru tvo je ovladalo ekvivalentom. Ono omogu ava kompariranje raznorodnog time to ga reducira na apstraktne veli ine. Za prosvetiteljstvo postaje prividom sve to se ne razrje ava u brojkama, na kraju u jedinici; moderni pozitivizam odbacuje to u pjesni tvo. Jedinstvo ostaje geslom od Parmenida do Rusella. Zadr ava se uni tavanje bogova i kvaliteta." (16) U sportu nema dijalekti kog su eljavanja izme u dobrog i lo eg, slobode i neslobode, starog i novog.... Kvantitativni pomaci bez kvalitetnih skokova postaju izraz i mera progresa sa kojim se stvara privid da je kapitalizam u stanju da ve no "ide napred" - po cenu uni tenja oveka i prirode. Umesto da je rezultat ljudskog osloba anja i uslov istinske slobode, progres postaje kapitalisti ki oblik Sizifovog prokletstva koje putem olimpijskih igara dobija spektakularni oblik. Kuberten retko propu ta priliku da u svojim spisima i izlaganjima uka e na superiornost anti kog u odnosu prema postoje em svetu: "besmrtni duh antike" postaje simbol sveta koji se pojavljuje kao neostvarljivi ideal modernom dru tvu. Za razliku od Kubertena, Kont uvi a da u antici nije postojala ideja progresa i da je ona delo novog veka za iji nastanak posebne zasluge pripadaju Turgou i Kondorseu. (17) Govore i o anti kim misliocima Kont dolazi do zaklju ka koji na izvanredan na in upu uje na pravu prirodu Kubertenove olimpijske doktrine: "Nitko se od njih, ak ni me u najeminentnijim i najo troumnijim, nije mogao osloboditi tendencije, tada isto tako op e kao i spontane, da direktno posmatra suvremeno socijalno stanje kao korjenito inferiorno stanju pro lih vremena". (18) Mitologizovana pro lost garant je ve nosti vladaju eg poretka: "besmrtni duh antike" postaje sredstvo za obra un s idejom budu nosti. Po Kontu, "socijalni progres ne mijenja prirodu ovjeka ve , ostvaruju i ono to je najplemenitije u ovjeku (a to je premo altruizma nad egoizmom i inteligencije nad osje ajno u), historija ostvaruje i usavr ava sistem koji najpunije razvija i ostvaruje prirodu ovjekovu." (19) U tom smislu, evolucija ljudskog dru tva se po Kontu meri razvitkom onih ljudskih osobina po kojima se ljudsko dru tvo u osnovi razlikuje od ivotinjskog carstva : inteligencije i dru tvenosti. (20) Kuberten ne insistira na razvoju ljudskih osobenosti, ve na rasnom usavr avanju koje treba da omogu i beloj rasi, otelotvorenoj u bur oaziji, da postane "gospodarska rasa": sport nije sredstvo za razvoj "inteligencije i dru tvenosti", ve za prevazila enje "lenje" ivotinjske prirode oveka i stvaranje nad-zveri u liku bur uja. Progres ima relativni karakter i sastoji se u razvoju onih karakternih i telesnih osobenosti vladaju e "elite" koje joj omogu avaju da u vrsti svoj vladaju i polo aj. Kuberten prvorazrednu ulogu u ostvarivanju progresa daje "velikim ljudima" koje sa progresom povezuje misti na spona i koji se pojavljuju kao otelotvorenje njegove delatne mo i. " aka odva nih ljudi" (Kuberten), u liku vladaju e bogata ke "elite", postaje neprikosnoveni nosilac progresa, a radne "mase", kolonijalizovani narodi i ena sredstvo za njegovu realizaciju. Kuberten se dr i teorije o "velikim ljudima", ali oni nisu nosioci napretka ve su ti koji uklanjaju one ideje i snage koje sputavaju i usporavaju (neminovni) progres i koji su li eni svake odgovornosti, sem one prema progresu. ovek mo e da ubrzava ili usporava uspostavljeni progres, ali ne i da ga zaustavi, pogotovu ne da stvori novi svet. Najvi i oblik "slobodnog" delanja je "usavr avanje" postoje eg sveta i samoga sebe kao njegovog nerazdvojnog dela, a osnovni smisao olimpijske pedagogije je da predupredi ugro avanje odvijanja progresa tako to e pridobiti pot injene da nepravedni vladaju i poredak prihvate kao neminovnost. Kuberten, poput Konta, nije razre io sukob izme u determinizma i slobode: ako je

progres nu an i odvija se po nepromenljivim zakonima evolucije, onda je slobodna akcija oveka nemogu a. Ljudi nisu nosioci progresa i u tom smislu stvaraoci istorije, ve su njegovo oru e: determinizam i fatalizam osnov su i okvir ljudske prakse. Osnovni smisao apsolutizovanja prirodnih zakona, kao nose e snage progresa, obra un je s slobodarsko-stvarala kom samosve u oveka i njegova potpuna i beznade na integracija u postoje i svet. Prirodni zakoni imaju istu onu ulogu koju su imali bogovi u pro losti: da ovekove e uspostavljeni poredak tla enja tako to e oduzeti pravo potla enima na slobodu, jednakost i bratstvo. Zato se Kuberten obra unava s ovekom kao umnim i stvarala kim bi em: umesto da nastoji da stvori svet po svom ljudskom liku, ovek mo e jedino da se prilago ava postoje em svetu; umesto totalizacije dru tva od strane stvaralaca dru tvenih dobara, uspostavljena je totalizacija dru tva od strane parazitskih klasa. ovek je po Kubertenu "lenja ivotinja" a sport, koji "nije u prirodi oveka", sredstvo sa kojim treba razviti u njemu borbeni duh i "volju za mo ". Putem sporta ovek prevazilazi svoju ivotinjsku prirodu (potiskivanjem i saka enjem svog prirodnog i slobodarsko-stvarala kog bi a) i postaje svojevrsna nad-zver. Radi se o novom i najvi em stepenu u evoluciji ivih bi a koji je otelotvoren u liku "novih ljudi" koji ine "gospodarsku rasu". O igledno je da voljni momenat (otuda takav zna aj karaktera) igra prvorazrednu ulogu u ostvarivanju ovog evolucionog pomaka, pri emu je uloga Kubertena, kao otelotvorenja delotvornih mo i "velikih ljudi", presudna. Kuberten se poziva na "pravo ja ega" i prirodnu selekciju, kao glavne prirodne zakone, ali se oni pojavljuju u obliku borbe za dominaciju. Sama volja za dominaciju (mo ) nije proizvod prirodnog toka evolucije, ve je rezultat borbe izme u rasa za opstanak koja svoj najvi i izraz dobija u helenskom rasisti kom, robovlasni kom i patrijalhalnom poretku, a u modernom dobu u obliku pedagogije Tomasa Arnolda i modernih olimpijskih igara - koje predstavljaju "obnavljanje besmrtnog duha antike". Uprkos zna aju koji daje sportu, kod Kubertena nema heroizovanja li nosti sportiste, ni glorifikovanja njihovih pobeda i rezultata (rekorda). Oni se pojavljuju isklju ivo kao predstavnici svoje rase (nacije) i kao takvi su simboli no otelotvorenje razvojne snage kapitalizma. Sportisti nisu akteri olimpijskih igara, ve jedno od sredstava za realizovanje olimpijskog spektakla. Pravi pobednik na olimpijskim igrama je misti ni duh kapitalizma, a pravi rezultat je obnavljanje njegove ivotne snage i vere ljudi u njegovu neuni tivost. Nisu, dakle, ljudi ti koji pobe uju i posti u rekorde, ve je to "progresivni" duh kapitalizma koji - poput anti kih bogova - putem mi i avih tela sportista, njihove borbe i rezultata potvr uje svoju svemo i ljudsku bezvrednost. Kuberten ukida istoriju i svodi je na ivot, a njega na prirodni tok zbivanja. ovek ne stvara svoju istoriju, ve je ivot samo sled prirodnih zakona koji va e u ivotinjskom svetu, a on je samo jedan od oblika u kome se realizuju zakoni evolucije ivog sveta. Putem porodice, rase i pola ovek dobija karakteristike biolo kih entiteta, to postaje osnov dru tvenog strukturiranja: umesto ljudske, ove anstvo je svedeno na ivotinjsku (biolo ku) zajednicu; umesto dijalekti kog razvoja istorije, uspostavljen je evolutivni razvoj ivog sveta. Otuda nije kulturno nasle e civilizacije, koje je ovek stvorio u svojoj borbi za opstanak i slobodu, osnov ljudskog "samoodre enja" i dru tvenog integrisanja, ve je to biolo ko nasle e rase koje je ste eno u borbi za dominaciju. Dr e i se evolucionog pozitivizma, Kuberten prihvata kako determinizam, tako i sukcesiju, ali u pozitivnom dru tvu ne vidi nu ni rezultat prethodnog stanja, ve svojevrsnu reinkarnaciju anti kog dru tva. Za razliku od Konta koji ima u vidu "teolo ku" i "metafizi ku" fazu u razvoju ove anstva, kod Kubertena se itava pro lost nalazi u istoj vremenskoj ravni, tako da on iz nje mo e da "uzme" sve ono to mu je potrebno u datom politi kom trenutku. Nema bilo ega bitnog to mo e da bude brana voluntarizmu bur oazije, a sve to je stvoreno u istoriji mora da bude na raspolaganju u borbi za opstanak postoje eg poretka. Svo enje istorije na istu vremensku ravan slu i da se doka e da u istoriji nije bilo, ni da mo e biti bilo kakvih kvalitativnih promena, to zna i da je te nja ka iskoraku iz postoje eg sveta besmislena. Pro lost i budu nost sadr ane su u sada njosti, kao to je u jedinstvu

