Skripta - Projektovanje Prenosnika Masina Alatki

FAKULTET INENJERSKIH NAUKA, KRAGUJEVAC
BOGDAN NEDI
MAINE ALATKE
Projektovanje prenosnika maina alatki
SKRIPTA
Kragujevac, 2011.
MAINE ALATKE
Projektovanje prenosnika maina alatki
Autor:
Prof. dr Bogdan Nedi, dipl. ing.

Fakultet inenjerskih nauka, Kragujevac
Fakultet inenjerskih nauka

(Minski fakultet)
Sestre Janji 6
34000 Kragujevac
Izdanje:
Drugo (prvo izdanje 2008.)
Dugogodinji rad autora skripte sa studentima na realizaciji

projektnih zadataka i prikupljanju i sistematizaciji podataka o
materijalima, alatima, mainama i proizvodnim procesima u
mainstvu, kao i veoma obimna neposredna saradnja sa privredom,
doprineli su kreiranju ovog svojevrsnog prirunika namenjenog
kako studentima tako i inenjerima - strunjacima u praksi za
neposredno svakodnevno reavanje konkretnih problema.
Skripta sadri osnovne i neophodne podatke potrebne za
razumevanje problematike izbora alata, definisanje tehnologija i
tehnolokih parametara najee primenjenih tehnologija obrade
metala rezanjem. Skriptra veoma korisno moe sluiti studentima za
savladavanje osnovnog kursa kako iz predmeta maine alatke tako i
niza drugih predmeta koji se oslanjaju na potrebna znanja iz
tehnologija obrade metala rezanjem.
Skipta je u drugom izdanju dopunjena treim poglavljem koje sadri
detaljne informacije potrebne za kvalitetno modeliranje elemenata i
sklopova prenosnika koristei savremene CAD softvere. Ovo
poglavlje ima za cilj da osposobi studente za samostalno
modeliranje prenosnika maina alatki.
Autor
Kragujevac, 2011.
DEO I
3. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA MAINA ALATKI U
OBRADI STRUGANJEM
OBRADI BUENJEM
OBRADI GLODANJEM
OBRADI BRUENJEM
PRILOG
DEO II
1. PRORAUN PRENOSNIKA ZA GLAVNO KRETANJE
2. PRORAUN PRENOSNIKA ZA POMONO KRETANJE KOD OBRADE
STRUGANJEM
BUENJEM
GLODANJEM
5. PRORAUN VRATILA
6. PRORAUN LEAJEVA
DEO III
5. MODELIRANE ELEMENATA PRENOSNIKA
5.1. MODELIRANE DELOVA
5.2. MODELIRANJE SKLOPOVA
6. ZAKLJUAK
7. LITERATURA
I DEO
3. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA

MAINA ALATKI U OBRADI STRUGANJEM
Postupak prorauna glavnih karakteristika maina u obradi struganjem je u
zavisnosti od univerzalnosti maine. Proraun se razlikuje za maine opte
namene (univerzalne) i specijalne maine. Kod univerzalnih maina treba
obezbediti glavne karakteristike, koje obezbeuju iroki dijapazon dimenzija
predmeta obrade (prenik i duina) i obradu predmeta od razliitih materijala, uz
dobijanje razliitih kvaliteta obraene povrine. Posebna panja se posveuje
proraunu i usvajanju optimalne snage elektromotora. Kod specijalnih maina
proraun je dosta jednostavniji jer se maina projektuje za unapred definisani
predmet obrade, alat i kvalitet obrade. Poznavanje prorauna glavnih
karakteristika kod univerzalnih maina omoguuje proraun glavnih karakteristika
i kod specijalnih maina.
Polazni podaci za proraun glavnih karakteristika maina za obradu
struganjem su:
- materijal i oblik polufabrikata,
- granine dimenzije radnih predmeta:
Dmax - maksimalni prenik,
Dmin - minimalni prenik,
Lmax - maksimalna slobodna duina predmeta obrade,
- alati i materijali alata.
3.1 DODACI ZA OBRADU I GEOMETRIJSKI PARAMETRI

OBRADE
Definisanje dodatka za obradu ima za cilj odreivanje merodavnih
graninih vrednosti dubina rezanja.
Dubina rezanja u obradi struganjem za pojedine operacije obrade se
odreuje na osnovu tipa obrade, preporuenih dodataka za obradu koji
predstavljaju povrinski sloj u materijalu predmeta nastao prethodnim
MAINE ALATKE
tehnolokim postupcima obrade (npr. valjanjem, kovanjem, vuenjem, rezanjem,

deformisanjem i dr.).
U zavisnosti od vrste obrade definisane su klase hrapavosti obraene
povrine (tabela P.1). Zavisnost izmeu klase hrapavosti i zahtevane tanosti
mera (tolerancije izrade) data je u tabeli P.2. Na osnovu ove tabele za zahtevanu
tanost mera odreuje se klasa hrapavosti i potrebna vrsta obrade.
Dodaci za obradu struganjem obuhvataju:
1 - dodatak za grubu obradu struganjem, (tabele P.3, P.4, P.5, P.6 i P.8),
2 - dodatak za finu obradu struganjem (tabele P.6, P.7 i P.8).
Prilikom prorauna glavnih karakteristika maine u obradi struganjem
dubina rezanja se moe usvojiti u zavisnosti od vrste obrade. Prema klasifikaciji
koja se moe nai u preporukama proizvoaa alata razlikuju se sledee vrste
obrade:
- Super fina obrada
s = 0,05 - 0,15 mm/o ; a = 0,25 - 2,0 mm
- Zavrna (fina) obrada s = 0,1 - 0,25 mm/o ; a = 0,5 - 2,0 mm
- Srednja obrada
s = 0,2 - 0,4 mm/o ; a = 2,0 - 4,0 mm
- Gruba obrada
s = 0,3 - 0,8 mm/o ; a = 3,0 - 8,0 mm
- Teka obrada
s = 0,8 - 1,0 mm/o ; a = 6,0 - 20,0 mm
Izbor dubine rezanja je u direktnoj zavisnosti i od dimenzija predmeta
obrade. Vee dubine rezanja se usvajaju za manje duine predmeta, dok se kod
velikih duina usvajaju manje dubine, ili se ak obrada izvodi uz primenu
stabilnih ili pokretnih oslovaca. Kod predmeta kod kojih je konzolno stezanje
(bez upotrebe iljka), dubine rezanja su manje.
Dodatak za finu i grubu obradu (G1 i G2) kao i dodatak za obradu

nastao pri izradi delova razliitih prenika nikako ne treba poistovetiti sa
dubinom rezanja. Dubina rezanja kod obrade struganjem je odreena
veliinom prodiranja reznog klina u materijal upravno na osu predmeta.
Ova veliina moe biti manja od dodataka za obradu, kada se predmet
obrauje u vie prolaza ili jednaka dodatku za obradu, ako se obradom
uklanja samo dodatak za obradu (npr. fina obrada). Maksimalna dubina
rezanja moe biti i vea od dodatka za grubu obradu (G1) ukoliko se obrada
odreenog dela predmeta vri na manji prenik od maksimalnog obraivanog. Treba napomenuti da su literaturni podaci o dodacima za obradu
valjanih polufabrikata relativno male vrednosti i kao takve ih ne treba
koristiti u svrhu definisanja graninih vrednosti dubina rezanja (slika 3.1).
B. Nedi
a=5 mm
I 60
I 40
G 2 /2=0,5 mm
G1 /2=1,75 mm
Obrada struganjem
Slika 3.1. Dodaci i dubina rezanja kod obrade struganjem
3.2 IZBOR ALATA
Izbor alata podrazumeva:

- izbor vrste alata (od B, od TM sa lemljenim ploicama, sa
mehaniki privrenim ploicama, itd.)
- odreivanje dimenzija drke (poprenog preseka nosaa) alata i
duine prepusta,
- usvajanje napadnog ugla N ,
- odreivanje dimenzija ploice,
- odreivanje vrednosti radijusa vrha rezne ploice, itd.
Minimalnu irinu drke b (ili nosaa izmenljive ploice) strugarskog noa
mogue je priblino izraunati na osnovu izraza:
D
0 ,1 y 0 ,125 max , mm
2
gde je: Dmax - maksimalni prenik predmeta obrade. Izbor preseka drke noa se
moe vriti i prema tabeli 3.1.
b
Tabela 3.1. Preporuke za izbor poprenog preseka strugarskog noa
Prenik predmeta
obrade, mm
Dimenzije preseka
strugarskog noa
(bxh)
do 20
12x12
16x16
20x20
20-60
16x16
20x20
25x25
60-100 100-500 500-1000

20x20 20x25 25x32
25x25 25x25 32x32
25x32 25x40 40x50
B. Nedi
preko
1000
32x32
40x40
50x50
MAINE ALATKE
Manje vrednosti dimenzija poprenog preseka tela strugarskih noeva se

usvajaju kod manjih prenika predmeta obrade, fine obrade i vee stabilnosti
sistema alat - predmet obrade - maina.
Na osnovu izraunate vrednosti za irinu drke alata prema tabeli 3.1 ili
prema tabeli P.14 usvaja se no standardnih dimenzija (b x h) za pravougaoni
presek ili (d) za kruni presek.
Duina prepusta alata ln treba da bude to manja radi poveanja stabilnosti
alata i uslova obrade i ima najee minimalnu vrednost ln = 1,5 h. U zavisnosti
od geometrije predmeta obrade, ova duina moe imati i vee vrednosti, a veoma
retko manje. Za usvojeni alat i duinu prepusta ln potrebno je izraunati faktor
oslanjanja Co. On se izraunava po izrazima datim u tabeli 3.2.
U izrazima za faktor oslanjanja alata Co odnos dimenzija poprenog
preseka drke noa, odnosno duine prepusta i visine poprenog preseka drke
imaju vrednosti:
h
l
i
1 y 1,5
e
f n 1 y 1,5 ili vee
b
Tabela 3.2. Faktor oslanjanja Co za karakteristine sluajeve struganja
Naziv
operacije
Skica uzajamnog poloaja alata i

predmeta obrade
Faktor oslanjanja alata Co
Uzduna
spoljanja
obrada
struganjem
(N=45 o)
Co
Uzduna
spoljanja
obrada na
strugu
(N=90 o)
Co
Uzduna
unutranja
obrada na
strugu
(N=45 o)
Co
B. Nedi
6 f 1,2 e f 0,8
b2 e
6 f 2, 2 e f 0 , 2
b2 e
6 f 2 ,4 e f 1,0
b2 e
Obrada struganjem
Tabela 3.2. (nastavak)
Naziv
operacije
Uzduna
unutranja
obrada na
strugu
(N=90 o)
Skica uzajamnog poloaja alata i

predmeta obrade
Faktor oslanjanja alata Co

Co
Poprena
obrada na
strugu
(N=45 o)
Co
Poprena
obrada na
strugu
(N=90 o)
Co
Poprena
obrada i
unutranje
usecanje na
strugu
Co
Odsecanje i
usecanje
spoljanjeg
ljeba na
strugu
6 f 0 ,6 e f 0 ,72
b2 e
6 f 2 ,4 e f 1,0
b2 e
6 f 0 ,6 e f 0 ,72
b2 e
6 f 2 ,2 e f 0 ,2
b2 e
Co
6 f 1,0
b2 e
Izbor dimenzija rezne ploice se vri prema usvojenoj dubini rezanja i

poznatog (usvojenog) napadnog ugla N. Na osnovu ovih veliina (slika 3.2a)
odreuje se prvo efektivna duina rezne ploice L a zatim, koristei tabelu 3.3
minimalna potrebna efektivna duina rezne ivice ploice la. Pri obradi
struganjem, dubina rezanja moe imati nagle promene, naglo poveanje (slika
3.2b), zbog ega se mora birati uvek vea duina rezne ploice. Pri svemu ovome
treba voditi rauna da je mogua obrada i konusnih povrina, gde napadni ugao
ima druge vrednosti (slika 3.2c). U tabeli 3.4 date su najvee vrednosti efektivne
B. Nedi
MAINE ALATKE
duine rezne ploice u zavisnosti od oblika i geometrije ploice. Kao to se moe

zakljuiti, ove vrednosti se za isti oblik ploice mogu kretati u irokom
dijapazonu. To je iz razloga razliite rezne geometrije ploice, kao i razliitih
kvaliteta materijala ploice i prevlake na njoj.
a
sin N
a
a=la
la
amax
la
N
l
a)
b)
c)
Slika 3.2. Odreivanje dimenzija rezne ploice

Tabela 3.3. Minimalna potrebna duina rezne ivice
Napadni
ugao N
( o)
105
120
135
150
165
90
75
60
45
30
15
1
2
1,5 2,1
1,2 2,3
1,4 2,9
2
4
4
8
Dubina rezanja a , mm
3
4
5
6
7
8
9
Potrebna efektivna duina rezne ivice la, mm
3
4
5
6
7
8
9
3,1 4,1 5,2 6,2 7,3 8,3 9,3
3,5 4,7 5,8 7 8,2 9,3 11
4,3 5,7 7,1 8,5 10 12 13
6
8 10 12 14 16
12 16
10
15
10
11
12
15
15
16
Tabela 3.4. Mere najveih efektivnih duina rezne ivice
KNUX
la
la = 0,3 l y 0,7 l
l
la
l
la
la
l
la
l
la = 0,2 l y 0,5 l
R
d
la
la
la
la=0,2 l la=0,5 l la=0,4 l la= 0,4 d
Izbor radijusa vrha ploice se razlikuje za sluaj grube obrade i zavrne

obrade. U sluaju grube obrade bira se najvei mogui radijus vrha ploice da bi
se dobio to vri rezni klin. Veliki radijus dozvoljava vei korak pri emu
najvei korak moe biti: s=2/3 r . Najee se bira s=0,5 r . Za obradu u uslovima
B. Nedi
Obrada struganjem
poveanih vibracija, poluprenik vrha ploice se smanjuje. Za grubu obradu

najee korieni poluprenici reznog vrha su 1,2 i 1,6 mm.
U sluaju zavrne obrade, kombinacija radijusa reznog vrha i koraka treba
da obezbedi zahtevani kvalitet obraene povrine i tolerancije izrade. Teorijska
vrednost maksimalne hrapavosti u pravcu pomonog kretanja se izraunava
pomou izraza:
r
Rmax
Rmax
s2
1000
8r
, Pm
U tabeli 3.5 date su preraunate vrednosti koraka u zavisnosti od radijusa

vrha ploice i potrebnog kvaliteta obraene povrine (Rmax).
Tabela 3.5. Korak u zavisnosti od radijusa vrha ploice i hrapavosti povrine
Hrapavost
Radijus vrha ploice r, mm

0,4
0,8
1,2
1,6
2,4
Rmax
Ra
Pm
Pm
Korak s, mm/o
0,17
0,14
0,12
0,10
0,07
1,6
0,6
0,26
0,22
0,19
0,15
0,11
4
1,6
0,42
0,34
0,29
0,24
0,17
10
3,2
0,53
0,43
0,37
0,30
0,22
16
6,3
0,66
0,54
0,47
0,38
0,27
25
8
1,32
1,08
100
32
Nakon svih prethodnih prorauna i izbora, alati za obradu struganjem se
usvajaju na osnovu podataka iz tabela P.15 i P.16, odnosno prema ISO sistemu
oznaavanja tabelama P.17 i P.18. Najee koriene dimenzije reznih ploica su
date u tabeli P.19.
Napadni ugao je odreen geometrijom predmeta obrade i najee je 90o,
45o, 60o i 75o, s tim da moe imati i druge vrednosti.
Najee korieni sistem stezanja reznih ploica je sistem stezanja
polugom "P" kod grube obrade (ree "M") i sistem stezanja "P" i "C" kod fine
obrade (ree "S").
Duina strugarskog noa zavisi od dimenzija poprenog preseka drke.
Najee su u upotrebi duine 150 mm (sa oznakom "M"). Kod univerzalnih
maina, u najveem broju sluajeva bira se desnorezni no.
Najee korieni strugarski noevi sa lemljenom ploicom i sistem
njihovog oznaavanja prikazani su u tabeli P.20.
B. Nedi
MAINE ALATKE
3.3 ODREIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA

POMONO KRETANJE
Pomono kretanje u obradi struganjem na bilo kojoj maini definie se
korakom koji predstavlja veliinu pomeranja reznog alata u pravcu obrade za
jedan obrt predmeta obrade.
Postupak prorauna karakteristika prenosnika za pomono kretanje kod
univerzalnih strugova sastoji se iz sledeih taaka:
- odreivanje vrednosti koraka (minimalnog i maksimalnog) obzirom
na vrstu obrade struganjem (uzduna ili poprena) i
- odreivanje broja stupnjeva koraka i njihovih vrednosti.
3.3.1 Granine vrednosti koraka pri uzdunoj obradi na strugu

I) Preporuena vrednost koraka
Preporuene vrednosti koraka se biraju na osnovu preporuka proizvoaa

alata za struganje ili na osnovu literaturnih podataka.
Tabela 3.6. Preporuene vrednosti koraka za grubo struganje
Prenik
D, mm
do 3
do 20
20 - 40
40 - 60
60 - 100
100 - 200
200 - 400
400 - 600
600 - 1000
preko 1000
0,3 - 0,4
0,4 - 0,4
0,5 - 0,9
0,6 - 1,2
0,8 - 1,3
1,1 - 1,4
1,2 - 1,5
1,2 - 1,8
1,3 - 2,0
do 40
40 - 60
60 - 100
100 - 200
200 - 400
400 - 600
600 - 1000
preko 1000
0,4 - 0,5
0,6 - 0,9
0,8 - 1,4
1,0 - 1,5
1,3 - 1,6
1,5 - 1,8
1,5 - 2,0
1,6 - 2,4
Korak s, mm/o za dubinu rezanja a, mm

3-5
5-8
8 - 12
preko 12
elik i elini liv
0,3 - 0,4
0,4 - 0,8 0,3 - 0,7
0,5 - 1,1 0,5 - 0,9 0,4 - 0,8
0,7 - 1,2 0,6 - 1,0 0,5 - 0,9
1,0 - 1,3 0,7 - 1,2 0,6 - 1,2
1,0 - 1,4 0,8 - 1,3 0,6 - 1,3
1,1 - 1,5 0,9 - 1,4 0,8 - 1,4
1,3 - 1,8 1,2 - 1,6 1,1 - 1,5
Sivi liv i obojeni metali
0,5 - 0,8
0,7 - 1,2
0,9 - 1,4
1,2 - 1,5
1,2 - 1,6
1,3 - 1,8
1,6 - 2,0
0,4 - 0,7
0,6 - 1,0
0,8 - 1,1
1,0 - 1,3
1,0 - 1,4
1,0 - 1,4
1,4 - 1,8
B. Nedi
0,5 - 0,9
0,6 - 0,8
0,8 - 1,0
0,9 - 1,2
1,0 - 1,3
1,3 - 1,7
0,4 - 1,1
0,4 - 1,2
0,7 - 1,3
1,0 - 1,5
0,7 - 0,9
0,8 - 1,0
0,9 - 1,2
1,2 - 1,7
Obrada struganjem
Tabela 3.7. Preporuene vrednosti koraka za fino struganje
Klasa
Radijus vrha noa r, mm
Materijal
hrapavosti predmeta obrade
r = 0,5
r=1
r = 1,5
r=2
elik
0,4-0,55 0,55-0,65
0,65-0,70
N9
Sivi liv i obojeni 0,25-0,40 0,40-0,50
0,50
metali
elik
0,20-0,30 0,30-0,45
0,35-0,50
N8
Sivi liv i obojeni 0,15-0,25 0,20-0,40 0,30-0,50 0,35-0,50
metali
elik
0,11-0,18 0,14-0,24 0,16-0,28 0,18-0,32
N7
Sivi liv i obojeni 0,10-0,15 0,12-0,20 0,15-0,30 0,20-0,35
metali
Na osnovu tabela 3.6 i 3.7 bira se maksimalna vrednost koraka, koja se
standardizuje izborom prve manje vrednosti za poznatu vrednost geometrijskog
faktora promene prenosnika maine za pomono kretanje Ms (tabela P.35).
Vrednosti u tabelama se odnose na obradu struganjem alatima od brzoreznog
elika i tvrdog metala.
II) Provera koraka
Provera koraka se izvodi primenom etiri kriterijuma i to obzirom na:

- otpornost drke noa,
- uslove nastanka strugotine,
- kvalitet obraene povrine i
- stabilnost predmeta obrade.
a) Provera koraka obzirom na otpornost drke strugarskog noa
Provera se izvodi za grubu obradu struganjem na osnovu izraza:

1
y1
Kf
s d
C C a x1
k o
gde su:
-
Kf , MPa - dozvoljeno naprezanje na savijanje materijala drke noa

ija je vrednost:
za no od brzoreznog elika
Kf = 220 - 250 MPa,
za drku od konstruktivnog elika Kf = 200 - 220 MPa,

B. Nedi
10
MAINE ALATKE
-
Ck , x1 , y1
- konstanta i eksponenti glavnog otpora rezanja (tabela
3.8),
Co faktor oslanjanja alata, vrednost koja uzima u obzir dimenzije
poprenog preseka drke noa i poloaja noa u odnosu na predmet
obrade (tabela 3.2).
b) Provera koraka obzirom na uslove nastanka strugotine
Provera koraka se vri za poznate vrednosti koeficijenta vitkosti strugotine i

dubine rezanja, utvrivanjem graninih vrednosti:
a
g max
gde je:
g
ds d
g min
- koeficijent vitkosti strugotine i kree se najee u granicama

5 d g d 10 za uzduno struganje. U tabeli 3.9 date su orjentacione
maksimalne vrednosti vitkosti strugotine za grubu obradu struganjem.
Tabela 3.8. Konstanta i eksponenti otpora rezanja u obradi struganjem
Materijal
predmeta
obrade
Sivi liv
Konstruktivni
elik
Cr - Ni
elik
Hrom
elik
Bronza
Mesing
Alumi
nijum
Rm,
MPa
ili HB
140 HB
180 HB
200 HB
450
600
700
500
700
450
700
200 - 300
300 - 380
220 - 360
360 - 480
60-80 HB
80-100HB
F2
F1
Ck
960
1100
1170
1570
1710
1840
1780
2030
1720
2030
800
1000
700
850
400
600
x1
y1
1,0 0,73
1,0 0,78
1,0 0,78
1,0 0,78
1,0 0,73
1,0 0,78
Ck
x2
F3
y2
Ck
x3
y3
1020
440
1280 0,9 0,75 550 1,10 0,65
1410
600
720
440
910 0,9 0,75 550 1,10 0,55
1030
630
860
530
0,9 0,75
1,10 0,55
1130
690
790
480
0,9 0,75
1,10 0,55
1130
690
Vrednosti otpora prodiranja i otpora
pomonog kretanja se kreu u
granicama:
1,0 0,80
B. Nedi
F2 = (0,3 - 0,5) F1
F3 = (0,15 - 0,3) F1
u zavisnosti od napadnog ugla.
11
Obrada struganjem
Tabela 3.9. Orjentacione maksimalne vrednosti vitkosti strugotine
Materijal alata
Brzorezni elik
Tvrdi metal
4-5
5-6
P20, P30
5-6
6-8
P10, P20
6-7
7-10
P10, P20
8-10
10-12
P10, P20
10-12
12-16
P10, P20
12-14
14-20
P10
3-4
4-6
5-6
6-8
Materijal predmeta obrade, Rm ,

MPa
elik
Sivi liv
< 500
500-600
600-700
700-850
850-1000
1000-1400
HB<190
HB>190
c) Provera koraka obzirom na kvalitet obraene povrine
Provera koraka se koristi kod zavrne obrade struganjem:

C s Rzy r u
sd x z z
a N N 1
CS , x, y, u, i z - konstanta i eksponenti koraka (tabela 3.10),

- Rz , Pm - srednja visina neravnina (tabela P.1),
- r, mm - radijus vrha noa,
- a, mm - dubina rezanja,
- N, N1 , rad - napadni i pomoni napadni ugao.
gde su: -
Tabela 3.10. Vrednosti konstante Cs i eksponenata x, y, z i u
Materijal
elik
Sivi liv
s, mm/o
d 1,75
> 1,75
d 1,6
> 1,6
Cs
0,008
0,170
0,045
0,290
0,3
0,12
0,25
0,12
1,4
0,60
1,25
0,60
0,35
0,15
0,50
0,25
0,7
0,30
0,75
0,35
d) Provera koraka obzirom na stabilnost predmeta obrade
Provera koraka, kod operacija prethodne (grube) obrade struganjem se

izvodi pomou izraza:
1
y1
E I Ks
sd
0 ,4 P C a x1 l 3
k
B. Nedi
12
MAINE ALATKE
gde su:
-
Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti otpora prodiranja F1 (tabela 3.8);
P - koeficijent koji uzima u obzir nain oslanjanja i stezanja predmeta
Ks = aZ - Rz - C , mm;
obrade (slika 3.3);
G2
, mm dubina rezanja u operacijama zavrne obrade;
2
- C , Pm - dubina defektnog sloja (tabela P.13),
- az =
l , mm - slobodna duina predmeta obrade, duina izmeu oslonaca,
E, MPa - modul elastinosti materijala predmeta obrade (tabela P.37),
I, mm4
- moment inercije poprenog preseka predmeta obrade na

mestu ukljetenja (I=0,05 d4 - za cilindrine delove);
d , mm
- za konzolno stezanje - prenik predmeta obrade na
mestu ukljetenja, i
- za stezanje izmeu iljaka - minimalni prenik predmeta
obrade na mestu delovanja sile F2.
l
1
3
1
110
1
48
Slika 3.3. Nain oslanjanja i stezanja predmeta obrade
B. Nedi
13
Obrada struganjem
e) Provera koraka za zavrnu obradu obzirom na ugib predmeta obrade
Ova provera se vri na osnovu izraza:

1
y1
E I f max
sd
x
3
0 ,4 P C a 1 l
k
gde je:
-
fmax - maksimalni dozvoljeni ugib predmeta obrade: fmax = 0,05-0,2mm

ili fmax = T/6 pri emu je T, mm - irina tolerantnog polja prenika
koji se obrauje.
Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti otpora prodiranja F1 (tabela 3.8);
P - koeficijent koji uzima u obzir nain oslanjanja i stezanja predmeta
obrade (slika 3.3);

- l , mm - slobodna duina predmeta obrade, duina izmeu oslonaca,
Ovi izrazi imaju smisla kod veih odnosa prepusta i prenika i to ako je
l/D t 10 - kod obrade sa oslanjanjem i l/D t 2 kod obrada sa konzolnim
stezanjem.
III) Usvajanje vrednosti koraka
Prethodnim proraunima dolazi se do minimalnih i maksimalnih vrednosti
koraka pri razliitim uslovima obrade. Merodavne vrednosti koraka se usvajaju
nakon uporeivanja proraunatih minimalnih i maksimalnih vrednostri koraka i
preporuenih vrednosti, pri emu se potuje princip:
s min proraunato << s min preporueno smerodavno = s min preporueno

s min proraunato > s min preporueno smerodavno = s min proraunato
s max proraunato > s max preporueno smerodavno = s max preporueno
s max proraunato < s max preporueno smerodavno = s max proraunato
Nakon usvajanja koraka prema ovim principima, njihove vrednosti se

standardizuju na prve manje standardne vrednosti koje se koriste za dalje
proraune, tabela P.35.
3.3.2 Granine vrednosti koraka pri poprenoj obradi na strugu
Izbor koraka kod poprene obrade struganjem obuhvata:

a) izbor koraka na osnovu preporuenih vrednosti datih od strane
proizvoaa ili na osnovu literaturnih podataka,
B. Nedi
14
MAINE ALATKE
b)
c)
d)
e)
izbor koraka u zavisnosti od kvaliteta obraene povrine,

izbor koraka u zavisnosti od vrste obrade (gruba ili fina),
izbor koraka u zavisnosti od dubine rezanja, i
izbor koraka u zavisnosti od materijala predmeta obrade.
a) Preporuene vrednosti koraka
Vrednosti ovih koraka su date tabelama u zavisnosti vrste obrade (gruba ili
zavrna obrada) (tabele 3.11 i 3.12). Izabrana vrednost koraka se standardizuje
usvajanjem prve manje standardne vrednosti za dati geometrijski faktor promene
prenosnika maine Ms .
Tabela 3.11. Preporuene vrednosti koraka za grubu poprenu obradu
Dubina rezanja a, mm
Korak s, mm/o
0,4 - 1,0
0,35 - 0,6
0,3 - 0,5
0,3 - 0,4
Tabela 3.12. Preporuene vrednosti koraka za zavrnu poprenu obradu
Vrsta obrade
zavrna
fina
Prenik predmeta obrade d, mm

do 30
30 - 60
60 - 100 100 - 150 150 - 300
0,15 - 0,20 0,2 - 0,5 0,3 - 0,4 0,35 - 0,50 0,4 - 0,7
0,08 - 0,15 0,15 - 0,25 0,25 - 0,35 0,3 - 0,4 0,35 - 0,50
b) Provera koraka obzirom na otpornost drke strugarskog noa
Provera koraka se izvodi na isti nain kao kod uzdune obrade na osnovu
izraza:
1
y1
Kf
sd
x
C C a 1
k1 o
c) Provera koraka obzirom na uslove nastanka strugotine
Izraz za ovu proveru koraka je:

a
g max
ds d
a
g min
gde je: g - koeficijent vitkosti strugotine, kao kod uzdune obrade.

B. Nedi
Obrada struganjem
15
d) Provera koraka obzirom na kvalitet obraene povrine
Proverom se odreuje minimalna vrednost koraka. Izraz za izraunavanje

ove vrednosti je:
C s Rzy r u
sd x z z
a N N 1
Konstanta i eksponenti u ovom izrazu su dati u tabeli 3.10.

Na osnovu prethodno usvojenih i proraunatih vrednosti usvaja se
merodavna vrednost koraka, kao kod uzdune obrade na strugu.
3.3.3 Broj stupnjeva koraka i vrednosti stupnjeva koraka
Na osnovu vrednosti maksimalnog i minimalnog koraka usvojenih u

prethodnim takama izraunava se broj stupnjeva koraka prema izrazu:
ms 1
log smax log smin

log M s
gde je: Ms - geometrijski faktor promene koraka (odnosno prenosnika za pomono

kretanje).
Za izbor geometrijskog faktora promene koraka ne postoje tano utvrene
preporuke, ali se mogu orjentaciono usvojiti vrednosti i to:
- kod produkcionih strugova Ms = 1,4 i Ms = 1,6
- kod univerzalnih strugova Ms = 1,25 i Ms = 1.4
- za ostale strugove
Ms = 1.25 i Ms = 1.4 (Ms =1.6)
Prilikom usvajanja vrednosti geometrijskog faktora promene prenosnika
treba voditi rauna o tome da manji faktor geometrijske promene znai vei broj
stupnjeva prenosnika, odnosno sloeniji i skuplji prenosnik za pomono kretanje.
Na osnovu vrednosti dobijene prethodnim izrazom usvaja se merodavna
vrednost za dalji proraun ( ms ). To su vrednosti: 6, 8, 9, 12, 16, 18, 24 itd.,
odnosno to je sloeni broj koji se moe razloiti na proste brojeve 2 i 3.
Stupnjevi koraka biraju se na osnovu geometrijskog faktora promene Ms,
maksimalnog i minimalnog koraka (smax , smin) i usvojenog merodavnog broja
stupnjeva ( ms ) a sve prema tabeli standardnih vrednosti koraka (tabela P.35).
Prethodno izraunate i usvojene vrednosti maksimalnog i minimalnog koraka
(smax i smin) se moraju nalaziti u opsegu izabranih koraka s1 , s2 , ... , sm .
B. Nedi
16
MAINE ALATKE

GLAVNO KRETANJE
Glavne karakteristike, koje se proraunavaju, kod prenosnika za glavno
kretanje su brzina rezanja i broj obrta. Brzina rezanja i broj obrta zavise od
materijala predmeta obrade, reznog alata, dubine rezanja, koraka i pretpostavljene
postojanosti alata.
Granine vrednosti brojeva obrta (nmin i nmax) izraunavaju se za sve
kombinacije materijala koji se obrauju i reznog alata za grubo i zavrno
struganje, odnosno na graninim prenicima koji se obrauju.
3.4.1 Brzina rezanja u obradi struganjem
Polazei od izraza za brzinu rezanja kod obrade struganjem, koja

predstavlja obimnu brzinu, moe se doi do izraza za broj obrta. Izrazi za
izraunavanje obimne brzine rezanja, odnosno broja obrtaja su:
v
D S n
1000
1000 v
D S
gde su: D, mm - maksimalna vrednost prenika predmeta obrade (slika 3.4).

