You are on page 1of 131

Politiĉke teorija

Razumevanje ideologije
Uloga ideja
Neki politiĉki mislioci ne daju ideologiji na znaĉenju. Tako, politiku smatraju neĉim malo više od ogoljene borbe za
vlast, a politiĉke ideje puka propaganda, forma reĉi ili slaganja oblikovana tako da se dobiju glasovi ili podrška naroda,
sakrivanje realnosti.
BIHEJVIORIZAM
Dţon Votson, Skiner
Ljudi reaguju na spoljašnje draţi. Tako, ideje su uslovljeni odgovori na praktiĉne okolnosti, a misleći subjekt sa svojim
idejama i osećanjima i vrednostima je irelevantan.
DIJALEKTIĈKI MATERIJALIZAM
...je kruta forma marksizma, a politiĉke ideje mogu da se shvate samo u svetlosti ekonomskih ili klasnih interesa onih
koji ih izraţavaju.
Ortodoksni marksisti politiku analiziraju strogo u odnosu na društvenu klasu. Politiĉka ideologija= izraz interesa
odreĊene klase.
SUPROTNI ARGUMENTI
Dţon Majnard Kejnz
Svetom vlada malo šta osim ideja ekonomista i politiĉkih filozofa- verovanja i teorije su izvor ljudskog delovanja.
Moderni kapitalizam Klasiĉna ekonomija Adama Smita i Dejvid Rikard.
Sovjetski komunizam Spisa Karla Marksa i Lenjina
Nacizam Adolf Hitler, Mein Kampf

Sva objašnjenja su jednostavna i neadekvatna. Politiĉke ideje nisu samo pasivni odraz interesa i ambicija, već imaju
sposobnost da probude i samo politiĉko delovanje i time oblikuju materijalni ţivot. Sve ideje su oblikovane društvenim
i istorijskim okolnostima.
POVEZANOST POLITIĈKE TEROIJE I POLITIĈKE PRAKSE- MEĐUSOBNO DELOVANJE IZMEĐU IDEJA I
IDEOLOGIJA I ISTORIJSKIH I MATRIJALNIH SNAGA.

Ideje i ideologije utiĉu na politiĉki ţivot na nekoliko naĉina:
- Pruţaju perspektivu iz koje se svet razumeva i objašnjava.
- Ljudi ne vide svet onakav kakav jeste nego kakav oĉekuju da bude.
- Sve to pod uticijem ukoronjenih verovanja, shvatanja i pretpostavke.

Postavljaju ciljeve koji inspirišu politiĉku aktivnost

Politiĉari su pod uticajem dva vrlo razliĉita faktora:
1. Svi ţele vlast To ih prisiljava da budu pragmatiĉni, da usvoje one politiĉke ideje koje
su popularne kod biraĉa ili pomoću kojih će dobiti naklonost grupa (poslovni svet ili vojska).
2. Ipak, politiĉari retko traţe vlast zbog nje same TakoĊe poseduju verovanja, vrednosti i
uverenja o tome šta uĉiniti s vlašću kad se ona dostigne.
Balans izmeĊu pragamtiĉnih i ideoloških razmatranja varira od politiĉara do politiĉara:
- Adolf Hitler je bio odan jasnom skupu ideoloških ideja
-Antisemitizam
-Rasna imperija
- Lenjin je ţeleo da izgradi besklasno komunistiĉko društvo.
Nijedan politiĉar ne sme biti zaslepljen ideološkim uverenjem, potrebno je postići neku vrstu strateškom kompromisa.
- Hitler se u poĉetku nije upuštao u politku rasnog istrebljenja iako mnogi tvrde da mu je to bio plan od poĉetka.
- Lenjin, iako je bio protivnik kapitalizma, 1921. Uvodi Novu Ekonomsku Politiku koja je dopuštala ponovno
pojavljivanje ograniĉenog privatnog preduzetništva u Rusiji.


Politiĉke ideje, utiĉu i na oblikovanje politĉkih sistema.:
Apsolutne monarhije Duboko ukorenjene religijske ideje, naroĉito boţansko pravo kraljeva.
Zapadne zemlje Liberalno demokratski pristupi, ideja ograniĉene i ustavne vlasti, vlast je
reprezentativna i zasnovana na regularnim takmiĉarskim izborima.
Tradicionalni komunistiĉki politiĉki sistemi Principi marksizma i lenjinizma.

Politiĉke ideje i ideologije kao ,,socijalni cement“
...pruţaju društvu skup verovanja i vrednosti koja ga ujedinjuju; povezanost sa društvenim klasama:
Liberalizam Srednja klasa
Konzervativizam Zemljišna aristokratija
Socijalizam Radniĉka klasa
A takoĊe vrši i neku vrstu povezivanje grupa i klasa unutar društva:
- Zapadne zemlje= liberalno demokratske vrednosti
- Muslimanske zemlje= Islam

Ujedinjujući skup ideja moţe:







Vrednosti elitnih grupa( politĉki, vojni lideri) mogu se znaĉajno razlikovati od vrednosti masa.
Ideološka manipulacija Ideje se koriste za obuzdavanje opozicije i ograniĉavanje rasprava.
- Nemaĉka- nacionalsocijalizam
- Sovjetski Savez- marskizam lenjinizam


Zvaniĉne ideologije dominirale u politiĉkom ţivotu i institucijama, suprotna gledišta cenzurisana i zabranjivana;
suptilniji oblik ideološke manipulacije prisutan u svim društvima.

ŠTA JE IDEOLOGIJA?














Da se razvije
prirodno
Biti nametnut
odozgo kao pokušaj
da se proizvede
poslušnost-
društvena kontrola.

kk
IDEOLOGIJA
- Poseban tip politiĉkog mišljenja
razliĉit od nauke o politici ili
politiĉke filozofije.
- Podrazumeva analizu prirode i
znaĉaj ove kategorije mišljenja i
razmišljanju o pitanjima kao što
su: Koji tipovi politiĉkij ideja i
argumenata se svrstavaju u
ideologije? Da li je ideologija
oslobaĊajuća ili ugnjetavaĉka?
Istinita ili laţna?
IDEOLOGIJE
- Analiza sadrţaja politiĉke misli-
biti zainteresovan za ideje i
doktrine i teroije koje razliĉite
ideloške tradicije unapreĊuju,
koje se razvijaju unutar politiĉke
tradicije.
- Šta liberalizam govori o slobodi?
- Zašto socijalisti podrţavaju
jednakost?
- Kako anarhisti brane ideju bez
drţave?





v
Shvatanje ideologije
Nema ustaljene i opšteprihvaćene definicij ideologije. Samo suprotstavljene definicije. Ideologija je najneuhvatljiviji
pojam u celokupnim društvenim naukama.


Predmet spora










Dakle, brojna znaĉenja su pripisivana pojmu ideologije, kao npr:
- Skup politiĉkih verovanja
- Skup politiĉkih ideja orijentisanih na delovanje
- Ideje vladajuće klase
- Pogled na svet društvene klase ili grupe
- Ideje koje šire laţnu svest meĊu eksploatisanima itd...

ANTOAN DESTI de TRASI
- Francuska revolucija
- Prvi put upotrebljen 1796. godine
- On je smatrao da je ideologija nauka o idejama= IDEO-LOGIJA
- Rekao je da je objektivno moguće otkriti poreklo ideja i tvrdio da će ova nova nauka dobiti status kao i druge
nauka(biologija...)
- TakoĊe, pošto svi oblici istraţivanja poĉivaju na ideji, ideologija moţe biti KRALJICA NAUKA.



1. Sva shvatanja su prihvatila
vezu izmeĊu teorije i prakse;
Ţestoke borbe u polju uloge
ideja u poltiici i vezi izmeĊu
VEROVANJA i TEORIJA
sa jedne i
MATERIJALNOM ŢIVOTA
ILI POLITIĈKOG
PONAŠANJA SA DRUGE
STRANE:
2. Shvatanje ideologije ne moţe ostati po
strani u odnosu na postojeći sukob meĊu
politiĉkim ideologijama. U većem delu
istorije termin ideologija je podrazumevao:
- Politiĉko oruţje
- Sredstvo za osuĊivanje ili kritiku
protivniĉkih skupova ideja.




Ddhjd


dkj
KARL MARKS
- Kod njega se javlja upotreba ideologije kao kljuĉnog politiĉkog termina.
- Delo ,,Nemaĉka ideologija“, napisano zajedno sa doţivotnim saradnikom Fridrihom Engelsom i u njemu su
istaknute kljuĉne karakteristike ideologije kod Marksa:
1.
- Ideologija se nalazi u krugu iluzije i mistifikacije i formira laţan ili pogrešan pogled na svet koji je Engels
nazivao ,,Laţnom svešću“.
- Za Marksa, ideologija je kritiĉki pojam koji vrši demaskiranje procesa sistemske mistifikacije.
- Sopstvene ideje,Marks je nazivao nauĉnim jer su precizno zamišljene da razotriju dela istroije i društva= Ovim
on je napravio kontrast izmeĊu nauke i ideologije odnosno izmeĊu istine i laţi.
2.
- Ideologija je vezana za klasni sistem i ona odraţava interese i poglede na svet vladajuće klase jer vladajuća klasa
neće da prizna da je ugnjetaĉ i na taj naĉin se klasni sistem prikazuje naglavaĉke CAMERA OBSCURA-
izokrenuta slika.
3.
- Ideologija je manifestacija vlasti i ona sluţi skrivanju protivreĉnosti na kojima su zasnovana sva klasna društva,
izmeĊu ostalog i kapitalizam.
- Od eksploatisanog projeterijata se skriva ĉinjenica da su ekspolatisani.
4.
- Ideologija je prolazan fenomen i postoji dokle god postoji klasni sistem koji je proizvodi.
- Proleterijat nije taj koji treba da uspostavi novi oblik klasnog društva, nego da bude taj koji u potpunosti ukida
klasnu nejednakost.

Kasnije generacije marksista pokazuju veće interesovanje za ideologiju i dolazi do promene u znaĉenju termina, sada
SVE KLASE IMAJU IDEOLOGIJU, a ne samo vladajuća.
- Lenjin ,,Šta da se radi“- istiĉe da su ideje proleterijata socijalistiĉke ili marksistiĉke ideje,što bi za Marksa
svojevremeno bio apsurd!
- Specifiĉne ideje odreĊuju društvene klase, ideje unapreĊuju interese te klase.
- Na taj naĉin termin LIŠEN NEGATIVNIH ILI PEJORATIVNIH KONOTACIJA.
- Ideologija više nije ni laţ ni mistifikacija niti stoji u suprotnosti sa naukom.
ANTONIO GRAMŠI
- Kapitalistiĉki klasni sistem se ne ogleda samo u nejednakoj politiĉkoj i ekonomskoj moći već i u
HEGEMONOJI BURŢOASKIH IDEJA I TEORIJA.
- Burţoaska hegemonija se moţe dovesti u pitanje uspostavljanjem konkurentske ,,PROLETERSKE
HEGEMONIJE“ zasnovane na socijalnim vrednostima i teorijama.
- Frankfurtska škola- nemaĉki neomarksisti; Herbert Markuze u svom delu ,,Jednodimenzionalni ĉovek“ istiĉe da
je napredno industrijsko društvo putem sposobnosti svoje ideologije da manipuliše mišljenjem i negira
israţavanje opozicionih gledišta razvilo TOTALITARNI KARAKTER.
KARL MANHAJM
- Kao i Marks, priznavao je da su ljudske ideje oblikovane njihovim društvenim okolnostima, ali teţio je da
ideologiju oslobodi negativnih implikacija.
- Delo ,,Ideologija i utopija“







TakoĊe, pravi razliku izmeĊu PARTIKULARNE I TOTALNE IDEOLOGIJE





Ali na kraju ipak smatra da su svi ideološki sistemi i utopije su iskrivljeni, svaki od njih nudi parcijalni i nuţno pristrasni pogled na
društvenu realnost.
Objektivnost je rezervisana za klasu intelektualaca koji nepristrasno istraţuju jer nema ekonomskih interesa.
POJAVA TOTALITARNIH DIKTATURA U MEĐURATNOM PERIODU

- Reţimi u: Fašistiĉkoj Italiji, Nacistiĉkoj Nemaĉkoj, Staljnistiĉkoj Rusiji.
- Ugnjetaĉki sistem vladavine.
- Uloga zvaniĉnih ideologijau gušenju polemike i kritike i promovisanju vojniĉke poslušnosti.

Ovo doprinosi da
- Karl Poper,
- Hana Arent
- J.L. Talmon
- Bernard Krik
- Teoretiĉari Kraja Ideologije
Termin ideologija koriste na veoma restriktivan naĉin.
FAŠIZAM KOMUNIZAM- glavni primeri!
Ideologizovani
predstavnici budućnosti
koji podrazumevaju
potrebu za radiklanim
društvenim promenama i
sluţe interesima
podreĊenih grupa.

Sistemi mišljenja koji
sluţe odbrani
odreĊenog
društvenog poretka i
izraţavaju interese
dominantne i
vladajuće grupe.
Celovit pogled na svet društvene klase, društva ili
istorijskog perioda.
- Marksizam
- Liberalni kapitalizam
- Islamski fundamentalizam
Ideje i verovanja specifiĉnih
grupa, pojedinaca ili partija.
Po njima, ideologije su zatvoreni sistemi mišljenja koji polaţu pravo na monopol istine i odbijaju suprotne ideje i rivalska
verovanja- ,,sekularne religije“.
Tako, nisu sva politiĉka verovanja ideologije( liberalizam sa principima slobode i tolerancije oĉigledno je otvoren sistem
mišljenja).
KONZERVATIVNO SHVATANJE IDEOLOGIJE
- Dugotrajno konzervativno nepoverenje prema apstraktnjim principima i filozofijama voĊeno iz skeptiĉnog stava
racionalnizmu i progresu.
- SVET JE BESKONAĈNO SLOŢEN I UGLAVNOM IZVAN DOMETA SPOSOBNOSTI LJUDSKOG DUHA.
- Majkl Oukšot ,,Racionalizam u politici“ – U politiĉkoj aktivnost ljudi plove po bezgraniĉnom i bezdanom moru.
- IDEOLOGIJA predstavlja dogmatizam, fiksirana ili doktrinirana verovanja odvojena od realnog sveta. TakoĊe ona je
apstraktni sistem mišljenja koji ĉini skup ideja predodreĊene da pojednostave i iskrive društvenu realnost jer polaţu pravo
na objašnjavanje onog što je neshvatljivo.
- Oni dakle, odbacuju IDOLOŠKI stil politike, imaju TRADICIONALISTIĈKI STAV.
- Odbacuju ideologiju u korist PRAGMATIZMA.

- Briga o praktiĉnim okolnostima umesto o teorijskim uverenjima, bitnije je ono što se moţe postići u realnom svetu, a ne
ono što bi se moglo postići u nekom idealnom svetu.Ima oprezan stav prema promeni, odbacuje široke reforme i revolucije
i silazak u nepoznato, a prednost daje prilagoĊavanju i evolutivnom progresu.

TEK 60IH GODINA POSTAJE NEUTRALAN I OBJEKTIVAN POJAM.
Martin Selindţer definiše ideologiju kao skup ideja pomoću kojih ljudi postavljaju, objašnjavaju i opravdavaju ciljeve i sredstva
organizovane društvene akcije bez obzira da li ta organizovana društvena akcija stremi oĉuvanju, popravljanju, iskorenjivanju ili
rekonstrukciji datog društvenog poretka.
Tako, ideologije nisu ni dobre ni loše , ni istinite ni laţne, ni oslobodilaĉke ni ugnjetavaĉke, one mogu biti sve to. Inkluzivne,
primenljive na sve.

IDEOLOGIJA, ISTINA I MOĆ
Ideologija je manje više koherentan skup ideja koji pruţa osnovu za organizovano politiĉko delovanje bez obzira na cilj tog
delovanja, da oĉuva modifikuje ili sruši postojeći sistem vlasti. Stoga, sve ideologije
a) Nude prikaz postojećeg poretka- pogled na svet.
b) Iznose model ţeljene budućnosti, model ,,dobrog društva“
c) Objašnjavaju kako moţe i kako bi trebala da se izvede politiĉka promena taĉnije kako stići od a-b.
Definicija nije ni nova ni originalna, ali skreće paţnju na neke specifiĉnosti ideologije:
- Sloţenost potiĉe iz ĉinjenice da ona širi konvencionalne granice izmeĊu DESKRIPTIVNOG i NORMATIVNOG mišljenja
i izmeĊu POLITIĈKE TEORIJE I POLTIĈKE PRAKSE.





- Intelektualna mapa kako funkcioniše društvo
- Integrativni karakter; situiranje ljudi u okvire odreĊene
društvene sredine.
Ideologija zamagljuje
razliku izmeĊu onoga što
jeste i onoga što bi trebalo
da bude.
Povezanost izmeĊu a) i b) Moćan emocionalni ili







IDEOLOGIJA KAO PARADIGMA- Tomas Kun ,, Struktura nauĉnih revolucija“
- Na ideologije se moţe gledati kao na:
Skup principa, uĉenja i teroija koji pomaţe struktuiranju procesa intelektualnog istraţivanja.
Intelektualni okvir u kome se vrši potraga za politiĉkim znanjem; politiĉki jezik.



Osvetljava dubinu na kojoj ideologija struktuira ljudsko razumevanje.

MIŠLJENJE I DELOVANJE (SPAJANJE TAĈAKA a) i b) )
- Selinţer; 2 NIVOA IDEOLOGIJE











Neke ideologije su jaĉe na jednom, a druge na drugom osnovu:
- Fašizam- Operativni ciljevi, politika ĉina,.
- Anarhizam,- Fundamentalni, filozofski nivo.



FUNDAMENTALNI
- Apstraktne ideje i teorije, liĉe na
politiĉku filozofoiju.
- Ĉini se da se njeni zagovornici
bave nepristrasnim istraţivanjem.
- ,,IDEOLOG“ je termin koji je
ĉesto rezervisan za pristalice
odreĊene ideologije,ali ugledni
politiĉki filozofi kao što su Dţon
Lok, Dţon Stjuart Mil i Fridrih
Hajek su delovali i dali doprinos u
okviru ideoloških tradicija.
OPERATIVNI
- Politiĉki pokreti koji:
1) Mobilizuju narod
2) Bore se za vlast

- Pravljenje slogana
- Politiĉka retorika
- Partijski manifesti
- Politike vlada

Ideologijama nedostaje jasan oblik; nisu zatvoreni sistemi mišljenja.

FLUIDNI SKUPOVI IDEJA KOJE SE PREKLAPAJU SA DRUGIM IDEOLOGIJAMA I PRELAZE IZ JEDNE U DRUGU.

HIBRIDNI IDEOLOŠKI OBLICI.

POLEMIKE IZMEĐU PRISTALICE ISTE IDEOLOGIJE (MNOGO STRASTVENIJE NEGO ONE IZMEĐU PRISTALICA
RAZLIĈITIH) O ISTINSKOJ PRIRODI IDEOLOGIJE.
Gani- ,,Suštinski sporni pojmovi“ su predmeti dubokog spora pa se ne moţe uspostaviti definicija. (ideologija)

Mora postojati taĉka kada napuštanjem posebno negovanih principa ili prihvatanjem prethodno ismevane teorije= Ideologija gubi
identitet; Da li Liberalizam odricanjem prinicpa slobode prestaje da bude ili nastavlja da bude liberalizam?

MAJKL FRIDN- Preko kljuĉnih pojmova ideologije osvetljuje se njena morfologija, forma i struktura.

Svi ti pojmovi koji karakterišu ideologiju ne moraju biti prisutni- Kuhinja ne prestaje da bude kuhinja samo zato što su
pomereni sudopera ili šporet, sliĉno tome, kuhinja nastavlja da bude kuhinja uprkos novim izumima kao što su mašine za
pranje posuĊa ili mikrotalasne pećnice.
ODNOS IZMEĐU IDEOLOGIJE I ISTINE
- Marks smatra da je ona neprijatelj istine; interes vladajuće klase.
- Manhajm istiĉe uticaj društvenih okolnosti
- Ne postoji objektivno merilo istine na osnovu kojeg se ideologije mogu prosuĊivati.
Ljudi, grupe, društva, pomoću ideologija shvataju svet u kome ţive.
Ideologija polaţe pravo na otkrivanje istine ,,REŢIMI ISTINE“ :
a) Snabdeva nas jezikom politiĉkog diskursa, skupom pretpostavki o tome kako društvo funkcionise i kako bi trebalo.
b) Povezana sa moći
c) Jednim vrednostima se daje prioritet u odnosu na druge; davanje legitimiteta odreĊenim teorijama.
POGLEDI NA IDEOLOGIJU
a) LIBERALI: Zatvoren sistem; Monopol istine; Predstavnici komunizam i fašizam.
b) KONZERVATIVCI: Manifestacija oholosti racionaliza; odvojenost od stvarnosti; predstavnici socijalizam i liberalizam.
c) SOCIJALISTI: Marks; Klase; predstavnik liberalizam; Kasniji Marksisti promenili znaĉenje termina kao neutralnog
pojma.
d) FAŠISTI: ideologija suviše sistematiĉna; umesto strasti i volje zasniva se na pukom razumu; Nacisti su svoje ideje
prikazivali kao ,, pogled na svet“, a ne kao sistematsku filozofiju.
e) EKOLOGISTI: sva politiĉka uĉenja su nadideologije industrijalizma; ideologija zatrovana povezanošću sa oholim
humanizmom i ekonomijom orijentisanom na rast; najoĉigledniji primeri liberalizam i socijalizam.
f) RELIGIJSKI FUNDAMENTALIZAM: kljuĉni religijski tekstovi= ideologija,boţja reĉ; odbacuje sve svetovne
ideologije

Levo, desno i centar


Najpoznatijimetodklasifikacijeideologijajepolitičkispektarlevica-desnica, tj,
linearnispektarkojipolitiĉkaverovanjasmeštananekutaĉkuizmeĊudvaeksrema, ultralevoiultradesno. Duţ ovog spektra se smeštaju
- politička uverenja osoba („leviĉar“, „desniĉar“)
- politiĉke pozicije grupa ljudi kolektivno („levica“, „desnica“, „centar“), ali i
- razliĉite ideje i ideologije

komunizam----------socijalizam---------liberalizam---------konzervativizam--------fašizam

Poreklo termina „levica“ i „desnica“ datira od Francuske revolucije i raspodreda sedenja usvojenog na prvom zasedanju Skupštine
stakeţa 1789. godine.

 Aristokrate, koji su podrţavali kralja, sedeli sa njegove desne strane
pa je termin „desnica“ shvaćen u znaĉenju reakcionarnogili monarhističkog
 Radikali, ĉlanovi trećeg staleţa, sedeli sa kraljeve leve strane
pa je termin „levica“ podrazumevao revolucionarne ili egalitarne simpatije

Uobiĉajeno je shvatanje da linearni spektar odraţava
o (Stav prema promeni)
o Političke vrednosti: odraţava različite stavove prema jednakosti
(leviĉari joj privrţeni i optimistiĉni po pogledu mogućnosti njenog ostvarenja,
desniĉari je odbacuju, zato što je nepoţeljna ili ju je nemoguće dostići)
o Suprotna gledišta o ekonomskoj politici: posebno stavove prema vlasništvu nad bogatstvom
(komunisti: drţavno planiranje ekonomije,
socijalisti i moderni liberali: mešovita ekonomija, vladina regulativa
desniĉarski konzervativci: kapitalizam slobodnog trţišta i privatna svojina)

Problemi svih interpretacija ovog linearnog spektra su:
- Nekonzistentnost
- Pokušaj da se politika svede na jednu dimenziju
- Klasifikovanje politiĉkih gledišta na osnovu samo jednog kriterijuma
- ne uvaţava dovoljno da ideologije na njegovim krajevima pokazuju sličnosti
(i komunizam i fašizam su razvili represivne, autoritarne forme politiĉke vladavine – „totalitarne“) → alternativa:
spektar u obliku potkovice

Drugi, dvodimenzionalni spektar je predloţio Hans Ajzenk u svom delu „Smisao i besmisao u psihologiji“
¬ horizontalna osa : spektar levica-desnica
¬ vertikalna osa: meri politiĉke stavove, gde su na
- na jednom kraju stavovi „krutog duha“ ili autoritarni
- na drugom kraju stavovi „osetljivog duga“ ili demokratski

Ipak, oba navedena spektra pojednostavljuju, generalizuju i u najboljem sluĉaju su stenografski (=kratko opisivanje) metod
opisivanja.
Sve ĉešće se predlaţe potpuno napuštanje podele na levicu i desnicu, jer su „ideje levice i desnice postale izlišne pojavljivanjem
novih političkih pitanja poputfeminizma, prava ţivotinja, zaštita ţivotne sredine i sl.“ (Entoni Gidens)

→ potvrdio pokret zelenih sloganom „ni levo, ni desno, ni pravo“

Ipak, pošto levica i desnica izraţavaju različite stavov prema jednakosti, ovi termini su u novom svetu koji karakterišu novi obrasci
socijalne nejednakosti i širenje globalnih nejednakosti, daleko od irelevantnosti. (Norberto Bobio)
Političke ideologije u XXI veku

Od kraja XX veka se istorija „ubrzava“: Marks je još 1848. zapazio da „sve što je ĉvrsto nestaje u pari“, pa je to po nekima znak da
je prošao „vek ideologija“, dok drugi smatraju da zapravo glavne ideološke tradicije moraju da se prilagode nizu novih izazova, od
kojih su najznaĉajniji:
- promena svetskog poretka
- postmodermo doba i „post-izmi“
- globalizacija

Promena svetskog poretka

Izmena svetskog poretka je rezultat
1. kraja Hladnog rata
„Dugaĉki“ Hladni rat iliti „kratki“ XX vek (1914-1991) bio je obeleţen ideološkom borbom izmeĎu kapitalizma i
komunizma, a završen je kolapsom komunizma u istočno-evropskim revolucijama 1989-1991, kada se ĉinilo da je
revlucionarni socijalizma potrošena snaga, što je uticalo i na demokratksi socijalizam koji je na neki naĉin kompromitovan
i ĉije su pristalice morale da prihvate trţište kao jedino pouzdano sredstvo za stvaranje blagostanja;
kolaps komunizma je rezultirao i pojavom niza ideoloških snaga, od ĉega su glavne nacionalizam (posebno etnički) i
religijski fundamentalizam, ali i nova desnica koja je bila izraz opšte antipatije prema preţivelom socijalizmu.
2. dolaska globalnog terorizma
11. septembar 2001. i teroristiĉki napad na SAD je poĉetak „rata protiv terora“ Dţordţa V. Buša, kada SAD usvajaju
unilateralnu spoljnu politiku.
Ovaj rat za posledicu moţe da ima
¬ s jedne strane, ograničavanje antizapadne religijske ratobornosti, univerzalizacoju liberalno-demokratskih vrednosti i
institucija
¬ s druge strane, još ogorčenju antiameričku i antizapadnu reakciju i dalje jačanje fundamentalističke religije (Samjuel
Hantington, „Sukob civilizacija“)

Na nacionalnom nivou, globalni terorizam sluţi da podrţi drţavu i uĉvrsti drţavni autoritet o odrţavanju bezbednosti
graĊana, tako da je drţava, u suštini, institucija za voĎenje rata“ („Ahilov štit“, Filip Bobit)

Postmoderno doba

Proces modernizacije ima:

1. društvene dimenzije
povezan je sa pojavom sve više trţišno orijentisanih i kapitalističkih ekonomija
2. politiĉke dimenzije
unepreĊivanje ustavne i demokratske vlasti
3. kulturne dimenzije
širenje ideja i gledišta prosvetiteljstva

Postmoderna društva su

- sve više fragmentirana i pluralistička, „informatička“ društva
- u kojima se pojedinci transformišu iz proizvoĎača u potrošače
- a klasne, religijke i etničke lojalnosti zamenjuje individualizam


Globalizacija


Glavna tema golobalizacije je pojava „sveta bez granica“, teţnja da tradicionalne politiĉke granice, zasnovane na nacionalnim i
drţavnim granicama, postanu propusne. (Kenići Ome)

Globalizacija utiĉe na politiĉke ideologije na zarliĉite naĉine:

1. Ima glavne posledice na nacionalizam, i druge ideološke projekte zasnovane na naciji, tako da
- politiĉki nacionalizam, vezan za nacionalno samoopredeljenje moţe postati izlišan u uslovima „postsuvereniteta“
- oblici etniĉkog, religijskog ili kulturnog nacionalizma se mogu pojačati, usled gubljenja sposobnosti drţave da
proizvede politiĉku odanost i graĊansku lojalnost.

2. Globalizacija sama po sebi nipošto nije neutralna ideološka snaga.
Ona uvek ide uz neoliberalizam, time jačajući trţište na račun drţave.

3. Globalizacija proizvodi niz opozicionih snaga
- religijski fundamentalizam
- antikapitalistiĉki pokret izveden iz ideja socijalizma, anarhizma, ekologizma…

Liberalizam

Poreklo i razvoj

~ Termin liberal u upotrebi od 14. veka, nastao od latinske reĉi liber što se odnosi na klasu slobodnih ljudi, velikodušnost i
otovrenost duha (open-mindedness) a kasnije se vezuje za ideju slobode i izobra.

~ U Velikoj Britaniji, prva specifiĉno liberalna vlada je formirana tek 1868. godine na ĉelu sa Gledstonom. Liberalizam
mozda nije postojao pre 19. veka ali je zasnovan na idejama i teorijama razvijenim u prethodnih tri stotine godina.

~ Liberalne ideje su rezultat sloma feudalizma u Evropi, a liberalizam je izraz teţnji srednje klase ĉiji su interesi došli u
sukob sa etabliranom (uspostavljenom) moći monarha. Ideje liberala su bile radikalne: traţili su temljne, ponekad revolucionarne
reforme.

~ Iako se reĉ liberal tada nije upotrebljavala, Engleska revolucija (17. vek), Ameriĉka i Francuska revolucija (kraj 18. veka)
su otelovljavale elemente koji su bili specifiĉno liberalni. Liberali su doveli u pitanje apsolutnu moć monarhije. Umesto
apsolutizma oni su branili ustavnu, reprezentativnu vlas. Kritikovali su privilegije (politiĉke i ekonomske) aristokratije, jer je
poloţaj bio odreĊen “sluĉajem roĊenja”. Podrţavali su pokret za slobodu svesti u religiji u dovodili u pitanje autoritet etablirane
crkve.

~ 19. vek, vek liberalizma. Širenjem industrijalizacije, dolazilo do trijumfa liberalnih ideja. Liberali su branili ekonomski
poredak “slobodan” od uplitanja vlade, poslovima dozvoljeno da idu za profitom, a nacije mogu slobodno da trguju meĊusobno.
Sistem industrijskog kapitalizma se prvo razvio u Velikoj Britaniji (sredina 18. veka do poĉetka 19. veka), a nakon toga se proširio
i u Severnu Ameriku i na Evropu, prvo zapadnu pa zatim istoĉnu. Od 20. veka vrši moan uticaj na zemlje u razvoju Afrike, Azije,
Juţne Amerike. Ipak drţave sveta su ponekad otporne na razvitak industijskog kapitalizma zbog razliĉitih politiĉkih kultura, koje
imaju naglasak na zajednici umesto na pojedincu. Ali tamo gde je kapitalizam uspešan, kao u Japanu, on ima korporativni karakter.

~ Zapadni politiĉki sistemi se klasifikuju kao liberalne demokratije. Oni su ustavni, po tome što nastoje da ograniĉe moć
vlasti i osiguraju graĊanske slobode, a predstavniĉki jer se politiĉka funkcija dobija nadmetanjem na izborima. Liberalna
demokratija se prvo razvijala i ukorenila u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi a posle revolucija 1989.-1991. i u Istoĉnoj Evropi.
U svetu, u nekim sluĉajevima su ostavljeni u nasledstvo liberalni reţimi zapadnog stila, na drugim mestina dolazi do propasti istih,
zbog odsustva industrijskog kapitalizma ili zbog politiĉke kulture.

~ Ideje slobode govore, slobode veroispovesti i pravo na liĉnu svojinu su izvedene iz liberalizma.

~ Liberalizam je postao dominantna ideologija industrijalizovanog Zapada. Neki politiĉki mislioci smatraju da izmeĊu
liberalizma i kapitalizma postoji nuĊna i neizbeţna veza. Ovo tvrde i kritiĉari pristalice liberalizma.

~ Marksisti tvrde da liberalne ideje prosto odraţavaju ekonomske interese
„vladajuće klase“ i prikazuju liberalizam kao klasiĉan primer „burţoaske ideologije“. S druge strane, Fridrih Hajek zastupa tezu da
je ekonomska sloboda - pravo da se privatna svojina poseduje, koristi i da se njome raspolaţe - suštinska garancija politiĉke
slobode. Hajek tvrdi da liberalni demokratski politiĉki sistem moţe da se razvije samo u kontekstu kapitalistiĉkog ekonomskog
poretka.

~ Sa svakim uspehom liberala, bledela je radikalna, ĉak revolucionarna oštrica liberalizma. Liberalizam je tako postajao sve
više konzervativan, zalaţući se manje za promenu i reformu, a više za odrţanje postojećih - u velikoj meri liberalnih -
institucija.Od kraja 19. veka nadalje, napredak industrijalizacije vodio je reviziji ideja ranog liberalizma.

~ Rani liberali su ţeleli vladu koja bi se što je moguće manje uplitala u ţivote graĊana, moderni liberali su došli do uverenja
da vlada treba da bude odgovorna za odrţavanje socijalnih sluţbi kao što su zdravstvo, penzije i obrazovanje, kao i za upravljenje i
regulisanje ekonomije. To je, dovelo do razvoja dve tradicije mišljenja koje se obiĉno nazivaju klasiĉni liberalizam i moderni
liberalizam. Od kraja 20. veka, liberalizam se takode suoĉava s izazovima sve veće moralne i kulturne razliĉitosti na zapadu, i sa
usponom religijskog fundamentalizma i drugih politiĉkih verovanja koja ulaze u polemiku s kljuĉnim liberalnim principima.

Primat pojedinca - centralne teme

~ Liberalizam je ideologija industrijalizovanog Zapada, i te ideje se duboko proţimaju kroz politiĉki, ekonomski i kulturni
ţivot Tendencija liberalnih mislilaca l8. i 19. veka, pod uticajem prosvetiteljskog verovanja u univerzalni razum, bila je prihvatanje
eksplicitno utemeljiteljskog (foundationist) oblika liberalizma. Ovaj oblik nastojao je da uspostavi fundamentalne vrednosti. Ova
forma liberalizma bila je izrazito univerzalistiĉka. Napredak je bio striktno shvaćen u terminima liberalizma.