misao i delo, teorija i praksa. Glavni pokreta i nosilac neminovnog i ve nog progresa je "duh kapitalizma" koji je otelotvoren u "svetom ritmu" olimpijskih igara - koji se ni po koju cenu ne sme prekinuti. Kuberten nema na raspolaganju bo anski (olimpijski) svod sa kojim mo e da pribavi "ve nost" uspostavljenom kapitalisti kom poretku: "sveti ritam" olimpijskih igara sredstvo je za obezbe ivanje trajanja postoje eg sveta bez bitnih promena. Kuberten ne zastupa u enje o cikli nom razvoju istorije, ve o beskrajnoj otvorenosti "budu nosti". "Sveti ritam" olimpijskih igara oblik je obogotvorenja "progresivnog" duha kapitalizma, dokaz njegove "veli ine" i "neprolaznosti". On postaje simboli ni izraz (anti)egzistencijalnog ritma "progresa" koji se zasniva na uni tavanju prirode i oveka - koji se u sportu ispoljava u obliku apsolutizovanih principa "ve eg napora" i citius, altius, fortius. Istovremeno, "sveti" etvorogodi nji ritam odr avanja olimpijskih igara nametanje je kapitalizmu dinamike obnavljanja vere u njegove osnovne vrednosti po anti kom modelu, koji je odgovarao izazovima religioznog duha koji je u njemu dominirao. Otuda etvorogodi nji ritam modernih olimpijada predstavlja apstraktni tok vremena koji ne prati dinamiku kapitalisti kog progresa koji je uslovljen brzinom obrta kapitala - kome je podre ena dinamika ivota, to dolazi do izra aja u uspostavljanju i razvoju novih globalnih sportskih (kao i drugih zabavlja kih) manifestacija, koje popunjavaju prostor izme u olimpijskih igara i koje dobijaju onaj status koji je po Kubertenu isklju ivo bio rezervisan za olimpijske igre. Dinamika kapitalisti kog progresa detronizovala je olimpijske igre, kao glavni i jedini na in obnavljanja mladala ke sve ine kapitalizma, u nastojanju da stvori sve blje taviji duhovni svod koji e zaslepiti oveka i na kome e olimpijske igre biti samo jedna zvezda u sve brojnijem jatu. Istovremeno, dinamika kapitalisti kog progresa dovela je, pogotovu sa razvojem "potro a kog dru tva", do trivijalizacije "olimpijske misterije", tog po Kubertenu najva nijeg elementa olimpijskog kulta koji omogu ava uspostavljanje misti ne spone izme u oveka i duha koji vlada svetom. Kubertenova koncepcija progresa ima instrumentalni karakter i zasniva se na razvoju nauke i tehnike, iji su nosilac obespravljene "radne mase", koje postaju ekskluzivno sredstvo vladaju e parazitske klase za ostvarivanje njenih interesa: ovek postaje rob sopstvene produktivisti ke (stvarala ke) prakse. Olimpijski progres se temelji na pozitivisti kom nau nom umu koji polazi od Kontove maksime savoir pour prevoir, prevoir pour agir, to zna i da je planiranje budu nosti, kao neprikosnovena privilegija vladaju e "elite", alfa i omega Kubertenove teorije progresa. Instrumentalni karakter Kubertenove koncepcije proisti e iz te nje za racionalnim planiranjem budu nosti, koji podrazumeva predvi anje prepreka koje mogu da ugroze uspostavljeni "progres" i sredstva za njihovo efikasno uklanjanje. Me unarodni olimpijski komitet je svojevrsni servis bur oazije za "planiranje budu nosti". Njegova nedemokratska priroda ne ukazuje samo na pravu prirodu olimpizma, ve pre svega na pravu (antidemokratsku) prirodu kapitalizma. U ovom kontekstu se mo e bolje shvatiti simboli ni zna aj koji ima Kubertenovo predavanje njegove celokupne pisane zaostav tine nacistima i njegov zavet da nacisti ka Nema ka bude uvar njegove olimpijske ideje: klju evi "budu nosti" predati su u ruke nacista. "Negativno" polazi te Kubertenove doktrine predstavlja istina da je ovek u stanju da stvori svet po svom ljudskom liku. To je ono to daje teorijski i prakti ni zna aj Kubertenovoj koncepciji i ini njenu dramatiku: to su objektivne mogu nosti za iskorak iz kapitalisti kog sveta ve e, utoliko je Kubertenova koncepcija agresivnija. Udarni deo planiranja i sprovo enja progresa je stvaranje iluzije da se radi o spontanom ("prirodnom") procesu kome je ovek fatalno podre en. Kuberten je ukinuo subjektivnu (slobodarsku) praksu radnih slojeva da bi apsolutizovao i obogotvorio subjektivnu (tla iteljsku) praksu vladaju e klase. Pri tome, on "zaboravlja" da je i njegova doktrina proizvod vekovne borbe nastupaju e gra anske klase protiv feudalizma i da je ona utkana u njegov socijalno darvinisti ki i progresisti ki evolucionizam. Uostalom, sam Kuberten isti e zna aj ljudi kao to je bio Tomas Arnold za "preobra aj britanske imperije" i glorifikuju i zna aj "elite" za razvoj dru tva insistira na autoritarnom ustrojstvu MOK-a. Kubertenova "subjektivna praksa" svodi

se na ukidanje svake mogu nosti da se u oveku razvije "negativna" svest koja e ga su eljiti s vladaju im poretkom. Me utim, ukoliko je progres neminovan, to zna i da on u potpunosti isklju uje mogu nost da ovek samostalno donosi sudove i da se odnosi prema postoje em svetu. Dosledno slede i Kubertenovu olimpijsku doktrinu, ovek ne mo e da ugrozi, pogotovu ne da zaustavi fatalni hod progresa, pa je samim tim besmisleno nastojanje da se on, putem olimpijske doktrine i prakse, "sa uva od ugro avanja". Ovde se Kuberten su eljava s istim problemom s kojim se, pogotovu sa nastankom modernog doba, su eljava crkva: ukoliko je bo ja volja svemogu a i sveprisutna, onda je borba crkve za o uvanje vere u boga besmislena. Kubertenova koncepcija pre utno se zasniva na dualizmu duha kapitalizma, koji je otelotvorenje progresa koji je diktiran zakonima evolucije, i "lenje" ivotinjske prirode oveka. Njegova "utilitarna pedagogija" sredstvo je sa kojim treba oploditi ivotinjsku prirodu oveka duhom kapitalizma i na taj na in stvoriti "novog oveka" koji e da obezbedi kontinuirano odvijanje progresa. Otuda Kuberten daje takav zna aj "besmrtnom duhu antike" koji je, u stvari, duh kapitalizma zaodenut anti kim velom koji treba da mu pribavi oreol "ve nog", kao i pedago koj reformi koju treba izvesti putem sporta i olimpizma. Ona treba da omogu i da bur uj razvije i sazna svoju "pravu" (zverinju) prirodu i na taj na in postane "svesni" nosilac "progresa". Radi se o fanatizovanju bur oazije razvojem mesijanske svesti koja osloba a bur uja moralne odgovornosti za njegove postupke, ali samo zato da bi preuzeo punu odgovornost za progres (vladaju i poredak). Otuda biti "nosilac progresa" zna i biti oslobo en "sitni avih pravila" (Kuberten) koja va e za "obi ne ljude". Ni ta ne sme da sputava hod progresa, a to zna i samovolju vladaju e "elite". Na tome se, izme u ostalog, zasniva autoritarno ustrojstvo MOK-a: lanovi MOK-a, po Kubertenu, ne odgovaraju nikome - oni su "poverenici" olimpijske ideje, (21) i kao takvi su najvi i uvari "progresivnog" duha koji vlada svetom i na kome se zasniva opstanak i "usavr avanje" ove anstva. Krajnji cilj Kubertenove olimpijske doktrine i prakse je uklanjanje emancipatorskog nasle a ove anstva koje pru a mogu nost za stvaranje novog sveta, i potpuno i nepovratno utapanje oveka u poredak u kome dominiraju zakoni koji vladaju u ivotinjskom svetu. "Pomirenje" obespravljenih sa uspostavljenim poretkom neslobode i nejednakosti predstavlja conditio sine qua non "novog po etka" u razvoju dru tva za koji se Kuberten zala e, s tim to Kuberten ne te i stvaranju nove civilizacije, ve "novog" varvarizma. U Kubertenovoj koncepciji su, u liku bur oazije, "ujedinjeni" apsolutizovani voluntarizam i apsolutizovani progresizam. On ukida dijalektiku istorije i dijalektiku prirode da bi nametnuo takve "zakone razvoja" koji pribavljaju vladaju em poretku legitimnost jedino mogu eg i ve nog. Svet kao prostor na kome je uspostavljena neprikosnovena i ve na dominacija bele (zapadno-evropske) bur oaske "elite" nad radnicima, "obojenim narodima" i enom - to je najvi i i krajnji cilj olimpijskog progresa i vrhunac pozitivnog dru tvenog stanja. On predstavlja kraj evolucije koja se zasniva na dejstvu socijalno darvinisti kih zakona: umesto sukoba, "pomirenje" i "usavr avanje" postaju osnov dru tvenog ivota. Princip konkurencije ukinut je principom dominacije. Aktivizam je jo jedna dodirna ta ka izme u Konta i Kubertena. U Kontovoj filozofiji je "te i te na akciji, dok su elementi intelekta ili osje aja subordinirani aspektu akcije". (22) Kont "nije zami ljao promjenu socijalnih stanja kroz historiju kao niz spontanih doga aja, ve je akciju ljudi odu evljenih i zagrijanih za reforme smatrao neophodnom pretpostavkom za njihovo realiziranje". (23) Ni Kuberten ne nastoji da konzervira svet, ve da ga "usavr i" sistematskom eliminacijom svega onoga to mo e da ugrozi njegov opstanak. On nastoji da se obra una s emancipatorskim tekovinama ove anstva, i u tom smislu njegova teorija poziv je bur oaziji da krene u krsta ki rat protiv svega to vodi ka iskoraku iz postoje eg sveta. Kubertenova aktivisti ka intencija zasniva se na te nji kapitalisti kih monopola da preurede dru tvo shodno svojim interesima i da kolonizuju planetu. Svet kao koncentracioni logor zapadno-evropskog kapitala u kome je uni tena svaka nada u bolji svet - to

