Uvod za knjigu ÄFilozofski aspekti modernog olimpizma³, Ljubodrag Simonovi , 2001, Beograd, Email: comrade@sezampro.

rs UVOD Dvadeseti vek je za nama. Ako bismo poku ali da odredimo koje pojave karakteri u ovo istorijsko razdoblje, sport bi svakako zauzeo posebno mesto. On je dobio onaj zna aj koji je religija imala u srednjem veku : olimpijske igre postale su najzna ajnija svetkovina savremenog sveta, a olimpijska ideja njegovo "humanisti ko" jevan elje. Moderni olimpijski paganizam oblik je u kome je kapitalizam deklasirao hri anstvo (i druge religije) i postao najva nije ideolo ko sredstvo za integraciju ljudi u duhovnu orbitu kapitalizma. Kalendar vode ih sportskih manifestacija preuzeo je ulogu religijskih kalendara i postao duhovni sto er, a stadion najva nije kultno mesto savremenog sveta. Sport nije samo "ideolo ka zavesa iza koje se skriva realno zlo" (Adorno), ve i sredstvo bur oazije za brisanje kulturnih tragova ove anstva i za uni tenje emancipatorskih tekovina gra anskog dru tva. Osnovna intencija modernog olimpizma nije stvaranje od sveta kulturne zajednice naroda, ve "civilizovanog" zverinjaka. Stadioni su postali savremeni koncentracioni logori u kojima se uni tava nada u bolji svet i stvaraju savremene horde varvara. Sport nije samo "opijum za dru tveno strukturirani defekt" i kao takav "jedan od glavnih puteva bekstva" iz stvarnosti (From), ve i na in degenerisanja oveka : sportski spektakl je ritual putem koga kapitalisti ki "sveti duh" oplo uje ljude i stvara od njih kapitalisti ki mutirane zveri. Mit o modernom olimpizmu spada u krug mitova sa kojima ideolozi zapadnoevropskih kolonijalnih metropola nastoje da pribave "civilizatorski" legitimitet kolonizaciji sveta. On se nalazi u istom rangu sa mitom o "istra iva kom" karakteru Kolumbovih putovanja i o "civilizatorskoj" prirodi katoli kog "misionarstva". Istovremeno, stvaranje mita o olimpizmu postaje stvaranje mitolo ke svesti i mitolo kog odnosa prema principima na kojima se zasniva kapitalizam: bellum omnium contra omnes i apsolutizovani princip u inka izra en u maksimi citius, altius, fortius. Olimpijske igre su "festival mladosti" (Kuberten), to zna i procvat ivotne snage kapitalizma i obnavljanje vere u njegove "ve ne" vrednosti. Otuda takav zna aj dobija "sveti ( etvorogodi nji) ritam" odr avanja olimpijskih igara koji ni po koju cenu ne sme biti prekinut. Moderni olimpizam jedna je od najagresivnijih totalitarnih ideologija XX veka koja nastoji da uni ti slobodarsko dostojanstvo oveka i "pomiri" (Kont) ga sa postoje im svetom nepravde. On je jedan od nose ih stubova duhovnog svoda XX veka i kao takav glavno politi ko sredstvo za realizovanje jedne od najva nijih intencija monopolisti kog kapitalizma: obra un s demokratskim institucijama i uspostavljanje neposredne vlasti nad radni kom klasom. Kubertenovo uputstvo, koje je namenio nacistima da bi im pomogao u stvaranju "novog (nacisti kog) poretka", da se prvo mora uspostaviti neposredna "vladavina u glavama" da bi mogla da se uspostavi uspe na vladavina u institucijama, ideja-vodilja je nosilaca dana njeg "novog svetskog poretka". Sve ve i broj sve krvavijih sportskih predstava treba da odvu e pa nju ljudi od osnovnih egzistencijalnih pitanja i uni ti im mo rasu ivanja : sport postaje "najjeftinija duhovna hrana za mase" (Kuberten). Kritiku olimpizma treba sagledati u kontekstu postajanja kapitalizma globalnim totalitarnim poretkom kojim upravljaju najmo niji kapitalisti ki koncerni. Oni uspostavljaju nadnacionalne institucije (NATO, MMF, STO itd.) koje postaju "zamena" za institucije koje se zasnivaju na suverenitetu gra ana i nacija, i ine ograde globalnog koncentracionog logora u koji vladaju i kapitalisti ki centri mo i nastoje da zatvore ove anstvo. Tzv. "me unarodne sportske asocijacije" su "trojanski konj" vladaju ih svetskih politi kih grupa i multinacionalnih koncerna koje su, sa svojim autoritarnim ustrojstvom i "nadnacionalnim" pravilima, prve dovele u pitanje nacionalni i gra anski suverenitet. One su najva nije oru e "novog svetskog poretka" za uni tavanje nacionalnih

kultura i za integraciju ljudi u duhovnu orbitu kapitalizma - na nivou robova. Olimpizam je kruna "mondijalisti ke" ideologije koja bri e sve normativne (obi ajne, moralne, pravne i religiozne) ograde koje sputavaju uspostavljanje globalnog kapitalisti kog totalitarizma. Sportom se name u pravila koja su u suprotnosti s elementarnim ljudskim i gra anskim pravima na kojima se zasniva moderno zakonodavstvo : segregacija po polu; pravo da se nanesu te ke telesne povrede i ubije; monstruozna zloupotreba dece; status sportista kao modernih robova; upotreba dopinga i stvaranje od sportista eksperimentalnih zamor i a; nedemokratski status tzv. "me unarodnih sportskih asocijacija", pogotovu MOK-a kao autoritarne organizacije koja preko nacionalnih olimpijskih komiteta diktira pravila pona anja... Sve su to "detalji" koji ukazuju na to da je sport " isto" otelotvorenje socijalno darvinisti kog i progresisti kog duha kapitalizma i kao takav osnovno sredstvo za stvaranje globalnog pozitivnog jednoumlja : olimpizam je kult postoje eg sveta i filozofija pozitivnog ivota. Mitolo ki odnos prema olimpizmu uslovio je i mitolo ki odnos prema njegovom utemeljiva u, Pjeru de Kubertenu. (1) Bez preterivanja se mo e re i da su ideolozi "slobodnog sveta", uz svesrdnu pomo njihovih kolega iz "realnog socijalizma", od Kubertena stvorili "novog Mesiju" ije olimpijsko jevan elje otkriva pravi smisao ljudskog postojanja. "Ose aju i" da Kuberten spada u krug "izabranih", njegovi najodaniji poklonici proglasili su ga "bo anskim baronom" i napisali legendarnu biografiju u kojoj se potvr uje njegov mesijanski karakter i opisuje njegov mesijanski (olimpijski) put. Sam Kuberten dao je zna ajan doprinos izgradnji njegovog "bo anskog" oreola. On je u modernom olimpijskom pokretu video "crkvu", u lanovima MOK-a "poverenike olimpijske ideje", svojevrsne apostole olimpizma, a sebi je, kao "duhovnom ocu" olimpijskog pokreta, namenio ulogu "vrhovnog sve tenika" modernog olimpijskog paganizma. Sedi te MOK-a postaje novi Vatikan. Kada se ima u vidu Kubertenovo nastojanje da od olimpizma stvori vladaju u (religioznu, filozofsku i nau nu) misao modernog doba koja e ljudima dati novi smisao ivota, jasno je da se radi o svojevrsnoj mesijanskoj misiji. Ono to daje posebnu dimenziju Kubertenu je to to se on pojavljuje kao "obnovitelj" ("Le Rénovateur") anti kih olimpijskih igara, to zna i kao glasnik olimpijskih bogova i kao takav spona koja povezuje helensku s modernom civilizacijom. (2) Kuberten nastoji da stvori pozitivnog oveka i izgradi pozitivno dru tvo polaze i od stava da su se Grci "malo posve ivali razmi ljanju, a jo manje knjigama". Imaju i u vidu da je Kuberten bio skriboman (objavio je preko 600 knjiga, eseja i govora) o igledno je njegovo nepo tovanje principa za koji se zalagao i koji predstavlja jedan od temelja pozitivnog ivota. Kubertena ne treba hvatati za re . Analiza njegovih dela jasno pokazuje da ona nisu napisana zato da bi itaoca podstakla na razmi ljanje o bitnim ivotnim pitanjima, ve da bi ga fanatizovala i navela da se pona a u skladu sa interesima vladaju ih parazitskih klasa. Kubertenovi olimpijski spisi su sinteza politi kih pamfleta i "istina" koje nastoje da dobiju biblijski karakter. Oni ne razvijaju kriti ko-slobodarsku, ve apologetsko-podani ku svest, to zna i da odgovaraju "prakti noj" filozofiji koju zastupaju. Mit o Kubertenu zasniva se na tvrdnji da je Kuberten posvetio svoj ivot stvaranju "boljeg sveta" u kome e vladati "mir" i "saradnja me u narodima", i da je zbog toga "obnovio" anti ke olimpijske igre i udahnuo im "novi" duh. Ako je to ta no, postavlja se pitanje zbog ega su dela Pjera de Kubertena - ija pisana zaostav tina iznosi preko 60 000 stranica - gotovo nepoznata javnosti? Kako je mogu e da u najve em broju zemalja, u kojima je na pompezni na in proslavljena stogodi njica osnivanja olimpijskih igara, nije objavljen ni jedan redak iz Kubertenovih spisa? Da stvar bude bizarnija, glavni cenzori Kubertenovih dela su zvani ni " uvari" njegove olimpijske ideje. Najva niji razlog za ovakav odnos olimpijske gospode prema "bo anskom baronu" je taj, to se Kuberten u svojim najva nijim delima pojavljuje kao militantni predstavnik evropske bur oazije koji razra uje strategiju i taktiku obra una s radnim "masama", enom i "ni im rasama". Kubertenovi olimpijski spisi su politi ke lekcije vladarima sveta kako da se, upotrebom sporta i telesnog drila, efikasno