Izbor brzine rezanja se ostvaruje na bazi:
- preporuenih vrednosti (tabela 3.13) i
- prorauna s obzirom na ekonominu postojanost alata.
Slika 3.4. Brzina rezanja
U tabeli 3.13 date su preporuene pribline vrednosti brzina rezanja u obradi struganjem za dubinu rezanja do a=2,5 mm. Za dubine rezanja preko 2,5 mm
(do 7 mm) vrednosti brzine rezanja treba smanjiti oko 20%. Pri obradi tvrde kore
(odlivaka, otkovaka) brzine rezanja se smanjuju za 30-50%. Vrednosti u tabeli
odgovaraju napadnom uglu od 90o. Pri obradi sa manjim napadnim uglom brzina
rezanja se poveava (za napadni ugao od 45o brzina rezanja se poveava oko
10%).
B. Nedi
17
Obrada struganjem
Tabela 3.13. Preporuene vrednosti brzine rezanja u obradi struganjem
Materijal
predmeta
obrade
Zatezna
vrstoa,
MPa
Brzina rezanja
Tvrdi metal
v, m/min
Brzorezni elik
ili tvrdoa, Gruba obrada Fina obrada Gruba obrada Fina obrada
HB
do 500
Ugljenini 500-600
elici
600-700
700-850
700-850
Legirani
konstruktivni 850-1000
elici
1000-1400
Nerajui 600-700
elici
Alatni elici 1500-1800
Tvrdi Mn
elici
300-500
elini liv
500-700
d 200 HB
Sivi liv
> 200 HB
Temper liv
Tvrdi liv 42-57 HRC
Bronza
Mesing 80-120 HB
Legure Al 300-420
(s=0,4 mm/o) (s=0,1 mm/o) (s=0,4 mm/o) (s=0,1 mm/o)
140
120
120
100
95
60
45
200
180
170
140
140
110
60
40
60
20
35
20
30
75
60
70
50
50
50
180
320
150
110
85
100
75
75
75
250
450
200
20
20
15
10
10
8
6
50
45
35
30
25
20
15
20
10
20
10
20
10
40
60
35
40
30
40
30
40
15
50
100
85
Napomena: Podaci u tabeli vae za postojanost alata

- od tvrdog metala (P10 ili K10) 240 min,
- od brzoreznog elika 60 min.
B. Nedi
18
MAINE ALATKE
Proraun brzine rezanja obzirom na ekonominu postojanost alata
Na osnovu proirenih izraza, za uzdunu i poprenu obradu na strugu,

mogu se izraunati brzine rezanja a na osnovu tih vrednosti brojevi obrta:
v
Ki
Cv
HB
T m a x s y
200
Ki
K m K a KN KN 1 KJ K n K h K shp K p
Za usecanje i odsecanje izraz je:

v
gde su:
- Cv , m , x , y , n
Cv
HB
T m s y
200
Ki
- konstante i eksponenti brzine rezanja (tabele 3.14, 3.15 i
3.16),
- a, mm - dubina rezanja,
- s, mm/o - korak,
- T, min - postojanost alata,
- HB - tvrdoa materijala predmeta obrade,
- Ki - korekcioni faktori uticaja,
- Km - korekcioni faktor uticaja materijala predmeta obrade (tabela 3.17),
- Ka - korekcioni faktor uticaja materijala alata (tabela 3.18),
- KN - korekcioni faktor uticaja napadnog ugla (tabela 3.19),
- KN1 - korekcioni faktor uticaja pomonog napadnog ugla (tabela 3.19),
- Kr - korekcioni faktor uticaja radijusa vrha noa (tabela 3.19),
- Kn - korekcioni faktor uticaja povrine poprenog preseka drke strugarskog noa (tabela 3.19),
- Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata (tabela 3.20),
- Kshp - korekcioni faktor uticaja vrste i kvaliteta SHP i
- Kp - ostalih parametara obrade na brzinu rezanja.
Na osnovu prethodnog izraza za brzinu rezanja sledi izraz za proraun broja
obrta obzirom na ekonominu postojanost alata:
B. Nedi
19
Obrada struganjem
1000 v
D S
320 Cv
Ki
HB
T m a x s y
D
200
Tabela 3.14. Konstante i eksponenti brzine rezanja za uzdunu i poprenu
obradu
Materijal
Materijal predmeta
alata
obrade
elik, legure
Al i Mn
Brzorezni
elik
Tvrdi
metal
Kovano
gvoe
Korak
s, mm/o
Al i Mn
Cv
d 0,25
> 0,25
d 0,25
> 0,25
Sivi liv,
elik, legure
Cu
elik, legure
Uslovi obrade
Sa hlaenjem
Bez hlaenja
y
Cv
96,2
0,33 52,5
0,50
0,25
0,25
60,8
0,66 42,0
0,66
55,4
0,25 42,6
0,40
0,20
0,20
47,4
0,50 24,5
fina
43,2
gruba
32,6
0,40
0,20 242
0,20
0,18 0,35 267 0,18 0,35
0,45 259
0,45
d 0,30
0,3-0,75
> 0,75
257
294
285
0,15
0,30
Tabela 3.15. Vrednosti konstanti i eksponenata za usecanje, odsecanje i sl.
Materijal
alata
Brzorezni
elik
Tvrdi
metal
Materijal predmeta
obrade
elik,
legure Al i Mn
Kovano gvoe
Sivi liv, legure Cu
elik,
legure Al i Mn
Uslovi obrade
Sa hlaenjem
Bez hlaenja
Cv
21,8
0,66
22,5
0,50
72,8
B. Nedi
0,35
Cv
20,3
0,40
54,2
0,35
20
MAINE ALATKE
Sivi liv, legure Cu
36,9
0,40
Tabela 3.16. Vrednosti eksponenta postojanosti alata m i tvrdoe n
Materijal predmeta obrade
elik
Vrsta obrade
Uslovi obrade
Uzduna spoljanja
i unutranja,
poprena obrada i sl.
Sa hlaenjem
Bez hlaenja
0,1
0,15
Sa hlaenjem
Bez hlaenja
Sa hlaenjem
Bez hlaenja
0,25
0,20
0,1
0,15
0,15
0,20
0,15
0,20
Sve vrste obrade
Sa hlaenjem
Bez hlaenja
Sa i bez hlaenja
0,15
0,20
Sve vrste obrade
Sa i bez hlaenja
0,3
0,3
Usecanje i odsecanje
Sivi liv
Uzduna spoljanja
i unutranja,
poprena obrada i sl.
Usecanje i odsecanje
Legure Cu
Legure
Al i Mn
za alat od
B
TM
0,125
0,15
m

Ugljenini elik tvrdoe < 130 HB
Ugljenini elik tvrdoe > 130 HB
Legirani elik, sivi liv, legure bakra
Vatrostalne legure
0,1 - 0,4
0,15 - 0,5
1
1,75
1,5
0
Tabela 3.17. Vrednosti korekcionog faktora Km

Km
Ugljenini elici sa C < 0,6% 1,0
Ugljenini elici sa C > 0,6 % 0,85

Alatni elici
Brzorezni i nerajui elici
B. Nedi
Km
0,75
0,65
21
Obrada struganjem
elici za automate
elici legirani Cr, Ni i Mo
elici legirani Mn, Cr, Mo, W
1,2
1,1
0,9
Sivi liv, kovano gvoe, leg. Cu

Aluminijum i silumin
Elektron sa Rm = 160 MPa
1,0
5,0
6,5
Tabela 3.18. Vrednosti korekcionog faktora Ka
Materijal
Brzorezni elik
Tvrdi metal
alata 6880 6980 7680 P30 P20 P10 P01 K40 K30 K10 K01
Ka
1,0 1,19 1,1 0,7 0,85 1,0 1,5 1,0 1,1 1,26 1,32
Tabela 3.19. Vrednosti korekcionih faktora KN, KN1, Kr, i Kn
Korekcioni faktor KN
KN
45
N o
Korekcioni faktor KN1

KN 1
N o
1
0 ,09
Korekcioni faktor Kr
Kr
r

2
Korekcioni faktor
Kn
20 30
Kn
d
Eksponent M
Materijal alata
Materijal predmeta
obrade
B
TM
elici, legure Al i Mn
0,6
0,3
Sivi liv
0,45
Materijal alata
Konstanta a
Brzorezni elik (B)
10
Tvrdi metal (TM)

Vrsta obrade
Gruba obrada
Zavrna obrada
Materijal predmeta
obrade
elik
Sivi liv
15
Eksponent f
0,1
0,2
Eksponent d
0,08
0,04
Tabela 3.20. Vrednosti korekcionog faktora Kh
Kriterijum zatupljenja
Kh
0,5
h, mm
v < 130
v > 130
0,90
0,95
B. Nedi
0,6
0,8
1,0
1,0
1,05
1,15
22
MAINE ALATKE
3.4.2 Granine vrednosti brojeva obrta
Prilikom prorauna graninih vrednosti brojeva obrta nije potrebno vriti

izraunavanje brzina rezanja i brojeva obrta za sve kombinacije, alata i materijala
predmeta obrade, prenike i dubine rezanja, grube i zavrne obrade, ve se taj broj
varijanti moe znatno smanjiti.
Maksimalni broj obrta
Maksimalni broj obrta se dobija pri zavrnoj obradi na minimalnom

preniku i odreuje se za sve tipove alata na osnovu izraza:
nmax
gde su:
320 Cv
HB
y
T m smin
a1x
Dmin
200
Ki
- minimalni korak iz grupe usvojenih standardnih koraka prenosnika

za pomono kretanje;
a1 - odgovarajua dubina rezanja pri obradi na prenik Dmin ,
Dmin - minimalni prenik predmeta obrade.
Prilikom odreivanja maksimalnog broja obrta dobija se onoliko vrednosti
koliko se materijala i alata bude usvojilo za razmatranje. Kod univerzalnih
strugova vrednost nmax ne sme prei vrednost 4000 o/min da bi se obezbedila
stabilnost nosee i prenosne strukture maine alatke. Ukoliko se proraunima
dobije vea vrednost, usvaja se da je nmax = 4000 o/min .
smin
Minimalni broj obrtaja
Minimalni broj obrta, za pojedine materijale koji se obrauju, dobija se pri

gruboj obradi na maksimalnom preniku predmeta obrade prema izrazu:
n min
320 C v g
HB
T m a1x y
Dmax
200
K i
gde su: g odgovarajua vitkost strugotine, odnosno njena minimalna vrednost;

Dmax - prenik predmeta obrade;
a1 - odgovarajua dubina rezanja pri obradi sa prenika Dmax ,
C v , x , y - konstanta i eksponenti koji se u ovom sluaju biraju kao
minimalne vrednosti.
Na osnovu izraunatih vrednosti za sve materijale usvaja se najmanja
vrednost kao merodavna.
B. Nedi
Obrada struganjem
23
3.4.3 Broj stupnjeva broja obrta i vrednosti broja obrta
U zavisnosti od toga da li se projektuje prenosnik za glavno kretanje kao

stupnjeviti ili kao kontinualni razlikuje se i proraun broja stupnjeva broja obrta.
Kod kontinualnih prenosnika nije potreban naredni postupak prorauna i
izbora broja obrta, ve se vri samo usvajanje vrednosti nmax i nmin.
Ukoliko se u mainu ugrauje stupnjeviti prenosnik, tada se za usvojenu
geometrijsku promenu, broj stupnjeva izraunava po izrazu:
mn 1
log nmax log nmin

log M n
gde je: Mn - geometrijski faktor promene broja obrta (odnosno prenosnika za

glavno kretanje).
Pri izboru Mn postoje odreene preporuke i to:
- za produkcione strugove: Mn = 1,25 i Mn = 1,4 (Mn =1,6)
Mn = 1,12 i Mn = 1,25 i Mn =1,4
- za univerzalne strugove:
Prilikom izbora geometrijskog faktora promene stupnjeva broja obrta treba
voditi rauna da manja vrednost ovog faktora uslovljava dobijanje sloenije
konstrukcije prenosnika.
Na osnovu proraunate vrednosti broja stupnjeva broja obrta usvaja se
konana vrednost mn. Za jednostavnije prenosnike usvaja se najee da je
mn = 6; 8; 9; 12; 16; 18; 24 itd.
Stupnjevi broja obrta biraju se na osnovu usvojene vrednosti za
geometrijski faktor promene stupnjeva (Mn), maksimalnog i minimalnog broja
obrta (nmax , nmin) i usvojenog broja stupnjeva (mn) na osnovu tabela standardnih
vrednosti brojeva obrta (tabela P.36). Na ovaj nain dobijaju se standardne
vrednosti brojeve obrta: n1 , n2 , ... , nm. Treba voditi rauna da se nmin i nmax nalaze
unutar raspona usvojenih vrednosti (izmeu n1 i nm).
3.5 PRORAUN SNAGE MAINE

Potrebna snaga maine se izraunava za sluaj maksimalnog iskorienja
postojanosti alata PA uz usvojeno (nepotpuno) iskorienje preseka strugotine i
sluaj maksimalnog preseka strugotine PM (i nepotpuno iskorienje postojanosti
alata) pri gruboj obradi maksimalnog prenika predmeta. Pod maksimalnim
presekom strugotine podrazumeva se realno mogui maksimalni presek s obzirom
na zahteve u pogledu vitkosti strugotine.
B. Nedi
24
MAINE ALATKE
Izraz za snagu maine PA u oblasti punog iskorienja postojanosti alata uz

nepotpuno iskorienje preseka strugotine dobija se kada se u izraz za snagu
maine uvede stepen vitkosti strugotine g=a/s.
Ck a x1 s y1 v
F1 v
1000 60 K
6 10 K
4
KW
gde su: K - mehaniki stepen iskorienja snage maine (tabela P.34);

F1 Ck a x1 s y1 , N - glavni otpor rezanja,
Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti glavnog otpora rezanja (tabela 3.8),
v, m/min - brzina rezanja.
Na osnovu izraza za ekonominu brzinu rezanja koji sadri ekonominu
postojanost:
v
Cv
HB
T m ax s y
200
1
Cv
s
n
HB
T m a x v
200
, odnosno
Cv
n
HB
T m g x v
200
x y
moe se izraziti snaga maine u obradi struganjem sledeom relacijom:

PA
gde su:
K1
C k g x1
6 10 4
K1 v z
Cv
n
HB
m
x
T g
200
x1 y1
x y
x y
z 1 1 1
x y
Izraz daje zavisnost snage od brzine rezanja, pri konstantnoj, unapred

zadatoj postojanosti alata. Pri tome se sa promenom brzine rezanja menja presek
strugotine ali tako da je odnos g=a/s=const. Sa dovoljnom tanou za ovaj
proraun se moe usvojiti da vitkost strugotine g ima srednju vrednost, odnosno
B. Nedi
25
Obrada struganjem
g
a sr
s sr
gde su:
a max a min
2
a sr
s sr
s max s min
2
Potrebna snaga maine PM u oblasti iskorienja maksimalnog preseka

strugotine, dobija se na osnovu izraza za glavni otpor rezanja, u kome figuriu
maksimalne vrednosti dubine i koraka koje projektovana maina obzirom na
krutost moe da izdri:
P
Ck a x1 s y1 v
F1 v
1000 60 K
6 10 K
4
odnosno
gde je
K2
6 10
KW
K2 v
PM
x1 y1
C k g x1 s max
Prilikom prorauna potrebne snage vrlo esto se dobijaju velike vrednosti

pa iz tog razloga treba uporediti dobijene vrednosti sa onim koje su primenjene na
konkretnim, ve izvedenim alatnim mainama, naroito kod univerzalnih strugova
zbog veoma irokog dijapazona - spektra zahteva obrade koji ne zahtevaju istu
potrebnu snagu.
Na osnovu vrednosti za PA i PM crta se dijagram zavisnosti snage od brzine
rezanja za sve proraunate vrednosti i odreuju presene take (slika 3.5). U
preseku linija dobijaju se take koje odgovaraju idealnim reimima pri kojim
dolazi do istovremenog iskorienja ekonomine postojanosti alata i punog preseka strugotine. Snaga koja odgovara maksimalnoj vrednosti presene take je ona
traena vrednost, koja nee biti prekoraena ni u kom sluaju obrade ukoliko se
potuju zahtevi za ekonominu postojanost alata i maksimalni presek strugotine.
U najveem broju sluajeva usvaja se neto manja vrednost za snagu
maine (linija a na slici 3.5) ime se izbegava projektovanje i gradnja maine vee
snage, jer je u najveem broju sluajeva eksploatacija maine u oblasti srednjih
zahteva preseka strugotine. To znai da se u sluaju maksimalnih reima obrade
(odgovara tani A dijagrama) i dalje obezbeuje potpuno iskorienje ekonomine postojanosti alata uz poveanje brzine rezanja, ali nepotpuno iskorienje
preseka strugotine. Najee se u ovim sluajevima smanjuje korak ili se obrada
izvodi sa manjom dubinom rezanja, odnosno veim brojem prolaza.
B. Nedi
26
MAINE ALATKE
PM
P
kW
P'M
PA
P'A
a
Pmax
v, m/min
vi
Slika 3.5. Usvajanje snage maine pri nepotpunom iskorienju preseka

strugotine
U svrhu uporeivanja i prorauna ostalih elemenata prenosnika, sa karakteristikama ve izvedenih maina, preporuuje se da ova vrednost bude priblino
Pmax = 0,75 P, odnosno da maksimalna vrednost Pmax bude u granicama od 5 do
10 KW.
B. Nedi
4. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA

MAINA ALATKI U OBRADI BUENJEM
Postupak prorauna glavnih karakteristika maina za obradu buenjem builica, se razlikuje u zavisnosti od tipa maine koju treba projektovati
(univerzalne builice ili usko specijalizovane builice). Kao univerzalnih maina
projektovanje se vri na osnovu obrade irokog dijapazona prenika i oblika
otvora, razliitih kvaliteta i tanosti obrade i predmeta obrade od razliitog
materijala. irok dijapazon zahtevanih karakteristika uslovljava projektovanje
maine sa velikim rasponom brojeva obrtaja i brzina pomonog kretanja.
Specijalne maine su najee vievretene maine kod kojih je proraun glavnih
karakterustika relativno jednostavan i odnosi se na proraun parametara koji se
nalaze u relativno uskom dijapazonu.
Polazni podaci za proraun glavnih karakteristika maina za obradu
buenjem su:
- Dmax - maksimalni prenik otvora koji se obrauje,
- Dmin - minimalni prenik otvora koji se obrauje,
- Lmax - maksimalna dubina otvora,
- materijal predmeta obradu i
- rezni alati i materijali alata.

OBRADE
Pre utvrivanja dodataka za obradu potrebno je definisati osnovne vrste
obrade na bazi kojih se dalje vri proraun glavnih karakteristika.
Za stubne i radijalne builice (koje su predstavnici univerzalnih builica)
osnovne operacije obrade su:
- buenje,
- proirivanje i
- razvrtanje.
Na osnovu polaznih podataka definie se:
28
Obrada buenjem
-
irina i debljina reznog sloja pri buenju:

b
D
;
2 sin M
s
sin M
2
povrinu poprenog preseka reznog sloja pri buenju:

A bh
Ds
, mm 2
4
Slika.4.1. Osnovna kretanja i rezni sloj u obradi buenjem
Kod proirivanja i razvrtanja:

- irina i debljina reznog sloja:
b
a
sin M
Dd
2 sin M
s
sin M
h s1 sin M
z
povrina poprenog preseka reznog sloja:

D d s , mm 2
A bh
2z
gde je: z - broj zuba (reznih ivica) alata za proirivanje ili razvrtanje,
- dubina rezanja za obradu proirivanjem i razvrtanjem je:
a
Dd
, mm
2
Izbor dodataka za obradu proirivanjem i razvrtanjem zavisi od vrste

materijala predmeta obrade, prenika otvora i tanosti izrade otvora koju treba
ostvariti.
Proirivanje otvora burgijom (razbuivanje) se vri kada se ne zahteva
velika tanost otvora ili kada posle ove obrade sledi obrada unutranjim
struganjem, proirivanjem i dr. Pri tome odnos prethodnog prenika buenja i
B. Nedi
MAINE ALATKE
29
otvora na koji se vri proirivanje burgijom je D1 = (0,7 y 0,75) D2 (slika 4.2).

Maksimalni prenik koji moe da se dobije buenjem standardnim burgijama je
oko 20 mm. Vei prenici otvora se izrauju proirivanjem burgijom ili
proirivaem ili unutranjim struganjem. U zavisnosti od prenika otvora moe
biti i vei broj proirivanja.
Dodaci za obradu, slika 4.2, (tabela P.9) su:
- G 1 - dodatak za obradu proirivanjem,
- G 2 - dodatak za obradu grubim razvrtanjem i
- G 3 - dodatak za obradu finim razvrtanjem.
Slika.4.2. Dodaci u obradi buenjem
Obrada finim razvrtanjem se veoma retko izvodi, pri emu se koriste

razvrtai sa posebnom geometrijom. Ova obrada se esto naziva i "peglanje", jer
se ne vri obrada rezanjem ve utiskivanjem neravnina. Zbog specifine vrste ove
obrada, za nju se ne vri proraun glavnih karakteristika.
U cilju to jasnijeg objanjenja pojmova i korienih izraza usvojeno je da
se prenici i duine kod alata oznaavaju malim slovima, npr. d, l, l1 itd., a
prenici i dubine kod otvora oznaavaju velikim slovima, npr. D, L, L1 itd.
4.2 IZBOR ALATA

Definisanje alata pri obradi buenjem podrazumeva izbor standarda alata,
dimenzija, tolerancije izrade alata i materijala alata.
Izbor standarda alata se vri na osnovu dimenzija i karakteristrika otvora.
Otvori prenika veeg od 20 mm se uglavnom izrauju sa alatima sa Morze
konusnom (MK) drkom.
U zavisnosti od vrste materijala predmeta obrade, njegove zatezne vrstoe
i tvrdoe odreuje se materijal alata. U tabeli 4.1 date su preporuke za izbor
materijala alata.
B. Nedi
30
Obrada buenjem
Dubina otvora koji se obrauje direktno utie na duinu oljebljenog dela

alata, a time i definisanje standarda kome alat pripada. Radi slobodnog odvoenja
strugotine i dovoenja sredstva za hlaenje i podmazivanje, duina oljebljenog
dela alata (burgije ili proirivaa) ne sme biti manja od (slika 4.3):
l1min t lo + 3 d
Na osnovu ovako odreene duine oljebljenog dela iz tabela (P.21, P.22,

P.23, P.24) za burgije, tabela (P.25, P.26 i P.27) za proirivae i uputae i tabele
P.28 za razvrtae se odreuju standardi potrebnih alata.
Slika 4.3. Odreivanje duine oljebljenog dela alata
Ukoliko je na maini potrebno izraditi otvore u odreenoj toleranciji, alati

se biraju prema slici 4.4. Kvalitet obraene povrine na isti nain kao i tolerancija
izrade otvora utie na izbor potrebnog alata (slika 4.5).
IT 6
IT 7
IT 8
IT 9
IT 10
Buenje
Proirivanje
Razvrtanje
Slika 4.4. Odreivanje alata u zavisnosti od tolerancije izrade otvora
Ra = 0,4
(N5)
0,8
(N6)
Razvrtanje
1,6
(N7)
3,2
(N8)
6,3
(N9)
Buenje
12,5
(N10)
Proirivanje
Slika 4.5. Odreivanje alata u zavisnosti od kvaliteta obraene povrine
Standardni alati u obradi buenjem se izrauju sa valjkastom i MK drkom.

Pri projektovanju univerzalne maine u obradi buenjem predvia se mogunost
korienja obe vrste alata. To se prvenstveno odnosi na odreivanje dimenzija
drke alata (dimenzije MK drke) ili dimenzije drke steznog pribora alata (stezne
B. Nedi
MAINE ALATKE
31
glave ili nosaa steznih aura za stezanje alata sa valjkastom drkom). U

zavisnosti od ovih dimenzija definie se prenik radnog vretena builice.
Ukoliko je potrebno da otvor bude uraen u uem tolerantnom polju ili
boljeg kvaliteta obraene povrine koriste se razvrtai. U tabeli P.28 su dati
najee korieni razvrtai.

POMONO KRETANJE
Prenosnik za pomono kretanje kod univerzalnih builica (stubnih i
radijalnih) je u najveem broju sluajeva zavisan od glavnog kretanja. Kod
specijalnih builica sa prenosnikom nezavisnim od glavnog kretanja umesto
prorauna koraka vri se proraun brzine pomonog kretanja.
Proraun karakteristika prenosnika za pomono kretanje kod builica
obuhvata:
- proraun graninih vrednosti koraka,
- usvajanje graninih vrednosti koraka i
- odreivanje broja stupnjeva i vrednosti koraka.
4.3.1 Granine vrednosti koraka
Izbor koraka obuhvata:

- prouavanje proizvodne operacije,
- izbor preporuene vrednosti koraka i
- proveru i konaan izbor koraka.
U zavisnosti od vrste operacije obrade na builici razlikuje se postupak
odreivanja koraka kod buenja, proirivanja i razvrtanja.
4.3.1.1 Korak u obradi buenjem

Preporuena vrednost koraka (s1) se usvaja na bazi podataka
proizvoaa alata ili na osnovu literaturnih podataka, tabela 4.1.
i preporuka
Preporuene vrednosti koraka u tabeli 4.1 se odnose na korake pri buenju

otvora koji se naknadno zavrno obrauju razvrtanjem. Preporuene vrednosti
koraka pri buenju otvora na predmetima male krutosti treba umanjiti priblino za
40 - 50%. Preporuene vrednosti koraka pri buenju otvora male tanosti treba
uveati priblino za 50 - 100 %.
Pored preporuenih vrednosti koraka u tabeli 4.1, koji predstavljaju podatke
proizvoaa alata, u tabelama 4.2 i 4.3 date su preporuene vrednosti koraka koji
se mogu sresti u naunoj i tehnikoj literaturi.
B. Nedi
32
Obrada buenjem
Tabela 4.1. Preporuene vrednosti koraka u obradi buenjem
Brzina Mater.
Materijal predmeta rezanja
obrade
alata
m/min
Nelegirani elik
do 500 N/mm2
Nelegirani elik
500 - 700 N/mm2
Nelegirani elik
700 - 900 N/mm2
elik za automate
do 500 N/mm2
Legirani elik
700 - 900 N/mm2
Legirani elik
900 - 1100 N/mm2
Legirani elik
1100-1400 N/mm2
Nerajui elik
do 800 N/mm2
Vatrootporni elik
do 800 N/mm2
Mn elici
do 1000 N/mm2
elici za opruge
do 800 N/mm2
Sivi liv
do 200 HB
Sivi liv
do 240 HB
Kokilni liv
do 350 HB
Temper liv
Legirani
elini liv
Prenik burgije
5 8 12 16 25 40
30 - 40 HSS runo 0.05 0.12 0.20 0.25 0.30 0.40 0.40

25 - 30 HSS runo 0.05 0.12 0.20 0.25 0.30 0.40 0.40
20 - 25 HSS runo 0.04 0.07 0.12 0.16 0.20 0.25 0.30
30 - 50 HSS runo 0.05 0.12 0.20 0.25 0.30 0.40 0.40
10 - 15 HSS runo 0.02 0.06 0.10 0.12 0.16 0.20 0.30
8 - 15 HSS.E runo 0.02 0.05 0.10 0.15 0.20 0.25 0.30
5 - 8 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.15 0.18 0.22
5 - 10 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23
6 - 10 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.15 0.18 0.22
3 - 5 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.12 0.15 0.20
5 - 10 HSS.E runo 0.02 0.05 0.10 0.12 0.15 0.18 0.22
16 - 25 HSS runo 0.05 0.12 0.20 0.30 0.40 0.50 0.50
10 - 16 HSS.E runo 0.05 0.10 0.18 0.25 0.32 0.40 0.40
5 - 15 HSS.E runo 0.03 0.07 0.10 0.16 0.20 0.25 0.32
15 - 25 HSS runo 0.05 0.15 0.20 0.32 0.40 0.50 0.50
10 - 20 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23
B. Nedi
33
MAINE ALATKE
Tabela 4.1. Preporuene vrednosti koraka u obradi buenjem (nastavak)
Brzina Mater.
Materijal predmeta rezanja
obrade
alata
m/min
Titan i legure
do 900 N/mm2
ist Al
duraluminijum
Al legure sa
trakastom strug.
Al legure sa
lomljenom strug.
Silumin
Mesing MS 58
do 500 N/mm2
MS 60, MS 63
do 500 N/mm2
Meka bronza
Al bronza
polutvrda i tvrda
Novo srebro
do 750 N/mm2
Mg i legure
Zn i legure
iznad 220 N/mm2
ist bakar
do 370 N/mm2
Elektrolitiki
bakar
Nikal
do750 N/mm2
Duroplasti
Termoplasti
Pleksiglas
Prenik burgije
5 8 12 16 25 40
3 - 6 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23

40-100 HSS runo 0.05 0.14 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
50-120 HSS runo 0.05 0.14 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
30 - 60 HSS runo 0.05 0.10 0.15 0.20 0.25 0.30 0.40
30 - 50 HSS runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
63 - 90 HSS runo 0.08 0.20 0.25 0.30 0.40 0.50 0.60
32 - 63 HSS runo 0.05 0.15 0.25 0.30 0.40 0.50 0.60
20 - 40 HSS runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
15 - 35 HSS runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
20 - 32 HSS runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
60-100 HSS runo 0.05 0.15 0.25 0.30 0.35 0.40 0.50
32 - 50 HSS runo 0.05 0.14 0.18 0.20 0.25 0.30 0.40
30 - 60 HSS runo 0.05 0.10 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
20 - 35 HSS runo 0.05 0.15 0.18 0.22 0.30 0.40 0.45
10 - 15 HSS.E runo 0.02 0.05 0.08 0.12 0.14 0.18 0.23
10 - 20 HSS runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
20 - 40 HSS runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
15 - 25 HSS runo 0.05 0.08 0.14 0.20 0.25 0.30 0.40
B. Nedi
34
Obrada buenjem
Tabela 4.2. Preporuene vrednosti koraka i brzine rezanja u obradi buenjem za

prenike burgija od 1 do 50 mm (manje vrednosti su za manje prenike)
Materijal alata
Materijal
Rm, MPa
Brzorezni elik
Tvrdi metal
predmeta obrade ili HB
s, mm/o
v, m/min
s, mm/o
v, m/min
Konstrukt. elici do 500 0,15 - 0,45 35 - 40
elici za pobolj. do 900
0,10 - 0,30 15 - 20 0,05 - 0,12 45 - 55
Alatni elici
do 900 0,07 - 0,25 8 - 15
0,04 - 0,08 25 - 32
elini liv
do 700 0,10 - 0,40 20 - 30 0,05 - 0,12 30 - 38
do 200 HB 0,25 - 0,55 20 - 30 0,08 - 0,30 60 - 80
Sivi liv
0,08 - 0,16 50 - 70
t 200 HB 0,12 - 0,40 10 - 25
Nerajui elici
0,05 - 0,30 3 - 10
Bakar
400 - 650 0,15 - 0,45 40 - 65
Bronza
250 - 550 0,15 - 0,50 25 - 55 0,08 - 0,12 55 - 75
Mesing
400 - 1000 0,15 - 0,50 40 - 100 0,10 - 0,20 90 - 110
500 - 1200 0,15 - 0,50 50 - 120 0,10 - 0,18 110 - 130
Aluminijum
300 - 400 0,12 - 0,50 30 - 40 0,06 - 0,08 55 - 75
Tabela 4.3. Preporuene vrednosti koraka i brzine rezanja
s, mm/o
Materijal
Materijal
v,
v,
predmeta
predmeta
d,
mm
m/min
m/min
obrade
obrade
do 1,5 12,5
Legure Al 30-120 0,025 0,30 Nerajui elik 10 - 20
Legure Mg 45-120 0,025 0,30
Legure Ti 6 - 20
Legure Cu 15 - 60 0,025 0,25
Sivi liv
20 - 60
elik
20 - 30 0,025 0,30
Provera koraka se ostvaruje primenom tri kriterijuma:
s, mm/o
d, mm
do 1,5 12,5
0,025
0,010
0,025
obzirom na otpornost burgije,

obzirom na mogunost odvoenja strugotine i
obzirom na vrednost kinematskog lenog ugla.
Provera koraka obzirom na otpornost burgije
Ova provera se izvodi za burgije prenika d d 15 mm po izrazu:

1
3 xm
K c ym
s 2 d
d ym
42 C m
B. Nedi
0,18
0,15
0,30
35
MAINE ALATKE
gde su:
-
Kc = 300 MPa - dozvoljeno naprezanje na pritisak materijala drke
burgije;
Cm , xm , ym - konstanta i eksponenti koraka (tabela 4.4),

- d , mm - prenik burgije.
Tabela 4.4. Konstante i eksponenti otpora rezanja u obradi buenjem
-
Materijal
predmeta
obrade
Ugljenini
elik
Hrom - nikl
elik
Hrom elik
Sivi liv
Rm, MPa ili

tvrdoa, HB
450
550
650
750
650
750
850
650
850
170 HB
190 HB
210 HB
x
y
F3 C f d f S f , N
Cf
570
660
760
840
840
940
1030
840
1030
580
625
665
xf
yf
1,0
0,7
1,0
0,7
1,0
0,7
1,0
0,8
M Cm d xm s y m , Nmm
Cm
240
275
310
345
345
380
420
345
420
215
235
250
xm
ym
2,0
0,8
2,0
0,8
2,0
0,8
1,9
0,8
Provera koraka s obzirom na mogunost odvoenja strugotine
Za burgije prenika d t 10 mm provera s obzirom na mogunost odvoenja

strugotine se izvodi na osnovu izraza:
gde su:
s3 d C s d xs K s
Cs , xs - konstanta i eksponent koraka (tabela 4.5);

L
- K s f - korekcioni faktor koji uzima u obzir uticaj dubine
d
rezanja na vrednost koraka (tabela 4.6);

d , mm - prenik burgije,
L , mm - dubina buenja.
B. Nedi
36
Obrada buenjem
Tabela 4.5. Konstanta i eksponenti koraka u obradi buenjem Cs i xs
Cs za grupu koraka
I
II
III
0,085
0,063
0,042
0,063
0,047
0,031
0,046
0,038
0,023
0,038
0,028
0,019
0,130
0,097
0,065
0,078
0,058
0,039
Materijal predmeta Tvrdoa, HB

obrade
do 160
160 - 240
elik
240 - 300
iznad 300
do 170
Sivi liv
iznad 170
xs
0,6
0,6
I - Koraci pri buenju otvora male tanosti,

II - Koraci pri buenju otvora na predmetima male krutosti,
III - Koraci pri buenju otvora koji se zavrno obrauju razvrtanjem
Tabela 4.6. Korekcioni faktor koraka Ks = f (L/D)
Prenik otvora
D, mm
do 20
20 - 40
40 - 60
3-5
0,9
0,9
0,85
L/D
5-7
0,85
0,80
0,80
7 - 10
0,80
0,75
0,75
Provera koraka obzirom na vrednost kinematskog lenog ugla

Ova provera se ostvaruje korienjem sledeeg izraza (slika 4.6):
s4 d
d S
tg D 2
sin M
Slika 4.6. Uticaj koraka na vrednost lenog ugla u procesu rezanja

4.3.1.2 Korak u obradi proirivanjem
Preporuena vrednost koraka (s1) se usvaja na bazi podataka iz tabele 4.7.

B. Nedi
MAINE ALATKE
37
Tabela 4.7. Preporuene vrednosti koraka u obradi proirivanjem

Prenik proirivaa
Materijal predmeta Brzina
rezanja
obrade
5
10
16
25
40
63
m/min
Nelegirani elik
- do 700 N/mm2 25-28 0,1-0,14 0,15-0,25 0,25-0,3 0,3-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
- 700 - 900 N/mm2 18-25 0,08-0,1 0,1-0,18 0,2-0,25 0,25-0,3 0,3-0,4 0,4-0,6
Legirani elik
- do 900 N/mm2 10-18 0,06-0,1 0,1-0,14 0,16-0,2 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,45
- do 1250 N/mm2 6-10 0,05-0,07 0,08-0,12 0,14-0,2 0,18-0,22 0,22-0,3 0,28-0,4
3-6 0,03-0,05 0,06-0,09 0,1-0,14 0,14-0,18 0,18-0,25 0,22-0,32
- do 1500 N/mm2
Specijalni elici
legirani sa niklom,
nerajui i postojani
na povienoj temp.
- lako obradivi
6-10 0,05-0,08 0,1-0,14 0,14-0,18 0,18-0,22 0,22-0,28 0,28-0,4
- teko obradivi
4-6 0,03-0,04 0,06-0,09 0,1-0,14 0,14-0,18 0,18-0,22 0,22-0,32
Manganski tvrdi
2-4 0,03-0,040,06-0,080,09-0,120,12-0,140,14-0,18 0,18-0,22
elici
Sivi do 200 HB 14-25 0,14-0,2 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63 0,63-0,8
liv do 240 HB 8-14 0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
obini
36-50 0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
Bakar elektrolitski
25-36 0,1-0,14 0,18-0,22 0,22-0,28 0,28-0,36 0,36-0,45 0,45-0,6
Mesing
50-80 0,16-0,22 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63 0,63-0,8
Ms 58
28-50
Ms 60, Ms 63
12-25 0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
Bronza
20-32
Novo srebro
Cink i legure
28-50 0,1-0,14 0,18-0,250,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
Titan i legure
6-10 0,05-0,08 0,1-0,14 0,14-0,180,18-0,220,22-0,28 0,28-0,4
Aluminijum i legure
- sa dugom strugot. 50-100 0,16-0,2 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63 0,63-0,8
- sa kratkom strugot. 32-50 0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
25-40 0,12-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,7
- silumin
Magnezijum i 63-125 0,2-0,28 0,32-0,4 0,4-0,5 0,5-0,63 0,63-0,8 0,8-1,0
legure
Vetaki materijali 12-22 0,09-0,120,14-0,18 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,4
Duroplasti
Pored prethodne tabele, preporuene vrednosti koraka se mogu birati i iz

tabele 4.8.
B. Nedi
38
Obrada buenjem
Tabela 4.8. Preporuene vrednosti koraka pri proirivanju otvora

Materijal Grupa
pr. obrade koraka
15
20
Prenik otvora D, mm
25
30
35
40
50
0,5-0,6 0,6-0,7 0,7-0,9 0,8-1,0 0,9-1,1 0,9-1,2 1,0-1,3

0,4-0,45 0,45-0,5 0,5-0,6 0,6-0,7 0,6-0,7 0,7-0,8 0,8-0,9
0,7-0,9 0,9-1,1 1,0-1,2 1,1-1,3 1,2-1,5 1,4-1,7 1,6-2,0
Sivi liv do
200 HB
0,5-0,6 0,6-0,7 0,7-0,8 0,8-0,9 0,9-1,0 1,0-1,1 1,1-1,3
I. Koraci pri proirivanju otvora srednje tanosti
II. Koraci pri proirivanju otvora visoke tanosti
Provera koraka kod obrade proirivanjem se vri sledeim izrazom:
elik
I
II
I
II
s 2 d C s d xs
gde su: Cs , xs - konstanta i eksponent koraka u obradi proirivanjem (tabela 4.9).