je ideal "savr enog" sveta kome Kuberten te i. Kod Kubertena se, kao i kod Konta, uo ava razlika izme u pojmova "razvitak" i "usavr avanje". Me utim, kod Kubertena "razvitak" se svodi na fatalni tok evolucije, dok je "usavr avanje" oblik subjektivne prakse "elite" ove anstva (bele rase), svojevrsno doterivanje sveta i uklanjanje prepreka fatalnom hodu progresa. Pozitivno stanje postaje neostvarljivi ideal: mi se pribli avamo, ali nikada ne emo dosti i savr eno pozitivno stanje. Pod tim Kuberten ne podrazumeva te nju da se dosegne odre eni vrednosni ideal, ve potpunu integraciju oveka u uspostavljeni poredak, pri emu borila ki i progresisti ki aktivizam postaje neprikosnovena integrativna i vladaju a snaga koja ini ivot i na kojoj po iva svet. Umesto za promenu dru tvenih odnosa, kao i za razvoj proizvodnih snaga i stvarala kih mo i oveka, Kuberten se zala e za stvaranje nove "gospodarske rase", u vidu parazitskih klasa, koja e uspeti da se efikasno obra una s emancipatorskim tekovinama ove anstva i slobodarskim pokretima. Kuberten je ovde blizak Spenseru: "usavr avanje" se zasniva na izumiranju neprikladnih i pre ivljavanju prikladnih funkcija dru tvenog organizma. (24) Budu i da je ovek oru e progresa a ne njegov stvaralac, "usavr avanje" kao njegova "subjektivna praksa" mogu e je samo u kontekstu ubrzanja progresa, to postaje glavna "osobenost" po kojoj se ovek razlikuje od ivotinje. U njegovoj izvornoj olimpijskoj doktrini Kuberten u sportu vidi oblast u kojoj se "najbolji predstavnici" bele rase, kao predstavnici svojih nacija, bore za primat - to dovodi do razvoja njihovog osvaja ko-tla iteljskog karaktera i na taj na in do "usavr avanja" bele rase. Istovremeno, "usavr avanje sveta" podrazumeva uni tavanje kriti ke svesti i pacifikovanje radnika : javna (politi ka) sfera privilegija je vladaju e "elite". Sport postaje glavno politi ko sredstvo vladaju e klase za depolitizaciju "masa" i za stvaranje od radnika objekta vladaju e (samo)volje i " iste" radne snage. Borba za "usavr avanje" dru tva svodi se, po Kubertenu, na pedago ku reformu koja e omogu iti stvaranje jednoobraznog karaktera ljudi i jednoobraznog pogleda na svet. Krajnji domet "usavr avanja" je potpuna eliminacija kriti ko-menjala ke svesti i ideje budu nosti, odnosno, realizacija ideje "reda" i "progresa" kao uspostavljanje potpune i kona ne vlasti kapitala nad ovekom ( ove anstvom) i nad planetom (prirodom) kao sirovinskim i energetskim izvorom. Kuberten nastoji da putem totalitarnog klasnog voluntarizma onemogu i da razvoj industrije i nauke, a to zna i razvoj produktivisti kih (potancijalno stvarala kih) mo i radnika dovede do njihove pojave na javnoj sceni i ugrozi neprikosnovenu vlast parazitske "elite". Umesto promene sveta, "usavr avanje" se svodi na stvaranje "pozitivnog oveka" ( ove anstva), to zna i na njegovu potpunu i nepovratnu integraciju u postoje i svet (neslobode, nejednakosti i nepravde). Stadion, kao prostor na kome je uspostavljena potpuna dominacija (belicioznog) pozitivisti kog jednoumlja, najautenti niji je simbol sveta kome Kuberten te i: on predstavlja kapitalisti ki hram gde se uni tava um i slobodarsko dostojanstvo i ovek oplo uje socijalno darvinisti kim i progresisti kim duhom kapitalizma. Ideal "savr enstva" kome ovek treba da te i ve je stvoren, i to u anti koj Gr koj. Umesto ideje budu nosti i borbe za humaniji svet, Kuberten nastoji da uljuljka oveka u romantizovanu idilu anti kog sveta. "Savr eni svet" kome se te i nije stvar slobodnog opredelenja oveka i rezultat njegove stvarala ke prakse, ve je datost koja se pojavljuje u obliku idealizovane predstave helenskog sveta u kome je bilo dostignuto sve ono emu ovek modernog doba treba i mo e da te i. Helenski svet postaje otelotvorenje ideala harmoni nog sveta u kome su ljudi "umirali sre ni". Pre utno, jer je to suprotno logici njegovog evolucionizma po kome je progres neminovnost, Kuberten sugeri e da je hri anstvo unazadilo oveka i da je osnovni cilj olimpizma da oveka vrati njegovim pravim korenima i u ini svet onakvim kakav je bio u anti ko doba - kada je ove anstvo "moglo da se osmehuje". Radi se o vremenu u kome se demos jo nije pojavio na politi koj sceni polis-a, i pre nego to je samovolja vladaju e aristokratije morala da se su elji sa op tim principom ove nosti koji va i za svakog slobodnog oveka (Helena), koji e do i do svog najvi eg izraza u Sokratovoj moralnoj filozofiji, a u modernom dobu e biti preto en u Kantov "kategori ki

imperativ". Kuberten u vladaju oj bur oaskoj "eliti" vidi "gospodarsku rasu" koja je u stanju da ove anstvo nanovo vrati na put sa koga je skrenulo jo u antici, to e se posti i kona nim obra unom s emancipatorskim nasle em ove anstva i idejom budu nosti. Tom vra anju ove anstva na "pravi put" treba da poslu i i ponovno uvo enje "svetog" olimpijskog ra unanja vremena. Budu nost se ne pojavljuje kao iskorak iz postoje eg sveta i stvaranje novum-a, ve kao kontinuirani razvoj postoje eg sveta i njegovo "usavr avanje". Imaju i u vidu da se po Kubertenu itava pro lost ove anstva nalazi u istoj vremenskoj (neistorijskoj) ravni, treba samo uzeti ono to je "dobro" ("pozitivno"), a odbaciti "lo e" ("negativno") - i na taj na in uspostaviti "pozitivni svet". Za razliku od prete a modernog doba koji su nastojali da budu vizionari (Mor, Kampanela, Hobs, Bekon, Oven, Furije), Kuberten nastoji da uni ti viziju budu nosti i vizionarski um. On se obra unava s "fantazijom" kada je re o ideji budu nosti koja podrazumeva prevazila enje kapitalisti kog sveta, istovremeno kada od olimpijskih igara nastoji da stvori fantasti ni pojavni oblik principa na kojima se zasniva postoje i svet. Ta nije, olimpijske igre kao najvi i kult pozitivnog sveta predstavljaju vrhunac i kraj ma tanja. Kuberten "prevazilazi" i Lajbnicovu teodiceju: uspostavljeni svet nije "jedan od najboljih svetova", ve jedino mogu i svet. U predgovoru drugom tomu Kontovog "Kurs pozitivne filozofije" an Pol Enthoven konstatuje da Kontovo delo najavljuje "kraj utopije" (la fin de l' utopie). (25) Kuberten pred sobom ima daleko te i zadatak: olimpizam se ne su eljava samo s idejom utopije, ve i s mogu no u da se ona realizuje. Sport je sredstvo za spre avanje da objektivne mogu nosti slobode postanu realne mogu nosti ljudskog osloba anja uni tavanjem kriti ke svesti i subjektivne (menjala ke) prakse radnika, kolonijalizovanih naroda i ene. To je ono to ini represivni karakter olimpizma : to su ve e objektivne mogu nosti da ovek iskora i iz kapitalisti kog sveta u civilizaciju slobode, to je agresivnije nastojanje vladaju eg poretka da ga to dublje zagnjuri u sve gu e blato svakodnevnice. Ukidanjem kriti ke distance prema pozitivitetu " injeni nog" Kuberten je od olimpizma stvorio Anpassungsideologie kapitalizma i na taj na in ga neraskidivo vezao za njega: sudbina kapitalizma postaje sudbina olimpizma. Nasadiv i iskasapljenu anti ku tradiciju i socijalno darvinisti ke zakone na progresisti ki princip citius, altius, fortius, Kuberten je utro put za apsolutizovanje kapitalisti kog principa u inka iji je razvoj doveo ne samo do dehumanizovanja, ve i do denaturalizovanja (robotizovanja) oveka. U tom kontekstu pojavljuju se i princip "ve eg napora" (kao osnov za "prevazila enje" ivotinjskog u oveku), kao i princip mens fervida in corpore lacertoso koji se temelje na kriterijumima vrednovanja koji se zasnivaju na kvantitativnom sravnjivanju. Rekord nije samo "mera" otu enja oveka od njegovog ljudskog bi a, ve i "mera" uni tenja oveka kao ivog bi a. Za razliku od olimpizma s kraja XIX veka koji je imao antislobodarski karakter, olimpijski progresizam dana njice ima ekocidni karakter koji proisti e iz destruktivne prirode kapitalizma koja je kulminirala u tzv. "potro a kom dru tvu". U Kubertenovoj olimpijskoj doktrini nema bilo kakvih razumno ustanovljenih ko nica bespo tednom socijalnom darvinizmu i destruktivnom progresizmu. Ona ne samo da otvara mogu nost za uni tenje ove anstva, ve nastoji da bude u prvim redovima borbe protiv emancipatorskog nasle a ove anstva i protiv uma koji je u stanju da uspostavi kriti ku distancu prema procesima destrukcije i osmisli novi put razvoja dru tva. "Pomirenje" oveka sa uspostavljenim svetom, glavni zahtev Kubertenove "utilitarne pedagogije", ne zna i samo odricanje od nade u bolji svet i fatalisti ko prepu tanje dehumanizovanom i denaturalizovanom progresu, ve i sau estvovanje u uni tavanju sveta. "Kraj utopije", u liku kapitalizma, ne pojavljuje se samo kao kraj istorije, ve i kao kraj ivota. Olimpizam i nauka Kubertenovo metodolo ko polazi te zasniva se na Le Pleovom principu: "Mi smo usresre eni na dru tvene injenice sa egzaktnim posmatranjem a ne sa a priori teorijama". (26) Govore i o svom