obra unaju sa slobodarskom borbom potla enih i uspostave globalnu dominaciju. To je jedan od osnovnih razloga to gospodi iz MOK-a, kao i gospodi iz nacionalnih olimpijskih komiteta, ne pada na pamet da, ni nakon est decenija od njegove smrti, objave Kubertenova sabrana dela, ve podme taju javnosti izvode iz njegovih spisa u obliku "Izabranih tekstova" ("Textes choisis")(3) iz kojih je izostavljeno gotovo sve ono to ukazuje na pravu prirodu njegove olimpijske doktrine. Kada se ima u vidu da je Kuberten otvoreno tvrdio ono to gra anski ideolozi po svaku cenu nastoje da prikriju, da je kapitalizam nepravedan poredak, postaje jasnije zbog ega gra anska teorija sistematski "zaobilazi" Kubertenova dela. to se ti e toliko isticane teze o "nepoliti nosti sporta", i po onima koji glorifikuju olimpizam i njihovog "osniva a", prava "veli ina" Kubertena nije u tome to je doprineo razvoju sporta, ve to je od sporta stvorio "sredstvo za uspostavljanje mostova saradnje me u narodima". Kubertenov olimpijski anga man postaje simbol "politike mira", a on - "politi ar mira". Kada se to ima u vidu, mo e se bolje razumeti zbog ega su gra anski teoreti ari izbrisali iz Kubertenove biografije poslednju dekadu njegovog ivota u kojoj se Kuberten otvoreno pojavljuje u ulozi reklamnog agenta nacisti kog re ima, i zbog ega je jedan od najpoznatijih kubertenologa Iv Pjer Bulonj proglasio Kubertena " izofreni arem" - da bi "objasnio" njegovu slepu odanost nacistima i odu evljenje Hitlerom. O uvati mit o "Kubertenu mirotvorcu", koji je bio fanati ni zagovornik autoritarizma i kolonijalizma, nemogu je zadatak koji stoji pred ideolozima olimpizma. Stoga je jedna od glavnih preokupacija kubertenologa da za tite olimpijski mit od samog "oca" modernih olimpijskih igara : da bi sa uvali "verodostojnost" kopije, "nastavlja i" uni tavaju original. Polaze i od istih onih kriterijuma po kojima je Kuberten progla en "bo anskim baronom" i "jednim od najve ih humanista XX veka", i naciste bi trebalo proglasiti za "humaniste" i "mirotvorce". Nisu li Berlinske olimpijske igre odr ane "u znaku mira" i "me unarodne saradnje"? Nije li Hitler na Berlinskim olimpijskim igrama izgovorio " uvene" re i: "Neka se olimpijski plamen nikada ne ugasi!"? Nisu li nacisti okon ali arheolo ka iskopavanja anti ke Olimpije, emu je Hitler dao odlu uju i doprinos sa 300 000 rajhs maraka? Nije li Hitler dao nalog svom arhitekti Albertu peru da izradi projekt najve eg olimpijskog stadiona na svetu koji e mo i da primi 400 000 ljudi? Nisu li nacisti prvi organizovali no enje "olimpijskog plamena" iz "svete" Olimpije do Berlina - koji je trebalo da simbolizuje organsku povezanost helenske civilizacije i fa isti ke Nema ke - to e postati jedan od najzna anijih simbola olimpijskih igara? Nije li Kuberten proglasio nacisti ke Olimpijske igre, koje su po njemu bile "obasjane hitlerovskom snagom i disciplinom", za uzor budu im olimpijskim igrama, a Hitlera "za jednog od najve ih graditelja modernog doba"? Nije li Kuberten, kao i gospoda iz MOK-a, bezrezervno podr ao naciste i poverio im svu svoju pisanu zaostav tinu sa molbom da sa uvaju njegovu olimpijsku ideju od izvitoperenja, kao i "misiju" da zakopaju njegovo srce u anti koj Olimpiji? Nastoje i da pribave "humanisti ki" legitimitet olimpizmu, gra anski teoreti ari se slu e izrazima koji ozna avaju op te-ljudske vrednosti koje su irom sveta prihva ene kao najvi i izazov za oveka: "mir", "me unarodna saradnja", "mladost", "zdravlje", "progres", "lepota"... Dominacija humanisti kih ideala u olimpijskoj retorici upu uje na to da olimpijske igre nisu vrednosno neutralna pojava i kao takve s onu stranu dobra i zla. Naprotiv, sve se ini da olimpizam postane sinonim za humanizam. Tako rat izme u nacija na sportskom polju postaje "miroljubiva saradnja", a najostra eniji zagovornici rata i fa isti ki zlikovci, navla e i "svetu" olimpijsku odoru, postaju "mirotvorci" : olimpijska mitologija ogledalo je u kome najgore zlo dobija an eoski izgled. Olimpizam ne te i miru, ve pacifikovanju potla enih da bi se predupredila njihova borba protiv poretka koji se zasniva na tiraniji bogata ke "elite". Pod maskom "me unarodne saradnje" na sportskom terenu se sistematski usmerava nezadovoljstvo ljudi, koje proisti e iz njihovog

poni avaju eg dru tvenog polo aja, protiv drugih nacija i posti e "nacionalna integracija" sa kojom se "prevazilazi" klasno ustrojstvo dru tva i prikriva klasna eksploatacija. Istu ulogu ima klupski sport: lige postaju institucionalizovani rat izme u obespravljenih i na taj na in kontrolisani oblik njihovog pacifikovanja (depolitizovanja). Istovremeno, ubacivanjem najvi ih ljudskih ideala u olimpijsku retoriku nastoji se spre iti da oni postanu polazi te za kritiku ideje i prakse olimpizma. Tako olimpijske igre postaju, shodno "anti kim tradicijama", simbol "mira", iako je protagonistima te teze jasno da su anti ke olimpijske igre bile "sveto primirje" i kao takve duhovna priprema za nastavak rata - to je bio najva niji zahtev koji je Kuberten postavio "njegovim" olimpijskim igrama. Interesantno je da gra anski teoreti ari "ne prime uju" da u Kubertenovom olimpijskom "humanizmu" nedostaju ideje bez kojih se ne mo e zamisliti moderno dru tvo: sloboda, jednakost i bratstvo. Za Kubertena, tog "velikog francuskog patriotu", me u olimpijskim simbolima nema mesta za francusku "trobojku", to samo govori da je moderni olimpizam obra un s emancipatorskim tekovinama modernog dru tva. to se ti e Kubertenovog fanati nog zalaganja da o uva " istotu" sporta, kao idealizovanog otelotvorenja izvornih principa kapitalizma, od pogubnog uticaja komercijalizma, od samog osnivanja olimpijskih igara bilo je jasno da je to izgubljena bitka. Od njegovog nastanka sport je deo kapitalisti kog sistema privre ivanja i kao takav na in integrisanja oveka u kapitalisti ki poredak. O tome an-Mari Brom: "Istorijski gledano, sport je nastao sa razvojem industrijskog kapitalizma. On je od samih svojih po etaka bio vezan za mehanizme investiranja, cirkulacije i oplodnje kapitala. Tek to se rodila, institucija sporta odmah je do la u ruke trgova kom kapitalu i bila iskori ena kao izvor profita. Prodaja sportskog spektakla i kla enje nisu se pojavili sa nastankom sportskog profesionalizma, ve sa prvim oblicima institucionalizovanog organizovanja sportskog takmi enja."(4) Ulaskom kapitalizma u zavr nu fazu njegovog razvoja ("potro a ko dru tvo") izvr ena je potpuna komercijalizacija sporta: umesto nacionalnih zastava, na olimpijskim igrama dominiraju znamenja kapitalisti kih firmi; umesto religio athletae, vlada duh novca; umesto "crkve", olimpijske igre postale su "va ar"; umesto da su otelotvorenje "svetosti" olimpijskih ideala, sportisti su "cirkuski gladijatori"; umesto da su olimpijska gospoda iz MOK-a asni " uvari olimpijskog duha", oni su postali beskrupulozni trgovci koji su od olimpijskih igara napravili prljavi "posao" vredan milijarde dolara. Interesantno je da je gra anska teorija posvetila veoma skroman prostor razmatranju sporta i olimpizma.(5) Nedostatak ozbiljnih analiza olimpizma, koje bi stvorile mogu nost za njegovo demitologizovanje, ne govori o filozofskoj i sociolo koj "neozbiljnosti" olimpijske doktrine, ve o prvorazrednom zna aju koji sport ima za o uvanje postoje eg sveta. Gra anski teoreti ari to ne kriju. Za vode eg ameri kog sociologa sporta Alena Gatmana, "sport je temeljni element dru tvene realnosti" i "potpuno je nemogu e zamisliti kako bismo mogli da nastavimo da ivimo bez njega".(6) Polaze i od sve turobnije realnosti nema kog dru tva Kristian fon Krokov, jedan od najozbiljnijih nema kih teoreti ara sporta, postavlja pitanje: "Ali, ta je uistinu na a civilizacija, pored sportskih igara i takmi enja, stvarno u stanju da ponudi mladima - a da to nije droga ili nasilje?"(7) Otuda ne udi bespo tedni odnos gra anskih teoreti ara prema kriti arima olimpizma. Tako je za Pola Vejna kritika olimpizma "stvar ekstremista, filozofa cinika, koji ho e da svedu humanizam na prirodnu i gotovo ivotinjsku jednostavnost."(8) Gra anski teoreti ari odvajaju Kubertenovu olimpijsku filozofiju od njegove socijalne (politi ke) teorije da bi od njegovih misli napravili nadistorijske "humanisti ke" principe. Isto se de ava sa sportom: oni izvla e sport iz istorijskog i dru tvenog konteksta ("sport nema ni ta sa politikom") i svode ga na pojavu sui generis i na taj na in nastoje da spre e demitologizovanje sporta kao konkretne istorijske (dru tvene) pojave. O tome Pol Ho : "Tako, kada Johan Huizinga ili Pol Vajs pi u o filozofiji sporta, oni se usresre uju na jezik ili na op te principe igara koji su bili primenjivani