~ Tokom 20. veka, liberalizam se prikazuje kao moralno neutralan. Liberalizam zastupa primat „prava“ nad „dobrom“.
Liberalizam, ne promovišući poseban pojam o tome šta je dobro, teţi uspostavljanju uslova u kojima ljudi mogu da vode dobar
ţivot kako ga sami definišu. Iz ove perspektive liberalizam nije samo ideologija, već i “meta-ideologija” tj, korpus pravila kojim se
polaţu temelji na kojima se moţe odigravati politiĉka i ideološka debata. Liberalizam nesumnjivo favorizuje otvorenost, debatu i
samoodreĊenje, i karakteriše ga moćan moralni pritisak. Moralni i ideološki stav liberalizma utkan je u privrţenost jednom
specifiĉnom skupu vrednosti i verovanja. Najvaţnije od njih su sledeće:

▪ pojedinac,
▪ sloboda,
▪ razum,
▪ pravda,
▪ tolerancija i razliĉitost

Pojedinac

~ Na ljude se pre gledalo kao na ĉlanove društvenih grupa kojima su pripadali: njihove porodice, sela, lokalne zajednice ili
društvene klase. MeĊutim, kako je feudalizam ustupao mesto sve više trţišno orijentisanim društvima, pojedinci su se suoĉavali sa
širim podruĉjem izbora i društvenih mogućnosti. Pojednici su ohrabrivani da misle svojom glavom i u terminima liĉnog. Kmet je
postao „slobodan ĉovek“ i stekao izvesnu sposobnost da bira za koga će da radi ili da potraţi posao u gradovima koji se šire.

~ Tradicionalne religijske teorije postepeno su zamenjivane racionalniin i nauĉnim objašnjenjima, a na društvo se sve više
gledalo sa stanovišta ljudske individue. U razvoju teorija prirodnog prava tokom 17. i 18. vek se tvrdi da su pojedinci opremljeni
skupom Bogom datih, prirodnih prava, koje je Dţon Lok (John Locke) definisao kao „ţivot, sloboda i svojina“.

~ Nemaĉki filozof Imanuel Kant (lmmanuel Kant,l724~1804), tretira pojedince kao jednako vrednim ljudskim bićima i kao
„ciljeve po sebi“, a ne samo kao sredstva za dostizanje ciljeva drugih. Ipak, naglašavanje znaĉaja pojedincaima dve suprotne
implikacije:
▪ prvo, on skreće paţnju na jedinstvenost svakog ljudskog bića: pojedince pre svega odreĊuju njihovi unutrašnji
kvaliteti i njima specifiĉna svojstva.
▪ drugo, njima je, ipak, zajedniĉki isti status po tome što su svi, najpre i najvaţnije, pojedinci.

Verovanje u primat pojedinca je gledište liberala o društvu kao o pukoj skupini pojedinaca, od kojih svako nastoji da zadovolji
sopstvene potrebe i interese. Takvo gledište je nazvano „atomistiĉko“, po tome što pojedince shvata kao „izolovane atome“ unutar
društva, i ono moţe dovesti do verovanja da „društvo“ po sebi i ne postoji, već je samo skup pojedinaca.

~ Mekferson (Macpherson, 1973.) je rani liberalizam okarakterisao kao „posesivni individualizam“, jer pojedinca posmatra
kao „vlasnika sopstvene osobe ili sposobnosti, koji za njih ništa ne duguje društvu“. Nasuprot tome, kasniji liberali su imali
optimistiĉnije gledište o ljudskoj prirodi i bili su mnogo spremniji da poveruju kako su pojedinci društveno odgovorni jedni za
druge, naroĉito za one koji su nesposobni da se staraju o sebi.

Sloboda

~ Verovanje u vrhovni znaĉaj pojedinca prirodno vodi privrţenosti individualnoj slobodi. Individualna sloboda (liberty I
freedom se uzimaju kao sinonimi) je za liberale vrhovna politiĉka vrednost i u mnogim pogledima, princip koji objedinjuje
liberalnu ideologiju.

~ Za rane liberale, sloboda je bila prirodno pravo, kasniji liberali su slobodu videli kao jedini uslov pod kojim su ljudi u
stanju da razviju svoje veštine i talente i ostvare svoje mogućnosti.
~ Ipak, liberali ne prihvataju da pojedinci imaj u apsolutno pravo na slobodu. Ako je sloboda neograniĉena, ona moţe postati
„dozvola“, pravo da se zlostavljaju drugi. U delu “O slobodi” Dţon Stjuart Mil (John Stuart Mill) je zastupao tezu da „jedini cilj
zbog kojeg s pravom moţe da se upotrebi sila protiv bilo kojeg ĉlana civilizovane zajednice, protiv njegove volje, jeste da se spreĉi
šteta naĉinjena drugima“. Milova pozicija je libertarijanska jer on pravi jasnu razliku izmeĊu delovanja koja se „tiĉu sebe“, nad
kojima pojedinci treba da imaju apsolutnu slobodu i delovanja koja se „tiĉu drugih" koja mogu da ograniĉe slobodu drugih ili da
drugima nanesu štetu.

~ Mil ne prihvata nikakva ograniĉenja pojedinca koja su zamišljena da spreĉe osobu u nanošenju štete, bilo fiziĉke, bilo
moralne, samoj sebi. Prema jednom takvom gledištu, na primer, zakoni kojim se vozaĉi prisiljavaju na stavljanje pojaseva, ili
motociklisti da nose kacige, neprihvatljivi su, kao i bilo koji drugi oblik cenzure kojim se ograniĉava šta pojedinac sme da ĉita ili
sluša.

~ Iako pojedinac moţe biti suveren nad svojim telom i duhom, svako mora poštovati ĉinjenicu da i svaki drugi pojedinac
uţiva jednako pravo na slobodu. Ovo je izrazio savremeni liberal Dţon Rols (John Rawls) u principu da svako ima pravo na najširu
moguću slobodu ako ona ne protivreĉi jednakoj slobodi za sve.

~ Mada se liberali slaţu u pogledu vrednosti slobode, oni se uvek ne slaţu oko toga šta za pojedinca znaĉi biti „slobodan“. U
delu “Dva shvatanja slobode” britanski istoriĉar ideja Isaija Berlin (lsaiah Berlin, 1909~1997) je pravio razliku izmedu
„negativne“ i „pozitivne“ teorije slobode.

~ Rani ili klasiĉni liberali veruju da se sloboda sastoji u tome da se osoba ostavi na miru, slobodna od uplitanja, i da je u
stanju da deluje na bilo koji naĉin koji izabere. Ovaj pojam slobode je „negativan“ po tome što je zasnovan na odsustvu spoljašnjih
restrikcija ili ograniĉenja pojedinca.

~ Moderne liberale, s druge strane, više privlaĉi „pozitivan“ pojam slobode koji je Berlin definisao kao sposobnost da se
bude svoj sopstveni gospodar, da se bude autonoman. Vladanje samim sobom zahteva da pojedinac bude sposoban da razvije
veštine i talente, da proširi svoje razumevanje i tako sebe ostvari.

~ Za Dţ. S. Mila, sloboda je znaĉila mnogo više od toga da se bude slobodan od spoljašnjihn ograniĉenja: ona podrazumeva i
sposobnost ljudskih bića da se razvijaju i konaĉno doĊu do samoostvarenja.

~ Ove suprotne koncepcije slobode su ne samo podstakle akademske rasprave u okviru liberalizma, već su takoĊe liberale
odvele vrlo razliĉitim gledištima o poţeljnom odnosu izmedu pojedinca i drţave.

Pogledi na slobodu

Liberali: daju prioritet slobodi kao vrhovnoj individualistiĉkoj vrednosti. Dok klasiĉni liberali podraţavaju negativnu slobodu,
shvaćenu kao odsustvo ograniĉenja ili slobodu izbora, moderni liberali brane pozitivnu slobodu u smislu liĉnog razvoja i ljudskog
procvata.
Konzervativci: gledište o slobodi u slabijem smislu, kao dobrovoljno priznavanje duţnosti i odgovornosti, iznoseći tvrdnju da je
negativna sloboda pretnja graĊevini društva. Nova desnica, meĊutim, prihvata negativnu slobodu u ekonomskoj sferi, sloboda
izbora na trţišni.

Socijalisti: slobodu shvataju u pozitivnom smislu – kao samoostvarenje koje se postiţe bilo putem slobode, kreativnog rada, bilo
putem kooperativne društvene interakcije. Socijaldemokrate se, tretirajući slobodu kao ostvarenje mogućnosti pojedinca,
pribliţavaju modernom liberalizimu.

Anarhisti: smatraju da je sloboda apsolutna vrednost, verujući da je nepoimirljiva sa bilo kojim oblikom politiĉkog autoriteta. Pod
slobodom se podrazumeva postizanje liĉne autonomije, ne puko „biti ostavljen na miru“, već biti racionalno samo-voljan i samo-
usmeren.

Fašisti: odbijaju bilo koji oblik individualne slobode. „Istinska“ sloboda, nasuprot tome, znaĉi bespogovorno podvrgavanje volji
voĊe i utapanje pojedinca u nacionalnu zajednicu.

Ekologisti: posebno duboki ekologisti, tretiraju slobodu kao dostizanje jednosti (oneness), samo~ostvarenje kroz utapanje liĉnog
ega u ekosferu ili univerzum. U suprotnosti sa politiĉkom slobodom, ovo se ponekad shvata kao „unutrašnja“ sloboda, sloboda kao
samoaktualizacija.

Religijski fundamentalisti: slobodu vide kao unutrašnji ili duhovni kvalitet. Sloboda znaĉi prilagoĊavanje otkrivenoj volji Boga,
duhovno ispunjenje koje se povezuje sa podvrgavanjem religijskom autoritetu.

Razum

~ Liberalno shvatanje slobode tesno je povezano s verom u razum. Liberalizam je deo projekta prosvetiteljstva. Glavna tema
prosvetiteljstva bila je ţelja da se ĉoveĉanstvo oslobodi robovanja predrasudama i neznanjem i da se razmahne „vek razuma“. U
kljuĉne mislioce prosvetiteljstva spadaju Ţan Ţak Ruso (Jean~Jacques Rousseau) lmanuel Kant, Adam Smit i Dţeremi Bentam
(Jeremy Bentham).

~ Racionalizam prosvetiteljstva uticao je na liberalizam na nekoliko naĉina. Ojaĉao je veru u pojedinca, tako i u slobodu.
Ljudska bića su racionalna, ona su sposobna da shvate šta su njihovi pravi interesi. Liberali nipošto nisu verovali da su pojedinci u
ovom pogledu nepogrešivi, ali verovanje u razum ugraĊuje u liberalizam snaţnu odbojnost prema paternalizmu.

~ NasleĊe racionalizma je i to što su liberali veoma skloni verovanju u progres. Progres doslovno znaĉi napredak. Gledište
liberala je da je širenje znanja, ljudima omogućilo ne samo da razumeju i objasne svet, već im je pomoglo i da ga promene nabolje.
Ukratko, moć razuma ljudskim bićima daje sposobnost da preuzmu odgovornost za sopstvene ţivote i modeluju sopstvene sudbine.
Svaka je generacija, sposobna za napredak. Ovo objašnjava naglasak na obrazovanju, karakteristiĉan za liberale. Prema stanovištu
modernih liberala, obrazovanje je vitalno sredstvo promovisanja liĉnog samorazvitka i, ako se proširi, postizanja istorijskog i
društvenog napretka.

~ Liberali, uopšte uzevši, na ljudsku prirodu gledaju optimistiĉno, shvatajući ljude kao bića koja vodi razum, oni retko,
budući da usvajaju moć koristoljublja i egoizma, osvajaju utopijsko verovanje o ljudskoj savršenosti. Odatle neizbeţno sledi
rivalitet i sukob. Liberali su skloni da sukobe rešavaju debatom i pregovaranjem. Liberali ne odobravaju upotrebu sile i agresije; na
primer, rat se, bez izuzetka, shvata kao izbor kojem se pribegava na kraju.

~ Liberali veruju u opravdanost upotrebe sile ili radi samoodbrane, ili kao sredstva za suprotstavljanje ugnjetavanju, ali uvek
i jedino, nakon što razum i argumentovanje doţive neuspeh.

Pravda

~ Pravda oznaĉava posebnu vrstu moralnog suda, posebno onog o raspodeli nagrade i kazne. Ukratko, pravda se odnosi na to
da svaka osoba dobije ono što je „zasluţila“. Uţa ideja društvene pravde odnosi se na raspodelu materijalnih nagrada i povlastica u
društvukao što suplate, profiti, stanovanje, medicinska nega, program socijalne pomoći itd.Liberalna teorija pravde zasnovana je na
verovanju u jednakost raznih vrsta.

~ Prvo, individualizam podrazumeva privrţenost fundarnentalnoj jednakosti, Smatra se da su ljudska bića „roĊena“ jednaka,
u smislu da je svaki pojedinac od jednake moralne vrednosti, ideja koja je otelovljena u pojmu prirodnih prava ili ljudskih prava.

~ Drugo, fundamentalna jednakost implicira verovanje u formalno jednakost, ideja po kojoj bi pojedinci trebalo da uţivaju
isti formalni status u društvu. Liberali ţestoko osporavaju bilo kakve društvene privilegije ili prednosti koje neki uţivaju, a koje se
drugima poriĉu, na osnovu faktora kao što su pol, rasa, boja, veroispovest, religija ili socijalno okruţenje. Najvaţniji oblici
formalne jednakosti su zakonska jednakost i politiĉka jednakost. Prva se odnosi na „jednakost pred zakonom“ a druga je
otelovljena u ideji „jedan ĉovek, jedan glas; jedan glas, jedna vrednost“

~ Treće, liberali usvajaju verovanje u jednakost prilika. Svaka pojedina individua treba da ima istu priliku za uspon i pad u
društvu. Liberali veruju da je društvena jednakost nepoţeljna, pošto ljudi nisu roĊeni isti. Oni poseduju razliĉite talente i veštine, a
neki su spremni da rade više od drugih. Jednakost, za jednog liberala, znaĉi da pojedinci treba da imaju jednake prilike za
razvijanje svojih nejednakih veština i sposobnosti.

~ Ovo vodi verovanju u „meritokratiju“ - doslovno, vladavinu talentovanih ili sposobnih. Meritokratsko društvo je ono u
kojem su nejednakosti u bogatstvu i društvenom poloţaju samo odraz nejednake raspodele zasluga ili veština meĊu ljudskim
bićirna, ili su zasnovane na ĉiniocima izvan ljudske kontrole, na primer, na sreći ili prilici. Takvo društvo je društveno pravedno,
jer se pojedinci ne procenjuju na osnovu svog pola, boje koţe ili svoje religije, već u skladu s njihovim talentima i spremnošću za
rad, ili onim što je Martin Luter King nazvao „sadrţaj njihovog karaktera“. Po dosegu, društvena jednakost je nepravedna, jer
nejednake pojedince tretira jednako.

~ Ipak, liberalni mislioci se ne slaţu oko toga kako bi ove opšte principe pravde trebalo primeniti u praksi. Klasiĉni liberali,
kako iz ekonomskih, tako i iz moralnih razloga, prihvataju strogu meritokratiju. Ekonomski, oni snaţno istiĉu potrebu za motivima.
Sve dok pojedinci svoja bogatstva pravedno stiĉu ili prenose i zbog veće sposobnosti ili što mnogo rade, „zaradili“ su svoje
bogatstvo i zasluţuju da budu uspešniji od lenjih ili nesposobnih. Takvu teoriju pravde razvio je u 17. veku Dţon Lok, a od kraja
20. veka unapredili su je neoliberali, ĉesto pod uticajem ideja Roberta Nozika (Robeit Nozick).

~ Moderni liberali, s druge strane, pod društvenom pravdom podrazumevaju verovanje u izvesnu meru društvene jednakosti.
U Teoriji pravde (1970) Dţon Rols zastupa tezu da je ekonomska nejednakost opravdana samo onda, ako je to u korist
najsiromašnijihu društvu.

~ Takva razliĉita gledišta o društvenoj pravdi izraz su neslaganja oko uslova pod kojima se najbolje moţe dostići pravedno
društvo, koje je u osnovi liberalizma.

~ Klasiĉni liberali veruju da je zamena feudalizma trţišnim ili kapitalistiĉkim društvom stvorila društvene uslove u kojima
svaki pojedinac, u skladu sa svojim zaslugama, moţe biti uspešan. Nasuprot tome, moderni liberali veruju da je nesputani
kapitalizam doveo do novih oblika društvene nepravde koji jedne privileguju, a druge oštećuju.

Tolerancija i razliĉitost

~ Liberalna društvena etika veoma je karakteristiĉna po spremnosti da se prihvate, a u nekim sluĉajevima i veliĉaju, moralna,
kulturna i politiĉka razliĉitost. Ipak, ova etika se više povezuje sa tolerancijom. Tolerancija znaĉi uzdrţavanje, spremnost da se
ljudima dopusti da misle, govore i deluju na naĉin koji mi ne odobravamo Ovo je izrazio francuski pisac Volter (Voltaire, 1694-
1778) u svojoj izjavi da „mrzim ono što govoriš, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da to kaţeš“.

~ Tolerancija je društveniprincip. Ona predstavlja cilj liĉne autonomije, injome se uspostavlja niz pravila o tome kako bi
ljudska bića trebalo dase ponašaju jedno prema drugom. Liberalno shvatanje tolerancije prviput se pojavilo u 17. veku, u pokušaju
pisaca kao što su Dţon Milton(John Milton/, 1608-1674) i Dţon Lok da odbrane religijsku slobodu. Pisma O toleraniciji
(1689,1963) Lok je zastupao tezu da, pošto je pravafunkcija vlade da štiti ţivot, slobodu i svojinu, ona nema pravo da seupliće u
„brigu o dušama ljudi“. Ovo baca svetlo na to šta je za liberalevitalna razlika izmeĊu „javne“ i „privatne“ sfere ţivota. Tolerancija
bitrebalo proširiti na sve stvari koje se smatraju privatnim i smatra se garancijom negativne slobode.

~ U delu „O slobodi” Dţ. S. Mil je razvio šire opravdavanje tolerancije, koja je prvenstveno garancija liĉne autonomije, pa je
tako uslov za moralni samorazvitak. On je takoĊe nuţna za obezbedjivanje snage i zdravlja društva kao celine. Samo unutar
slobodnog trţišta ideja, u okviru kojeg dobre ideje zamenjuju loše i progresivno se proteruje neznanje, pojaviće se „istina“. Zato su
spor, polemika i argument, plod razliĉitosti ili raznolikosti, motor društvenog progresa. Za Mila, ovome naroĉito preti demokratija i
širenje „glupog konformizma", povezanog s verovanjem da većina uvek mora biti u pravu. Mil je tako bio u stanju da zastupa
sledeću tezu: Kada bi celo ĉoveĉanstvo, osim jednog ĉoveka, bilo istog mišljenja, a samo ta jedna osoba imala suprotno mišljenje,
ĉoveĉanstvo ne bi imalo ništa više opravdanja da ućutka tu jednu osobu, nego što bi ta osoba, kada bi imala moć, imala opravdanja
da ućutka ĉoveĉanstvo.

~ Naklonost prema toleranciji i razliĉitosti takoĊe je povezana s liberalnim verovanjem u uravnoteţeno društvo, društvo koje
ne razdirefundamentalni sukob. Mada pojedinci i društvene grupe idu za vrlo razliĉitim interesima, liberali smatraju da izmeĊu
ovih konkurentskih interesa postoji dublja harmonija ili ravnoteţa. Ipak, ovi konkurentski interesi takoĊe se i meĊusobno dopunjuju
jer postoji teţnja za uspostavljanjem prirodne ravnoteţe. Ovaj princip ravnoteţe liberalizam jasno razdvaja od tradicionalnog
socijalizma koji iznosi konfliktni model društva i od konzervativizma koji moralnu, kulturnu i društvenu razliĉitost povezuje s
neredom i nestabilnošću.

~ Ipak, liberalna tolerancija ne implicira podršku neograniĉenom pluralizmu i razliĉitosti. Na primer, Lok nije bio spreman
da princip tolerancije proširi na rimokatolike koji su, po njegovom mišljenju, budući lojalni stranom papi, bili pretnja nacionalnom
suverenitetu. Mnogo ĉešće, tolerancija se moţe pobliţe odrediti u odnosu na gledišta koja su po sebi netolerantna.

~ Liberali mogu biti spremni da podrţe zakone koji zabranjuju izraţavanje, recimo, rasistiĉkih shvatanja ili zakona kojima se
zvaniĉno zabranjuju nedemokratske politiĉke partije, na osnovu toga što bi posledica širenja takvih shvatanja ili uspeh takvih
partija verovatno bila smrt liberalne tolerancije. Ipak, liberali veruju da toleranciju, u većinisluĉajeva, ne treba gušiti.

~ Kao što je dokazivao Dţ. S. Mil, vrednost otvorene debate i diskusije je u tome što se „rĊave“ ideje izlaţu kao rĊave, što
znaĉi da će „dobre" ideje nadvladati. Zato je vera u toleranciju povezana s univerzalistiĉkim verovanjem da su liberalne teorije i
vrednosti, nakraju krajeva, predodreĊene za trijumf nad neliberalnim alternativama.

~ Od kraja 20 veka mnogi liberali su otišli dalje od tolerancije i usvojili ideju moralne neutralnosti Ona je izraz pomeranja od
univerzalizma ka pluralizmu u okviru liberalizma, po tome što liberali potragu za skupom fundamentalnih vrednosti ĉesto
napuštaju u korist ţeljeda se stvore uslovi u kojima, u miru i probitaĉno, zajedno mogu ţivetiljudi s razliĉitim moralnim i
materijalnim prioritetima.

~ Takvo jedno gledište zasniva se na verovanju, najsnaţnije izraţenom u spisima lsaijeBerlina, da su sukobi vrednosti
neodvojivi od ljudsltog ţivota. Ono liberalne vrednosti moţda lišava njihovog privilegovanogpoloţaja, ali podvlaĉi vaţnost
liberalnih institucija koje štite tolerancijukao najbolje i moţda jedino sredstvo za oĉuvanje poretka i stabilnosti,u kontekstu
moralnog pluralizma. Ipak, jednom kada liberalizam prihvati moralni pluralizam, teško ga je zadrţati u liberalnom okviru.ZaDţona
Greja (John Gray) pluralizam podrazumeva post-liberalnu poziciju u kojoj liberalne vrednosti, institucije i reţimiviše ne uţivaju
monopol legitimnosti.

Liberalizam, vlast i demokratija

Liberalna drţava

~ Liberali ne veruju da će se uravnoteţeno i tolerantno društvo prirodno razviti iz slobodnih delovanja pojedinaca i
dobrovoljnih udruţenja. U ovome se liberali ne slaţu s anarhistima koji veruju da su i zakon i vlada nepotrebni. Liberali se plaše da
slobodni pojedinci mogu poţeleti da eksploatišu druge, kradu njihovu imovinu ili ih ĉak pretvore u robove, ako im je to u interesu.
Oni takode, kada im je to od koristi, mogu kršiti ili ignorisati svoje ugovore.

~ Stoga uvek postoji opasnost da sloboda jedne osobe postane dozvola za zlostavljanje druge. Liberali tradicionalno veruju
da zaštitu od ovakve opasnosti moţe pruţiti samo suverena drţava, sposobna da obuzda sve pojedince i grupe unutar društva. Zato
sloboda moţe postojati samo „pod zakonom“; kao što kaţe Dţon Lok, „tamo gde nema zakona, nema ni slobode“.

~ Ovaj argument je osnova teorija društvenog ugovora koje su razvili pisci l7. veka kao što su Tomas Hobs (Thomas Hobbes)
i Dţon Lok koji, kao liberal, objašnjava politiĉke obaveze pojedinca prema drţavi. Hobs i Lok su konstruisali sliku ţivota kakav je
on bio pre nego što je formirana vlast, u društvu bez drţave, ili u onome što su oni nazivali „prirodno stanje“.

~ Pošto su pojedinci sebiĉni, gramzivi i ţele moć, prirodno stanje bi karakterisao beskonaĉni graĊanski rat svakog protiv
svih, u kojem bi, po Hobsovim reĉima, ljudski ţivot bio „usamljen, siromašan, prljav, brutalan i kratak“. Rezultat toga je,
dokazivali su oni, da će racionalni pojedinci sklopiti sporazum ili „društveni ugovor“, kako bi uspostavili suverenu vlast, bez koje
bi ureĊen i stabilan ţivot bio nemoguć. Svi pojedinci bi priznali da je u njihovom interesu da ţrtvuju jedan deo svoje slobode, kako
bi uspostavili pravni sistem u protivnom, njihova prava, a zaista i njihovi ţivoti, bili bi stalno ugroi ţeni.

~ Hobs i Lok su bili svesni da je ovaj „ugovor“ istorijska fikcija. Argument društvenog ugovora, meĊutim, ima za cilj da
osvetli vrednost suverene drţave za pojedinca. Drugim reĉima, Hobs i Lok su ţeleli da se pojedinci ponašaju kao da je ova
istorijska fikcija istinska, poštujući vlast i zakon i pokoravajući im se, zahvalni za sigurnost i bezbednost koje moţe jnruţiti samo
suverena drţava.

~ Argument društvenog ugovora otelovljuje nekoliko vaţnih liberalnih stavova prema drţavi posebno, i politiĉkom autoritetu
uopšte.

~ Prvo, on sugeriše da politiĉki autoritet u izvesnom smislu dolazi „odozdo“. Drţavu su stvorili pojedinci i za pojedince; ona
postoji da bi sluţila njihovim potrebama i interesima. Vlast izrasta iz sporazuma, ili pristanka onih kojima se vlada. Iz ovoga sledi
da graĊani nemaju apsolutnu obavezu da se pokoravaju svim zakonima ili prihvate bilo kakav oblik vlasti. Ako je vlast zasnovana
na ugovoru koji su sklopili oni kojima se vlada, sama vlast moţe prekršiti taĉke ovog ugovora. Kada išĉezne legitimnost vlasti,
ljudi imaju pravo na pobunu.

~ Ovaj princip je razvio Lok u “Dve rasprave o vladi” i koristio ga za opavdavanje Slavne revolucije iz 1688. godine, kojom
je u Britaniji svrgnut Dţejms II i uspostavljena ustavna monarhija pod Vilijamom i Meri. Njega je takoĊe izrazio Tomas Dţeferson
(Thomas Jefferson) u ameriĉkoj Deklaraciji o nezavisnosti (l776) kojom se objavljuje da kada vlast postane apsolutni despotizam,
„pravo je naroda da je promeni ili ukine".

~ Drugo, teorija društvenog ugovora prikazuje drţavu kao arbitraţnog sudiju ili neutralnog veštaka u društvu. Drţavu nije
stvorila privilegovana elita koja ţeli da eksploatiše mase, već sporazum medu svim ljudima. Zato drţava otelovljuje interese svih
graĊana, a kada pojedinci ili grupe doĊu u meĊusobni sukob, deltrje kao neutralni arbitar. Na primer, ako pojedinci prekrše ugovore
sklopljene sa drugima, drţava primenjuje „pravila igre“ i nameće odredbe ugovora, pod uslovom, naravno, da je svaka strana ušla
u ugovor dobrovoljno i s punim znanjem.

~ Suštinska karakteristika bilo kog takvog arbitraţnog sudije jeste da su njegova delovanja nepristrasna i da se tako
doţivljavaju. Liberali tako na drţavu gledaju kao na neutralnog arbitra meĊu konkurentskim pojedincima i grupama unutar društva.

Ustavna vlast

~ Mada su liberali uvereni u neophodnost vlasti, oni takode imaju jasnusvest o opasnostima koje ona u sebi nosi. Po
njihovom mišljenju, svaka vlast je potencijalna tiranija protiv pojedinca. S jedne strane, ovo se zasniva na ĉinjenici da vlast ima
suverenu moć, pa tako predstavlja stalnu pretnju individualnoj slobodi. S druge strane, ona je odraz specifĉnoliberalnog straha od
moći. Pošto su ljudska bića sebiĉna stvorenja, akoimaju moć - sposobnost da utiĉu na ponašanje drugih - ona će je, prirodno,
upotrebljavati u sopstvenu korist i na raĉun drugih. Prosto reĉeno, pozicija liberala je – egoizam plus moć jednako je korupcija.

~ Ovoje izraţeno u ĉuvenom upozorenju lorda Aktona: „Vlast teţi da kvari,a apsolutna vlast kvari apsolutno“, i u njegovom
zakljuĉku: „Veliki ljudisu skoro uvek loši ljudi“. Zato se liberali plaše arbitrarne vlasti i podrţavaju princip ograniĉene vlasti, putem
demokratije.

~ Ustav je skup pravila kojima se raznim institucijama vlasti dodeljuju duţnosti, moći i funkcije. On stoga konstituiše pravila
koja vladajusamom vlašću. Kao takav, on definiše kako doseg moći vlasti, tako i granice u kojima se ona vrši. Podrška
konstitucionalizmu moţe poprimitidva oblika.

~ Prvo, moći tela vlasti i politiĉara mogu biti ograniĉeni uvodenjem spoljašnjih i obiĉno zakonskih ograniĉenja. Najvaţnije
od njihje tzv. pisani ustav koji kodifikuje glavne moći i odgovornosti institucija vlasti unutar jednog jedinog autoritativnog
dokumenta. Pisani ustavi tako ĉine „viši“ zakon. Prvi takav dokument bio je Ustav SjedinjenihDrţava, napisan 1787. godine, ali
tokom 19. i 20. veka pisani ustavi suusvojeni u svim liberalnim demokratijama, sa izuzetkom Velike Britanije, Izraela i Novog
Zelanda. U mnogim sluĉajevima, postoje i povelje prava koje, pruţajući zakonsku definiciju odnosa izmedu pojedinca idrţave,
utemeljuju individualna prava. Prvih deset amandmana na UstavSAD, na primer, daju spisak individualnih prava i zajedniĉki se
nazivaju„Povelja prava“, Sliĉna „Deklaracija o pravima ĉoveka“ (1789)usvojena tokom Francuske revolucije. Tamo gde nema ni
pisanih ustava, ni povelja prava, kao u Velikoj Britaniji, liberali istiĉu znaĉaj statutarnog prava u kontroli moći vlasti, kroz princip
vladavine prava. Ovo jenajjasnije izraţeno u Nemaĉkoj devetnaestog veka u pojmu Rechtsstaat,pojmu drţave kojom vlada pravo.

~ Drugo, konstitucionalizam se moţe uspostaviti uvoĊenjem utnutrašnjih ograniĉenja koja vrše disperziju politiĉke moći na
izvestan brojinstitucija i stvaraju mreţu „kontrola i protivteţa“. Kao što kaţe francuski politiĉki filozof Monteskje
(Montesquieu,1689-1775) “moć, trebada bude brana moći“. Svi liberalni politiĉki sistemi ispoljavaju izvesnumeru unutrašnje
fragmentacije. Ona se moţe postići primenom uĉenjao podeli moći koju je predlagao sam Monteskje. Ovo znaĉi da zakonodavne,
izvršne i sudske moći vlasti treba da se vrše kroz tri nezavisneinstitucije, spreĉavajući tako da bilo koji pojedinac ili mala grupa
dobiju diktatorsku moć.

~ Predsedniĉki sistem Sjedinjenih Drţava, na primer,zasnovan je na strogoj podeli moći izmedu Kongresa, predsednika
iVrhovnog suda. Princip sudske nezavisnosti poštuje se u svim liberalnim demolcratijarna. Pošto sudstvo tumaĉi znaĉenje zakona,
kako ustavnog tako i statutarnog i stoga preispituje moći same vlasti, ono mora,kako bi pojedinca zaštitilo od drţave, uţivati
formalnu nezavisnost ipolitiĉku neutralnost. U druga sredstva za fragmentovanje moći vlastispadaju kabinetska vlast (koja
kontroliše moć premijera), parlamentarnavlast (koja kontroliše moć izvršne vlasti), dvodomnost (koja kontrolišemoć svakog
zakonodavnog doma i teritorijalna podela kao što je federalizam, devoltrcija i lokalna vlast (koja kontroliše moć centralne vlasti).

Demokratija

~ Poreklo termina „demokratija“ vraća nas u antiĉka Grĉku. Kao i druge reĉi koje se završavaju sa „kratija“ -~ autokratija,
aristokratija, birokratija itd, - reĉ demokratija je izvedena iz grĉke reĉi lcratos, što znaĉi vlast ili vladavina. Demokratija tako znaĉi
„vladavina demosa“, gde demos znaĉi „narod“, mada je originalno znaĉenje „siromašni" ili „mnogi“.

~ Modernija verzija demokratskog principa nalazi se u Getisburškom govoru Abrahama Linkolna iz 1863. godine u kojem se
veliĉaju vrline „vlasti naroda, od strane naroda i za narod“. Ipak, demokratija je sporan pojam: ne postoji prihvaćena ili ustaljena
definicija ovog termina, već samo izvestan broj rivalskih definicija, Stoga ne postoji jedan jedini model demokratske vladavine, već
samo izvestan broj konkurentskih verzija.

~ Istorijski, najuspešnija od njih je liberalna demokratija; ĉini se da je do kraja 20. veka liberalna demokratija odnela pobedu
nad svojim glavnim rivalima. Ipak, liberalnodemokratski politiĉki sistemi imaju hibridan karakter: oni otelovljuju dve razliĉite crte,
jednu demokratsku, drugu liberalnu. Liberalni elemenat je izraz verovanja u ograniĉenu vlast; demokratski elemenat izraţava
privrţenost narodnoj vladavini. Kao model demokratije, liberalna demokratija ima tri glavna obeleţja

▪ Liberalna demokratijaje indirektni i predstavniĉki oblik demokratije. Politiĉka funkcija se dobija uspehom na
regularnim izborima koji se obavljaju na osnovu formalne politiĉke jednakosti - „jedan čovek, jedan glas;
jedan glas, jedna vrednost“.

▪ Ona se zasniva na konkurenciji i biraĉkoj odluci. Ovo se obezbeĊuje putem politiĉkog pluralizma, tolerancije
širokog niza suprotnih verovanja, suprotstavljenih filozofija društva i rivalskih politiĉkih pokreta i partija.

▪ Karakteriše je jasna razlika izmedu drţave i graĊanskog društva. Ova razlika se odrţava kako pntem unutrašnje
i spoljašnje kontrole moći vlasti, tako i postojanjem autonomnih grupa i interesa, kao i trţišnom ili
kapitalistiĉkom organizacijom ekonomskog ţivota.