intelektualnom uzoru Le Pleu, Kuberten isti e da je njegova najve a zasluga to, to je bio "veliki prijatelj injenica" i "veliki neprijatelj teorija". (27) Ovaj princip dobija svoje pravo zna enje u kontekstu Le Pleovog stava, saop tenog nakon Julske revolucije iz 1830. godine: "Posvetio sam svoj ivot ponovnom uspostavljanju socijalnog mira u mojoj zemlji." (28) Ne teorija, ve interesi vladaju e klase i odgovaraju a politi ka praksa osnov je Le Pleovog, kao i Kontovog, pozitivisti kog apriorizma. U tom kontekstu (pozitivna) nauka postaje politi ko sredstvo za prou avanje dru tvene realnosti da bi moglo da se pravovremeno i efikasno deluje radi o uvanja uspostavljenog poretka. To je pravi smisao Kontove maksime savoir pour prevoir, prevoir pour agir koja postaje osnovni orijentir nau nicima, koji su svedeni na "socijalne in injere", u njihovom prou avanju dru tva. Ovde treba re i i to da Kuberten ne sledi Le Pleovu "mikroskopsku sociologiju", koja po Emilu Dirkemu predstavlja "besmislenu kompilaciju neupotrebljivih injenica" koja ne pru a mogu nost da se do e do " irih dru tvenih struktura". (29) Ono sa ime se Kuberten rukovodi je Le Pleova fanati na re enost da itav svoj ivot posveti odbrani uspostavljenog poretka. O tome Markuze : "Trebalo je sa uvati nezavisnost injenica, a umovanje je trebalo usmjeriti prema prihva anju datoga. Na taj na in, pozitivna filozofija te ila je za tim da se suprotstavi kriti kome procesu koji se podrazumjeva u filozofskom "negiranju" datoga, i da injenicama vrati dostojanstvo pozitivnog." (30) I dalje: "Pozitivisti ko protivljenje na elu da se i injenice iskustva moraju opravdati pred pala om uma sprije ilo je, me utim, da se ti "podaci" interpretiraju u vidu obuhvatne kritike same datosti. Takva kritika vi e nije imala svoga mjesta u znanosti. Na koncu je pozitivna filozofija olak ala kapitulaciju mi ljenja pred svim to opstoji i to pokazuje snagu da istraje u iskustvu." (31) Problem je u tome to svet " injeni nog" sadr i i kulturu, kriti ku svest, politi ke pokrete koji te e novom svetu, kao i emancipatorske tekovine koje pru aju mogu nost za iskorak iz postoje eg sveta. Drugim re ima, svet " injeni nog" bremenit je onim to predstavlja negaciju vladaju eg poretka negativnim. Kuberten prestaje da "po tuje injenice" kada se su elji s onim injenicama koje dovode u pitanje uspostavljeni poredak i postaje njihov radikalni kriti ar - upravo sa aspekta aristokratskog i bur oaskog vrednosnog horizonta. On nije branilac uspostavljenog sveta, koji u sebi nosi i mogu nost njegovog preobra aja, ve vladaju eg poretka. Otuda su na udaru Kubertena i njegovih olimpijskih saboraca pre svega emancipatorsko nasle e prosvetiteljstva, ideje-vodilje Francuske gra anske revolucije, kao i demokratska prava i institucije koje su uspostavljene u drugoj polovini XIX veka. To nisu " injenice" od kojih treba po i, ve sa kojima se, polaze i od interesa vladaju e klase, treba obra unati. "Jedinstvo" pozitivnog uma sa postoje im svetom je privid. Sam Kuberten u stvaranju svoje olimpijske doktrine ne polazi od postoje eg sveta kao pozitivnog, ve kao negativnog osnova u odnosu prema kome razvija svoju teoriju - polaze i od idealizovanog helenskog sveta. "Besmrtni duh antike" pojavljuje se kao "glasnik nestalih vekova" koji treba da unese svetlost u sivilo svakodnevnog ivota u kome vlada "uzaludna muka" (rad) i koji je zaboravio na radost. U osnovi pozitivisti kog odnosa prema svetu nije obra un s kriti kom mi lju kao takvom, ve samo s onom kriti kom mi lju koja dovodi u pitanje uspostavljeni poredak. Olimpizam se rukovodi rigidnom vrednosnom emom koja se odnosi kriti ki prema svemu to vodi promeni (prevazila enju) postoje eg sveta i koja je putokaz za odre ivanje njegovog konkretnog delanja i kriterijum za ocenu njegove uspe nosti (efikasnosti). Kubertenov pozitivizam pretpostavlja postojanje duhovnog (elitisti kog) centra mo i koji odre uje i usmerava olimpizam ka ostvarivanju strate kih interesa kapitalizma, to zna i normativni horizont koji se ne mo e dovesti u pitanje. Osnovna uloga Me unarodnog olimpijskog komiteta, koji je samoizabrana, autoritarna i antidemokratska institucija, i kao takva steci te najodanijih i najmilitantnijih predstavnika vladaju e klase, je da sa uva i pro iri taj horizont. "Mi smo samoizabrani i ne odgovaramo nikome", nagla ava Kuberten i progla ava lanove MOK-a svetim uvarima izvornog duha kapitalizma i strate kih interesa kapitalizma. (32) Autoritarno ustrojstvo MOK-a simboli an je izraz nedodirljivosti i nepromenljivosti osnovnih principa na kojima se temelji kapitalizam. "Originalnost" Kubertena je u tome to je "vi ak injeni nog", koje nosi klicu menjala kog, nastojao da "ukloni" kontrolisanjem svesti ljudi, a ne

promenama dru tvenih odnosa. Otuda je credo njegove "utilitarne pedagogije", koju e s najve im entuzijazmom preporu iti nacistima, "vladati u glavama". Da bi to postigao Kuberten ne spaljuje, poput nacista, knjige, ve nastoji da putem sporta uni ti sve ono to pru a mogu nost za kriti ko su eljavanje oveka s postoje im svetom. U ovom kontekstu se na pravi na in mo e shvatiti i konstatacija da je sport savremeni "opijum za narod" sa kojim se uspostavlja mentalna kontrola nad ljudima. Zalaganje za sport kao sredstvo za uspostavljanje neposredne vladavine poretka nad ovekom, uspostavljanjem vladavine "u glavama ljudi", je ono to obezbe uje Kubertenu po tovanje vladara sveta i daje takav zna aj sportu. Slikovito re eno, sport je policijska palica u glavi oveka sa kojom se vladaju i poredak obra unava s njegovom kriti ko-menjala kom mi lju. Kubertenov univerzalni metodolo ki koncept glasi: osakatiti emancipatorske mogu nosti progresa i iskoristiti ih za obra un sa slobodarskom borbom ljudi. "Prakti ni" Kuberten nastoji da upotrebi sve to mu je na raspolaganju da bi spre io "uspon masa" i sa uvao vlast aristokratije i bur oazije. Kubertenova olimpijska doktrina predstavlja radikalni obra un s emancipatorskim nasle em moderne nauke. Ukoliko Kubertenovu doktrinu uporedimo sa filozofijom Frensisa Bekona, prete om moderne nauke i pozitivizma, vide emo da im je zajedni ko to to favorizuju " injenice" i to odbacuju duhovni autoritet kao kriterijum za odre ivanje ispravnosti mi ljenja i delanja. U tom smislu Bekon ima, za razliku od Kubertena, negativni odnos prema pozivanju na antiku, ali i prema pozivanju na budu nost. Po njemu se "do istine ne dolazi pozivanjem na bilo koje doba, to je nesigurno, ve u svetlu prirode i iskustva, to je ve no." (33) Cilj nauke nije stvaranje duhovnog ve materijalnog bogatstva, odnosno, ne duhovnost, ve tehnika, kao mo ovladavanja prirodom radi njenog iskori avanja, postaje glavni pokazatelj ljudskih mo i i osnov "pobolj anja ove anstva". Kuberten ne insistira na tehni kim izumima, poput Bekona, ali su oni, u njegovoj koncepciji "progresa", jedna od osnovnih pretpostavki za ekspanziju kapitalizma. Umesto te nje ka istini i razvoju mudrosti, dominira te nja ka sticanju znanja koje omogu ava razvoj produktivisti kih (tehni kih) mo i oveka radi njegovog ovladavanja prirodom. Ve se kod Bekona susre emo sa idejom o svetskoj civilizaciji, kao i sa idejom da se kori enjem nauke (koja je svedena na ve tinu putem koje ovek izvla i najve u mogu u korist) omogu i oveku da "koristi svoje pravo na prirodu". Bekon te i "velikoj obnovi" (Great Instauration) pri emu se tehnika svodi na modernizovanu magiju putem koje se ono to je "u prirodi stvari" koristi za razvoj ljudskih mo i. Bekonova "nova nauka" ne slu i samo zato da uve a znanje oveka o prirodi, ve da pru i mogu nost oveku da ovlada njome i na taj na in stvori bolji ivot. O tome Mihailo Markovi : "Na in da se ljudski ivot obogati novim otkri ima i mo ima sastoji se u tome da se pro iri ljudsko saznanje ovog sveta. Ljudi treba da prestanu da se bore jedni sa drugima i treba da svoje sjedinjene napore okrenu ka zajedni kom neprijatelju - nepokorenoj prirodi. Treba da sjedine ruke u traganju za saznanjem uzroka i tajnih kretanja stvari." I dalje: "Put ka saznanju je najpre oslobo enje duha od svih predrasuda i fiksiranih predube enja (Bekon ih zove idolima), a zatim ponizno posmatranje prirode, uvek sa dubokim po tovanjem za ono to ona ima da nas nau i. "Prirodu mo emo zavoleti samo ako je prethodno slu amo". (...) Prirodu treba otkrivati induktivnim zapa anjem. ovek treba da postane njen "sluga i tuma ", ali samo zato da bi na kraju zavladao prirodom radi svojih sopstvenih svrha." (34) Prava vrednost ljudskog znanja sastoji se u njegovoj upotrebljivosti : korisnost postaje glavni atribut nauke. U "Novum organum"-u Bekon se zala e za upoznavanje sa uzrocima pojava i doga aja da bi se moglo adekvatno delovati da bi se uve ala mo oveka - princip koji e postati jedan od kamena temeljaca Kontove pozitivisti ke filozofije. Kod Kubertena Bekonov nau ni princip "znati da bi se predvidelo, predvideti da bi se delovalo" postaje vrhovni politi ki princip: saznajno-produktivisti ka mo oveka postaje tla iteljska mo vladaju e klase koncentrisana u rukama kapitalisti kih monopola. U njegovoj doktrini nauka i tehnika, kao na in ovladavanja prirodnim zakonima, postaju sredstvo bur oazije za obra un s emancipatorskim nasle em ove anstva i ljudskim mo ima, i za podre ivanje dru tva strukturi i zakonima koji