od strane razli itih dru tava, u razli ito vreme, pod razli itim uslovima ; pored toga, oni skoro u potpunosti zanemaruju bilo koje efekte koje su ti socijalni uslovi mogli da imaju. Tako smo prepu teni "filozofiji" sporta koja stoji izvan istorije i dru tva, i zbog toga je gotovo u potpunosti bezvredna."(9) "Razvoj sporta" doveo je gra ansku teoriju do njenog kraja i obezvredio argumente sa kojima gra anska teorija utemeljuje, opravdava i idealizuje sport. Kapitalizam je obesmislio kako liberalisti ki zasnovanu kritiku sporta,(10) tako i moralisti ku i "socijalisti ku" teoriju sporta.(11) Propali su i svi poku aji da se uspostavi "drugi put" (Rigauer) u razvoju sporta koji se zasniva na Habermasovoj i Plesnerovoj kritici sporta kao "odslike industrijskih procesa rada".(12) to se ti e gra anske antropologije, i nju je kapitalizam "prevazi ao" u obliku "filozofije u inka".(13) ovek vi e nije "zver", ve je postao "samodestruktivno bi e" koje te i da po svaku cenu postigne ve i rezultat (rekord): "priroda" oveka postaje otelotvorenje destruktivne prirode kapitalizma. Treba re i i to da su filozofska razmatranja o sportu optere ena i nerazumevanjem i predube enjima, to je dovelo dotle da ak i mislioci poput Jegera, Bloha, Sartra i Horkhajmera nisu u stanju da sagledaju su tinu sporta kao konkretne istorijske pojave: Jeger svodi sport na anti ki agon; (14) Bloh se dr i iluzije da je sport vrednosno neutralna pojava i da postoji "dobar" i "lo " sport zavisno od toga da li se nalazi "levo" ili "desno";(15) Sartr u sportu vidi put koji oveka vodi ka bi u;(16) Horkhajmer, koji nari e nad sudbinom filozofije, poziva u pomo sport da bi se spasle najva nije vrednosti kapitalizma - od samog kapitalizma.(17) Pokazalo se da borba za filozofiju i istovremeno podr avanje sporta, koji je glavno sredstvo kapitalizma za obra un s umom, nije samo beznade an, ve i poguban posao. Osnovni pojam koji se u radu koristi kao polazi te za kritiku kapitalizma nije Marksovo "otu enje" (Entfremdung), ve destrukcija. Polaze i od Marksovog najva nijeg metodolo kog postulata da je "anatomija oveka klju za razumevanje anatomije majmuna", postavlja se opravdan zahtev da se uspostavi kriti ko polazi te koje ima u vidu monopolisti ki kapitalizam u njegovoj poslednjoj "potro a koj" fazi razvoja, u kojoj su se do kraja razvile protivre nosti kapitalizma kao destruktivnog poretka koji sve dramati nije dovodi u pitanje opstanak ove anstva. Razvoj kapitalizma kao poretka destrukcije ne obezvre uje samo gra ansku misao, ve baca novo svetlo na Marksovu kritiku kapitalizma dovode i u pitanje njenu utemeljenost i aktuelnost. Za razliku od gra anskih teoreti ara za koje kapitalizam predstavlja kraj istorije, ime su sterilisani njegovi menjala ki potencijali, za Marksa se prava vrednost kapitalizma ogleda u tome, to se u njegovom "krilu" stvaraju mogu nosti za iskorak u novo dru tvo koje e biti realizacija najvi ih humanisti kih stremljenja ove anstva koja su uobli ena u osnovnim principima Francuske gra anske revolucije: Liberté, Egalité, Fraternité. Marks je bio sledbenik Hegelove dijalektike istorije: istorija je put osloba anja oveka, a osloba anje oveka od robovanja prirodi, to zna i ovladavanje prirodnim mo ima, osnovni je uslov ljudske slobode. Otuda takav zna aj dobija razvoj proizvodnih snaga: "Nikada neka dru tvena formacija ne propada pre nego to budu razvijene sve proizvodne snage za koje je ona dovoljno prostrana, i nikada novi, vi i odnosi proizvodnje ne nastupaju pre nego to se materijalni uslovi njihove egzistencije nisu ve rodili u krilu samog starog dru tva. Stoga ove anstvo postavlja sebi uvek samo one zadatke koje mo e da re i..."(18) I dalje: "Proizvodne snage koje se razvijaju u krilu bur oaskog dru tva stvaraju materijalne uslove za re enje" "antagonizma koji poti e iz dru tvenih ivotnih uslova individue". "Zato se sa tom dru tvenom formacijom zavr ava praistorija ljudskog dru tva."(19) Klju ni problem Marksove teorije le i u njenom definisanju odnosa kapitalisti kog na ina razvoja proizvodnih snaga prema prirodi. Po Marksu se priroda, kao "anorgansko telo" oveka, otu uje od oveka putem otu enog rada koji mu oduzima "predmet njegove proizvodnje".(20) Ukoliko kapitalisti ki na in razvoja proizvodnih snaga ne predstavlja samo "posedovanje" i "upotrebljavanje", (21) ve i uni tavanje prirode, to zna i da on oveka dovodi u sve ve u zavisnost od onoga to je od prirode ostalo. Umesto da je kapitalizam poredak u kome se stvaraju uslovi za "skok iz carstva nu nosti u carstvo slobode" (Engels), on ukida

svaku mogu nost osloba anja oveka. Sa kapitalizmom se ne okon ava samo "praistorija" ljudskog roda, ve i njegov opstanak. Marks je podredio dijalektiku kapitalizma dijalektici istorije i prenebregao specifi nost kapitalisti kog razvoja proizvodnih snaga koji ne dovodi samo do ovladavanja ovekom (putem tehnike) od strane kapitala i otu enja oveka od prirode, ve i do uni tavanja ivota. Iz toga sledi da odnos oveka prema sebi, drugim ljudima i prirodi nije posredovan samo "otu enim radom", ve destruktivnom prirodom kapitalisti kog na ina proizvodnje. ovek se u procesu kapitalisti ke reprodukcije ne "otu uje" samo od sebe i svoje "organske" prirode, ve se degeneri e postaju i oru e kapitala za uni tavanje sveta. Pokazalo se da ove anstvo ne "postavlja sebi uvek samo one zadatke koje mo e da re i", ve da kapitalizam postavlja pred ove anstvo "zadatke" koji se svode na sau esni tvo u uni tavanju ivota. Ono to uslovljava dinamiku i dramatiku kapitalisti kog "progresa" je to to kapitalizam od posledica uni tavanja ivota stvara izvore profita, pri emu stvarala ke mo i oveka postaju sredstvo za razvoj destruktivnih mo i kapitalizma i za ubrzanje procesa destrukcije. Da je re o krupnoj protivre nosti u Marksovoj teoriji koje je on bio svestan, govori i Marksov "previd" Furijeovog upozorenja, napisanog po etkom XIX veka, koje je ina e izuzetno plodonosno polazi te za kritiku kapitalizma: "Tako se na a dru tva, unato usavr iteljima i zastupnicima nepokretnosti, nalaze u slo enom nazadovanju, to jest u materijalnom nazadovanju zbog sve ve eg uni tavanja uma, padina, izvora, klimatskih prilika..."(22) Me utim, upravo Marksova teorija pru a mogu nost da se do e do pojma istinskog napretka i uspostavi kriti ka distanca prema kapitalizmu : samo je onaj razvoj proizvodnih snaga prihvatljiv koji vodi osloba anju oveka od zavisnosti prirodi, a ne onaj koji vodi njenom uni tenju. Razvoj proizvodnih snaga jeste nu an, ali ne i dovoljan uslov progresa. U dana njim uslovima, progresivan je onaj poredak koji je u stanju da zaustavi kapitalisti ku ma ineriju smrti i sa uva prirodu i ove anstvo od uni tenja. Ekocidna kapitalisti ka pomama uslovljava razvoj genocidne doktrine i prakse koje predstavljaju "prevazila enje" kako Maltusove teorije, tako i nacisti kog varvarizma : uni tenje sve ve eg broja ljudi postaje osnovni uslov za pre ivljavanje sve manjeg broja ljudi. Kao to su nacisti ke Olimpijske igre bile "mirotvora ka" maska iza koje su se odvijale u urbane pripreme za istrebljenje Jevreja, Slovena i Roma da bi se obezbedio " ivotni prostor" (Lebensraum) "arijevcima", tako je dana nji me unarodni sport spektakularna "mirotvora ka" dimna zavesa sa kojom se prikriva namera "novog svetskog poretka" da uni ti najve i deo ove anstva da bi se obezbedio opstanak "zlatnoj milijardi" iz najrazvijenijih kapitalisti kih zemalja Zapada - koja ne tedimice uni tava ivot na zemlji. Istovremeno, sve dramati nije su eljavanje ove anstva sa sve realnijom mogu no u kona nog uni tenja ivota smanjuje mogu nost tra enja demokratskih alternativa razvoja. Stvaranje "novog svetskog poretka", putem koga multinacionalni koncerni nastoje da uni te institucionalnu strukturu dr ava, koja pru a mogu nost za izra avanje suverene politi ke volje gra ana i odbranu njihovih egzistencijalnih interesa, uslovljeno je kapitalisti kom destrukcijom. Razvoj totalitarnog uma ide ruku pod ruku sa uni tavanjem ivota: kapitalizam uni tava demokratske institucije i klicu novum-a koji je stvoren u gra anskom dru tvu i uspostavlja globalni fa izam koji se zasniva na ekocidnom terorizmu. U radu je primenjen metod koji je Marks primenio u kritici religije: kritika religije postaje "kritika doline suza" iji je fantasti ni oreol religija, s tim to kritika modernog olimpijskog paganizma postaje kritika kapitalisti ke doline smrti iji je olimpizam spektakularni oreol. Sport ima prvorazredni zna aj kao polazi te za razvoj savremene kriti ke teorije dru tva. Ono to daje novi kvalitet savremenoj kritici olimpizma je postajanje kapitalizma " istim" poretkom destrukcije, to baca novo svetlo na sport kao otelotvorenje njegovih vladaju ih odnosa i vrednosti i na olimpizam kao njihov bo anski oreol. Sport je postao industrija smrti i kao takav je ogledalo u kome se vidi pravo lice kapitalizma. Apsolutizovanjem socijalno darvinisti kog principa bellum omnium contra