~ Hibridna priroda liberalne demokratije izraz je ambivalentnog stava prema demokratiji koja je u temelju liberalizrna. Koren
ove ambivalencije su, u mnogim pogledima, suprotstavljene implikacije individualizma koji, s jedne strane, otelovljuje strah od
kolektivne moći, a sa druge, vodi verovanja u politiĉku jednakost. U l9. veku, liberali su demokratiju ĉesto videli kao pretnju ili
opasnost. U ovom pogledu, bio je to odjek ideja ranijih politiĉkih teoretiĉara, kao što su Platon i Aristotel, koji su demokratiju
shvatali kao sistem vladavine od strane masa, na raĉun mudrosti i svojine.

~ Glavna briga liberala bila je to što demokratija moţe da postane neprijatelj individualne slobode. Ovo proistiĉe iz ĉinjenice
da „narod“ nije jedinstven entitet, već pre zbir pojedinaca i grupa koji imaju razliĉita mišljenja i suprotne interese.

~ „Demokratske rešenje“ konflikta sastoji se u pribegavanju brojevima i primeni principa većine, po kojem većina ili najveći
broj treba da ima prevagu nad manjinom. Demokratija se tako svodi na pravilo 51% koji je francuski politiĉar i tumaĉ društva
Aleksis de Tokvil (Alexis de Tocqueville) slavno opisao kao „tiranijn većine“. Tako se u ime naroda: nogu kršiti individualna
sloboda i prava manjine. Dţejms Medison (James Madison) je sliĉna gledišta artikrulisao na ustavnoj konvenciji Sjedinjenih
Drţava u Filadelfiji I787 godine. Medison je dokazivao da je najbolja odbrana protiv tiranije većine mreţa kontrola i protivteţa
koja će vlast uĉiniti odgovornom za konkurentske manjine, a takode i posednike svojine zaštititi od neposedniĉkih masa.

~ Ako je po Dţ. S. Milu, na primer, politiĉka mudrost je nejednako raspodeljena i u velikoj meri je povezana s
obrazovanjem. Neobrazovani su podloţniji delovanju iz usko klasnih interesa, dok su obrazovani sposobni da svoju mudrost i
iskustvo koriste za dobro drugih. Stoga je on insistirao na tome da izabrani politiĉari, umesto izraţavanja gledišta svojih biraĉa,
treba da govore u svoje ime i predlagao je sistem pluralnog glasanja kojim bi se nepismeni lišili jorava glasa, a biraĉima, zavisno
od njihovog nivoa obrazovanja i društvenog poloţaja, dodeljivali jedan, dva, tri ili ĉetiri glasa.

~ Ortega i Gaset (Ortega y Gasset, 1883-1955), španski teoretiĉar društva, takve strahove je izrazio na dramatiĉniji naĉin u
delu Revolt masa (1930). Gaset je upozoravao da je dolazak masovne demokratije doveo do rušenja civilizovanog društva i
moralnog poretka, ĉime je autoritamim vladaocima, pozivanj em na najniţe instinkte masa, poploĉan put ka moći.

~ Ipak, do 20. veka, veliki deo liberala je na demokratiju poĉeo da gleda kao na vrlinu, mada se to zasnivalo na izvesnom
broju argumenata i doktrina. Najranije liberalno opravdanje demokratije bilo je zasnovano na ideji da graĊani moraju imati sredstva
kojima će se zaštiti od zloupotrebe vlasti.

~ U l7. veku, Dţon Lok je razvio ograniĉenu teoriju zaštitne demokratije, dokazujući da glasaĉka prava treba da se prošire na
posednike svojine, koji će onda svoja prirodna prava braniti od vlasti. Ako vlada, kroz oporezivanje, poseduje moć da oduzme
svojinu, graĊani imaju pravo da se zaštite, kontrolišući sastav tela koje razrezuje poreze - zakonodavnog tela. Za vreme Ameriĉke
revolucije, ova ideja je preuzeta u sloganu „Nema oporezivanje bez predstavljanja“. Teoretiĉari utilitarizma kao Dţeremi Bentam i
Dţejms Mil (1773-1836) pojam demokratije kao oblik zaštite pojedinca razvili su u sluĉaj opšteg prava glasa.

~ Utilitarizam se zasniva na verovanja da pojedinci traţe zadovoljstvo, a nastoje da izbegnu bol, zbog ĉega će glasati tako da
unapreĊe ili odbrane svoje interese, kako ih oni shvataju. Bentam je došao do uverenja da je opšte pravo glasa (u njegovo vreme
shvaćeno kao pravo glasa za muškarce) jedini naĉin da se promoviše „najveća sreća za najveći broj ljudi“. Cilj zaštitne demokratije
je da graĊanima pruţi najveći prostor za ţivot, kakav su sami izabrali, pa se tako povezuje s minimalnom intervencijom vlade.

~ Mnogo radikalnije usvajanje demokratije vezano je za vrline politiĉke participacije. Ovo se povezuje s idejama Ţ. Ţ.
Rusoa, ali liberalno tumaĉenje dobija u delima Dţ. S. Mila. U izvesnom smislu, Dţ. S. Mil saţima ambivalentni stav liberalizma
prema demokratiji. U svom neograniĉenom obliku, demokratija vodi u tiraniju, ali u odsustvu demokratije prevladaće neznanje i
brutalnost.

~ Za Mila, glavna vrlina demokratije je u tome što promoviše „najviši i najharmoničniji” razvoj ljudskih sposobnosti. Ovaj
oblik razvojne demokratije podrazumeva da je demokratija, prvenstveno, obrazovno iskustvo. Rezultat toga je daje Mil, mada je
odbacivao politiĉku jednakost, verovao da pravo glasa treba proširiti na sve, osim onih koji su nepismeni, i istovremeno sugerisao
(radikalno za njegovo vreme) da pravo glasa treba proširiti i na ţene.

~ MeĊutim, od 20. veka, liberalne teorije o društvu manje teţe da se fokusiraju na pristanak i participaciju, a više na potrebu
za konsenzusom u društvu. Ovo se moţe videti iz spisa teoretiĉara pluralizma koji zastupaju tezu da primarni politiĉki akteri
postaju organizovane grupe, a ne pojedinci, a moderno industrijsko društvo prikazuju kao sve sloţenije društvo koje karakteriše
konkurencija izmedu rivalskih interesa.

~ Time što daje politiĉki glas konkurentskim grupama, demokratija ih vezuje za ovaj politiĉki sistem i tako odrţava politiĉku
stabilnost. Ovo je, meĊutim, dovelo do skromnijih teorija demokratije. Ameriĉki politikolozi Robert Dal (Robert Dahl,roĎen 1915.)
i Ĉarls Lindblom (Charles Lindblorn) nazvali su savremene demokratske sisteme „poliarhije“, što znaĉi da u njima vladaju mnogi,
za razliku od svih graĊana.

~ Poliarhiju karakteriše proširenje drţavljanstva na relativno veliki deo odraslih i pravo ovih graĊana da se suprotstave
drţavnim ĉinovnicima, glasajući za njihovu smenu. Mada se time ne dostiţe klasiĉan ideal narodne samouprave, lcljuĉna je
prednost u tome što se tako odrţava dosledan nivo odgovornosti i mogućnosti pristupa narodavlasti.

Pogledi na demokratiju

Liberali: demokratiju shvataju individualistiĉki, kao pristanak koji se izraţava putem glasaĉke kutije, pri ĉemu se demokratija
izjednaĉava s regularnim i konkurentskiin izborima. Mada demokratija ograniĉava zloupotrebe vlasti, ona uvek mora da se
ostvaruje u ustavnom okviru, kako bi se spreĉila tiranija većine.

Konzervativci: prihvataju liberalnodemokratsku vladavinu, ali uz modifikaciju o potrebi zaštite svojine i tradicionalnih institucija
od nevaspitane volje „mnogih“. Nova desnica, meĊutim, izbornu demokratiju povezuje s problemom preteranog uplitanja vlade i
problemom ekonomske stagnacije.

Socijalisti: tradicionalno prihvataju jedan oblik radikalne demokratije, zasnovan na narodnom uĉešću i ţelji da se ekonomski ţivot
dovede podjavnu kontrolu, odbacujući liberalnu demokratiju kao prosto kapitalistiĉku demokratiju Ipak, moderne socijaldemokrate
su danas snaţno privrţene liberalnodemokratskim strukturama.

Anarhisti: prihvataju neposredno demokratiju i zalaţu se za neprekidno narodno uĉešće i radikalnu decentralizacija Izborna ili
predstavniĉka demokratija puka je fasada koja pokušava da sakrije dominaciju elite i mase pomiri s njihovim ugnjetavanjem.

Fašisti: prihvataju ideje totalitarne demokratije, smatrajući da je istinska demokratija apsolutna diktatura, pošto voĊa ima monopol
na ideološku mudrost i sam je sposoban da artikuliše istinske interese naroda. Partijska i izboma utakmica su tako iskvarene I
degenerisane

Ekologisti: ĉesto podrţavaju radikalnu ili participativntl demokratiju. „Tamno” – zeleni su razvili posebnu kritiku izborne
demokratije koja je prikazuje kao sredstvo pomoću kojeg se interesi sadašnje generacije ljudskih bića nameću budućim
generacijama (bez prava glasa), drugim vrstama i prirodi kao celini.

Klasiĉni liberalizam

~ Klasiĉni liberalizam bio je najranija liberalna tradicija. Klasiĉne liberalne ideje razvile su se pri prelasku iz feudalizma u
kapitalizam, a vr«hunac su dostigle za vreme rane industrijalizacíje 19. veka. Zato se klasiĉni liberalizam ponekad naziva
„liberalizam 19. veka“. Kolevka klasiĉnog liberalizma bila je Velika Britanija, u kojoj su kapitalistiĉka i industrijska revolucija
najviše nznapredovale. Njegove ideje su uvek bile dublje ukorenjene u anglosaksonskim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji i
SAD, nego u drugim delovima sveta.

~ Ipak, klasiĉni liberalizarn nije samo oblik liberalizma 19. veka, ĉije su ideje danas samo od istorijskog interesa. U stvari, od
druge polovine 20. veka nadalje, njegovi principi i teorije imaju sve veću primetna Mada je ono što se naziva neoklasiĉni
liberalizam, ili neoliberalizam u poĉetka imalo najveći uticaj u Velikoj Britaniji i SAD, njegov uticaj se mnogo više proširio,
delimiĉno pothranjivan napredovanjem globalizacije

~ Klasiĉne liberalne ideje zadobile su raznolike oblike, ali one imaju i jedan broj zajedniĉkih karakteristika.

~ Prvo, klasiĉni liberali prihvataju egoistiĉki individualizam. Oni na ljudska bića gledaju kao na racionalna stvorenja koja
teţe ka sopstvenim interesima, a izrazita im je sposobnost da se oslanjanjajtt na sopstvene snage. Stoga se društvo shvata kao
atomistiĉko, sastavljeno od skupa, u velikoj meri samodovoljnih pojedinaca, što znaĉi da se tragom karakteristika društva vraćamo
na fundamentalnije odlike ljudske prirode.

~ Drugo, klasiĉni liberali veruju u negativnu slobodu.. Pojedinac je slobodan ukoliko je ostavljen na miru, ukoliko mu drugi
ne smetaju, ili ga na nešto ne primoravaju. Kao što je ranije reĉeno, sloboda u ovom smislu je odsustvo spoljašnjih ograniĉenja
pojedinca.

~ Treće, drţava se shvata, u najboljem sluĉaju, po reĉima Tomasa Pejna (Thomas Paine), kao „nuţno zlo“. Ona je nuţna po
tome što, u najmanja ruku, postavlja uslove za uredenu egzistenciju; a zlo je po tome što društvu nameće kolektivna volju,
ograniĉavajući time slobodu i odgovornosti pojedinca. Tako klasiĉni liberali veruju u minimalnu drţavu koja deluje, da upotrebimo
Lokovu metaforu, kao „noćni čuvar“. Po ovom gledištu, prava uloga drţave ograniĉena je na odrţavanje unutrašnjeg poretka,
sprovodenje ugovora i zaštitu društva od spoljašnjeg napada.

~ Najzad, klasiĉni liberali imaju, uopšte uzevši, pozitivno gledište o gradanskom društvu. GraĊansko društvo se ne smatra
samo „carstvom slobode“ - u poreĊenju s drţavom koja je „carstvo prisile“ - već se takode vidi kao izraz principa protivteţe ili
ravnoteţe. Ovo je najbolje izraţeno n klasiĉnom liberalnom verovanj u u trţišnu ekonomiju koja samu sebe reguliše. Ipak, klasiĉni
liberalizam se pribliţava raznolikim doktrinama i teorijama. Najvaţnije od njih sa sledeće:

▪ teorija prirodnog prava,
▪ utilitarizam,
▪ ekonomski liberalizam,
▪ socijalni darvinizam,
▪ neoliberalizam.

Teorija prirodnog prava

~ Teoretiĉari prirodnog prava 17. i 18. veka, kao što su Dţon Lok u Engleskoj i Tomas Dţeferson u Americi, imali su
znaĉajan uticaj na liberalnu ideologiju. Moderna politiĉka debata je krcata pozivanjem na „prava“ i polaganjem prava na
posedovanje „prava“. Najprostije reĉeno, pravo je ovlašćenje da se deluje ili bude tretiran na odreĊeni naĉin. Takva ovlašćenja, po
karakteru, mogu biti ili moralna, ili zakonska.
~ Za Loka i Dţefersona, prava su „prirodna“ po tome što su ljudskim bićima dodeljena od strane prirode ili Boga. Danas je
uobiĉajenije da se prirodna prava nazivaju ljudskim pravima. Ona su, po Dţefersonovim reĉima, „neotuĎiva“, pošto ljudska bića
imaju pravo na njih time što su ljudi, ona se, u tom smislu, ne mogu oduzeti. Tako se misli da prirodna prava uspostavljaju
suštinske uslove za voĊenje istinski ljudske egzistencije.

~ Po Loku, postoje tri takva prava: „ţivot, sloboda i svojina“.Dţeferson nije prihvatao daje svojina prirodno pravo ili pravo
dato od Boga, već pre nešto što se razvilo zbog svoje pogodnosti za ljude. Stoga je on, u ameriĉkoj Deklaraciji o nezavisnosti,
neotuĊiva prava opisao kao prava na „ţivot, slobodu i teţnju za srećom“.

~ Kao što je ranije objašnjeno, i Hobs i Lok su verovali da je vlast stvorena kroz „društveni ugovor“. MeĊutim, u Levijatanu,
pisanom u vreme Engleskog gradanskog rata, Hobs je dokazivao da bi samo jaka vlast, najbolje monarhija, bila u stanju da
uspostavi poredak i sigurnost u društvu. On je pre bio spreman da kralju dodeli suverenu ili apsolutnu vlast, nego da rizikuje pad u
„prirodno stanje“. GraĊani bi stoga trebalo da prihvate bilo koji oblik vlasti, jer je ĉak i represivna vlast bolja od bezvlašća. Zato je
Hobs potrebu za poretkom postavio iznad ţelje za slobodom.

~ Lok je, s druge strane, iznosio argumente protiv airbitrarne ili neograniĉene vlasti. Vlast se uspostavlja da bi se zaštitila tri
osnovna prava, na „ţivot, slobodu i svojinu“. Ako drţava ova prava štiti, graĊani bi trebalo da poštuju vlast i pokoravaju se zakonu.
Ali, ako vlast krši prava svojih graĊana, oni zauzvrat imaju pravo na pobunu. Lok je tako odobravao Englesku revoluciju 17. veka i
hvalio uspostavljanje ustavne monarhije iz 1688. godine.

~ Pored toga, za Loka je ugovor izmedu drţave i graĊana specifiĉan i ograniĉen: njegova svrha je da zaštiti niz deñnisanih
prirodnih prava. Na osnovu toga, Lok je verovao u ograniĉenu vlast. Legitimna uloga vlasti ograniĉena je na zaštitu „ţivota,
slobode i svojine“. Zato funkcija vlasti ne treba da prevazilazi „minimalne“ funkcije: da ĉuva javni poredak i štiti svojinu, pruţa
odbranu od spoljašnjeg napada i obezbeduje izvršavanje ugovora.

~ Isto osećanje je jedan vek kasnije izrazio Tomas Dţeferson, kada je dokazivao da je „vlast najbolja kad najmanje vlada“.

Utilitarizam

~ Teorije prirodnog prava nisu bile jedina osnova liberalizma. Poĉetkom
19. veka, alternativnu i veoma uticajnu teoriju o ljudskoj prirodi izneli su utilitaristi, od kojih su najpoznatiji Dţeremi Bentam i
Dţejms Mil. Bentam je ideju prava smatrao „besmislicom“, a prirodna prava je nazivao „besmislicom na štakaina“. Umesto njih,
predlagao je ideju po kojoj su pojedinci motivisani sopstvenim interesima i po kojoj se ovi interesi mogu odrediti kao ţelja za
zadovoljstvom ili sreća i ţelja da se izbegne bol, a i jedno i drugo se proraĉunavaj u u odnosu na korist.

~ Pored toga, princip koristi je moralni princip po tome što sugeriše da se „ispravnost“ delovanja, politike ili institucije moţe
ustanoviti putem njihovog nastojanja da promovišu sreću. Baš kao što pojedinci, pomoću koliĉine zadovoljstva koju će proizvesti
jedno delovanje, mogu proraĉunati šta je moralno dobro, tako se princip „najveće sreće za najveći broj ljudi“ moţe upotrebiti da se
ustanovi od kojih politika će društvo u celini imati koristi.
~ Ideje utilitarista imaju znaĉajan uticaj na liberalizam. Konkretno, one nude moralmt filozofiju koja objašnjava kako i zašto
pojedinci deluju tako kako deluju. Utilitaristiĉko shvatanje ljudskih bića kao stvorenja koja racionalno teţe ka svom interesu,
tisvojile su kasnije generacije liberalnih mislilaca. Osim toga, misli se da je svaki pojedinac sposoban da shvati šta su njegovi
najvaţniji interesi.

~ Bentam je zastupao tezu da pojedinci, ma kakav put da izaberu, deluju tako da postignu zadovoljstvo ili sreću. Niko drugi
ne moţe suditi o kvalitetu ili stepenu njihove sreće. Ako je svaki pojedinac jedini sudija onoga što će mu doneti zadovoljstvo, onda
sam pojedinac moţe odrediti šta je moralno ispravno.

~ S druge strane, ideje utilitarizma mogu imati i neliberalne implikacije. Bentam je smatrao da princip utilitarizma moţe da
se primeni na društvo u celini, a ne samo na individualno ljudsko ponašanje. Na osnovu merila „najveće sreće" mogu se
prosudivati institucije i zakonodavstvo. MeĊutim, ova formula ima implikacije principa većine, pošto sreću „najvećeg broja“
koristi kao merilo onoga što je moralno ispravno, pa otuda dopušta da interesi većine prevagnu nad interesima manjine.

~ Liberali, nasuprot tome, veruju da svaka pojedina individua treba da ima pravo da teţi k.a svom interesu, a ne samo oni
koji su se sluĉajno zadesili u većini. Liberali se zato plaše da bi stroga primena Bentamovih principa mogla dovesti do tiranije
većine. MeĊutim, ovo bavljenje „najvećim brojem“ takode objašnjava zašto je utilitarizam, krajem 19. i poĉetkom 20. veka, takoĊe
privlaĉio i Socijalistiĉke rnislioce.

Ekonomski liberalizam

~ Kraj 19. i poĉetak 20. veka svedoci su razvoja klasiĉne ekonomske teorije je u delima politiĉkih ekonomista kao što su
Adam Smit (Adarn Smith) i Dejvid Rikardo (David Ricardo). Smitovo “Bogatstvo naroda” bilo je, u mnogim pogledima, prvi
ekonomski udţbenik. Njegove ideje snaţno se oslanjaju na liberalne i racionalistiĉke pretpostavke o ljudskoj prirodi i moćan su
doprinos raspravi o poţeljnoj ulozi vlade n gradanskom društvu.

~ Merkantilizam, vladajuća ekonomska ideja 16. i 17. veka, ohrabrivala je vlade da intervenišu u ekonomskom ţivotu,
pokušavajući da podstaknu izvoz dobara, a ograniĉe uvoz. Smitovi ekonomski spisi bili su zamišljeni kao napad na merkantilizam,
zastupajući, umesto njega, princip po kojem ekonomija najbolje radi kada je vlada ostavi na miru.

~ Smit je o ekonomiji mislio kao o trţištu, u stvari kao o nizu meĊusobno povezanih trţišta. Verovao je da trţišta deluju u
skladu sa ţeljama i odlukama slobodnih pojedinaca. Sloboda na trţištu znaĉi slobodu izbora: za poslove, mogućnost izbora
uproizvodnji roba, za radnike, mogućnost izbora poslodavca i za potrošaĉe, mogućnost izbora u kupovini roba ili usluga. Zato je
ekonomska teorija, u konstrukciji ideje „ekonomskog ĉoveka“, shvatanje po kojem su ljudska bića u suštini egoistiĉna i potĉinjena
sticanju materijalnih dobara, poĉivala na utilitarizmu.

~ Privlaĉnost klasiĉne ekonomije bila je u tome što se mislilo da, mada svaki pojedinac teţi ka sopstvenom materijalnom
interesu, sama eko«nomija deluje u skladu s nizom bezliĉnih pritisaka - trţišnih snaga koje prirodno teţe da unaprede ekonomski
prosperitet i dobrobit. Ovo su snage ponude i potraţnje.

~ Trţište je mehanizam koji sam sebe reguliše: njemu nije potrebno vodstvo spolja. Trţište treba da bude „slobodno“ od
uplitanja vlade, jer njime upravlja ono što je Adam Smit nazvao „nevidljiva ruka". Smit je ekonomsku verziju ove ideje izrazio
ovako: “Nije dobrota mesara, pivara ili pekara ono od čega očekujemo svoj ručak, već od toga što oni gledaju sopstvene interese”

~ Kasniji ekonomisti koriste „nevidljivu ruku" da objasne kako se pomoću mehanizma trţišta mogu otkloniti ekonomski
problemi kao što su nezaposlenost, inflacija ili deficit platnog bilansa. Na primer, do nezaposlenosti dolazi kada je više ljudi
spremno da radi, nego što ima dostupnih poslova: drugim reĉima, ponuda rada prevazilazi potrebu za njim. Rezultat je da trţišne
snage obaraju „cenu“ rada, tj. plate. Kada plate padaju, poslodavci su u mogućnosti da regrutuju više radnika, pa nezaposlenost
pada. Zato trţišne snage mogu da iskorene nezaposlenost, bez potrebe za intervencijom vlade, pod uslovom da nivoi plata, kao i
druge cene, ostanu fleksibilni.

~ Tokom 19. veka, trţišne ideje su u Velikoj Britaniji i SAD postale ekonomska ortodoksija. Verovanje u slobodno trţište
dostigla su vrhunac sa doktrinom laissez-faire, što znaĉi „pusti (ih) da deluju“. To je ideja po kojoj drţava ne treba da ima nikakvu
ekonomsku ulogu, već da ekonomiju prosto ostavi na miru i dozvoli poslovnim ljudima da deluju kako im drago.

~ Teorije laissez-faire u Britaniji su ostale jake tokom velikog dela
19. veka, a u SAD nisu ozbiljno osporavane sve do 30-tih godina 20. veka. Vera u slobodno trţište ponovo oţivljava krajem 20.
veka, kroz uspon neoliberalizma.

Neoliberalizam

~ Neoliberalizam, ponekad nazivan neoklasiĉni liberalizam, odnosi se na oţivljavanje ekonomskog liberalizma koje se
dogaĊa od 70-tih godina 20. veka. Neoliberalizam je lcontrarevolttcionaran: njegov cilj je da zaustavi i ako je moguće, obrne trend
ka „velikoj“ vladi i drţavnoj intervenciji, po kojoj je bio karakeristiĉan veliki deo 20. veka. Najveći poĉetni uticaj neoliberalizamje
imao u dve drţave, u kojima su u 19, veku najĉvršće bili uspostavljeni ekonomski principi slobodnog trţišta, Velikoj Britaniji i
SAD.

~ MeĊutim, kako u sluĉaju „taĉerizma“ u Velikoj Britaniji, tako i „reganizmna“ u SAD, neoliberalízam ĉini deo većeg
ideološkog projekta nove desnice koji nastoji da spoji laissez-faire ekonomiju sa suštinski konzervativnom filozofijom društva.
Ovaj projekt se ispituje u trećem poglavlju. Ipak, neoliberalízam nije samo oruţje nove desnice. Njega oblikuju šire snage, posebno
snage ekonomske globalizacije i ima uticaj kako na liberalne i socijalistiĉke, tako i na konzervativne partije, a priliĉno je uticajan i
izvan svoje angloameriĉke domovine.

~ Neoliberalizam predstavlja jedan oblik trţišnog fundamentalizma. Trţište se smatra moralno i prakticki superiornim u
odnosu na vladu i bilo koji oblik politiĉke kontrole. Ekonomisti slobodnog trţišta kao što je Fridrih Hajek i ameriĉki ekonomista
Milton Fridman (Milton Friedman,1962) napadali su ekonomsku ulogu vlade. Hajek je izneo ekonomsku i politiĉku kritiku kojom
je naroĉito osuĊivao centralno planiranje i ekonomsku intervenciju uopšte. On je dokazivao da planiranje, u bilo kom obliku, mora
biti ekonomski neuspešno, jer su drţavne birokrate, ma kako da su kompetentni, suoĉeni sa širinom i sloţenošću informacija koja
naprosto prevazilazi njihovu sposobnost da njima rukuju.

~ Fridman je kritikovao kejnzijanizam zato što politike „oporezuj i troši“ pothranjuju inflaciju, time što podstiĉu vlade na
povećano zaduţivanje, a da istovremeno ne dotiĉu „prirodnu stopu“ nezaposlenosti. Teoretiĉari javnog izbora, pod uticajem
utilitarizma, dovodili su u pitanje legitimnost vlade, osporavajući njenu vezu s javnim interesom.

~ Pošto dugoroĉno teţe ravnoteţi, trţišta sama sebe regulišu. Iznova formulišući Smitovu ideju o „nevidljivoj ruci“, Hajek je
povezao trţište u ogroman nervni sistem koji je sposoban da, reguliše ekonomiju, jer je u mogućnosti da prenosi istovremeno,
putem mehanizma cena, skoro beskonaĉan broj poruka TakoĊe, trţišta su prirodno uspešna i produktivna.

~ Na makroekonomskom nivou, trţišta su uspešna, jer se resursi nepopustljivo koriste na najprofttabilniji naĉin i zato što
bogati, jednako kao i siromašni, imaju motiv za rad.

~ Na mikroekonomskom nivou, privatni poslovi su po sebi efikasniji od javnih tela, zato što ih disciplinuje motiv za
profitom, jarisiljavajući ili da troškove odrţavaju na niskom nivou, dok će poreski obveznik uvek platiti raĉun za javne gubitke.

~ Trţišta su pristupaĉni, ĉak demokratski mehanizmi. Konkurencija garantuje da proizvoĊaĉi proizvode samo ono što su
potrošaĉi voljni da kupe i po ceni koju sebi mogu priuštiti; ukratko, potrošaĉ je kralj.

~ Najzad, trţišta odrţavaju praviĉnost i ekonomsku pravdu. Ona svim ljudima, na osnovu talenta i marljivog rada, daju
priliku za uspon i pad. Materijalna nejednakost je samo odraz prirodne nejednakosti u ljudskom rodu. Iza napredovanja
neoliberalnih ideja i struktura, kao glavna pogonska snaga, stoji ekonomska globalizacija Globalizacija je svedok inkorporiranja
nacionalnih ekonomija u meĊusobno povezanu globalnu ekonomiju, u kojoj je proizvodnja internacionalizovana, a tok kapitala
izmeĊu zemaljaje slobodan i ĉesto trenntan.

~ Filip Bobit (Phillip Bobbit) zastupa tezu da je ovo doprinelo zameni nacije-drţave „trţišnom drţavom“, ĉija uloga je nešto
šira od pokušaja da se maksimalno povećaju izbori dostupni jaojedincima. Uslovi za širenje globalizacije uspostavljeni su
poĉetkom 70-tili godina, propašću Breton-Vudskog sporazuma, sistema fiksnih deviznih kurseva, koji je od 1945. godine
omogućavao stabilnost meĊunarodne ekonomije.

~ Kao rezultat toga, institucije globalne ekonomske vlasti, MeĊunarodni monetarni fond, Svetska banka i od 1995. godine,
Svetska trgovinska organizacija (formalno GATT), bile su prilagoĊene ideji neoliberalnog ekonomskog poretka, zasnovanog na
principima slobodnog trţišta i slobodne trgovine. Zato globalizacija ide ruku pod ruku s neoliberalizmom, jedan proces koji je svoj
vrhunac dostigao 90~tih godina 20. veka, putem krupne rekonstrukcije ekonomija u trţišne zasnovane ekonomije, posebno u
postkomunistiĉkim drţavama istoĉne Evrope, u Latinskoj Americi i u velikom delu sveta u razvoju.

~ Neoliberali, na primer, nisu optrećeni posledicama koje rastuća moć transnacionalnih korporacija ima po demokratiju,
teškoćom pomirenja neobuzdanog konzumerizma i takmiĉarskog individualizma sa bilo kakvim smislenim pojmom ljudskog
procvata, ili pretnjom koju za ekonomsku i kulturnu razliĉitost predstavlja pojava globalnih dobara i trend ka integraciji i
monopolu.

Moderni liberalizam

~ Moderni liberalizarn se ponekad opisuje kao „liberalizam 20. veka“. Baš kao što je razvoj klasiĉnog liberalizma bio tesno
povezan s pojavom industrijskog kapitalizma u 19. veku, tako su savremene liberalne ideje vezane za dalji razvoj industrijalizacije.
Ovaj razvoj je uticao na britanski liberalizam od l9„ veka nadalje, ali u drugim zemljama je poĉeo da deluje tek mnogo kasnije; na
primer, ameriĉki liberalizam nije bio pogodan sve do krize 30~tih godina

~ U ovim izmenjenim istorijskim okolnostima, liberali su nalazili da je sve teţe odrţati verovanje po kojem je dolazak
industrijskog kapitalizma sa sobom doneo opšti prosperitet i slobodu za sve. Otuda su mnogi poĉeli da revidiraju oĉekivanja ranog
liberalizma da će neograniĉena teţnja ka sopstvenom interesu proizvesti socijalno pravedno društvo.

~ Pošto je ideja ekonomskog individualizma sve više dolazila pod udar, liberali su iznova promišljali svoj stav prema drţav.
Minimalna drţava klasiĉne teorije bila je potpuno nesposobna da ispravi nepravde i nejednakosti graĊanskog društva. Zato su
moderni liberali bili spremni da brane razvoj intervencionistiĉke drţave ili zaštitniĉke drţave (enabling state).

~ Ipak, moderni liberalizam se shvata na dva, potpuno razliĉita naĉina, Klasiĉni liberali smatraju da je on u suštini raskinuo s
principima i doktrinama koje su prethodno odredivale liberalizam, a naroĉito da je napustio individualizam i prigrlio kolektivizam
(videti sti: 113). Zato su moderni liberali na mukama da dokaţu kako oni pre grade na klasiĉnorn liberalizmit, nego što ga
izneveravaju. Ideje kojima se odli-kuje moderni liberalizam su:

▪ individualnost,
▪ pozitivna sloboda,
▪ socijalni liberalizam,
▪ ekonomsko upravljanje.

Individualnost

~ Ideje Dţona Stjuarta Mila opisuju se kao „srce liberalizma“, jer je on postavio most izmedu klasiĉnog i modernog
liberalizrna: njegove ideje su okrenute kako u prošlost, ka poĉetku 19. veka, tako i u budućnost, ka 20. veku Milova interesovanja su
se protezala od politiĉke ekonomije, do borbe za ţensko pravo glasa, ali ono što najjasnije pokazuje Milov doprinos modernoj
liberalnoj misli su ideje koje je razvio u delu “O slobodi”. Ovaj rad sadrţi neke od najupeĉatljivijili liberalnih iskaza u korist
individualne slobode. Mil je sugerisao da je “pojedinac suveren nad sobom, sopstvenim telom i duhom“, što je jedno suštinski
negativno shvatanje slobode, jer slobodu prikazuje kao odsustvo ograniĉenja u pogledu delovanja pojedinca koja se tiĉu njega
samog.

~ Mil je verovao da je ovo nuţan, ali ne i dovoljan uslov slobode. Mislio je da je sloboda pozitivna i konstruktivna snaga Ona
pojedincima daje mogućnost da preuzmu kontrolu nad sopstvenim ţivotima, da zadobiju autonomiju, ili dostignu samoostvarenje.

~ Mil je bio pod jakim uticajem evropskog romantizma i nalazio je da je pojam ljudskih bića kao stvorenja koja teţe što
većoj koristi, i površan i neuverljiv. Strasno je verovao u individualnost, osobitost, ĉak jedinstvenost svakog ljudskog bića. Vrednost
slobode je u tome što pojedineima omogućava da se razvijaju, da stiĉu talente, veštine i znanja i da oplemenjuju svoje senzibiiitete.
Mil se nije slagao s Bentamovim utilitarizmom, utoliko ukoliko je Bentam verovao da delovanja mogu da se razlikuju samo po
koliĉini zadovoljstva ili bola koje proizvode.

~ Po Milu, postoje „viša“ i „niţa“ zadovoljstva. Mil je ţeleo da promoviše ona zadovoljstva koja razvijaju intelektualni,
moralni ili estetski senzibilitet pojedinca, On oĉito nije bio zainteresovan za prostu potragu za zadovoljstvom, već za liĉni
samorazvitak, izjavljujući da bi radije bio „nezadovoljni Sokrat, nego zadovoljna budala“. Kao takav, on je postavio temelje
razvojnom modelu individualizma koji, umesto grubo zadovoljenje interesa, naglašava ljudski procvat. Ipak, Mil na osnovu toga nije
doneo zakljuĉak da bi drţava trebalo da se umeša i pojedince vodi ka liĉnom rastu i „višim“ zadovoljstvima, jer se, kao i Tokvil,
plašio širenja konforinizrna u društvu.

Pozitivna sloboda

~ Do najjasnijeg raskida s ranom liberalnom mišlju došlo je krajem 19. veka u radovima britanskog filozofa T. H. Grina
(Green, 1836-l 882), ĉija dela su uticala na generaciju mislilaca, tzv. novih liberala kao što su L. T. Hobhaus (Hobhouse, 1864-
1929) i J. A. Hobson (Hobson, 1854-1940). Grin je verovao daje neograniĉena teţnja za profitom, koju je branio klasiĉni
liberalizam, proizvela nove oblike siromaštva i nepravde.