vladaju u ivotinjskom svetu. Za razliku od zveri, bur uj nije podre en prirodnim zakonima, ve ih koristi da bi uspostavio takav poredak u dru tvu koji odgovara odnosima koji su uspostavljeni u ivotinjskom svetu. Umesto da te i uspostavljanju "dominacije moderne prirodne nauke nad prirodnim pravom", kao to to ini Hobs, (35) Kuberten nastoji da putem prirodne nauke uspostavi dominaciju prirodnog prava u du tvu, ali ono ne dobija status "uma" (reason) u odnosu prema "obi ajnom pravu" (common law), kao to je to slu aj kod Bekona, ve je otelotvorenje apsolutizovane (samo)volje "gospodarske rase" . Bekon insistira na kori enju nauke od strane ljudi radi ovladavanja prirodom i stvaranja boljeg ivota ljudima; Kuberten insistira na nauci i tehnici kao ekskluzivnom sredstvu vladaju e klase za porobljavanje oveka i stvaranje novog poretka privilegija. Kod Bekona nauka se pojavljuje kao na in razvoja ljudskih snaga u odnosu prema vladaju oj mo i ija je vlast utemeljena u dogmi. Kod Kubertena razvoj nauke i tehnike postaje razvoj progresisti ke i ekspanzionisti ke mo i poretka i sredstvo za porobljavanje sveta. Da bi se shvatila prava priroda Bekonove misli, treba imati u vidu vreme u kome je nastala - u kome je do lo do razvoja delatno-menjala kih mo i oveka koje mu pru aju mogu nost da stvori svet po svojoj meri. To je osnov i Kubertenove koncepcije, s tim to on nastoji da delatne mo i oveka upotrebi da zaustavi dru tveni napredak. Kuberten u potpunosti sledi ekspanzionisti ki duh monopolisti kog kapitalizma: radi se o monopolizovanju nauke i tehnike u rukama nove "gospodarske rase" i o globalizovanju njene mo i. Ovladavanje zakonima prirode postaje sredstvo za potpuno pot injavanje oveka interesima bur oazije i za zaustavljanje istorije. Od subjekta, ovek postaje oru e i predmet dehumanizovane nauke. Olimpizam postaje svojevrsna utilitarna nauka, a sport specifi na tehnika vladanja ljudima. Mnogo va nije od nau ne metodologije je Kubertenovo zalaganje da princip savoir pour prevoir, prevoir pour agir postane ekskluzivno sredstvo u rukama vladaju e klase koje, u kona nom, slu i za predvi anje budu nosti njenim stvaranjem. Aktiviranje bur oazije u borbi za stvaranje pozitivnog dru tva i dru tveno marginalizovanje radnih "masa", "ni ih rasa" i ene predstavlja jedan od najva nijih zadataka olimpijske doktrine i prakse. Bekon te i stvaranju novog sveta (u tom kontekstu pi e "New Atlantis") kome odgovara "nova filozofija", dok Kuberten nastoji da stvori novu filozofiju koja treba da sa uva postoje i svet. Bekon odre uje "novu filozofiju" kao "aktivnu nauku" (Active Science) (36) iji "istinski i zakonit cilj nije drugo nego obogatiti ljudski ivot novim otkri ima i mo ima". (37) Nasuprot tome, Kuberten nastoji da stvori novu dogmatiku koja je pre utni osnov njegovog pozitivnog odnosa prema svetu - koja je otelotvorenje ekspanzivnog i totalitarnog duha monopolisti kog kapitalizma. U tom smislu on nastoji da iskoristi nauku i tehniku kao sredstvo za mistifikovanje sveta i pretvaranje ljudskih mo i u anti-ljudsku silu. Kod Bekona se um pojavljuje kao simbol bu enja produktivisti kih mo i oveka koje su u stanju da prevazi u postoje i i stvore novi svet. Kuberten se obra unava s umom imaju i u vidu " injenicu" da je poziv na um po pravilu bio i poziv na osloba anje oveka stega postoje eg i na stvaranje sveta koji odgovara na elima ljudskosti. Kod Kubertena postoji sukob izme u progresa koji se zasniva na razvoju nauke i nastojanja da se uspostavi dru tveni red po svaku cenu - eliminacijom emancipatorskih mogu nosti nauke. Jer, razvoj nauke zna i razvoj ljudskih mo i koje tra e nove prostore. Upravo nauka mora da sumnja u postoje e " injenice" da bi mogla da do e do novih pitanja i odgovora, to zna i da nema progresa bez sumnje u postoje e i nastojanja da se stvori (otkrije) novum. Pored toga, rezultati nau nog uma nemaju granice i predstavljaju ba tinu ove anstva. Sukob izme u nastojanja da se nauka svede na politi ko sredstvo za zaustavljanje dru tvenog razvoja i njenih emancipatorskih potencijala, pojavljuje se kao sukob izme u operacionalizovanog (dehumanizovanog) i kriti kog uma. Radi se o dinami nom procesu koji Kuberten nastoji da savlada tako to e, kori enjem sporta i telesnog drila, da uni ti stvarala ke potencijale oveka i slobodarsko dostojanstvo. Istovremeno, razvoj

industrije i nauke podrazumeva razvoj me uzavisnosti, bliskosti, solidarnosti - i to u globalnim razmerama. Uklanjanje emancipatorskih mogu nosti koje otvara kolektivisti ki karakter industrijske proizvodnje i nauke jedan je od najva nijih zadataka olimpizma. Kubertenova doktrina zasniva se na razvoju produktivisti kih mo i modernog oveka, kao i na razvoju njegove samosvesti kao stvaraoca istorije - to postaje osnov obra una s hri anskom dogmom i svetom kome je ona pribavljala bo anski legitimitet. Me utim, Kuberten se ne obra unava s bo anskim autoritetom zato da bi oslobodio oveka, ve da bi ga podredio "prirodnom stanju" i na taj na in zatvorio u novi kavez iz koga nikada vi e ne e mo i da iza e. Zato Kuberten obezvre uje produktivisti ki aktivizam radnih "masa", koji podrazumeva stvaranje materijalnog i duhovnog bogatstva, i njegove rezultate pretvara u osnov za razvoj osvaja ko-tla iteljskog aktivizma vladaju e parazitske klase. "Pobeda" radnika nad prirodom postaje pobeda bur oazije nad "radnim masama". U osnovi ove koncepcije nalazi se poredak koji se zasniva na odvajanju stvaranja od sticanja bogatstva, s tim to sticanje bogatstva (osvajanjem i tla enjem) postaje osnovni na in obezbe ivanja dru tvene mo i i obra un s njegovim stvaraocima. Kuberten nastoji da od olimpizma stvori mehanizam sa kojim e se spre iti da razvoj produktivisti kih mo i oveka istovremeno bude i razvoj samosvesti oveka kao stvaraoca dru tvenog bogatstva, nosioca progresa i stvaraoca svoje istorije. Nije slu ajno to Kuberten nigde ne pominje "sportska dostignu a" na olimpijskim igrama niti imenuje njihove aktere to je, ina e, karakteristi no za antiku. Pravi pobednik na modernim olimpijskim igrama je "progresivni" duh kapitalizma koji je otelotvoren u borbenom karakteru i mi i avom telu sportista. Protivre nost Kubertenove koncepcije je i u tome to on istovremeno dok oveka svodi na "lenju ivotinju" nastoji da, u rukama vladaju e klase, instrumentalizuje nauku i tehniku koje predstavljaju ovekovu "pobedu" nad prirodnim silama i njihovo podre ivanje neprirodnim ciljevima. Kuberten, ustvari, osamostaljuje egzistencijalnu logiku koja vlada u ivotinjskom svetu i nastoji da obezbedi njen kontinuitet u dru tvu, pri emu se ovladavanje oveka prirodnim silama pojavljuje samo kao sredstvo za realizaciji prirodne selekcije. Ta nije, razvoj nauke i tehnike predstavlja ovladavanje oveka prirodnim silama koje, u rukama vladaju e "elite", postaju na in pot injavanja oveka zakonima koji vladaju u ivotinjskom svetu i na in obezbe ivanja progresa. Umesto odnosa ovekpriroda koji se zasniva na ovladavanju prirodnim silama razvojem produktivisti kih mo i oveka radi njegovog osloba anja od robovanja prirodi, odnosi klasne dominacije, otelotvoreni u " ivotinjskom poretku", izbijaju u prvi plan. Osloba aju e mo i i praksa oveka postaju antislobodarska mo - ovek postaje rtva razvoja sopstvenih produktivisti kih (stvarala kih) mo i. Umesto religije koja je bila ekskluzivno sredstvo plemstva za pot injavanje kmetova, nauka postaje ekskluzivno sredstvo bur oaske klase za pot injavanje radnih slojeva. U antici ovek je bio "igra ka bogova" (Platon); u modernom dru tvu on postaje igra ka kapitala u obliku "prirodnih zakona" koje primenjuju "socijalni in injeri" - koji su samo jedno od oru a vladaju e "elite" za dr anje radnih "masa" u pokornosti. "Socijalna fizika" postaje prirodna nauka koja je primenjena na dru tvo, to zna i da dru tvo ( ovek) postaje objekt prirodnih nauka. Radi se o instrumentalizovanju oveka i dru tva od strane vladaju e klase instrumentalizovanjem (dehumanizovane) nauke. Olimpizam je jedan od oblika u kome se od oveka otu ena stvarala ka mo pretvara u sredstvo za njegovo porobljavanje. On je " isti" ideolo ki proizvod koji se zasniva na rezultatima (kapitalisti ki instrumentalizovane) nauke i industrijskog razvoja i koji je stvoren od strane operacionalizovanog i dehumanizovanog uma. Pozitivna svest postaje slika dehumanizovane nauke u glavama ljudi. Kubertena ne zanima razvoj stvarala kih mo i oveka (jer je on pre utna " injenica" na kojoj se temelji opstanak i razvoj kapitalizma), ve njihova kontrola i usmeravanje ka zadovoljavanju interesa vladaju e klase. Zbog toga Kuberten insistira na "utilitarnoj pedagogiji" sa kojom treba stvoriti "pozitivni" karakter i "pozitivnu" svest, odnosno, "pozitivnog" oveka. Kuberten nastoji, vode i se principom efikasnosti (u obezbe ivanju stabilnosti uspostavljenog