omnes i progresisti kog principa citius, altius, fortius otvoren je proces samouni tenja ove anstva. Sport je oblast u kojoj je zaokru en proces destrukcije oveka i kao takav je slika odnosa kapitalizma prema prirodi. Sportista nije samo radna snaga, kako to tvrde Habermas i Rigauer u svojoj kritici sporta,(23) ve i oru e za rad i predmet obrade, a sport nije samo oblik dekultivizovanja, ve je transparentni oblik denaturalizovanja (robotizovanja) oveka. Sve ve i jaz izme u biolo kih mogu nosti oveka i zahteva koji "progres" postavlja pred njega, generator je sve ve e represije nad ovekom i sve monstruoznijeg uni tavanja njegovog tela i psihe : sportista postaje kapitalisti ki surogat oveka. Olimpizam, kao politi ka teorija sporta, nije samo oblik stvaranja civilizacije bez kulture, ve i ideologija smrti. "Razvoj sporta" na najo igledniji na in potvr uje istinu da ne postoji bilo koji mehanizam u kapitalizmu koji je u stanju da skrene uspostavljeni "progres" sa puta destrukcije, i da su institucije gra anskog dru tva i njegov normativni svod postali sredstvo za za titu i razvoj kapitalizma. Najgore je pro la gra anska teorija: ideolozi kapitalizma postali su ista i njegovih prljavih tragova i grobari ove anstva. I kapitalizam "jede" svoju duhovnu decu. Sport je postao simboli ni pokazatelj kraja civilizacije koja se zasniva na socijalno darvinisti koj doktrini i apsolutizovanom principu u inka: princip konkurencije postao je princip dominacije, dok je princip progresa postao princip destrukcije. Od ideologije kapitalisti kog dru tva u nastajanju i razvoju, olimpizam je postao ideologija kapitalisti kog dru tva u raspadanju ija nagomilana destruktivna mo preti da uni ti ove anstvo. Na sportskim terenima ne vlada vizionarski, ve apokalipti ki duh. Sport je postao najefikasniji na in uvla enja oveka u sve stravi niji kovitlac samodestruktivnog bezumlja, koji stvara kapitalisti ki progres, koji je analogan samodestruktivnoj pomami anti kih polisa koja je dovela do propasti helenskog sveta. On nije samo sredstvo za uni tavanje svesti o sve pogubnijim posledicama daljeg razvoja kapitalizma, ve i svesti o postojanju objektivnih mogu nosti za njegovo prevazila enje i za realizaciju ideja-vodilja Francuske gra anske revolucije. Imaju i u vidu sve stravi nije razmere uni tavanja sveta, mo e se re i da je olimpizam kapulja a koju je d elat stavio na glavu ove anstvu pre nego to e da zamahne sikirom. Stvari su dovedene do kraja: ili e ove anstvo uni titi kapitalizam, ili e kapitalizam uni titi ove anstvo. xxx

DUHOVNA KLIMA U KOJOJ JE NASTAO MODERNI OLIMPIZAM Moderni olimpizam nastao je kao poseban (ne i zaseban) i relativno celovit duhovni pokret krajem XIX veka. Njegova priroda uslovljena je prirodom kapitalisti kog dru tva, kao to je priroda anti kog olimpizma bila uslovljena prirodom helenskog robovlasni kog dru tva. Moderna olimpijska filozofija, olimpijski pokret, kao i sama praksa modernog olimpizma, nemaju izvori te u Kubertenovoj olimpijskoj misli: svi bitni elementi olimpizma bili su stvoreni pre nego to je Kuberten inicirao organizovanje olimpijskih igara kao me unarodnog sportskog takmi enja i proglasio olimpizam za najvi u i jedinu pravu religiju. Olimpijski pokret nije nastao na temelju razvoja sporta, ve pod uticajem duhovne klime koja je vladala u Zapadnoj Evropi u drugoj polovini XIX veka koja je rezultat vi e faktora. Re je, pre svega, o industrijskoj revoluciji, koja je zapo ela u XVIII veku da bi svoj puni razvoj do ivela krajem XIX veka, koja je bila osnov za izgradnju mita o "neograni enim mogu nostima razvoja nauke i tehnike" na kome se zasniva olimpijski "progres" - ija je bit izra ena u poznatoj maksimi citius, altius, fortius. Zatim, o razvoju monopolisti kog kapitalizma i institucionalizovanju novih

centara ekonomske i politi ke mo i koji nastoje da itavo dru tvo zauvek podrede ostvarivanju svojih interesa. Na udaru su se na le demokratske institucije, koje su nastale kao rezultat politi ke borbe naprednog gra anstva i radni tva, i u tom kontekstu sve ve i zna aj dobija stvaranje novog totalitarnog mehanizma vlasti koji e biti ekskluzivno politi ko sredstvo u rukama bur oazije. Nova bogata ka "elita" te i da stvori takvu univerzalnu i globalnu ideologiju koja e da sledi progresisti ki duh novog vremena i koja e po svojoj prirodi biti analogna onoj koju je imala aristokratija u srednjem veku u vidu hri anstva. Radi se o nastojanju da se ukloni emancipatorsko nasle e antike, hri anstva, renesanse, prosvetiteljstva i Francuske gra anske revolucije, da se "koriguje" liberalisti ka doktrina, da se zatre socijalisti ka (komunisti ka) ideja i da se uspostavi neposredna duhovna dominacija bur oazije nad sve brojnijim i klasno svesnijim radni tvom. Sport, kao otelotvorenje osnovnih principa na kojima se zasniva kapitalisti ko dru tvo u " istom" obliku (homo homini lupus est i bellum omnium contra omnes), postaje idealno sredstvo za militarizovanje vladaju e klase i za pacifikovanje (depolitizovanje) radni tva i njegovu duhovnu integraciju u vladaju i poredak. Institucionalizovanjem sporta, krajem XIX veka, stvoren je mehanizam koji e postati glavna "ideolo ka policijska snaga" (Ho ) bur oazije za "uspostavljanje reda u glavama ljudi" (Kuberten) uni tavanjem njihove kriti ko-menjala ke svesti i stvaranjem karaktera lojalnog i upotrebljivog gra anina. Kubertenovo nastojanje da "obnovi olimpijske igre" predstavlja sled doktrine koja u sportu vidi oru e vladaju e klase za ostvarivanje njenih politi kih i ekonomskih ciljeva. Izvorna intencija Kubertenovog olimpizma (koji je samo jedna od olimpijskih ideja koja je nastala u XIX veku) je kori enje me unarodnog sporta kao sredstva za izazivanje promena u francuskom kolskom sistemu (poput onih koje je Tomas Arnold uveo u engleske javne kole) koje e omogu iti da se od bur oaske mlade i stvore nove falange koje e obezbediti kolonijalnu ekspanziju Francuske. "Povratiti kolonijalnu slavu Francuske!" ("Rebronzer la France!") i "Obogatite se!" ("Enrichissez vous!") bili su pokli i sa kojima je Kuberten, sa govornice Sorbone, nastojao da pokrene francusku bur oaziju u nove kolonijalne pohode. U izvornom smislu olimpijska ideja ima u vidu takmi enje Francuske sa "civilizovanim nacijama", pre svega sa Engleskom koja je, kao vode a kolonijalna sila, bila za Kubertena neprikosnoveni uzor. Krajnji cilj "mirnodopskog" takmi enja na sportskom polju bio je duhovna integracija najmo nijih dr ava Zapadne Evrope radi uspe ne kolonijalne ekspanzije. Ono to je olimpijskoj ideji, iji je predstavnik Kuberten, omogu ilo da postane globalna duhovna mo je to to se pojavljuje kao ideolo ka perjanica imperijalizma.(1) Me unarodni sport se "pretopio" u olimpijski pokret putem kolonijalne ideologije, a ne na temelju nastojanja nacija da me usobno sara uju. Moderni olimpijski pokret nije nastao kao rezultat anga ovanja naprednih snaga sveta radi duhovnog ujedinjavanja ove anstva na humanisti kim osnovama, ve kao rezultat anga ovanja evropske aristokratije, vode ih kapitalisti kih i vojnih krugova koji nastoje da do u do novih sirovinskih i energetskih izvora, jeftine radne snage i novih tr i ta. Interesi evropskog kapitalizma ine izvori te "olimpijskog internacionalizma" - evropska kolonijalna ekspanzija motor je koji pokre e Kubertenov olimpizam i daje mu pravac. On je bio i ostao jedan od oslonaca kapitalisti kog globalizma koji se u raznim oblicima i sa raznim protagonistima pojavljuje u modernom dobu. Olimpijski "misionari" dobijaju zadatak da u ine ono to nije po lo za rukom katoli koj crkvi kao dominiraju oj duhovnoj sili Zapada: da izvr e duhovno kolonizovanje sveta. Olimpizam je prvi duhovni pokret u istoriji koji je dobio globalnu dimenziju postaju i vesnik globalnog kapitalisti kog totalitarizma. On je jedan od nose ih stubova dana njeg (ameri kog) "novog svetskog poretka", kao to je bio jedan od duhovnih oslonaca fa isti kog "novog poretka", ili novog kolonijalnog poretka koji je, krajem XIX i po etkom XX veka, Kuberten nastojao da uspostavi. Koriste i se Ho ovom formulacijom moglo bi se re i da je olimpizam globalna ideolo ka policijska snaga protagonista "novog svetskog poretka", dok je olimpijski pokret