~ Sledeći Dţ. S. Mila, on je odbacio rano liberalne shvatanje ljudskih bića kao suštinski sebiĉnih stvorenja koja teţe što većoj
koristi i predlagao mnogo optimistiĉkije shvatanje ljudske prirode. Pojedinci, po Grinu, jedni prema drugima gaje simpatije; oni su
sposobni za altruizam.

~ Pojedinci nemaju samo pojedinaĉne, već i društvene odgovornosti i stoga su s drugim pojedincima povezani sponama brige
i empatije. Takvo shvatanje ljudske prirode bilo je pod oĉiglednim uticajem socijalistiĉkih ideja koje istiĉu društvenu i
kooperativnu prirodu ljudske vrste. Zbog toga se Grinove ideje oznaĉavaju kao „socijalistiĉki liberalizam“.

~ Grin je takode doveo u pitanje klasiĉni liberalni pojam slobode. Negativna sloboda otklanja samo spoljašnja ograniĉenja
pojedinca, dajući mu slobodu izbora. U sluĉaju poslova ĉiji su cilj maksimalni profiti, negativna sloboda opravdava mogućnost
unajmljivanja najjeftinije moguće radne snage; na primer, zapošljavanje dece umesto odraslih, ili ţena umesto muškaraca. Zato
ekonomska sloboda moţe voditi eksploataciji.

~ Umesto negativne slobode, Grin predlaţe ideju pozitivne slobode. Sloboda je sposobnost pojedinca da se razvija i dostigne
individualnost, ona ukljtiĉuje mogućnost pojedinca da ostvari svoj potencijal, zadobije veštine i znanje i dode do ispunjenja.

~ Neograniĉeni kapitalizam ne daje svakom pojedincu iste prilike za samoostvarenje. Radniĉku klasu, na primer,
onemogućavaju nepovoljne prilike siromaštva, bolesti, nezaposlenosti i neznanja.

~ U otklanjanaju spoljašnjih ograniĉenja pojedinca, negativna sloboda ne bi mogla raĉunati ni na šta drugo osim na slobodu
da se gladuje, dok je cilj pozitivne slobode da osposobi pojedinca i ljude saĉuva od društvenih zala koja prete da osakate njihove
ţivote.

~ Takvo gledište je, na primer, bilo izraţeno u Velikoj Britaniji, u Izveštaju Beveridţ (1942) n kojem se skicira plan za
proširenje drţave blagostanja, putem napada na tzv. pet dţinova: oskudicu, bolest, neznanje, prljavštinu i lenjost

~ Ako trţišno društvo pojedincima ne pruţa jednake prilike za rast i razvoj, dokazivali su moderni liberali, to se moţe postići
jedino putem kolektivne akcije, koju treba da preduzme vlada.

~ Pod uticajem nemaĉkog filozofa Hegela (1770-1831) koji je drţavu prikazivao kao etiĉku ideju u kojoj su otelovljene
kolektivne teţnje društva, Grin je verovao da je drţava društveno odgovorna za svoje graĊane.

~ Ona se shvata ne samo kao pretnja individualno} slobodi, već u izvesnom smislu, i kao njen garant, Za razliku od ranih
liberala, moderni liberali su spremni da na drţavu gledaju pozitivno, kao na zaštitniĉkn drţavu, koja preuzima sve šire podruĉje
društvenih i ekonomskih odgovornosti.


Socijalliberalizam

~ Dvadeseti vek je bio svedok. rasta drţavne intervencije u većini zapadnih zemalja, a i u mnogim zemljama u razvoju.
Veliki deo ove intervencije poprimio je oblik socijalne zaštite: pokušaj vlade da prevazilaţenjem siromaštva, bolesti i neznanja,
obezbedi socijalnu zaštitu svojih gradana.

~ Ako je za 19. vek bila tipiĉna minimalna drţava, tokom 20. veka moderna drţava je postala drţava blagostanja. Politiĉki
argument u prilog velferizmu /welfarism/ nije prerogativ nijedne pojedinaĉne ideologije. Njega su, na razliĉite naĉine, iznosili
socijalisti, konzervativci, feministkinje, ponekad ĉak i fašisti.

~ U okviru liberalizma, za socijalnu zaštitu se zalaţu moderni liberali, potpuno suprotno klasiĉnim liberalima koji su uzdizali
vrline samopomoći i individualne odgovornosti.

~ Moderni liberali brane velferizam na temelju jednakosti prilika. Ako su odredeni pojedinci ili grupe u nepovoljnom poloţaj
u zbog svojih društvenih okolnosti, tada drţava ima socijalnu odgovornost da ovaj nepovoljan poloţaj smanji ili otkloni. Ipak,
moderni liberali veruju da takvo proširenje odgovornosti vlade pre proširuje, nego što umanjuje individualna prava. GraĊani stiĉu
brojna prava na socijalnu zaštitu ili društvena prava, kao što su pravo na rad, pravo na obrazovanje i pravo na pristojno stanovanje.

~ Nasuprot tome, klasiĉni liberali veruju da su jedina prava, na koje graĊanin ima pravo, negativna prava koja poĉivajuna
ograniĉenju moći vlasti. Ovo vaţi za većinu tradicionalnih gradanskih sloboda koje poštuju liberali, kao što su sloboda govora,
sloboda veroispovesti i udruţivanja.

~ Ova prava ĉine „privatnu sferu“ koja treba da bude nedodirljiva za vlast. Pored toga, prava na socijalnu zaštitu su pozitivna
prava, jer se ona mogu ostvariti samo pozitivnim akcijama vlada, kroz obezbeĊivanje drţavnih penzija, beneficija i moţda, javno
finansiranih zdravstvenih i obrazovnih usluga.

~ Tokom 20. veka, liberalne partije i liberalne vlade obiĉno su podrţavale institut socijalne zaštite. Temelje drţave
blagostanja u Velikoj Britaniji postavilaje, pred Prvi svetski rat, Askvitova (Asquith) liberalna vlada kojaje uvela starosne penzije i
ograniĉeni sistem zdravstvenog osiguranja u sluĉaju nezaposlenosti.

~ Kada je, nakon Drugog svetskog rata, Atlijeva (Attlee) laburistiĉka vlada u Velikoj Britaniji proširila drţavu blagostanja,
bilo je to u skladu s Beveridţovim izveštajem iz 1942. godine koji je pisao modemi liberal Vilijam Beveridţ (William Beveridge,
l879-1963).

~ U izveštaju se obećavalo stvaranje sveobuhvatnog sistema socijalnog osiguranja koji će pokriti sve graĊane „od kolevke do
groba“. U SAD, liberalni velferizam se razvio tridesetih godina, za vreme administracije F. D. Ruzvelta.

~ Ideje ekonomskog individualizma i samopomoći priliĉno dugo sa dominirale 20„ vekom, ali za vreme Ruzveltovog „Nju
dila“, javna pomoć je uvedena za nezaposlene, stare, decu, udovice i slepe. Liberalizam Nju dila preţiveo je smrt Ruzvelta 1945.
godine, a vrhunac je doţiveo 60-tih godina s politikom „Nova granica“ Dţona Kenedija i programom „Veliko društvo“, Lindona
Dţonsona. Dţonson se koncentrisao na poboljšanje gradanskih prava crnaca u Sjedinjenim Drţavama i suprotstavljanje siromaštva
i prljavštini u ameriĉkim gradovima.

~ U nekim pogledima, moderni liberalizam je premostio razliku izmeĊu liberalizma i socijalizma. „Novi“ liberali s kraja 19.
veka bili su, na primer, pod uticajem ideja fabijanskog socijalizma. Ovo preklapanje je, ipak, postalo najizrazitije u drugoj polovini
20. veka, s pojavom tzv. socijademokratskog liberalizma, naroĉito u delima Dţona Rolsa. Socijaldemokratski liberalizam odlikuje
njegova podrška relativnoj društvenoj jednakosti, lcoja se obiĉno shvata kao vrednost koja definiše socijalizam.

~ U “Teoriji pravde” Rols je razvio odbranu preraspodele i socijalne zaštite, zasnovano na ideji „jednakosti kao
praviĉnosti“. On je dokazivao da, kada ljudi ne bi imali svest o svom društvenom poloţaju i okolnostima, oni bi egalitarno društvo
smatrali „praviĉnijim“ od neegalitarnog, zato što je ţelja da se izbegne siromaštvo veća od ĉeţnje da se bude bogat.

~ Zbog toga je on predlagao „princip razlike": društvene i ekonomske nejednakosti treba da budu ureĊene tako da od njih
imaju koristi najmanje imućni, pri ĉemu je, kako bi se obezbedio motiv za rad, priznavao potrebu za nekom merom nejednakost.
Ipak, takva teorija pravde ostaje pre liberalna, nego Socijalistiĉka, pošto je, umesto u verovanju u društvenu solidarnost, ukorenjena
u pretpostavkama o egoizmu i vlastitom interesu.

Ekonomsko upravljanje

~ Pored pruţanja socijalne zaštite, zapadne vlade 20, veka prosperitet su nastojale da postignu i putem „upravljanja“ svojim
ekonomijama. Ovo još jednom znaĉi odbacivanje klasiĉnog liberalnog mišljenja, posebno njegovog verovanja u slobodno trţište
koje samo sebe reguliše i doktrinu laissez-faire.

~ Laissez-faire je napušten zbog sve veće sloţenosti industrijskih kapitalistalistiĉkih ekonomija i njihove oĉigledne
nesposobnosti da, prepuštene sopstvenim sredstvima, garantuju opšti napredak. Usled velike krize 30~tih godina, izazvano krahom
Volstrita 1929. godine, bio je visok nivo nezaposlenosti širom industrijalizovanog sveta i u velikom delu zemalja u razvoju.

~ Ovo je bio najdramatiĉniji dokaz neuspeha slobodnog trţišta Nakon Drugog svetskog rata, praktiĉno sve zapadne zemlje, u
pokušaju da spreĉe povratak predratnih nivoa te zaposlenosti, usvojile su politike ekonomske intervencije.

~ Ove intervencionistiĉke politike su u velikoj meri bile inspirisane radom britanskog ekonomiste Dţona Majnarda Kejnza
(John Maynard Keynes, l883-1946). U delima “Opšta teorija zaposlenosti, kamata i novca” Kejnz je osporio klasiĉne ekonomsko
mišljenje iodbacio njegovo verovanje u trţište koje samo sebe reguliše.

~ Klasiĉniekonomisti su dok.azivali da za problem nezaposlenosti, a zapravo i zasve druge ekonomske probleme, postoji
„trţišno rešenje“. Po njima, nezaposlenost će pasti ako se dopusti sniţavanje plata; ona će i dalje trajati samo onda ako, obiĉno
zbog pritiska sindikata, nivoi plata ostanunepromenijivi.

~ Kejnz je, medutiin, dokazivao da je nivo ekonomske aktivnosti, pa otuda i zaposlenosti, odreĊen ukupnom
koliĉinompotraţnje - ukupna potraţnja - u ekonomiji. On je sugerisao da će se,kada se sreţu nivoi plata, kupovna moć Linutar'
ekonomije smanjiti, a sanjom i ukupna potraţnja.

~ Ako ljudi u svojim dţepovima imaju manjenovca za trošenje, firme će proizvoditi manje roba, a rezultat će biti nastavljanje
rasta nezaposlenosti.

~ Slobodno trţište bi se, prema tome, kretalo silaznom spiralom u depresiju i bilo bi nesposobno da sebe ponovooţivi, što se,
kako je verovao Kejnz, dogodilo 30-tih godina. Za razliku od prethodnih trgovinskih ciklusa. Velika depresija se nije
završila„prirodnim“ iznenadnim iskrsavanjem ekonomske fortune.Kejnz je sugerisao da vlade, utiĉući na nivo ukupne potraţnje,
mogu„upravljati“ svojim ekonomijama.

~ Vladini troškovi su, u stvari, „ubrizgavanje“ potraţnje u ekonomiju izgradnjom jedne škole, vlada stvarazaposlenje za
graĊevinske radnike i potraţnju za graĊevinskim materijalom, a efekti ovoga će zatalasati celu ekonomiju, pošto
graĊevinskiradnici, na primer, imaju novca da kupe više roba„ Toje ono što Kejnznaziva „efekt mnoţitelja“.

~ Oporezivanje je, s druge strane, „povlaĉenjenovca“ iz ekonomije, ono smanjuje ukupnu potraţnju i prigušuje eko«nomsku
aktivnost. U vremenima visoke nezaposlenosti, Kejnz je vladama preporuĉivao da treba da izvrše „reflaciju“ ekonomije, bilo
povećanjem javnih troškova, bilo putem rezanja poreza.

~ Nezaposlenost, prematome, ne moţe biti rešena pomoću nevidljive ruke kapitalizma, već intervencijom vlade, u ovom
sluĉaju stvaranjem budţetskog deficita, štoznaĉi da vlada bukvalno „previše troši“. Kejnzijansko upravljanje potraţnjom je tako
obećavalo osposobljavanje vlada da upravljaju nivoi ma nezaposlenosti i rasta i tako osiguraju opšti napredak.

~ Kao i uvoĊenje socijalne zaštite, moderni liberali ekonomsko upravlj anje smatraju konstrttktivnim u unapreĊivanj u
prosperiteta i harmonije u graĊanskom društvu. Kejnz nije bio protivnik kapitalizma; zaista,u mnogim pogledima, on je bio njegov
spasitelj. On je prosto dokazivao da neograniĉena privatno preduzetništvo ne moţe da funkcionišeu okviru sloţenih industrijskih
društava Prvi, mada ograniĉen, pokušajda se primene Kejnzove ideje preduzet je u SAD, za vreme RuzveltovogNju dila. MeĊutim,
Ruzveltova privrţenost uravnoteţenom budţetu i u skladu s tim, njegovo odbijanje da dopusti povećanje vladinih troškova za
projekte javnih radova koji su prevazilazili dohodak od oporezivanja, rezultirali su samo vrlo postepenim padom nezaposlenosti.

~ Velika depresija se, u stvari, pre završila dalekoseţnim i obimnim vojnim troškovima u pripremi za rat, nego svesnim
pokušajem da se izleĉi nezaposlenost. Ovo je bilo najoĉiglednije u Nemaĉkoj, gde se za 18 meseciod Hitlerovog naimenovanja za
kancelara 1933. godine, nezaposlenostprepolovila. Nezaposlenost meĊuratnog perioda je stoga izleĉena nenamernim
kejnzijanizmom.Do kraja Drugog svetskog rata, kejnzijanizam je bio široko uspostavljen kao ekonomska ortodoksija Zapada,
zamenjujući staro verovanjeu laissez-faire.

~ Praktiĉno sve zemlje su, u izvoĊenju posleratne ekonomske rekonstrukcije i planiranju budućeg rasta, koristile
ekonomskoupravljanje Verovalo se daje kejnzijanizam kljuĉ za „dugaĉki bum“,ekonomski rast 50~tih i 60-tih godina bez
istorijskog presedana, o ĉemuje svedoĉilo širenje obilja, bar u zapadnim zemljama. MeĊutim, ponovnapojava ekonomskih teškoća
70-tih godina, obnovila je naklonost premateorijarna klasiĉne politiĉke ekonomije. Usled toga nastalo je pomeranje od
kejnzijanskih prioriteta, posebno pune zaposlenosti, do neoliberalnih prioriteta, vezanih za nisku inflaciju ili njeno potpuno
odsustvo.Ipak, neuspeh revolucije slobodnog trţišta iz 80~tih i 90-tih godina daosigura odrţiv ekonomski rast vodi pojavi „nove“
politiĉke ekonomijeili neokejnzijanizma. Mada priznaje da je „grubi“ kejnzijanizam iz 50~tihi 60-tih godina zbog globalizacije
postao izlišan, neokejnzijanizam jetakode znak obnovljene svesti o ĉinjenici da neregulisani kapitalizamteţi da donese niske
investicije, kratkoroĉnost i društvenu fragmentaciju ili slom.

Liberalizam u 21. veku

~ Ĉini se da je vrhunac 20. veka trijumf liberalizma širom sveta,'pošto se liberalni model predstavniĉke vlasti, udruţen s
ekonomijom zasnovanom na trţištu, model koji je od 19. veka dominirao politiĉkim i društvenim razvojem Zapada, bez milosti
proširio celim globusom. Ovo shvatanje je najupeĉatljivije artikulisao ameriĉki teoretiĉar društva Frensis Fukujama (Francis
Fukuyama/) koji je objavio: „Svedoci smo kraja istorije kao takve: tj. krajnje tačke ideološke evolucije čovečanstva i
univerzalizacije zapadne liberalne demokratije kao konačne forme ljudske vlasti“. Ovu tezu je lako potkrepiti. Nakon kolapsa
fašizma 1945. godine, glavna alternativa zapadnom liberalizmu bio je komunizam sovjetskog tipa.

~ MeĊutim, i on se, u istoĉnoevropskim revolucijama, od 1989. do 1991. godine, spektakularno srušio,
istovremenopotkopavajući samu ideju planiranja i intervencionizma. U Africi, Azijii Latinskoj Americi, proces „demokratizacije“
se ukorenjivao, što je znaĉilo širenje višepartijskih sistema i rastući entuzijazam za trţišne reforme. Da li je ovaj proces bio izraz
oĉigledne nadmoćnosti liberalizma nadnjegovim ideološkim takmacima, posebno socijalizmom (kao što sugerišu teoretiĉari „kraja
istorije“), ili je on bio posledica pojave globalnogkapitalistiĉkog sistema kojim vladaju rnultinacionalne korporacije (kaošto
upozoravaju kritiĉari), ĉinilo se da je oblik budućnosti predodreĊen.

~ U 2l. veku, ekonomske i politiĉke razlike bi se progresivno smanjivale, pošto bi sva društva, razliĉitim brzinama,
konvergirala ka suštinskiliberalnom modelu razvoja. Ovo se, na primer, moţe videti iz uspona„trţišne drţave“ i dominacije pitanja
koja se tiĉu liĉne potrošnje i individualnog izbora.Ipak, liberalni trij umfalizam treba da bude umanjen priznanjem novih izazova
koji liberale prisiljavaju da svoja gledišta iznova promisle,i ponekad revidiraju.

~ Zaista, u nekim pogledima, liberalna ideologijapati od krize poverenja koja je oĉigledne u sve ĉešćem odbijanju liberala da
svoje ideje predstave kao univerzalne ili fundamentalne principe.U 21. veku, izazovi liberalizmu dolaze iz razliĉitih izvora, ali
njegovazajedniĉka tema s oĉito poraţenim socijalistiĉkim izazovom, je priznairje znaĉaja razlike ili razliĉitosti. Ovo baca svetlost
na ĉinjenicu daje vrednosti i identitet sve teţe ukoreniti u apstraktnorn pojmu pojedinca, pošto „partiktllamo“ postaje
verodostojnije od „univerzalnog”.

~ Osnovu za jedan od takvih najranijih napada na liberalizam ponudio je komunitarizam (videti str. 156). Elisder Meklntajer
(Alisdair Maclntyre) i Majkl Sendl (Michael Sandel) na primer, odbacivali suindividualizam kao lakoveran, iz razloga što on
sugeriše da je sopstvo„neopterećeno“, što njegov identitet izvodi potpuno iznutra, umesto izdruštvenog, istorijskog i kulturnog
konteksta. Liberalno društvo kojepropoveda da svaki pojedinac treba da vodi dobar ţivot, u smislu u kojem ga on ili ona definišu,
preti stoga da se degeneriše u neograniĉeniegoizam i nesposobno je da promoviše saradnju i kolektivno pregnuće.

~ Feministkinje su razvile sopstvenu verziju „politike razliĉitosti“. Onenapadaju liberalizam kao neadkvatno sredstvo za
poboljšanje društvene uloge ţena, jer on ne uspeva da prepozna znaĉaj rodnih razlika i vrloĉesto brani jednu koncepciju osobe
kojom dominiraju muške cite i karakteristike. Njihova je teza da bi ţene trebalo da usvoje vrednosti iidentitet koji ih „identifikuju
kao ţene“, što znaĉi odbacivanje pretenzija liberalnog univerzalizma.

~ Liberalizam se takode suoĉio s teškoćamadolaskom multikulturnih društava. Mada liberali imaju dugo propovedanu
toleranciju i prihvatili su koristi od moralne i kulturne razliĉitosti,multikulturalizam ih suoĉava s bar dva problema. Prvo,
multikulturalizam je povezan s kolektivnim pojmom identiteta, zasnovanog na etnicitetu, rasi, jeziku ili bilo ĉemu drugom. Drugo,
vrednosti koje su bitneza grupni identitet moraju se prihvatiti kao validne, bez. obzira na to dali su liberalne, neliberalne ili ĉak
antiliberalne.

~ Izazovi liberalizmu ne dolaze samo iz zapadne domovine. O napredovanju liberalne demokratije ima isto toliko
svedoĉanstava koliko i otome daje kraj bipolarnog svetskog poretka, kojim je dominirao sukobizmeĊu kapitalistiĉkog Zapada i
komunistiĉkog Istoka, dao maha novimi neliberalnim politiĉkim snagama. U istoĉnoj Evropi i delovima svetau razvoju,
povampireni nacionalizam, ĉija se privlaĉnost za narod zasniva na snazi, izvesnosti i sigurnosti, ĉesto se dokazao kao moćniji od
dvosmislenog liberalizma.

~ Osim toga, ovaj nacionalizam se ĉešće povezujesa etniĉkom ĉistotom i autoritamošću, nego s liberalnim idealima kaošto su
Samoopredeljenje i graĊanski ponos. Na Bliskom istoku i u delovima Afrike takode su se pojavili, u potpunom sukobu s
liberalnomkulturom, i razliĉiti oblici fundamentalizma (videti str. 313), Zaista, uvelikom delu sveta u razvoju, politiĉki islam moţe
dobiti prevagu nadliberalizmom, upravo zbog svoje sposobnosti da ponudi nezapadni, ĉakantizapadni stav.

~ Osim toga, tamo gde su uspostavljena uspešne trţišneekonomije, one nisu uvek zasnovane na liberalnim vrednostima i
institucijama. Na primer, politiĉki reţimi u istoĉnoj Aziji, svoju sposobnostda odrţe društvenu stabilnost moţda više duguju
konfuĉijanizmu, negouticaju liberalnih ideja kao što su konkurencija i samo-nastojanje.

~ Daleko od kretanja ka irjedinjenom, liberalnom svetu, karakteristikapolitiĉkog razvoja u 21. veku moţe da bude sve veća
ideološka raznolikost, Politiĉki islam, konfuĉijanstvo, ĉak i atrtoritami nacionalizam, mogu se, ipak, pokazati kao rivali zapadnom
liberalizrnu. Sa svoje strane, natakve izazove zapadna društva mogu odgovoriti otklonom od liberalizrna,što je oĉigledno u
ograniĉavanju gradanskih sloboda koje prati takozvani „rat protiv terora“. Iz perspektive postmodernog dobakriza liberalizma je
posledica stvarnog kolapsa projekta prosvetiteljstvaĉijije deo liberalizam oduvek bio. Ovaj projekt se zasnivao na pretpostavci da
skup univerzalno primenjivih racionalnih principa moţe postavitiuslove koji omogućavaju pojedincima da teţe za ciljevima koji su
uraskoraku.

~ Ipak, postmoderni mislioci, kao što je Riĉard Rorti (Richard Rorty1) dovode u pitanje ideju objektivne istine i dokazuju da
je liberalizam, kao i druge ideologije, a zapravo i svi sistemi verovanja, samo„reĉnik“ koji ne moţe da se smatra ništa „taĉnijim“ od
drugih reĉnika. Iz ove perspektive, liberalizam kao „metanarativan“, kao teorija koja skicira pravac istorijskog razvoja, je mrtav.

~ Ako je to tako, liberalizam se moţesuoĉiti s budućnošću u kojoj će on biti samo jedan od brojnih modelapolitiĉkog poretka.
Stoga Dţon Grej (John Gray/) zastupa tezu daje istinski naslednik liberalizma pliualizam, ĉija je snaga u tome što, kaojednako
legitimno, prihvata i liberalne i neliberalne vrednosti i institucije.

KONZERVATIVIZAM

POREKLO I RAZVOJ

“Konzervativizam” se na poĉetku 19. veka koristio da opiše specifiĉnu politiĉku poziciju ili ideologiju. Bio je tesno
povezan sa autoritarom odbranom monarhije i aristokratije, ĉiji je jedan oblik ostao u autoritarnim populistiĉkim
pokretima u zemljama u razvoju. Do 20tih godina 19. veka ovaj termin se koristio da oznaĉi suprotstavljanje principima
i duhu revolucije iz 1789. godine.
Konzervativne ideje su nastale kao reakcija na sve brţe politiĉke, ekonomske promene, ĉiji je simbol bila Francuska
revolucija. Konzervativna ideologija je nastala kao reakcija na Francusku revoluciju i proces modernizacije na Zapadu.
Jedno od najranijih iskazivanja konzervativnih principa, sadrţano je u delu Edmunda Berka – “Razmišljanja o
Francuskoj revoluciji”, koji izraţava duboku ţalost zbog revolucionarnog osporavanja ancient régime, koje se
dogodilo prethodne godine.
Tokom 19. veka, zapadne zemlje su se transformisale pod pritiscima kojima je zamah dala industralizacija, a koji su se
refrlektovali u rastu
- liberalizma
- socijalizma
- nacionalizma .
Konzervativna misao znaĉajno varira, jer se prilagoĊava postojećim tradicijama i nacionalnim kulturama.
1

• U kontinentalnoj Evropi, razvio se jedan vrlo razliĉit i autoritarniji oblik konzervativizma, koji je monarhiju i rigidne
autokratske vrednosti branio od nadolazeće plime reforme.
Formiranjem hrišćanskih demokratskih partija nakon Drugog svetskog rata, kontinentalni konzervativci (Nemaĉka,
Italija), prihvatili su politiĉku demokratiju i društvenu reformu.
• SAD su bile pod relativno malim uticajem konzervativnih ideja. One su formirane kao rezultat ukorenjenih liberalnih i
progresivnih vrednosti. Tek 60tih godina 20. veka, otvoreno konzervativna gledišta poĉeli su da izraţavaju neki elementi
dveju glavnih partija – republikanska i demokratska.
• Konzervativizam je teţe prepoznati izvan Evrope i Severne Amerike.
U Africi, Aziji i Latinskoj Americi, razvili su se politiĉki pokreti koji su nastojali da pruţe otpor promeni i saĉuvaju
tradicionalne naĉine ţivota, mada retko koriste konzervativne argumente i vrednosti.
Izuzetak je japanska Liberalno-demokratska partija (dominira politiĉkim ţivotom Japana od 1955. Godine)
2
.
U drugim zemljama, konzervativizam pokazuje populistiĉko-autoritarni karakter.
3

Konzervativizam je intelektualno najskromnija ideologija, što implicira na njegovu elastiĉnost. On napreduje jer nije
spreman da se veţe za fiksiran sistem ideja. MeĊutim, 70tih godina dolazi do oţivljavanja konzeravativne ideje, kada je
politiĉka desnica ponovo osvojila vlast, što se najbolje vidi u sluĉaju vlade Margaret Taĉer u Velikoj Britaniji (1979-
1990) – „taĉerizam“ i Reganove administracije u SAD (1981-1989) – „reganizam“. Oni su praktikovali radikalnu i
ideološku vrstu konzervativizma, koja se naziva „nova desnica“.
4

ŢELjA ZA OĈUVANjEM – CENTRALNE TEME

I )

1
primer – britanski konzervativizam
2
LDP je u tesnoj vezi sa poslovnim interesima i privrţena je unapreĊivanju privatnog sektora;
pokušava da oĉuva tradicionalne vrednosti i obiĉaje Japana, te podrţava specifiĉno konzervativne principe kao što su lojalnost, duţnost i
hijerarhija
3
primer – Peron u Argentini i Homeini u Iranu
4
više reĉi o “Novoj desnici” u tekstu pod naslovom “Nova desnica”
Konzervativizam se prikazuje kao negativna filozofija ĉija je svrha da propoveda otpor, ili bar sumnju u promene. Ali,
kada bi se konzervativizam sastojao od refleksne odbrane status quo
5
, on bi bio prosto politiĉki stav, a ne ideologija.
Ţelja za opiranjem promeni moţe biti tema koja se stalno vraća, ali ono po ĉemu se konzervativci razlikuju od pristalica
rivalskih politiĉkih verovanja jeste specifiĉan naĉin na koji oni tu poziciju podrţavaju.
II )
Opisivanjem konzervativizma kao ideologije se iritiraju sami konzervativci.
a) Jedni više vole da svoja verovanja opišu kao „duhovni stav“ ili „zdrav razum“, nasuprot „izmu“ ili „ideologiji“ ;
b) Drugi zastupaju tezu da je specifiĉnost konzervativizma u njegovom naglašavanju istorije i iskustva i njegovoj
odbojnosti prema racionalnoj misli .
Konzervativizam je zasnovan na posebnom skupu politiĉkih verovanja o ljudskim bićima, društvima u kojima ţive i
znaĉaju specifiĉnog skupa politiĉkih vrednosti.
Najznaĉajnija od njegovih centralnih verovanja su:
• tradicija
• ljudska nesavršenost
• organsko društvo
• hijerarhija i autoritet
• svojina.


5
stanje u kome se nešto nalazi

a) Tradicija
Centralna tema koja je prisutna u konzervativizmu jeste odbrana tradicije – vrednosti, prakse, institucija – koje su trajale
kroz vreme i prelazile sa generacije na generaciju.
Zakljuĉak da obiĉaje i institucije treba saĉuvati upravo zato što su preţivele test istorije je iz njihovog religijskog
uverenja. Naime, ako je svet oblikovao Bog stvoritelj, tradicionalni obiĉaji i praksa u društvu smatraće se „Bogom
datim“.
6

Od 19. veka bivalo je sve teţe odrţati verovanje po kome tradicija odrţava volju Boga. Ali, kako se ubrzavao korak
istorijske promene, stare tradicije zamenjivane su novim, a jasno se videlo da su ove nove tradicije
7
stvorene od ĉoveka,
nikako „Bogom date“.
Ipak, većina konzervativaca podrţava tradiciju, ne osećajući potrebu za dokazom o njenom boţanskom poreklu.
„Tradicija znači davanje glasova najopskurnijoj od svih klasa: našim precima. To je demokratija mrtvih.
Tradicija odbija da se podredi arogantnoj oligarhiji onih koji su se tu trenutno zadesili.“ G. T. Česterton
To znaĉi da je tradicija izraz nagomilane mudrosti iz prošlosti. Institucije i prakse prošlosti „testiralo je vreme“ i stoga ih
treba saĉuvati na korist sadašnjih i generacija koje dolaze.
8

Konzervativci duboko poštuju tradiciju i zbog toga što ona stvara – kako za društvo, tako i za pojedinca – osećaj
identiteta. Ustanovljeni obiĉaji i praksa su ono što pojedinci mogu prepoznati, one su bliske i umirujuće. Tradicija pruţa
ljudima osećaj ukorenjenosti, pripadnosti koji je jaĉi zbog svoje istorijske zasnovanosti.

b) Ljudska nesavršenost
Konzervativizam je „filozofija ljudske nesavršenosti“. Konzervativci odbacuju „idealistiĉke snove“
9
, i svoje teorije
zasnivaju na verovanju da su ljudska bića nesavršena i neusavršiva.


Ljudsko nesavršenstvo se shvata na nekoliko naĉina:
1.) Ljudska bića se shvataju kao psihološki ograniĉena i zavisna stvorenja.
- ljudi se plaše izolacije i nestabilnosti ;
- ljudi se psihološki oslanjaju na ono što je bezbedno i poznato, dobijaju sigurnost znajući „svoje mesto“
→ znaĉaj društvenog poretka i sumnjiĉavost prema draţima slobode - poredak obezbeĊuje stabilnost i
predvidivost ljudskog ţivota, pruţa sigurnost /
TOMAS HOBS
10
! .

2.) Poreklo nemoralnog i kriminalnog ponašanja konzervativci traţe u pojedincu.

6
Edmund Berk – tekst na strani broj 76
7
primer – slobodni izbori i univerzalno pravo glasa
8
darvinsko verovanje – institucije i obiĉaji koji su opstali, opstali su iz razloga što su funkcionisali i zato što se uvidelo dasu od vrednosti –
dokazali su sposobnost za opstanak
9
savršenost ljudske vrste; ljudska bića su po prirodi dobra, ili ukoliko se poboljšaju društvene okolnosti, mogu se uĉiniti dobrim
10
Tomas Hobs – tekst na strani broj 78
- ljudi su moralno nesavršena bića
11
;
- ljudi su sebiĉni i gramzivi ;
- ţelja za „moći radi moći“ je primarni ljudski nagon
12
;
- ljudi se mogu privoleti na cilizovano ponašanje samo ako se odvrate od izraţavanja svojih nasilnih i
antisocijalnih poriva
→ zakon (strogo primenjivan) = sklonost ka jakoj vladi i krutim reţimima kaznene politike
13
.

3.) Intelektualne moći ljudi su ograniĉene.
14

- Majkl Oukšot – politiĉki svet je „bezgraniĉan i bezdan“
→ konzervativci sumnjaju u apstraktne ideje i sisteme mišljenja koji polaţu pravo na to da razumeju ono što je
neshvatljivo ;
vole da svoje ideje utemelje u tradiciji, iskustvu i istoriji, usvajanjem opreznog, umerenog i pragmatiĉnog
pristupa svetu i izbegavanjem doktrinarnih/dogmatskih verovanja.

c) Organsko društvo
Tradicionalni konzervativci veruju da je „autonomistiĉka“ slika društva zasnovana na zavaravanju da pojedinci mogu ili
ţele da se oslone na sebe. Oni veruju da su ljudska bića stvorenja koja su zavisna i koja traţe sigurnost – ona ne postoje i
ne mogu da postoje izvan društva, već im je potrebno da imaju „korene“ u društvu, da mu pripadaju.