Tabela 4.9. Konstanta i eksponenti koraka u obradi proirivanjem
Cs za grupu koraka
Materijal
Tvrdo
a, HB
predmeta obrade
I
0,190
0,140
0,105
0,085
0,250
0,150
0,330
0,250
do 160
160 - 240
elik
240 - 300
iznad 300
do 170
Sivi liv
iznad 170
meki
Obojeni metali
tvrdi
I - Koraci pri gruboj obradi,
II - Koraci pri obradi otvora srednje tanosti,
III - Koraci pri obradi otvora visoke tanosti.
II
0,140
0,105
0,079
0,063
0,190
0,113
0,250
0,190
III
0,095
0,070
0,052
0,042
0,125
0,075
0,170
0,125
xs
0,6
0,6
0,6
4.3.1.3 Korak u obradi razvrtanjem
Preporuena vrednost koraka (s1) se usvaja na bazi podataka datih u tabeli
4.10 ili tabeli 4.11.
B. Nedi
MAINE ALATKE
39
Tabele 4.10. Preporuene vrednosti koraka u obradi razvrtanjem

Prenik proirivaa
Materijal predmeta Brzina
rezanja
obrade
5
10
16
25
40
63
m/min
Nelegirani elik
- do 700 N/mm2 8 - 12 0,08-0,16 0,16-0,32 0,25-0,4 0,28-0,5 0,4-0,63 0,5-0,8
- 700 - 900 N/mm2 6 - 8 0,08-0,16 0,14-0,28 0,2-0,32 0,25-0,45 0,32-0,5 0,5-0,7
Legirani elik
- do 900 N/mm2 6 - 10 0,08-0,14 0,12-0,25 0,18-0,28 0,25-0,4 0,32-0,45 0,5-0,63
- do 1250 N/mm2 4 - 6 0,07-0,12 0,1-0,2 0,16-0,25 0,2-0,36 0,25-0,4 0,4-0,56
- do 1500 N/mm2 3 - 4 0,07-0,12 0,12-0,16 0,16-0,2 0,2-0,25 0,25-0,32 0,32-0,45
Specijalni elici
legirani sa niklom,
nerajui i postojani
na povienoj
temper.
3 - 5 0,08-0,14 0,12-0,25 0,18-0,28 0,25-0,4 0,32-0,45 0,5-0,63
- lako obradivi
1 - 3 0,07-0,12 0,1-0,18 0,16-0,22 0,2-0,32 0,25-0,36 0,4-0,5
- teko obradivi
Sivi liv
do 200 HB
6 - 10 0,12-0,2 0,22-0,4 0,32-0,56 0,4-0,7 0,5-0,9 0,7-1,2
do 240 HB
3 - 6 0,08-0,16 0,16-0,32 0,2-0,4 0,25-0,5 0,32-0,63 0,5-1,0
Bakar
obini
12 - 18 0,1-0,2 0,16-0,32 0,25-0,5 0,32-0,63 0,4-0,7 0,63-0,9
elektrolitski
8 - 10
Mesing
14 - 18 0,1-0,2 0,2-0,36 0,32-0,45 0,4-0,56 0,5-0,7 0,7-1,1
Ms 58
8 - 12
Ms 60, Ms 63
3-8
Bronza
10 - 12 0,1-0,2 0,16-0,32 0,25-0,5 0,32-0,63 0,4-0,7 0,63-0,9
Novo srebro
10 - 12
Cink i legure
Titan i legure
3 - 5 0,06-0,12 0,1-0,18 0,16-0,22 0,2-0,32 0,25-0,36 0,4-0,5
Aluminijum i legure
- sa dugom strugot. 15 - 20 0,1-0,2 0,16-0,32 0,25-0,5 0,32-0,63 0,45-0,8 0,7-1,0
- sa kratkom strugot. 12 - 15
- silumin
8 - 12
Magnezijum i legure 15 - 22 0,12-0,32 0,2-0,5 0,32-0,8 0,4-1,0 0,5-1,2 0,8-1,6
Vetaki materijali 3 - 8 0,12-0,2 0,2-0,32 0,32-0,56 0,4-0,63 0,5-0,8 0,63-1,0
Duroplasti
B. Nedi
40
Obrada buenjem
Tabela 4.11. Preporuene vrednosti koraka pri razvrtanju alatima od

brzoreznog elika
Prenik otvora D, mm
Materijal
Grupa
predmeta
koraka 10
15
20
25
30
40
obrade
I
0,8 0,9 1,0 1,1 1,2 1,4
elik
II
0,7 0,8 0,8 0,9 1,0 1,2
III
0,5 0,6 0,7 0,8 0,8 1,0
I
2,2 2,4 2,6 2,7 3,1 3,4
Sivi liv
II
1,7 1,9 2,0 2,2 2,4 2,7
do 200 HB
1,4 1,5 1,7 1,9 2,0 2,2
III
50
1,5
1,2
1,2
3,8
2,9
2,6
I - Koraci pri prethodnom razvrtanju,

II - Koraci pri finom razvrtanju,
III - Koraci pri razvrtanju otvora pre honovanja.
Provera koraka kod obrade razvrtanjem se izvodi sledeim izrazom:

s 2 d C s d xs
gde su: Cs , xs - konstanta i eksponent koraka u obradi razvrtanjem (tabela 4.12).

Tabela 4.12. Konstanta i eksponenti koraka u obradi razvrtanjem
Cs za grupu koraka
Materijal predmeta Tvrdoa, HB
obrade
I
0,2
0,16
0,12
0,33
0,20
0,20
0,33
do 160
elik
160 - 240
iznad 240
do 170
Sivi liv
iznad 170
meki
Obojeni metali
tvrdi
I - Koraci pri prethodnom razvrtanju,
II - Koraci pri finom razvrtanju,
III - Koraci pri razvrtanju otvora pre honovanja.
B. Nedi
II
0,15
0,12
0,09
0,25
0,15
0,15
0,25
III
0,15
0,08
0,06
0,16
0,10
0,10
0,16
xs
0,7
0,7
0,7
MAINE ALATKE
41
4.3.1.4 Usvajanje graninih vrednosti koraka
Na osnovu polaznih podataka, za pojedine vrste obrade, za minimalni i

maksimalni prenik alata (dmin , dmax) i obraivane materijale, na osnovu
prethodno opisanih prorauna vri se usvajanje minimalnih i maksimalnih
vrednosti koraka (smin , smax) koji su merodavni za dalji proraun. Na ovaj nain
dolazi se do graninih vrednosti koraka.
U obradi buenjem:
smin = min ( s1 , s2 , s3 ) ;
smax = max ( s1 , s2 , s3 )
smin = min ( s1 , s2 )
smax = max ( s1 , s2 )
smin = min ( s1 , s2 )
smax = max ( s1 , s2 )
U obradi proirivanjem:
U obradi razvrtanjem:
4.3.2 Broj stupnjeva koraka i vrednosti koraka
Ako se u mainu ugrauje prenosnik za pomono kretanje sa stupnjevitom

promenom vrednosti koraka, neophodno je odrediti broj stupnjeva promene na
osnovu izraza:
ms 1
log smax smin

log M s
gde je: M s - geometrijski faktor promene stupnjeva koraka. Kod builica ima
vrednost (1,25) 1,4 ili 1,6; dok je kod horizontalnih builica obino 1,4.
Ako je promena stupnjeva aritmetika, to se esto sree kod builica
(stubnih i radijalnih), izraz za proraun je:
s s
ms 1 max min
as
gde je: as - faktor promene stupnjeva pri aritmetikoj promeni.

Nakon prorauna broja stupnjeva promene, po prethodnim izrazima, usvaja
se vrednost za ms , tako da najee iznosi: 6, 8, 9, 12, 16, 18, 24 itd.
Za usvojenu vrednost broja stupnjeva (ms) polazei od minimalnog koraka i
izabranog faktora promene stupnjeva koraka ( M s ) odreuju se standardne
vrednsoti koraka prema tabeli standardnih vrednosti koraka (tabela P.35).
Proraunate (ili usvojene) vrednosti za smin i smax se nalaze u opsegu usvojenih
(proraunatih) standardnih brojeva obrtaja.
B. Nedi
42
Obrada buenjem
Ako se radi o stupnjevitoj aritmetikoj promeni, onda se broj stupnjeva

koraka dobija izraunavanjem, polazei od minimalnog koraka, prema izrazu:
si+1 = si + a
Nakon izraunavanja i usvajanja broja stupnjeva i svih vrednosti koraka,

usvajaju se i granine vrednosti koraka za pojedine vrste obrade, prema slici 4.7.
s1
smin
s2
buenje
s3
...
...
razvrtanje
proirivanje
... smax
sm
Slika 4.7. Vrednosti usvojenih koraka za pojedine vrste obrade
4.4 ODREIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA GLAVNO

KRETANJE
Prenosnik za glavno kretanje treba da obezbedi optimalne uslove rezanja u
pogledu brzine. Kombinacijom prenika u zadatom dijapazonu i brzine rezanja
dolazi se do brojeva obrta koja je osnovna karakteristika prenosnika za glavno
kretanje.
4.4.1 Brzina rezanja
Brzina rezanja je obimna brzina alata na spoljanjem preniku i osnovni

izraz za proraun je:
d S n d n
, m / min
1000 320
gde je: d , mm - prenik alata; n , o/min - broj obrta.
Brzina rezanja kod obrada koje se izvode na builici, moe se dobiti na
v
osnovu preporuenih vrednosti (tabela) ili provere (prorauna).

Postupak odreivanja brzina kod obrade na builici zavisi od operacije koja
se izvodi na toj maini: buenje, proirivanje ili razvrtanje.
4.4.1.1 Brzina rezanja u obradi buenjem
Preporuene vrednosti brzina rezanja zajedno sa preporuenim koracima
su date u tabelama 4.1, 4.2 i 4.3. Takoe, brzine rezanja se mogu birati i iz tabele
4.13.
B. Nedi
43
MAINE ALATKE
Tabela 4.13. Preporuene vrednosti brzine rezanja u obradi buenjem

Korak
Brzina rezanja
Materijal predmeta Rm, MPa ili Prenik otvora
HB
D, mm
obrade
s, mm/o
v, m/min
do 500
elik
500 - 700
800 - 900
Sivi liv
do 180 HB
preko
180 HB
1 - 10
10 - 25
1 - 10
10 - 25
1 - 10
10 - 25
1 - 10
10 - 25
1 - 10
10 - 25
0,05 - 0,18
0,18 - 0,25
0,05 - 0,18
0,18 - 0,25
0,03 - 0,12
0,12 - 0,25
0,07 - 0,30
0,30 - 0,80
0,05 - 0,20
0,20 - 0,30
25 - 35
35 - 45
25 - 30
25 - 40
15 - 28
35 - 45
25
12 - 18
18 - 20
Provera (proraun) brzine rezanja se vri s obzirom na iskorienje:

- postojanosti alata i
- snage maine.
Proraun brzine rezanja obzirom na iskorienje postojanosti alata
Ovaj proraun se izvodi korienjem izraza oblika:
Cv d q HB r n
v
K1 K a K h K shp K p
m
y
T s
gde su:
-
Cv , q , m , y , n - konstanta i eksponenti brzine rezanja (tabela 4.14);

d , mm - prenik burgije;
HB - tvrdoa materijala predmeta obrade;
T , min postojanost alata;
s , mm/o - korak;
L
K1 - korekcioni faktor uticaja dubine buenja: K 1 f , tabela 4.15,
D
Ka - korekcioni faktor uticaja materijala alata (tabela 4.16);
Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata (tabela 4.17);
Kshp - korekcioni faktor uticaja vrste i kvaliteta SHP i
Kp - korekcioni faktor uticaja ostalih parametara obrade na brzinu rezanja.
B. Nedi
44
Obrada buenjem
Tabela 4.14. Konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi buenjem

Materijal
Tvrdoa,
Cv
Eksponenti
predmeta obrade
HB
d10 d>10
m
n
y
do 155
155 - 265
elici za automate 140 - 230
do 155
Legirani elici Cr, Ni, Mo, V 155 - 340
Sivi liv
140 - 240
Bronza sred. tvrd.
Tvrda bronza
Ugljenini
elici
0,041 0,10
360 874
540 1,31 0,2
306 743
252 612
4000 11400
13,0
37 0,125
6,5 18,5
0,9
1,3
0
d<10 d<10
0,7 0,65
d>10 d>10
0,5
0,4
d<10 d<10
0,65 0,60
d>10 d>10
0,40 0,40
*) n > 0 - elici manje tvrdoe (do 155 HB);

n < 0 - elici vee tvrdoe (iznad 155 HB)
Tabela 4.15. Korekcioni faktor uticaja dubine buenja K1 = f (L/D)
L/D
K1
2,5
1,0
3-4
0,9 - 0,8
4-5
0,8 - 0,7
5-6
0,7 - 0,65
6-8
0,65 - 0,6
8 - 10
0,6 - 0,5
Tabela 4.16. Korekcioni faktor uticaja materijala alata Ka
Materijal alata
Ka
6880
1,0
Brzorezni elik
6980
1,19
7680
1,1
Tabela 4.17. Korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata Kh
Pojas habanja h, mm
Kh
0,2
0,6
0,4
0,85
4.4.1.2 Brzina rezanja u obradi proirivanjem
0,6
1,0
0,8
1,05
1,0
1,1
Preporuene vrednosti brzina rezanja kod proirivanja su manje u odnosu

na brzine rezanja kod buenja i date su u tabeli 4.18.
B. Nedi
45
MAINE ALATKE
Tabela 4.18. Preporuene vrednosti brzine u obradi proirivanjem
Materijal predmeta Tvrdoa,

obrade
HB
Jednodelni alati
Viedelni alati
Dubina rezanja a, mm
0,5-1 1,1-2,0 2,0 0,5-1 1,1-2,0 2,0
34,5 30
27
31 27,5 24,5
29,5 26 23,5 27 23,5 21
25,5 22,5 20,0 23 20,5 18
22 19,3 17,3 19,9 17,5 15,6
160-200
Ugljenini elici 200-230
230-274
Legirani elici - Cr 244-285
Legirani elici
252-299 19 16,7 15 17,2 15,1 13,4
Cr, Ni
Legirani elici
260-310 16,4 14,4 12,9 14,8 13 11,6
Cr, Ni, Mo
Provera brzine rezanja obzirom na iskorienje postojanosti alata se vri na
osnovu izraza::
U izrazu su:

Cv d q HB r n
v
K a K h K shp K p
m
x
y
T a s
Cv , q, n, x, y, m - konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi
proirivanjem, tabela 4.19,

Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata, tabela 4.20,
Kshp - korekcioni faktor uticaja sredstva za hlaenje i podmazivanje,
Kp - korekcioni faktor uticaja ostalih faktora
Tabela 4.19. Konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi proirivanjem
Materijal predmeta Tvrdoa,

m
x
Cv
obrade
HB
Ugljenini elik
do 155 0,226
Ugljenini i legirani 150-340 2000
elik
0,3 0,2
Legirani elik
155-265 1700
Sivi liv
140-240 17100
Bronza
56 0,125 0,1
*) n > 0 - elici manje tvrdoe (do 155 HB);
n < 0 - elici vee tvrdoe (iznad 155 HB)
B. Nedi
0,5
0,3
0,4
0,2
0,9
-1,3
0
46
Obrada buenjem
irina pojasa habanja h, mm

Kh
0,2
0,6
0,4
0,7
0,8
0,85
1,0
1,0
4.4.1.3 Brzina rezanja u obradi razvrtanjem
Brzina rezanja kod obrade razvrtanjem je manja od brzine rezanja kod

proirivanja, preporuene vrednosti su date u tabeli 4.21.
Provera brzine rezanja obzirom na iskorienje postojanosti alata se izvodi
korienjem :
Cv d q HB r n
K a K h K shp K p
v
T m ax s y
gde su: Cv , q, n, m, x, y - konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi
razvrtanjem, tabela 4.22.
Tabela 4.21. Preporuene vrednosti brzine rezanja u obradi razvrtanjem
Materijal
Tvrdoa,
predmeta obrade
HB
Prenik razvrtaa
Prenik razvrtaa
10 - 20
20 - 80
Korak s, mm/o
0,5 0,8 1,6 2,0 0,5 0,8 1,6 2,0
16,5 13,0 7,9 6,8 14,3 10,6 6,8 5,9
14,3 10,6 6,8 5,9 13 9,2 5,9 5,1
13 9,2 5,9 5,1 10,6 5,9 5,1 4,4
10,6 5,9 5,1 4,4 9,2 5,1 4,4 3,8
160-200
Ugljenini elik 200-230
230-274
Leg. elik - Cr 244-285
Legirani elici 252-299 9,2
Cr, Ni
Legirani elici 260-310 7,9
Cr, Ni, Mo
5,1
4,4 3,8
7,9
4,4
3,8 3,3
4,4
3,8 3,3
6,8
3,8
3,3 2,8
0,6
16,7
15
13,2
11,7
10,4
1,0
13,2
11,7
10,4
9,3
8,2
Korak s, mm/o
1,6 2,6 0,6 1,0
10,4 8,2 15 11,7
9,3 7,3 13,2 10,4
8,2 6,5 11,7 9,3
7,3 5,8 10,4 8,2
6,5 5,1 9,3 7,3
Sivi liv
153-166
167-181
182-199
200-217
218-250
B. Nedi
1,6
9,3
8,2
7,3
6,5
5,8
2,6
7,3
6,5
5,8
5,1
4,6
47
MAINE ALATKE
Tabela 4.22. Konstanta i eksponenti brzine rezanja u obradi razvrtanjem

Ugljenini elik
Legirani elik
Sivi liv
Kovano gvoe
Cv
1320
1110
14500
18400
0,4
0,2
0,65
0,3
0,9
0,3
0,1
0,5
0,2
1,3
*) za ugljenine elike HB<155 eksponent n>0

legirani elici (HB>150), SL i kovano gvoe eksponent n<0
Pri razvrtanju otvora, u eliku razvrtaima sa ploicom od tvrdog metala

kvaliteta P10, brzina rezanja se rauna izrazom:
49000 d 0 ,3
v 0 ,7 0 ,65 0 ,91
T s Rm
Pri razvrtanju otvora, u sivom livu razvrtaima sa ploicom od tvrdog

metala kvaliteta K40, brzina rezanja se rauna koristei izraz:
10000 d 0 ,2
v 0 ,45 0 ,5
T
s HB1,3
4.4.2 Granine vrednosti brojeva obrta
Granine vrednosti brojeva obrta dobijaju se proraunom za sve vrste

obrade i sve materijale koji dolaze u obzir na maini koja se projektuje.
4.4.2.1 Granine vrednosti broja obrta pri obradi buenjem
Granine vrednosti brojeva obrta se izraunavaju na osnovu brzina rezanja

polazei od poznatog izraza:
n
1000 v
d S
Vrednosti brojeva obrta se izraunavaju za sve materijale koji se obrauju.

Minimalni broj obrta dobija se, kada se u izraz za broj obrta, unesu
vrednosti za maksimalni prenik burgije (dmax), odgovarajua postojanost i
maksimalni korak pri buenju (smax).
B. Nedi
48
Obrada buenjem
Maksimalni broj obrta se dobija, kada se u izrazu za broj obrta, unesu

podaci za minimalni prenik burgije, odgovarajua vrednost postojanosti i
minimalna vrednost koraka buenja (smin).
nmin
nmax
320 Cv HB r n
K 1 K a K h K shp K p
1 q m y
d max T smax
320 Cv HB r n
K 1 K a K h K shp K p
1 q m y
d min T smin
4.4.2.2 Granine vrednosti broja obrta pri obradi proirivanjem
Kao kod buenja, granine vrednosti brojeva obrtaja kod obrade

proirivanjem se izraunavaju za sve obraivane materijale na osnovu prethodno
izraunate brzine rezanja i osnovnog obrasca za brzinu rezanja:
v
d S n
1000
1000 v
d S
broj obrta se izraunava prema:
nmin
nmax
320 C v HB r n
x
y
1 q
d max
T m a max
s max
K a K h K shp K p
320 Cv HB r n
1 q
x
y
d min
T m a min
s min
K a K h K shp K p
4.4.2.3 Granine vrednosti broja obrta pri obradi razvrtanjem
Polazei od poznatog izraza za brzinu rezanja pri obradi razvrtanjem

(obzirom na iskorienje postojanosti alata) koji je dat izrazom:
Cv d q HB r n
K a K h K shp K p
v
T m ax s y
i izraza za brzinu rezanja: v d S n broj obrta se izraunava prema:
1000
320 Cv HB r n
nmin 1 q m x y K a K h K shp K p
d max T a smax
320 Cv HB r n
nmax 1 q m x y K a K h K shp K p
d min T a smin
B. Nedi
49
MAINE ALATKE
Granine vrednosti broja obrta treba izraunati za sve materijale koji se

obrauju i tek na osnovu tako dobijenih vrednosti usvajaju se maksimalni i
minimalni broj obrta.
4.4.3 Broj stupnjeva broja obrta i stupnjevi broja obrta
Na osnovu prethodnih izraunavanja formira se tabela u koju se unose sve

dobivene vrednosti brojeva obrta, tako da se lako odabraju i usvojaju maksimalne
i minimalne vrednost brojeva obrta koji e biti merodavni za dalji proraun.
Broj stupnjeva broja obrta kod operacija obrade buenjem, za sluaj
stupnjevitog prenosnika sa geometrijskom promenom prenosa, moe se izraunati
na osnovu izraza:
mn 1
log nmax log nmin

log M n
U izrazu M n je geometrijski faktor promene i on se usvaja u zavisnosti od tipa

maine se koristi, tako da:
- za stubne i radijalne builice ima vrednosti 1,25 ; 1,4 i 1,6 ; odnosno 1,25
za teke maine veih snaga, a vrednost 1,6 za manjih i lakih maina,
- za horizontalne builice najee ima vrednost 1,25.
Za prethodno usvojeni broj stupnjeva i faktor geometrijske promene usvajaju
se standardne vrednosti brojeva obrta na osnovu tabele P.36. Usvojene vrednosti
stupnjeva broja obrta od n1 do nm treba da budu u opsegu prethodno usvojenih
vrednosti maksimalnog i minimalnog broja obrta.
n1
nmin n2
n3
n4
...
...
razvrtanje
proirivanje
... nmax
nm
buenje
Slika 4.8. Vrednosti usvojenih koraka za pojedine vrste obrade

4.5.1 Proraun snage maine u obradi buenjem
Potrebna snaga maine u obradi buenjem se izraunava za sluaj

maksimalnog iskorienja postojanosti alata PA uz usvojeno (nepotpuno)
iskorienje preseka strugotine i sluaj maksimalnog preseka strugotine PM .
B. Nedi
50
Obrada buenjem
Na osnovu izraza za obrtni moment u obradi buenjem, koji je dat izrazom:

P K
, Nmm
M Cm d xm s ym 9.55 106
n
snaga maine moe se izraziti:
Cm d xm s y m n
P
, KW
9.55 106 K
K - mehaniki stepen iskorienja snage maine (tabela P.34);
gde su:
n - broj obrta alata, o/min.
Istovremeno iskorienje i preseka strugotine i postojanosti alata

obezbeuje se zamenom broja obrtaja n i prenik alata d njegovim izrazom
dobijenim iz proirenog izraza za brzinu rezanja:
v
Cv d q HB r n
Ki
m
y
T s
q
T m s y v
C HB r n K
i
v
Polazei od izraza za brzinu rezanja v

obrtaja:
1000 v
n
dS
320
dSn
1000
dolazi se do broja
1
T m s y v q
Cv HB r n Ki

Koristei prethodni izraz sa snagu maine i izraze za prenik alata i broj

obrtaja dolazi se do konanog izraza za snagu maine koji uzima u obzir
iskorienje postojanosti alata:
PA
gde su:
K1 v z
K
x 1
z 1 m
q
xm 1
q
320 Cm s ym
T m s y
K1
n
r
6
9 ,55 10 Cv HB Ki
B. Nedi
51
MAINE ALATKE
Snaga maine koja uzima u obzir potpuno iskorienje preseka strugotine PM se

dobija zamenom broja obrtaja u optem izrazu za snagu maine:
Cm d xm s ym 1000 v
dS
9 ,55 106 K
M n
9 ,55106 K
320 Cm d xm 1s ym
v
9 ,55 106 K
PM
gde je:
K2
K2 v
K
320 Cm d xm 1s ym
9 ,55 106
Proraun snage maine u obradi proirivanjem i razvrtanjem se
uglavnom ne vri jer je snaga potrebna za izvoenje operacije buenja znatno

vea. U ovom sluaju karakteristike i dimenzionisanje prenosnika se uglavnom
vre za obradu buenjem.
Prethodni proraun snage se vri za sve vrste materijala koji e se
obraivati na projektovanoj maini. Izraunata maksimalna snaga, dobijena u
presenim takama krivih maksimalnog iskorienja postojanosti alata i preseka
strugotine slui za usvajanje maksimalne snage maine koja je manja od
izraunatih vrednosti. To je iz razloga maina u najveem broju sluajeva radu u
uslovima nepotpunog iskorienja preseka stugotine uz maksimalno iskorienje
postojanosti alata.
PA P`A
P
kW
PM
P`M
Pmax
P
v, m/min
vi

strugotine
B. Nedi
52
Obrada buenjem
B. Nedi
5. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA MAINA

ALATKI U OBRADI GLODANJEM
Glodalice su maine alatke kod kojih je prenosnik za pomono kretanje
najee nezavisan od prenosnika za glavno kretanje, tako da se prorauni glavnih
karakteristika prenosnika odnose na iznalaenje graninih vrednosti brzina
pomonog kretanja i opsega brzina glavnog kretanja.
Glodalice mogu biti univerzalne, namenjene za rad u irokom opsegu
prenika alata i specijalizovane maine za tano odreeni tip obrade, sa tano
definisanim predmetom obrade.
Projektovanje glavnih karakteristika maina za obradu glodanjem je
usmereno u dva posebna pravca:
- obrada na horizontalnoj glodalici valjkastim i koturastim glodalima
(obimno glodanje) i
- obrada na vertikalnim glodalicama vretenastim i eonim glodalima
(eono glodanje).
Ako se projektuje univerzalna glodalica, glavne karakteristike prenosnika
se proraunavaju pri obradi i obimnim i eonim glodanjem.
Polazni podaci za projektovanje glavnih karakteristika maina za obradu
glodanjem (glodalica) su:
- materijal i oblik polufabrikata,
- granine dimenzije predmeta obrade i to:
o Bmax - maksimalna irina,
o Hmax - maksimalna visina,
o Lmax - maksimalna duina,
- dimenzije alata i materijali alata.
5.1 DEFINISANJE DODATAKA ZA OBRADU I GEOMETRIJSKI

PARAMETRI OBRADE
Osnovni geometrijski parametri obrade glodanjem su:
- dubina rezanja (a),
54
MAINE ALATKE
- irina glodanja (B),

- ugao kontakta (5),
- ugao zahvata (M),
- irina (b) i
- debljina reznog sloja (h) trenutna, srednja i maksimalna.
Kod obimnog glodanja irina reznog sloja je b=B, dok je trenutna debljina
reznog sloja data relacijom:
h s1 sin M
gde su: B, mm - irina glodanja; s1 , mm/z - korak po zubu.
Slika.5.1. Rezni sloj pri obimnom glodanju
Maksimalna debljina reznog sloja:
hmax s1 sin\
sin\
hmax
1 cos 2 \
D 2a
1
2
a a
2 s1 | 2 s1
D D
a
D
Trenutna povrina poprenog preseka reznog sloja:

A h b s1 b sin M
Kod eonog glodanja irina reznog sloja je:
a
sin N
gde je: - napadni ugao zuba eonog glodala.

Pre odreivanja trenutne debljine reznog sloja potrebno je definisati
radijalni korak:
s1r s1 sin M
B. Nedi
Obrada glodanjem
Debljina reznog sloja je odreena izrazom:

h s1r sin N s1 sin M sin N
Maksimalna debljina reznog sloja (za M 90 q ) iznosi:

hmax s1 sin N
Trenutna povrina poprenog preseka reznog sloja:

A h b s1 b sin M
Slika.5.2. Rezni sloj pri eonom glodanju
Srednja debljina sloja moe se definisati:

- kod obimnog glodanja:
\
h R dM s1 \
2
a
sin M dM
s1
hm
\ 0
\
D
0 R\
kod eonog glodanja:
hm
s1
B
sin N
D
Dubina rezanja pri obradi ravnih povrina glodanjem:

a H 1 H , mm
gde su: H1 i H - odgovarajue dimenzije pre i posle obrade.

Dodaci za obradu kod obrade glodanjem (tabele P.10, P.11 i P.12) su:
- dodatak za grubu obradu glodanjem ( G1 ),
B. Nedi
55
56
MAINE ALATKE
dodatak za finu obradu glodanjem ( G 2 ) i

dodatak za bruenje ( G 3 ).
Slika.5.3. Dodaci za obradu u obradi glodanjem
5.2 IZBOR ALATA

Izbor alata u obradi glodanjem podrazumeva izbor standarda alata,
dimenzija, tipa i materijala alata.
Izbor standarda alata se vri na osnovu dimenzija i karakteristika predmeta
obrade i tipa maine na kojoj se vri obrada.
Prenik glodala ima viestruk uticaj na proces glodanja. Sa poveanjem
prenika smanjuje se debljina strugotine i optereenje seiva, poveava se
odvoenje toplote i postojanost alata. Vei prenik glodala obezbeuje vei broj
zuba veih dimenzija, vei korak po zubu, vei prenik vratila (kod horizontalne
glodalice) ili vei prenik drke i vrata glodala (kod vretenastih glodala), bolju
ravnomernost obrade, manje vibracije i bolji kvalitet obraene povrine. Pri
izboru prenika glodala treba voditi rauna o debljini tela glodala (slika 5.4):
gde su:
D1 = (1,6 y 2,5 ) d ;
D t D1 + 2 H
d prenik vratila ili vrata glodala,

D1 prenik tela glodala - dna leba,
H = h + (5 y 10) mm - visina profila glodala,
h - dubina obraivanog predmeta obrade.
Granine dimenzije valjkastih i koturastih glodala se mogu se odrediti na

osnovu tabela P.29 i P.30 u kojima su date osnovne dimenzije alata. Na osnovu
ovih tabela usvajaju se minimalni i maksimalni prenik alata.
B. Nedi
57
Obrada glodanjem
D1
D
Slika 5.4. Osnovni elementi za definisanje prenika koturastih glodala
Kod eonog glodanja, najee se koriste vretenasta, eona glodala i

glodala sa umetnutim noevima (glave za glodanje) od tvrdog metala (TM).
Dimenzije ovih alata su date u tabelama P.31, P.32 i P.33, na osnovu kojih se
biraju minimalni i maksimalni prenik alata. Kod glodakih glava minimalna
vrednost prenika se usvaja iz tabela a maksimalna vrednost se rauna na osnovu
izraza:
Dmax = (1,2 1,3) Bmax ,
mm
gde je: Bmax , mm - maksimalna irina stola maine koja je ustvari granina irina
predmeta obrade.
5.3 ODREIVANJE KARAKTERISTIKA GLODALICA ZA

OBRADU OBIMNIM GLODANJEM
Odreivanje karakteristika glodalica za obradu obimnim glodanjem
obuhvata proraun karakteristika prenosnika za pomono i za glavno kretanje.
5.3.1 Odreivanje karakteristika prenosnika za pomono kretanje

Pomono kretanje u obradi glodanjem definie se sa tri veliine i to:
s1 , mm/z
- korak po zubu
- korak po obrtu
s , mm/o
- brzinom pomonog kretanja
vp , mm/min
Veza izmeu ova tri parametra data je izrazom:
v p s n s1 z n
gde su: z - broj zuba glodala; n - broj obrta glodala u minuti.