svojevrsna "internacionala" kapitala i vode ih grupa politi ke mo i, koja je otelotvorena u MOK-u i drugim tzv. "me unarodnim sportskim asocijacijama", sa kojima se nastoji ukloniti me unarodni pravni poredak i uspostaviti globalni totalitarizam. Analiza olimpizma nas upu uje na slede i zaklju ak : onaj ko vlada svetom - vlada olimpijskim pokretom. U tom kontekstu maksima "va no je u estvovati" (koja se pripisuje Kubertenu) zna i: va no je igrati po pravilima koja diktiraju gospodari sveta i di i ruke od borbe za slobodu. Neka ja i vladaju, a slabiji neka im se pokore - to je su tina olimpijske poslanice. Moderni olimpizam ne proisti e iz odre ene religije ili kulture, ve je otelotvorenje "mondijalisti kog" duha imperijalisti kog kapitalizma u " istom" obliku i kao takav obra un s tradicionalnim religijama, nacionalnim kulturama, slobodarskim duhom, kriti kom sve u i umom. Nije slu ajno to Me unarodni olimpijski komitet nije postao steci te slobodarski opredeljenih umetnika i filozofa, ve zemljoposednika, oficira, bankara, industrijalaca, birokrata, i to su njegove vode e li nosti bili lanovi ili neskriveni simpatizeri fa isti kih partija i pokreta. Kubertenovo pozivanje na iskasapljenu i idealizovanu helenisti ku kulturu samo je maska sa kojom se nastoji pribaviti "kulturni" legitimitet socijalno darvinisti kom i progresisti kom principu na kojima se temelji kapitalisti ko dru tvo, koji su otelotvoreni u sportu. Ideja o "obnavljanju anti kih tradicija" pala je na pogodno tle budu i da su se mnogi pripadnici evropske humanisti ke inteligencije, razo arani vladaju om duhovnim klimom, okrenuli ka antici nastoje i da u idealizovanoj slici helenske civilizacije prona u duhovno okrepljenje i podr ku za svoja humanisti ka stremljenja. To je jedan od osnovnih razloga to Kubertenov mitolo ki i prokrustovski odnos prema antici nije nai ao na otpor gra anske filozofske i istoriografske misli. Istovremeno, okretanje ka antici postaje na in obra una s idejom budu nosti koja se razvija na temelju Marksove kritike kapitalizma i njegove socijalisti ke (komunisti ke) doktrine. Klasicisti ka "odbrana humanizma" postaje odbrana uspostavljenog poretka. Pored toga, "borba za obnavljanje" anti kog duhovnog nasle a postaje sastavni deo borbe izme u najrazvijenijih zemalja Evrope da se prika u kao legitimni naslednici helenske kulture, duhovne kolevke moderne evropske civilizacije, i na taj na in obezbede duhovno vo stvo. Sukobi izme u najmo nijih kolonijalnih metropola oko podele kolonijalnog plena i borba za dominaciju na evropskom prostoru (u tom kontekstu poraz Francuske u ratu sa Pruskom) bili su dodatni motivi zbog kojih je Kuberten insistirao na kori enju sporta za razvoj borila kog duha kod francuske bur oaske mlade i. Prihvataju i socijalno darvinisti ke zakone kao neprikosnoveni osnov razvoja dru tva, Kuberten odbacuje pacifizam kao temelj uspostavljanja odnosa me u narodima (rasama) i progla ava rat za neminovnu (i dobrodo lu) sudbinu ove anstva. Moderne olimpijske igre nisu zami ljene kao "svetkovina posve ena miru", ve kao "sveto primirje" (la trêve sacrée) tokom koga e neprijateljske strane privremeno odlo iti oru je da bi iskazale potpunu pokornost belicioznom duhu koji vlada svetom. Kuberten pronalazi "kulturno" nadahnu e za svoj olimpizam na svetskim industrijskim izlo bama (poput one koja je 1889. odr ana u Parizu), u kojima je video spektakularni izraz globalizacije kapitalizma - to e postati izvori te olimpijskog spektakla - kao i na militaristi kim ceremonijama i drugim pompeznim manifestacijama vladaju e "elite". Vojni defile, pozdravni govor najvi ih predstavnika vlasti i njihovo pokroviteljstvo nad manifestacijom su detalji koji e postati udarni deo olimpijskog ceremonijala. Oni nedvosmisleno ukazuju na istinu da su olimpijske igre zami ljene kao spektakularni na in veli anja i iskazivanja pokornosti uspostavljenom poretku, to zna i kao par excellence politi ka manifestacija. Pored toga, Bruksova takmi enja na "olimpijskim poljima" u rop ajru ostavila su sna an utisak na Kubertena. "Sve arski karakter" takmi enja (himna, poruke, zastave, krunisanje pobednika, nagrada za poeziju itd.) posta e jedna od osnovnih karakteristika

olimpijskih igara. Ovome treba dodati i zna aj koji e, preko engleskog duhovnog uticaja na Evropu i Ameriku, dobiti lik engleskog gentleman-a na formiranje prototipa "internacionalnog" sportiste koji je simboli no otelotvorenje aristokratskih ideala u razvijenom kapitalizmu i kao takav nosilac fairplay-a koji e postati internacionalni kodeks "civilizovanog pona anja" u sportu. Sude i po navodima iz Kubertenovih spisa, sa sigurno u se mo e re i da su na njegov misaoni razvoj uticali Ipolit Ten, il Simon, il Favr, Adolf Tjer, Herbert Spenser, opat Didon i jezuiti. Imaju i u vidu irinu Kubertenovog spisateljskog opusa i njegovu sklonost da prisvaja tu e ideje bez navo enja izvora, sasvim opravdano se mo e tvrditi da je krug mislilaca koji su uticali na uobli avanje njegove olimpijske filozofije iri i u njega, sude i po idejama i izrazima koje Kuberten koristi, spadaju i Viktor Diri, Ogist Kont, Jozef Gobino, Fridrih Ni e... Po Kubertenovom tvr enju, presudan uticaj na formiranje njegove misli imali su Tomas Arnold i Frederik Le Ple. Te dve li nosti predstavljaju filozofske doktrine koje ine kamen-temeljac Kubertenove olimpijske ideje: socijalni darvinizam i pozitivizam. U irem smislu, Kubertenova olimpijska doktrina predstavlja jednu od grana na drvetu ije korene ini utilitarna filozofija.. xxx Fusnote (1) "Otac" modernog olimpizma Pjer de Kuberten (Pierre de Coubertin) ro en je 1.1.1863. godine u aristokratskoj porodici iji su se preci, na poziv Ludviga XI, 1447.godine iz Italije doselili u Francusku i od njega dobili titulu i privilegije. Porodica je dobila ime posle 1650.godine i to po njenom najve em posedu koji se nalazio u Kubertenu, mestu nedaleko od Versaja. U oktobru 1874.godine jedanaestogodi nji Pjer se upisuje na jezuitski koled "Sveti Ignacije" ("Saint Ignatius"), u Parizu. Po okon anju kolovanja kod jezuita, Kuberten se 1880.godine obreo u vojnoj akademiji u Sen-Siru koju e ve nakon nekoliko meseci napustiti. Imaju i u vidu da je Kuberten bio niskog rasta, goljav i imao piskav glas, mo e se pretpostaviti kakvom je podsmehu bio izlo en u toj, ina e elitnoj, vojnoj akademiji. Nakon etiri godine Kuberten se upisuje na Pravni fakultet. Ne polo iv i ni jedan ispit, on godinu dana kasnije prekida studije prava i po inje da poha a "Slobodnu kolu politi kih nauka" ("Ecole libre de la sciences politiques"), duhovno pribe i te bogata ke mlade i, koju e napustiti 1886.godine i time okon ati kolovanje. Kao to je u manijakalnom zalaganju za boks i druge "mu ke" sportove nastojao da prona e kompenzaciju za svoju telesnu inferiornost, tako je Kuberten u skribomaniji nastojao da prona e kompenzaciju za svoj neuspeh u akademskoj sferi.Po nekim procenama, Kuberten je napisao i uglavnom sam objavio preko 600 radova - koji nikada nisu privukli pa nju ozbiljnije itala ke publike. Ako se tome doda da je Pjer od malena iveo u senci starije bra e iz svoje ire porodice, mo e se dobiti celovitija slika o li nim motivima koji su gonili mladoga Pjera da sa takvom stra u krene ka olimpijskim vrhovima. Nije to bio samo anga man mladog i bogatog skorojevi a, zadojenog nacionalisti kim duhom i kolonijalnim fanatizmom, ve pre svega o ajni ko nastojanje da se pobedi kompleks inferiornosti to e dominirati tokom itave njegove "olimpijske karijere". Neki istra iva i Kubertenovog ivota i dela, kao to je to Iv Pjer Bulonj (Yves Pierre Boulongne - nekada nji ata e za kulturu Francuske ambasade u Beogradu), tvrde da je Kuberten bio izofreni ar - u nastojanju da opravdaju Kubertenovu saradnju sa nacistima. U prilog toj tvrdnji navode da su Kubertenovi sin i erka umrli od izofrenije. (Uporedi: Iv-Pjer Bulonj, Olimpijski duh Pjera de Kubertena, Narodna knjiga, Beograd, 1984.) Kada se ima u vidu s kakvim gnu anjem Kuberten govori o "zavodni kom pona anju" devojaka i s kakvim erotskim zanosom govori o mu kom telu, kao i o borbi golih mladi a na anti kim olimpijskim igrama, jasno je da je "bo anski baron" imao mnogo "suptilniju" prirodu od one koju nam nude njegovi olimpijski sledbenici u nastojanju da sa uvaju njegov "bo anski" lik, a time i izvornu " istotu" olimpizma. (2) Kuberten je, kao i njegovi sledbenici, nastojao da stvori utisak da je on prvi, u modernom dobu,