Pojedinac ne moţe biti odvojen od društva – on je deo društvenih grupa koje ga vaspitavaju. To su:
 porodica
 prijatelji
 grupe vršnjaka
 drugovi na poslu
 kolege
 lokalna zajednica
 nacija ...
Ove grupe ţivotu pojedinca pruţaju sigurnost i znaĉenje.
Rezultat ovog shvatanja je sloboda, kao voljno prihvatanje društvenih obaveza od strane pojedinaca. Sloboda
podrazumeva „vršenje svoje duţnosti“, a okovi duţnosti i obaveza su ono što društvo drţi na okupu. Konzervativci
veruju da bi društvo u kojem bi pojedinci znali samo za svoja prava, a ne bi priznavali svoje obaveze, bilo bez korena i
atomistiĉko.
Konzervativci društvo
15
shvataju kao ţivo biće, organizam, ĉiji delovi zajedno funkcionišu, kao što mozk, srce, pluća i
jetra funkcionišu u ljudskom organizmu. Organizmi se od veštaĉkih stvari ili mašina razlikuju po osnovu dva pitanja:
1.) organizmi nisu samo zbir pojedinaĉnih delova koji se po volji mogu rasporeĊivati/prerasporeĊivati
- celina je nešto više od zbira njegovih pojedinaĉnih delova ;
- celina se odrţava krhkim nizom veza meĊu njegovim delovima koje, ukoliko se oštete, mogu dovesti do smrti
organizma .
2.) organizme oblikuju prirodni faktori umesto ljudske domišljatosti

11
pesimistiĉko – hobsovsko shvatanje ljudske prirode
12
primer - zloĉin = posledica osnovnih ljudskih instinkata i sklonosti
13
primer - duge zatvorske kazne i upotreba telesne/smrtne kazne
14
ljudska priroda – tabela na strani broj 79
15
društvo – tabela na strani broj 82
- organsko društvo je oblikovano prirodnom potrebom
16
.
Upotreba „organske metafore“ u razumevanju društva ima duboko konzervativne implikacije:
• ako je društvo organsko, njegove strukture i institucije su oblikovane snagama izvan ljudske kontrole (i razumevanja)
→ pojedinci koji ţive u njemu treba da saĉuvaju i poštuju njegovu delikatnu graĊevinu ;
• organicizam oblikuje naš stav prema odreĊenim institucijama, „delovima“ društva
→ posmatraju se iz funkcionalistiĉke perspektive = institucije se razvijaju i opstaju iz nekog razloga – da doprinesu
odrţanju veće celine
17
.
Organicistiĉke ideje su oĉigledne u argumentima konzevativizma u prilog porodici, vrednostima i naciji.
♥ Porodica
- najtemeljnija institucija društva , model za sve društvene institucije
- nastala je iz proste potrebe za raĊanjem i odgajanjem dece
- svojim ĉlanovima, naroĉito deci, pruţa bezbednost i sugurnost i uĉi ih o vrednosti duţnosti i potrebi da se
poštuju drugi
- od suštinskog je znaĉaja za stabilnost društva
- treba da se štiti, i (ako je neophodno), jaĉa
♠ Vrednosti
- konzervativci se plaše moralnog i kulturnog pluralizma
18

- zalaţu se za zajedniĉku kulturu i vrednosti
- takvu kulturu mogu oblikovati razliĉiti izvori – tradicija, porodica, religija
19

♦ Nacija
- formirane su prirodno, iz prirodne naklonosti koja se razvija meĊu ljudima koji dele isti jezik, istoriju, kulturu,
tradicije
20


d) Hijerarhija i autoritet
I ) Konzervativci veruju da je društvo po prirodi hijerarhijsko, karakteristiĉno po fiksiranim i ustanovljenim
društvenim gradacijama. Društvena jednakost se odbacuje kao nepoţeljna i nedostiţna; moć, poloţaj i svojina, uvek su
nejednako raspodeljeni.
Po prihvatanju društvene nejednakosti, konzervativci (kao i liberali) smatraju da su neki ljudi roĊeni sa talentima i
veštinama, kojih su drugi lišeni. MeĊutim, oni veruju da je nejednakost dublje ukorenjena - ona je neizbeţno svojstvo
organskog društva, a ne puka posledica individualnih razlika.
21

Kao što mozak, srce i jetra u organizmu vrše razliĉite funkcije, tako i razliĉite klase i grupe koje ĉine društvo imaju
sopstvene specifiĉne uloge.

16
primer - porodica
17
time što postoje, institucije dokazuju da su vredne i poţeljne
18
veruju da su mulitkulturalna društva nestabilna
19
u obliku “tradicionalnih vrednosti”, “porodiĉnih vrednosti”, “hrišćanskih vrednosti”
20
osećaj identiteta i pripadanja
21
Berk – “prirodna aristokratija”
Postoji prirodna nejednakost bogatstva i društvenog poloţaja, opravdana odgovarajućom nejednakošću društvenih
odgovornosti.
22

II ) Verovanje u hijerarhiju pojaĉava naglasak na autoritet. Konzervativci veruju da se autoritet razvija prirodno –
prirodne potrebe, kao i društvo.
23
Takav autoritet se moţe nametnuti jedino „odozgo“.
Autoritet je ukorenjen u prirodi društva i svim društvenim institucijama (škola – nastavnik ; radno mesto – poslodavac ;
društvo kao celina – vlast).
Autoritet je neophodan i koristan, jer je svakome neophodno voĊstvo, podrška i sigurno znanje „gde oni stoje“ i šta se
od njih oĉekuje.
Konzervativci naroĉito istiĉu liderstvo – vitalni sastojak svakog društva; sposobnost da se drugi usmeravaju i da im se
pruţi inspiracija i disciplinu – neduhovna poslušnost; dobrovoljno i zdravo poštovanje autoriteta.
Autoriet se smatra apsolutnim i neospornim. Ipak, većina konzervativaca veruje da vršenje autoriteta treba da bude
ograniĉeno i da ove granice nisu nametnute veštaĉkim ugovorom, već prirodnim odgovornostima koje autoritet povlaĉi
za sobom.

e) Svojina
Svojina je faktor koji ima duboki i gotovo mitski znaĉaj za konzervativce.
Jedni gledaju na nju kao na bitan ekonomski motiv - mogućnost gomilanja bogatstva
24
.
TakoĊe smatraju da ona ima in psiholoških i društvenih prednosti.
25
= Vlasništvo nad svojinom daje ljudima osećaj
poverenja i pouzdanja, nešto „na šta se moţe osloniti“.
26

Vlasništvo nad svojinom promoviše brojne vaţne društvene vrednosti:
♦ oni koji poseduju sopstvenu svojinu poštuju svojinu drugih ;
♦ svesni su da svojina mora biti zaštićena od nereda i bezakonja ;
→ vlasnici svojine imaju „ulog“ u društvu = zainteresovani su za odrţanje zakona i poretka .

► „konzervativne vrednosti“ ;
• poštovanje autoriteta ,
• poštovanje zakona ,
• poštovanje društvenog poretka .
♦ (dublji i liĉniji razlog) - svojina moţe posmatrati (skoro) kao proširenje liĉnosti pojedinca ;

22
odnos radnika i poslodavca
23
odnos roditelja i dece
24
svojina kao odraz zasluge – oni koji vredno rade i imaju talenat treba da steknu bogatstvo
25
primer – pruţa sigurnost
26
primer – štednja = opreznost u upravljanju novcem
a)privatna štednja
b)ulaganje u svojinu
• posedi nisu samo spoljašnji objekti koji se cene zbog svoje korisnosti
27
- oni reflektuju i nešto od liĉnosti i
karaktera vlasnika ,
• provalna kraĊa = zloĉin zbog koga njegove ţrtve ne pate samo zbog gubitka ili oštećenja svoje imovine, već i
zbog osećaja da su liĉno povreĊeni .
Izuzetak su konzervativci poput laissez-faire liberala, koji ne ţele da prihvate verovanje da svaki pojedinac ima
apsolutno pravo da svoje vlasništvo koristi kako god ţeli.
Konzervativci tradicionalno zastupaju tezu da sva prava, ukljuĉujući i svojinska, povlaĉe za sobom i obaveze. Svojina
nije samo stvar pojedinca, već je od znaĉaja i za društvo. Prava pojedinca moraju biti u ravnoteţi sa dobrobiti društva ili
nacije.
AUTORITARNI
28
KONZERVATIVIZAM

Iako svi konzervativci tvrde da poštuju pojam autoriteta, malo modernih konzervativaca bi prihvatilo tvrdnju da su im
stanovišta autoritarna.
Savremeni konzervativci ţele da dokaţu svoju privrţenost demokratskim (posebno liberalno-demokratskim) principima,
unutar konzervativizma postoji tradicija koja favorizuje autoritarnu vladavinu.
U vreme Francuske revolucije, glavni branitelj autokratske vladavine je bio francuski politiĉki mislilac, Ţosef de
Mestr (1753-1821). On je bio ţestoki kritiĉar Francuske revolucije, ali je ţeleo da povrati apsolutnu moć nasledne
monarhije. Bio je reakcionar i potpuno nespreman da prihvati bilo kakvu reformu ancien regime, koji je zbaĉen 1789.
godine.
De Mestr je verovao da je društvo organsko i da bi doţivelo fragmentaciju ili slom, kada ne bi bilo vezano dvostrukim
principima „trona i oltara“.
29

Zato je njegova glavna okupacija bila oĉuvanje poretka koji ljudima moţe da pruţi bezbednost i sigurnost.
Revolucija, ĉak i reforma, oslabila bi lance koji povezuju ljude i vodila padu u haos i ugnjetavanje.

Tokom 19. veka, konzervativci u kontinentalnoj Evropi su ostali verni rigidnim i hijerarhijskim vrednostima
autokratske vladavine.
• Autoritarizam nigde nije bio tako uĉvršćen, kao u Rusiji, gde je car Nikolaj (1825-1855), nasuprot vrednostima
slobode, jednakosti, i bratstva, obznanio principe ortodoksije, autokratije i nacionalnosti. Nikolajevi naslednici su
odbijali da svoju moć ograniĉe putem ustava ili parlamentarnih institucija.
• U Nemaĉkoj, ustavna vlast se razvila, ali je carski kancelar Bizmark (1871-1890) obezbedio da ona ostane varka.
• Na drugim mestima, autoritarizam je ostao jak naroĉito u katoliĉkim zemljama.
Papstvo je sa italijanskim ujedinjenjem, pretrpelo ne samo gubitak svog svetovnog autoriteta, već sa usponom
sekularnih politiĉkih ideologija, i napad na svoje doktrine.
1864. Godine, papa Pij IX je bacio prokletstvo na sve radikalne i progresivne ideje
30
, kao „laţna uĉenja našeg
najnesrećnijeg veka“, a kada se suoĉio sa gubitkom papskih drţava i Rima, 1870. godine je proglasio edikt o papskoj
nepogrešivosti.

27
primer – kuća, automobil
28
autoritarizam – tekst na strani broj 87
29
u delu Du Pape (1817), dokazivao je da iznad zemaljskih monarhija treba da vlada, u osobi pape, vrhovna duhovna moć
30
ukljuĉujući ideje nacionalizma, liberalizma i socijalizma
U drugim sluĉajevima, konzervativno-autoritarni reţimi su podršku traţili od masa koje su dobile pravo glasa. To se
desilo u Francuskoj, gde je univerzalno pravo glasa uvedeno za muškarce 1848. godine.
Luj Napoleon je pobedio na izborima, pa se kasnije proglasio za imperatora Napoleona III, pozivajući se na sitno
seljaštvo, kao najbrojniji element francuskog izbornog tela.
Napoleonov reţim je autoritarizam spojio sa obećanjem ekonomskog prosperiteta i društvene reforme, u jednoj vrsti
plebiscitarne diktature.
Paralela bonapartizma u 20. veku je peronizam.
Argentinski diktator Huan Peron (1946-1955) je proklamovao poznate autoritarne teme poslušnosti, poretka i
nacionalnog jedinstva. Osnova njegove politiĉke podrške su bili interesi osiromašenih masa, „bezkošuljaša“.
Peronistiĉki reţim je bio populistiĉki, po tome što je svoju politiku modelovao u skladu sa instiktima i ţeljama obiĉnog
naroda i rasprostranjenom ţeljom za ekonomskim i društvenim progresom.
Sliĉni reţimi su se razvili u delovima Afrike, Azije i Bliskog istoka.
Iako ovakvi reţimi nastoje da uĉvrste poloţaj konzervativnih elita i obuhvataju specifiĉno konzervativni oblik
nacionalizma, autoritarno-populistiĉki reţimi, pokazuju crte koje su bliţe fašizmu, nego konzervativizmu iz razloga što
mobilizuju narodnu podršku diktatorskoj vladavini.
PATERNALISTIĈKI
31
KONZERVATIVIZAM

Postoji jedna fleksibilnija, uspešnija, anlgo-ameriĉka tradicija koja seţe ĉak do Edmunda Berka. Karakteristiĉan stil
berkijanskog konzervativizma je oprezan, skroman i pragmatiĉan; on je izraz sumnje u fiksirane principe, bilo
revolucionarne, bilo reakcionarne. Vrednosti najdraţe konzervativcima – tradicija, poredak, aurtoritet, svojina – bići
sigurne samo onda kada se politika razvija u svetlosti praktiĉnih okolnosti i iskustava. Taktva pozicija će prihvatiti
razboritu spremnosti na stav „menjati da bi se saĉuvalo“, reĊe dramatiĉnu i radikalnu promenu.
Pragmatiĉni konzervativci ne podrţavaju ni pojedinca, ni drţavu, već su spremni da podrţe/preporuĉe ravnoteţu izmeĊu
njih, zavisno od toga šta „radi“.
Reformski impuls u konzervativizmu je takoĊe tesno povezan za opstankom neofeudalnih paternalistiĉkih vrednosti u
19. i 20. veku.
Postoje dve glavne tradicije paternalistiĉkog konzervativizma:
• konzervativizam jedinstvene nacije
• hrišćanska demokratija

a) Konzervativizam jedinstvene nacije
Anglo-ameriĉka paternalistiĉka tradicija nas ĉesto vraća Bedţaminu Dizraeliju (1804-1881), koji je svoju politiĉku
filozofiju razvio u dva romana – Sybil (1845) i Coningsby (1844). Ovi romani istiĉu princip društvene obaveze, u oštrom
kontrastu prema ekstremnom individualizmu
32
. U pozadini stoji poruka koja upućuje na rastuću industralizaciju,
ekonomsku nejednakost i revolucionarni ustanak
33
.
Dizraeli je pokušao da skrene paţnju na opasnost od podele Britanije na dve nacije – „Bogate i Siromašne“, te se moţe
reći da se njegov argument se zasnivao na kombinaciji mudrosti i principa.

31
paternalizam – tekst na strani broj 89
32
dominantan unutar politiĉkog establišmenta
33
kontinentalna Evropa
• rastuća društvena nejednakost sadrţi seme revolucije
- siromašna i ugnjetavana radnika klasa neće prihvatiti svoju bedu
- revolucije koje su se desile u Evropi 1830. i 1848. godine potrvĊuju ovo verovanje
- reforme bi bile razumne, jer bi, zaustavljajući plimu revolucije, bile u interesu bogatih u krajnjoj liniji
• pozivanje na moralne vrednosti
- bogatstvo i privilegije donose sa sobom društvene obaveze, posebno odgovornost za siromašne i manje imućne
34

- društvo je po prirodi hijerarhijski organizovano
→ nejednakost bogatstva i društvenih privilegija proizvodi nejednakost u odgovornosti
► feudalni princip noblesse oblige = obaveza aristokratije da bude ĉasna i plemenita ;
ove obaveze ne treba da se napuštaju, već da se izraze kroz društvenu reformu

Dizraeli je zasluţan kako za Drugi akt reforme iz 1867. godine, kojim se pravo glasa prvi put proširuje na radniĉku
klasu, tako i za društvene reforme kojima su poboljšani uslovi stanovanja i higijene.
▫ Dizraelijeve ideje su imale uticaj na konzervativizam i doprinele su radikalnoj i reformskoj tradiciji koja se (još uvek)
poziva na pragmatiĉne instikte konzervativaca i njihov osećaj za društvene duţnosti.
U Velikoj Britaniji ove ideje pruţaju osnovu za ono što se naziva „konzervativizam jedinstvene nacije“, ĉije pristalice
sebe nazivaju i torijevcima
35
, kako bi oznaĉili svoju privrţenost predindustrijskim, hijerarhijskim i paternalistiĉkim
vrednostima.
▫ Dizraelijeve ideje je kasnije
36
preuzeo lord Randolf Ĉerĉil, u formi “torijevske demokratije“.
Ĉerĉil je naglašavao potrebu za tradicionalnim institucijama
37
, koje bi uţivale širu društvenu podršku. Ovo bi se moglo
postići time što bi se radniĉka klasa pridobila da glasa za Konzervativnu partiju. (Konzervativizam jedinstvene nacije se
na taj naĉin moţe shvatiti kao jedna forma torijevskog velferizma.)
Vrhunac jedinstvene nacije dostignut je 50-tih i 60-tih godina 20. veka, kada je konzervativna vlada u Velikoj Britaniji i
drugim zemljama, poĉela da praktikuje jednu vrstu kejnizanske socijaldemokratije, upravljajući ekonomijom cu cilju
pune zaposlenosti i uvećanja socijalne zaštite.
Ovaj stav je bio zasnovan na potrebi za neideološkim „srednjim putem“ izmeĊu krajnosti laissez-faire liberalizma i
socijalistiĉkog drţavnog planiranja, odnosno razuzdanog individualizma i tlaĉiteljskog kolektivizma.
38

Ideja jedinstvene nacije ili torijeevske ideje, samo uslovno pruţaju osnovu za društvenu i ekonomsku intervenciju. Svrha
konzervativizma u ovom smislu jeste da uĉvrsti hijerarhiju uĉvrsti umesto da je otkloni, a njegova ţelja za poboljšanjem
uslova manje imućnih, ograniĉena je na nastojanje da se obezbedi situacija u kojoj siromašni više nikada neće biti
pretnja etabliranom poretku.

b) Hrišćanska demokratija

34
organicistiĉko verovanje – društvo se odrţava prihvatanjem duţnosti i obaveza
35
torijevstvo – tekst na strani broj 91
36
krajem 19. veka
37
primer – monarhija, Gornji dom i crkva
38
Harold Makmilan – “Srednji put”
Hrišćanske demokratske partije koje su formirane u Evropi nakon 1945. godine, usvojile su intervencionistiĉke politike.
Najvaţnija od njih jeste Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u Zapadnoj Nemaĉkoj i Hrišćanska demokratska
partija (DC) u Italiji.
Ovaj novi oblik konzervativizma bio je privrţen politiĉkoj demokratiji i pod uticajem paternalistiĉkih društvenih
tradicija katolicizma.
Katoliĉka društvena teorija tradicionalno je usredsreĊena na društvenu grupu i istiĉe ravnoteţu ili organsku harmoniju.
Tokom 19. i 20. veka, katoliĉke partije
39
, uprkos papskoj ĉvrstoj privrţenosti autokratiji, podrţale su ustavnu vlast,
politiĉku demokratiju i društvenu reformu.
Nakon 1945. godine, katoliĉka društvena teorija je podsticala novoformirane hrišćanske demokratske partije da
praktijuju jedan oblik demokratskog korporativizma koji istiĉe znaĉaj posrediĉnih institucija
40
, koje povezuje pojam
„socijalnog partnerstva“.
Nasuprot tradicionalnom isticanju nacije, Hrišćanska demokratija, posebno u Nemaĉkoj, podrţavala je katolički princip
filijale
41
. Simpatija prema principu filijale dopušta hrišćanskim demokratama da podrţe decentralizaciju
42
i
evropeizaciju – evropsku integraciju.
Spremnost hrišćanskih demokratskih partija da praktikuju kejnizajnske politike velferizma mnogo se ozbiljnije oslanja
na fleksibilne i pragmatiĉne ideje ekonomista, kao što je Fridrih List.
On je naglašavao ekonomski znaĉaj politike i politiĉke moći u priznavanju potrebe za intervencijom vlade, kako bi se
nerazvijene industrije zaštitile od nemilosrdne strane konkurencije, što je dovelo do ideje „ekonomije društvenog
trţišta“
43
.
Rezultat takvog mišljenja je poseban model kapitalizma koji je usvojen u većem delu kontinentalne Evrope, koji se
naziva i Rajnsko-alpski kapitalizam ili „socijalni kapitalizam“.
Zamisao društvenog trţišta je od 70-tih godina 20. veka kontinentalni evropski konzervativizam
44
uĉinila znatno manje
prijemĉivim za ono što je privlaĉno u ekonomiji slobodnog trţišta, nego u britanskoj i ameriĉkoj verziji paternalizma
jedinstvene nacije.

LIBERTARIJANSKI
45
KONZERVATIVIZAM

Ova ideologija je pod uticajem liberalnih, naroĉino klasiĉnih liberalnih ideja. Liberalne doktrine, pogotovo one koje se
tiĉu slobodnog trţišta, od kraja 18. veka usavršili su konzervativci i one ĉine tradiciju koja je tekmac konzervativnom
paternalizmu – libertarijanske ideje – i brane najveću moguću ekonomsku slobodu i najmanju moguću vladinu
regulaciju društvenog ţivota.
Libertarijanski konzervativci veruju da je liberalna ekonomija kompatibilna sa tradicionalnijom konzervativnom
društvenom filozofijom, zasnovanom na vrednostima kao što su autoritet i duţnost.

39
primer – Zentrum, Partija Centra u Nemaĉkoj
40
primer – crkve, sindikati, poslovne grupe
41
ideja po kojoj odluke treba da donosi najniţa odgovarajuća institucija
42
naroĉito u formi federalizma
43
društveno trţište je ekonomija koja je struktuisana na trţišnim principima i u velikoj meri je slobodna od vladine kontrole, a deluje u
kontekstu društva u kojem se kohezija odrţava kroz sveobuhvatni sistem socijalne zaštite i efikasnih javnih usluga; trţište nije cilj – ono je
sredstvo za stvaranje bogatstva


45
libertarijanizam – tekst na strani broj 93
Libertarijanska tradicija je najjaĉa u onim zemljama u kojima klasiĉne liberalne ideje imaju najveći uticaj – u Velikoj
Britaniji i Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama.
Berk je imao uticaj u analizi prethodno navedenih vrednosti, te je, kao vatreni pristalica liberalne ekonomije Adama
Smita, izraţavao snaţnu naklonost prema slobodnoj trgovini i trgovaĉkim poslovima i prema trţišnoj ekonomiji koja
sama sebe reguliše u domaćim poslovima, zasnovanu na konkurenciji.
Slobodno trţište je efikasno i praviĉno, ali takoĊe prirodno i nuţno. Prirodno, po tome što je izraz ţelje za bogatstvom,
"ljubavi prema dobiti“, koja je deo ljudske prirode.
46

Berk nije video napetost izmeĊu svoje podrške trţišnoj ekonomiji i odbrane tradicionalnog društvenog poretka, jer je
verovao da je do kraja 18. veka tradicionalni poredak u Britaniji prestao da bude feudalni i postao kapitalistiĉki. Stoga se
kapitalistiĉko slobodno trţište moţe braniti na osnovu tradicije, kao crkva i monarhija.
Ipak, libertarijanski konzervativci nisu dosledni liberali. Oni veruju u ekonomski individualizam i odsustvo vladine
intervencije, ali su manje spremni da ovaj princip prošire i na druge aspekte društvenog ţivota.
Konzervativci, pa i libertarijanski konzervativci
47
, imaju pesimistiĉko viĊenje ljudske prirode. Da bi se odrţao javni
poredak i obezbedilo poštovanje autoriteta, potrebna je jaka drţava.
Libertarijanske konzervativce privlaĉe neki aspekti teorija slobodnog trţišta iz razloga što one obećavaju osiguranje
društvenog poretka.
Konzervativce ponekad privlaĉi trţište kao sredstvo društvene discipline, jer trţišne snage regulišu i kontrolišu
ekonomsku i društvenu aktivnost.
48

Dok jedne konzervativce plaši da trţišni kapitalizam vodi u beskonaĉne novotarije i neumornu konkurenciju, druge
privlaĉi, jer veruju da se njime moţe uspostaviti trţišni poredak koji se odrţava bezliĉnim „prirodnim zakonima“,
umesto politiĉkim autoritetom.

46
zakoni trţišta = prirodni zakoni
47
pragmatski konzervativizam v.s. libertarijanski konzervativizam – tabela na strani broj 94
48
trţište = instrument koji odrţava društvenu stabilnost i paralelno je snagama prinude – sudovima i policijom


NOVA DESNICA

Tokom 70-tih godina 20.veka, unutar konzervativizma se razvio skup radikalnih ideja, kojima se direktno osporavala
kejnzijanska ortodoksija velferizma. Ove ideje nove desnice su bile u poĉetku najuticajnije u SAD i Velikoj Britaniji,
ali su dobile zamajac i u delovima kontinentalneEvrope, u Australiji, na Novom Zelandu, pa i u zapadnim zemljama
širom globusa.
„Nova desnica“ je širok termin i koristi se za opis ideja koje spajaju dve suprotne ideološke tradicije.
• Prva je klasiĉna liberalna ekonomija, posebno teorije slobodnog trţišta Adama Smita, koje su oţivele u drugoj
polovini 20. veka. Ovo je nazvano liberalna nova desnica ili neoliberalizam.
• Drugi element je tradicionalna konzervativna, predizraelijevska – društvena teorija, naroĉito njena odbrana
poretka, autoriteta i discipline. Ovo je nazvano konzervativna nova desnica ili neokonzervativizam.
Nova desnica pokušava da ekonomski libertarijanizam spoji sa drţavnim i društvenim autoritarizmom. Kao takva, ona je
mešavina radikalnih, reakcionarnih i tradicionalnih crta.
Radikalizam nove desnice je jedan oblik reakcionarnog radikalizma, po tome što se i liberalna i konzervativna nova
desnica uporno vraćaju na doba 19. veka, kao doba navodne ekonomske ispravnosti i moralne jaĉine. Ali, nova desnica
se takoĊe poziva i na tradiciju.
49

Ideje nove desnice su bile proizvod raznolikih istorijskih faktora.
▫ Prvo, „dugaĉki bum“
50
je poĉetkom 70-tih godina završio u recesiji, sa rastućom nezaposlenošću koja se podudarila sa
visokom inflacijom – „stagflacija“.
▫ Drugo, uticaj društvenih faktora, naroĉito širenje liberalne društvene filozofije, bio je prisutan. Konzervativci su se
plašili da ona vodi dvostrukom zlu – preteranoj toleranciji i široko rasprostranjenoj zavisnosti od socijalne pomoći.
▫ Treće, u oblikovanju nove desnice pomogli su meĊunarodni faktori – jaĉanje nacionalistiĉkih osećanja unutar
konzervativizma i ponovno oţivljavanje podrške politici moći.


49
posebno na tzv. tradicionalne vrednosti
50
brz i trajan ekonomski rast posleratnih godina

a) Liberalna nova desnica
Liberalni aspekti mišljenja nove desnice izvedeni su u potpunosti iz klasiĉnog liberalizma, posebno neoliberalizma.
Liberalna nova desnica je antietatistiĉka.
- Drţava se shvata kao carstvo prinude i neslobode; kolektivizam ograniĉava individualnu inicijativu i potkopava
samopoštovanje.
- Vlast na ljudske poslove uvek ima štetne posledice.
- Umesto toga, uspostavlja se vera u pojedinca i trţište.
- Pojedince treba podsticati da se oslone sami na sebe i da u sopstvenom interesu prave racionalne izbore.
- Trţište se poštuje kao mehanizam pomoću kojeg će zbir pojedinaĉnih izbora voditi progresu i opštoj koristi.
Kao takva, liberalna nova desnica pokušava da uspostavi dominaciju libertarijanskih nad paternalistiĉkim idejama.
U okviru ove antietatistiĉke doktrine, dominantna tema je ideološka privrţenost slobodnom trţištu.
Nova desnica je „vaskrsla“ klasiĉnu ekonomiju Smita i Rikarda u obliku u kojem je prikazana u delu modernih
ekonomista, kao što su Fridrih Hajek
51
i Milton Fridman.
Ideje slobodnog trţišta, koje su tokom ranog 20. veka bile napuštene u korist kejnzijanizma, ponovo su zadobile
kredibilitet tokom 70-tih godina.
Vlade su imale sve veće teškoće u oĉuvanju ekonomske stabilnosti i odrţivog rasta.
Da li je uopšte u moći vlade da rešava ekonomske probleme?!
Za ekonomiste slobodnog trţišta najozbiljniji od ekonomskih problema je inflacija.
52

Neoliberali veruju da inflacija ugroţava celokupan temelj trţišne ekonomije zato što, smanjujući veru u novac kao
sredstvo razmene, obeshrabruje ljude da preduzimaju trgovaĉku ili ekonomsku aktivnost. Zato ekonomija zdravog
trţišta zahteva da novac ima zdravu i stabilnu vrednost.
To znaĉi da je vlada ekonomski odgovorna, pre svega, za odrţanje „zdravog novca“, što se postiţe putem sniţavanja –
potpunog iskorenjivanja inflacije.
MeĊutim, 70-tih godina je kejnzijanizam pothranjivao inflaciju i proizveo „stagflaciju“, što je objašnjeno
monetarizmom – nivo cena je odreĎen količinom novca u ekonomiji: ponudom novca.
53

Nova desnica je protivnik same ideje mešovite ekonomije i javnog vlasništva. Nakon 1945. godine, mnoge zapadne
drţave su, kako bi olakšale upravljanje svojim ekonomijama, nacionalizovale svoje baziĉne industrije. Ovim su stvorene
ekonomije koje su bile mešavina „javnog sektora“ (koji je vlasništvo drţave) i „privatnog sektora“ (ĉiji su vlasnici
pojedinci).
Nova desnica je ţelela da „obrne“ ovaj trend – politika privatizacije gospoĊe Taĉer je uspešno razmontirala kako
mešovite, tako i kolektivizovane ekonomije, prevodeći industrije iz javnog u privatno vlasništvo.
Isto tako, ekonomisti slobodnog trţišta pomeraju paţnju sa „strane potraţnje“ na „stranu ponude“ u ekonomiji.
54

Dve glavne smetnje stvaranju preduzetniĉke kulture (kulture zasnovane na strani ponude), su visoki porezi i vladina
regulacija.

51
Fridrih Hajek – tekst na strani broj 99
52
inflacija = povećanje opšteg nivoa cena, što dovodi do pada vrednosti novca – za istu koliĉinu novca se moţe kupiti manje robe
53
Reganove i Taĉerine ekonomske politike su bile voĊene monetaristiĉkim teorijama i teorijama slobodnog trţišta tokom 80-tih godina
54
strana ponude = vlade treba da podstiĉu rast, stvaranjem uslova koji proizvoĊaĉe podstiĉu da proizvode, umesto da potrošaĉe ohrabruju da
troše
Liberalna nova desnica je protiv drţave zbog njene ekonomske efikasnosti i pristupaĉnosti i zbog njenih politiĉkih
principa, posebno zbog privrţenosti individualnoj slobodi.
Ove ideje vode u pravcu anarhokapitalizma, koji veruje da sva dobra i usluge, ukljuĉujući sudove i javni poredak, treba
da se isporuĉuju putem trţišta.
Sloboda koju brane liberalni, libertarijanski, pa i anarhistiĉki elementi nove desnice je negativna sloboda: uklanjanje
spoljašnjih ograniĉenja pojedinca. S obzirom da se kolektivna moć vlade posmatra kao osnovna pretnja pojedincu,
sloboda moţe da se osigura samo „povlačenjem drţave“.To znaĉi povlačenje socijalne zaštite.
55


b) Konzervativna nova desnica
Konzervativnu novu desnicu ili neokonzervativizam odreĊuje njen strah od društvene fragmentacije ili sloma, koji se
vidi kao produkt liberalne reforme ili širenja „progresivnih“ vrednosti.
Autoritet se vidi kao rešenje za fragmentaciju i nered, jer deluje kao jedna vrsta „društvenog lepka“ koji vezuje ljude,
dajući im osećaj ko su i šta se od njih oĉekuje.
Rezultat toga je da se nova desnica tumaĉi kao jedan oblik „autoritarnog populizma“, koji izraţava široko
rasprostranjenu zabrinutost naroda zbog labavljenja moralnih standarda i slabljenja autoriteta u društvu i daje odgovor
na njih.
Ovo stavljanje naglaska na autoritet, u sprezi sa povišenom osetljivošću na krhkost društva, jasno dokazuje da su koreni
neokonzervativizma u tradicionalnom organskom konzervativizmu.
Tri glavna elementa za koja se vezuje konzervativna nova desnica su:
1.) zakon i poredak ;
2.) javni moral ;
3.) nacionalni identitet .
• Neokonzervativci veruju da su porast zloĉina, delikvencije i asocijalnog ponašanja, posledica jednog većeg opadanja
autoriteta koji je od 60-tih godina pogodio većinu zapadnih društava. Ljudima je potrebno da znaju „gde im je mesto“ i
to im uliva sigurnost.
Ovaj društveni autoritarizame postiţe putem drţavnog autoritarizma, ţelje za jakom drţavom, koja se reflektuje u
„krutom stavu“ prema zakonu i poretku. Prihvatajući ideju inherentne moralne iskvarenosti, neokonzervativci veruju da
koreni nereda poĉiivaju u ljudskoj duši, umesto u društvenoj nepravdi.
56

• Konzervativna nova desnica je zainteresovana za pitanja javnog morala, što je reakcija na tzv. „popustljive šezdesete“.
Rast bogatstva u posleratnom periodu, doveo je do sve veće gotovosti
57
, te su se doveli u pitanje konvencionalni moral i
društveni standardi. Ovo je bila ozbiljna pretnja ustanovljenim vrednostima i opšteprihvaćenom moralu, na kojima se
temelji stabilnost društva.
U popustljivom društvu neokonzervativci vide dve opasnosti:
a) sloboda da se izabere sopstveni moral ili ţivotni stil moţe dovesti do izbora nemoralnih ili „zlih pogleda“
58
;
b) ljudi mogu da usvoje pogrešan moral ili ţivotni stil, ali je bitnije to što mogu da izaberu razliĉite moralne
pozicije
59
.