B. Nedi
58
MAINE ALATKE
Odreivanje karakteristika prenosnika za pomono kretanje se sastoji od:

- odreivanja graninih vrednosti koraka po zubu (maksimalne i
minimalne vrednosti) i
- usvajanja graninih vrednosti koraka.
Granine vrednosti koraka pri obradi valjkastim i koturastim glodalom se
mogu odrediti obzirom na:
- otpornost zuba alata,
- stabilnost maine (dozvoljeni ugib vratila),
- stabilnost predmeta obrade i
- hrapavost obraene povrine.
Prvi kriterijum ima smisla koristiti samo kod koturastih i testerastih
glodala. Trei kriterijum nema smisla primenjivati jer se pretpostavlja da je
predmet obrade po pravilu stabilan. Ostala dva kriterijuma su najee osnovna za
proraun graninih vrednosti koraka.
Preporuene vrednosti koraka
Preporuene vrednosti koraka
po zubu se biraju iz tabela 5.1, 5.2 i 5.3.
Izabrana vrednost se proverava obzirom na:

- dozvoljeni ugib vratila glodalice i
- kvalitet obraene povrine.
Tabela 5.1. Preporuene vrednosti koraka po zubu i brzine rezanja pri glodanju
Korak po zubu s1, mm/z
Brzina v, m/min
Materijal R , MPa
Tip glodala
Materijal alata
m
predmeta ili
HB
valjkasta koturasta vretenasta profilna B
obrade
TM
i eona
do 600 0,1-0,2 0,06-0,08 0,016-0,08 0,04-0,06 16 - 25 100-150
elik
do 800 0,08-0,16 0,05-0,06 0,012-0,06 0,03-0,05 10 - 18 50-100
do 1100 0,05-0,1 0,04-0,05 0,01-0,04 0,02-0,04 8 - 16 40-63
do 180HB 0,16-0,25 0,07-0,1 0,02-0,1 0,05-0,08 16 - 25 50-100
Sivi liv
pr. 180HB 0,1-0,2 0,04-0,06 0,012-0,06 0,03-0,05 8 - 18 30-80
Bakar
0,2-0,25 0,08-0,1 0,018-0,08 0,05-0,08 40 - 63 63-150
krti
0,2-0,3 0,07-0,09 0,016-0,07 0,04-0,08 40 - 63 100-160
Bronza,
mesing
ilavi
0,16-0,2 0,05-0,06 0,012-0,06 0,03-0,06 32 - 50 80-120
Al
mek
0,16-0,2 0,06-0,08 0,018-0,09 0,04-0,07 120-250 300-500
Al - legure kaljene 0,1-0,16 0,05-0,06 0,016-0,08 0,03-0,06 80-160 160-300
*) Donje granice koraka se biraju za finu obradu, a donje granice brzine za grubu
obradu
**) Za alate od TM biraju se manje vrednosti koraka
B. Nedi
59
Obrada glodanjem
Tabela 5.2. Preporuene vrednosti koraka po zubu pri obradi valjkastim glodalima
Snaga maine,
kW
preko 10
5 - 10
ispod 5
Stabilnost tehnolokog sistema

visoka
srednja
mala
visoka
srednja
mala
srednja
mala
Krupnozuba glodala
obrada
obrada
elika
sivog liva
0,4 - 0,6
0,3 - 0,4
0,2 - 0,3
0,2 - 0,3
0,12 - 0,2
0,1 - 0,15
0,1 - 0,15
0,06 - 0,1
0,6 - 0,8
0,4 - 0,6
0,25 - 0,4
0,25 - 0,4
0,2 - 0,3
0,12 - 0,2
0,12 - 0,2
0,1 - 0,15
Sitnozuba glodala
obrada
obrada
elika
sivog liva
0,1 - 0,15
0,06 - 0,1
0,05-0,08
0,05-0,08
0,03-0,06
0,12 - 0,2
0,1 - 0,15
0,06-0,12
0,06-0,12
0,05 - 0,1
Tabela 5.3. Preporuene vrednosti koraka po zubu pri obradi koturastim glodalima
Snaga maine,
kW
Stabilnost tehnolokog sistema
preko 10
visoka
srednja
mala
visoka
srednja
mala
srednja
mala
5 - 10
ispod 5
Krupnozuba glodala
obrada
obrada
elika
sivog liva
0,15-0,25
0,12 - 0,2
0,1 - 0,18
0,1 - 0,18
0,08-0,15
0,06 - 0,1
0,04-0,06
0,3 - 0,5
0,25 - 0,4
0,2 - 0,3
0,25 - 0,4
0,2 - 0,3
0,15-0,25
0,15-0,25
0,1 - 0,2
Sitnozuba glodala
obrada
obrada
elika
sivog liva
0,08-0,12
0,06 - 0,1
0,02-0,08
0,04-0,06
0,2 - 0,3
0,15-0,23
0,1 - 0,2
0,1 - 0,2
0,08-0,15
a) Provera koraka po zubu obzirom na dozvoljeni ugib vratila glodalice
Provera kod obrade valjkastim i koturastim glodalom se izvodi na osnovu

izraza:
- za suprotnosmerno glodanje:
1
yf
110 E I f max
s1 d
1.22 C f a x f z r b r f D q f KJ K v K m K h l 3
B. Nedi
60
MAINE ALATKE
za istosmerno glodanje:
1
yf
110 E I f max
s1 d
1.1 C f a x f zr b r f D q f K J K v K m K h l 3
gde su:
l, mm - raspon leita vratila glodalice,

I | 0.05 d - moment inercije poprenog preseka vratila glodalice,
d, mm - prenik vratila glodalice,
E, MPa - modul elastinosti materijala vratila glodalice,
f max 0.05 0.2 ili f max T 6 - maksimalna dozvoljena vrednost
ugiba vratila glodalice,

T, mm - irina tolerantnog polja relevantne dimenzije,
C f , x f , y f , r f , q f - konstanta i eksponenti obimske brzine (tabela 5.4),
KJ , K v , K m , K h - korekcioni faktori (tabela 5.5).
Tabela 5.4. Konstanta i eksponenti obimne sile
Materijal pred- C
Vrsta alata
f
meta obrade
Valjkasta, vretenasta i
680
elik
eona glodala pri
480
Sivi liv
nesimetrinom rezanju
Koturasta, testerasta i
820
elik
eona glodala pri
700
Sivi liv
simetrinom rezanju
Ispupena i udubljena
elik
470
xf
yf
rf
qf
0,86
0,83
0,74
0,65
-0,86
1,00
-0,83
1,10
0,80
0,95 -1,10
1,14
0,70
0,90 -1,14
0,86
0,74
1,00 -0,86
Tabela 5.5. Korekcioni faktori u proirenom izrazu za obimnu silu
Grudni ugao J
Korekcioni faktor KJ
Brzina rezanja v, m/min
Korekcioni faktor Kv
Materijal predmeta
obrade
Korekcioni faktor Km
Korekcioni faktor Kh
15
0,9
50
10
1,0
75
1,1
100
1,2
125
-5
-10
-15
-20
150
175
200
250
1,3
1,4
1,5
1,6
1,0 0,98 0,96 0,94 0,92 0,90 0,88 0,85

elici srednje i velike
elik velike ilavosti
tvrdoe
1,79 - 1,90
1,20 - 1,40
1,1 - 1,2
B. Nedi
61
Obrada glodanjem
U cilju dobijanja maksimalne vrednosti koraka izraunavanje po ovom

kriterijumu potrebno je izvriti za sve materijale koji se obrauju. Pri tome je
potrebno korake izraunati za sluaj obrade sa maksimalnim i minimalnim
prenikom alata.
Kod obrade alatom minimalnog prenika, a u cilju postizanja maksimalnog
koraka, potrebno je u izraz za izraunavanje koraka uvrstiti minimalnu irinu
reznog sloja, minimalni dodatak za obradu, odgovarajui prenik vratila i
dozvoljeni ugib f = 0.2 mm za grubu obradu.
Kod obrade alatom maksimalnog prenika, a u cilju postizanja
maksimalnog koraka, u izraz za korak treba staviti minimalnu irinu alata za dati
prenik vratila, dozvoljeni ugib f = 0,2 mm i pretpostavljenu irinu obrade radnog
predmeta sa izabranim alatom.
b) Provera koraka obzirom na kvalitet obraene povrine
Ova provera koraka se izvodi po izrazu:
gde su:
Cs Rzxs D z s
sd
, mm / o
y
s
a
Cs , xs , ys , zs - konstanta i eksponenti koraka (tabela 5.6);

Rz , m - srednja visina neravnina (tabela P.1);
D, mm - prenik alata;
a, mm - dubina rezanja.
Tabela 5.6. Konstanta i eksponenti koraka obzirom na kvalitet obraene povrine
Vrsta alata
Valjkasta
glodala
eona glodala
zubu:
Materijal predmeta
obrade
elik
Sivi liv
Ugljenini elici
Legirani elici
Cs
0,0125
0,02
0,046
0,025
xs
ys
zs
0,83
0,07
0,64
1,25
0,07
0,64
Iz prethodnog izraza, za poznati broj zuba glodala, izraunava se korak po

s1
s
, mm / z
z
B. Nedi
62
MAINE ALATKE
Proveru koraka obzirom na kvalitet obraene povrine treba sprovesti za

sve materijale i za sve granine prenike alata u sluajevima u kojima treba da
figurie maksimalna visina neravnina, kako bi se dolo do maksimalnog koraka
merodavnog za dalji proraun.
Minimalni korak se izraunava za sluaj zavrne obrade. Kriterijum
dozvoljenog ugiba ovde nema mnogo smisla a moe se sprovesti samo u cilju
uporeivanja sa dobijenim vrednostima na osnovu drugih kriterijuma, odnosno
provere koraka obzirom na kvalitet obraene povrine.
Minimalna vrednost koraka treba da se prorauna za sve vrste materijala
koji se obrauju, za minimalni prenik alata i minimalnu visinu neravnina.
Na osnovu prethodnog usvajanja i prorauna dobijaju se razliite

vrednosti koraka usvajaju se minimalni korak (za minimalni prenik alata) i
maksimalni korak (za maksimalni prenik alata).
5.3.2 Odreivanje karakteristika prenosnika za glavno kretanje

Kod prenosnika za glavno kretanje odreivanje glavnih karakteristika
podrazumeva proraun i izbor:
- brzina rezanja,
- broja obrta odnosno odreivanje njegovih graninih vrednosti i
- broja stupnjeva i vrednosti brojeva obrta.
Brzina rezanja u obradi glodanjem predstavlja obimnu brzinu glodala i
moe se raunati pomou osnovnog obrasca za brzinu:
v
gde su:
D S n D n
, m min
|
1000 320
D , mm - prenik glodala i
n , o/min - broj obrta glodala.
Izbor brzine rezanja moe se izvoditi na osnovu:

- preporuka
- provere (prorauna)
Preporuena brzina rezanja data je tabelarno (tabela 5.7) ili se moe
usvojiti iz kataloga proizvoaa alata i maina. Preporuena vrednost brzine
rezanja data je u funkciji vrste glodanja, materijala predmeta obrade i alata,
dubine rezanja i koraka po zubu itd.
B. Nedi
Obrada glodanjem
63
Tabela 5.7. Preporuene vrednosti brzina rezanja u obradi glodanjem v, m/min

Vrsta alata (glodala)
Materijal predmeta
Vrsta
obrade
obrade valjkasta koturasta eona vretenasta
gruba
36 - 50 40 - 50 34 - 55 53 - 75
Ugljenini elici
zavrna 42 - 60 48 - 60 40 - 66 62 - 90
gruba
32 - 45 36 - 45 30 - 50 48 - 68
Legirani elici
Cr i Ni
zavrna 38 - 55 42 - 54 36 - 60 58 - 82
gruba
28 - 40 32 - 40 27 - 45 40 - 60
Legirani elici
Cr, Ni i Mo
zavrna 32 - 45 40 - 50 32 - 54 48 - 72
gruba
30 - 42 40 - 60 30 - 48 42 - 54
Sivi liv
tvrdoe < 200 HB
zavrna 33 - 46 48 - 72 36 - 59 50 - 65
gruba
26 - 37 36 - 54 26 - 42 36 - 48
Sivi liv
tvrdoe > 200 HB
zavrna 30 - 42 42 - 64 31 - 50 42 - 58
gruba 85 - 100 80 - 110 70 - 110
Mesing, bronza
zavrna 100-120 96 - 130 84 - 132
Provera brzine rezanja obzirom na iskorienje postojanosti alata
izvodi na osnovu proirenog izraza za brzinu rezanja oblika:
gde su:
se
Cv D q
v m x y r n K m K a KD Kt K h K SHP K p
T a s1 b z
Cv ,q ,m , x , y ,r ,n - konstanta i eksponenti brzine rezanja (tabele 5.8 i 5.9),

D, mm - prenik glodala,
T, min - postojanost alata,
a, mm - dubina rezanja,
s1 , mm/z - korak po zubu,
b , mm - irina glodanja,
z - broj zuba glodala,
Km - korekcioni faktor uticaja materijala predmeta obrade (tabela 5.10),
Ka - korekcioni faktor uticaja materijala alata (tabela 5.11),
KD - korekcioni faktor uticaja lenog ugla reznog klina (slika 5.5. a),
Kh - korekcioni faktor uticaja kriterijuma zatupljenja alata (tabele 5.12 i
5.13),
Kt - korekcioni faktor uticaja tvrdoe materijala alata (slika 5.5. b),
B. Nedi
64
MAINE ALATKE
Kshp - korekcioni faktor uticaja vrste i kvaliteta SHP, i

Kp - korekcioni faktor uticaja ostalih parametara obrade na brzinu rezanja.
Tabela 5.8. Konstanta brzine rezanja Cv u obradi glodanjem
Materijal predmeta
obrade
Ugljenini elici
Rm = 750 MPa
Kovano gvoe
160 HB
Sivi liv 190HB
Korak po zubu S1, mm/z

> 0,11 < 0,11 > 0,15 < 0,15 > 0,1
Vrsta glodala
Valjkasta glodala
Koturasta glodala
Vretenasta glodala
eona glodala
Profilna (fazonska)
35,4
48
41
49
44
55
75,5
27
64,7
85
72
42
57,6
< 0,1
49,5
68
77
105,8
68,5
57,4
90,5
Tabela 5.9. Eksponenti brzine rezanja u obradi glodanjem
Materijal Korak
Vrsta glodala predmeta s1,
obrade mm/z
< 0,1
0,33
> 0,1
<0,15
Sivi liv
0,25
> 0,15
Kovano < 0,1
gvoe > 0,1 0,33
< 0,1
elik
0,2
> 0,1
elik
Valjkasta
Vretenasta
Profilna
eona
Koturasta
Testerasta
Sivi liv
0,15
0,2 0,3 0,45

0,4
0,2
0,5
0,7
0,6
0,2
0,3 0,45
0,4
0,4 0,15**
0,25
0,3
0,2
0,5
0,4 0,1** 0,2
0,4 0,3 0,25
0,2 0,15**
Kovano < 0,1

gvoe > 0,1 0,2
*) vrednosti se odnose na testerasta glodala,
**) vrednosti se odnose na eona glodala
B. Nedi
Eksponenti
0,1
0,1
0,3
0,3
0,1
0,1
0,3*
0,1
0,1 0,5
0,1**
0,3
0,1**
65
Obrada glodanjem
Tabela 5.10. Korekcioni faktor uticaja materijala predmeta obrade Km
Za obradu elika i obojenih metala:

Km
700
M 1
Rm

Ugljenini elici - %C<0,6
Ugljenini elici - %C>0,6
Legirani elici - Cr
Legirani elici - Cr, Ni, Mo
Legirani elici - Cr, Mn, Mo,
Si
Za obradu sivog liva i bronze
180
Km M1
HB
M1 x Materijal predmeta obrade

1
Ugljenini alatni elici
-1
0,8
Legirani alatni elici
0,8
Brzorezni elici
0,75 1
Sivi liv
0,7
Mesing, bronza
M1
0,7
0,5
0,4
1
x
2
Tabela 5.11. Korekcioni faktor uticaja materijala alata Ka
Vrsta alatnog
materijala
Ka
Brzorezni elik
Tvrdi metal
6880 6882 6980 7680 K40 K30 K05 K01
0,95 1,00 1,15 1,10 1,0 1,47 1,57 1,2
Tabela 5.12. Kriterijumi zatupljenja reznih elemenata glodala h, mm
Vrsta glodala
Valjkasta glodala
Vretenasta glodala
eona glodala
Profilna glodala
elik
Sivi liv
Vrsta obrade
Gruba
Fina
Gruba
0,4 - 0,6 0,15 - 0,25 0,5 - 0,8
0,15 - 0,2
0,15 - 0,2
1,5 - 2,0
0,3 - 0,5
1,5 - 2,0
0,6 - 0,7
0,2 - 0,3
0,6 - 0,7
Fina
0,2 - 0,3
0,3 - 0,5
0,2 - 0,3
Vrsta glodala
h, mm
Kh
Valjkasta
0,2 0,4 0,6
0,7 0,88 1,0
Vretenasta
0,15 0,3 0,4
0,7 1,0 1,1
B. Nedi
eona
0,5 0,8
0,75 0,9
1,2
1,0
66
MAINE ALATKE
KD
Kt
1,0
1,2
0,9
0,8
1,1
0,7
1,0
0,9
0,6
4
12
16
Do
61
62
63
64
65 HRC
Slika 5.5. Korekcioni faktori uticaja lenog ugla reznog klina i

tvrdoe materijala alata
Broj obrta u obradi glodanjem proizilazi iz prethodnog izraza za brzinu
rezanja, tako da izraz za izraunavanje broja obrta po kriterijumu iskorienja

postojanosti alata ima oblik:
nA
320 Cv
K m K a KD K t K h K SHP K p
y
q
1
m
x
r
n
D T a s1 b z
Granine vrednosti brojeva obrta potrebno je izraunati za sve materijale

koji treba da se obrauju na maini.
Granine vrednosti broja obrta se izraunavaju na sledei nain:
- maksimalna vrednost broja obrta se dobija kada se u prethodni izraz za
broj obrta, po kriterijumu za zavrnu obradu, unesu sledee vrednosti:
minimalna vrednost prenika alata, minimalna irina alata, minimalna
dubina rezanja i minimalna vrednost koraka iz prethodnog prorauna
koraka.
- minimalna vrednost broja obrta se dobija kada u prethodni izraz za broj
obrta, po kriterijumu za grubu obradu unesu sledee vrednosti:
1. maksimalni prenik alata, maksimalna irina alata, maksimalna
dubina rezanja i maksimalni korak iz prethodnog prorauna koraka.
2. minimalni prenik alata, maksimalna irina alata, maksimalna
dubina rezanja i maksimalni korak proraunat za alat sa
minimalnim prenikom.
Na osnovu dobijenih graninih vrednosti iz prethodnog prorauna, za
pojedine materijale, biraju se maksimalna i minimalna vrednost broja obrta
merodavna za dalji proraun broja stupnjeva i brojeva obrta.
B. Nedi
67
Obrada glodanjem
5.4 ODREIVANJE KARAKTERISTIKA MAINA ZA OBRADU

EONIM GLODANJEM
Proraun glavnih karakteristika maina za obradu eonim glodanjem
obuhvata proraun karakteristika prenosnika za pomono i glavno kretanje pri
obradi sa vretenastim, eonim nasadnim glodalima i glodalima sa umetnutim
zubima (glodake glave).
5.4.1 Odreivanje karakteristika prenosnika za pomono kretanje
Pomono kretanje u obradi glodanjem se definie sa tri veliine i to su:

- korak po zubu, s1 , mm/z,
- korak po obrtu, s , mm/o i
- brzina pomonog kretanja, vp , mm/min.
Za odreivanje karakteristika pomonog kretanja potrebno je odrediti

odnosno proraunati granine vrednosti koraka (maksimalnu i minimalnu).
Granine vrednosti koraka pri obradi eonim glodalima mogu se odrediti

obzirom na:
- dozvoljeni ugib alata (glodala) i
- kvalitet obraene povrine.
Preporuene vrednosti koraka su date u tabelama 5.14, 5.15 i 5.16.
Tabela 5.14. Preporuene vrednosti koraka po zubu pri obradi vretenastim
glodalima
Prenik
glodala D, mm
irina glodanja
B, mm
2 - 10
2 - 10
10
3 - 15
12
3 - 15
16
3 - 20
20
3 - 20
Dubina
rezanja a, mm
1,5 - 4
6
1,5 - 6
8
1,5 - 8
10
1,5 - 8
12
1,5 - 8
16
1,5 - 8
20
B. Nedi

elik
Sivi liv
0,15 - 0,05
0,008
0,012 - 0,05
0,008
0,01 - 0,05
0,008
0,015 - 0,05
0,01
0,03 - 0,08
0,015
0,05 - 0,02
0,02
0,03 - 0,017
0,015
0,025 - 0,07
0,015
0,04 - 0,07
0,015
0,04 - 0,07
0,02
0,06 - 0,12
0,04
0,12 - 0,25
0,06
68
MAINE ALATKE
Tabela 5.15. Preporuene vrednosti koraka po zubu pri obradi eonim glodalima
tehnoSnaga maine, kW Stabilnost
lokog sistema
preko 10
5 - 10
ispod 5
visoka
srednja
mala
visoka
srednja
mala
srednja
mala
Krupnozuba glodala
obrada
obrada
elika
sivog liva
0,2 - 0,3
0,15-0,25
0,1 - 0,15
0,12 - 0,2
0,08-0,15
0,06 - 0,1
0,4 - 0,6
0,3 - 0,5
0,2 - 0,3
0,3 - 0,5
0,2 - 0,4
0,15-0,25
0,15 - 0,3
0,04-0,06
0,1 - 0,2
Sitnozuba glodala
obrada
obrada
elika
sivog liva
0,08-0,12 0,2 - 0,35

0,06 - 0,1 0,15 - 0,3
0,04-0,08 0,1 - 0,2
0,12 - 0,2
0,04-0,06
0,08-0,15
Tabela 5.16. Preporuene vrednosti koraka po zubu i brzine pri glodanju

glodakim glavama
elik
Rm, MPa ili HB

do 600
do 800
do 1100
do 180 HB
preko 180 HB
Vrsta tvrdog
metala
P20, P30
Korak po zubu Brzina rezanja

s1, mm/z
v, m/min
0,1 - 0,28
0,1 - 0,25
0,1 - 0,2
0,16 - 0,36
0,1 - 0,25
0,1 - 0,2
0,08 - 0,2
0,1 - 0,25
K 20
K 10
Cu i Cu - legure
K10, K20
Aluminijum
mek
K 20
Al - legure
kaljene
K 10, K20
*) Gornja granica koraka po zubu se bira za grubu obradu
**) Donja granica brzine rezanja se bira za grubu obradu
Sivi liv
90 - 160
80 - 140
70 - 120
50 - 80
40 - 63
100 - 250
500 - 800
300 - 400
a) Provera koraka obzirom na dozvoljeni ugib alata - glodala
za suprotnosmerno glodanje:
3 E I f max
S1 d
1.22 C f a x f z r b r f D q f K J K v K m K h l 3
B. Nedi
1 yf
69
Obrada glodanjem
za istosmerno glodanje:
3 E I f max
S1 d
1.1 C f a x f zr b r f D q f K J K v K m K h l 3
1 yf
gde su:
l, mm - prepust glodala,
I | 0.05 d 4 , mm4 - moment inercije poprenog preseka glodala na mestu
ukljetenja,
E, MPa - modul elastinosti materijala glodala,
fmax , mm - dozvoljeni ugib alata.
Konstanta Cf i eksponenti se usvajaju iz tabele 5.4, a korekcioni faktori iz
tabele 5.5.
Maksimalnu vrednost koraka po zubu po ovom kriterijumu se dobija ako se
izrauna vrednost koraka za sve materijale koji se obrauju, s tim da se u izraz
unesu vrednosti za maksimalne prenike pojedinih alata, minimalna vrednost
irine i dubine rezanja i odgovarajua vrednost dozvoljenog ugiba na mestu
ukljetenja istog glodala.
Minimalna vrednost koraka po zubu prema ovom kriterijumu se odreuje
za minimalni prenik alata i njemu odgovarajue maksimalne vrednosti dubine i
irine glodanja i maksimalni dozvoljeni ugib glodala.
b) Provera koraka obzirom na kvalitet obraene povrine
Ova provera se izvodi na osnovu izraza:
gde su:
Cs Rzxs D z s
Sd
, mm / o
y
s
a
Cs , xs , ys , zs - konstanta i eksponenti koraka (tabela 5.6);

Rz - srednja visina neravnina (tabela P.1);
D, mm - prenik alata;
a , mm - dubina rezanja.
Korak po zubu sledi iz izraza:

s1
s
, mm / z
z
B. Nedi
70
MAINE ALATKE
Ovu proveru treba sprovesti za sve materijale koji se obrauju na maini za

granine prenike alata i njima odgovarajue maksimalne i minimalne dubine
rezanja. Za odreivanje maksimalne vrednosti koraka u izraz treba staviti
maksimalnu vrednost visine neravnina i obrnuto, za minimalnu vrednost koraka u
izrazu treba da stoji minimalna vrednost visine neravnina.
Prethodnim proraunima se dobija niz vrednosti koraka na osnovu kojih se
usvajaju minimalne i maksimalne vrednosti merodavne za dalje proraune.
5.4.2 Odreivanje karakteristika prenosnika za glavno kretanje

Kod prenosnika za glavno kretanje proraun glavnih karakteristika
podrazumeva proraun i izbor:
- brzine rezanja,
- broja obrta, odnosno odreivanje njegovih graninih vrednosti i
- broj stupnjeva i stupnjeve broja obrta.
Brzina rezanja u obradi glodanjem moe se izraunati na osnovu izraza za
obimnu brzinu rezanja i to:
D S n D n
|
, m / min
1000 320
gde su: D, mm - prenik glodala; n , o/min - broj obrta glodala.
V
Izbor brzine rezanja moe se vriti (kao kod obrade obimnim glodanjem) na
osnovu:
- preporuka i
- provere (prorauna).
Preporuene vrednosti brzina rezanja su date u tabeli 5.7 na osnovu kojih
se usvajaju vrednosti za odgovarajuu vrstu eonog glodala.
Provera brzine rezanja obzirom na iskorienje postojanosti alata se kao i
kod obimnog glodanja, izvodi na osnovu izraza:
Cv D q
V
y
m
x
r
n
T a S1 b z
gde su: Cv, x, y, r, q, n konstanta i eksponenti (tabele 5.8 i 5.9) s' tim to se u
ovom sluaju usvajaju vrednosti koje se odnose na alate koji se koriste kod
eonog glodanja. Ostali podaci su isti kao kod obimnog glodanja, pa iz tog
razloga ovde se ne navode.
B. Nedi
Obrada glodanjem
71
u obradi eonim glodanjem proizilazi iz izraza za brzinu

rezanja, pa se izraz za njegovo izraunavanje na osnovu kriterijuma iskorienja
postojanosti alata moe predstaviti:
Broj obrta
nA
e
320 Cv
y
r
n
1
m
x
q
D T a S1 b z
Granine vrednosti broja obrta potrebno je izraunati za sve materijale koji
se obraivati na projektovanoj maini. Ekstremne vrednosti broja obrta se

dobijaju na sledei nain:
- maksimalna vrednost broja obrta se dobija za zavrnu obradu alatom od
tvrdog metala ili sa alatom od brzoreznog elika pri emu se biraju
minimalni prenik alata, minimalna irina glodanja, minimalna dubina
rezanja i minimalni korak.
- minimalna vrednost broja obrta se dobija za grubu obradu alatom od
brzoreznog elika. Pri tome je potrebno u izraz za broj obrta po ovom
kriterijumu staviti vrednosti: maksimalnog prenika alata, maksimalnu
irinu i dubinu rezanja i maksimalni korak.
Na osnovu prethodno dobijenih graninih vrednosti za sve materijale koji
se obrauju na maini, usvajaju se maksimalna i minimalna vrednost broja obrta
merodavna za proraun broja stupnjeva i stupnjeve broja obrta.
5.5. BROJ STUPNJEVA PROMENE I BROJEVI OBRTA

Obzirom da se kod maina za obradu glodanjem u veini sluajeva radi o
nezavisnom prenosniku za pomono kretanje, potrebno je izraunati i usvojiti
prvo granine vrednosti brojeve obrtaja i standardne brojeve obrtaja a zatim
brzine pomonog kretanja.
Broj stupnjeva broja obrta se izraunava po obrascu:
m cn 1
log nmax log nmin

log M n
gde je: M n - geometrijski faktor promene prenosnika za glavno kretanje.

Obino se za glodalice usvaja da je M = 1,25 ili M = 1,4. Prethodni izraz i
vrednosti se koriste kada je u mainu ugraen stupnjeviti prenosnik sa geometrijskom promenom stupnjeva, a to je najee primenjeno reenje kod glodalica.
Na bazi raunske vrednosti usvaja se konaan broj stupnjeva - mn.
Brojevi obrta pojedinih stupnjeva n1 , n2 , ... , nm , na osnovu prethodno
usvojenog broja stupnjeva, se usvajaju na osnovu tabele sa standardnim
B. Nedi
72
MAINE ALATKE
brojevama obrta (tabela P.36), pri emu se moraju zadovoljiti prethodno usvojene
vrednosti nmax i nmin, odnosno n1 > nmin i nm < nmax .
5.6 BROJ STUPNJEVA PROMENE I BRZINE POMONOG KRETANJA

Granine vrednosti brzina pomonog kretanja mogu se izraunati mnoenjem, prethodno izraunatih brojeva obrta, odgovarajueg koraka po zubu i broja
zuba. Na taj nain dobija se brzina pomonog kretanja za sve brojeve obrta i
korake, nakon ega se usvajaju ekstremne vrednosti brzine pomonog kretanja.
Opti izraz za izraunavanje brzina pomonog kretanja je:
v pi
ni s1 z
Granine vrednosti brzine pomonog kretanja, maksimalna i minimalna,
izraunava se po prethodnom obrascu, s tim to se kod:

- maksimalne brzine pomonog kretanja u izraz unosi maksimalna vrednost
broja obrtaja i korak po zubu izraunat za iste uslove u kojima je izraunat i
maksimalni broj obrta ili maksimalni korak po zubu i broj obrta izraunat za
te uslove.
- minimalne brzine pomonog kretanja u izraz unosi minimalna vrednost
broja obrtaja i korak po zubu izraunat iste uslove u kojima je izraunat i
minimalni broj obrta ili minimalni korak po zubu i broj obrta izraunat za te
uslove.
Nakon usvajanja maksimalne i minimalne vrednosti brzina pomonog
kretanja odreuje se broj stupnjeva promene brzine pomonog kretanja po izrazu:
mvc p 1
log v pmax log v pmin

log Mv p
gde je: Mv p - geometrijski faktor promene prenosnika brzine pomonog kretanja.

Najee ovaj geometrijski faktor kod glodalica ima vrednosti: 1,25 i 1,4
(veoma retko 1,6).
Konkretne vrednosti brzina pomonog kretanja vp1 , vp2 , ... , vpm se biraju
na osnovu prethodno usvojenog geometrijskog faktora promene brzine pomonog
kretanja a prema tabeli standarnih brzina pomonog kretanja (tabela P.35). Pri
tome, usvojene standardne vrednosti treba da budu u opsegu prethodno usvojenih
graninih vrednosti v pmin i v pmax , odnosno vp1 > v pmin i vpm < v pmax
B. Nedi
73
Obrada glodanjem
Potrebna snaga u obradi glodanjem se izraunava za maksimalno

iskorienje postojanosti alata PA i maksimalni usvojeni presek strugotine PM pri
gruboj obradi alatom maksimalnog prenika.
Maksimalni presek strugotine podrazumeva realno mogui maksimalni
presek, s obzirom na zahteve u pogledu vitkosti strugotine. Na osnovu izraza za
snagu, otpor rezanja i brzinu rezanja kod obrade glodanjem i vitkost strugotine:
PA
Fo v
, KW ;
6000 K
v
Fo C f a x f s1y f z r b rf D q f
D S n
m/min ;
1000
dolazi se do izraza za proraun snage maine:
PA
g sr
, N
asr
s1sr
C f a x f s y f z r b rf D q f v C f g x f s x f y f z r b r f D q f v
6000K
6000K
Na osnovu izraza za ekonominu brzinu

Dq
C
v m yv x r n Ki
T s a b z
Dq
x y
Cv
K
T m g x br z n v i
dolazi se do konanog izraza za snagu maine s obzirom na maksimalno

iskorienje postojanosti alata:zr
PA
K1 v z
K
gde su:
K1
1 C z br Dq g
6000 f r
f
x y
x f x f f
x y
Cv D q
m r n
T b z
x y
z 1 f f
x y
U izrazu su:
K - mehaniki stepen iskorienja snage maine (tabela P.34) i
n - broj obrta alata.
B. Nedi
K i
xf yf
x y
74
MAINE ALATKE
Snaga maine PM u oblasti iskorienja maksimalnog preseka
strugotine, dobija se na osnovu izraza za maksimalnu vrednost obimne sile

rezanja u kome su maksimalne vrednosti dubine, irine i koraka koje
projektovana maina s obzirom na krutost, odnosno vitkost strugotine,
moe da izdri:
PM
Fo v
6000 K
Maksimalne vrednosti obimne sile i vitkosti strugotine su:

xf
yf
rf
q
s 1 max
z r b max
D f ;
Fo max C f G max
Tada je izraz za snagu maine:

PM
G max
s1 max
K2 v
K
gde je
K2
xf yf
rf
q
C f g x f s max
z r b max
D f
6000
Izraunavanje snage potrebno je izvriti za sve materijale koje maina treba

da obrauje i najvee prenike alata. Najveu dobijenu vrednost treba usvojiti kao
merodavnu za izbor elektromotora. Za pogon pomonog kretanja, kod koga se
koristi isti elektromotor primenjen za glavno kretanje, potrebno je proraunatu
snagu uveati za 20 %.
Kod horizontalne i vertikalne glodalice kao merodavna snaga usvaja se
maksimalna snaga dobijena proraunom a isti je sluaj kod portalnih glodalica
(koje iskljuivo rade sa glavama za glodanje). Kod univerzalnih glodalica pitanje
izbora snage je kompleksno, jer se maksimalna vrednost obimne sile veoma retko
koristi. Usled toga je neracionalno projektovati prenosne elemente maine prema
maksimalnom obrtnom momentu, jer bi to dovelo do nepotrebno velikih
dimenzija prenosnika maine. Iz ovih razloga preporuuje se usvajanje snage koja
je ve ugraena kod izvedenih - postojeih univerzalnih maina.
Izbor elektromotora, koji e se koristiti kod glodalice za koju su vreni
prorauni vri se na osnovu usvojene maksimalne snage i usvojenog maksimalnog
broja obrta prenosnika za glavno kretanje.
Na osnovu vrednosti za PA i PM crta se dijagram zavisnosti snage od brzine
rezanja za sve proraunate vrednosti i odreuju presene take (slika 5.6). U
preseku ovih linija dobiju se take koje odgovaraju idealnim reimima pri kojim
B. Nedi
75
Obrada glodanjem
dolazi do istovremenog iskorienja ekonomine postojanosti alata i punog preseka strugotine. Snaga koja odgovara maksimalnoj vrednosti presene take je ona
traena vrednost, koja nee biti prekoraena ni u kom sluaju obrade ukoliko se
potuju zahtevi za ekonominu postojanost alata i maksimalni presek strugotine.
U najveem broju sluajeva usvaja se manja vrednost za snagu maine
(linija a na slici 5.6) ime se izbegava projektovanje i gradnja maine velike
snage, odnosno velikih dimenzija prenosnika. To znai da e se u sluaju zahteva
za maksimalnim reimom obrade (odgovara tani A dijagrama) i dalje biti
potpuno iskoriena ekonomina postojanost alata uz poveanje brzine rezanja ali
nepotpuno iskorienje preseka strugotine. Najee se u ovim sluajevima
smanjuje brzina pomonog kretanja ili se obrada izvodi sa manjom dubinom ili
irinom rezanja, odnosno veim brojem prolaza.
PM
P
kW
PA
P'M
P'A
a
Pmax
P
v, m/min
vi

strugotine
U svrhu uporeivanja i prorauna ostalih elemenata prenosnika, sa karakteristikama ve izvedenih maina, preporuuje se da ova vrednost bude priblino
Pmax = 0,75 P, odnosno da maksimalna vrednost Pmax bude u granicama od 5 do
10 KW.
B. Nedi
6. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA MAINA

ALATKI ZA OBRADU BRUENJEM
Proraun glavnih karakteristika maina za obradu bruenjem ima odreene
specifinosti u odnosu na sve prethodne proraune. Za proraun karakteristika
prenosnika potrebno je definisati:
- karakteristike prenosnika za glavno kretanje zajedno sa pogonskim
elektromotorom,
- karakteristike prenosnika za pomono kretanje zajedno sa pogonskim
elektromotorom,
- ostale karakteristike maine,
Kod obrade bruenjem postoje tri osnovne varijante maina i to:
- brusilice za obradu cilindrinih povrina obimnom povrinom tocila,
slika 6.1,
- brusilice za obradu ravnih povrina obimnom povrinom tocila, slika
6.2,
- brusilice za obradu ravnih povrina eonom povrinom tocila, slika 6.3.
prenosnik za
pomono kretanje
predmet
obrade
nt
prenosnik za
glavno kretanje
alat
radni
sto
Sa
Slika 6.1. Obimna brusilica
MAINE ALATKE
prenosnik za
glavno kretanje
radni sto
alat
predmet
obrade
prenosnik za
pomono kretanje
Slika 6.2. Ravna brusilica
alat - tocilo
predmet obrade
radni sto
Slika 6.3 Ravna brusilica za bruenje eonom povrinom tocila
Polazni podaci za proraun glavnih karakteristika brusilica za obradu

cilindrinih povrina (kruno obimno bruenje) su:
d max - maksimalni prenik predmeta obrade,
Lmax - maksimalna duina predmeta obrade,
Dt max - maksimalni prenik tocila i
- materijali predmeta obrade.
Polazni podaci za proraun glavnih karakteristika brusilica za obradu
ravnih povrina (ravno bruenje) su:
Dt max - maksimalni prenik tocila,
B. Nedi
Obrada bruenjem
Bmax - maksimalna irina predmeta obrade,
H max - maksimalna visina predmeta obrade,
Lmax - maksimalna duina predmeta obrade i
- materijali predmeta obrade.