do ao na ideju da se "obnove" anti ke olimpijske igre. Ustvari, uspomena na anti ke olimpijske igre o ivela je u Evropi stotinama godina pre Kubertena, a sa njom i poku aji da se one "obnove".Jo po etkom 17.veka u Engleskoj, u gradi u Kocvoldu (Cotswold), "imu ni kapetan" Robert Dover organizuje "olimpijske igre" kao protest protiv "zaraznog puritanizma" koji se irio zemljom. Na programu su bila atletska takmi enja, rvanje, bacanje eki a, ma evanje, skakanje. 1849. godine doktor Bruks (W.P.Brookes) organizuje "Olimpijske igre" ("Olympic Games") u rorp ajru (Shropshire)i one e se redovno odr avati tokom etiri decenije.U nastojanju da internacionalizuje svoje igre, Bruks je pozvao i Kubertena, koji se ve bio anga ovao oko telesnog vaspitanja u Francuskoj, da oktobra 1890.godine prisustvuje njegovim "Olimpijskim igrama". Kuberten nije krio odu evljenje sa onim to je video u rorp ajru. Tu se Kuberten upoznao sa ceremonijalom otvaranja igara (sportisti u koloni, mar evski korak, olimpijska himna, olimpijska zastava, cve e), sa literarnim nagradama za literarne sastave o olimpijskim igrama, ena kruni e pobednika koji je na kolenima... Sve je to kasnije Kuberten primenio ili poku ao da primeni na "svojim" olimpijskim igrama - ne pominju i da su to ideje njegovih olimpijskih prete a. Gustav Johan artan (Gustav Johann Schartan), sa univerziteta Lund u vedskoj, organizovao je u julu 1834.godine "Pan-skandinavske olimpijske igre" u spomen na anti ke olimpijske igre. 4. avgusta 1836.godine organizovane su "II skandinavske olimpijske igre" u Remlosi (Rämlosa). Grci su ve nakon oslobo enja od Turaka nastojali da organizuju olimpijske igre. Sa finansijskom podr kom Evangelosa Zapasa (Evanghelos Zappas), Grci e 1859.godine organizovati panhelenisti ke "Olimpijske igre". One e nanovo biti odr ane 1870, 1875.i 1889.godine. Kuberten u svojim spisima stvara utisak da nije znao za te igre iako je sasvim izvesno da ga je o tome obavestio Grk Demetrius Vikelas koji je bio povezan sa tim igrama i koji se u Parizu upoznao sa Kubertenom postaju i, upravo kao predstavnik novouspostavljenog gr kog olimpijskog pregala tva, prvi predsednik Me unarodnog olimpijskog komiteta. to se ti e Francuske, i tu je ideja i praksa olimpizma bila prisutna davno pre Kubertenovog "olimpijskog" nastupa. Opat Didon (od koga je Kuberten preuzeo uvenu maksimu citius, altius, fortius koja je bila ispisana iznad ulaznih vrata kole u kojoj je Didon predavao) i general Fevrijer (Fevrier) su bili studenti na seminaru u Rondou (Rondeaux), pored Grenobla (Grenoble), i obojica su bili lauerati "Olimpijskih igara" koje su se u toj instituciji odr avale vi e od 60 godina. Ferdinand Leseps (Ferdinand de Lesseps), ovek koji je projektovao Suecki kanal, 1885.godine predla e da se uspostave "olimpijske igre".Iste godine or de Sen-Kler (Georges de Saint-Claire), "otac" francuskog sporta, poziva na obnavljanje "olimpijskih igara".Paskal Gruse (Paschal Grousset), biv i delegat u Pariskoj komuni za spoljne poslove i radikalni socijalista(ali nacionalista), u svojim lancima iz 1888. godine tra i uspostavljanje "Francuskih olimpijskih igara" i osniva "Nacionalnu ligu za telesno vaspitanje". Gruse je organizovao svoje sportske manifestacije u obliku "festivala mladih" to je, pored ceremonijala svetskih industrijskih izlo bi (pogotovu "Svetska izlo ba" iz 1889. godine koja je odr ana u Parizu), zna ajno uticalo na Kubertenovo uobli avanje olimpijskog "spektakla". Kuberten ni ta od toga ne pominje u svojim spisima o uspostavljanju olimpijskih igara.Kuberten je bio posebno nekorektan prema Viktoru Diriju (Victor Duruy), piscu "Istorije Grka" ("Histoire de Grecs") iz 1887. godine. Kuberten u svojim kasnijim "razmi ljanjima" o anti kim olimpijskim igrama delimi no prepisao, a zatim prepri ao ono to se nalazilo u Dirijeovoj knjizi i to objavio kao sopstveni tekst! Pored toga, Kuberten je na "Svetskoj izlo bi" u Parizu, 1889, sasvim izvesno imao priliku da se upozna sa izlo bom o anti koj Olimpiji koju je, na osnovu nema kih arheolo kih iskopavanja, priredio Viktor Lalu (Victor Laloux). Me utim, ni ta od toga se ne nalazi u Kubertenovim "Olimpijskim uspomenama", niti u bilo kom njegovom osvrtu na "obnavljanje" olimpijskih igara. Imaju i u vidu navedene injenice mo emo da se slo imo, mada samo uslovno, sa stavom Mekaluna da Kubertenu "ne pripada zasluga za snivanje ideje o obnavljanju olimpijskih igara, ve zato to je san pretvorio u javu". (MacAloon J, This Great

Symbol, 153.) Kuberten je zbog svoje skorojevi ke agresivnosti i sklonosti da krade tu e misli i prisvaja tu a dela postao objekt prezira u intelektualnim i sportskim krugovima Francuske. Stvari su se naro ito zao trile nakon Kubertenovog nastupa na Sorboni, 25. novembra 1892.godine (sve anost koja je odr ana povodom petogodi njice osnivanja "Union des Sports Athletiques"), u kome je u svojoj "senzacionalnoj najavi" (Pierre de Coubertin, Olympische Erinnerungen, 9. s. Wilhelm Limpert-Verlag, Berlin, 1938.) pozvao na ponovno obnavljanje anti kih olimpijskih igara - potpuno prelaze i preko svega to je u Francuskoj o tome re eno. U znak protesta na Sorboni se nije pojavio ak ni Sen-Kler, a Kubertenov poziv ni u javnosti, kao ni kod prisutnih, nije nai ao ni na kakav o ek.Koriste i svoje veze i rasipaju i se novcem, Kuberten je uspeo da me unarodni skup koji je prvobitno trebalo da bude posve en re avanju problema amaterizma (profesionalizma) u me unarodnom sportu preobrati u "Kongres za obnovu olimpijskih igara". Radi se o uvenom "Osniva kom kongresu" olimpijskih igara koji je odr an od 16-24.juna 1894.godine na Sorboni. Na njemu je doneta odluka o "ponovnom uspostavljanju" olimpijskih igara. Atina je dobila pravo da prva organizuje olimpijske igre modernog doba, dok su Parizu pripale igre iz 1900. godine. Za predsednika Olimpijskog komiteta izabran je Demetrius Vikelas, a za sekretara Pjer de Kuberten. Ono to je zapanjuju e, kada se ima u vidu slika koja je o Kubertenu stvorena u javnosti, Kuberten nakon kongresa nije ni pomenut u anglosaksonskoj tampi! Bila je to posledica borbe izme u vode ih zemalja Evrope za anti ko nasle e, ali i "osveta" zbog Kubertenovog beskrupuloznog svojatanja ideja do kojih su mnogo umniji i orginalniji ljudi u Evropi ve do li. Kuberten je uspeo da "svojim" parama plati odr avanje kongresa, ali nije uspeo da kupi i evropsku javnost. Dan nakon Kongresa oglasio se "Figaro" (od 25. juna) sa tekstom u kome je Kuberten izlo en podsmehu. Navode i da je zahvaljuju i Kubertenu (njegovom novcu)u Parizu organizovan me unarodni kongres na kome su prisustvovali predstavnici svih francuskih sportskih i atletskih udru enja, kao i veliki broj predstavnika iz starog i novog sveta,list dodaje:"Kuberten nije,kao to bi se to o ekivalo, atleta. On je omanji ovek, ali ivahan i u stalnom pokretu; njegov glas je piskav, ali su njegovi pokreti hitri i skladni. Nerazvijen gimnasti kim ve bama, on je knji evni tip koji uva snagu za umne stvari. To je mo da zbog toga to je razo aran to nije bio u stanju da stekne gipke udove i da oja a svoje mi i e..."Na kraju teksta autor postavlja ironi no pitanje: "Zar nije Seneka veli ao prezir prema bogata ima, on koji je bio razmetljiv i koji se valjao u novcu?" Novinar "Figaro"-a bio je u pravu: Kuberten je bio iva demonstracija pogre nosti njegove olimpijske filozofije za koju se on fanati no zalagao. Naime, polazna teza njegove "utilitarne pedagogije" bila je ne samo "u zdravom telu zdrav duh" (mens sana in corpore sano), ve "borbeni duh u mi i avom telu" (mens fervida in corpore lacertoso). Imaju i u vidu njegovo telo, pogotovu njegove mi i e koji su odgovarali muskulaturi nedoraslog de aka (po tvr enju Mekaluna i drugih Kubertenovih biografa, Kuberten je bio "neobi no malog rasta",a sport se pojavljue kao "kompenzacija za njegov rast", MacAloon J, This Great Symbol, 127.s.), i polaze i od njegove koncepcije, te ko da bi Kuberten mogao da raspola e takvim borbenim karakterom i duhovnom energijom bez koje nikada ne bi mogao ni da krene ka Olimpu, a kamo li da realizuje ideje do kojih su drugi do li, ali nisu uspeli da ih ostvare. Kuberten se na ao u polo aju u kome su se na le i nacisti ke glave ine: veli ali su "arijevsku nadrasu", a izgledali su kao karikatura prototipa nacisti kog "nat oveka"! (3) Coubertin Pierre de, Textes choisis, I-III t.,Comite International Olimpique, Weidmannsche/Verlag,Zurich,1986. (4) Jean-Marie Brohm, Sociologie politique du sport, 162.s. Editions universitaires, Paris, 1976. Borba za "moralnu istotu sporta" po ela je pre nego to je olimpijski pokret osnovan. O tome govori i takozvani "Osniva ki kongres" (iz juna 1894.), na kome je dogovoreno da se osnuje MOK, koji je prvobitno bio zami ljen kao me unarodni skup na kome je trebalo doneti zajedni ke stavove o odnosu sportskih organizacija prema profesionalnim takmi arima. Kuberten je, slu e i se prevarom i novcem, u dnevni red ubacio novu ta ku