55
Robert Nozik – tekst na strani broj 101
56
kriminalu i delikvenciji se moţe suprotstaviti samo strah od kazne, a kazna moţe biti efikasna samo ako je stroga
57
pogotovo kod mladih
58
postoji znaĉajan religijski element, posebno u SAD
59
moralni pluralizam je velika pretnja, jer podriva koheziju društva
Popustljivo društvo je ono kojem nedostaju etiĉke norme i ujedinjujući moralni standardi, a ako se pojedinci ponašaju
prosto onako kako im je volja, biće nemoguće odrţati civilizovane standarde ponašanja.
• Konzervativna nova desnica, suoĉena sa unutrašnjim i spoljnim pretnjama, odlikuje se ţeljom za jaĉanjem nacionalnog
identiteta.
Vrednost nacije je u tome što povezuje društvo, dajući mu zajedniĉki kulturni i graĊanski identitet, koji je utoliko jaĉi,
ukoliko je ukorenjen u istoriji i tradiciji.
Nacije su organski entiteti koji nastaju iz prirodne teţnje za oslanjanjem na druge koji su nam sliĉni.
Najznaĉajnija pretnja naciji „iznutra“, jeste rast multikulturalizma.
Sve veća kulturna razliĉitost slabi spone nacionalnosti, preteći politiĉkoj zajednici, a istovremeno stvara spektar etniĉkih
i rasnih sukoba.

c) Tenzije unutar nove desnice
60


Ne drţe se neoliberalnih i neokonzervativnih gledišta svi mislioci i politiĉari koji usvajaju ideje nove desnice.
61

Ipak, neoliberalna i neokonzervativna gledišta se obiĉno podudaraju i upravo je pokušaj da se ekonomski liberalizam
spoji sa socijalnim konzervativizmom, ono što novoj desnici daje liĉni peĉat.
Dve vlade koje su najoĉiglednije bile pod uticajem ideja nove desnice – administracije Regana i Margaret Taĉer –
podrţavale su (u razliĉitim stepenima) kako liberalnu, tako i konzervativnu novu desnicu.
Dvostruki karakter taĉerizma u Velikoj Britaniji analizirao je Endru Gembl, kao privrţenost „slobodnoj ekonomiji i
jakoj drţavi“. Njegova analiza naglašava da je kljuĉna politiĉka veza izmeĊu ova dva elementa u tome što je u kontekstu
sve šire nejednakosti i slabljenja drţavne potpore, veća potreba da se upravlja trţišnim poretkom i podrţi društveni i
politiĉki autoritet.
62

Ipak, sami teoretiĉari nove desnice smatraju da su neoliberalizam i neokonzervativizam kompatibilni na jednom
dubljem, ideološkom nivou.
63

Novu desnicu je, kako u ideološkom, tako i u politiĉkom smislu, teško uzeti kao koherentnu.
• S jedne strane, neoliberalizam podrţava vrednosti kao što su sloboda, izbor, prava, konkurencija, koje su ukorenjene u
shvatanju ljudske prirode, u kojem se akcenat stavlja na snaţni individualizam i oslanjanje na sopstvene snage.
• S druge strane, neokonzervativizam brani vrednosti kao što su autoritet, disciplina, poštovanje i duţnost, koje su
ukorenjene u shvatanju ljudske prirode, u kojem se akcenat stavlja na krhkost, sklonost zabludama i društvenu zavisnost.
Napokon, pošto trţišta ne poštuju nacionalne granice, konzistentni neoliberalizam ima globalizujuće i
internacionalistiĉke implikacije koje sluţe podrivanju nacije kao vaţnog ekonomskog, politiĉkog i kulturnog entiteta.


60
liberalna v.s konzervativna nova desnica –tabela na strani broj 105
61
primer – Rodţer Skruton, Nozik, anarhokapitalisti
62
politiĉke i društvene snage koje su dobile zamah povlaĉenjem drţave, mogu biti obuzdane jedino jaĉanjem drţavnog autoriteta
63
primer – taĉerizam u VB i njegove latentne posledice
KONZERVATIVIZAM U 21. VEKU

S obzirom da je 20. vek razotrkio „socijalistiĉke“ zablude centralnog planiranja i kapitalizma blagostanja, javna politika
u 21. veku je spremna za dominaciju „novog“ konzervativnog spojaslobodnog trţišta i jake drţave.
64

Ipak, konzervativizam se suoĉava sa jednim brojem izazova:
• Sama propast socijalizma stvara odreĊene probleme ;
- Glavni znaĉaj pojave ideja i vrednosti nove desnice je u tome što se konzervativizam sve više definisao putem
njegove antipatije prema drţavnoj kontroli koja se obiĉno povezuje sa napredovanjem socijalizma ;
- Ako je konzervativizam postao kritika centralnog planiranja i ekonomskog upravljanja, kakva će biti njegova
uloga kada oni nestanu?!
65

• Dugoroĉna ekonomska odrţivost filozofije slobodnog trţišta ;
- Vera u slobodno trţište je istorijski i kulturno ograniĉena ;
- Oduševljenje neregulisanim kapitalizmom je anglo-ameriĉki fenomen koje je, zajedno sa klasiĉnim
liberalizmom, vrhunac doţiveo tokom 19. veka, a krajem 20. veka ponovo oţiveo u formi nove desnice ;
- Slobodno trţište je ekonomski ćorsokak!
• Konzervativizam ima ambivalentan odnos prema postmodernom dobu :
a) postmodernistiĉko odbacivanje projekta prosvetiteljstva je nešto više od odjeka tradicionalnog konzervativnog
skepticizma
- i tradicionalni konzervativizam i postmodernizam smatraju da je istina suštinski parcijalna i lokalna
- s povećanjem rizika i neizvesnosti, povećava se privlaĉnost „filozofskog konzervativizma“
66

b) dolazak postmodernog doba ili poznog modernog doba preti da podrije samu osnovu tradicionalnog ili
organskog konzervativizma
- sve veća sloţenost modernog društva suoĉava pojedince sa sve širim izborima i prilikama, koje je sve teţe
prepoznati, a još manje braniti, „ustanovljene“ vrednosti ili „zajedniĉku“ kulturu
- procesu „detradicionalizacije“ doprinosi i globalizacija - intenziviranjem društvenog toka i razvodnjavanjem
nacionalnog identiteta

Uprkos politiĉkim i ekonomskim izmicanjima neoliberalizma slobodnog trţišta, konzervativci nalaze da je ideje nove
desnice mnogo teţe ostaviti na cedilu, nego što ih je u poĉetku bilo prihvatiti.
Dok prihvatanje principa nove desnice moţe biti pragmatiĉan odgovor na opadanje politiĉke i izborne sreće
konzervativaca, ove ideje su donele strast prema principu, nekarakteristiĉnu za konzervativizam, i inficirale ga virusom
ideološkog ubeĊenja. Uz ovo neizbeţno ide sve veća intelektualna rigidnost.
67

Dok su pokušaji konzervativizma da sebe preoblikuje u odrţiv ideološki projekat, u prošlosti nailazili na malo
unutrašnjeg otpora, opasnost je u tome što ne mora biti sluĉaj i u budućnosti.

64
najoĉiglednije je u Sad, naroĉito za vreme Dţordţa V. Buša
65
Kako konzervativizam moţe ostati relevantan u postsocijalistiĉkoj eri?!
66
filozofija zaštite, oĉuvanja i solidarnosti
67
konzervativac ne moţe više putovati “bez prtljaga”
Poreklo i razvoj

Termin „socijalist“ potiĉe od latinske reči sociare, što znaĉi spajati ili deliti.
Najranija upotreba ovog termina: u Britaniji 1827. (u ĉasopisu Co-operative Magazine)
Do poĉetka ’30 godina IX veka, sledbenici Roberta Ovena u Britaniji i Sen-Simona u Francuskoj su poĉeli svoja verovanja da
nazivaju „socijalizam“.
Do ’40 godina je termin bio poznat u industrijalizovanim zamljama, posebno Francuskoj, Belgiji i nemaĉklim drţavama.

Iako je poreklo socijalizma u IX veku, socijalisti ponakad polaţu pravo na intelektualno nasleĎe koje seţe unazad do Platovonove
„Drţave“ ili „Utopije“ Tomasa Mora.

Socijailzam je nastao kao reakcija na društvene i ekonomske uslove koje je u Evropi proizveo rast industrijskog kapitalizma.
Socijalistiĉke ideje su poĉele da se vezuju za razvoj nove, rastuće klase inustrijskih radnika, koji su se suoĉavali sa siromaštvom i
poniţenošću (odlika rane indrustrijalizacije).

Iako socijalizam i liberalizam imaju zajedniĉke korene u prosvetiteljstvu, i dele veru u razum i progres, socijalizam je nastao kao
kritika liberalnog trţišnog društva, i bio je definisan pokušajem da ponudi alternativu industrijskom kapitalizmu.

Na karakter ranog socijalizma su uticali nehumani uslovi u kojima je radila i ţivela radniĉka klasa:
- Politike laissez-faire (nemešanje drţave u ekonomska pitanja) ostavljala je vlasnicima da odreĊuju nivoe plata i fabričke
uslove
- Niske plate
- Rad ţena i dece
- radni dan i do 12h
- Pretnja nezaposlenošću
- Dezorjentisana, tek urbanizovana radnička klasa koja nema sopstvene institucije

pa su tako rani socijalisti traţili radikalnu, revolucionalrnu alternativu industrijskom kapitalizmu.:

- Šarl Furije (u Franc.) i Robert Oven ( u VB) – zagovarali uspostavljanje utopijskih zajednica, zasnovanih na saradnji i
ljubavi
- Karl Marks i Fridrih Engels (Nemačka) – razvijali sistematiĉnije teorije, sa polaganjem prava na otkriće „zakona istorije“

Krajem IX veka se polako transformiše karakter socijalizma, a do I sv.rata se socijalistiĉki svet podelio na socijalistiĉke partije
koje
1. Moć traţe kroz glasačku kutiju i propovedaju reforme
2. proklamuju kontinuiranuiranu potrebu za revolucijom (u zaostalijim zemljama kao što je Rusija).

I u Ruskoj revolkuciji 1917. godine je takoĊe došlo do raskola:
 revolucionarni socijalisti, sledeći primer Lenjina i boljševika, prihvatili naziv komunisti
 reformski socijalisti, zadrţali ime „socijalista“ ili „socijaldemokrata“

XX vek : širenje socijalistiĉkih ideja u afričke, azijske i latinoameričke zemlje u kojima se, pošto one nisu imale iskustva sa
industrjkim kapitalizmom, razvijao iz antikolonijalne borbe;
ideja klasne eksploatacije je tu zamenjna idejom kolonijalnog ugnjetavanja, što je dovelo do stvaranja moćnog spoja socijalizma i
nacionalizma

Nakon 1945. je boljševiĉki oblik komunizma nametnut istoĉnoj Evropi,
1949. nakon revolucije je prihvaćen i u Kini,
kasnije se proširio i na Severnu Koreju, Vijetnam, Kambodţu i Laos.

Umereniji oblici socijalizma su praktikovani u Kongresnoj partiji koja je decenijama nakon dobijanja nezavisnosti 1947.
dominirala indijskom politikom.

Razvijeni i specifiĉni oblici socijalizma:
- afriĉki, pod utacajem komunalnih vrednosti tradicionalnog plemenskog ţivota
- azijski, pod uiticajem moralnih normi islama

U juţnoj i centralnoj Americi ’60 i ’70 godina su socijalistiĉki revolucionari vdili rat protiv vojnih diktatura za koje se mislilo da
rade u interesu imperijalizma SADa:
 Kastrov reţim (nakon Kubanske revolucije 1959.) razvio tesne veze sa SSSR
 sandinistička gerila (na vlasti u Nikaragvi nakon 1979.) je ostala nesvrstana
 Salvador Aljende – pvi u svetu demokratski izabran šef drţave – marksista.
(svrgnut i ubijen 1973.)


Centralne teme

Termin „socijalizam“ se shvata na var tri razliĉita naĉina, što oteţava analizu socijalizma:

1. Socijalizam kao ekonomski model, povezan sa nekim oblikom kolektivizacije i planiranja
(Kao ovakav, on stoji kao alternativa kapitalizmu; izbor izmeĊu ta dva se tradicionalno smatra najključnijim od svih
ekonomskih pitanja, ali je zapravo iluzija jer ne postoji „ĉisti“ socijalizam ili „ĉisti“ kapitalizam, svi ekonomski oblici
spajaju odlike oba)
Moderni socijalisti: kapitalizam kao sredstvo da se kapitalizam upregne zarad ostvarivanja širih društvenih ciljeva.
2. Socijalizam kao sredstvo radničkog pokreta, koji predstavlja interese radniĉke klase, nudi program pomoću kojeg ona
moţe zadobiti političku ili ekonomsku moć;
Socijalizam kao, u stvari, oblik laburizma, sredstvo za unapreĊenje interesa organizovanog rada, ĉiji znaĉaj stoga zavisi od
uspeha radničke klase širom sveta
3. Socijalizam kao političko verovanje ili ideologija, karakteristično po odreĎenom skupu ideja, verdnosti i teorija, od kojih
su najznaĉajnije
- Zajednica
- Saradnja
- Jednakost
- Društvena klasa
- Zajedniĉko vlasništvo
Zajednica

Socijalizamsadrţiujedinujućuvizijuljudskihbićakojaseoslanjanjunamoć zajednice,
kojekaotakvakolektivističkavizijanaglašavasposobnotispremnostljudidacljeveostvarujuradećizajedno.

Socijalistiverujudajeljudskapriroda„plastična“, oblikovanaiskustvomiokolnostimazajedničkog ţivota.,
tedaljudskoponašanjeodreĎujevaspitanje.

Sveljudskeatributeiveštineučimooddruštva, jerjepojedinacneodvojivoddruštva,
pajetako, posocijalistima, imaterijalistiĉkoiliagresivnoponašanjepredruštvenouslovljenonegoprirodno.

Socijalizmasenebaviljudimakakvionijesu, već kakvibimoglidabudu, zatosusocijalisti
ĉestorazvivijaliutopistiĉkevizijebljegdruštvaukojemljudkabića, kao članovizajednice, mogupostićiistinskuemancipacijuiispunjenje.

Afriĉkiiazijskisocijalistinaglašavajudaveć njihovatradicionalna, preidustrijskadruštvaistiĉuvrednostzajednice. (ĐulijusNjerere,
predsednikTanzanije 1964-1985 jesopstvenagledištanazivao„plemenskisocijalizam“)

Na Zapadu se, pak, nakon generacija industrijkog kapitalizma tek vraća društvena dimenzija ţivota, u tu svrhu su organizovani i
eksperimenti:
- Šarl Furije: podsticao osnivanje pilot zajednica od kojih je svaka brojala oko 1800 ĉlanova, koje je on nazivao
„falansterije“
- Robert Oven: u periodu 1824-1829. organizovao izvestan broj eksperimentalnih zajednica u,od kojih je najpoznatija Nova
harmonija u Indijani.
- Najuspešniji komunitarni eksperiment: sistem kibuca u Izraelu, koji se sastoji iz sistema kooperativnih, uglavnom ruralnih
naselja, u kojima je zemlja zajdnička i zajednički se obraĎuje; Prvi kibuc je osnovan 1909.,a i danas oko 3% graĎana
Izraela ţivi u kibucizmu, a još oko 5% u nešto manje strogim, mošav naseljima.
Kolektivizam

 verovanjedajekolekvnoljudskopregnućeodvećepraktičneimoralnevrednostinegoindividualnosamonastojanje.
 Izraz ţelje da ljudska priroda ima društvenu srţ
 Podrazumeva da su društvene grupe (klase/nacije/rase/bilo šta drugo) značajni politički entiteti
 Bakunjin i drugi anarhisti pod tim terminom podrazumevaju udruţenja slobodnih pojedinaca koja upravljaju sama sobom
 Drugi autori pod kolektivizom podrazumevaju prevagu kolektivnih interesa nad individualnim
 Ponekada se ovaj eemin vezuje i za drţavu kao mehanizam pomoću kojih se podrţavaju kolektivni interesi, što znaĉi da je
rast drţavnih odgovornosti znak naretka kolektivizma.
Saradnja

Ako su ljudska bića društvene ţivotinje, socijalisti veruju da je njihov prirodan odnos pre saradnja, nego konkurencija koju zapravo
optuţuju da pojedince huška jedne protiv drugih, podstiĉući ih da poreknu ili ignorišu svoju društvenu prirodu, kao i da unapreĊuje
sebiĉnoj i agresiju.

Saradnja imamoralni i ekonomski smisao:
- pojedinci koji rade zajedno razviće spone , brige za drugog i naklonost prema drugom
- umesto energije individue upregnuće se energija zajednice
(Petar Kropotkin, ruski anarhista: „sposobnost za uzajamnu pooć je glavni razlog opstanka i prosperiteta ljudske vrste)
- motivacija ne samo materijalnim motivima, već i moralnim pobudama za marljivim radom, da se doprinese opštem
dobru
(Marks: „Od svakoga prema sposobnostima, svakome prema potrebama")

Socijalistiĉka privrţenost saradnji podstakla je i nastanak kooperativnih preduzeća, koji su bili zamišljeni kao zamena za
konkurentsek i hijerarhijske poslove u kapitalizmu:
- proizvoĊaĉke kooperative
- potrošaĉke kooperative

U Velikoj Britaniji su kooperativna društva nikla krajem IX veka, kupovala su robu na veliko i jeftino ih prodavala svojim
ĉlanovima radniĉke klase. 1844. su Rochdale Piooners osnovali trgovinu mešovatom robom, pa su primer sledili mnogi šitom
Engleske i Škotske.

ProizvoĎačke kooperative, čija je radna snaga ujedno i njihov vlasnik, su bile uobiĉajene u delovima severne Španije i bivše
Jugoslavije, tamo gde je privreda bila organizovana po principu radničkog samoupravljanja.

Kolgozi u Sovjetskom savezu su takoĊe bili zamišljeni ao kooperativni i samoupravni (u praksi radili u rigidnom sistemu planiranja
i kontreolisani od strane lokalnih partijskih šefova)
J ednakost


Privrţenost jednakosti- crta pomoću koje se definiše socijalistiĉka ideologija, jer je jednakost politiĉka vrednost po kojoj se
socijalizam najjasnije razlikuje od svojih rivala(prevashodno liberalizma i konzervativizma), on je karakteristiĉan po svom
verovanju u društvenu jednakost ili jednakost ishoda, zato što:

1. Društvena jednakost podrţava pravdu i praviĉnost, a najznaĉajniji oblici ljudske nejednakosti su rezultat nejednakog
tretmana od strane društva, pre nego prirosdne darovitosti), stoga pravda zahteva da društvo ljude tretira jednako, ili bar
ujednaĉenije u pogledu nagraĊivanja i materijalnih okolnosti.
Formalna jednakost je u svom zakonskom i politiĉkom obliku za njih neadekvatna, jer ne uzima u obzir strukturne
nejednakosti kapitalistiĉkog sistema, a
jednakost prilika isto tako zapravo podriva mit o uroĎenoj nejednakosti i daje legitimnost nejednakosti.

2. Društvena jednakost podrţava zajednicu i saradnju, budući da je verovatnije da će se ljudi identifikovati i raditi zajedno u
zajedniĉku korist ako ţive u jednakim društvenim okolnostima;
Jednaki ishodi jaĉaju društvenu solidarnost.→Duštvena nejednakost vodi u konflikt i nestabilnost; a jednakost prilika
(„filozofija punoglavaca“ neguje mentalitet „opstanka najspremnijih“.

3. Društvena jednakost podrţava princip potreba-zadovoljenje koji je u osnovi ljudskog ispunjenja i samoostvarenja.
„Potreba“ je nuţda“, ona zahteva ispunjenje, a pošto svi ljudi imaju sliĉne potrebe, pogotovo one baziĉne (hrana, voda,
druţenje) koje su sama graĊa slobode, raspodela bogatstva po tom principu ima egalitarne implikacije (iako moţe imati i
neegalitarne, što je sluĉaj sa „specijalnim“ potrebama usped fiziĉke ili mentalne nesposobnosti), a sloboda i jednakost su
kompatibilni principi.


Za razliku od slaganja meĊu socijalistima oko vrednosti politiĉke i ekonomske jednakosti, konsenzus ne postoji kada je u pitanju
stepen do kojeg jednakost moţe i treba da se ostvari:
- Marksisti i komunisti:
1. apsolutna društvena jednakost
2. ukidanje privartne svojine
3. kolektivizacija proizvodnog bogatstva
- Marks i : rasporeĎivanje nagrada u potpunosti prema potrebama
- Socijaldemokrate:
1. relativna društvena jednakost
2. raspodela bogatstva kroz drţavu blagostanja
3. sistem progresivnog oporezivanja
(kapitalizam ukrotiti, princip „zadovoljenje-potreba“ ograničen na iskorenjavanje siromaštva)

Pogled na jednakost (tabela):


Liberali:
- ljudi roĎeni jednaki, usmislu jednake moralne vrednosti, iz ĉega proistiĉe
- formalna jednakost – naroĉito zakonska i politička, zatim
- jednakost prilika, ali
- društvena jednakost se postiţe na raĉun slobode.

Klasični liberali: potreba za strogom meritokratijom i ekonomskim motivima.
Moderni liberali: jedankost prilika zahteva relativnu društvenu jednakost.

Konzervativci:
- društvo shvataju po prirodi hijerarhijsko
- odbacuju jednakost kao apstraktan i nedostiţan cilj

Nova desnica: individualistiĉko verovanje u jednakost prilika, isticanje ekonomske koristi od materijalne nejednakosti

Socijalisti:
- jednakost kao fundamentalna vrednost koja
- osigurava: društvenu koheziju i bratstvo, pravdu ili pravičnost i uvećanje slobode u pozitivnom smislu.

Anarhisti:
- naglašavanje političke jednakosti = jednakoi apsolutno pravo na lično autompmiju
- svi oblici političke nejednakosti se tretiraju kao ugnjetavanje

Anarhokomunisti: apsolutna društvena jednakost koja se postiţe uspostavljanjem kolekvitnog vlasničtva nad proizvodnim
bogatstvom

Fašisti:
- radiklana nejednakost je obeleţje ljudske vrste (voĊa≠sledbenici, izmeĊu rasa, nacija)
- ipak, svi članovi rase ili nacije na koju se stavlja akcenat su jednaki

Feministkinje ( i feministi?! :D ) :
- jednakost tretiraju kao jednakost polova

Liberalni feminizam: pod time podrazumeva jednaka prava i jednake prilike
Socijalistički feminizam: jednaka društvena ili ekonomska moć nezavisno od roda
Radikalni feminizam: zahtev za jednakošću moţe dovesti do zahteva da se ţene „prepoznaju kao muškarci“

Ekologisti:
- biocentrička jednakost – svi oblici ţivota imajupravo da ţive i svetaju
- uobiĉajeni pojmovi jednakosti su po njima antropocentrični, jer uzimaju u obzir samo interese ljudkse vrste
Društvena klasa

Def. Grupe ljudi koji dele sliĉan društveni ili ekonomski poloţaj.
Za socijaliste je ona najdublja, najznaĉajnija od svih društvenih podela, ali se socijalistiĉna klasna politika izraţava na dva naĉina:

1. Društvena klasa kao analitiĉko sredstvo; klase kao glavni ĉinioci istorije i kljuĉ za razumevanje politiĉke i društvene
promene.
2. UsredsreĊivanje na radniĉku klasu i bavljenje politiĉkom borbom i emancipacijom.
Socijalizam se shvata kao izraz interesa radniĉke klase, a sama radniĉka klasa kao sredstvo za dostizanje socijalizma.

*društvena klasa nije stalno obeleţje društva: socijalistička društva su besklasna ili su u njima klasne nejednakosti
suštinski smanjene

Razlike u shvatanju prirode i znaĉaja društvene klase:
- Marksisti:
1. klasa povezana sa ekonomskom moći koja se definiše odnosom pojedinca prema sredstvima za
proizvodnju
2. klasna podela: kapital i rad, odnosno burţoazija i proleterijat
3. nepomirljivi klasni sukob koji vodi rušenju kapitalizma kroz proletersku revoluciju

- Socijaldemokrate:
1. Definisanje klase u odnosu na dohodak (statusne razlike) izmeĎu „belih kragni“ ( nefizički radnici, srednja
klasa) i „plavih kragni“ (fizički radnici, radnička klasa)
2. Napredak socijalizma, stoga, znaĉi ublaţavanje navedene podele kroz ekonomsku i društvenu intervenciju
3. Verovanje u društveni boljitak i klasnu harmonija


Od sredine XX veka slabi veza izmeĊu socijalizma i klasne podele (formalno napuštanje: „Zbogom proliterijatu“, Andre Gorce)
zbog:
1. sve niţeg nivoa klasne solidarnosti
2. smanjivanja tradicionalne radničke klase ioli gradnskog proleterijata (dezindustijalizacija, fordistički→postfordistički
sistem)

Socijalistiĉke partije zato sada svoj radikalizam sve više odreĊuju ne u odnosu na klasnu emancipaciju, već u odnosu na pitanja kao
što su
- rodna jednakost
- ekološka harmonija
- prava ţivotinja
- mir
- meĊunarodni razvoj...

Zajednično vlasništvo

Socijalisti poreklo konkurencije i nejednakosti traţe u instituciji privatne svojine pod kojom podrazumavaju proizvodno bogatstvo
ili „kapital“, i kojoj se protive iz više razloga:

1. Svojina je nepravedna (bogatstvo se kolektivno proizvodi, stoga treba da bude u posedu zajednice)
2. Svojina raĊa gramzivost, dovodi do moralne iskvarenosti.(ljudi postaju materijalisti, verajući da se tako moţe doći do
sreće, ţele da je steknu odnosno da je gomilaju)
3. Svojina je deljiva: pothranjuje sukobe u društvu (vlasnici/radnici, poslodavci/zaposelni, bogati/siromašni)

Predlozi:
- ukidanje institucije privatne svojine i zamena zajedniĉkim vlasništvom
- (skromnije): uravnoteţavanje prava na svojinu sa interesima zajednice.

-Karl Marks: ukidanje privatne svojine i stvaranje besklasnog komunistiĉkog društva, kolektivna svojina treba da se upotrebljava u
korist čovečanstva
-Lenjin i boljševici 1917. : verovali u izgradnju socijalizma nacionalizacijom, proširenjem neposredne drţavne kontrole nad
ekonomijom
-Staljin je svojom „drugom revolucijom“ ovaj proces završio ’30 godina izgradnjom ekonomije planirane iz centra: jedan sistem
drţavne kolektivizacije;
„Zajdnično vlasništvo“ poĉinje da znaĉi „drţavno vlasništvo“ tj. „socijalistička drţavna svojina“ (po sovjetskom ustavu), Sovjetski
Savez razvija jedan oblik DRŢAVNOG SOCIJALIZMA.


Na Zapadu je nacionalizacija primenjivana selektivnije, njen cilj nije bio potpuni drţavni kolektivizam već izgradnja meštovite
ekonomije (neke indrustrije u privatnom, neke u drţavnom posedu).

U Velikoj Britaniji je Atlijeva laburistiĉka vlada 1945-1951 nacionalizovala „komandne visove“ ekonomije: glavne indrustrije
poput ind. ĉelika, uglja, gasa, el. energije.

Od ’50 godina dolazi do distanciranja socijalistiĉkih partija od „politike vlasništva“, od ’80 godina sa revizionizmom dolazi i do
prihvatanja ekonomije koju poseduju privatnici, ĉak i do podrške privatizaciji.
Pogled na ekonomiju (tabela)


Liberali:
- Ekonomija kao vitalni deo graĎanskog društva
- Naklonost prema trţišnom ili kapitalističkom ekonomskom poretku zasnovanom na svojini, konkurenciji i materijalnim
motivima

Klasični liberali: daju prednost laissez-faire kapitalizmu
Moderni liberali: priznaju ograniĉenost trţišta i prihvataju delimiĉno ekonomsko upravljanje.


Konzervativci:
- Podrška privatnom preduzetništcvu, ali, u strahu od laissez-faire nereda i pratećih društvenih nestabilnosti, daju prednost
pragmatiĉnoj, ograniĉenoj intervenziji.

Nova desnica: prihvata neregulisani kapitalizam


Socijalisti:
Marksisti: zajedničko vlasništvo, apsolutna društvena jednakost, drţavna kolektivizacija, centralno planiranje
Socijademokrate: drţava blagostanja ili regulisani kapitalizam, „traţište je dobar sluga, ali rĊav gospodar“


Anarhisti:
- Odbacivanje bilo kog oblika ekonomske kontrole

Anarhokomunisti: zajedniĉko vlasništvo i samouprava malih razmera
Anarhokapitalisit: potpuno neregulisana trţišna ekonomija


Fašisti:
- Traţe treći put izmeĊu kapitalizma i komunizma
- Ideja korporativizma koji uvlaĉi rad i kapital u organsku celinu
- Podrţavanje planiranja i nacionalizacije kao pokušaja da se profit podredi potrebama nacije ili rase.


Ekologisti:
- OsuĊuju i trţišni kapitalizm i drţavni kapitalizma, jer su oba opsednuta rastom i ekološki neodrţiva.
- Ekonomija se mora podrediti ekologiji
- Teţnja za profitom se mora zameniti brigom o dugoročnoj odrţivosti i harmoniji izmeĎu ljudkse rase i prirode.

Putevi ka socijalizmu

Glavna pitanja razdora unutrar socijalizma:
1. Pitanje ciljeva iliti krajeva
Fundamentalistički socijalizam vs. revizionarski socijalizma
(komunistička tradicija) (socijaldemokratska tradicija)
2. Pitanje sredstava za dostizanje socijalizma tj. „puteva ka socijalizmu“
„Put“ odreĊuje karakter socijalistiĉkog pokreta i utiĉe na oblik socijalizma koji će biti dostignut.

Sredstva i ciljevi unutar socijalizma su ĉesto meĊusobno povezani.


Revolucionarni socijalizam

Rani socijalisti : uvoĊenje socijalizma samo revolucionarnim rušenjem posotjećeg kapitalistićkog poretka, ĉija je neizbeţna crta
nasilje.

Ogist Blanki (jedan od najranijih zagovornika revolucije) predlagao formiranje malih grupa predanih zaverenika
Marks i Engels: proleterska revolucija kojom se klasno svesne radničke klase podiţu da sruše kapitalizam.
1917. godina : prva uspešna socijalistiĉka revolucija koja je sledećim generacijama sluţila kao model,, na ĉelu sa Lenjinom i
boljševicima, vlast u Rusiji osvojena onim što je više bio coup d'etat (franc. prevrat) nego narodni ustanak.

Tokom IX veka su revolucionarne taktike bile socijalistima privlaĉne iz dva razloga:

1. Rane faze industrijalizacije su proizvele krajnju nepravdu, radne mase su se suoĉavale sa siromaštvom, nezaposlenošću,
kapitalističkim ugnjetavanjem i eksploatacijom, i verovalo se da su na ivici revolucije. (Marks i Engels: „bauk komunima
kruţi Evropom“)
2. Radniĉka klasa je imala malo alternativnih sredstava političkog uticaja.
Skoro svuda je bila isključena iz političkog ţivota, ĉak i tamo gde je uvedeno univerzalno pravo glasa za muštakarce (npr.
Francuska 1848.), većina izbornog tela je bila politčki konzervativna (Prudon: „univerzalno pravo glasa je
kontrarevolucija)

Za socijaliste je revolucija nije samo pitanje taktike, već i izraz njihove analize drţave i prirode drţavne moći: drţava jefaktor
klasnog ugnjetanjvanja koja deluje u interesu „kapitala“, a protiv interesa „rada.

Marksisti:
- drţava je burţoaska draţva, pristrasna u korist kapitala.
- Politička reforma i postepena reforma su besciljne
- Univerzalno pravo glasa je fasada
- Klasno svesni proleterijat mora da političkom revolucijom sruši kapitalizam, nakon ĉega će uslediti privremeni period
„diktature proleterijata“ kako bi se revolucija azaštitila od opasnosti kontrarevolucije

U drugoj polovini XX veka se u revoluciju najviše verovalo meu socijalistima sveta u razvoju. Nakon 1945 mnogi nacionalni
pokreti su prihvatili oruţanu borbu, verujući da kolonijalna vladavina ne moţe dugaĉije nestati (ni na izborima, ni pregovorima)

 Kineska revolucija 1949. predvoĊena Mao Ce Tungom, protiv Japana, ali i kineskih nacionalista Kuotamintang
 Vijatnamsko nacionalno jedinstvo 1975., borba protiv Francuske pa potom i SAD
 Gerilska borba u razliĉitim delovima juţne Amerike, predvoĊena Ĉe Gevarom do 1967.
 Kubanska revolucija 1959.,srušen reţim Batiste (štićenik SADa), Fidel Kastro doveden na vlast (trupama komandovao isto
Ĉe Gevara)
 Nezavisnost Alţira od Francuske 1962.
(Franc Fanon, „Prezreni na svetu“ : „oruţani ustanak nije samo politička nuţnost, već i psihološki poţeljna crta
antikolonijalne borbe, jer su godine kolonijalne vladavine meĊu crnim narodima izazvale osećaj inferiornosti i nemoći,
koga se mogu osloboditi samo stičući iskustvo pobune i prolivanja krvi“)

Prednosti revolucija su u tome što ona omogućava izgradnju potpuno novog društvenog poretka.

 Kambodţa 1975., Crveni Kmeri predvoĊeni Polom Potom su nakon osvajanja vlasti proglasili „nultu godinu“

Socijalizam je obiĉno poptimao oblik drţavne kolektivizacije po ugledu na SSSR za vreme Staljina, ali je „revolucionarni put“ bio
povezan i sa skretanjem ka diktaturi i upotrebom političke represije, iz više razloga:

1. Korišćenjem sile su se novi vladaoci navikli da nasilje smatraju legitimnim politiĉkim sredstvom
2. Revolucionarne partije su usvajale strukture vojnog stila, zanovane na jakom voĊi i strogoj disciplini.
3. Zatiranje tragova starog sveta (poretka) su uklanjane sve opozicione snage, ĉime se delotvorno pripremao puit za
izgradnju totalitarnih diktatura

Revolucionarna tradicija je fatalno uzdrmana padom komunizma (zapravo kontrarevolucijama) u periodu 1989-1991. i time je
dovršeno preobraćanje socijalizma u ustavnu i demokratsku politiku.
Revolucionarni socijalizam je preţiveo samo kao nastavak maoistiĉkog buntovništva u Peruu i Nepalu.