OBRADE
Dodaci za obradu bruenjem definiu se kao debljina sloja materijala koji

se skida bruenjem u vie prolaza. Osnovna karakteristika procesa bruenja za
proraun glavnih karakteristika prenosnika je dubina bruenja (dubina rezanja).
Ukupan dodatak za obradu bruenjem se uklanja u vie prolaza podeljenih
na prolaze:
- grubog bruenja (kojim se uklanja 80% dodatka)
- finog zavrnog bruenja (kojim se uklanja 20% dodatka)
Dubina rezanja je debljina sloja koja se ukloni u jednom prolazu alata i
zavisi od vrste bruenja, kvaliteta obrade i dr. a data je u tabeli 6.1.
Tabela 6.1. Dubina rezanja u jednom prolazu pri obradi bruenjem, a, mm
Vrsta bruenja
Vrsta obrade
Dubina bruenja a, mm
Uzduno kruno i ravno

bruenje
Unutranje kruno
Radijalno kruno
Protono bruenje
bez iljaka
Radijalno bruenje
bez iljaka
gruba
fina
gruba
fina
gruba
fina
gruba
fina
gruba
fina
0,005 - 0,05
0,002 - 0,01
0,005 - 0,02
0,0025 - 0,01
0,0025 - 0,075
0,005 - 0,02
0,005 - 0,02
0,002 - 0,005
0,002 - 0,01
0,002 - 0,005
Osnovna geometrija i kretanja kod spoljanjeg krunog bruenja i ravnog

bruenja obimnom povrinom koturastog tocila prikazani su slici 6.4.
B. Nedi
MAINE ALATKE
vt ,
nt
v r,
nr
l
L
Sa
a)
B
vt , m/s
n t, o/min
Sa, mm/hod
vr, m/min
nL, hod/min
e1
e1
b
Bu
e2
b)
Slika.6.4. Osnovna kretanja u obradi bruenjem
G3g / 2
G3f /2
G3f
G3g
Dodaci za obradu bruenjem, za grubo i fino bruenje, prikazani su na slici

6.5, a veliine dodatka za obradu su date u tabelama P.6, P.7, P.8 i P.12.
Slika 6.5. Dodaci u obradi bruenjem
U obradi bruenjem strugotina moe imati razliite oblike i to: strugotina u

vidu zareza (pri manjim vrednostima obimne brzine predmeta obrade) i segmentni
oblik strugotine (pri veim brzinama predmeta obrade), slika 6.6.
B. Nedi
Obrada bruenjem
O1
O'1
180-( DE )
I
S1
d/2
II
C
O2
R o= 0,5(D + d)-G
D /2
R =
o 0,
5( D
+d
) -a
O1
hmax
S1
O2
Slika 6.6. Oblik i debljina elementarne strugotine
Maksimalna i srednja debljina strugotine, na osnovu poznavanja dimenzija

elementarne strugotine (slika 6.6) moe se definisati izrazima:
- za spoljanje kruno bruenje:
vr
a d D
>mm@ ,
t
h
max
30 vt o
d D
- za unutranje kruno bruenje:

hmax
- za ravno bruenje:
vr
a d D
>mm@ ,
to
d D
30 vt
hmax
vr
a
.
to
D
30 vt
Srednja debljina strugotine je:
hm 0.5 hmax
B. Nedi
MAINE ALATKE
Srednja vrednost povrine poprenog preseka strugotine je:

Am
> @
vr
1
sa a
mm 2
60
vt
U prethodnim izrazima su:

v = vt , m/s - brzina rezanja (obimna brzina tocila);
vr , m/min - brzina predmeta obrade;
to - korak zrna brusnog materijala po obimu tocila;
a , mm - dubina rezanja;
d , mm - prenik predmeta obrade;
D , mm - prenik tocila;
sa , mm/o - aksijalni korak.
6.2 DEFINISANJE ALATA
d1
JUS K.F1.040 oblik 5A
d
d2
b1
b
d
d2
d1
d1
d
d
d2
d1
Alati za obradu bruenjem - brusne ploe (ili najee tocila) pripadaju

viesenim alatima i razlikuje se nekoliko tipova. Koturasta tocila su namenjena
za obradu bruenjem spoljanjih cilindrunih i ravnih povrina, dok su tocila sa
drkom (trnom) namenjena za obradu unutranjih cilindrunih povrina. Na slici
6.7 prikazana su najee koriena tocila. Posebnu grupu tocila ine eona,
odnosno lonasta tocila za ravno bruenje eonom povrinom tocila. Kako se ova
tocila i ravno bruenje njima, najee koriste za prethodno grubo bruenje, u
daljem tekstu nisu razmatrani.
Koturasto tocilo
Tocila za unutranje kruno bruenje
JUS K.F1.020
b1
b
JUS K.F1.040 oblik 5B
b1
JUS K.F1.040 oblik 5C
Slka 6.7. Brusne ploe (tocila) za obradu bruenjem spoljanjih i unutranjih

povrina obimnom povrinom tocila
B. Nedi
Obrada bruenjem
Dimenzije brusnih ploa za spoljanje obimno i ravno bruenje su date u

tabelama P.34. Najee koriene brusne ploe su oznaene podebljanim
vrednostima prenika i imaju vrednosti od 200 do 400 mm. Manje dimenzije ovih
tocila se koriste uglavnom u tehnologijama otrenja, ili bruenja na otrilicama. U
tabeli P.35 su date vrednosti prenika najee korienih tocila za bruenje
otvora (unutranje bruenje).
Pri usvajanju dimenzija alata moraju se koristiti sledee preporuke:
1. kod obimnog bruenja cilindrinih povrina:

-
za spoljanje bruenje:
v
Dt max 4 a r
C
prenik tocila:
irina tocila: Bt P K0 ,4 , mm
, mm
C h vr
- za unutranje bruenje:
Prenik otvora d, mm
do 30
30 - 70 70 - 100 100 - 150 preko 150
Dt / d
0,9
0,9 - 0,85 0,85 - 0,8
0,8
0,8 - 0,5
irine tocila pri unutranjem bruenju se bira u zavisnosti od dubine otvora
l, odnosno duine bruene povrine i obino je: B = (0,7 y 0,85) l , mm.
2. kod ravnog bruenja:

-
bruenje obimom tocila:

maksimalni i minimalni prenik tocila se usvaja na osnovu
podataka o ve izvedenim mainama,
bruenje elom tocila:
prenik tocila treba usvajati tako da maina moe da obrusi
svoj sto: Dt 1.2 y 1.25 Bmax .
B. Nedi
MAINE ALATKE

POMONO KRETANJE
Veina proizvodnih operacija u obradi bruenjem ostvaruje se izvoenjem

pomonog kretanja u pravcu dve ose koje vri predmet obrade i glavno kretanje
koje vri alat.
Kod obimnog bruenja cilindrinih predmeta (kruno bruenje) pomono
kretanje se definie brzinom obrta predmeta obrade i korakom koji predstavlja
pomeranje predmeta ili alata u pravcu obrade za jedan obrt predmeta.
Kod ravnog bruenja (obimnom povrinom tocila) pomono kretanje vri
najee predmet obrade i definie se brojem duplih hodova u minuti koji
proizilazi iz brzine pomonog kretanja, mereno u milimetrima u minuti.
6.3.1 Granine vrednosti koraka, brzina i broja obrta pomonog

kretanja.
Korak pri bruenju bilo kojoj vrstom bruenja definie se u literaturi na

osnovu postojeih proizvodnih iskustava i obino se ograniava irinom brusne
ploe i kvalitetom obraene povrine. Korak kod bruenja moe biti aksijalni i
radijalni.
Aksijalni korak
ili sa = f(B) , mm/hod

Aksijalni korak se odreuje u funkciji irine tocila i vrste proizvodne
operacije bruenja (tabela 6.2) ili irine tocila i vrste materijala predmeta obrade
(tabela 6.3).
Izabrana vrednost aksijalnog koraka se prilagoava maini i usvaja se prva
manja standardna vrednost koraka ili prva manja vrednost koraka koja se moe
ostvariti na raspoloivoj maini.
sa = f(B) , mm/o
Tabela 6.2. Preporuene vrednosti aksijalnog i radijalnog koraka

Radijalni korak
Vrsta
Aksijalni korak sa,
Vrsta bruenja
sr, mm/o ili a, mm
obrade mm/o ili sa, mm/hod
gruba
(0,6 - 0,25) B
0,005 - 0,02
Uzduno kruno
(0,1 - 0,2) B
0,002 - 0,01
fina
gruba
(0,4 - 0,7) B
0,005 - 0,02
Unutranje kruno
(0,25 - 0,40) B
0,0025 - 0,01
fina
gruba
0,0025 - 0,075
Radijalno kruno
fina
0,005 - 0,02
B. Nedi
Obrada bruenjem
Protono bruenje
bez iljaka
gruba
fina
gruba
fina
gruba
fina
gruba
fina
gruba
fina
Radijalno bruenje
bez iljaka
Ravno bruenje
kotur. tocilima pravoug. radni sto
Ravno bruenje
kotur. tocilima kruni radni sto
Ravno bruenje
lonast. tocilima
PS nv Dv sin D
P 0,88 - 0,96
1-2
1 - 1,5
(0,3 - 0,6) B
(0,2 - 0,25) B
0,005 - 0,02
0,002 - 0,005
0,002 - 0,01
0,002 - 0,005
0,005 - 0,015
0,001 - 0,0105
0,005 - 0,015
0,005 - 0,010
0,015 - 0,04
0,005 - 0,01
Tabela 6.3. Preporuene vrednosti aksijalnog koraka u obradi bruenjem
Vrsta obrada
Gruba obrada: SL
Gruba obrada: elik
Vrsta obrade
sa
(0,75 - 0,80) B Zavrna obradu

(0,6 - 0,75) B Najfinija obrada
sa
(0,25 - 0,40) B
(0,10 - 0,20) B
Radijalni korak
Radijalni korak mm/o kod krunog bruenja ili mm/hod kod ravnog
bruenja odgovara dubini rezanja u jednom prolazu i bira se u zavisnosti od vrste
proizvodne operacije, kvaliteta obrade i vrste materijala predmeta obrade na
osnovu tabela 6.2 i 6.3.
Brzina predmeta obrade
Brzina predmeta obrade se moe odrediti na osnovu:

- preporuka
- provere (prorauna)
Preporuene vrednosti brzine predmeta obrade se odreuje na osnovu
tabele 6.4, u funkciji od vrste bruenja i kvaliteta obrade.
Tabela 6.4. Preporuena vrednost brzine predmeta obrade
Vrsta bruenja
Uzduno
Kvalitet Brzina Vrsta bruenja Kvalitet Brzina

obrade vr, m/min
obrade vr, m/min
grubi 30 - 50 Ravno bruenje grubi
4 - 12
B. Nedi
10
MAINE ALATKE
kruno
fini
Unutranje
kruno
grubi
fini
grubi
fini
grubi
Radijalno
kruno
Ravno bruenje
koturastim
tocilom
20 - 40
20 - 40
30 - 50
20 - 40
3-8
fini
lonastim
tocilom
Protono
bruenje bez
iljaka
Radijalno
bruenje bez
iljaka
Bruenje
oljebljenih
vratila
fini
grubi
fini
grubi
fini
grubi
fini
2
15 - 70
10 - 45
5 - 16
Provera (proraun) brzine predmeta obrade se izvodi na osnovu proirenih

izraza i maksimalne debljine strugotine.
Provera na osnovu proirenih izraza se izvodi na osnovu sledeih obrazaca:
x spoljanje kruno bruenje sa aksijalnim pomonim kretanjem:
0.17 d 0.5
vr
K1 K 2
T 0.5 sa a
x
spoljanje kruno bruenje sa radijalnim pomonim kretanjem:

0
.
165
d 0.5
vr
K1 K 2
0.5
T a
unutranje bruenje:
vr
0.0105 d 0.5
K1 K 2
0
.
5
T sa a
bruenje bez iljaka sa aksijalnim pomonim kretanjem:

0.13 d 0.5
vr
K1 K 2
T 0.5 sa a
bruenje bez iljaka sa radijalnim pomonim kretanjem:

vr
ravno bruenje:
0.205 d 0.5
K1 K 2
0
.
5
T a
B. Nedi
11
Obrada bruenjem
vr
0.59
K1 K 2
0
.
5
T sa a
U izrazima su:
- K1 , K2 - korekcioni faktori koji uzimaju u obzir uticaj prenika tocila i
materijala predmeta obrade na brzinu predmeta obrade (tabela 6.5).
- T , min postojanost tocila (preporuene vrednosti su date u tabeli 6.6)
Tabela 6.5. Korekcioni faktori K1 i K2

Korekcioni faktor K1
nekaljeni elik
1,00
kaljeni elik
0,95
sivi liv
1,05
Prenik brusne ploe D, mm

Korekcioni faktor K2
400
0,82
600
1,00
750
1,12
Tabela 6.6. Postojanost

Provera brzine predmeta obrade na osnovu maksimalne debljine strugotine izvodi
se na osnovu sledeih obrazaca:
x za spoljanje bruenje:
vr C
Dd
a D d
vr C
Dd
a d D
za unutranje bruenje:
za ravno bruenje:
vr C
gde su:
D
a
- C - Oldenova konstanta (tabela 6.6);

- D, mm - prenik tocila;
- d, mm - prenik predmeta obrade;
- a, mm - dubina rezanja.
B. Nedi
12
MAINE ALATKE
Tabela 6.6. Vrednosti Oldenove konstante

Materijal
Materijal
C
predmeta obrade
predmeta obrade
Nekaljeni elik
0,32 - 0,35 Sivi liv
Kaljeni elik
0,18 - 0,23 Mesing, bronza
0,10 - 0,15
0,30 - 0,32
Broj obrta predmeta obrade
Broj obrta predmeta obrade, za proizvodne operacije krunog bruenja,

moe se izraunati na osnovu obrasca:
nr
Broj hodova predmeta obrade
1000 vr
, o / min
d S
Broj hodova predmeta obrade, kod proizvodnih operacija ravnog bruenja,

moe se izraunati na osnovu obrasca:
nL
1000 vr
, hod / min
L
gde je: L l 2 e1 , mm - hod predmeta obrade u uzdunom pravcu

Granine vrednosti, maksimalna i minimalna, brzine predmeta obrade se
dobija kada se u izraze za brzinu stave: vrednosti maksimalnog prenika predmeta
obrade i alata i dubine bruenja ili minimalne vrednosti prenik alata i predmeta
obrade i dubine bruenja.
Granine vrednosti, maksimalna i minimalna, broja obrta se dobija kada u
odgovarajue obrasce za broj obrta ili broj hodova, uvrste odgovarajue vrednosti
maksimalne i minimalne brzine predmeta obrade.
Usvajanje maksimalnih i minimalnih vrednosti koraka, brzina i broja obrta
predmeta obrade vri se na osnovu tabela i prethodno navedenih obrazaca vodei
rauna o razliitim irinama alata, prenicima alata i predmeta obrade, vrstama
obrade (gruba i zavrna) i eventualno o razliitim materijalima.
Granine vrednosti koraka, maksimalna i minimalna vrednost se usvajaju
kao maksimalna i minimalna proraunata vrednost, jer su maine u obradi
bruenjem najee sa hidraulinim prenosnicima. U sluaju da su prenosnici za
pomono kretanje mehaniki prenosnici sa stupnjevitom promenom, tada se
granine vrednosti koraka biraju na osnovu tabela standardnih vrednosti.
B. Nedi
Obrada bruenjem
13
6.2.3. Broj stupnjeva i stupnjevi pomonog kretanja

Kod maina kod kojih je pomono kretanje pravolinijsko, prenosnik se
obino izvodi kao kontinualni (hidraulini) pa je nepotrebno izraunavati brojeve
stupnjeva i stupnjeve brzine pomonog kretanja. Kod brusilica promena koraka
(aksijalnog ili radijalnog) je najee kontinualna, tako da u narednom delu teksta
nee biti izrauvani brojevi stupnjeva promene ili vrednosti stupnjeva.
Kod brusilica za kruno bruenje prenosnik za obezbeenje brzine obrtanja
predmeta obrade je esto stepenasti, zupasti ili kaini prenosnik pa je potrebno
izvriti izraunavanje broja stupnjeva i usvojiti stupnjeve brojeva obrta predmeta
obrade.
Broj stupnjeva se izraunava na osnovu obrasca:
mnr 1
log nr max log nr min

log M nr
gde je: M nr - geometrijski faktor promene i najee ima vrednosti: 1.25; 1.4;
(1.6).
Konano usvajanje broja stupnjeva bira se kao jedno od sledeih vrednosti:
4, 6, 8, 9, 12 ...
Usvajanje stupnjeva vri se prema tabeli (P.21 str.119).

GLAVNO KRETANJE
Glavno kretanje kod maine za obradu bruenjem je obrtno i izvodi ga alat
brusna ploa, odnosno tocilo. Prenosnik za glavno kretanje je jednostavan i
najee je kao kaini prenosnik.
Proraun karakteristika prenosnika za glavno kretanje obuhvata proraun i
usvajanje graninih vrednosti brzine rezanja i broja obrta.
6.4.1 Granine vrednosti brzina rezanja i broj obrta

Brzina rezanja u obradi bruenjem je obimna brzina alata - tocila i moe se
izraunati na osnovu obrasca:
vt
D S nt
>m s @
1000 60
B. Nedi
14
MAINE ALATKE
gde su: D>mm@ - prenik tocila; nt >o min @ - broj obrta tocila
Slika.6.3. Brzina rezanja u obradi bruenjem
Brzina rezanja se moe usvojiti na osnovu preporuka datih tabelarno (T.7.9

i T.7.10.str.70) ali vrednost brzine rezanja moe biti maksimalno 70% od brzine
raspadanja koju daje proizvodja tocila a njene vrednosti su date tabelarno
(T.7.8.str.69).
Broj obrta tocila se moe izraunati i obrascem:
1000 60 Vt >o min@
nt
D S
Proraunati broj obrta tocila mora se prilagoditi maini tako to se bira prva manja
vrednost broja obrta koja se moe ostvariti na maini. Time se obezbeuje uslov:
D S nt
Vst
d Vt
1000 60
gde je: Vst - stvarna brzina rezanja.

Ekstremne vrednosti, maksimalna i minimalna, brzine rezanja za mainu
koja se projektuje dobijamo proraunom po prethodnom obrascu za sve materijale
koji e se brusiti na toj maini.
Na osnovu prethodno dobijenih vrednosti i maksimalnog i minimalnog
prenika tocila dobijamo ekstremne vrednosti broja obrta po prethodno datom
obrascu za broj obrta tocila.
6.3.2. Broj stupnjeva i stupnjevi broja obrta vretena tocila

Broj stupnjeva vretena tocila se izraunava po obrascu:
B. Nedi
Obrada bruenjem
mnt 1
15
log nt max log nt min

log M n
t
gde je: M nt - geometrijski faktor promene koji se moe birati izmeu sledeih
vrednosti: 1.12; 1.25; (1.4)
Usvojeni broj stupnjeva bira se kao jedna od sledeih vrednosti: 2, 3, 4, ...
Za sluaj maina za unutranje bruenje vretena tocila izvode se zajedno sa
kainikom pa broj stupnjeva moe biti i vei.
Na osnovu usvojenog broja stupnjeva i faktora stupnjeva vrimo izbor
stupnjeva brojeva obrta na osnovu tabele standardnih vrednosti (P.21.str.119).
6.4. Proraun otpora rezanja
Rezultujui otpor rezanja u obradi bruenjem moe se razloiti na tri

komponente:
Fz (Fo) - tangencijalnu (obimnu)
Fy (Fr) - radijalnu: >Fr Fo 1.5 y 2.12@
Fx (Fa) - aksijalnu komponentu
Slika.6.4. Komponente rezultujueg otpora rezanja u obradi bruenjem
Tangencijalna (obimna) komponenta rezultujue sile najee se odreuje

izrazom:
Fo 2140 6 HB Am0.65 >N @
gde su: HB - tvrdoa materijala predmeta obrade; Am >mm 2 @ - srednji zbirni

presek reznog sloja (strugotine).
B. Nedi
16
MAINE ALATKE
Radijalna komponenta rezultujue sile se odreuje na osnovu srednje

obimne sile preko faktora odnosa obimne i radijalne sile koji je dat tabelarno
(T.7.2.str.64)
6.5. PRORAUN SNAGE MAINE

Proraun snage maine za obradu bruenjem izvodi se na osnovu obrasca:
Fo Vt
P
>KW @
1000 K
gde su: Fo - obimska komponenta otpora rezanja; Vt - brzina rezanja; K mehaniki stepen iskorienja maine (P.22.str.120).
Na osnovu proraunate snage i prethodno usvojenih vrednosti maksimalnog
broja obrta kod prenosnika za pomono i glavno kretanje usvajamo elektromotore
za pomono i glavno kretanje. Maksimalna snaga elektromotora kod prenosnika
za glavno kretanje se dobija kada u izraz za snagu zamenimo vrednost brzine
rezanja njenom maksimalnom vrednou a u izrazu za obimnu komponentu
otpora rezanja zamenimo vrednosti koraka, dubine rezanja, brzine rezanja i brzine
predmeta obrade odgovarajuim maksimalnim vrednostima (ove vrednosti
figuriu u izrazu za Am popreni presek reznog sloja).
Maksimalna snaga elektromotora kod prenosnika za pomono kretanje se
dobija kada u izrazu za snagu zamenimo vrednost brzine predmeta obrade njenom
maksimalnom vrednou a u izrazu za obimnu komponentu sile odgovarajue
maksimalne vrednosti koraka, dubine rezanja, brzine rezanja i brzine predmeta
obrade koje figuriu u izrazu za popreni presek reznog sloja.
B. Nedi
PRILOG
82
MAINE ALATKE
Tabela P.1. Klase hrapavosti povrina pri pojedinim postupcima obrade

NAJFINIJA
FINA PRETHODNA
GRUBA
GRADACIJE
OBRADA
OBRADA OBRADA
OBRADA
KLASA
KVALITETA
0,025
0,05
0,1
0,2
0,4
0,8
1,6
3,2
6,3
12,5
25
N1 N2 N3 N4 N5 N6 N7 N8 N9 N10 N11 N12
Ra,
mm 0,025 0,05 0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25 50
VRSTA Rz,
0,1 0,2 0,4 0,8 1,6 3,2 6,3 12,5 25 50 100 200
OBRADE mm
Rmax,
mm 0,16 0,32 0,64 1,25 2,5 5 10 20 40 80 160 320
Grubo rendisanje
Fino rendisanje
Grubo struganje
Prethodno strug.
Fino struganje
Najfinije strug.
Buenje
Uputanje
Proirivanje
Fino razvrtanje
Najfinije razvrt.
Grubo glodanje
Prethodno glod.
Fino glodanje
Najfinije glod.
Provlaenje
Fino provla.
Grubo bruenje
Normalno bru.
Fino bruenje
Najfinije bru.
Honovanje
Fino honovanje
Najfinije honov.
Grubo lepovanje
Prethodno lepov.
Fino lepovanje
Najfinije lepov.
B. Nedi
83
Prilog
Tabela P.2. Veza tolerancije izrade dela (ISO tolerancije) i klase hrapavosti
Klase hrapavosti i vrednosti parametara hrapavosti

Nazivna mera, mm
iznad 3
iznad 18
iznad 80
iznad 250
do 3
do 18
do 80
do 250
Oznaka
klase
ISO
tolerancija Klasa Ra Klasa Ra Klasa Ra Klasa
Ra Klasa Ra
hrapav. Pm hrapav. Pm hrapav. Pm hrapav. Pm hrapav. Pm
IT5
N3 0,1 N4 0,2 N5
I66
N4 0,2 N5 0,4 N5
IT7
N5 0,4 N5 0,4 N6
IT8
N5 0,4 N6 0,8 N7
IT9
N6 0,8 N6 0,8 N7
IT10
N7 1,6 N7 1,6 N8
IT11
N7 1,6 N7 1,6 N9
IT12
N8 3,2 N8 3,2 N9
IT13
N9 6,3 N9 6,3 N10
IT14
N10 12,5 N10 12,5 N11
IT15
N10 12,5 N10 12,5 N11
IT16
N11 25,0 N11 25,0 N12
*) Izuzetno grubi kvalitet povrine
0,4
0,4
0,8
1,6
1,6
3,2
6,3
6,3
12,5
25,0
25,0
50,0
N5
N6
N7
N7
N8
N9
N9
N10
N11
N11
N12
0,4
0,8
1,6
1,6
3,2
6,3
6,3
12,5
25,0
25,0
50,0
100*
N6
N6
N7
N8
N9
N9
N10
N11
N11
N12
0,8
0,8
1,6
3,2
6,3
6,3
12,5
25,0
25,0
50,0
100*
100*
Tabela P.3. Dodaci za grubu obradu odlivaka G1, mm

Nominalni prenik D, mm
Materijal Maksimalna
duina
do 50 50 - 120 - 260 - 500 - 800 - 1250 odlivka
L, mm
120 260 500 800 1250 2000
do 120
2,5 2,5
120 - 260
2,5
3
3
260 - 500
3,5 3,5
4
4,5
Sivi liv
500 - 800
4,5 4,5
5
5,5 5,5
800 - 1250
5
5
6
6,5
7
7
1250 - 2000 5,5
6
6,5
7
7
7,5
8
do 120
3,5 3,5
120 - 260
4
4
5
elik liven 260 - 500
5
5
5
6
u kokilama 500 - 800
5
5
6
7
7
800 - 1250
7
7
7
8
8
9
1250 - 2000 8
8
8
9
9
9
10
B. Nedi
84
MAINE ALATKE
Tabela P.4. Dodaci za grubu obradu polufabrikata formiranih kovanjem u kalupima
Maksimalna
dimenzija kalupa
do 100
100 -160
160 - 250
250 - 350
Kvalitet povrine
N11
1,25
1,5
1,75
2
Kvalitet povrine
Maksimalna
N8 N7 dimenzija kalupa N11 N8 N7
1,75 2
350 - 500
2,5
3 3,25
2 2,25
500 - 630
3 3,25 3,5
2,25 2,5
630 - 800
3,25 3,5 3,75
2,5 2,75
800 - 1000
3,5
4 4,25
G1/2
Tabela P.5. Dodaci za grubu obradu polufabrikata formiranih slobodnim kovanjem
G1/2
G1/2
G1p
G1/2
Dodatak za grubu
obradu G1, mm
Dodatak na
prenik
Dodatak za
poprenu obradu
Nominalna
dimenzija
preseka
D, a mm
do 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 250
250 - 360
do 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 250
250 - 360
Nominalna duina predmeta obrade L, mm

do 250
5
6
8
7,5
9
12
B. Nedi
250 - 500 500 - 800 800 - 1250

6
8
9
10
12
14
9
12
13,5
15
18
21
7
9
10
11
13
15
10
13,5
15
16,5
20
22,5
8
10
11
12
14
16
12
15
16
18
21
24
85
Prilog
Tabela P.6. Dodaci za obradu stuganjem i bruenjem valjanih polufabrikata
G1/2
G1/2
D
G1/2
G1/2
G2/2
G3/2
G1/2
G1 - dodatak za grubu obradu G2 - dodatak za finu (zavrnu) obradu
G3 - dodatak za bruenje
Nominalne
dimenzije
100 - 250 - 400 - 630 - 1000 - 1600 D, a, b, mm do 100 250 400 630 1000 1600 2500
Dodatak za
grubu
obradu
struganjem
G1, mm
Dodatak za
finu
obradu
struganjem
G2, mm
do 10
10 - 18
18 - 30
30 - 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 260
do 10
10 - 18
18 - 30
30 - 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 260
260 - 360
360 - 500
2,5
2,5
3,0
3,0
3,5
4,0
5,0
5,0
0,7
0,7
0,8
0,9
1,0
1,1
1,1
1,2
1,3
1,5
2,5
2,5
3,0
3,0
3,5
4,0
5,0
5,5
0,8
0,8
0,9
0,9
1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
B. Nedi
2,5
3,0
3,0
3,0
3,5
4,5
5,0
5,5
0,8
0,9
0,9
1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
3,0
3,0
3,5
3,5
4,0
4,5
5,5
5,5
0,9
1,0
1,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
1,7
3,5
3,5
4,0
4,0
5,0
5,5
6,0
4,0
4,5
4,5
5,5
6,0
7,0
5,0
5,5
6,0
7,0
8,0
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,5
1,6
1,7
1,9
1,5
1,5
1,6
1,7
1,8
1,9
2
2,1
1,9
2
2,1
2,2
2,3
2,4
2,5
86
MAINE ALATKE
Nastavak tabele P.6.
Nominalne
dimenzije
D, mm
Dodatak za
obradu
bruenjem
G3, mm
do 10
10 - 18
18 - 30
30 - 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 260
260 - 360
360 - 500

do 100
0,2-0,3
0,2-0,3
0,2-0,3
0,2-0,3
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,4
0,5
0,5
100 250
0,2-0,3
0,2-0,3
0,3
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,5
0,5
0,5-0,6
250 400
0,2-0,3
0,3
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,4-0,5
0,5
0,5
0,6
400 630
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,3-0,4
0,4-0,5
0,4-0,5
0,4-0,5
0,5-0,6
0,6
0,6
630 - 1000 - 1600 1000 1600 2500
0,3-0,4
0,3-0,4
0,4-0,5
0,4-0,5
0,4-0,5
0,5-0,6
0,6
0,6-0,7
0,7
0,6
0,6-0,7
0,6-0,7
0,7
0,7-0,8
0,7-0,8
0,8
0,7
0,7-0,8
0,8
0,8
0,8-0,9
0,9
0,9
Tabela P.7. Dodaci za finu unutranju obradu struganjem i bruenjem

Duina predmeta obrade L, mm
Prenik
D, mm do 63 63 - 100 - 160 - 250 - 400 100 160 250 400 630
G3/2
G2/2
Dodatak za finu obradu

struganjem G2 , mm
Dodatak za bruenje, G3 ,mm
do 10
10 - 18
18 - 30
30 - 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 260
260 - 360
do 10
10 - 18
18 - 30
30 - 50
50 - 80
80 - 120
120 - 180
180 - 260
260 - 360
B. Nedi
Dodaci za finu obradu struganjem

0,9
1,0 1,0
1,1 1,1 1,1
1,1 1,2 1,2 1,2
1,2 1,2 1,3 1,3 1,4
1,3 1,3 1,3 1,4 1,5 1,6
1,4 1,4 1,5 1,5 1,6 1,7
1,5 1,5 1,6 1,6 1,7 1,8
1,6 1,6 1,7 1,7 1,8 1,9
Dodaci za bruenje
0,2
0,3 0,3
0,3 0,3 0,3
0,3 0,3 0,3 0,4
0,4 0,4 0,4 0,4 0,5
0,4 0,4 0,4 0,5 0,5 0,6
0,4 0,4 0,5 0,5 0,5 0,6
0,5 0,5 0,5 0,5 0,6 0,6
0,5 0,5 0,5 0,6 0,6 0,7
87
Prilog
Tabela P.8. Dodaci za poprenu obradu struganjem i bruenjem
L
G3p
G2p
Dodatak za obradu
Dodatak za grubu
obradu struganjem
G1p , mm
Dodatak za finu
obradu struganjem
G2p , mm
Odsecanje
Dodatak za finu
obradu bruenje
G3p , mm
G1p
Zavrna duina
G3 - dodatak za bruenje
Nominalni prenik D, mm
do 18
18 - 50
50 - 120
120 - 260
260 - 500
do 18
18 - 50
50 - 120
120 - 260
260 - 500
irina noa
0,9
1,1
1,4
1,8
2,4
1,0
1,2
1,5
1,9
2,5
50 120
1,1
1,3
1,6
2,0
2,6
0,6
0,7
0,9
1,0
1,2
0,7
0,8
0,9
1,1
1,3
0,8
0,9
1,0
1,1
1,3
0,9
1,0
1,2
1,4
1,1
1,3
1,5
B, mm
8 - 11
do 18
18 - 50
50 - 120
120 - 260
260 - 500
preko 500
0,3
0,3
0,3
0,3
0,3
0,4
0,4
0,4
0,4
0,4
0,5
0,6
0,5
0,5
0,5
0,6
0,6
0,6
0,6
0,6
0,7
0,7
0,7
0,7
0,7
0,7
0,8
L, mm
do 18 18 - 50
B. Nedi
120 260
preko
260
1,5
1,8
2,1
2,7
1,9
2,3
2,9
88
MAINE ALATKE
Tabela P.9. Dodaci za obradu buenjem, proirivanjem i razvrtanjem