("Obnavljanje olimpijskih igara") i na taj na in promenio ne samo sadr aj, ve i smisao skupa. Mnogim delegatima nije bilo jasno o emu se zapravo radi, ali je Kuberten postigao ono to je eleo: da u e u istoriju kao "obnovitelj" ("Le Rénovateur!") anti kih olimpijskih igara. Do koje mere se "istorijat" olimpijskih igara modernog doba temelji na la ima pokazuje i podatak o "brojnom stanju" olimpijskih igara. U Sidneju su se zvani no slavile 27. olimpijske igre, urpkos tome to zbog Prvog svetskog rata 1916.godine nisu odr ane igre, kao ni zbog Drugog svetskog rata 1940. i 1944. godine. (5) Po Bulonju, dva su osnovna razloga to je Kubertenovo delo ostalo van sfere ozbiljnog nau nog istra ivanja. Prvo, ni jedna biblioteka, ak ni MOK, ne poseduje celokupnu Kubertenovu pisanu zaostav tinu koja iznosi 60 000 stranica. Osim toga, mnogi manuskripti tek treba da budu inventarisani i kategorisani. to se ti e "Carl-Diem Instituta" Univerziteta u Kelnu, ta no je da su na njemu objavljeni radovi posve eni Kubertenovom ivotu i delu ali, tvrdi dalje Bulonj, "izgleda da je jedini cilj tih publikacija da naknadno "glorifikuju" Karl Dima koji je veli ao nacisti ki re im". Drugi razlog je politi ke prirode. Moderni sport je ve od samog nastanka bio upotrebljen, kako od desni arskog vladaju eg gra anstva Zapadne Evrope, tako i od fa isti kih i vode ih grupa nacisti kog re ima, kao "nezamenljivo pomo no sredstvo za ideolo ko zbunjivanje". U tom nastojanju da se prikrije klasna borba i zbune estiti ljudi sport je imao i jo uvek ima veliku ulogu. Kao ilustraciju, Bulonj navodi re i novinara "Figaro"-a Luvien Romiera, iz 1939. godine, da "treba imati fudbalsku ekipu na svakih sto gra ana i vi e nema socijalnih problema". (Uporedi: Yves-Pierre Boulongne, Pierre de Coubertin, Ein Beitrag zu einer wissenschaftlichen Untersuchung seines Lebens und seines Werkes, U: Die Zukunft der Olympischen Spiele, 81.s. Hrsg. Hans-Jurgen Schulke, Pahl-Rugenstein, Koln, 1976.) Bulonj "previ a" da se tom logikom rukovodio i Kuberten u nastojanju da iskoriti sport za depolitizuju radnika i predupredi borbu za slobodu kolonijalizovanih naroda. (6) Allen Guttmann, Sports Spectators, 183.s. Columbia University Press, New York, 1986. (7) Christian Graf fon Krockow, Eine Soziologie und Philosophie des Leistungsprinzips, 165, 166. s. Hoffmann und Campe, Hamburg, 1974. (8) Paul Veyne, "Pourquoi Olympie", Agone, num.11, 19.s, 1993. (9) Paul Hoch, Rip of the big Game, 14.s.Pod: P.H. Doubleday, London,1972. (10) Uporedi: Lasch Christopher, The Culture of Narcissism, Warner Books, New York,1979; Krockow Christian Graf von, Sport und Industriegesellschaft, Piper, Munchen, 1972; Bulonj Iv-Pjer, Olimpijski duh Pjera de Kubertena, Narodna knjiga, Beograd,1984; Elias Norbert/ Eric Dunning,Sport et civilisation, Lib. Fayard,1994; Guttmann Allen, From Ritual to Record, Columbia University Press, New York, 1978; Paul Veyne,"Pourquoi Olympie", Agone, num.11,19.s, 1993. (11) Wohl Andrzej,Die gesellschaftlich-historischen Grundlagen des burgerlichen Sports, PahlRugenstein, Köln,1973. Interesantna su i Bulonjeva moralisti ka razmatranja: "Od onog trenutka kada sport bude otet iz ruku za titnika neljudskog dru tvenog poretka koji se jo uvek temelji na eksploataciji oveka od strane oveka, on stvarno treba da postane vaspitno i obrazovno sredstvo za sve ljude na zemlji." (Uporedi: Yves-Pierre Boulongne, Pierre de Coubertin, Ein Beitrag zu einer wissenschaftlichen Untersuchung seines Lebens und seines Werkes, U: Die Zukunft der Olympischen Spiele, 95.s. Hrsg. Hans-Jürgen Schulke, Pahl-Rugenstein, Köln, 1976.) Upravo je sport ideologija tog poretka u naj istijem smislu i njegova glorifikacija. Bulonj univerzalnu vrednost Kubertenove pedagogije vidi u tome to ona pru a mogu nost mladima, prvo francuskoj omladini a kasnije mladima celog sveta, "da se oslobode i da uz pomo sportskih igara iska u svoju li nost". (Isto, 92.s.) Bulonj zaboravlja da ka e da je za Kubertena cilj "osloba anja" francuske bur oaske mlade i putem sporta ubijanje i plja ka "ni ih rasa", kao i obra un s slobodarskim proletarijatom i enom. Interesantno je da se nacisti slu e istom argumentacijom kao i Bulonj. Ina e, Bulonj Kubertenovu olimpijsku doktrinu naziva "veli anstvenim delom" i konstatuje

da "danas svaki napredan ovek,koji je upoznat s dijalekti ko usmerenim razvojem ovog oveka i njegovog dela,mora da prihvati ovo od strane Kubertena posredovano nasle e". (Isto, 95.s.) Na ovaj na in Bulonj je stavio pe at na razvoj sveta: sport i Kubertenov olimpizam su duhovni horizont koji nije mogu e prevazi i! Mekalun naziva "grubom i senzacionalisti kom" tvrdnju Aleksa Natana (Alex Natan) (iznetu u njegovom tekstu "Sport and Politics" /J.W.Loy and G.S.Kenyon ed. Sport, Culture and Society, Toronto, MacMillan, 1969, p. 207.) da je Kuberten bio "skroz-naskroz reakcionar i aristokrata ancien regimea", kao i politi ki mislilac koji je bio "prete a totalitarizma". Mekalun zamera Natanu i zbog njegove tvrdnje da je Kubertenova misao bila pod uticajem Ni ea. Po Mekalunu, Kuberten "nikada nije itao i samo je jedanput pomenuo Ni ea". On dalje tvrdi da je to bio Pol Adama (Paul Adama), Kubertenov "bliski saradnik", koji je u svojoj knjizi "Moral sporta" (Morale de sports, Librairie mondiale, Paris, 1907.) "poku ao da pove e sport i Ni eovu "volju za mo "". Konstatuju i da istra iva i Kubertenovog dela Veber (Weber) i Bulonj (Boulongne) nazivaju Kubertena "prosve enim reakcionarom" i "liberalnim bur ujem", Mekalun zaklju uje da je Kuberten, poput ve ine ljudi, zastupao poglede "koji se ne mogu lako sme ati pod jednom oznakom". (MacAloon J, This Great Symbol, Fus. 312.s. University of Chicago Press, Chicago, 1984.) (12) Uporedi: Habermas Jurgen, "Soziologische Notizen zum Verhaltnis von Arbeit und Freizeit", U: Sport und Leibeserziehung, Piper, Munchen, 1967; Rigauer Bero, Sport und Arbeit, LIT, Münster, 1979. (13) Lenk /Moser /Beyer (Hrsg.), Philosophie des Sports, Karl Hofmann, Schorndorf, 1973; Krockow Christian Graf von,Eine Soziologie und Philosophie des Leistungsprinzips, Hoffman und Campe, Hamburg, 1974. (14) Uporedi: Verner Jeger, Paideia, 99.s. Knji evna zajednica Novog Sada, 1991. (15) Uporedi: Ernst Bloch, Das Princip Hoffnung, Band 5, Kapitel 33-42, 524, 525.s, Gesamtausgabe, Suhrkamp Edition, Frankfurt am Main, 1977. (16) Uporedi: an-Pol Sartr, Bi e i ni tavilo, Izabrana dela, 10.t. 568.s. Nolit, Beograd, 1983. (17) U svojoj raspravi o zna aju sporta u modernom dru tvu iz sredine ezdesetih, Horkhajmer dolazi do zaklju ka da "sportska pravila i sportski mentalitet" - "sa injavaju moderni izraz velikih kulturnih tradicija pro losti, hri anstva, kao i veka prosvetiteljstva u Francuskoj i filozofije Imanuela Kanta. Bez ovog sportskog duha ne bi se mogao zamisliti opstanak po tenog i miroljubivog takmi enja me u nacijama". Konstatuju i da je sport "izraz slobode", Horkhajmer zaklju uje da je "u na oj modernoj civilizaciji,koja je ugro ena sa svih strana i koja do ivljava propadnje porodice i drugih izvori ta kulture", sport postao "neka vrsta zasebnog sveta, dru tvo u dru tvu, u koji mo emo ulo iti na e nade". Ni Horkhajmer ne pravi razliku izme u telesne kulture i sporta i u tom kontekstu izme u anti ke paideia-e, filantropskog i plesnog pokreta, s jedne, i sporta s druge strane. Dok se kod Bloha radi o pozitivisti koj odredbi sporta koja postaje vrednosno neutralna pojava, iju konkretnu prirodu odre uje priroda politi kog pokreta koji se njime slu i za realizovanje svojih ciljeva, kod Horkhajmera sport postaje simboli no otelotvorenje slobode, ma te, stvarala kog i u tom smislu dobija mesto pored "umetnosti, filozofije, knji evnosti" kao i drugih "izvori ta produktivne imaginacije". (Uporedi: "New Patterns in Social Relations", Ernst Jokl and Emanuel Simon (eds), International Research in Sport and Physical Education, Springfield (Illinois), Charles C. Thomas, 1964, p.173-185. Kori en francuski prevod: "Nouveaux modeles dans les relations sociales", Les Cahiers de L' IRSA, num.2, fevrier 1998, p. 23-34.) Horkhajmer je blizak koncepciji Kristofera La a po kojoj sport predstavlja kontinuitet "kulturne tradicije" liberalizma. (Uporedi: Christopher Lasch, The Culture of Narcissism, Warner Books, New York,1979; Vidi isto: Christian von Krockow, Sport und Industriegesellschaft, Piper, Munchen, 1972.) Sport postaje oblast u kojoj treba sa uvati izvorne vrednosti liberalizma, koje postaju najvi i mogu i civilizacijski domet ove anstva, od razornog dejstva samog kapitalizma. Pored toga,