Evolutivni socijalizam

Oduševljenje narodnom pobunom je, u naprednim kapitalistiĉkim drţavama zapadne i centralne Evrope, sa napredovanjem IX veka
bledelo:
- Do kraja IX veka je urbana radniĉka klasa integrisana u durštvo
- Plate i ţivotni standard poĉeli da rastu (posledica kolonijalne ekspanzije)
- Radniĉka klasa dobija izvestan broj institucija (sindikati, politiĉke partije…)
- Napredovanje politiĉke demokratije – do I sv.rata je većina zapadnih zemalja uvela univerzalno pravo glasa za muškarce

→ Udruţeni efekat ovih faktora: socijalisti prihvatili da postoji „parlamentarni“, „demokratski“ put u socijalizam.
Parlamentarni socijalizam u Velikoj Britaniji je zapoĉeo Fabijanskim društvom, formiranim 1884.; koje su predvodili Beatrisa Veb
i Sidni Veb, a koje je ukljuĉivalo i poznate intelekualce: Dţordţ Bernard Šo, H.G. Vels.
Sebi su ime dali po rimskom generalu Fabijusu Maksimusu koji je bio poznat po strpljivoj i defanzivnoj taktici. (protiv Hanibala), i
po njima bi se i socijalizam, prirodno i mirno, razvio iz liberalnog kapitalizma. Ovo bi se dogodilo kombinovanjem

1. političke akcije (zahteva formiranje socijalističke partije koja bi se borila za vlast protiv etabliranih parlamentarnih partija,
dakle oni su prihvatili liberalnu teoriju drţave kao neutralnog arbitra; Vebovi su ĉak bili ukljuĉeni i u formiranje
Laburističke partije pisanje njenog programa ) i
2. obrazovanja(verovali da elitne grupe mogu da se preobrate u socijalizam obrazujući se, jer bi uvidele da je socijalizam
moralno superiorniji od kapitalizma, a uz to je i racionalniji i uspešniji)

Fabijanske ideje su uticale na Socijaldemokratsku partiju koja je formirana 1875. i ubrzo postala najveća socijalistiĉka partija
Evrope, a 1912. i najveća partija u nemaĉkom Rajhstagu. Iako je ona u teoriji bila privrţena marksistiĉkoj strategiji, u praksi je bila
- pod uticajem Ferdinanda Lasala ( smatrao da bi proširenje političke demokratije drţavi omogućilo da odgovori
intereseima radničke klase, a uspostavljanje socijalizma zamišljao postepenim procesomdruštvenih reformi koje bi
usvajala benigna drţava) i usvajala reformski pristup
- pod uticajem Eduarda Bernštajna („Evolutivni socijalizam“, bio impresioniram demokratskom drţavom, verovao
da radniĉka klasa moţe upotrebiti glasačku kutiju za uvoĊenje socijalizma koji bi se razbijao kao evolutivni
izdanak kapitalizma)

Ove principe su usvojile i druge novoosnovane partije:
o australijska Laburistiĉka partija 1981.
o britanska Laburistiĉka partija 1900.
o italijanska Socijalistiĉka partija 1892.
o francuska Socijalistiĉka partija 1905.

A od ’70 godina su ih usvajale i zapadne komunističke partije
o španska
o italijanska
o francuska Komunistiĉka partija.


Rezultat: evrokomunizam koji se posvetio traganju za demokratksim putem u komunizam i odrţanju ortvorenog, pluralistiĉkog
politiĉkog sistema.

Neizbeţnost postupnosti?


Dolazak politiĉke demokratije u IX i poĉetkom XX veka izazvao je talas optimiznma u socijalistiĉkom pokretu (koji se odrazio npr.
u fabijanskoj „neizbeţnosti postupnosti“) zasnovan na odreĊenim pretpostavkama:
1. progresivno proširenje prava glasa dovelo bi do uspostavljanja univerzalnog prava glasa za punoletne, pa prema tome i
do političke jednakosti
2. politiĉka jednakost bi radila u interesu većine i politiĉka demokratija bi tako zbog toga lako poliţila vlast u ruke radničke
klase (najbrojnija)
3. Tom brojnom snagom radniĉke klase bi bio osiguran uspeh socijalističkih partrija, jer su one, prirodno, njen „dom“
4. Došavši na vlast, socijalistiĉke partije bi bile sposobne da izvedu temeljni preobraţaj društva, putem procesa društvenih
reformi

Dakle, neizbeţno je da bi ubrzo nakon uspostavljanja politiĉke jednakosti došlo do uspostavljanja društvene jednakosti


MeĊutim, demokratski socijalizam se suoĉio sa odreĊenim ozbiljnim problemima problemima:
- smanjila se veličina tradicionalne radničke klase, što je dovelo do ideje o tzv. društvima 2/3 („zadovoljna većina“)
prema 1/3 (siromašna „potklasa“)
- zbog toga (obraćanja biraĉima) su socijalistiĉke partije prinuĊene da modifikuju svoja ideološka opredeljanja,
poĉele su da revidiraju svoje politike
- socijalizam je tako poĉeo da se povezuje sa pokušajima da se omogući funkcionisanje trţišne ekonomije
- po nekima je radniĉka klasa zapravo lišena mogućnosti da formira nezavisne politiĉke sudove (stavove) koji
odraţavaju njene sopstvene interese:

-Marsksisti: kapitalizam se odrţava procesom ideološke manipulacije
-Lenjin: radniĉka klasa koju ne predvodi revolucionarna partija moţe da dostigne samo „sindikalnu svest“
(ţelju za materijalnim poboljšanjem unutar kapitalizma), ne i „klasnu svest“
-Gramši: brţoazija dominira ne samo ekonomskom moći, već i procesom „ideološke hegemonije“

- Demokratske socijalistiĉke partije, ĉak i kada pobede na izborima i uspeju u formiranju izabranih vlada, dobijaju
sluţbu, ali time ne nuţno i moć; „Kapitalistiĉka vlada upravlja, ali ne vlada, ona se zadovoljava upravljanjem
vladom“ (Karl Kaucki) – socijalistiĉke vlade ipak moraju da deluju unutar „drţavnog sistema“, i moraju da
poštuju moć kurpnog biznisa, što opupljuje socijalistiĉke politike.

MARKSIZAM

o UVOD o
- „marksizam“ – kodifikovani korpus mišljenja – nastao nakon Marksove smrti 1883. godine
Marksove ideje i teorije saţete u sistematiĉan i sveobuhvatan pogled na svet, prilagoĊen potrebama narastajućeg
socijalistiĉkog pokreta
(Fridrih Engels, Karl Kaucki, Georgije Plehanov)
- „Anti-Dühring“ (Engels) – 1876. god. – prvo delo marksističke ortodoksije* ►potreba za odanošću autoritativnoj
interpretaciji Marksovog dela
* “dijalektiĉki materijalizam“ / osnova sovjetskog komunizma
- Marks – nova vrsta socijalizma koja je nauĉna u smislu da se – umesto da iznosi etiĉku kritiku kapitalizma – bavi
razotkrivanjem prirode društvenog i istorijskog razvoja
- oblici marksizma:
1.) klasični (Marksov marksizam)
2.) ortodoksni komunizam (mehanicistiĉki, vulgarni marksizam)
3.) moderni (zapadni marksizam, neomarksizam)


¸ KLASIĈNI MARKSIZAM ¸

filozofija ekonomija

politika

♣FILOZOFIJA ♣
- srce klasiĉnog marksizma – filozofija istorije►
Zašto je kapitalizam osuĎen na propast i zašto je socijalizam predodreĎen da ga zameni?
„Teze o Fojerbahu“ – „Filozofi su na različite načine, samo tumačili svet; stvar je, meĎutim, u tome da se on
izmeni.“↷
* teorija o društvu Marksov
* socijalistiĉkki politiĉki projekat rad
- posebnost – sloţenost i sofisticiranost (Marksovih spisa)
* nespremnost da teoriju odvoji od prakse
* verovanje da ljudska bića, oblikujući svet, istovremeno oblikuju sami sebe

Raniji socijalni mislioci
(Sen-Simon, Furije, Oven)

Marks
- „utopisti“
(socijalizam)
ţelja za totalnim društvenim
preobraţajem koji nije
povezan sa klasnom borbom i
revolucijom
- empirijska analiza teorije i
društva
÷ uvid u prirodu budućeg
razvoja

primena nauĉnih istina
÷ teorijsko razumevanje
¬ (marksizam)
korpus nauĉnih istina, status
srodan religijskim istinama



razlika:
¹
„materijalistička koncepcija istorije“ = istorijski materijalizam
materijalne okolnosti – temelj za sve oblike društvenog i istorijskog razvoja
¬proizvodnja sredstava za ţivot – najvaţnija ljudska aktivnost


- „Prilog kritici politiĉke ekonomije“ – 1859. godina
društvena svest i pravna i politiĉka nadgradnja nastaju iz ekonomske baze stvarnog temelja društva
÷ „baza“ = naĉin proizvodnje / ekonomski sistem (feudalizam, kapitalizam, socijalizam...)
¬politički, pravni, kulturni, religijski, umetnički aspekti ţivota se objašnjavaju na osnovu ekonomskih faktora

©HEGEL – istorija prikazuje razvitak tzv. „svetskog duha“
Marks
Pogonska snaga istorijske promene je dijalektika, proces interakcije izmeĊu suprotstavljenih snaga koji
vodi višem stupnju razvoja
¬NAPREDAK JE POSLEDICA UNUTRAŠNJEG KONFLIKTA





hegelijanska dijalektika
„SVETSKI DUH“ +
+samoostvarenje materijalistiĉka
¹ interpretacija
TEZA v.s. ANTITEZA

SINTEZA proizvodnja NOVA TEZA



Objašnjenje:
Unutrašnje kretanje protivreĉnosti u naĉinu proizvodnje raĊaju postojanje privatne svojine
(pr. KAPITALIZAM / proleterijat („grobar kapitalizma“)
- MARKSOVA TEORIJA ¬teleološka !

istorija => znaĉenje / svrha ¬ cilj = besklasni komunizam
cilj ÷ razvoj istorije kroz niz stupnjeva/epoha ; sopstvena ekonomska struktura i klasni sistem

- „Nemaĉka ideologija“ – 1846/1970 god.
4 stupnja:
I) primitivni komunizam / plemensko društvo
(glavni izvor sukoba ÷ materijalna oskudica)
II) robovlasništvo
(klasiĉna-antiĉka društva ; sukob izmeĊu gospodara i roba)
III) feudalizam
(antagonizam izmeĊu zemljoradnika i kmetova)
IV) kapitalizam
(borba izmeĊu burţoazije i proleterijata)

ISTORIJA ¬
borba izmeĊu ugnjetanih i ugnjetaĉa / eksploatisanih i eksploatatora;
svaki sledeći stupanj = napredak
dalji razvoj proizvodnih snaga (mašine, tehnologije, radni proces...)
⋆KRAJ ISTORIJE?!
÷ društvo ¬ nepostojanje unutrašnjih protivreĉnosti – antagonizama
KOMUNIZAM / besklasno društvo !
¹
zajedničko vlasništvo nad proizvodnim bogatsvom


v EKONOMI J Av

I) KAPITALIZAM ¬otuĎenje
otuĎio:
* ljude od njihove suštinske – prave prirode
njihove sposobnosti kao radnika da kroz iskustvo slobodnog produktivnog rada, razvijaju veštine, talente i
razumevanje
* ljude od proizvoda njihovog rada
(roba = profit)
* ljude od procesa rada
(rad pod nadzorom proizvoĊaĉa i menadţera)
* ljude od ljudi
(rad nije društven ; individue se vode svojim interesima)
* radnike same od sebe
(rad je sveden na puku robu – obezliĉena, a ne kreativna aktivnost)

II) KAPITALIZAM ¬klasna borba i eksploatacija
Analiza klasnog sistema ÷kljuĉ istorijskog razumevanja ; predviĊanje o budućem razvoju kapitalizma
„Istorija svih dosad postojećih društava je istorija klasne borbe.“ („Komunistiĉki manifest“)

©KLASA ¬ ekonomska moć! / vlasništvo (sredstva za proizvodnju/proizvodno bogatstvo)
Burţoazija Proleterijat
- kapitalistiĉka klasa
- vlasništvo nad proizvodnim
bogatstvom
- „plaćeni robovi“
- mase bez svojine ;
- prodaja sopstvene radne
snage
© VIŠAK VREDNOSTI
RADNA TEORIJA VREDNOSTI
¬VREDNOST JE IZRAZ KOLIČINE RADA KOJA JE ULOŢENA U NJENU PROIZVODNJU

teţnja kapitalizma za profitom ÷
izvlaĉenje viška vrednosti / radnici / plaćanje manjih vrednosti od one koju stvori
njihov rad
¬EKONOMSKA EKSPLOATACIJA
suštinska crta kapitalističkog načina proizvodnje

©EKONOMSKE KRIZE
cikliĉne krize hiperprodukcije nezaposlenost
÷ ekonomska stagnacija
osiromašenje

- svaka sledeća je oštrija ¬profitna stopa
╚ rezultat :
Dalje tendencije ka :
▬ monopolizaciji eksploatacija mase
▬ koncentraciji kapitala u manjem broju ruku =
▬ svoĊenje svih drugih klasa na rang proleterijata nadmoćna većina


♦ POLITIKA ♦

©PROLETERSKA REVOLUCIJA
×politiĉka – uklanjanje vladajuće elite ÷ obaranje „drţavne mašine“
×društvena – uspostavljanje novog naĉina proizvodnje ÷ dostizanje „punog
komunizma“

∆POĈETAK / poĉetna meta = burţoaska drţava
▬ klasni sistem / proizvodni odnosi / ¬ sputavanje daljeg razvoja proizvodnih tehnika i inovacija / proizvodne snage
▬ najzrelije kapitalistiĉke zemlje – Nemaĉka, Belgija, Francuska, Britanija...
proizvodne snage su dostigle limit u okviru ograniĉenja kapitalistiĉkog sistema
∆ USLOVI

▬ objektivni revolucija – spontan ĉin ;
▬ subjektivni proleterska klasa – vodi i predvodi samu sebe
(„klasno-svesni“ proleterijat)



Sa jačanjem klasnih antagonizama, proleterijat bi prepoznao činjenicu sopstvene eksploatacije i postao revolucionarna
snaga ÷KLASA ZA SEBE

© DVE TEORIJE DRŢAVE
„Komunistiĉki manifesti“ „Osamnaesti brimer Luja Bonapartea“
- drţava je zavisna od društva
- ona je sredstvo ugnjetavanja kojim rukuje
ekonomski dominantna klasa
- sloţenija i suptilnija
- „relativna autonomija“ u odnosu na vladajuću
klasu
- glavna uloga – posredovanje izmeĊu
sukobljenih klasa


proletertijat nema alternativu
¬ poraz kapitalizma = rušenje drţavne mašine koja ga odrţava

- pojavom punog komunizma klasni antagonizmi se smanjuju
drţava „odumire“ / ukidanje klasnog sistema
¬ komunistiĉko društvo = besklasno
↪ sistem robne proizvodnje ₪sistem u sluţbi zadovoljenja ljudskih potreba
╚ „slobodan razvoj svakog pojedinca uslov je slobodnog razvitka svih“
♠ ORTODOKSNI KOMUNIZAM ♠

lenjinizam staljinizam


- 20. vek
- Ruska revolucija / Boljševiĉka partija
V. I. Lenjin
Oktobar 1917. – „Komunistiĉka partija“

- „KOMITERNA“ – Komunistiĉka internacionala (1919. god.)
¬KOMUNISTIĈKI REŢIMI :
▬ istoĉna Evropa – posle 1945. god.
▬ Kina – 1949. god.
▬ Kuba – 1959. god.

po modelu Sovjetskog Saveza
▬ KOMUNIZAM = dominantni model komunistiĉke vladavine
▬ ideje MARKSIZMA-LENJINIZMA = vladajuća ideologija






- komunizam 20. veka - razlikuje se od prvobitnih Marksovih i Engelsovih ideja i oĉekivanja
I II III
- komunistiĉke partije / teorije
klasiĉnog marksizma
zadaci zadobijanja i
zadrţavanja politiĉke vlasti
¬ MARKSIZAM U PRAKSI
- komunistiĉke voĊe

* voĊstvo
* politiĉka organizacija
* ekonomsko upravljanje
- komunistiĉki reţimi –
oblikovani istorijskim
okolnostima u kojima su se
razvijali
vlast komunistiĉke partije –
zaostale, ruralne zemlje (Rusija,
Kina)
╚ VLADAVINA
KOMUNISTIĈKE ELITE I
KOMUNISTIĈKIH VOĐA

proleterijat :

* nesposoban za klasnu
* malobrojan revoluciju
* nekultivisan

- ekonomski razvoj?!
- sovjetski komunizam = osnova
svetskog komunistiĉkog pokreta
oblikovan liĉnim doprinosom
dva boljševiĉka lidera:
1.) Lenjina
2.) Staljina
╚ ideologija modernizacije v.s
društvena & liĉna emancipacija
- spoljašnji i unutrašnji
neprijatelji
¬ sredstva prinude !


♦ LENJ I NI ZAM ♦ (Vladimir Ilijiĉ Lenjin (1870-1924))

- Lenjin ÷ ▬ problem osvajanja vlasti i uspostavljanje komunistiĉke vladavine
▬ ideja revolucije !
↪ parlamentarna politika = burţoaska prevara / proleterijat / politiĉka vlast se dobija putem glasaĉke
kutije ?!
↪ VLAST SE OSVAJA ORUŢANIM USTANKOM
¬„srušiti drţavu!“
▬ diktatura proleterijata
(rušenje kapitalizma ÷„puni komunizam“)
▬ kontrarevolucija ?! = „klasni neprijatelj“
(posebno razvlašćena burţoazija koja ţeli da obnovi kapitalizam)
↪ ▬ izgradnja PROLETERSKE – RADIČKE drţave

- NAJZNAČAJNIJA I NAJORIGINALNIJA IDEJA
÷ potreba za novom vrstom politiĉke partije
¬REVOLUCI ONARNA – „AVANGARDNA“ PARTIJA

▬ radniĉku klasu vodi od „sindikalne svesti“ do revolucionarne klasne svesti
▬ sastavljena od profesionalnih i predanih revolucionara
▬ pravo na voĊstvo – ideološka mudrost – marksistiĉka teorija (nauĉno objašnjenje društvenog i istorijskog razvoja)
▬ „avangarda proleterijata“ – shvata interese proleterijata i posvećena je buĊenju revolucionarnog potencijala
proleterske klase

©ORGANIZACIJA ~„sloboda diskusije i jedinstvo akcije“
♦ principi demokratskog centralizma







♦ ĉvrsta disciplina
♦ centralizovana organizacija
♦ hijerarhija institucija
⨀ ćelije narodnih masa ⟺ najviši organi partije
* Centralni komitet
* Politbiro

- do 1920. godine – Rusija = jednopartijska drţava
⊛postojanje monopolistiĉke partije – KOMUNISTIĈKE PARTIJE
⋄ jedina odgovorna za artikulisanje interesa proleterijata
⋄ voĊenje revolucije ka njenom krajnjem cilju = „izgradnji komunizma“
⋄vladajuća partija
⋄vodeća i predvodeća snaga u vladi i svim drugim institucijama
⋄ neprikosnovena politička moć
⋄monopol na ideološku mudrost

©EKONOMIJA
- Lenjinova „Nova ekonomska politika“
- 1921. godina

Svaki nivo moţe
slobodno da
diskutuje, daje
preporuke višim
organima i bira
svoje delegate

Manjina treba da prihvati
gledišta većine ;
niţi organi treba da se
pokoravaju odlukama
viših organa
!
▬ mešovita ekonomija
▬ sitna poljoprivreda i industrija u privatnim rukama
▬ drţava kontroliše samo „komandne visove ekonomije“


♣ STALJINIZAM ♣(Josif Staljin (1879-1953))

- „druga revolucija“ – 30te godine 20tog veka
dublju uticaj od Lenjinove vladavine

- ! najvaţnije ideološko pomeranje
÷ usvajanje doktrine
¬„SOCIJALIZAM U JEDNOJ ZEMLJI“
- 1924. godina
- nastavak „izgradnje socijalizma“ unutar granica

©„EKONOMSKI STALJINIZAM“
- dramatiĉan politiĉki i ekonomski preokret
¬petogodišnji plan – objavljen 1928. godine
▬ brza industralizacija
▬ potpuno iskorenjivanje privatnog preduzeća
▬ poljoprivreda – kolektivizovana
↪ seljaci se odriĉu svoje zemlje i pridruţuju drţavnim/kolektivnim gazdinstvima
╚ drţavna kolektivizacija / „drţavni socijalizam“
▬ kapitalistiĉko trţište zamenjeno sistem centralnog planiranja
⊛„GOSPLAN“– Komitet za drţavno planiranje
(skup moćnih ministarstava ; sedište u Moskvi)

©„POLITIČKI STALJINIZAM“
- Staljin – generalni sekretar Komunistiĉke partije
na uticajnim mestima unutar partijskog aparata imenovane njegove pristalice
¬„odozgo“÷ sistem = NOMENKLATURA
⊛demokratski centralizam demokratski -
centralizovan +
↪„KRUŢNI TOK VLASTI“
¬ partijski voĊa stekao neprikosnovenu vlast
▬ kontrola nad štićenicima
▬ promocija

- Za vreme Staljinove vladavine:
▬ vlast korišćena do brutalnosti
(uklanjao se svako za koga se sumnjalo da je nelojalan ili kritiĉar)
¬TAJNA POLICIJANKVD ĉistke
nasilje
▬ članstvo partije prepolovljeno
▬ preko milion ljudi izgubilo ţivote
▬ više miliona ljudi završilo u radnim logorima – „GULAZIMA“


⋄ oblik totalitarne diktature
⋄monolitna vladajuća partija
⋄ svi oblici rasprave ili kritike iskorenjivani su terorom, voĊenim protiv same partije
⟡MODERNI MARKSIZAM⟡

- zapadna Evropa
- „moderni marksizam“ ; „zapadni marksizam“ ; „neomarksizam“
¬ pokušaj da se klasiĉne Marksove ideje revidiraju – prerade i da se ostane veran odreĊenim marksistiĉkim principima

KARAKTER MODERNOG MARKSIZMA
faktori
I II
- preispitivanje uobiĉajene
klasne analize

* Hegelijanske ideje
* Marksovi rani radovi

„ĈOVEK STVARALAC“
╚ ljudska bića kao stvaraoci
istorije, ne samo marionete
kontrolisane od strane
bezliĉnih materijalnih snaga

- „BAZA-NADGRADNJA“

klasna borba nije poĉetak i
kraj socijalne analize
- u sukobu sa boljševiĉkim
modelima ortodoksnog
marksizma

* kritiĉari njegovog
represivnog i
autoritativnog karaktera
* odgovornost prema
njegovim mehanicistiĉkim i
otvoreno nauĉnim
pretenzijama


⨀ĐERĐ LUKAČ
- humanistička filozofija
÷ proces „postvarenja“
╚ kapitalizam dehumanizuje radnike, svodeći ih na pasivne objekte / robu za trţište

⨀ANTONIO GRAMŠI
- klasni sistem se odrţava do odreĊenog stepena putem:
⋄ nejednake moći politiĉke
ekonomske
⋄ burţoaske „hegemonije“
÷ duhovna i kulturna nadmoć vladajuće klase
¬ burţoaske vrednosti i verovanja
↪ graĊansko društvo
* mediji
* crkve
* omladinski pokreti
* sindikati

⨀FRANKFURTSKA ŠKOLA - Teodor Adorno, Maks Horkhajmer, Herbert Markuze
- „kritička teorija“
÷ marksistiĉka politiĉka ekonomija + hegelijanska filozofija + frojdovska psihologija
¬ uticaj na NOVU LEVICU (60te, 70te godine)
⊛ odbacuje drţavni socijalizam sovjetskog tipa
„stare levice“ deradikalizovanu zapadnu socijaldemokratiju

▬ odbacivanje konvencionalnog društva – „sistema“ kao ugnjetaĉkog
▬ odbacivanje iluzija o radniĉkoj klasi kao nosiocu revolucije
▬ privrţenost liĉnoj autonomiji i samoispunjenju u obliku „osloboĊenja“
▬ naklonost prema decentralizaciji i participativnoj demokratiji

⨀LUJ ALTI SER
- strukturalni marksizam= nauka koja se bavi analizom strukture društvenog totaliteta
- pretpostavka da je Marks posmatrao pojedince samo kao nosioce funkcija koje nastaju iz njihovog poloţaja u strukturi

⨀DţON REMER
- analitički marksizam
- kolektivnu akciju pokušavaju da objasne u odnosu na racionalne kalkulacije pojedinaca koji teţe ka sopstvenim
interesima

SMRT MARKSIZMA

- 1989. godina !
* demonstracije studentskog „demokratskog pokreta“ na trgu Tjenanmen u BeiĊingu
* pad Berlinskog zida ¬ EVROPA kapitalistiĉki Zapad
komunistiĉki Istok
* SSSR – prestao da postoji do 1991. godine
- od 1989. do 1991. godine NIJE pao marksizam, nego staljinistiĉka verzija marksizma-lenjinizma

* komunistiĉki reţimi – Kina, Kuba, Severna Koreja, Vijetnam...
politiĉki staljinizam + trţišno orijentisana ekonomska reforma
izolacija

rezultat strukturalnih nedostataka
©STRUKTURALNI NEDOSTACI:
▬ centralno planiranje
* nije moglo da se izbori sa sloţenošću modernih indstrijskih društava
* nije uspelo da dostigne nivoe prosperiteta koje je od 50tih godina nadalje uţivao
kapitalistiĉki Zapad
▬ represivne jednopartijske drţave nisu mogle da odgovore na zahteve za politiĉkom slobodom i graĊanskim slobodama
od strane više urbanizovanih i politiĉki kultivisanijih populacija
▬ u odsustvu partijske konkurencije, nezavisnih grupa za pritisak i slobodnih medija, komunistiĉki politiĉki sistemi su
bili nesposobni da nadgledaju ili odgovore na javne zahteve koji su se menjali i rasli

„Najpogibeljniji trenutak za lošu vladu je kada nastoji da popravi sopstvene načine.“ (Tokvil)
POSLEDICE (propast komunizma ~ marksizma)
- Frensis Fukujama
„propast komunizma“ – siguran
dokaz smrti marksizma kao svetsko-
istorijske snage
¬ komunizam 20tog veka pol. izraz
klasiĉnog marksizma
¬ Marks = otac staljinistiĉkog
totalirizma?!
- izmeĊu Marksovog modela i
onoga što je uraĊeno u njegovo
ime u 20tom veku postoji
suštinska razlika
÷ maskirana hladnoratovskom
kritikom Marksa koja se ĉesto
fokusira na mehanicistiĉku –
„vulgarnu“ interpretaciju
marksizma
╚ odstupanje od marksizma,
iskrivljenje

©PROBLEMI marksizma !
¬ neuspeh Marksovih predviĊanja o propasti kapitalizma i njegove zamene komunizmom

⨀KARL POPER
„istoricizam“
÷verovanje po kojem se beskonačna sloţenost ljudske istorije moţe svesti na skup istorijskih „zakona“

⨀ MODERNI MARKSISTI
„ekonomizam“
÷ preuveličavanje ekonomskih ili materijalnih faktora u objašnjenju istorijske i društvene promene
╚ ekonomska „baza“ ne determiniše politiĉku i ideološku „nadgradnju“ ÷ marksizam gubi prognostiĉku sposobnost

©KAPITALIZAM
+ elastiĉnost
+ sposobnost da se obnavlja
+ nepresušni apetit za tehniĉkim inovacijama
+ krize manje oštre
+ klasna svest se razvodnjava putem uspona ţivotnog standarda
+ kulturni resursi jaki
+ vrednosti – konzumerizam i takmiĉarski individualizam

©ODOVOR NA PROBLEME
postmarksističke ideje i teorije
- više „POST“ nego „MARKSISTIĈKE“

IMPLIKACIJE
I II
- marksistiĉki projekat i istorijski materijalizam
na kojem se zasniva
÷ treba napustiti u korist alternativnih ideja
(izvedenih iz postmodernizma)
* Ţan Franso Liotar
- marksizam treba da se pomiri sa
postmodernizmom i poststrukturalizmom
* Ernesto Laklo i Šantal Mufe

novi društveni pokreti (ţenski, ekološki, gej i
lezbijski pokret, itd.)

„novi momenat borbe“
¬ društveno i liĉno osloboĊenje koje nije
ukorenjeno u ekonomska pitanja
÷ originalna marksistiĉka misao ?!

SOCIJALDEMOKRATIJA

-Terminu „socijaldemokratija“ odgovaraju vrlo razliĉite definicije.
-Njegovo prvobitno znaĉenje je bilo povezano sa ortodoksnim marksizmom, ĉiji je cilj da pojasni razliku izmeĊu cilja
politiĉke demokratije i mnogo radikalnijeg zadatka kolektizovanja, ili demokratizovanja proizvodnog bogatstva. Tako su
marksistiĉke partije, formirane krajem 19. veka, sebe ĉesto nazivale socijaldemokratske partije (najpoznatiji primer:
nemaĉka Socijaldemokratska partija- SDP, 1875.godina)
-Do poĉetka 20. veka, mnoge takve partije usvajaju parlamentarne taktike i postepeno prelaze u socijalizam. Kao
rezultat, sve se više smatralo da se termin socijaldemokratija odnosi na demokratski socijalizam, kao suprotnost
revolucionarnom socijalizmu. Tako nakon Ruske revolucije 1917. godine, revolucionarni socijalisti, u cilju distanciranja
od reformskih socijaldemokratskih partija, koriste naziv „komunist“.
-Konaĉno, sredinom 20. veka, socijaldemokratske partije nisu samo usvojile parlamentarne strategije, već su i revidirale
svoje socijalistĉke ciljeve. Zapadne socijaldemokrate, posebno, nisu više traţile ukidanje kapitalizma, već pre njegovu
reformu ili „humanizovanje“. Stoga je socijaldemokratija poĉela da oznaĉava široku ravnoteţu izmeĊu trţišne
ekonomije, s jedne strane, i drţavne intervencije, s druge strane. (Ovaj stav je najjasnije povezan sa reformskim
socijalizmom).

GLAVNE KARAKTERISTIKE SOCIJALDEMOKRATSKOG STAVA SU SLEDEĆE:
1. Socijaldemokratija usvaja libelarno-demokratske principe i prihvata da politiĉke promene
mogu i treba da se izvedu mirno i ustavno

2. Kapitalizam se prihvata kao jedino pouzdano sredstvo za proizvodnju bogatstva (zato
socijalizam nije kvalitativno razliĉit od kapitalizma)

3. Kapitalizam se ipak posmatra kao moralno manjkav, naroĉito kao sredstvo za raspodelu
bogatstva (on se povezuje sa strukturnom nejednakošću i siromaštvom)

4. Nedostatke kapitalistiĉkog sistema moţe ispraviti drţava kroz proces ekonomskog i
socijalnog inţenjeringa (drţava je ĉuvar javnog i opšteg interesa)

5. Nacija-drţava je znaĉajna jedinica politiĉke vladavine, u smislu da drţave imaju znaĉajan
kapacitet za regulisanje ekonomskog i društvenog ţivota
Socijaldemokratija je najpotpunije razvijana u ranom posleratnom periodu i njene ideje i teorije su se popriliĉno proširile
izvan svoje socijalistiĉke domovine. MeĊutim, 70-ih i 80-ih godina, napredovanjem neoliberalizma i izmenom
ekonomskih i društvenih okolnosti, socijaldemokratija se bori da zadrţi svoju izbornu i politiĉku relevantnost.
Stoga, poslednjih decenija 20. veka, reformske socijalistiĉke partije se povlaĉe širom sveta. Neke od ovih partija i dalje
su usvajale ono što je nazvano „modernizovana“ socijaldemokratija, ali su druge prihvatale nove ideje („treći put“,
„radiklani centar“...)

Etiĉki socijalizam
-Teorijsku osnovu socijaldemokratije ĉine pre moralna ili religijska verovanja, nego nauĉna analiza.
Marks i Engels
-Odbacivali su „utopijski socijalizam“ ranijih vremena i svoje teorije opisivali kao „nauĉni socijalizam“. Tvrdnja
marksizma da je nauĉan poĉivala je na verovanju da je otkrio zakone društvenog i istorijskog razvoja: pobeda
socijalizma je neizbeţna, jer će klasna borba pokretati istoriju sve do dostizanja besklasnog društva.
Marskov nauĉni metod je bio zasnovan na:
a) istorijskom materijalizmu
b) verovanju da je ljudsko mišljenje i ponašanje uslovljeno ekonomskim ţivotnim prilikama
Socijaldemokrate ne prihvataju materijalistiĉke i visoko sistematiĉne ideje Marksa i Engelsa, već pre iznose moralnu
kritiku kapitalizma.
-Ukratko, socijalizam je, u odnosu na kapitalizam, moralno superioran, jer su ljudka bića moralna stvorenja,
meĊusobno povezana sponama ljubavi, simpatije i saţaljenja . Takve ideje socijalizmu ĉesto daju utopijski karakter.
Moralna vizija koja je u osnovi etiĉkog socijalizma zasniva se na humanistiĉkim i religijskim principima. Na
socijalizam u Francuskoj, Velikoj Brtaniji i drugim zemljama Komonvelta jaĉe su uticale utopijske idejeFurijea, Ovena
i Vilijama Morisa, nego „nauĉno“ verovanje Marksa. Socijalizam takoĊe ozbiljno poĉiva na hrišćanstvu. Na primer, u
Velikoj Britaniji postoji uspostavljena tradicija hrišćanskog socijalizma koja se u 20. veku ogleda u delu R.H.Tonija.
Hrišćanska etika nadahnjuje britanski socijalizam.On osuĊuje britanski klasni sistem i neregulisani kapitalizam, jer je
voĊen „grehom pohlepe“ i poziva na suštinsko smanjivanje društvene nejednakosti.
I islam i hrišćanstvo su veoma povezani sa socijalizmom. Radiklani sveštenici u mnogim zemljama Latinske Amerike su
se borili protiv siromaštva i politiĉkog ugnjetavanja, pa su ĉak povremeno potpomagali i socijalistiĉke revolucionarne
pokrete. (u borbi protiv represivnih reţima, siromašni prioritet). Islam je sa socijalizmom povezan time što zagovara principe
milosrĊa, društvene pravde i saradnje, a naroĉito time što zabranjuje lihvarsto i profiterstvo.
Socijaldemokratija je, zbog moralnih ili religijskih principa, oslabila teorijsku osnovu socijalizma. Ona se prvenstveno
bavi pojmom praviĉne raspodele bogatstva u društvu. Najvaţniji princip socijaldemokratije je princip društvene
pravde – privrţenost većoj jednakosti. Socijaldemokratiju je moţda teško razlikovati od izvesnih formi liberalizma ili
konzervativizma zbog njenog vaganja izmeĊu leviĉarske privrţenosti prncipu jednakosti i desniĉarskog privatanja
potrebe za trţišnom efikasnošću.
Revizionistiĉki socijalizam
-revizija kapitalizma
Prvobitni, fundamentalistiĉki cilj socijalizma je bio da proizvodno bogatstvo treba zajedniĉki da poseduju svi i da se ono
upotrebljava za opštu korist - ukidanje privatne svojine i uvoĊenje onoga što je Marks nazvao „društena revolucija“
(prelaz od kapitalistiĉkognaĉina proizvodnje na socijalistiĉki). Fundamentalistiĉki socijalizam se zasniva na verovanju
da je kapitalizam nepromenljiv: on je sistem klasne eksploatacije i ugnjetavanja koji zasluţuje da potpuno bude ukinut, a
ne samo reformisan.
Do kraja 19. veka neki socijalisti su poĉeli da veruju u manjkavost Marksove analize. To se najbolje vidi u Evolutivnom
socijalizmu Edvarda Bernštajna koji je preduzeo kritiku Marksa i prvu vaţnu reviziju marksistĉke analize.
Eduard Bernštajn:
-empirijska analiza;
-odbacuje metod Marksove analize (istorijski materijalizam);
- kapitalizam postaje sve sloţeniji i diferenciraniji u odnosu na Marksovo kapitalistiĉko društvo podeljeno na dve klase;
-narasli su radovi srednje klase, veći broj zaposlenih, struĉnjaka, vladinih ĉinovnika i visokokvalifikovanih radnika koji
nisu ni kapitalisti ni proleteri;
-kapitalizam je prestao da bude sistem klasnog ugnjetavanja i mogao bi se reformisati (socijalna pomoć radniĉkoj klasi,
proširnjem zakonske zaštite).