Dodatak za
Nominalni
Dodatak za grubo Dodatak za fino
razvrtanje
proirivanje
prenik otvora
razvrtanje G2 ,
D, mm
mm
G1 , mm
G3 , mm
do 6
0,10
0,03
6 - 10
0,15
0,04
10 - 15
1,5
0,15
0,04
15 - 18
1,7
0,15
0,04
18 - 30
2,4
0,20
0,05
30 - 50
3,0
0,25
0,06
50 - 80
4,0
0,30
0,08
80 - 100
5,0
0,35
0,09
Dodaci za obradu buenjem,

proirivanjem i razvrtanjem
Dodaci G1 za grubu obradu glodanjem

i rendisanjem, mm
Tabela P.10. Dodaci G1 za grubu obradu glodanjem i rendisanjem, mm

irina
b, mm
< 200
> 200
Duina
L, mm
do 100
100 - 250
250 - 400
400 - 630
630 - 1000
do 100
100 - 250
250 - 400
400 - 630
630 - 1000
Zavrna visina predmeta obrade H, mm

do 18
18 - 30
30 - 50
iznad 50
1,9
2,4
1,9
2,5
3,0
2,0
2,5
3,1
3,9
2,2
2,7
2,2
2,7
3,2
2,2
2,8
3,3
4,1
B. Nedi
2,1
2,6
3,2
4,0
5,3
2,4
2,9
3,4
4,2
5,6
89
Prilog
Tabela P.11. Dodaci G2 za finu obradu glodanjem i rendisanjem, mm
irina
Duina
b, mm
L, mm
do 18
18 - 30
30 - 50
iznad 50
< 200
do 100
1,0
1,0
1,1
1,1
100 - 250
1,1
1,1
1,2
1,2
250 - 400
1,2
1,3
1,3
400 - 630
1,4
1,4
630 - 1000
1,8
> 200
do 100
1,2
1,2
1,3
1,3
100 - 250
1,3
1,3
1,4
1,4
250 - 400
1,4
1,5
1,5
400 - 630
1,6
1,6
1,9
630 - 1000
Tabela P.12. Dodaci za ravno bruenje G3, mm
irina
b, mm
< 200
> 200
Duina
L, mm
do 100
100 - 250
250 - 400
400 - 630
630 - 1000
do 100
100 - 250
250 - 400
400 - 630
630 - 1000

do 18
18 - 30
30 - 50
iznad 50
0,3
0,4
0,3
0,4
0,4
0,4
0,4
0,5
0,6
0,3
0,4
0,4
0,4
0,5
0,4
0,4
0,5
0,6
B. Nedi
0,4
0,5
0,6
0,6
0,8
0,5
0,5
0,6
0,7
0,8
90
MAINE ALATKE
Tabela P.13. Dubina defektnog sloja C, Pm
Vrsta obrade
C, Pm
Vrsta obrade
C, Pm
Kovanje u kalupima
Valjanje
Gruba obrada na strugu
Zavrna obrada na strugu
500
300
40-80
30-40
40-60
25-40
40-50
25-40
Buenje
50-60
Grubo razvrtanje
Fino (zavrno) raztvrtanje
25-30
10-20
Grubo glodanje
Fino (zavrno) glodanje
Grubo rendisanje
Fino (zavrno) rendisanje
Spoljanje kruno
bruenje
Unutranje bruenje
Ravno bruenje
15-25
20-30
15-25
Tabela P.14. Standardni preseci drke strugarskih noeva
Pravougaoni
h
b
Kruni
Kvadratni
b=h
b<h
Oznaka b, mm h, mm l, mm Oznaka b, mm h, mm l, mm Oznaka d, mm l, mm
8q
10q
12q
16q
20q
25q
32q
40q
50q
8
10
12
16
20
25
32
40
50
8
10
12
16
20
25
32
40
50
90
90
100
110
125
140
170
200
224
12h
16h
20h
25h
32h
40h
50h
63h
8
10
12
16
20
25
32
40
B. Nedi
12
16
20
25
32
40
50
63
100
110
125
145
170
200
240
280
8r
8
125
10r
10 150
12r
12 180
16r
16 210
20r
20 250
25r
25 300
32r
32 355
e = h/b = 1 ili 1,6
f = ln/h = 1 - 1,5
91
Prilog
Tabela P.15. Najee korieni strugarski noevi
90o
PTGPR CTJNR
CTGNR PTJNR
STGCR MTJNR
PCBNR
CTBPR
75o
PCRNR
CCBNR
95o
PCLNR
SCLCR CCLNR
PTFNR
91o
STFCR CTFPR
75o
PTTNR
CTTPR
STTCR
75o
PSBNR PSRNR
CSBPR CSRNR
SSBCR
MWLNR
CTCPN
B. Nedi
95o
90o
60o
45o
PTDNR
CTDPR
CTDCR
PSDNN
45o
SSDCN
CSDNN
PRGNR
PSKNR
75o
SSKCR CSKNR
92
MAINE ALATKE
Tabela P.16. Najee korieni strugarski noevi
93o
PDJNR SVJNR
SDJCR CDJNR
PSSNR CSDCR
SSDNR MSSCR
MVQNR
MDQNR
117,5o
SER - Spoljanji navoj
PDNNR
CKJNR
MDNNN MVVNN
SVVCN
TTER
90o
S-PCLNR S-SCLCR
S-PFFPR
S-CTFCR
75o
S-CSKPR S-SSKCR
S-PSKNR
S-SVQBR S-SDQCR
SIR - Unutranji navoj
TTIR
90o
S-PDUNR
B. Nedi
Prilog
Tabela P.17. ISO sistem oznaavanja izmenljivih ploica za strugarske

noeve
B. Nedi
93
94
MAINE ALATKE
Tabela P.18. ISO sistem oznaavanja nosaa reznih ploica za spoljanju obradu
B. Nedi
95
Prilog
Tabela P.19. Najee koriene izmenljive rezne ploice od tvrdog metala
Trougaone
ploice
Kvadratne
ploice
Romboidne
ploice
Okrugle
ploice
W ploice
Oblici ploice
TNMG TPMR
TNMM TPUN
TCGR TCMW
SNMM SPMR
SNMA SPUN
SCMW
CNMM CCMT
CNMA CNGA
DNMM DCMT
DNMA DNGA
VNMG VCMW
KNUX
RNMG RCMT
RNGN
WNMG
TNMA
TPGN
TNGA
SNMG
SCMT
TPGR
TCMT
TNGN
SPGR
SPGN
CNMG
CNGN
DNMG
DNGN
VCGX
CCMW
DCMW
RCGX
RNGA
Dimenzije ploice
110304
160408, 160412
220412
090304
120408, 120412
190612
090304
120408, 120412
160608
150408
160408
160410
120400
080408
Tabela P.20. Najee korieni strugarski noevi sa lemljenim ploicama od TM
Pravi no za grubu obradu

JUS K.C1.051
DIN 4971
ISO 1
Savijeni no za grubu obradu

JUS K.C1.052
DIN 4972
ISO 2
Savijeni no za zavrnu obradu

JUS K.C1.053
DIN 4978
ISO 3
B. Nedi
96
MAINE ALATKE
Tabela P.20. (nastavak)
Pravi no za zavrnu obradu

JUS K.C1.054
DIN 4976 ISO 4
No za zavrnu poprenu
obradu
JUS K.C1.055
DIN 4977 ISO 5
No za poprenu obradu
JUS K.C1.056
DIN 4980 ISO 6
No za odsecanje i usecanje
JUS K.C1.057
DIN 4981 ISO 7
No za obradu prolaznih
otvora
JUS K.C1.058
DIN 4983 ISO 8
No za obradu neprolaznih
otvora
JUS K.C1.059
DIN 4984 ISO 9
No za unutranje usecanje
JUS K.C1.062
No za spoljanji navoj
JUS K.C1.063
No za unutranji navoj
JUS K.C1.064
B. Nedi
97
Prilog
Zavojne burgije sa valjkastom i Morze konusnom (MK) drkom
JUS K.D3.022
JUS K.D3.023
DIN 341
JUS K.D3.046
JUS K.D3.019
JUS K.D3.020
DIN 339
JUS K.D3.021
JUS K.D3.019
l1
MK
l1
d1
Proirivai sa valjkastom i MK drkom
l1
JUS K.D3.300
d1
0
12
0
12
l1
JUS K.D3.301
d1
Razvrtai sa valjkastom i MK drkom
l2
l1
JUS K.D3.131
JUS K.D3.132
l1
B. Nedi
98
MAINE ALATKE
Tabela P.21. Zavojne burgije sa valjkastom drkom, ugao vrha 118o - 120o.
Nazivni
prenik
d
iznad
0,95
1,06
1,18
1,32
1,50
1,90
2,12
2,36
2,65
3,00
3,35
3,75
4,25
4,75
5,30
6,00
6,70
7,50
8,50
9,50
10,60
11,80
13,20
14,00
15,00
16,00
17,00
18,00
19,00
20,00
21,20
22,40
23,60
25,00
26,50
28,00
30,00
31,50
33,50
35,50
37,50
do
1,06
1,18
1,32
1,50
1,90
2,12
2,36
2,65
3,00
3,35
3,75
4,25
4,75
5,30
6,00
6,70
7,50
8,50
9,50
10,60
11,80
13,20
14,00
15,00
16,00
17,00
18,00
19,00
20,00
21,20
22,40
23,60
25,00
26,50
28,00
30,00
31,50
33,50
35,50
37,50
40,00
JUS
K.D3.019
DIN 1897
vrlo kratke
l
26
28
30
32
34
38
40
43
46
49
52
55
58
62
66
70
74
79
84
89
95
102
107
111
115
119
123
127
131
136
141
146
151
156
162
168
174
180
186
193
200
l1
6
7
8
9
10
12
13
14
16
18
20
22
24
26
28
31
34
37
40
43
47
51
54
56
58
60
62
64
66
68
70
72
75
78
81
84
87
90
93
96
100
JUS K.D3.020
DIN 338
kratke
l
34
36
38
40
43
49
53
57
61
65
70
75
80
86
93
101
109
111
125
133
142
151
160
169
178
184
191
198
205
l1
12
14
16
18
20
24
27
30
33
36
39
43
47
52
57
63
69
75
81
87
94
101
108
114
120
125
130
135
140
48
50
52
55
58
66
70
74
79
84
91
96
102
108
116
124
133
142
151
162
173
184
194
202
211
218
226
234
242
l1
26
28
30
33
35
41
44
47
51
55
60
64
69
74
80
86
93
100
107
116
125
134
142
147
153
159
165
171
177
JUS
DIN 339 K.D3.021
340
duge DIN
duge
l
56
60
65
70
76
85
90
95
100
106
112
119
126
132
139
148
156
165
175
184
195
205
214
220
227
235
241
247
254
B. Nedi
l1
33
37
41
45
50
56
59
62
66
69
73
78
82
87
91
97
102
109
115
121
128
134
140
144
149
154
158
162
166
JUS K.D3.019
DIN 1897
vrlo duge
l1
l1
l1
125
135
140
150
155
165
175
185
195
205
215
225
240
250
265
85
90
95
100
105
115
120
125
135
140
150
155
165
175
185
190
200
210
220
235
245
260
275
290
305
320
340
130
135
145
150
160
170
180
190
200
210
220
235
265
280
295
315
330
350
370
390
410
430
180
190
200
210
225
235
250
265
280
295
99
Prilog
Tabela P.22. Zavojne burgije sa morze konusnom drkom
Nazivni
prenik
iznad
4,75
5,30
6,00
6,70
7,50
8,50
9,50
10,60
11,80
13,20
14,00
15,00
16,00
17,00
18,00
19,00
20,00
21,20
22,40
23,02
23,60
25,00
26,50
28,00
30,00
31,50
31,75
33,50
35,50
37,50
40,00
42,50
45,00
47,50
50,00
50,80
53,00
56,00
60,00
63,00
67,00
71,00
75,00
76,20
80,00
85,00
90,00
95,00
do
5,30
6,00
6,70
7,50
8,50
9,50
10,60
11,80
13,20
14,00
15,00
16,00
17,00
18,00
19,00
20,00
21,20
22,40
23,02
23,60
25,00
26,50
28,00
30,00
31,50
31,75
33,50
35,50
37,50
40,00
42,50
45,00
47,50
50,00
50,80
53,00
56,00
60,00
63,00
67,00
71,00
75,00
76,20
80,00
85,00
90,00
95,00
100,0
JUS K.D3.022
DIN 345
normalne
l l1 MK
133 52
138 57
144 63 1
150 69
156 75
162 81
168 87
175 94
182 101
189 108
212 114
218 120
223 125
228 130
233 135 2
238 140
243 145
248 150
253 155
276 155
281 160
286 165
291 170 3
296 175
301 180
306 185
334 185
339 190
344 195
349 200
354 205 4
359 210
364 215
369 220
374 225
412 225
417 230
422 235
427 240
432 245 5
437 250
442 255
447 260
514 260
519 265
524 270
529 275 6
534 280
JUS K.D3.023
DIN 346
ojaane
l l1 MK
199 101
206 108
256
261
266
271
276
135
140
145
150
155
319
324
329
334
170
175
180
185
392
397
402
407
412
205
210
215
220
225
499
504
509
514
245
250
255
260
DIN 341
duge
l
155
161
167
174
181
188
197
206
215
223
245
251
257
263
269
275
282
289
298
319
327
335
343
351
360
369
397
406
416
426
436
447
459
470
B. Nedi
JUS K.D3.046
DIN 1870
vrlo duge
l1 MK l l1 MK
l1 MK l
74
80
86
93
100 1 265 165
107
275 175
116
285 185
125
300 195
134
310 205
142
325 220
147
340 220
153
355 230
159
355 230
165
370 245
171 2 370 245
177
385 260
184
385 260
191
405 270
198
405 270
198
425 270
206
440 290
214
440 290
222 3 460 305
230
460 305
239
480 320
248
480 320
248
505 320
257
530 340
267
530 340
277
555 360
287 4 555 360
298
585 385
310
585 385
321
605 405
330
345
360
375
395
410
425
445
445
465
465
490
490
515
515
535
555
555
580
580
610
610
635
665
665
695
695
735
735
765
210
220
235
250
260
275
275
295
295
310
310
325
325
345
345
345
365
365
385
385
410
410
410
430
430
460
460
490
490
510
100
MAINE ALATKE
Tabela P.23. Zavojne burgije JUS K.D3.043 (DIN 8039) sa valjkastom drkom
i lemljenom ploicom (uglao vrha 115o)
Nazivni
prenik
d
4,0
4,5
5,0
5,5
6,0
6,5
7,0
7,5
8,0
8,5
9,0
9,5
d1
l1
l2
70
70
80
80
100
100
110
110
125
125
125
125
40
40
50
50
60
60
60
60
80
80
80
80
Nazivni
prenik
d
10,0
10,5
11
12
13
14
16
17
18
19
20
d1
l1
l2
10
10
10
13
13
13
13
13
125
125
140
140
140
140
140
140
160
160
160
80
80
90
90
90
90
90
90
100
100
100
40
40
40
45
45
45
45
45
Tabela P.24. Zavojne burgije sa MK drkom i ploicom od TM

JUS K.D3.041 (DIN 8041).
Nazivni
prenik
d
iznad
do
9,5
10,0
10,5
11,0
11,5
12
13
14
15
16
17
18
10,0
10,5
11,0
11,5
12
13
14
15
16
17
18
19
l1
140
140
140
146
146
146
168
168
175
175
185
185
50
50
50
56
56
56
63
63
70
70
80
80
Nazivni
Oblik
prenik
pro
ice
MK
d
JUS
K.D0.198 iznad do
1
1
1
1
1
1
2
2
2
2
2
2
10.5
11.3
11.8
12.3
12.8
13.8
14.8
15.8
16.8
17.8
18.8
19.8
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
B. Nedi
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
l1
215
215
215
225
225
225
260
260
260
275
275
90
90
90
100
100
100
110
110
110
125
125
Oblik
ice
MK pro
JUS
K.D0.198
3
3
3
3
3
3
4
4
4
4
4
20.8
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
Prilog
101
Tabela P.25. Proirivai za valjkastom i MK konusnom drkom

min prenik
Nazivni
l
l
l
l
1
1
d2
iznad do
MK prethodnog
prenik
VD
VD
MKD
MKD
otvora
d
4,75 5,3
5
3,2
74 108
3,5
5,3 6,7
6
3,9
80 116
4,2
6,7 7,5
7
4,5
93 133
4,9
7,5 8,5
8
5,2
100 142
5,6
8,5 9,5
9
5,8
107 151 81 162 1
6,3
9,5 10,6
10
6,5
116 162 87 168 1
7,0
10,6 11,75
11
7,1
125 173 94 175 1
7,7
11,75 13,2 12 / 13 7,8 / 8,4 134 184 101 182 1
8,4 / 9,1
13,2 14,0
14
9,1
142 194 108 189 1
9,8
14,0 15,0
15
9,7
147 202 114 212 2
10,5
15,0 16,0
16
10,4
153 211 120 218 2
11,2
16,0 17,0
17
11,0
159 218 125 223 2
11,9
17,0 18,0
18
11,7
165 226 130 228 2
12,6
18,0 19,0
19
12,3
171 234 135 233 2
13,3
19,0 20,0
20
13
177 242 140 238 2
14,0
20,0 21,2
21
13,6
145 243 2
14,6
21,2 22,4
22
14,3
150 248 2
15,3
22,4 23,6
23
15,0
155 253 2
16,0
23,6 25,0 24 / 25 15,6 / 16,3
160 281 3 16,6 / 17,3
25,0 26,5
26
17,0
165 286 3
18,0
26,5 28,0 27 / 28 17,6 / 18,3
170 291 3 18,6 / 19,3
28,0 30,0 29 / 30 19,0 / 19,5
175 296 3 20,0 / 20,5
30,0 31,75
31
20,0
180 301 3
21,0
31,75 33,5 32 / 33 21,0 / 21,5
185 334 4
22 / 23
33,5 35,5 34 / 35
22 / 23
190 339 4
24 / 25
35,5 37,5 36 / 37 23,5 / 24
195 344 4
25,5 / 26
37,5 40 38/39/40 24,5/ 25 /26
200 349 4 26,5/27/28
28,5 / 29
40 42,5 41 / 42 26,5 / 27
205 354 4
42,5 45,0 43/44/45 28 /28,5/ 29
210 359 4 30/30,5/31
32 / 32,5
45,0 47,5 46 / 47 30 / 30,5
215 364 4
47,5 50,0 48/49/50 31/ 32 /32,5
220 369 4 33/34 /34,5
B. Nedi
102
MAINE ALATKE
d1
d2
d3
60
Tabela P.26. Osnovne dimenzije nasadnih proirivaa JUS K.D3.340

Prenik
d1 d3
iznad do
23,6 35,5 d-5 13
35,5 45,0 d-6 16
45,0 53,0 d-8 19
53,0 63,0 d-9 22
63,0 75,0 d-11 27
l
75,0 90,0 d-13 32
90,0 100,0 d-15 40
45
50
56
63
71
80
90
d3
d2
d1
Tabela P.27. eoni uputai sa voicom
l1
l2
JUS K.D3.310
d2
d1
l3
l1
Nazivni prenik
d2
iznad do
8,0
5,0
12,5
8,0
16
12,5
20
16
25
20
31,5
25
40
31,5
50
40
63
50
Prenik voice
d1
iznad
do
u zavisnosti od
prenika otvora
14
5
18
6,3
8,0 22,4
28
10,0
12,5 35,5
45
16,0
56
20,0
MK
l
l1
14
18
22
25
30
35
40
50
63
JUS K.D3.311
l3
l2
l
VD MKD
d3
~d2 31,5 71 5
8
~d2 35,5 80 ~d2 40 100 132 12,5
140
150
180
190
236
250
B. Nedi
MK
2
2
2
3
3
4
4
103
Prilog
Tabela P.28. Runi i mainski razvrtai
Prenik d
nazivni
od
iznad
1,5
1,6
1,8
2
2,2
2,5
3
3,2
3,5
4
4,5
5,0
5,5 / 6
6,5
7,0
8,0
9,0
10
11
12
14
15
16
17
18
19
20
22
25
26
28
30
32
35
36
40
42
45
46
50
1,32
1,5
1,7
1,9
2,12
2,36
2,65
3,0
3,35
3,75
4,25
4,75
5,3
6
6,7
7,5
8,5
9,5
10,6
11,8
13,2
14
15
16
17
18
19
20
21,2
22,4
23,6
25
26,5
28
30
31,5
33,5
35,5
37,5
40
42,5
45
47,5
1,5
1,7
1,9
2,12
2,36
2,65
3,0
3,35
3,75
4,25
4,75
5,3
6
6,7
7,5
8,5
9,5
10,6
11,8
13,2
14
15
16
17
18
19
20
21,2
22,4
23,6
25
26,5
28
30
31,5
33,5
35,5
37,5
40
42,5
45
47,5
50
Runi razvrtai
JUS K.D3.121
l1
l
a
20
21
23
25
27
29
31
33
35
38
41
44
47
50
54
58
62
66
71
76
81
81
87
87
93
93
100
100
107
107
115
115
124
124
133
133
142
142
152
152
163
163
174
41
44
47
50
54
58
62
66
71
76
81
87
93
100
107
115
124
133
142
152
163
163
175
175
188
188
201
201
215
215
231
231
247
247
265
265
284
284
305
305
326
326
347
1,12
1,25
1,4
1,6
1,8
2
2,24
2,5
2,8
3,15
3,55
4
4,5
5
5,6
6,3
7,1
8
9
10
11,2
11,2
12,5
12,5
14
14
16
16
18
18
20
20
22,4
22,4
25
25
28
28
31,5
31,5
35,5
35,5
40
l1
8
9
10
11
12
14
15
16
18
19
21
23
26
28
31
33
36
38
41
44
47
50
52
54
56
58
60
62
64
66
68
70
71
73
75
77
78
79
81
82
83
84
86
B. Nedi
Mainski razvrtai
JUS K.D3.131 JUS K.D3132
d1
l3
l
l
MK
=d
=d
=d
=d
=d
=d
=d
=d
=d
4
4,5
5
5,6
6,3
7,1
8
9
10
10
10
12,5
12,5
12,5
14
14
16
16
32
33
34
36
38
40
42
44
46
46
46
50
50
50
52
52
58
58
40
43
46
49
53
57
61
65
70
75
80
86
93
101
109
117
125
133
142
151
160
162
170
175
182
189
195
133
138
144
150
156
1
162
168
175
182
189 ____
204
210
214
219
223
2
228
232
237
241 ____
268
273
277
3
281
285 ____
317
321
325
329
4
333
336
340
344
104
MAINE ALATKE
Tabela P.29. Valjkasta glodala
40
63
80
50
70
63
100
70
50
d1
63
b
80
JUS K.D2.020
100
d1
Broj zuba
sitni krupni
22
12 4 do 8
27
12 6 do 8
32
40
14 6 do 10
16 6 do 12
d1
Oblik A - sa pravim zubima

JUS K.D2.041
d
50
63
80
100
125
160
200
d1
d2
d2
Tabela P.30. Koturasta glodala
Oblik B - sa ukrtenim zubima

JUS K.D2.040
broj zuba
oblik d1 d2
A B
irina glodala, b
5 6 8 10
6 8 10 12 14 16
8 10 12 14 16
10 12 14 16
12 14 16
14 16
16
18
18
18
18
18
20
20
20
20
20
22
22
22
22
B. Nedi
25
25
25
25
14
16
18
20
28
24
28 32
28
28 32 36 32
10
12
12
14
16
18
22
16
22
27
32
32
40
40
27
34
41
47
47
55
55
105
Prilog
d1
d
Tabela P.31. Vretenasta glodala sa valjkastom i MK drkom

l1
MK
l1
l1
d1
viesena vretenasta glodala

MK
l1
dvopera vretenasta glodala

viesena glodala
Nazivni prenik
2
2,5/3
4
5/6
7
8
9
10
12
14
16/18
20 / 22
25 / 28
32 / 36
32 / 36
40 / 45
50 / 56
63
iznad
1,9
2,36
3
3,75
4,75
6
7,5
8
9,5
10
11,8
13,2
15
19
23,6
30
31,5
37,5
47,5
60
do
2,36
3
3,75
4,75
6
7,5
8
9,5
10
11,8
13,2
15
19
23,6
30
31,5
37,5
47,5
60
67
Ugao zavojnice
dvopera glodala
JUS
K.D2.110
JUS K.D2.090 JUS K.D2.092

JUS K.D2.095 JUS K.D2.096 broj
l1 sa valjkastom
drkom
d2
l
7
8
10
11
13
16
19
19
22
22
26
26
32
38
45
53
53
63
75
90
Z = 25o
6
6
6
6
6
10
10
10
10
12
12
12
16
20
25
32
32
51
52
54
55
57
66
69
69
72
79
83
92
92
104
121
133
133
JUS
K.D2.113
sa
zuba l1
sa MK
sa MK
valjkastom drkom
drkom
drkom
z
l
MK
d1 l
l MK
92
92
96
111
117
123
147
155
178
188
233
248
(tip N)
B. Nedi
1
1
1
2
2
2
3
3
4
4
5
5
2
2
2
2
2
4
4
4
6
6
6
6
6
8
8/10
10
10
12
14
14
4
5
6
7
8
10
11
11
13
13
16
16
19
22
26
32
32
38
6 48
6 49
6 50
6 51
6 52
10 60
10 61
10 61
10 63 83 1
12 70 83 1
12 73 86 1
12 73 101 2
16 79 104 2
20 88 107 2
25 102 128 3
32 112 134 3
32 112 157 4
- 163 4
-
106
MAINE ALATKE
d1
d
d1
d
Tabela P.32. eona glodala
JUS K.D2.021
Nazivni prenik Prenik otvora

d
d1
16
40
22
50
27
63
27
80
32
100
125
40
160
50
irina
b
32
36
40
45
50
56
63
JUS K.D2.022
Broj zuba za grupu primene

N
T
M
6-8
6-8
8-10
8-10
10-12
12-14
14-16
10 - 12
12 - 14
12 - 14
14 - 16
18 - 20
20 - 22
22 - 24
4-6
4-6
4-6
6-8
6-8
8-10
8-10
d1
Tabela P.33. eona nasadna glodala
a/ M
d1
40
50
63
80
100
16
22
27
32
40
32
36
40
45
50
B. Nedi
Oblik ploice prema

JUS K.C1.151
A10
6
6
6
6
8
107
d1
JUS K.F1.040 oblik 5A
d
d2
b1
b
d
d2
d1
d1
d
d
d2
d1
Prilog
JUS K.F1.020
b1
b1
b
JUS K.F1.040 oblik 5B
JUS K.F1.040 oblik 5C
Tabela P.34. Brusne ploe za spoljanje bruenje JUS K.F1.020

d
irina tocila, B , mm
Prenik otvora d1 , mm
100
125
150
175
200
250
300
350
400
450
13 16
16
16
16
10 13 16
16 20
16 20
25
20
20
20
20
20
20
25
25
32
32
25
25
25
25
25
32
32
32
32
32
25 32
32 40
32 40
40 50
40 50
40
40
40
40
40
50
50
50
50
50
40 50
50
50
63
63
20
20
20
20
32
32
32
32
32
32
32
32
40
51
51
51
51
51
51
51
51
51
51
76
76
76
76
76 127
127
Tabela P.35. Tocila za unutranje bruenje otvora JUS K.F1.040

d
b
d1
20
16 20 25 32
6
25
16 20 25 32
8
32
16 20 25 32 40
10
40
20 25 32 40 50
13
50
25 32 40 50 63
20
63
32 40 50 63 80
25
80
40 50 63 80
25
B. Nedi
127
127 203
d2
12
14
18
22
32
38
48
108
MAINE ALATKE
Tabela P.34. Mehaniki stepen iskorienja snage maine

P, kW
K
P, kW
K
3
5
7,5
10
15
0,4
0,48
20
25
30
40
60
0,6
0,65
0,70
0,75
0,80
0,52
Tabela P.35. Standardne vrednosti koraka i brzina pomonog kretanja
Osnovni red
R20
R10
1
1,12
1,25
1,4
1,6
1,8
2
2,24
2,5
2,8
3,15
3,55
4
4,5
5
5,6
6,3
7,1
Izvedeni red
R20/3
M=1,12 M=1,25
1,25
1,6
2
2,5
3,15
4
5
6,3
Osn. red
R5
M= 1,4
0,125
0,18
0,25
0,355
0,5
0,71
1,4
2
2,8
4
5,6
Izvedeni red
R10/3
M= 1,6
11,2
16
22,4
M= 2
0,125
1,6
16
2
2,5
0,25
31,5
45
63
B. Nedi
31,5
4
4
0,5
6,3
63
109
Prilog
8
9
10
10
90
10
Tabela P.36. Standardne vrednosti brojeva obrta
Osnovni red
R20
R10
M= 1,12 M= 1,25
100
112
125
140
160
180
200
224
250
280
315
355
400
450
500
560
630
710
800
900
1000
112
140
180
224
280
355
450
560
710
900
Osnovni red
Izvedeni red
R20/3
R5
M= 1,4
11,2
16
22,4
31,5
45
63
90
125
180
250
355
500
710
1000
M= 1,6
112
1400
2000
5600
8000
M= 2
11,2
140
1400
180
224
2800
4000
Izvedeni red
R10/3
180
22,4
280
2800
355
355
450
45
560
5600
710
900
710
90
Vrednosti u okviru svake kolone se mogu mnoiti ili deliti brojem 10k gde je k - ceo broj
Tabela P.37. Orijentacione vrednosti modula elastinosti i gustine materijala
B. Nedi
110
Materijal
elik
Sivi liv
MAINE ALATKE
E, MPa
U, kg/m3
(2 - 2,1) 105 7,85 103

105
7,4 103
Materijal
Mesing
Bronza
B. Nedi
E, MPa
U, kg/m3
1,1 105
1,2 105
8,85 103
8,2 103
Tabela P.39. Materijali predmeta obrade (najee korieni)

Oznaka materijala
Hemijski sastav, %
JUS
JUS EN
W. Nr.
DIN
C
Ostali elementi
stari
10027:2003
Opti konstruktivni elici
DC 01
DC 04
S235JRG2
S235J0
E295
S355J2G3
S355J2G3
E335
E360
0146
0148
0361
0362
0545
0561
0562
0645
0745
1.0330
1.0338
1.0038
1.0116
1.0050
1.0570
1.0570
1.0060
1.0070
St 2; (St12)
St 4; St 14
RSt 37-2
St 37-3
St.50-2
St.52-3
St.52-3
St.60-2
St.70-2
0,17
0,30
0,20
C15
C15E
15Cr3
16MnCr5
18CrNiMo7-6
15CrMo5
15CrNi6
20MoCr4
1220
1221
4120
4320
4520
4720
5420
7420
22CrMoS3-5
7422
1.0401
1.1141
1.7015
1.7131
1.6587
1.7262
1.5919
1.7321
1.7333
C 15
Ck 15
15 Cr 3
16MnCr5
17 CrNiMo 6
15 CrMo 5
15 CrNi 6
20 MoCr 4
21NiCrMo2
0,15
0,18
0,15
0,17
0,15
0,15
0,2
0,20
C22
C35
C45
C22E
1330
1430
1530
1531
1.0402
1.0501
1.0503
1.1151
0,30
0,05P; 0,05S
0,045P; 0,045S
0,05P; 0,05S
1,5Mn; 0,55Si; 0,05P; 0,05S
1,5Mn; 0,55Si; 0,045P; 0,045S
0,05P; 0,05S
Konstruktivni elici za cementaciju
0,45Mn; 0,04P; 0,05S

0,4Cr; 0,4Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S
0,8Cr; 0,8Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S
1,7Cr; 1,5Ni; 0,3Mo
1,1-1,3Cr; 0.8-1,1Mn; 0,2-0,3Mo
1,5Cr; 1,5Ni
0,4Cr; 0,45Mo
0,6Ni; 0,5Cr; 0,2Mo; 0,8Mn; 0,25Si;
0,03P; 0,04S
Konstruktivni elici za poboljanje
C 22
C 35
C 45
Cm 45
0,20
0,35
0,45
0,45Mn; 0,04P; 0,05S
0,75Mn; 0,04P; 0,05S
Mehanike osobine
Rm, MPa
HB
330 - 500
340 - 420
370 - 450
500 - 600
520 - 620
600 - 720
700 - 850
95 - 120
105 - 125
104 - 170
140 - 170
170 - 195
125 - 240
500 - 650
140
600 - 850 143 - 187
850 - 1100 170 - 217
1100-1350
229
850 - 1100
207
900 - 1200
217
800 - 1100
207
179 - 235
560 - 650
550 - 800
600 - 900
155
172
206
C60
C60E
40Mn4
34Cr4
41Cr4
37Cr4
34CrS4
25CrMo4
34CrMo4
42CrMo4
50CrMo4
51CrV4
36CrNiMo4
1730
1731
3130
4130
4131
4134
4180
4730
4731
4732
4733
4830
5430
1.0601
1.1221
1.1157
1.7033
1.7035
1.7034
1.7037
1.7218
1.7220
1.7225
1.7228
1.8159
1.6511
C 60
Ck 60
40 Mn 4
34 Cr 4
41Cr4
37Cr4
34 CrS 4
25 CrMo 4
34CrMo4
42 CrMo 4
50CrMo4
50 CrV 4
36 CrNiMo 4
50Si7
60SiMn5
65Si7
67SiCr5
2132
2330
2332
4230
1.0903
1.0908
1.0906
1.7103
51 Si 7
60 SiMn 5
65 Si 7
67 SiCr 5
35S20
46S20
1490
1590
1.0726
1.0727
35S20
45 S 20
P265GH
16Mo3
13CrMo4-5
1204
7100
7400
1.0425
1.5415
1.7335
X45CrSi9-3
4270
1.4718
X15CrNiSi25-20
X12NiCrSi36-16
4578
4579
1.4841
1.4864
0,60
0,44
0,32
0,40
0,35
0,34
0,30
0,37
0,40
0,50
0,55
0,40
0,75Mn; 0,04P; 0,05S

1Mn; 0,35Si; 0,03P; 0,03S
0,9Cr; 0,7Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S
0,8Cr; 0,8Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S
1Cr; 0,7Mn; 0,25Si; 0,03P; 0,04S
1Cr
0,95Cr; 0,2Mo; 0,5Mn; 0,25Si
1Cr; 0,2Mo; 0,8Mn; 0,25Si
1Cr; 0,2Mo; 0,9Mn; 0,25Si; 0,03P;
0,04S
0,9-1,2Cr; 0,07-0,12Mo; 0,8-1,1Mn
1Ni; 1Cr; 0,2Mo; 0,7Mn; 0,25Si
elici za opruge
0,55
0,60
0,60
0,72
243
217
217
217
217
217
235
248
217
0,85Mn; 2Si; 0,03P; 0,04S

1,1Mn; 1,45Si; 0,04P; 0,04S
1300-1500 240 - 310
0,9Mn; 2Si; 0,03P; 0,04S
1300-1500 240 - 310
0,4-0,6Cr; 1,2-1,4Si; 0,4-0,6Mn; 1500-1700
elici za automate
0,40
0,46
0,85Mn; 0,04P; 0,10S
0,20
0,20
0,18
0,50Mn, 0.35Si
0,15-0,35Cr; 0,35Mo
0,7-1Cr; 0,45Mo
X 45 CrSi 9 3
0,4
8Cr; 0,2Mo; 3Si
X 15 CrNiSi 25 20
X12NiCrSi36.16
0,15
0,15
25Cr; 20Ni; 1,5Mn; 2Si