poretka), da iskoristi sve to mu je na raspolaganju da planira "budu nost" i sprovede je u delo. "Predvi anje" budu nosti - koje se zasniva na maksimi savoir pour prevoir, prevoir pour agir postaje njeno "stvaranje" uni tavanjem emancipatorskog nasle a ove anstva koje otvara mogu nost za iskorak iz kapitalisti kog sveta. Radi se o aktivnom odnosu vladaju e klase prema budu nosti i nastojanju da se pove a izvesnost opstanka vladaju eg poretka. to je razvijeniji radni ki pokret koji otvara mogu nost za ukidanje (prevazila enje) uspostavljenog poretka nepravde, to je agresivnije nastojanje vladaju e "elite" da iskoristi nauku za o uvanje poretka. Da je Kubertenova socijalno darvinisti ka koncepcija ta na, sve ono to Kuberten predla e i nastoji da realizuje u vidu njegove olimpijske doktrine i prakse bilo bi besmisleno. Kubertenovo nastojanje da (zlo)upotrebom rezultata nauke i tehnike ovlada ljudskim umom govori o tome koliko je on stvarno verovao u koncepciju za koju se fanati no zalagao. Kubertenova olimpijska doktrina predstavlja obra un i s emancipatorskim nasle em sofistike. Radi se, pre svega, o obra unu s njenim nastojanjem da "princip subjekta" uspostavi kao "izvor filosofskog razmatranja". (38) Zatim, o odbacivanju njenog "kriti ko-ispitiva kog duha". Sofisti ko ukazivanje na "autoritet injenica" nema pozitivisti ki i objektivisti ki karakter, ve se odnosi na "eti ko-politi ku problematiku" i "nije ni do danas ni ta izgubila od svoje aktuelnosti!". Tre e, sofisti ne samo da "sve stvari mere racionalnim merilima", ve u e o "dvostranosti svih stvari, i osporljivosti svakog tvr enja", dakle, "bude i razvijaju antiteti ki duh". Istovremeno, sofistika "te i za istotom, razgovetno u i dosledno u u mi ljenju". U vezi s tim ona je uticala, preko Euripidove tragi ne umetnosti, na osloba anje helenskog dru tva od "mitske romantike" i na podre ivanje mitskog sveta "religiozno-moralnoj i eti ko-politi koj problematici sofistike". Pored toga, "sofisti su se trudili ne samo da vaspitaju omladinu gospodarske klase nego i da uti u na iroke narodne mase, na celokupnu zajednicu, tra e i da se i ostvari ono to je dobro za socijalnu zajednicu" - to je, videli smo, u suprotnosti s Kubertenovom elitisti kom koncepcijom. (39) Ovde treba re i i to da kod Kubertena ne dominira primitivna, ve instrumentalizovana nau na svest sa kojom se nastoje eliminisati emancipatorski rezultati i mogu nosti modernog (nau nog i filozofskog) uma. Za Kubertena je logika "okolnosti", to zna i "prirodno stanje", osnov pona anja ljudi, s tim to normativnu svest zamenjuje fanati na vera u postoje i svet iz koje proisti e idolopokloni ki odnos prema njemu. Po Kubertenu, politika je tehnika vladanja "masama" koja je li ena humanisti kog sadr aja i koja se rukovodi isklju ivo interesima vladaju e klase. To vi e nije anti ka ve tina (tehne) vladanja koja podrazumeva vrlinu (arete), to zna i normativni (religiozni) okvir koji je kriterijum za ocenu ispravnog delanja. Kod Kubertena nema ispravnog delanja, ta nije, samo ono delanje je ispravno koje se rukovodi principom koristi. Politika kao dehumanizovana tehnika vladanja postaje oblik u kome se realizuje pozitivna nauka koja uslovljava prirodu sporta kao oru a politike: on simbolizuje trijumf dehumanizovane nauke, pretvorene u tehniku za manipulaciju i uni tavanje, nad ljudima. Olimpizam i um Kuberten sledi jednu od osnovnih intencija moderne nauke: da se u obliku obra una s religijom oba una s metafizikom, filozofijom, odnosno, s duhom, etikom, estetikom i kriti kim umom. Radi se o "kro enju" uma empirijom i kvantifikacijom pri emu se um svodi na instrumentalizovani ratio koji je oslobo en "vrednosnih predrasuda" i te nje za istinom. O tome Milan Kangrga: "To nerazlikovanje uma i razuma, u kojem razum (intelekt) kao organ teorijsko-znanstvene spoznaje, temelje ne na metodi po uzoru na matemati ko-geometrijsku konstrukciju u isto i isklju ivo kvatitativnom smislu, postaje ne samo nadmo an umu nego i apsolutno dominantan, pokazuje se upravo zlokobno-epohalno za itav historijski (teorijsko-prakti ki) razvitak novovjekovlja. Tu razum u svom isto instrumentalno-pragmati ko-kalkulatorskom obliku i smislu postaje isklju ivim

organom znanstveno-tehni ke vladavine ne samo nad prirodom nego i dru tvom i ovjekom, dakle organom politi ko-ideologijske dominacije nad svijetom i metodom upravljanja njime. Kao puko sredstvo za ne to drugo (a ne za ovjeka), svojom ekstenzivno u, tj. okrenuto u jedino spram onog izvanjskoga, ta linija racionaliteta gubi nu no vrsto tlo pod nogama, jer se kre e u vacuumu ljudskoga i smislenoga, te kao takva i zavr ava u istom iracionalizmu, kao fermentu antihumanuma." (40) Kuberten ne te i samo da putem olimpizma (sporta) izbri e iz svesti ljudi emancipatorske impulse evropske kulture i stvori pozitivno jednoumlje, ve nastoji da uni ti i sam (kriti ki) um i igra ku prirodu oveka koja ga usmerava ka drugim ljudima i stvori jednoobrazni pozitivni karakter. Zbog toga Kuberten insistira na vaspitanju bez obrazovanja. Ne prihvatanje odre enih znanja i stavova, koji su utemeljeni u prirodnim naukama, ve "spontani" bezumni borila ki telesni aktivizam, u kome dominira saznanje sveta njegovim neposrednim do ivljavanjem, postaje osnovom dru tvene integracije. U tom smislu Kuberten nagla ava da je najve i kvalitet Helena bio taj to su se "malo posve ivali razmi ljanju, a jo manje knjigama". Umesto apsolutizovanog znanja, pozitivni ivot postaje osnov i izvori te pozitivnog jednoumlja. Olimpizam nije samo proizvo enje vladaju e ideologije u obliku pozitivne svesti, ve pre svega me uljudskih odnosa po principu homo homini lupus i odnosa oveka prema samome sebi (princip "ve eg napora" emu odgovara princip citius, altius, fortius). On je u obliku proizvo enja takmi enja i rekorda ("razvoja ljudskih mo i") proizvo enje pozitivnog karaktera i pozitivne svesti u " istom" smislu. Kuberten nastoji da uspostavi pozitivni ivot koji se svodi na agonalni telesni aktivizam koji je s onu stranu pitanja o istini i la i, o prividu i su tini, o dobru i zlu, o slobodi i ropstvu, o pravdi i nepravdi... Sport postaje simboli ni model bezumnog agonalnog ivotnog aktivizma, koji odgovara tendenciji da ovek ivi bez razmi ljanja o smislu ivota, o svom dru tvenom polo aju, o budu nosti, i kao takav je prototip pozitivnog ivljenja. Olimpizam nije samo politi ka teorija sporta, ve pre svega filozofija pozitivnog ivota. Moderni olimpizam obra unava se s ovekom kao samosvesnim bi em i ukida svesni odnos oveka prema svetu. Budu i da je utilitarizam neprikosnoveno polazi te i da je ovek fatalno podre en zakonima evolucije, samosvest, poput moralne svesti, postaje balast koja ometa oveka da se usresredi na pospe ivanje progresa. Olimpizam predstavlja odbacivanje upitnosti, udnje za istinom, dijaloga, rasprave... Kuberten nije tvorac "nove umnosti", ve novog bezumlja, ta nije dehumanizovani i instrumentalizovani ratio postaje sredstvo vladaju e (bur oaske) "elite" za stvaranje neumnog sveta. Olimpizam sledi izvornu intenciju pozitivne filozofije nastoje i da izvr i politi ko instrumentalizovanje uma. Pretvaranje filozofije u pozitivisti ku disciplinu putem nauke pretpostavlja pretvaranje nauke u tehni ko sredstvo dehumanizovane i represivne politike. Ukidanje filozofije naukom mogu e je tek po to se nauci ukine njena stvarala ka i progresivna priroda i ona dobije manipulativni (tehni ko-izvr ila ki) karakter kao instrument vladaju e klase za planiranje "budu nosti" i sprovo enje "progresa". Kuberten je stavio filozofiju izme u nakovnja pozitivisti ke nauke i eki a "pozitivne religije" (modernog paganizma). Nauka postaje sredstvo za i enje filozofije od svega to pru a mogu nost za kriti ki odnos prema postoje em svetu sa aspekta emancipatorskih mogu nosti koje su stvorene u gra anskom dru tvu, i sa aspekta ideje budu nosti koja te i stvaranju novog sveta. Istovremeno, Kuberten "prevazilazi" filozofiju "pozitivnom religijom" tako to joj oduzima umnost i kriti nost, dakle, to je li io njene biti i na taj na in joj oduzeo razlog postojanja. "Pozitivna religija" predstavlja kona ni kraj filozofije. Govore i o Kontovom obra unu s "teolo ko-metafizi kom filozofijom" Markuze ukazuje na su tinu Kubertenove koncepcije: "Pozitivisti ko odbacivanje metafizike na taj je na in spojeno sa odbacivanjem ovjekove pretenzije da mijenja i reorganizira svoje dru tvene ustanove u skladu sa svojom racionalnom voljom. To je onaj elemenat Comteova pozitivizma koji je zajedni ki s originalnim filozofijama kontrarevolucije, to ih zastupaju Bonald i De Maistre. Trebalo je da se

"revolucionarni duh" sprije i irenjem jednog drugog u enja, naime da dru tvo posjeduje nepromjenljivi prirodni poredak, kojemu se ovjekova volja mora pokoriti." (41) Kuberten ukida metafiziku, ali od sporta stvara metafizi ku zavesu sa kojom nastoji da prikrije pravi karakter kapitalizma. O tome Horkhajmer i Adorno: "Bilo bi nebitno ak i to to higijenski tvorni ki prostor, folksvagen i pala a sportova tupoumno likvidiraju metafiziku; nije, me utim, nebitno to se same te stvari u dru tvenoj cjelini pretvaraju u metafiziku, u ideologijsku zavjesu za kojom se sprema realno zlo." (42) Kuberten nije agnostik: istina se nalazi u postoje em svetu " injeni nog" (a ne iza ili iznad njega), a njena izvorna i "sveta" su tina nalazi se u anti koj Gr koj. Ona se ne tra i niti stvara, ve je zadata postoje im poretkom. Apsolutizuju i svet " injeni nog" Kuberten je apsolutizovao istinu. ovek ne saznaje istinu, ve je svakodnevno neposredno do ivljava bezumnim i antiumnim borila kim aktivizmom : "saznanje" istine (sveta) ima neposredni empirijski karakter. Iskustvo nije osnov za umno rasu ivanje, iz ega sledi (umni) odnos oveka prema postoje em svetu u nastojanju oveka da stvori svet po svojoj (ljudskoj) meri, ve sredstvo u borbi za dominaciju (opstanak). U osnovi saznavanja sveta (istine) nije potreba za promenom i stvaranjem novog (pravednog) sveta, ve za njegovo o uvanje. Istovremeno, vaspitanje pre obrazovanja podrazumeva (pre utni) vrednosni apriorizam koji postaje osnov saznajnog apriorizma. Primaju se samo oni utisci koji poma u da se pre ivi i ide dalje. Do ivljavanje istine (sveta) podrazumeva saka enje li nosti ime se oveku oduzima mogu nost da shvati i do ivi puno u sveta i samim tim razvije svoju celovitu li nost i kriti ko-menjala ki odnos prema njemu. Redukovani i instrumentalizovani senzibilitet postaje osnov olimpijske saznajne koncepcije. Kubertenova olimpijska doktrina je par excellence antiintelektualisti ka. Ona predstavlja odbacivanje principa nihil est in intelectu quod non fuerit in sensu. Izme u ula i intelekta nema neposredne veze, ve izme u ula i karaktera, s tim to je ulnost svedena na primanje onih utisaka koji ne ometaju stvaranje pozitivnog karaktera - to je osnov i granica odnosa prema stvarnosti i stvaranja normativne svesti. Kuberten je prete a savremenog spektakla : najva nije je zaseniti oveka i prodreti u njegovu podsvest i na taj na in ga pridobiti iz dubine njegovog bi a - isklju ivanjem uma. Princip savoir pour prevoir, prevoir pour agir predstavlja vrhovni saznajni princip Kubertenove pozitivne gnoseologije koja se ne oslanja na autoritet nauke, ve na autoritet vladaju e mo i koja se slu i naukom kao sredstvom za u vr ivanje klasnog poretka. Kuberten izbacuje iz nauke "vrednosne sudove" i nastoji da od nje stvori ekskluzivno politi ko oru e vladaju e klase za obra un s emancipatorskim mogu nostima gra anskog dru tva. Nau no zasnovani "objektivizam" postaje maska za politi ki (klasni) voluntarizam koji je izra en u maksimi auctoritas, non veritas facit legem. U tom kontekstu sociologija se svodi na "socijalnu fiziku" (Kont), a ova na politiku kao dehumanizovanu tehniku vladanja. Kuberten izbacuje iz nauke te nju ka istini i ka novum-u, i svodi je na politi ku praksu vladaju e "elite". "Istina" postaje proizvod instrumentalizovanog pozitivnog uma i li ena je slobodarske, moralne i estetske dimenzije. U kona nom, Kuberten nastoji da svaki segment ivota stavi pod kontrolu vladaju e volje i da ukine sve one sfere koje mogu da je ograni e : apsolutisti ki i totalitaristi ki voluntarizam ini su tinu njegove olimpijske doktrine. Olimpizam i mistika Kuberten se ne koristi induktivnim metodom, kao to to ini Bekon, ve polazi od zadatog politi kog cilja i u tom kontekstu vr i odabir injenica, daje im takvo tuma enje i dolazi do takvih zaklju aka koji treba da omogu e njegovo ostvarenje. Pri tome, Kuberten se ne slu i metodima koji pru aju mogu nost empirijske proverljivosti i racionalnog dokazivanja, ve svoje misli izla e u obliku svojevrsnih propovedi sa kojima poku ava da prodre u podsvest ljudi i "iz dubine du e" ih pridobije