Horkhajmer je blizak Kajoinom i Finkovom shvatanju igre (sporta) kao "oaze sre e" koja, u stvari, postaje "nagrada" za nesre u koju ovek svakodnevno do ivljava. Desetak godina kasnije,u intervju s Helmutom Guminiorom, koji je objavljen pod naslovom " e nja za ne im sasvim druga ijim", Horkhajmer konstatuje da se "pribli ava kraj ozbiljne filozofije" i da postoji opasnost da ljudsko dru tvo bude svedeno na mravinjak. (Max Horkhajmer, Die Sehnsucht nach dem ganz Anderen, Furche-Verlag, Hamburg,1971.84.s.Ein Interview mit Kommentar von Helmut GuminiorelmutGuminoHelmut ) Kada se imaju u vidu udarne teze iz njegove "Dijalektike prosvetiteljstva" i "Kriti ke teorije", te ko je shvatljivo da Horkhajmer ne vidi vezu izme u razvoja masovnog sporta i masovnih sportskih spektakala i uni tavanja uma, kao i da ne uvi a da je sport od svog nastanka bio sredstvo za uni tavanje duhovnosti, erosa, ma te, to zna i stvarala ke li nosti i za stvaranje lojalnog i upotrebljivog gra anina. Interesantno je i da Horkhajmer takmi enje izme u nacija vidi kao vrhunac "po tene i miroljubive saradnje" me u njima, ne ose aju i potrebu da postavi pitanje zbog ega bi se uop te nacije takmi ile izme u sebe u obliku ratnih sukoba na sportskom polju sa im se razvija nacionalisti ka pomama (pseudo-kolektivisti ka svest na nivou opora)? On ne vidi da je sport uni tavanje kulturnog nasle a naroda i stvaranje uravnilovke na nivou telesnih "kvaliteta", pri emu je socijalni darvinizam i progresizam (apsolutizovani princip u inka izra en u maksimi citius, altius, fortius) osnov za "samopotvr ivnje" oveka i za uspostavljanje "me uljudskih" odnosa. Isto tako, te ko je shvatljivo da Horkhajmer ne uvi a da je u sportu izvr ena institucionalna segregacija po polu i degradacija ene na bi e "drugog reda" to predstavlja jednu od glavnih prepreka dru tvenom razvoju. Kada se kritika gra anskih teoreti ara (Huizinga, Habermas, Plesner, La , Gatman, Bulonj, Rigauer, Krokov, Grupe, Daning...) sagleda s aspekta dana njeg sporta postaje o igledno da su oni samo doprineli stvaranju iluzije o tome da je mogu e sa uvati sport kao poseban prostor na kome e opstati izvorne vrednosti gra anskog dru tva i na taj na in doprineli razvoju sportske industrije smrti i suzbijanju humanisti ke kritike sporta. Pokazalo se da kapitalizam nema razumevanja za "idealizam" njegovih najodanijih branilaca: on je nemilosrdno uni tio sport kao "oazu sre e" i kao kontinuitet "kulturnih tradicija" gra anskog dru tva. Sport je postao prostor kapitalisti ke reprodukcije i kao takav obra un s ovekom. (18) Karl Marks, Prilog kritici politi ke ekonomije, K.Marks-F.Engels, Dela, 20.t. 333.s. Prosveta, 1977. (19) Isto, 333.s. (20) Karl Marks, Osnovi kritike politi ke ekonomije, K.Marks-F.Engels, Dela, 19.t. 222.s. Prosveta, 1977. (21) Isto, 240.s. (22) Charles Fourier, Civilizacija i novi socijetarni svijet, 204.s, pod. Ch.F. kolska knjiga, Zagreb, 1980. (23) Uporedi: Habermas Jürgen, "Soziologische Notizen zum Verhaltnis von Arbeit und Freizeit", U: Sport und Leibeserziehung,28-46.s.; Rigauer Bero, Sport und Arbeit, 29, 30.s. Duhovna klima u kojoj je nastao moderni olimpizam (1) Prve olimpijske igre koje su, u novom veku, organizovane na gr kom tlu bile su "Panhelenisti ke igre" iz 1829, 1859 i 1875.godine, i imale su status (obnovljenih) "Olimpijskih igara". One su po svojoj prirodi bile bitno druga ije od olimpijskih igara koje se organizuju od 1896.godine. Pre svega, one su organizovane u ast osloba anja Grka od turskog ropstva, to zna i da su imale nacionalnooslobodila ki i antikolonijalni karakter, to je su ta suprotnost duhu Kubertenovih olimpijskih igara. Zatim, kod njih ne postoji te nja ka globalizaciji (kao to to nije bio slu aj ni u anti koj Gr koj) olimpizma, ve su izvorni oblik nastojanja da se obnove kulturne tradicije drevne Helade na gr kom tlu, odnosno, svojevrsni izraz duhovnog i nacionalnog kontinuiteta Grka. Treba re i i to da se "obnovljene" olimpijske igre na gr kom tlu odr avaju u senci hri anstva, to zna i da su li ene svoje izvornosti kao najvi eg oblika religioznog ivota Helena. Ve su prve zvani ne Olimpijske

igre, koje e se 1896.godine odr ati u Atini, bile bitno odstupanje od helenisti ke kulturne tradicije koje je tebalo da simbolizuju "Panhelenisti ke igre". Atinske Olimpijske igre su odbacivanje izvornog duha helenskog olimpizma (slu ba posve ena najvi im bo anstvima helenskog sveta) i "nastavak" olimpizma iz perioda njihove romanizacije. Kubertenu je bilo jasno da samo u rukama najmo nijih imperijalisti kih sila Evrope moderni olimpizam mo e da dobije kolonijalni karakter i zato je, protivno volji Grka, nastojao da po svaku cenu spre i da se budu e olimpijske igre odr avaju na "svetoj" gr koj zemlji. Kuberten se pla io da e kulturne tradicije helenske civilizacije na tlu novovekovne Gr ke, koja nije bila imperijalna sila i koja je u novouspostavljenim olimpijskim igrama videla potvrdu svoje slobode i nacionalnog dostojanstva, dovesti u pitanje osnovnu intenciju njegove olimpijske ideje koja je trebalo da postane glavno ideolo ko oru e evropskog kapitala za vo enje uspe ne kolonijalne politike. On je znao da je bez podr ke evropskih kolonijalnih metropola njegova olimpijska ideja mrtva. Kubertenovo prihvatanje da Atina bude organizator prvih Olimpijskih igara modernog doba, kao i prihvatanje da Grk Demetrius Vikelas bude prvi predsednik MOK-a, samo su bili takti ki (iznu eni) potezi da bi se iskoristilo "sveto" gr ko tle, kao simboli ni prostor hiljadugodi njeg olimpizma za pokretanje modernog olimpijskog zamajca, da bi i to anti ko kulturno nasle e kona no pre lo u ruke evropskih kolonijalnih sila. Bez preterivanja se mo e re i da je Gr koj u novom veku oteto pravo da na svom tlu organizuje olimpijske igre koje joj legitimno pripadaju, isto kao to su joj oteta brojna anti ka blaga koja se nalaze po muzejima i privatnim zbirkama u evropskim kolonijalnim metropolama. Otuda ne udi to Kuberten nije ni pomenut na zvani noj ceremoniji otvaranja Atinskih olimpijskih igara, i da mu je bilo uskra eno da se pojavi na po asnom mestu predvi enom za najvi e zvani nike. Za vreme trajanja Atinskih igara Kuberten nije postojao za Grke. Sahrana Kubertenovog srca u Olimpiji i promena imena "Olimpijske doline" u "Dolina Pjera de Kubertena" izrugivanje je helenskoj civilizaciji, Grcima kao i evropskoj kulturi koja se temelji na helenisti koj kulturnoj ba tini. Spre avanje Atine da organizuje olimpijske igre na njihovu stogodi njicu i sramna prodaja olimpijskih igara Atlanti samo ukazuje na kontinuitet u dominaciji svetskih mo nika nad olimpijskim pokretom. Ina e, ve su prve Olimpijske igre koje su 1986. godine odr ane u Atini, i po mi ljenju francuske javnosti, "zna ajno doprinele ratu" izme u Gr ke i Turske, i poslu ile su kao "zavesa za pripremanje ratoborne inicijative". (MacAloon John, This Great Symbol, 260.s. University od Chicago Press, Chicago, 1984.) U "Dvadeset jednogodi njoj kampanji" Kuberten pi e: "Nema nikakve sumnje da je uspeh Igara na neki na in zatrovao javno mnenje i pru io Helenima opasno samopouzdanje koliko u sopstvene snage, tako i u podr ku drugih nacija."(Kod: MacAloon, 261.s) Kada je re o istorijskim analogijama, savremene olimpijske igre su po svojoj biti bli e predstavama u rimskom Koloseumu nego u starogr koj Olimpiji. Anti ke olimpijske igre su,u svom izvornom obliku, bile sredstvo za duhovno ujedinjenje helenske kao "gospodarske" rase i za njeno moralno (religiozno) uzdizanje. Istovremeno, one su bile sredstvo za militarizovanje vladaju eg sloja i za njihovo uklju enje u vr enje poslova od kojih je zavisio opstanak polis-a (ratovanje,"lov" na robove i njihovo dr anje u pokornosti, u estvovanje u dr avnim poslovima i sl.). Za razliku od Gr ke, Rim je imao staja u (pla eni ku) vojsku i smisao borila kih predstava, u vidu gladijatorskih borbi, nije bio borbeno aktiviranje, nego pasiviziranje plebs-a. Juvenalova maksima panem et circences na najbolji na in izra ava duh koji je vladao u anti kom Rimu. U esnici gladijatorskih borbi nisu slobodni gra ani ve , ne ra unaju i retke izuzetke, robovi. Njihova borba ne te i moralnom (religioznom) uzdizanju gra ana ve je, kao krvava "zabava", simbol nemorala i bezumlja koji je vladao u Rimu i kao takva glavna duhovna hrana za mase. U godinama propasti "ve nog" Rima i narastanja nezadovoljstva plebs-a, "igre" se dopunjuju novim "scenama" kao to su masovna klanja hri ana i njihovo bacanje zverima. Sve ve e porcije krvi postaju zamena za sve manje porcije hleba. Bitno druga iji polo aj radni ke klase razvijenih kapitalisti kih zemalja Zapada u odnosu prema robovskoj radnoj snazi u antici, iz ega sledi nastojanje da se radni ka klasa integri e u

duhovnu orbitu bur oazije, je onaj novi kvalitet koji ini bitnu razliku izme u anti kog i modernog olimpizma. Istovremeno, promenjeni polo aj radni ke klase u odnosu prema polo aju i stremljenjima rimskog plebs-a ini novi kvalitet olimpijskih igara u odnosu prema Juvenalovoj maksimi panem et circences, koja je bila "sveta formula" za pacifikovanje parazitskih masa Rima. Kuberten je bio protiv olimpijskih igara kao cirkusa, ve je u njima video "crkvu" u kojoj ljudi treba da se poklone najvi im vrednostima kapitalisti kog dru tva i napoje se njegovim "besmrtnim" duhom. Dakle, religiozna predstava par excellence. Zbog toga je Kuberten insistirao na amaterizmu i religio athletae, a profesionalne sportiste nazivao "cirkuskim gladijatorima". On u "svojim" olimpijskim igrama nije video kompenzaciju za nezadovoljstvo radnih "masa", ve oblik njihovog "vaspitanja", to zna i uni tavanja kriti kog odnosa prema kapitalizmu. Njihov karakter je trebalo da bude religiozno-sve arski (trijumfalisti ki, pompezan, monumentalan - impresivan), budu i da se sa njima pribavlja bo anski legitimitet postoje em poretku:sa olimpijskim igrama je trebalo izazvati divljenje potla enih prema vladaju em duhu kapitalizma i zauvek ih integrisati u njegovu duhovnu orbitu na nivou "civilizovanih" robova.

xxx

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.