16Cr; 36Ni; 2Mn; 1,5Si;
elici za rad na povienim temperaturama
HII
15 Mo 3
13 CrMo 4 4
700 -1005
700 -1050
800 -1200
950 -1150
950 -1150
900 -1100
650 -1050
700 -1200
1100-1300
800 -1300
1000-1200
800 -1300
elici za ventile
Vatrootporni elici
545 - 605
175
585 - 650 175 - 187
410 - 500 120 - 140
450 - 550
450 - 580
217
240
600 - 750
650 - 750
165
223
X10CrAl24
X10CrAl13
4970
4972
1.4762
1.4713
X10CrAl24
X10CrAl13
0,20
0,08
25Cr; 1,5Mn; 1Si; 0,04P; 0,03S

13Cr; 1Mn; 1Si; 0,2Al
450 - 650
185
X7Cr13
X15Cr13
X19CrNi17-2
X12CrNi18-10
X6CrNiTi18-10
X5CrNiMo17-12-2
X6CrNi18-10KT
X50CrMoV15
4170
4171
4570
4571
4572
4573
4580
4770
1.4000
1.4024
1.4057
1.4305
1.4541
1.4401
1.4301
1.4116
X7Cr13
X 15 Cr 13
X 22 CrNi 17
X12CrNi18.9
X 10 CrNiTi 18 9
X 5 CrNiMo 18 10
X 5 CrNi 18 9
X 45 CrMoV 15
0,15
0,20
0,15
0,08
0,08
0,08
0,5
12,25Cr; 1Mn; 0,5Si

16Cr; 2Ni; 1Mn; 1Si
18Cr; 9Ni; 2Mn; 1Si
18Cr; 10,5Ni; 2Mn; 1Si
17,5Cr; 12Ni; 2Mo
19Cr; 9Ni; 2Mn; 1Si;
14Cr; 0,4Mo
450 - 700
650 - 800
800 - 950
500 - 750
600 - 750
500 - 700
800 - 1000
130 - 210
180 - 230
225 - 275
130 - 190
130 - 190
130 - 180
1540
1740
1840
1940
3840
4150
4751
4756
6444
6880
7880
7680
6980
9682
9681
9683
1.1730
1.1744
1.1525
1.1545
1.2842
1.2080
1.2343
1.2363
1.2550
1.3355
1.3346
1.3343
1.3255
1.3265
1.3202
1.3207
C45 W 3
C67 W
C80 W 1
C105W1
90 MnCrV 8
X 210 Cr 12
X 38 CrMoV 5 1
X 100 CrMoV 5 1
60 WCrV 7
S 18-0-1
S2-9-1
S 6-5-2
S18-1-2-5
S18-1-2-10
S 15-1-4-5
S10-4-3-10
0,5
0,6 Co; 0,6 Mn; 0,3 Si
0,7
0,15 Cr; 0,25 Mn; 0,20 Si
0,8
0,15 Cr; 0,25 Mn; 0,20 Si
1,05
0,15 Cr; 0,35 Mn; 0,35 Si
0,90
1,6 Mn
2,25
12 Cr
0,35
1,5 Mo; 5 Cr; 0,4 V
1,00
1 Mo; 5 Cr
0,5
2,5 W; 1,5 Cr
0,75
18 W; 4 Cr; 1 V
1,5 W; 8,5 Mo; 4 Cr; 1 V
0,85
6 W; 5 Mo; 4 Cr; 2 V
0,75
18 W; 4 Cr; 5 Co; 1 V
0,80
18 W; 4 Cr; 8 Co; 2 V
1,5
12 W; 4 Cr; 5 Co; 5 V
1,25 10 W; 3,7 Mo; 4 Cr; 10,5 Co; 3,2V
C45U
C70W2
C80U
C105U
90MnCrV8
X210Cr12
X37CrMoV5-1
X100CrMoV5-1
60WCrV8
HS18-0-1
HS6-5-2
HS15-1-4-5
Nerajui i hemijski postojani elici
Alatni elici
720
780
720
720
820
180
190
200
250
250
250
250
240
240
240
240 - 300
II DEO
PRORAUN PRENOSNIKA ZA GLAVNO KRETANJE

Na osnovu prorauna brzina rezanja za ekstremne uslove obrade (Vmin i Vmax) izraunavaju se
odgovarajui brojevi obrtaja nmin i nmax. Tada e broj stupnjeva promene biti:
i usvaja se ceo vei broj.
Prikazae se proraun prenosnika glavnog kretanja, koje e biti primenjen kod struga, builice i
glodalice.
Kao polazne podatke za proraun prenosnika usvojie se:
x minimalni broj obrtaja nmin=1450 o/min
x pogonska snaga maine P=7 kW
x broj stupnjeva promene m=12 i
x geometriski factor promene =1.25
Iz tabele 1 priloga na osnovu minimalnog broja obrtaja, broj stupnjeva promene i geometriski
factor promene vri se izbor standardnih vrednosti brojeva obrtaja koje prenosnik glavnog
kretanja treba da obezbedi.
n1=140 o/min
n5=355 o/min
n9=900 o/min
n2=180 o/min
n6=450 o/min
n10=1120 o/min
n3=224 o/min
n7=560 o/min
n11=1400 o/min
n4=280 o/min
n8=710 o/min
n12=1800 o/min
Mogu se koncepirati razliite kinemacke eme prenosnika sa 12 stupnjeva promene. Usvojie se
prenosnik IV/12, ija je kinemacka ema data na slici 1.
Pomou ove kinemacke eme mogu se dati i razliita reenja dijagrama brojeva obrtaja
(lezingerovog dijagrama). U daljem proraunu koristie se dijagrami brojeva obrtaja dati na
slici 1.
Slika 1. Kinematska ema i dijagram brojeva obrtaja prenosnika glavnog kretanja
Najpovoljniji lezingerov dijagram je onaj koji obezbeuje najumerenije prenosne odnose za

pojedine parove zupanika (bez velikih ubrzanja i usporenja), i treba teiti da ulazni broj obrtaja
bude to blii maksimalnom broju obrtaja glavnog vratila.
Ve je reeno da prenosni factor (K) pojedinih zupanika netreba da bude vei od:
x za usporenje
x za ubrzanje
na osnovu ega se dobija broj polja (koje preseca spoljna linija za pojedine parove zupanika na
lezingerovom dijagramu) za:
x usporenje
x ubrzanje
Proraun broja zuba zupanika
Proraun se zasniva na jednakosti meusobnog rastojanja vratila prenosnika.
Kako je prenik podeonih krugova u sprezi:

onda je osno rastojanje slika 2.:
gde je:
m-modul zupanika [mm],

z1-broj zubaca pogonskog zupanika,
z2-broj zubaca gonjenogzupanika.
Slika 2. ema zupanika u sprezi
1 - temeni, 2 - podeoni, 3 - podnoni krugovi

A meuosno rastojanje
a) Ako se pri stepenovanju geometrijskog faktora promene koriste standardni

brojevi
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila I i II sledi (sl. 1.):
U konstrukciji prenosnika uzima se za parove zupanika koji se spreu izmeu dva vratila:
Preporuuje se da minimalni broj zuba zupanika mora biti vei od 16.
Vano je napomenuti da se pri stepenovanju geometrijskog faktora promene mora potovati

princip standardnih brojeva koji se satoji u sledeem:
x Proizvod dva standardna broja je standardni broj
x Kolinik dva standardna broja je standardni broj
U tabeli 2 priloga prikazane su standardni brojevi geometriskog faktora promene pri
njihovom stepenovanju.
Usvaja se:
z3
f2 z 4
1.6 35 56 z 3 56
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila II i III sledi (sl. 1)
Usvaja se:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila III i IV sledi (slika 1):
Usvaja se:
Brojevi zuba zupanika prenosnika glavnog kretanja:

I-II
II-III
III-IV
b) Ako se pri stepenovanju geometriskog faktora promene

vrednost
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila I i II sledi (sl. 1):
z2
z4
z3
1
z4
z1
1
z2
f2 1
1 1
4
f6 f4
f4 1
1.256 1.254
1 1.254
6.256 62.56
3.441 34.41
Usvaja se:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila II i III sledi (sl. 1):
koristi izraunata
Usvaja se:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila III i IV sledi (sl. 1):
Usvaja se:
Brojevi zuba zupanika prenosnika glavnog kretanja:

I-II
II-III
III-IV
2. Proraun stvarnog brojs obrtaja

a) Ako se pri stepenovanju geometriskog faktora koriste standardni brojevi
Posmatrajui lezingerov dijagram (sl. 1) izraunavaju se stvarne vrednosti brojeva obrtaja ako
je prilikom prorauna broja zuba zupanika koriena standardna vrednost pri stepenovanju
geometriskog faktora promene:
b) Ako se pri stepenovanju geometriskog faktora promene

vrednosti
koriste izraunate
Stvarne vrednosti brojeva obrtaja ako je prilikom prorauna broja zuba zupanika koriena
izraunata vrednost pri stepenovanju geometriskog faktora promene.
3. Provera greke
Pod proverom greke podrazumeva se odstupanje stvarnih brojeva obrtaja, preko broja zuba
zupanika, od standardnih brojeva obrtaja prenosnika glavnog kretanja. Dozvoljena graka
brojeva obrtaja se kree u granicama od -2 do +4 od standardnog broja obrtaja i izraunava se na
osnovu jednaine:
gde je:
-stvaran broj obrtaja

n-standardni broj obrtaja
a)
b)
Analizirajui dobijene rezultate zakljuuje se da u proraunu prenosnika, pri stepenovanju

geometriskog faktora promene uvek treba uzimati standardne vrednosti brojeva jer je greka
manja ( u daljem proraunu primenjivae se standardna vrednost geometriskog faktora promenetabela 2. priloga).
Pri proraunu brojeva obrtaja vratila treba maksimalno izbegavati koriena geometriskog
faktora promene i uvek, ili gde god je to mogue, proraun vriti preko brojeva zuba zupanika.
4. Proraun modula prenosnika glavnog kretanja
Modul se proraunava za najoptereeniji zupasti par, a to je poslednji par prenosnika koji

prenosi najmanji broj obrtaja a najvei obrtni moment.
Modul se proraunava za manji zupanik u sprezi, za koji je faktor oblika zupca () nepovoljniji.
Materjal manjeg zupanika obino je za oko 10 do 15% jai od materjala veeg zupanika zbog
nepovoljnijeg oblika zupaca i eeg ulaska u spregu. Za vei zupanik, za koji se usvaja isti
modul radi mogunosti sprezanja, obino se provetrava napon od savijanja (f < df).
Raunom dobijeni modul treba prilagoditi standardnim podacima ( tabela 3 priloga). Korisno je
proraun vriti za nekoliko varjanti (za razliite podatke za z, , df, k) pa usvojiti najpvoljniju
za date uslove rada.
Proraun modula vri se po obrascu:
injenica
da je zubac u poetku dodirnog perioda optereen priblino polovinom periferne sile

opravdava uvoenje stepena sprezanja u obrazac za izraunavanje modula. Za sluaj da je stepen
sprezanja
dodaje se tada u imeniocu obrasca za modul faktor stepena sprezanja u obliku
tako da ovako dobijeni obrazac za modul glasi:
gde je:
P-nominalana sanaga koju zupanik treba da prenesu (W)

-faktor oblika zubaca
df-doputen napon za savijanje (Pa)
-faktor duine zupaca
z-broj zuba manjeg zupanika
-ugaona brzina manjeg zupanika
(rad/s)
-faktor stepena sprezanja
Stepen sprezanja se rauna prema obrascu:

Svakom broju zubaca standarnih evolventnih zupanika sa uglom dodirnice =20o odgovara
odreena vrednost parcijalnog stepena sprezanja 1, odnosno 2 (tabela 9 priloga).
Faktor oblika zupca zavisi od ugla dodirnice , od broja zubaca odnosno njihovog oblika i
faktora pomeranja profila x (tabela 4 priloga).
Doputeni napon za savijanje odreuje se po obrascu:
gde je:
k-faktor radnih uslova
df0-polazna vrednost doputenog napona za savijanje prema tabeli 5 priloga .
Faktor radnih uslova k zavisi od periferne brzine V (m/s) tanost i finoe izrade, tanosti
sklapanja spregnutih zupaniak i doputenih uslova rada (uticaj okoline, zagrevanja vrste
optereenja i td.) i moe se u domenu malih i umerenih brzina izraziti ovim obrascem:
gde je:
a1-faktor tanosti i finoe obrade (tabela 6 priloga)

a2-faktor tanosti sklapanja i optih radnih uslova (tabela 7 priloga)
V-periferna brzina:
D-prenik podeonog kruga
Faktor duine zupca zavisi od predviene izrade i obrade zupca, od tanosti sklapanja
zupanika i njihovog smetaja (krutost vratila, leita, kuica). Faktor duine moe se birati na
osnovu preporuka datih u tabeli 8 priloga.
Kao to je ve reeno proraun modula vri se za najoptereeniji par zupanika(za manji
zupanik u sprezi), a to je kod prenosnika glavnog kretanja zupasti par
x
x
x
x
Za proraun modula potrebni su sledei podaci:

Koeficijent pomeraja profila x1=x2=0
Ugao dodirnice =20o
usvaja se materjal zupanika 4320
pretpostavlja se periferna brzina manjeg zupanika v=1 m/s
P=7 kW
11=10.124 (za zupanik z11=24 iz tabele 4 priloga vri se interpolacija)
Za 4320
a1=5 (tabela 6 priloga)
(tabela 5 priloga)
=20 (tabela 8 priloga)
Kako je najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik glavnog kretanja ( n1=142 o/min) ujedno i broj
obrtaja zupanika z12, onda je broj obrtaja manjeg zupanika z11:
za zupanik z11=24 (tabela 9 priloga)

(
tako da se faktor stepena sprezanja koristi za
proraun modula)
Usvaja se: ms=3 mm (tabela 3 priloga)

Za drugi zupanik u sprezi (z12) proverava se napon savijanja:
P=7 kW
12=9.58 (za zupanik z12=30 iz tabele 4 priloga )
Za 4320
(tabela 5 priloga)
Proraun modula na osnovu izdrljivosti zubaca na gnjeenje
I ovde se modul proraunava za manji zupanik u sprezi:
gde je:
-doputena vrednost koeficijenta izdrljivosti na pritisak
Doputena vrednost koeficijenta izdrljivosti na pritisak se rauna po obrascu:
gde je:
K-koeficijent izdrljivosti bokova na gnjeenje
-stepen sigurnosti i kree se u granicama 1.5 do 2 (u proseku od 1.5 do 1.8)
Poluprenici krivina korigovanih zubaca razlikuje se od krivina nekorigovanih zubaca. Zbog ove
razlike uvodi se obrazac za proraunavanje modula korigovanih zubaca faktor:
gde je:
d-ugao dodirnice u radu
=20o-standardni ugao dodirnice
Faktor mnoi se pokretna vrednost u obrascu za modul, tako da on za korigovane zupce glasi:
Za proraun modula na osnovu izdrljivosti zubaca na gnjeenje potrebni su sledei podaci:

x koeficijent pomeranja profila x1=x2=0 ( ne koristi se za proraun
x ugao dodirnice =200
x usvaja se materjal zupanika 4320
x usvaja se stepen sigurnosti
P=7 kW
Za 4320
K=45
(tabela 5 priloga)
z11=24
Kako je najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik glavnog kretanja (n1=142
obrtaja zupanika z12, onda je broj obrtaja manjeg zupanika z11:
Usvaja se: ms=2.5mm (tabela 3 priloga)

Za proraun zupanika koristie se modul m=3 mm.
Z 1 Z2 Z 3 Z4 Z5 Z6 Z7 Z8
m 2
2
2
2
2.5 2.5 2.5 2.5
d
52 130 112 70 50 80 65 65
b
20 20 20 20 20 20 20 20
Z9
2.5
80
20
Z10
2.5
50
20
Z11
3
72
20
) ujedno i broj
Z12
3
90
20
Z13
3
81
20
Z14
3
81
20
5.1.5 Proraun vratila prenosnika glavnog kretanja
Vratila su nosai obrtnih mainskih delova (zupanika, kainika, i dr.) i pri tome omoguavaju
obrtanje ovih delova, spajanje u funkcionalnu celinu i prenoenje optereenja. Stoga vratila su
izloena sloenom naprezanju (savijanje, pritisak-zatezanje i uvijanje).
Najbolje je proraunavati predposlednje vratilo prenosnika, ono koje je ujedno prima i prenosi
najvei obrtni moment, odnosno pri ostvarivanju najmanjeg broja obrtaja na glavnom vratilu.
U naem sluaju, najoptereenije vratilo prenosnika glavnog kretanja je vrtilo III. (slika. 1). Na
njemu se nalazi zupanik z6, koji prima obrtno kretanje i zupanik z11, koji prenosi obrtno
kretanje pri ostvarivanju najmanjeg broja obrtaja (n1) na glavnom vratilu IV.
Proraun vratila III
Kod prenosnika sa promenljivim grupama zupanika primenuju se cilindrini zupanici sa

pravim zubima.
Sile koje se javljaju pri sprezanju zupanika (slika 3.) su:
x obimna:
za x=0
za x 0
x
gde je:
d-prenik podeonog kruga
dw-prenik kinematskog kruga
T-obrtni moment
Polazni podaci:
Slika 3. Sile kod spregnutih cilindrinih zupanika sa pravim zubima
nul=710
P=7 kW
d6=80mm
d11=72mm
Broj obrtaja vratila III (sl. 1):
x
x
x
x
Proraun obrtnog momenta (T) i obrtnih sila (Ft)
A /
6 7
11 7
B /
Proraun aktivnih sila na vratilu III
/
376.58
376.58
/
/
80
72
/
Rezultujue sile na vratilu III u V-V ravni:
Rezultujue aktivne sile na vratilu III u H-H ravni:
/
9414.5
10460.55
/
Otpori oslonaca u V-V ravni
Otpori oslonaca u H-H ravni
Rezultujui otpori oslonaca:
Momenti savijanja u V-V ravni
Moment savijanja u H-H ravni
Rezultujui moment savijanja
A
6
11
B
0
358867.8
-621797.4
0
0
718526
897411.2
0
0
803159.83
1091777.85
0
Dimenzionisanje vratila III
gde je:
Usvaja se materjal vratila: 4732 (tabela 10 priloga)

Rm=900-1200
; DS(-1)=500
; DU(-1)=400
Dozvoljeni napon na savijanje:
DS(-1)-(tabela 10 priloga)
K-faktor koji uzima u obzir koncentraciju napona (tabela 11 priloga)

S-stepen sigurnosti
Usvaja se: K=2.2 (tabela 11 priloga); S=2.
Ekvivalentni (idealni) moment
A
6
11
B
Idealni precnik vratila
0
803159.83
1091777.85
0
0
376580
376580
0
1.25
1.25
1.25
1.25
0
836935.61
1116859.159
0
A
6
11
B
0
836935.61
1116859.159
0
500
500
500
500
Susv
2
2
2
2
113.64
113.64
113.64
113.64
/
42.17
46.43
/
Standardni prenici vratila
K
A /
/ /
/
/
6 42.17 2 5.5
47.67
48
11 46.43 2 5.5
51.93
52
B /
/ /
/
/
t-dubina zljeba vratila (tabela 4.10 M.Elementi-V.Nikoli)
Ako je veza vratila i elemenata na njemu ostvarena klinom onda se na proraunatu vrednost
prenika vratila treba dodati vrednost dubine ljeba u vratilu t, pa je dvr=di+t. Na osnovu ovako
proraunate vrednosti prenika vratila usvaja se peva standardna vrednost prema tabela 12
priloga.
Ako je veza vratila i elemenata na njemu ostvarena ljebnim spojem usvaja se prva manja
vrednost za d u odnosu na proraunatu, jer se pri kasnijoj proveri stepena sigurnosti, dobijaju
zadovoljavajui rezultati. Dimenzije ljebnih spojeva prikazane su u tabeli 4.11-M.Eleminti,
V.Nikoli
Usvajaju se prenici vratila na mestima A i B (gde postavljamo leajeve):

dA=40mm
i
Provrera vratila
K
6 48
5.5
42.17 836935.61 7364.79 113.64
2.2 250.008
11 52
5.5
46.43 1116859.159 9828.05 113.64
2.2 250.008
dB=45mm
Susv S
2 1.99
2 1.99
Izbor leajeva
Izbor leajeva se vri na osnovu zadatih radnih uslova, kao to su opterenje, broj obrtaja, vek
trajanja i sigurnost u radu, i td. Pri tome, prvo se donosi odluka o tipu kotrljajnog leaja.
Osnova za proraun je dinamika mo noenja, kada leaji imaju uestalost obrtaja veu od 10
min-1, a izloenost su optereenjima konstantnog pravca, inteziteta i smera:
gde je:
F-ekvivalentno dinamiko optereenje
kt-faktori temperature (tabela 13 priloga)
-eksponent koji zavisi od oblika kotrljajnih tela (=3-za leaje sa kuglicama, =10/3-za leajeve
sa valjcima)
L-radni vek leajeva
Vrednost dinamike moi noenja i osovine mere leaja za neke tipove i serije leaja (izvodi iz
katalogaproizvoaa), date su u tabelama 5.3...5.8-Mainski E. V.Nikoli
Optereenje koje dejstvuje na leaj odreuje se prema poznatim zakonima mehanike. U praksi se
sreu tri sluaja optereenja kod leaja: radialna, aksialana i kombinovana.
Ako je optereenje stalno i dejstvuje radijalno, onda je ekvivalentno optereenje leaja F=Fr. U
sluaju dejstva samo aksijalne sile uzima se da je ekvivalentno optereenje F=Fa. Pri dejstvu
radijalnih i aksijalnih sila (kombinovano optereenje), ekvivalentno optereenje dobija de na
osnovu izraza:
gde je:
Fr-stvarno radijalno optereenje u osloncu
Fa-stvarno aksijalno optereenje u osloncu
X-koeficijent radijalnog optereenja
Y-koeficijent aksijalnog optereenja
Vrednost X i Y koeficijenta zavisi od tipa veliine leaja kao i od odnosa veliine aksijalne i
radijalne komponente optereenja
i date su za neke tipove leaja u tabeli 5.1 Mainski E.
V.Nikoli.
Usvajaju se polazni podaci:
nIII=177.5
L=2400 h radni vek leaja
t=100oC radna temperatura leaja
=3
dA=40mm
dB=45mm
Izbor leaja za rukavac A vratila:
x
x
x
x
x
x
(tabela 13 priloga)
Usvaja se leaj: 6408 (tabela 5.3 Mainski E. V.Nikoli.)

dA=40mm B=27mm
C=63.7 kN
D=110mm r=2mm
Co=36.5 kN
Izbor leaja za rukavac B vratila
(tabela 13 priloga)
Usvaja se leaj: 6309 (tabela 5.3 Mainski E. V.Nikoli.)

dB=45mm B=25mm
C=52.7 kN
D=100mm r=1.5mm
Co=30 kN
Slika 4. ema optereenja i dijagrami momenata
Prenosnik pomonog kretanja
Na osnovu prorauna koraka za ekstremne uslove obrade (Smin i Smax) za razliite postupke
obrade (struganje, bruenje i glodanje) izraunava se broj stupnjeva promene prenosnika
pomonog kretanja:
i usvaja se ceo vei broj.
Slika 5. Kinematska ema struga i lezingerov dijagram prenosnika pomonog kretanja
Prenosnikpomonogkretanjakodstruga
Kao polazne podatke za proraun prenosnika usvaja se:

x minimalni Smin=0.08
x Snaga prenosnika P=2.5 kW
x broj stupnjeva promene m=8
x geometriski faktor promene =1.25
Iz tabele 14date u prilogu na osnovu minimalnog koraka broja stupnjeva promene i
geometriskog faktora promene, vri se izbor standardnih vrednosti koraka koje prenosnik
pomonog kretanja treba obezbediti.
Usvaja se prenosnik pomonog kretanja IV/8 ija kinematska ema i lezingerov dijagram
prikazan na slici 2.
Prenosnik pomonog kretanja dobija pogon iz prenosnika za glavno kretanje odnosno sa glavnog
vratila posredstvom zupastog para A/B. Zupanici A i B mogu biti izmrnjivi tako da moemo
da proirimo raspoloivi broj koraka. U daljem proraunu prenosni faktor ovog zupastog para
bie jedan.
Kao pretvara obrtnog u pravolinisko kretanje u nosau alata, primeniemo kinemacki par
zavojno vreteno-navrtka. Zavojno vreteno je sa trapeznim profilom, koraka 5mm i sa jednim
hodom.
Iz jednakosti meusobnog rastiojanja vratila I i II sledi:
Usvajamo:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila II i III sledi:
Usvajamo:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila III i IV i vratila IV i V sledi:
z10
z12
z11
1
z12
z9
1
z10
1 1
2
1 1 1
2
Usvajamo:
Brojevi zuba zupanika prenosnika pomonog kretanja kod struga:
I-II
II-III
III-IV
IV-V
Da bi se dobio potreban korak mora se uvesti redukcija (najee je u granicama 1:1.5-1:4)

izlaznog broja obrtaja iz prenosnika pomonog kretanja, sa dva para zupanika sa prenosnim
faktorom:
Usvajaju se brojevi zuba ovih zupanika:
Proraun koraka preko broja zuba zupanika:
Posmatrajui lezingerov dijagram prenosnika pomonog kretanja izraunava se stvarna

vrednost koraka:
Provera grke
Dozvoljena greka koraka se kree u granicama od -2 do +4 od standardne vrednosti i izraunava

se na osnovu jednaine:
gde je:
Sstv-stvarni korak
S-standardni korak
Proraun modula prenosnika pomonog kretanja
Modul se proraunava za najoptereeniji zupasti par prenosnika pomonog kretanja, a to je

poslednji par (
) koji prenosi najmanji broj obrtaja a najvei obrtni moment:
Za proraun modula potrebni su nam sledei podaci:
x snaga P=2.5 kW
x najmanji broj obrtaja prenosnika glavnog kretanja n1=142
x koeficijent pomeranja profila x1=x2=0
x ugao dodirnice
x pretpostavlja se periferna brzina manjeg zupanika v=0.2
P=2.5 kW
(za zupanik
Za elik 5421
iz tabela 4 priloga)
(tabela 5 priloga)

Najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik pomonog kretanja ujedno je i broj obrtaja zupanika
z12:
onda je broj obrtaja zupanika z11:
modula)

tako da se faktor stepena sprezanja koristi za proraun
Usvaja se: ms=3.5mm (tabela 3 priloga)

Za drugi zupanik u sprezi (z12)proverava se napon od savijanja.
P=2.5 kW
(za zupanik z12=32 iz tabele 4 priloga vri se interpolacija)

Za 5421
(tabela 5 priloga)
(tabela 8 priloga)
z12=32
=146.79 MPa
Proraun zubaca na osnovu izdrljivosti zubaca na gnjeenje
I ovde se modul proraunava za manji zupanik u sprezi.

x koeficijent pomeranja profila x1=x2=0 (ne koristimo za proraun )
x ugao dodirnice =20o
x usvaja se naterjal zupanika 5421
P=2.5 kW
(tabela 5 priloga)
Za 5421
(tabela 8 priloga)
Usvaja se m=2mm (tabela 3 priloga)

Za proraun zupanika koristie se modul m=3.5 mm
m 2.5 2.5 2.5 2.5 3 3 3 3 3.5 3.5 3.5 3.5
d 75 120 97.5 97.5 96 120 108 108 70 112 70 112
b 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
Prenosnik pomonog kretanja kod builice

x minimalni korak
x snaga prenosnika P=2 kW
x geometriski faktor promrne
Iz tabele 14 priloga na osnovu minimalnog koraka, broja stupnjeva promene i geometriskog
faktora promene vri se izbor standardnih vrednosti koraka koje prenosnik pomonog kretanja
treba da obezbedi.
Usavaja se prenosnik pomonog kretanja IV/8 ija je kinemacka ema i lezingerov dijagaran
Slika 6. Kinematska ema builice i lezingerov dijagram prenosnika pomonog kretanja
Prenosnik pomonog kretanja dobija pogon iza prenosnika glavnog kretanja, odnosno sa glavnog
vratila posredstvom zupastog para A/B. Zupanici A i B mogu biti izmenjivi tako da moemo
da proirimo raspoloiv broj koraka. U daljem proraunu prenosni faktor ovog zupastog para
bie jedan.
Kao pretvara obrtnog u pravolinisko kretanje primenie se kinemacki par zupanik (z=13)zupasta letva (modula 3.5 mm).
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila I i II sledi:
z2
z4
z3
1
z4
z1
1
z2
Usvajamo:
11
1 1
f f
1 f
1.4 1.4 2.8

1 1.4 2.4
Usvajamo:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila III i IV sledi:
Usvajamo:
Brojevi zuba zupanika prenosnika pomonog kretanja kod builice:
I-II
z1=40
z2=56
z3=48
z4=48
II-III III-IV
z5=28
z6=56
z7=42
z8=42
z9=12
z10=34
z11=27
z12=19
Da bi se dobio potreban korak moramo uvesti redukciju (najee je u granicma 1:2.5-1:4)

izlaznog broja obrtaja iz prenosnika pomonog kretanj, sa dva papr zupanika i jednim punim
parom, sa prenosnim faktorima:
Usvaja se broj zupanika :
Proraun koraka preko broja zuba zupanika
Posmatrajui lezingerov diajgram prenosnika pomonog kretanja izraunavaju se stvarne

vrednosti koraka.
Provera greke
Dozvoljena greka se kree u granicama od -2 do +4 od standardne vrednosti i izraunava se na

osnovu jednaine:
gde je:
Sstv-stvarni korak
S-standardni korak

poslednji par (z9/z10) koji prenosi najmanji broj obrtaja a najvei obrtni moment.

x snaga P=2 kW
x najmanji broj obrtaja prenosnika glavnog kretanja n1=142
x ugao dodirnice
P=2 kW
(za zupanik
Za elik 5421
iz tabela 4 priloga)
(tabela 5 priloga)
Najmanji broj obrtajakoji daje prenosnik pomonog kretanja ujedno je i broj obrtaja zupanika
z10:

proraun modula)

P=2 kW

Za 5421
(tabela 5 priloga)
(tabela 8 priloga)
z10=34
=131.01 MPa

P=2 kW
Za 5421
(tabela 5 priloga)
(tabela 8 priloga)
Usvaja se m=3.5mm (tabela 3 priloga)

Za proraun zupanika koristie se modul m=4 mm
m 2.5 2.5 2.5 2.5 3 3 3 3 4 4 4 4

d 100 140 120 120 84 168 126 126 48 136 108 76
b 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
Prenosnik pomonog kretanja kod glodalice

x minimalni korak
x snaga prenosnika P=2.5 kW
x geometriski faktor promrne
Iz tabele 14 priloga na osnovu minimalnog koraka, broja stupnjeva promene i geometriskog
faktora promene vri se izbor standardnih vrednosti koraka koje prenosnik pomonog kretanja
treba da obezbedi.
Kod glodalice primenjuje se nezavisni prenosnik pomonog kretanja sa svojim posebnim

pogonom.
Usavaja se prenosnik pomonog kretanja IV/8 ija je kinemacka ema i lezingerov dijagaran
Kao pretvara obrtnog u pravolinisko kretanje primenie se kinemacki par zupanik zavojno
vreteno-navrtka. Zavojno vreteno je sa trapeznim profilom, koraka 6mm i sa jednim hodom.
Slika 7. Kinematska ema glodalice i lezingerov dijagram prenosnika pomonog kretanja
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila I i II sledi:
Usvajamo:
Usvajamo:
Iz jednakosti meusobnog rastojanja vratila III i IV sledi:
Usvajamo:
Brojevi zuba zupanika prenosnika pomonog kretanja kod builice:
I-II
II-III III-IV
z1=27 z5=30 z9=16

z2=54 z6=48 z10=20
z3=45 z7=39 z11=18
z4=36 z8=39 z12=18
Da bi se dobila potrebna brzina pomonog kretanja mora se uvesti dvostruka redukcija ispred i
etvorostruka redukcija (najee je u granicama 1:2.5-1:4) iza prenosnika pomonog kretanja:
Usvaja se broj zupanika :
Proraun brzine pomonog kretanja preko broja zuba zupanika
Prvo je potrbno da se odredi broj obrtaja pogonskog elektromotora prenosnika pomonog

kretanja (pomou lezingerovog dijagrama):
Usvaja se broj obrtaja elektromotora:

Posmatrajui lezingerov dijagram izraunava se brzina pomonog kretanja.
Provera greke
Dozvoljena greka se kree u granicama od -2 do +4 od standardne vrednosti i izraunava se na

osnovu jednaine:
gde je:
VPstv-stvarna brzina pomonog kretanja korak
VP-standardna brzina pomonog kretanja

poslednji par (z9/z10) koji prenosi najmanji broj obrtaja a najvei obrtni moment.

x snaga P=2.5 kW
x broj obrtaja elektromotora n0=1040
x ugao dodirnice
P=2.5 kW
(za zupanik
Za elik 5421
iz tabela 4 priloga vri se interpolacija)

(tabela 5 priloga)
Najmanji broj obrtaja koji daje prenosnik pomonog kretanja ujedno je i broj obrtaja zupanika
z10:

proraun modula)

P=2.5 kW
(tabela 5 priloga)
Za 5421
(tabela 8 priloga)
z10=20
=187.85 MPa

P=2.5 kW
Za 5421
(tabela 8 priloga)
(tabela 5 priloga)
Usvaja se m=3mm (tabela 3 priloga)

Za proraun zupanika koristie se modul m=3 mm
m 2 2 2 2 2.5 2.5 2.5 2.5 3 3 3 3

d 54 108 90 72 75 120 97.5 97.5 48 60 54 54
b 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
III DEO
5. MODELIRANE ELEMENATA PRENOSNIKA

Veina modela (ako ne i svi) mogu se kreirati na vie naina. Koji nain bi bio
najoptimalniji teko je dati pravi odgovor. Nain modeliranja u mnogim sluajevima zavisi
od inenjerskih zahteva, iskustva projektanta i mogunosti softvera. Pomenuti problemi su
samo neki od mnogobrojnih.
5.1. MODELIRANE DELOVA

Modeliranje delova primenom modelskih formi predstavlja najire rasprostranjenu CAD
tehnologiju. Modelske forme obezbeuju kreiranje veoma sloenih modela proizvoda na
relativno lak nain. Bez obzira na sloenost geometrije konkretnog mainskog elementa i
kategoriju konstrukcije kojoj pripada, postupak modeliranja ima manje ili vie univerzalni
tok. U osnovi sastoji se od sledeih koraka >6@:
formiranje skica,
kreiranje modelskih formi,
komponovanje modelskih formi u deo.