za svoje ciljeve. On se ne obra a javnosti kao nau nik, ve kao Mesija koji treba da realizuje "svetu misiju": da se zauvek obra una sa slobodarskim dostojanstvom i slobodarskom borbom potla enih. Kuberten ne te i stvaranju razumnih ljudi koji su u stanju da samostalno donose sudove, ve sekte odanih sledbenika koji bespogovorno izvr avaju ono to se od njih tra i. Zbog toga on sa svojom "utilitarnom pedagogijom" pre svega nastoji da vaspita oveka i na taj na in stvori karakter lojalnog i upotrebljivog podanika, a zatim da mu nakalemi odgovaraju u pozitivnu svest. Ne razvoj nau ne, ve stvaranje fanati ne religiozne svesti osnovni je smisao Kubertenove dogmatike. Otuda su iracionalizam i mistika glavne karakteristike Kubertenove olimpijske retorike i prakse. Olimpijska doktrina nastoji ne samo da potisne um, ve otvara put za njegovo razaranje : fanatizam i idiotizam krajnji su rezultat olimpijskog iracionalizma. Kuberten koristi olimpijski spektakl da bi zaslepio oveka, blokiranjem sposobnosti za rasu ivanje, i na taj na in ga uvukao u duhovnu orbitu postoje eg sveta. "Crkva ili va ar" - vapi Kuberten suprotstavljaju i se profesionalizaciji sportista koja preti da obezvredi religio athletae, glavni simbol olimpijske religioznosti, i trivijalizuje olimpijsku misteriju. Kubertenu odbacuje logiku panem et circences i opredeljuje se za princip hleba i paganisti kih svetkovina, imaju i za uzor "velike svetske izlo be" i pompezne manifestacije monarhije koje su imale za cilj izazivanje divljenja potla enih prema vladaju em poretku. Spektakularna olimpijska ceremonija postaje mitolo ka slika "sre nog sveta" u trenutku njegove posve enosti duhu koji vlada svetom. Umesto naivne razdraganosti, na Kubertenovim olimpijskim igrama dominira fanati na posve enost vladaju em duhu ; umesto "ljubavi prema bogu", dominira "ljubav" prema postoje em svetu. I pored toga to nastoji da se u svojim kasnijim spisima pribli i nacistima, Kuberten ne te i da putem mitova iz pro losti izgradi "kolektivno nesvesno" (Jung) u mra nim lavirintima podsvesti. Vo en principom savoir pour prevoir, prevoir pour agir Kuberten vodi ra una da ide dotle dok mo e da dr i stvari pod kontrolom i instrumentalizuje ih radi postizanja politi kih ciljeva. Nesvesno je, u svakom slu aju, glavni Kubertenov saveznik u stvaranju pozitivnog oveka, a sport i telesni dril su osnovni na ini da se to postigne. Otuda Kuberten u njegovoj "utilitarnoj pedagogiji" insistira na vaspitanju bez obrazovanja. On nastoji da ukloni dvojnost u oveku koja se rezultuje "sukobljavanjem dveju namera". (43) Neprotivre nost ovekove li nosti zasniva se na sublimi u em aktivizmu u kome potisnuto dobija mogu nost potpune realizacije. Kubertenov pozitivni ovek u punom je jedinstvu sa sobom jer je u potpunosti pot injen, kroz osvaja ko-tla iteljski aktivizam, duhu "progresa". Kuberten nije mistik. Moderni olimpijski misticizam ima instrumentalni karakter i kao takav je sredstvo vladaju e oligarhije za uspostavljanje vlasti nad "masama". On je utemeljen u pozitivnom umu koji je usvojio sve one rezultate moderne misli (modernog racionalizma) koji mogu da poslu e u stvaranju pozitivnog oveka i pozitivnog dru tva. Mistika nije izraz misterije ivota kojoj je ovek u antici bio u potpunosti podre en, ve postaje sredstvo za mistifikaciju vladaju eg duha kapitalizma. Ona nije sastavni deo olimpijske misterije, kao to je to bilo u antici, ve je tehni ko sredstvo za "proizvo enje" olimpijskog spektakla: olimpizam postaje jedno od krivih ogledala kapitalizma koje njegovom liku daje misteriozni oreol. Osnovna uloga lanova MOK-a, kao vrhovnih olimpijskih sve tenika, je da putem olimpijskih igara i olimpijske mitomanije vladaju em duhu kapitalizma daju karakter "najdublje misterije", to zna i neprikosnovene i nedodirljive sile kojoj je u potpunosti podre eno bi e i sudbina oveka. Ne misti ne religiozne ceremonije, nego velike ekonomske svetske izlo be, kao spektakularna demonstracija progresisti ke i ekspanzionisti ke mo i kapitalizma, predstavljaju uzor za Kubertenove olimpijske igre. One ne simbolizuju zatvorenost i kona nost anti kog kosmosa, ve "beskrajnu otvorenost" kapitalisti kog univerzuma. Pored toga, nabrekli mi i i olimpijaca ne demonstriraju snagu ljudskog duha, ve ekspanzionisti ku snagu kapitala. Kuberten je bio izri ito protiv profesionalizovanja sporta i komercijalizovanja olimpijskih igara, jer je shvatio da to neminovno dovodi do banalizovanja

olimpijske misterije i do uni tenja njenog religioznog duha. Poput Huizinge i drugih gra anskih teoreti ara, Kuberten poku ava da sa uva kapitalizam instrumentalizovanjem iracionalizma ime e se onemogu iti stvaranje racionalne alternative kapitalizmu kao iracionalnom (anti-slobodarskom i anti-egzistencijalnom) poretku. Olimpizam postaje najvi i i najefikasniji oblik instrumentalizovanja iracionalizma, a obezduhovljeni i operacionalizovani razum postaje njegovo glavno oru e. Osnovna uloga Me unarodnog olimpijskog komiteta je da "posreduje" izme u kapitalizma i oveka i da putem olimpijske mistike i mitologije uni ti umni odnosa oveka prema svetu i njegovu kriti ko-vizionarsku svest. Nesposobnost da uo i razliku izme u mita i stvarnosti, kao i izme u istorijskih injenica i slike "pro losti" koja se eli nametnuti, predstavlja jednu od najva nijih odlika Kubertenovog pozitivnog oveka koja ga pribli ava anti kom oveku. Mistifikovanje i mitologizovanje postoje eg sveta i uni tavanje uma dve su strane olimpijskog pozitivizma. U nastojanju da ovlada ovekom Kuberten ne mo e da se osloni na njegov strah od prirodnih sila. U modernom dobu nauka predstavlja "pobedu" oveka nad prirodnim silama - osnovnim izvorom anti ke misterije i obogotvorenja prirode ( ivota). Kuberten nastoji da li i oveka te ba tine uvi aju i da osloba anje od robovanja prirodi postaje objektivna mogu nost za osloba anje od robovanja otu enim centrima dru tvene mo i, i nastoji da "pobedu" oveka nad prirodnim silama pretvori u pobedu bur oazije nad radnicima. Kuberten se obra unava s demistifikatorskom mo i nauke da bi je (zlo)upotrebio da mistifikuje vladaju i duh kapitalizma. Nauka postaje sredstvo za proizvo enje savremene olimpijske misterije u vidu olimpijskog spektakla sa kojom treba obogotvoriti vladaju e principe kapitalizma i izazvati strahopo tovanje prema njima. Umesto anti kog jedinstva ivota i misterije, uspostavljena je politi ka manipulacija vladaju e "elite" koja poku ava, kori enjem nauke, da prekrije "misterioznim" olimpijskim velom primitivnu (ovozemaljsku) mo kapitala i da prodre u podsvest ljudi. Olimpizam postaje sredstvo za mistifikovanje sveta u kome su stvarala ke mo i oveka pobedile misti ne "nadljudske sile". Spre avanje da ovek razvijaju i proizvodne snage i svoje stvarala ke mo i menja i dru tvene odnose i svoj (pot injeni) polo aj u dru tvu, odnosno, da stekne samosvest kao stvaralac dru tvenih dobara i sposobnost da preuzme upravljanje dru tvenim procesima od parazitskih klasa u svoje ruke, je ono sa im Kuberten po svaku cenu nastoji da se obra una. Zbog toga on sa takvom revno u nastoji da prese e emancipatorske istorijske korene : uni tavanje samosvesti oveka kao univerzalnog stvarala kog bi a slobode predstavlja najva niji zadatak Kubertenove "utilitarne pedagogije". Kapitalizmu je stran anti ki (kao i srednjovekovni) kosmos i njegov mysterion. "Misterija" kapitalizma ne proisti e iz ivota u kome dominiraju prirodne sile koje dobijaju bo anski i na taj na in sudbinski karakter, ve iz ivota u kome vladaju iracionalni i neuhvatljivi zakoni tr i ta (berza kao steci te misterioznih sila, kao savremena Pitijina pe ina), i odgovaraju a institucionalizovana javna sfera, koji su postali zakoni kapitalisti kog kosmosa i kao takvi sudbinska mo koja se ispre ila izme u oveka i ivota. Zadatak modernog olimpijskog paganizma je da tu mo predstavi u sjaju bo anske svetlosti i na taj na in sakrije njen klasni karakter i ovozemaljsku ranjivost (prolaznost). Olimpijske igre nisu kruna misterije ivljenja sa kojom se ovek svakodnevno susre e, ve svojevrsna hipnoti ka seansa koja se pojavljuje u obliku "spektakla" koji treba da zaseni oveka i spre i ga da postane svestan svojih mo i. Imaju i u vidu olimpijsku ceremoniju i zna aj koji joj Kuberten pridaje, postaje o igledno da mistika, a ne razum, predstavlja pup anu vrpcu koja spaja Kubertenovog oveka (gra anina) sa postoje im svetom. Savremena olimpijska svetkovina postaje oplodnja oveka duhom kapitalizma i stvaranje pozitivnog oveka. Kod Kubertena je evolucija, koja je otelotvorena u kapitalisti kom progresu, nosilac olimpijske misterije. U njoj se stvara i razvija mistifikovana sila koja se pojavljuje u obliku "borbe svih protiv