Formiranje skica poinje izborom ravni skiciranja (sistemska koordinatna ravan ili neka
pomona referentna ravan), dok se kasnije mogu koristiti i stranice modela kao ravan
skiciranja. Pored ravanskih (2D), mogue je i formiranje trodimenzionalnih (3D) skica.
Njihova primena je najee vezana za kreiranje specijalnih oblika koji se dobijaju
izvlaenjem po putanji, zavojnih lebova i ispupenja.
Kreiranje modelskih formi nastaje primenom odgovarajue modelske operacije (izvlaenje,
rotacija, kreiranje rebara i nagiba, izrada otvora i dr.) nad skicom. Modelske operacije
modelu dodaju ili oduzimaju materijal, dok forme samo dodaju.
Modeliranje prenosnika maina alatki se sastoji iz izrade modela velikog broja zupanika i
vratila i formiranje sklopa.
Tabela 5.1. Koriene komande za modeliranje elemenata prenosnika

Komanda
Naziv
Opis
Sketch
Prelazak u modul za skiciranje
Exit Workbench
Izlazak iz radnog okruenja
Constraints Defined in
Dialog Box
Otvara dijalog prozor za zadavanje

ogranienja
Constraint
Zadaje dimenziona ogranienja
Plane
Kreira referentnu (pomonu) ravan
Rectangle
Kreira pravougaonik
Circle
Kreira krunicu
Elongated Hole
Kreira izdueni otvor
Apply Material
Dodeljuje karakteristike materijala modelu
Pocket
Pad
Operacija izvlaenja sa oduzimanjem

materijala
Operacija izvlaenja sa dodavanjem
materijala
Groove
Operacija rotacije sa oduzimanjem materijala
Shaft
Operacija rotacije sa dodavanjem materijala
Slot
Operacija izvlaenja po putanji sa

oduzimanjem materijala
Hole
Operacija kreiranja krunog otvora
Thread/Tap
Operacija kreiranja spoljanjeg navoja
Circular Pattern
Umnoavanje modelskih formi po krunoj

emi
Chamfer
Operacija obaranja ivica
Edge Fillet
Operacija zaobljavanja ivica
5.1.1. ZUPANIK SA OTVOROM ZA KLIN
Zupanik je jedan od osnovnih elemenata prenosnika, ali princip njegovog modeliranja

nee biti prikazan u ovom radu, ve e on biti pokrenut iz ranije kreiranog Macro-a.
Takav zupanik predstavljae osnovu svim zupanicima koji se kreiraju u okviru
prenosnika, stim to e se po potrebi nad njim vriti odreene korekcije (izrada otvora na
glavini, izrada glavnog zupanika aksijalne grupe, razna olakanja i sl.).
Ovo samo jedan od moguih naina dobijanja modela zupanika. Pored izrade pomou
Macro-a, zupanik se jo moe dobiti izradom modela na osnovu dimenzija dobijenih
proraunom, uvesti iz kataloga delova ili koristiti ranije kreiran model (CATPart).
Slika 5.1. Model i stablo modela zupanika sa otvorom za klin - Z13

Korak 1: pokretanje nultog zupanika sa pravim zupcima pomou modula Macro
Izabrati komande ToolsMacroMacros
Slika 5.2. Pokretanje modula Macro
U okviru prozora Macros pronai nulti zupanik sa pravim zupcima,

selektovati ga i pokrenuti komandom Run. Odmah e se aktivirati model.
Slika 5.3. Prikaz prozora Macros i pokrenutog zupanika

Korak 2: izmena parametara zupanika
Poto je zupanik parametrizovan, na njemu se vri izmena pojedinih

parametara (modul i broj zubaca) tako to se aktivira komanda Formula.
U okviru prozora Formulas definisati vrednosti ova dva parametra prema

podacima iz prorauna, potom izmene potvrditi sa OK.
Slika 5.4. Prikaz izmene parametara zupanika Z13

Korak 3:
kreiranje modelske forme Pocket.1
Selektovati bonu stranicu zupanika i aktivirati komandu Sketch, a zatim u

modulu za skiciranje skicirati krunicu prenika D=64 mm.
Izai iz modula za skiciranje pomou komande Exit Workbench i aktivirati

komandu Pocket. U okviru prozora Pocket Definition definisati neophodne
parametre kao na slici i potvrditi ih sa OK.
Slika 5.5. Skica profila i definisanje parametara modelske forme Pocket.1

Korak 4: kreiranje modelske forme Pocket.2
Selektovati bonu stranicu zupanika i aktivirati komandu Sketch.
Skicirati i dimenzionisati profil leba uz sva neophodna ogranienja

(Symmetry, Concidence).
Pomou komande Exit Workbench izai iz modula za skiranje i aktivirati

komandu Pocket. U okviru prozora Pocket Definition definisati neophodne
parametre kao na slici i potvrditi ih sa OK.
Sauvati dokument pomou komande FileSave As, uneti naziv ili oznaku zupanika i
odrediti lokaciju na kojoj e se nalaziti.
NAPOMENA:
Prva dva koraka izrade modela su ista za sve zupanike ovog prenosnika,
stoga da ne bi dolazilo do njihovih ponavljanja, u sledeem primeru izrade modela
glavnog (noseeg) zupanika aksijalno pomerljive grupe ovi koraci e biti
izostavljeni.
U cilju olakanja rada, u tabeli 5.2. su prikazane vrednosti parametara

(broja zuba i modula) za sve zupanike prenosnika.
Postoji i trei parametar koji se menja, a to je irina zupanika. Kako se ona

u ovom sluaju poklapa sa irinom osnovnog (Macro-ovog) modela zupanika,
ovaj parametar e ostati isti za sve zupanike prenosnika.
Tabela 5.2. Vrednosti parametara (broja zuba i modula) za sve zupanike prenosnika
Zupanik Z1 Z2 Z3 Z4 Z5 Z6 Z7 Z8 Z9 Z10 Z11 Z12 Z13 Z14
Broj zuba 26 65 56 35 30 48 39 39 48 30 48 60 54 54
m, [mm] 2 2
2 2 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 3
3
3
3
b, [mm] 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20
d, [mm] 52 130 112 70 75 120 97.5 97.5 120 75 144 180 162 162
5.1.2. GLAVNI (NOSEI) ZUPANIK AKSIJALNO POMERLjIVE GRUPE

Slika 5.7. Glavni (nosei) zupanik pomerljive grupe Z11- Z13

Korak 3: kreiranje modelske forme Pad.3
Selektovati bonu stranicu zupanika i aktivirati komandu Sketch, a zatim

skicirati krunicu prenika D=70 mm.

komandu Pad. U okviru prozora Pad Definition definisati neophodne parametre
kao na slici (duinu i profil izvlaenja) i potvrditi ih sa OK.
Slika 5.8. Skica profila i definisanje parametara modelske forme Pad.3

Korak 4: kreiranje modelske forme Groove.1
Izabrati ravan YZ i aktivirati komandu Sketch, nakon toga izvriti skiciranje

profila vika materijala koji je potrebno ukloniti. Tokom skiciranja projektovati
odgovarajuu ivicu kako bi bilo mogue lake i potpuno definisanje dimenzionih
ogranienja.
Izai iz modula za skiciranje pomou komande Exit Workbench i potom

aktivirati komandu Groove. U okviru prozora Groove Definition prihvatiti sve
ponuene opcije (ugao rotacije je 360 deg, a osa rotacije je osa definisana u skici).
Slika 5.9. Skica profila i definisanje parametara modelske forme Groove.1

Za ovaj korak sprovodi se isti postupak kao i u prethodnom koraku, odnosno

skiciranje se vri u istoj ravni (YZ), a skica profila i njegove dimenzije su prikazane
na slici.
Takoe, u okviru prozora Groove Definition prihvatiti sve ponuene opcije

(ugao rotacije je 360 deg, a osa rotacije je osa definisana u skici).
Korak 6: kreiranje modelske forme Hole.1
Aktivirati komandu Hole i selektovati stranicu na kojoj je potrebno formirati

otvor. Nakon selektovanja otvara se prozor Hole Definition.
U tom prozoru definisati u prvoj kartici tip otvora, prenik otvora i

aktiviranjem komande Sketch (u okviru ovog prozora) definisati taan poloaj
centra otvora. Na kraju, potvrditi podeavanja sa OK.
Slika 5.11. Definisanje parametara modelske forme Hole.1

Selektovati povrinu na kojoj je prethodno izvreno formiranje otvora i

aktivirati komandu Sketch.
Skicirati profil leba sa svim neophodnim dimenzijama i ogranienjima

(Symmetry, Concidence, Concentricity) i na kraju izai iz modula za skiciranje
pomou komande Exit Workbench.
Aktivirati komandu Pocket i u okviru prozora Pocket Definition definisati

parametre kao na slici i potvrditi sa OK.

Korak 8: kreiranje modelske forme CircPattern.2
Aktivirati komandu Circular Pattern i u okviru

Definition definisati potrebne parametre kao na slici
prozora Circular Pattern

(objekat umnoavanja
prethodno kreiran leb, referentna ravan ravan po kojoj e se vriti umnoavanje,
uneti broj umnoaka). Potom ih potvrditi sa OK.
Slika 5.13. Definisanje parametara modelske forme CircPattern.2

Korak 9: kreiranje modelske forme Plane.1 (kreiranje pomone ravni)
Projektovati taku na povrini cilindra prenika 32 mm.
Aktivirati komandu Plane i u okviru prozora Plane Definition definisati
parametre (Tangent to surface, za povrinu izabrati cilindar 64 mm, a za referentnu
taku izabrati prethodno projektovanu taku). Podeavanja potvrditi sa OK.
Slika 5.14. Kreiranje pomone ravni

Za ravan skiciranja izabrati novoformiranu pomonu ravan (Plane.1) i aktivirati
komandu Sketch.
Potrebno je projektovati ivicu (kao na slici) radi preciznijeg definisanja poloaja
leba. Aktivirati komandu Elongated Hole i skicirati profil leba, definisati dimenzije
otvora i ostala potrebna ogranienja (Concidence, Tangency).
Izai iz skice pomou komande Exit Workbench, potom aktivirati komandu
Pocket i u prozoru Pocket Definition definisati potrebne parametre (dubinu i profil
leba) i potvrditi ih sa OK.
Korak 11: kreiranje modelske forme Thread.1
Aktivirati komandu za izradu navoja Thread/Tap, pri emu dolazi do

otvaranja prozora Thread/Tap Definition.
U okviru ovog prozora definisati neophodne parametre (Lateral Face

povrina na kojoj e se nalaziti navoj, Limit Face povrina poetka navoja, Type
vrsta navoja, Thread Depth dubina navoja) i potom ih potvrditi sa OK.
Slika 5.16. Definisanje parametara modelske forme Thread.1

Korak 12: kreiranje modelske forme Chamfer.1
Selektovati ivicu koju treba oboriti i aktivirati komandu Chamfer.
U okviru prozora Chamfer Definition definisati parametre (vrednost

obaranja, tj. duina ivice 1 mm, ugao obaranja 45 deg). Potvrditi sa OK.
Slika 5.17. Definisanje parametara modelske forme Chamfer.1
Sauvati dokument pomou komande FileSave As, uneti naziv ili oznaku zupanika i
odrediti lokaciju na kojoj e se nalaziti.
5.1.3. VRATILO II
Slika 5.18. Vratilo II
Korak 1: aktiviranje modula za kreiranje delova (Part Design)
Izabrati Start Mechanical Design Part Design,

Part Name upisati Vratilo II.
Slika 5.19. Pokretanje modula Part Design
potom u polje Enter
i zadavanje naziva modelu
Korak 2: kreiranje modelske forme Shaft.1
Izabrati ravan YZ i aktivirati komandu Sketch.
Izvriti skiciranje vratila, definisati dimenzije i potrebna ogranienja

(Horizontal, Vertical, Coincidence).
Izai iz modula za skiciranje pomou komande Exit Workbench, potom

aktivirati komandu Shaft. U okviru prozora Shaft Definition definisati parametre
rotacije kao na slici i potvrditi ih sa OK.
Slika 5.20. Skica profila i definisanje parametara modelske forme Shaft.1


parametre kao na slici (Tangent to surface, za povrinu izabrati cilindar 36 mm, a
za referentnu taku izabrati prethodno projektovanu taku). Podeavanja potvrditi
sa OK.


komandu Sketch.
Potrebno je projektovati ivicu na preniku 36 mm (kao na slici) radi preciznijeg
definisanja poloaja leba. Aktivirati komandu Elongated Hole i skicirati profil
otvora leba, definisati dimenzije otvora i ostala potrebna ogranienja (Concidence,
Tangency).
leba) i potvrditi ih.

Ovaj korak je identian prethodnom, odnosno formiraju se skice jo dva

otvora za klin u prethodno formiranoj pomonoj ravni (Plane.1) potujui njihove
dimenzije i meusobna rastojanja.
U prozoru Pocket Definition definisati potrebne parametre, odnosno dubinu

leba i profil leba.
Korak 6: kreiranje modelske forme Slot.1
Selektovati bonu stranicu vratila na kojoj se formira leb i aktivirati

komandu Sketch. Skicirati profil leba sa svim neophodnim dimenzijama i
ogranienjima (Symmetry, Concidence, Concentricity) i na kraju izai iz modula
za skiciranje pomou komande Exit Workbench.
Izabrati ravan YZ i aktivirati komandu Sketch. Izvriti skiciranje putanje

leba i definisati sve neophodne dimenzije i ogranienja (Concidence, Tangency,
Horizontal) i na kraju izai iz modula za skiciranje pomou komande Exit
Workbench.
Aktivirati komandu Slot i u okviru prozora Slot Definition definisati

neophodne parametre (za profil selektovati prvu skicu ovog koraka, a za putanju
leba selektovati drugu skicu), na kraju potvrditi sa OK.
Slika 5.24. Skice profila i definisanje parametara modelske forme Slot.1



(objekat umnoavanja
prethodno kreiran leb, referentna ravan ravan po kojoj e se vriti umnoavanje,
uneti broj umnoaka). Definisanje potvrditi sa OK.
Selektovati ivice koje treba oboriti i aktivirati komandu Chamfer.

obaranja, tj. duina ivice 2 mm, ugao obaranja 45 deg) i potvrditi sa OK.

Korak 9: kreiranje modelske forme EdgeFillet.1
Selektovati ivice koje treba zaobliti i aktivirati komandu Edge Fillet.
U okviru prozora Edge Fillet Definition definisati vrednost zaobljenja

(1 mm), a potom potvrditi sa OK.
Slika 5.27. Definisanje parametara modelske forme EdgeFillet.1

Korak 10: dodavanje materijala
Aktivirati komandu Apply Material ime se otvara prozor Library. U okviru

ovog prozora otvoriti karticu MetalSteel, selektovati materijal i prevui ga na
stablo modela.
Sauvati dokument pomou komande FileSave.
5.1.4. GLAVNO VRATILO
Slika 5.28. Glavno vratilo


Part Name upisati Glavno vratilo.
potom u polje Enter
Izvriti skiciranje vratila, definisati dimenzije i potrebna ogranienja

(Horizontal, Vertical, Coincidence).

aktivirati komandu Shaft. U okviru prozora Shaft Definition definisati parametre
rotacije kao na slici i potvrditi ih sa OK.


Izabrati ravan YZ i aktivirati komandu Sketch, nakon toga izvriti skiciranje

unutranjeg profila vratila. Tokom skiciranja projektovati odgovarajue ivice kako
bi bilo mogue potpuno definisanje dimenzionih ogranienja.
Izai iz modula za skiciranje pomou komande Exit Workbench i potom

aktivirati komandu Groove. U okviru prozora Groove Definition prihvatiti sve
ponuene opcije (ugao rotacije je 360 deg, a osa rotacije je osa definisana u skici).



parametre (Tangent to surface, za povrinu izabrati cilindar 82 mm, a za
referentnu taku izabrati prethodno projektovanu taku). Podeavanja potvrditi sa
OK.


komandu Sketch.
Potrebno je projektovati ivicu na preniku 82 mm (kao na slici) radi preciznijeg
definisanja poloaja leba. Aktivirati komandu Elongated Hole i skicirati profil
otvora leba, definisati dimenzije otvora i ostala potrebna ogranienja (Concidence,
Tangency).
leba) i potvrditi ih.











Korak 10: kreiranje modelske forme EdgeFillet.1
Selektovati ivice koje treba zaobliti i aktivirati komandu Edge Fillet.
U okviru prozora Edge Fillet Definition definisati vrednost zaobljenja

(2 mm), a potom potvrditi sa OK.
Slika 5.38. Definisanje parametara modelske forme EdgeFillet.1


stablo modela.
5.1.5. NAVRTKA Z11-Z13

Slika 5.39. Navrtka Z11-Z13

Part Name uneti naziv dela- Navrtka Z11-Z13.
potom u polje Enter
Izabrati ravan YZ i aktivirati komandu Sketch, potom skicirati krunicu

prenika D=96 mm.

komandu za pokretanje grafike operacije izvlaenja profila skice Pad.
U okviru prozora Pad Definition definisati tip i duinu izvlaenja, aktivirati

opciju Thick i definisati njegovu debljinu. Potvrditi definisane parametre sa OK.
Aktivirati komandu Thread/Tap, u okviru prozora Thread/Tap Definition

potrebno je definisati neophodne parametre kao na slici (Lateral Face povrina
na kojoj e se nalaziti navoj, Limit Face povrina poetka navoja, Type vrsta
navoja, Thread Depth dubina navoja) i potom ih potvrditi sa OK.


obaranja, tj. duina ivice 1 mm, ugao obaranja 45 deg) i potvrditi ih sa OK.

Skicirati i dimenzionisati profil leba, pomou komande Exit Workbench

izai iz modula za skiciranje i na kraju aktivirati komandu Pocket.
U okviru prozora Pocket Definition definisati neophodne parametre i

potvrditi ih sa OK.



(objekat umnoavanja
prethodno kreirana kuglica leaja, referentna ravan ravan po kojoj e se vriti
umnoavanje, uneti broj umnoaka). Potom potvrditi sa OK.


stablo modela.
5.1.6. DISTANTNA AURA
Slika 5.46. Distantna aura

Part Name uneti naziv dela- Distantna aura.
potom u polje Enter
Izabrati ravan YZ i aktivirati komandu Sketch, potom skicirati dve krunice

prenika D=40 mm i D=32 mm.

komandu Pad. U okviru prozora Pad Definition definisati neophodne parametre
kao na slici (duinu i profil izvlaenja) i potvrditi ih sa OK.


parametre (Tangent to surface, za povrinu izabrati cilindar 40 mm, a za
referentnu taku izabrati prethodno projektovanu taku). Podeavanja potvrditi sa
OK.
Korak 4: kreiranje modelske forme Hole.1
Potrebno je projektovati jednu taku u prethodno kreiranoj

ija e pozicija predstavljati centar otvora koji se formira.
pomonoj ravni
Aktivirati komandu Hole i selektovati projektovanu taku. Nakon toga,

otvara se prozor Hole Definition.
U tom prozoru, u jednoj kartici definisati tip otvora (Countersunk) i njegove

dimenzije, u drugoj vrstu navoja i njegove dimenzije. Na kraju, potvrditi
podeavanja sa OK.
Slika 5.50. Definisanje parametara modelske forme Hole.1

Selektovati ivice koje treba oboriti i aktivirati komandu Chamfer.



stablo modela.
NAPOMENA:
Prikazano modeliranje distantne aure predstavlja nain modeliranja aure

koja se vezuje za vratilo putem vijka, dok se modeliranje aure koja se ne vezuje za
vratilo putem vijka odvija kroz korake: 1 (pokretanje modula Part Design), 2
(Pad),5 (Chamfer) i 6 (dodavanje materijala).
5.1.7. LEAJ 6305
Slika 5.52. Leaj 6305

Izabrati Start Mehanical Design Part Design,

Part Name uneti naziv dela - Leaj 6305.
potom u polje Enter
Izvriti skiciranje profila unutranjeg i spoljanjeg prstena leaja, potom

definisati potrebna ogranienja (Symmetry, Coincidence, Diameter).

aktivirati komandu Shaft. U okviru prozora Shaft Definition prihvatiti ponuene
parametre rotacije (osa rotacije je horizontalna osa HDirection, ugao rotacije je
360 deg) i potvrditi ih sa OK.

Izvriti skiciranje profila kuglice leaja, potom zadati potrebna ogranienja.
Izai iz skice pomou komande Exit Workbench i aktivirati komandu Shaft. U okviru
prozora Shaft Definition prihvatiti ponuene parametre rotacije (osa rotacije je
vertikalna osa VDirection, ugao rotacije je 360 deg) i potvrditi ih sa OK.

Aktivirati komandu Circular Pattern i u okviru prozora Circular Pattern

Definition definisati potrebne parametre (objekat umnoavanja prethodno
kreirana kuglica leaja, referentna ravan ravan po kojoj e se vriti umnoavanje,
uneti broj umnoaka), potom potvrditi sa OK.

Selektovati ivice koje treba oboriti, aktivirati komandu Chamfer.
U okviru prozora Chamfer Definition definisati parametre kao na slici i

potvrditi ih sa OK.

stablo modela.
NAPOMENA:
Ovo je samo jedan od moguih naina modeliranja leaja na osnovu

podataka iz tablica i kataloga proizvoaa. Drugi nain nije vezan za njegovo
modeliranje, ve se zasniva na uvozu gotovog modela leaja iz kataloga
standardnih delova. Meutim, problem se javlja u ovom sluaju to takve opcije
nude samo pojedine verzije ovog softverskog paketa.
5.2. MODELIRANJE SKLOPOVA

Mainske konstrukcije koje imaju najmanje dve komponente ine sklop. Komponente
sklopova mogu biti pojedinani mainski elementi ili podsklopovi. Pojedine komponente
mogu biti sadrane u okviru odreenih baza podataka (elektronskih kataloga), i to je
uglavnom sluaj sa zavrtnjevima, navrtkama, prirubnicama i sl.
Modeliranje sklopova predstavlja nastavak modeliranja delova i odlikuju ga dve vane
karakteristike >6@:
sklopovi poseduju hijerarhijsku strukturu,
komponente sklopa su prostorno i meusobno poziciono ograniene.

Prva karakteristika istie znaaj redosleda ubacivanja komponenti koje ine sklop. Delovi,
odnosno posdklopovi, moraju se sklopu dodavati u ispravnom redosledu da bi montaa
elemenata u realnim okolnostima bila izvodljiva.
Druga karakteristika se odnosi na odreivanje meusobnog poloaja i poloaja u prostoru
svake komponente sklopa. Izvodi se uvoenjem ogranienja, odnosno relacijama koje se
uspostavljaju izmeu komponenti sklopa.
to se tie kreiranja sklopa, postoje dva naina kreiranja i to Bottom-up i Top-Down.
Kreiranje sklopa prenosnika za glavno kretanje kod struga e biti zasnovano na principu
Bottom-up, koji je ujedno i najei pristup i podsea na tehnoloki postupak montae.
Sutina se ogleda u zasebnom kreiranju delova, podsklopova i njihovom naknadnom
komponovanju u sklop. Pri tome se pokree nov prazan dokument sklopa, a komponente
se ubacuju jedna po jedna, pozicioniraju se meusobno i u prostoru. Prva komponenta je
osnovna ili bazna, a sve ostale se postavljaju u odnosu na nju.
Postupci kreiranja odabranih sklopova u ovom radu e biti prikazani kroz slike koje
predstavljaju svaki korak ponaosob. U okviru kreiranja svakog sklopa bie prikazana dva
koraka, prvi koji predstavlja osnovni korak aktiviranja modula za kreiranje sklopova
(Assembly Design) i drugi koji slui za uvoenje nove komponente sklopa.
Sutina kreiranja sklopa se ogleda u drugom koraku i postavljanju neophodnih ogranienja
izmeu uvezenih komponenti sklopa. Stoga su sklopovi prikazani na ovaj nain da se drugi
korak ne bi non stop ponavljao.
Komande koje e biti koriene tokom izrade sklopova prikazane su u tabeli 5.3.
Tabela 5.3. Koriene komande za kreiranje sklopa prenosnika
Komanda
Naziv
Opis
Existing Component
Ubacuje postojeu komponentu
Fix Component
Ogranienje fiksiranosti poloaja
Manipulation
Runo pomeranje komponenti u radnom prostoru
Coincidence Constraint
Ogranienje podudarnosti
Offset Constraint
Ogranienje duinskog rastojanja
Angle Constraint
Ogranienje uglovnog rastojanja
Contact Constraint
Kontaktno ogranienje
Update All
Regeneracija modela sklopa
5.2.1. AKSIJALNO POMERLjIVA GRUPA ZUPANIKA Z11-Z13

Korak 1: aktiviranje modula za kreiranje sklopova
Izabrati StartMechanical DesignAssembly Design
Slika 5.58. Aktiviranje modula za kreiranje sklopova

Korak 2: uvoenje nove komponente sklopa
Aktivirati komandu za uvoenje komponente Existing Component i

selektovati u stablu modela Product1.
U okviru prozora File Selection izabrati eljenu komponentu sklopa i potom

potvrditi sa komandom Open.
Slika 5.59. Uvoenje nove komponente sklopa
Korak 3 Korak 6:
Slika 5.60. Prikaz
kreiranja sklopa aksijalno pomerljive grupe Z11-Z13
Slika 5.61. Prikaz sklopova modela grupa zupanika Z2-Z4 i Z6-Z8-Z10
5.2.2. VRATILO II



Korak 3:
Korak 4:
Korak 5:
Korak 6:
Korak 7:
Korak 8:
Korak 9:
Korak 10:
Korak 11:
Korak 12:
Korak 13:
Korak 14:
Korak 15:
Slika 5.64. Prikaz kreiranja sklopa vratila II
5.2.3. PRENOSNIK GLAVNOG KRETANjA KOD STRUGA




Korak 5:
Korak 4:
Korak 3:
Korak 2:
Korak 1:
Slika 5.66. Prikaz kreiranja sklopa prenosnika glavnog kretanja kod struga
Slika 5.67. Crte sklopa prenosnika
6. ZAKLjUAK
Kratak prikaz osnovnih kinematskix sistema, posebno mehanikih (stupnjevitih i
kontinualnih), hidraulinih i elektrinih prenosnika ukazuje na racionalne mogunosti
oblikovanja kinematskih sistema maina alatki. Stoga je potrebno detaljno analizirati
karakteristike maina kako bi se u fazi projektovanja stvorile podloge za optimalan izbor
prenosnika.
Od karakteristika prenosnika zavisi kvalitet rada maina alatki, nivo gubitaka brzine
rezanja i parametara pomonog kretanja, stepen iskorienja i niz drugih parametara
znaajnih za rad maina u celini.
Razvoj savremene mainogradnje usmeren je ka to je mogue veoj proizvodnosti u
uslovima koji obezbeuju neophodni i dovoljni kvalitet obrade. On uslovljava niz zahteva
pri projektovanju prenosnika maina alatki, i to:
Poveanje oblasti i tanosti regulisanja parametara glavnog i pomonog

kretanja primenom prenosnika sloene kinematske gradnje, sa preklapanjem
brojeva obrtaja, sa dvostrukom geometrijskom promenom i kombinovanih
prenosnika.
Sve eu primenu prenosnika sa kontinualnom promenom broja obrtaja,

kako za glavno tako i za pomono kretanje, u cilju izbora optimalnih reima obrade
i na taj nain smanjenja glavnog vremena izrade i poveanje ekonominosti obrade.
Kombinaciju mehanikih prenosnika sa hidraulinim a naroito elektrinim,

u cilju proirenja oblasti regulisanja i smanjenja sloenosti mehanikih prenosnika.
Maksimalno korienje standardnih i unificiranih elemenata sklopova i

podsklopova, u cilju skraenja vremena projektovanja i izrade novih modela
prenosnika.
Navedene tendencije razvoja konstrukcija prenosnika maina alatki stvaraju potrebu za
kreiranjem 3D modela, jer neprekidno usavravanje konstruktivnih karakteristika
prenosnika zahteva kompleksnu analizu niza moguih varijanti reenja i izbor optimalnog
reenja prenosnika.
Upravo to je mogue ostvariti primenom softverskih paketa za modeliranje i analizu, to
predstavlja veliki iskorak ka ispunjenju osnovnih ciljeva procesa obrade metala, odnosno
tenji da se obezbedi maksimalni stepen iskorienja maine uz minimalne trokove i
poveanje produktivnosti rada.
Izrada 3D modela predstavlja samo jednu od etapa u projektovanju prenosnika ali
omoguuje konstruktoru veliku fleksibilnost u radu, odnosno itav niz pogodnosti tokom
rada na razvoju konstrukcije prenosnika. Neke od tih pogodnosti su: formiranje baza
standardnih delova prenosnika, razmena modela, vrenje raznih modifikacija na ve
gotovom modelu prenosnika i sl.
Vrenje modifikacija predstavlja vrlo bitnu stavku, jer je u tom sluaju mogue
kombinovati razliite vrsta prenosnika (elektrine i hidrauline), vriti njihovu kinematsku
analizu, koristiti standardne elemente postojeih sklopova i sl. Sve ovo se radi u cilju
smanjenja vremena izrade prenosnika, pronalaenja optimalnih reima obrade, poveanja
oblasti regulisanja, smanjenja sloenosti prenosnika, smanjenja trokova, itd.
7. LITERATURA
Zahar, S.: Maine alatke I, Jugoslovensko drutvo za tribologiju, Kragujevac, 1993.

Zahar, S.: Maine alatke II, Jugoslovensko drutvo za tribologiju, Kragujevac, 1997.
Lazi, M.: Prenosnici alatnih maina, Mainski fakultet, Kragujevac, 1990.
Nikoli, V.: Mainski elementi, Mainski fakultet, Kragujevac, 2004.
Vitas, D., Trbojevi, M.: Mainski elementi II i III, Nauna knjiga, Beograd, 1981.
Devedi, G., ukovi, S., Petrovi, S., Maksi, J: 3D Modeliranje proizvoda
metodika zbirka zadataka, Mainski fakultet, Kragujevac, 2009.
7. Nedi, B.: Projektovanje prenosnika maina alatki, Skripta u elektronskom obliku,
Mainski fakultet, Kragujevac, 2008.
8. Ananin, S. G., i ostali: Metalloreuie stanki, Mainostroenie, Moskva, 1958.
9. Proki, A.: Proraun elemenata prenosnika maina alatki, Diplomski rad, Mainski
fakultet, Kragujevac, 2001.
10. Jovanovi, V.: Osnovni elementi za projektovanje prenosnika maina alatki,
Diplomski rad, Mainski fakultet, 2001.
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Skripta - Projektovanje Prenosnika Masina Alatki

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta - Projektovanje Prenosnika Masina Alatki

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

FAKULTET INENJERSKIH NAUKA, KRAGUJEVAC

Prof. dr Bogdan Nedi, dipl. ing.

Fakultet inenjerskih nauka

Drugo (prvo izdanje 2008.)

Dugogodinji rad autora skripte sa studentima na realizaciji

3. PRORAUN GLAVNIH KARAKTERISTIKA

3.1 DODACI ZA OBRADU I GEOMETRIJSKI PARAMETRI

tehnolokim postupcima obrade (npr. valjanjem, kovanjem, vuenjem, rezanjem,

Dodatak za finu i grubu obradu (G1 i G2) kao i dodatak za obradu

Slika 3.1. Dodaci i dubina rezanja kod obrade struganjem

3.2 IZBOR ALATA

Izbor alata podrazumeva:

Tabela 3.1. Preporuke za izbor poprenog preseka strugarskog noa

60-100 100-500 500-1000

Manje vrednosti dimenzija poprenog preseka tela strugarskih noeva se

Tabela 3.2. Faktor oslanjanja Co za karakteristine sluajeve struganja

Skica uzajamnog poloaja alata i

Faktor oslanjanja alata Co

Skica uzajamnog poloaja alata i

Faktor oslanjanja alata Co

Izbor dimenzija rezne ploice se vri prema usvojenoj dubini rezanja i

duine rezne ploice u zavisnosti od oblika i geometrije ploice. Kao to se moe

Slika 3.2. Odreivanje dimenzija rezne ploice

Tabela 3.4. Mere najveih efektivnih duina rezne ivice

la=0,2 l la=0,5 l la=0,4 l la= 0,4 d

Izbor radijusa vrha ploice se razlikuje za sluaj grube obrade i zavrne

poveanih vibracija, poluprenik vrha ploice se smanjuje. Za grubu obradu

U tabeli 3.5 date su preraunate vrednosti koraka u zavisnosti od radijusa

Radijus vrha ploice r, mm

3.3 ODREIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA ZA

3.3.1 Granine vrednosti koraka pri uzdunoj obradi na strugu

Preporuene vrednosti koraka se biraju na osnovu preporuka proizvoaa

Korak s, mm/o za dubinu rezanja a, mm

Tabela 3.7. Preporuene vrednosti koraka za fino struganje

Provera koraka se izvodi primenom etiri kriterijuma i to obzirom na:

Provera se izvodi za grubu obradu struganjem na osnovu izraza:

Kf , MPa - dozvoljeno naprezanje na savijanje materijala drke noa

za drku od konstruktivnog elika Kf = 200 - 220 MPa,

- konstanta i eksponenti glavnog otpora rezanja (tabela

b) Provera koraka obzirom na uslove nastanka strugotine

Provera koraka se vri za poznate vrednosti koeficijenta vitkosti strugotine i

- koeficijent vitkosti strugotine i kree se najee u granicama

Tabela 3.8. Konstanta i eksponenti otpora rezanja u obradi struganjem

u zavisnosti od napadnog ugla.

Materijal predmeta obrade, Rm ,

c) Provera koraka obzirom na kvalitet obraene povrine

Provera koraka se koristi kod zavrne obrade struganjem:

CS , x, y, u, i z - konstanta i eksponenti koraka (tabela 3.10),

Tabela 3.10. Vrednosti konstante Cs i eksponenata x, y, z i u

d) Provera koraka obzirom na stabilnost predmeta obrade

Provera koraka, kod operacija prethodne (grube) obrade struganjem se

Ck , x1 , y1 - konstanta i eksponenti otpora prodiranja F1 (tabela 3.8);

P - koeficijent koji uzima u obzir nain oslanjanja i stezanja predmeta

obrade (slika 3.3);

l , mm - slobodna duina predmeta obrade, duina izmeu oslonaca,

E, MPa - modul elastinosti materijala predmeta obrade (tabela P.37),

- moment inercije poprenog preseka predmeta obrade na

Slika 3.3. Nain oslanjanja i stezanja predmeta obrade

Ova provera se vri na osnovu izraza:

fmax - maksimalni dozvoljeni ugib predmeta obrade: fmax = 0,05-0,2mm

P - koeficijent koji uzima u obzir nain oslanjanja i stezanja predmeta

obrade (slika 3.3);

s min proraunato << s min preporueno smerodavno = s min preporueno

Nakon usvajanja koraka prema ovim principima, njihove vrednosti se

log smax log smin

log nmax log nmin