svih" i zakona prirodne selekcije. ovek se razvojem svoje osvaja ko-tla iteljske mo i utapa u evoluciju to se simboli no izra ava u eksplozivnoj mi i noj snazi koja je otelotvorenje razvojne snage evolucije (progresa). Poput antike, prave stvari se de avaju u sferi koja prethodi oveku, koja ga je stvorila i kojoj je beznade no podre en. Budu i da je ovek po svojoj prirodi "lenja ivotinja", Kuberten je morao da izmisli neku dodatnu mo koja pru a mogu nost da ovek "prevazi e" svoju nasle enu "lenju" ivotinjsku prirodu, a koja mu ne pru a mogu nost da se kriti ko-menjala ki odnosi prema postoje em svetu. On poziva u pomo "besmrtni duh antike" koji postaje ezlo u kome je koncentrisana aktivisti ka (osvaja ko-tla iteljska) mo evolucije koja treba da sa svojom svetlo u oplodi "lenju" ivotinjsku prirodu oveka (bur uja) iz ega treba da se rodi "pozitivni ovek". U zavr nim re ima na zatvaranju nacisti kih Olimpijskih igara Kuberten konstatuje da je "razumevanje" na olimpijskim igrama "sna nije nego sama smrt" (44) i na taj na in ukazuje na jedan od osnovnih momenata u stvaranju olimpijske misterije: olimpijske igre simbolizuju ponovno ra anje ivotne snage kapitalizma i kontinuitet ivotnog ciklusa, sa kojim se potvr uje sposobnost ve nog samoreprodukovanja postoje eg sveta, i kao takve su "festival prole a" i "mladosti". "Sveti ritam" olimpijada postaje simboli an izraz neraskidivog lanca ra anja i umiranja kome je ovek fatalno podre en. Spremnost na smrt predstavlja iskazivanje potpune pokornosti oveka vladaju em poretku koji se zasniva na prirodnoj selekciji koja se kao sudbinska mo pojavljuje u obliku olimpijskog kulta i postaje sredstvo za duhovno oplo enje oveka. Olimpijske igre simbolizuju kona no "pomirenje" (Kont) oveka sa postoje im svetom. Razvoj kapitalizma doveo je do potpunog trivijalizovanja olimpijske misterije: "mitologija je pre la u profanost." (45) Desilo se ono sa im je Kuberten bio suo en od samih po etaka olimpijskih igara: umesto "crkve" olimpijske igre su postale "cirkus"; umesto simboli nog otelotvorenja "progresivnog" duha kapitalizma, sportisti su postali "cirkuski gladijatori". Kuberten se od po etka prihvatio jalovog posla: poku ao je da spase olimpijske igre, kao najvi u religioznu ceremoniju posve enu veli anju kapitalizma - od samog kapitalizma. Kubertenova olimpijska ideja zavr ila je na oltaru boga novca. Ipak, sa uvalo se ono glavno : olimpijske igre bile su i ostale giljotina osavremenjivanje prokrustovog metoda saka enja - za slobodarski duh. xxx Fusnote (1) Herbert Marcuse, Um i revolucija, 287,288.s. (2) Urlike Prokop, Soziologie der Olympischen Spiele, 83.s, pod. U.P.Hanser, Munchen, 1971. (3) Auguste Comte, Physique sociale,15.s. Hermann, Paris, 1975. (4) Ante Fiamengo, Saint-Simon i Auguste Comte, 107.i dalje. Naprijed, Zagreb,1987. (5) Uporedi: Ante Fiamengo, isto,143.fus. (6) Isto, 146.s. (7) Kod: Ante Fiamengo,isto,344.s. (8) Kod:Ante Fiamengo,isto,167.s.pod.u org. (9) Ante Fiamengo,isto,167.s. (10) Isto,137.s. (11) Isto,149.s. (12) Isto,149.s. (13) W.Windelband,H.Heimsoeth,Povijest filozofije,Knjiga druga,243,pod.W.W. (14) Uporedi:Danko Grli ,Estetika III,261.s.Naprijed,Zagreb,1974. (15) P.d.Coubertin,"Une Conference a Londres",kod:MacAloon John,This Great Symbol,93.s. (16) Max Horkheimer,Theodor Adorno, Dijalektika prosvjetiteljstva,21.s. (17) Ante Fiamengo,isto,156.s. (18) Kod: Ante Fiamengo,isto,156.s.

(19) Uporedi: Ante Fiamengo, isto,158.s. (20) Isto,159.s. (21) Uporedi: Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,18,19.s. (22) Ante Fiamengo,isto,133.s. (23) Kod: Ante Fiamengo,isto,151.s.fus. (24) Uporedi: W.Windelband,H.Heimsoeth,Povijest filozofije,Knjiga druga,244. (25) Jean-Paul Enthoven,Predgovor:Auguste Comte,Physique sociale,3.s, kurz. J.P.E. (26) Kod:MecAloon J,This Great Symbol,85.s. (27) Pierre de Coubertin,Un Programme,6.s. (28) Kod:MacAloone,isto,84.s.Po Mekalunu, Kuberten je od Le Plea uzeo i ideju o "sre i" (bonheur), to je zna ilo "li nu sre u i mir". Sre a kao "stanje unutra nje ravnote e", sa "kona nim ulnim saglasjem" pre nego "s spoljnim ciljem kao to je spasenje". Po Zeldinu (Zeldin), Le Ple je sre u povezivao sa "zadovoljstvom sa organizacijom dru tva". (MacAloon J,This Great Symbol,89.s.) Za Le Plea je sre a "ishodi te uspe ne borbe protiv izvornog greha i pokvarenosti ljudske prirode". Smatrao je da je "povratak veri" - "jedina odbrana od ljudskog zla i pokvarenosti". Kuberten nikada ne pominje ovu stranu Le Pleove teorije,sli no njegovom odnosu prema Arnoldu. Umesto da je tra io "povratak katoli koj praksi", Kuberten je te io "kultu humanosti u njegovom sada njem ivotu". (Uporedi: MacAloon J,isto,90.s.) ""Sre a" je dala jo jednu dimenziju njegovoj koncepciji sporta koja je insistirala na utilitarnim vrednostima kojima se stvara karakter. tavi e, kasniji Kubertenov koncept euritmije je predstavljao unutra nje pro imanje individualne sre e sa estetskom koreografijom olimpijskog festivala." (MacAloon J,isto,89.s) "Poput Arnolda, Le Ple se u asavao zla u deci i vaspitanje je shvatao prvenstveno kao disciplinu", kao "razumnu me avinu prisile i ube ivanja". (MacAloon J,isto,90. s.) Po Iv Pjer Bulonju "Frederik Le Ple je bio Kubertenov duhovni u itelj u oblasti dru tvenih pitanja: uvek i svuda, otkako je u ivot u ao kao zreo ovek pa sve do starosti, on e se neprestano pozivati na pisca Dru tvene reforme." (Iv Pjer Bulonj, Olimpijski duh Pjera de Kubertena, 59.s. Narodna knjiga, Beograd,1984.s, Kurz. I. P.B.) (29) Kod: MacAloon,isto, fus.305.s. O zna aju Le Pleovog metoda za razvoj sociolo ke metodologije (induktivnog metoda), kao i njegov odnos prema porodici i ku noj ekonomiji, vidi i Pitirim Sorokin, Sociologija,100-110.s,Geca Kon, Beograd, 1932. (30) Herbert Marcuse, Um i revolucija, 272.s. (31) Isto, 272.s. pod.H.M. (32) Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,19.s. (33) Francis Bacon, Novum Organum,U: Robertson M.John, The Philosophical Works of Francis Bacon,269.s.Freeport,New York,Reprint,1970. (34) Mihailo Markovi , Filozofski osnovi nauke,34.s.SANU,Beograd,1981. (35) Vidi: Arthur Kaufmann, Predgovor: Thomas Hobbes, Naturrecht und allgemeines Staatsrecht in den Anfangsgrunden,VI. (36) Francis Bacon,Novum Organum,248.s. (37) Isto,280.s. (38) Milo uri , Istorija helenske knji evnosti,504.s. (39) Uporedi: Milo uri , Istorija helenske knji evnosti,505.s. (40) Milan Kangrga, Praksa, vrijeme, svijet, 40.s. Pod. M.K.Nolit, Beogad, 1984. (41) Herbert Marcuse, Um i revolucija, 287.s. (42) Max Horkheimer, Theodor Adorno, Dijalektika prosvjetiteljstva, 11.s. (43) Uporedi: Sigmund Frojd, Uvod u psihoanalizu, 85.s. Kosmos, Beograd, 1964. (44) Pierre de Coubertin, "Speech by Baron de Coubertin at the Close of the Berlin Olympic Games", U: Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,136.s. (45) Max Horkheimer, Theodor Adorno, Dijalektika prosvjetiteljstva, 40.s.

xxx