Napuštanje planiranja i sveobuhvatne nacionalizacije, ostavilo je socijaldemokratiju s tri mnogo
skromnija cilja:
1. Mešovita ekonomija, spoj javnog i privatnog vlasništva, nešto izmeĊu kapitalizma
slobognog trţišta i drţavnog kolektivizma.
2. Regulisanje kapitalistiĉke ekonomije ili upravljanje njima, kako bi odrţali ekonomski rast i
nisku nezaposlenost
3. Drţava blagostanja - mehanizam preraspodele koji pomaţe promovisanju društvene
jednakosti i iskorenjavanju siromaštva

Entoni Krosland:
- osavremenjuje Bernštajna
- sliĉnost modernog kapitalizma i Marksovog modela
- pod uticajem Dţejmsa Barnama, tvrdnja da je poĉela da dominira nova klasa menadţera, struĉnjaka koja je istisnula staru
kapitalistiĉku klasu
- razdvajanje vlasništva nad bogatstvom i kontrole nad njim
-cilj: društvena pravda – ujednaĉenija raspodela bogatstva
- drţava blagostanja podiţe ţivoti standard siromašnih
-kljuĉna uloga: ekonomski rast (bogati pomaţu siromašnima samo ako su njihovi ţivotni standardi osigurani ekonomskim rastom)
SOCIJALDEMOKRATIJA nasuprot KOMUNIZMU
etiĉki socijalizam nauĉni socijalizam
revizionizam fundamentalizam
reformizam utopizam
evolucija/postupnost revolucija
„humanizovati“ kapitalizam ukinuti kapitalizam
preraspodela zajedniĉko vlasništvo
smanjiti klasni sukob besklasno društvo
relativna jednakost apsolutna jednakost
mešovita ekonomija drţavni kolektivizam
ekonomsko upravljanje centralno planiranje
parlamentarna partija avangardna partija
politiĉki pluralizam diktatura proleterijata
liberalno-demokratska drţava proleterska/narodna drţava

Kriza socijlademokratije
U prvom periodu nakon 1945. trijumfovala je tradicionalna socijaldemokratija (kejnizajnska socijaldemokratija):
-obuzdala je dinamizam trţišta
Liberalne i konervativne partije odgovaraju razvijanjem sopstvenih oblika socijaldemokratije. (liberali-jednakost prilika,
konzervativci- ideal „jedne nacije“)
U borbi pobedio umereni socijalizam
Tradicionalna socijaldemokratija se i dalje zasnivala na kompromisu. S jedne strane, pragmatiĉno prihvatanje trţišta kao
jedinog pouzdanog sredstva za stvaranje bogatstva; socijalistiĉki projekat nije ponovo roĊen da bi zamenio kapitalizam,
već reformisao. S druge strane, socijalistiĉka etika je opstala u vidu društvene pravde; distributivna jednakost (što manja
nejednakost)
Sve socijaldemokrate su prihvatale da bi kapitalizam trebalo modifikovati u skladu sa principom društvene pravde, ali
na razliĉite naĉine, i razliĉite definicije društvene pravde. Podela na socijalizam i liberalizam postajalaje sve
zamagljenija.
U srcu tradicinalne socijaldemokratije jeste konflikt izmeĊu njene istovremene privrţenosti ekonomskoj efikasnosti i
egalitarizmu. 70-tih i 80-tih napetost unutar socijaldemokratije;
-pojava nezaposlenosti,
-povećanje zahteva za socijalnu pomoć,
-poslovi manje profitabilni...
Ova kriza je pojaĉana 80-tih i 90-tih:
-dezindustralizacija i smanjivanje tradicinalne radniĉke klase
-orijentisana ka interesima „zadovoljna većina“
-ekonomsko upravljanje „oporezuj i troši“- visok nivo inflacije
Posledice:
1.Socijademokratske partije su platile visoku cenu (gubile su na izborima)
2.Integracije nacionalnih ekonomija u veći globalni kapitalistiĉki sistem-tradicionalni sistem ne funkcioniše. Povećanje
meĊunarone konkurencije
3.Intelektualni kredibilitet socijaldemokratije je oštećen padom komunizma- svet bez ikakvih ekonomskih
nekapitalistiĉkih oblika, potkopana vera u ono što je Gidens nazivao „kibernetiĉki model“ socijalizma (drţava je
mozak društva, glavni faktor ekonomske i društvene reforme)
-U ovom svetlu, tradicionalna socijaldemokratije bi se mogla shvatit kao samo skromnija verzija drţavnog socijalizma
koji je odbaĉen u revolucijama 1989-1991.

Neorevizionizam i „treći put“
Od 80-tih reformske socijalistiĉke partije prolaze kroz još jedan krug revizionizma-neorevizionizam(distanciranje od
prncipa i privrţenosti tradcionalnoj socijaldemokratiji).
Novi ideološki stav koji ukljuĉuje:
-„modernizovanu“ socijaldemokratiju
- „treći put“
- „radiklani centar“
- „aktivni centar“
- „Neue Mitte“ (nova sredina)
Ideološki znaĉaj neorevizionizma i njegov odnos prema tradicionalnoj socijalemokratiji i prema socijalizmu uopšte su
skriveni debatom i konfuzijom, jer je revizionizam u razliĉitim zemljama ima razliĉite oblike- suprotstavljeni
neorevizionistiĉki projekti (Bil Klinton i „nove“ demokrate i Toni Bler i „novi“ laburisti u Velikoj Britaniji, kao i oni u
Nemaĉkoj, Holadiji, Italiji, Novom Zelandu)
Revizionizam poĉiva na rznolikim ideološkim tradicijama:
-socijaldemokratija
-liberalizam
-socijalliberalizam
-komunitarizam
-socijalkonzervativizam
Sklon je pragmatizmu i liĉi na postmodernizam.
Glavni poriv je razvijanje „trećeg puta“
„Treći put“- termin su prvo koristili fašisti, a moţe biti pogodan i za opisivanje tradicionslne socijaldemokratije.
-pojam alternative socijaldemokratiji i neoliberalizmu starog kova
-neprecizan i podloţan brojnim interpretacijama
-uverenje da je socijalizam mrtav, nema alternative „dinamiĉnoj trţišnoj ekonomiji“
-prihvatanje globalizacije
-kapitalizam mutira u „informatiĉko društvo“ ili „ekonomiju znanja“
-umesto da preokrene neoliberlanu revoluciju 80-tih i 90-tih, on pokušava da na njoj gradi
-naglašavanje znaĉaja zajednice i moralne odgovornosti
-društvo- polje konsenzusa-neduelistiĉki pogled na svet
-politiĉari prihvataju preduzetništvo/praviĉnost, sopstveno stvaranje prilika/sigurnost, oslanjanje na samog
sebe/meĊuzavisnost
-briga za ukljuĉivanje u društvo
-liberalne ideje- prilika i meritokratija
-egalitarizam zasnovan na imovini (mogućnost da pojedinac ostvari svoj potencijal)
-socijalna zaštita usmerena na „iskljuĉene iz društva“ (pomoći ljudima da pomognu sebi, Klinton:“ruku, a ne
milostinju“), proširenje pristupa radu
-idejakonkurentske ili trţišne drţave- glavna uloga joj je da traga za strategijama nacionalnog prosperiteta u uslovima
pojašane globalne konkurencije (društveno invenstiranje- poboljšanje infrastrukturne ekonomije, jaĉanje veĉtina i znanja
radne snage)
-prioritet; obrazovanje, ne zbog liĉnog razvoja, već zbog unapreĊenja mogućnosti zaposlenja
-na „treći put“ utiĉe komunitarizam
*Komnitarizam-verovanje da se osoba konstituiše kroz zajednicu, tako da pojedince oblikuju zajednice kojima
pripadaju i kojima duguju poštovanje i obzir. U sukobu sa liberalnim individualizmom ima mnoštvo politiĉkih oblika:
-leviĉarski komunitarizam – zajednica zahteva neograniĉenu slobodu i društvenu jednakost (npr. anarhizam)
-centralistiĉki komunitarizam – zajednica zasnovana na priznavanju reciproĉnih prava i odgovornosti (npr.
socijaldemokratija/torijevski paternalizam)
-desniĉarski komunitarizam – zajednica zahteva poštovanje autoriteta i ustanovljenih vrednosti (npr. nova desnica)
„TREĆI PUT“ nasuprot SOCIJADEMOKRATIJI
pragmatiĉno ideološki
globalizacija nacija-drţava
informatiĉko društvo industrijsko društvo
zajednica klasna politika
trţišna ekonomija mešovita ekonomija
puna mogućnost zaposlenja puna zaposlenost
jednakost prilika jednakost ishoda
meritokratija briga za slabije
prilike za sve društvena pravda
promovisanje ukljuĉivanja iskorenjivanje siromaštva
prava i odgovornosti društvena prava
socijalna pomoć za rad socijalna zaštita od kolevke do groba
konkurentska/trţišna drţava socijalno-reformistiĉka drţava

Socijalizam u 21. veku
Neki diskusiju o socijalizmu u 21. veku smatraju besciljnom – socijalizam je mrtav i nekrolozi su napisani. To svedoĉe
istoĉnoevropske revolucije od 1989. do 1991. (otklanjanje poslednjih tragova socijalizma. A u Kini, Severnoj Koreji i na
Kubi je opstao samo zbog spremnosti komunistiĉkih partija da uvedu trţišne reforme.
Jedina ozbiljna debata vodi se o uzroku smrti socijalizma:
-teoretiĉari kraja istorije, kao što je Frensis Fukujama, pripisuju je nedostacima koji su inherentni svim socijalistiĉkim
modelima i oĉitoj superiornosti liberalnog kapitalizma.
- drugi istiĉu tendenciju globalizovane ekonomije koja sve nacije neumoljivo uvlaĉi u meĊunarodni kapitalistiĉki sistem
-neki još istiĉu suţavanje politiĉke baze socijalizma, od masovnih redova radniĉke klase,na izolavanu i depolitizovanu
potklasu
Ipak socijalisti sa jaĉim osećajem za istoriju neće podleći oĉajanju. Upravo zato što su predviĊanja o neizbeţnoj pobedi
socijalizma koje se donose na poćetku 20. veka pokazala kao pogrešna. Nade u opstaak socijalizma poĉivaju na trajnim
nesavršenostima kapitalistiĉkog sistema.
Ralf Milibad u svojoj knjizi Socijalizam za skeptično doba kaţe „shvatanje po kojem se kapitalizam temeljno
transformisao i predstavlja ono najbolje ĉemu se ĉoveĉanstvo moţe ikad nadati, uţasna je kletva ljuska rase.“
(socijalizam je p redodreĊen da opstane kao opomena da se ljudski razvoj moţe proširiti izvan trţišnog individualizma)
-globalizacija socijalzma moţe doneti povoljne prilike
-moţe se transformisati u kritiku globalne eksploatacije i nejednakosti
-moţe se ponovo roditi kao antikapitalizam
Ako opstane, koja će to vrsta socijalizma biti?
-neće se inspirisati birokratskim autoritarizmom sovjetske ere
-parlamentarni socijalizam ostaje vaţan zadatak
-tradicionalna socijaldemokratija- politiĉki i izborno odrţiva alternativa trţišnom kapitalizmu
-interesovanje za treći put i nerevizionizam je svedoĉanstvo za „novim mišljenjem“ unutar socijalizma i potrebe da se
fundamentalistiĉkom neoliberalizmu pruţi otpor, ali to je teško uzeti kao dokaz preporoda socijalizma.
NACIONALIZAM
Poreklo i Razvoj
Nacionalizam (Ogisten Barijel, 13. vek), „Nacija“ (lat.nasci)-biti roĊen
Natio se odnosi na grupu ljudi koji su povezani roĊenjem ili mestom roĊenja,“Nacija“ je prvobitno znaĉila soj ljudi ili
rasnu grupu i nije imala politiĉko znaĉenje.Tek krajem 18. Veka,termin poprima politiĉki karakter,ideja nacionalizma roĊena je
tokom Francuske revolucije-kada su se revolucionari u Francuskoj(1789) podigli protiv Luja XVI,uĉinivši to u ime naroda,a pod
narodom su podrazumevali „francusku naciju“.Njihove ideje bile su pod uticajem spisa Ţan-Ţak Rusoa i nove doktrine o narodnoj
samoupravi.
Nacionalizam je bio revolucionarno i demokratsko verovanje i izraz ideje graĊanstva,“podanici krune“ treba da postanu
„graĊani francuske“,nacija treba da bude sopstveni gospodar.Nacionalizam je širio ideje nacionalnog jedinstva i ustavne vlasti.
U Italiji i Nemaĉkoj iskustvo osvajanja pomoglo je da se po prvi put probije svest o nacionalnom jedinstvu koja je bila
izraţena u novom jeziku nacionalizma,nasleĊenom od Francuske,a poĉetkom 19. Veka,nacionalistiĉke ideje proširile su se i
Latinskom Amerikom,gde je Simon Bolivar (1783-1830) “Oslobodilac“,vodio revolucije protiv Španske vladavine u onome što je
tada bila Nova Grenada,a danas su to zemlje Kolumbija,Venecuela,Ekvador kao i u Peruu i Boliviji.
Devetnaesti Vek bio je period izgradnje nacija,rastuća plima nacionalizma iscrtala je u 19. Veku novu mapu
Evrope,autokratske i multinacionalne imperije:Turska,Austrija i Rusija,suoĉene sa liberalnim i nacionalistiĉkim pritiskom,poĉele
su da se raspadaju.
Nacionalistiĉki ustanci(1848) izbili su u italijanskim drţavama,meĊu Ĉesima,MaĊarima i u Nemaĉkoj,gde je ţelja za
nacionalnim jedinstvom bila izraţena u postupku stvaranja kratkotrajnog Frankfurtskog parlamenta.
Italija je 1861. godine postala ujedinjena drţava,a proces ujedinjenja je završen 1870. godine,dobijanjem Rima.Nemaĉka,
predhodno skupina 39 drţava,ujedinjena je 1871. godine,nakon Francusko-pruskog rata.
Oduševljenje nacionalizmom bilo je ograniĉeno na srednju klasu u usponu koju su privlaĉile ideje nacionalnog jedinstva i
ustavne vlasti,nacionalistiĉki pokreti srednje klase sanjali su o nacionalnom jedinstvu ili nezavisnosti,ali nisu bili dovoljno jaki da
sopstvenim snagama dovrše proces izgradnje nacije.Tamo gde su se nacionalistiĉki ciljevi ostvarili ,kao u Italiji i Nemaĉkoj,bilo je
to zbog podudarnosti nacionalizma sa amnicijom drţava u usponu.
Ipak,do kraja 19.veka,nacionalizam je postao pravi narodni pokret,sa lepršanjem zastava,nacionalnim
himnama,patriotskom poezijom i knjiţevnošću,javnim sveĉanostima i narodnim praznicima.Nacionalizam je postao jezik masovne
politike,omogućene rastom osnovnog obrazovanja,masovne pismenosti i širenjem narodnih novina.
Nacionalizam je teţio da sve moćniju radniĉku klasu integriše u naciju i tako saĉuva uspostavljenu društvenu strukturu
(Okretao se veliĉanjem uspomena i istorije odreĊenog naroda,svaka nacija je sopstvene kvalitete smatrala jedinstvenim ili
nadmoćnim u odnosu na druge nacije),takav nacionalizam je sve više postajao šovinistiĉki i ksenofobiĉan,a nova klima narodnog
nacionalizma pothranjuje politiku kolonijalne ekspanzije koja drastiĉno jaĉa 70-tih i 80-tih 19. Veka.Većinu svetske populacije
stavlja pod evropsku kontrolu i doprinosi raspoloţenju meĊunarodne podozrivosti i rivalstva sto je vodilo u svetski rat 1914.
godine.

Kraj prvog svetskog rata znacio je kraj izgradnje nacije u centralnoj i istoĉnoj Evropi(Vudro Vilson,nacionalno
samoopredeljenje).Nemaĉka,Autrougarska i Ruska imperija bile su razbijene na osam novih drţava ,ukljuĉujući
Finsku,MaĊarsku,Ĉehoslovaĉku,Poljsku, i Jugoslaviju.Ove nove drţave bile su zamišljene kao nacije-drţave koje su odgovarale
geografiji postojećih nacionalnih ili etiĉkih grupa.Nacionalne tenzije koje nije uspeo da reši Prvi svetski rat ubrzavale su sukob koji
je vodio u Drugi svetski rat (1914-1939).
Tokom 20. veka, doktrina nacionalizma,koja je roĊena u Evropi,proširila se i na Aziju i Afriku (hladni
rat,kolonizacija).Nacionalistiĉki ustanci (1919),izbili su u Egiptu i šire se na Bliski Istok,iste godine izbija i englesko-avganistanski
rat,a do pobune je došlo i u Indiji,holandskoj Istoĉnoj Indiji,Indokini.Nakon što su se raspale
britanska,francuska,nemaĉka,holandska i portugalska imperija,suoĉene sa nacionalistiĉkim pokretima koji su imali uspeha u
ratovima za „nacionalno osloboĊenje“.Nacionalizam se pojavio u obliku antikolonijalizma,kao izraz borbe protiv zapadnih sila.U
Kini Vijetnamu i delovima Afrike,nacionalizam se spojio sa Marksizmom a “nacionalno oslobodjenje” se smatralo ne samo
politiĉkim ciljem,već delom društvene revolucije.
Na drugim mestima ,nacionalizam sveta u razvoju je antizapadni,nacionalizam koji odbacuje kako liberelno-
demokratska,tako i revolucionarno-socijalistiĉka shvatanja nacionalnosti.Najvaţnije sredstvo za izraţavanje takvih ideja su
religijska verovanja,a posebno islam.

Za ljubav zemlje – centralne teme
Tretirati nacionalizam kao ideologiju po sebi ,znaĉi susresti se s bar tri problema.Prvi je da se nacionalizam klasifikuje kao
politiĉka doktrina,drugi problem je što se nacionalizam prikazuje kao psihološki fenomen-obiĉno kao lojalnost prema neĉijoj naciji
ili antipatija prema drugim nacijama.Treće, nacionalizam ima šizofreni politiĉki karakter.
Najvaznije teme nacionalizma
- Nacija,
- Organska zajednica,
- Samoopredeljenje,
- Politika identiteta.

Nacija
Osnovno verovanje nacionalizma je da nacija jeste ili bi trebalo da bude glavni princip politiĉke organizacije.U osnovnom
znaĉenju,nacije su kulturni entiteti,skupine ljudi koje su povezane zajedniĉkim vrednostima i tradicijama,posebno zajedniĉkim
jezikom,religijom ili istorijom,a koje obiĉno ţive u istoj geografskoj oblasti.
Kao najjasniji simbol nacionalnosti uzima se jezik.Nacije su veoma osetljive na svako slabljenje ili ugroţavanje njihovih
jezika,a u isto vreme postoje i ljudi koji govore istim jezikom,a da nemaju bilo kakvu predstavu o zajedniĉkom nacionalnom
identitetu-Amerikanci,Australijanci i NovozelanĊani.
Druga vaţna komponenta nacionalnosti je religija.Religija izraţava zajedniĉke moralne vrednosti i zajedniĉku
duhovnost,ali religijska verovanja se uvek ne podudaraju sa osećajem nacionalnosti npr.Zemlje kao što su Poljska,Italija,Brazil i
Filipini pripadaju istoj katoliĉkoj veroispovesti,ali se ne osećaju kao pripadnici ujedinjene “katoliĉke nacije”.
Nacije se takoĊe zasnivaju na osećaju etniĉkog ili rasnog jedinstva-Nemaĉka nacistiĉki period.Ipak Nacionalizam obiĉno
ima pre kulturnu,nego biološku osnovu ,on odraţava etniĉko jedinstvo koje moţe biti zasnovano na rasi,ali ĉešće poĉiva na
zajedniĉkim vrednostima i kulturi.
Nacije obiĉno dele zajedniĉku istoriju i tradicije.Nacionalni identitet se ĉesto ĉuva sećanjem na staru slavu,nacionalnu
nezavisnost,roĊendane nacionalnih voĊa ili znaĉajne nacionalne pobede.
Kulturno jedinstvo koje se izraţava putem nacionalnosti je veoma teško definisati.Nacije se,prema tome mogu definisati
samo “subjektivno”,od strane njenih ĉlanova,a ne spoljašnjim faktorima.Nacija je u ovom sluĉaju psiho-politiĉki entitet,grupa ljudi
koja sebe smatra prirodnom politiĉkom zajednicom koju odlikuju zajedniĉka lojalnost ili naklonost u formi patriotizma.
- Liberali- istiĉu nacionalno samoopredeljenje,
- Konzervativci- naciju shvataju kao “organski entitet”,
- Socijalisti- na naciju gledaju kao na vestaĉku tvorevinu,
- Anarhisti- nacija je mit,
- Fašisti- naciju shvataju kao organski ujedinjenju društvenu celinu,definisanu pomoću rase,
- Fundamentalisti- tretiraju nacije kao religijske entitete.
Organska zajednica
Nacionalisti su jedinstveni u verovanju da su nacije organske zajednice,drugim reĉima ĉoveĉanstvo je prirodno izdeljeno na
skup nacija,od kojih svaka poseduje specifiĉan karakter i zaseban identitet.
Nacionalna zajednica je posebna vrsta zajednice.Nacija je samo imaginarna zajednica tj. skup društvenih zajednica.Kao
društveni i politiĉki princip,zajednica ukazuje na društvenu grupu koja poseduje snaţan kolektivni identitet,zasnovan na sponama
drugarstva,lojalnosti i duţnosti.
Nemaĉki sociolog Ferdinand Tenies (1885-1936) ,pravio je razliku izmeĊu “zajednice”,koja je bila tipiĉna za tradicionalna
društva,a karakterisale su je prirodna naklonost i uzajamno poštovanje, i društva gde su odnosi labaviji,veštaĉki i ugovorni a tipiĉni
za urbana i industrijalizovana društva.
Benedikt Anderson (1983) istiĉe kako nacije saĉinjavaju samo “imaginarne zajednice” on je dokazivao da nacije postoje više kao
mentalne slike,nego kao prave zajednice.Ako nacije postoje, one postoje kao imaginarni entiteti koji se za nas konstruišu kroz
obrazovanje,masmedije i proces politiĉke socijalizacije.
Marksistiĉki istoriĉar Erik Hobsbaum (1983) isticao je do koje mere su nacije zasnovane na “izmišljenim tradicijama”.Hobsbaum
je dokazivao da je verovanje u istorijski i kulturnu ĉistotu uvek mit,i po ovom gledištu,nacionalizam kreira nacije ,a ne obrnuto.
Samoopredeljenje
Ţan-Ţak Ruso se smatra “ocem” modernog nacionalizma.Njegovo naglašavanje narodnog suvereniteta koje je izraţeno je
u ideji “opšte volje”, bilo je seme iz kojeg su nikle nacionalistiĉke doktrine.Opšta volja je zajedniĉki ili kolektivni interes
društva,volja svih,Ruso je zastupao tezu da vlast ne treba da bude zasnovana na apsolutnoj moći monarha,već na nedeljivoj
kolektivnoj volji celokupne zajednice.
Odluĉujući test nacionalnog identiteta je ţelja za postizanjem politiĉke nezavisnosti,sto je obiĉno izraţeno u principu
nacionalnog samoopredeljenja.Zato je cilj nacionalizma osnivanje “nacije-drţave”. Ovo se do sada postizalo na dva naĉina,prvi je
proces ujedinjenja a drugi je stvaranje nacije-drţave (nezavisnost),kojom se nacija oslobaĊa strane vladavine.
Za nacionaliste ,nacija-drţava je najviši i najpoţeljeniji oblik politiĉke organizacije.Najveća snaga nacije-drţave je u tome
što ona nudi izglede za kulturnu koheziju i politiĉko jedinstvo-nacionalnost i drţavljanstvo se podudaraju.Nacionalizam,
predstavlja ideju narodne samouprave,po kojoj se vlast vrši od strane naroda ili za narod,u skladu sa njihovim “nacionalnim
interesom”.
Ipak,bilo bi pogrešno tvrditi da je nacionalizam nuţno povezan s idejom samoopredeljenja.Neke nacije mogu se zadovoljiti
sa odreĊenom merom politiĉke autonomije koja ne ide do drţavnosti i potpune nezavisnosti,npr. Velški nacionalizam u Velikoj
Britaniji, bretonski u Španiji i baskijski nacionalizam u Francuskoj.Zato nacionalizam nije uvek povezan sa separatizmom,sa
zahtevom za ocepljenjem od veće politiĉke formacije.
Politika identiteta
Za politiĉkog nacionalistu „objektivni“, momenti kao što su teritorija,religija i jezik nisu manje vaţni od „subjektivnih“,-
volja,pamćenje,patriotska lojalnost.Identitet se odreĊuje na osnovu kolektivnog osećaja pripadnosti koji se obiĉno shvata kao
patriotizam.Nacionalizam govori ljudima ko su oni daje im istoriju,društvene veze,kolektivni duh i osećaj sudbine.
Kulturni nacionalizam je oblik nacionalizma koji pre stavlja naglasak na preporod nacije kao osobene civilizacije,nego kao
zasebne politiĉke zajednice.Politiĉki nacionalizam je „realan“,a kulturni je „mistiĉan“,jer se zasniva na romantiĉnom verovanju u
naciju kao jedinstvenu istorijsku i organsku celinu.Kulturni nacionalizam poĉiva na narodnim obredima,tradicijama i legendama.
Patriotizam (od latinske reĉi patria „otadzbina“),patriotizam je osećanje pripadnosti nekoj naciji.
Herder(1744-1803) i Fihte(1762-1814) verovali su da svaka nacija poseduje „narodni duh“,zato je uloga nacionalizma da razvija
svest i poštovanje prema nacionalnoj kulturi i tradiciji.
Etniĉki nacionalizam je izraz lojalnost prema odreĊenoj populaciji,kulturnoj grupi ili teritorijalnoj oblasti.Ĉlanovi etniĉkih
grupa se shvataju kao proširene srodniĉke grupe povezane krvnim srodstvom.Crnaĉki nacionalizam ima etniĉki karakter Markus
Garvej (1887-1940), je prvi dokazivao da crnci u SAD treba da se okrenu Africi svojoj domovini.
Nacionalizam i politika
Nacionalizam apsorbuje druge politiĉke doktrine,stvarajući niz rivalskih nacionalistiĉkih tradicija.Najznaĉajnije su:
- Liberalni nacionalizam
- Konzervativni nacionalizam
- Ekspanzionistiĉki nacionalizam
- Antikolonijalni i postkolonijalni nacionalizam
Liberalni nacionalizam, francuska revolucija (1789)
Ideje liberalnog nacionalizma oblikovane su u Rusoovoj odbrani narodnog suvereniteta,izraţenog u pojmu „opšte
volje“.Liberalizam je bio utemeljen na odbrani individualne slobode koja se izraţava jezikom prava.Liberalni nacionalisti zalaţu se
za ideal samouprave koja se u praksi izraţava u verovanju u konstitucionalizam i reprezenzaciju a suprotstavljaju se ugnjetavanju i
stranoj dominaciji.Krajnji cilj liberalnog nacionalizma je izgradnja jednog sveta nezavisnih nacija-drţava.
Đuzepe Macini(1805-1872) „prorok“ ,italijanskog ujedinjenja osnovao je organizaciju „mlada Italija“ i „mlada Evropa“,u
nadi da će se nacionalistiĉke ideje proširiti kontinentom.
Nacionalisti su verovali da su nacije suvereni entiteti koji imaju pravo na slobodu,i poseduju prava od kojih je najvaţnije
pravo na samoopredeljenje „Ĉetrnaest taĉaka“,Vudroa Vilsona predloţene kao osnova za rekonstrukciju Evrope posle Prvog
svetskog rata.
Za Liberala nacionalizam je snaga sposobna da promoviše jedinstvo unutar svake nacije,kao i bratstvo meĊu svim
nacijama,liberalizam ide dalje od nacije ka idejama kosmopolitizma i internacionalizma.Kosmopolitizam znaĉi verovanje u
cosmopolis ili „svetsku drţavu“,on podrţava brisanje nacionalnih identiteta i uspostavlja zajedniĉke politiĉke lojalnosti koje
ujedinjuju sva ljudska bića.
Liberalni nacionalizam je racionalan i tolerantan,zaveden svojim verovanjem da su nacije-drţave kljuĉ politike internacionalne
harmonije.


Konzervativni nacionalizam
Konzervativni drţavnici (19.vek ) kao sto su Dizreal,Bizmark,Aleksandar III postajali su sve više skloni
nacionalizmu,gledajući u njemu prirodnog saveznika u odrţanju društvenog poretka i odbrani tradicionalnih institucija.U
modernom periodu,nacionalizam je postao segment uverenja većine konzervativaca; Margaret Taĉer,Ronald Regan,Dţordţ Buš
senior.
Konzervativni nacionalizam pre teţi da se razvije u etabliranim nacijama-drţavama,nego u onima koje su u procesu
izgradnje nacije.Konzervativci su manje zainteresovani za principijelni nacionalizam univerzalnog samoopredeljenja,a više za onaj
koji obećava društvenu koheziju i javni poredak,otelovanje u osećaju nacionalnog patriotizma.Glavni cilj konzervativnog
nacionalizma je odrţavanje nacionalnog jedinstva,negovanje patriotske lojalnosti i ponosa na „sopstvenu zemlju“,naruĉito u
odnosu na ideju klasne solidarnosti koju propovedaju socijalisti.Konzervativci nacionalizam vide kao protivotrov društvenoj
revoluciji jer on radniĉku klasu inkorporira u naciju.
Konzervativni karakter nacionalizma odraţava se pozivanjem na tradiciju i istoriju.Konzervativni nacionalizam je izraţen
kada postoji osećaj ugroţenosti nacionalnog identiteta ili opasnost od njegovog gubitka.Konzervativna rezervisanost prema
imigraciji potiĉe iz verovanja da multikulturalizam vodi u nestabilnost i sukob-imigraciju treba strogo ograniĉiti ili podsticati
manjinske etniĉke grupe na asimilaciju u kulturu društva „domaćina“.
Protivnici konzervativizma istiĉu da se konzervativni nacionalizam moţe posmatrati kao jedan oblik manipulacije od strane
elite,borba za „otadţbinu“,patriotska duţnost za vreme ratova,pored toga on moţe posluţiti i za promovisanje netolerancije i
bigoterije (insistiranje na oĉuvanju kulturne ĉistote).
Ekspanzionistiĉki nacionalizam
Slika agresivnog i militaristiĉkog nacionalizma koji je suprotan principijalnom verovanju u nacionalno samoopredeljenje
postala je vidljiva krajem 19. Veka.Nacionalni prestiţ bio je sve više povezan sa posedovanjem imperije
(imperijalizam),kolonijalne pobede su pozdravljane demonstracijama javnog odobravanja.
Dţingoizam(engl. Jingo-sto mu gromova,grom i pakao)-opis javnog oduševljenja agresivnim nacionalizmom ili
imperijalistiĉkom ekspanzijom.
Trojna Antanta V.Britanija,Francuska,Rusija i Trojna Alijansa Nemaĉka,Austrija i Italija-rat (1914)
Agresivni i ekspanzionistiĉki nacionalizam je dostigao svoju najvišu taĉku u meĊuratnom periodu autoritarnih ili
fašistiĉkih reţima Japana,Italije i Nemaĉke kada su se upustili u politike imperijalne ekspanzije i dominacije svetom Drugi svetski
rat (1939).
U Evropi 19. Veka bilo je rasprostranjeno verovanje da su „beli“,narodi Evrope i Amerike intelektualno i moralno
superiorni u odnosu na „crne“,“smeĊe“i „ţute“ narode Afrike i Azije.
Ono poĉemu se ovaj oblik nacionalizma razlikuje je njegov šovinizam,verovanje u superiornost ili dominaciju,sve vele sile
tog vremena imale su sebi sopstvene oblike nacional-šovinizma.
U Rusiji nacional-šovinizam poprima oblik panslavizma (slavenofilski nacionalizam 19,20. Vek),“pan“ znaĉi „svi“ ili
„svaki“,cilj panslavizma je slovensko jedinstvo za koje su Rusi verovali da je njihova istorijska misija.Šovinistiĉki karakter
panslavizma potiĉe iz verovanja da su Rusi prirodni predvodioci slovenskih naroda.
U Nemaĉkoj nakon ujedinjenja (1871) razvija se nacionalizam sa šovinistiĉkim karakterom pangermanizam,koji je bio
osvajaĉki i agresivan oblik nacionalizma koji je zamišljao stvaranje Evrope pod Nemaĉkom dominacijom.Nemaĉki šovinizam
najviši izraz nalazi u rasijalistiĉkim i antisemitskim doktrinama koje su razvili nacisti.
Francuski desniĉarski nacionalista Šarl Moras (1868-1952) je takav intenzivni patriotizam nazvao „integralni
nacionalizam“,gubitak identiteta pojedinca i grupe koji se spajaju u naciju.
U politici ,nacional-šovinizam se izrazava kroz rasijalistiĉke ideologije,koje svet dele na one „unutar grupe“ i one „izvan
grupe“,pri ĉemu oni „izvan grupe“,postaju ţrtveni jarac za sve nesreće i frustracije od kojih pate oni u „grupi“.
Antikolonijalni i postkolonijalni nacionalizam
Zahvaljujući imperijalizmu nacionalizam je postao široko rasprostranjena pojava u svetu,a zelja za „nacionalnim
osloboĊenjem“ proizvela je antikolonijalni oblik nacionalizma.
Posle Drugog sv. Rata došlo je do konaĉne propasti evropskih imperija,negde su se usled kombinacija rastućih
nacionalistiĉkih pritisaka i opadanja domaćeg ekonomskog uĉinka kolonijalne sile povukle „relativno“, mirno kao u Indiji (1947) i
Maleziji (1957),meĊutim u periodu nakon (1945) za dekolonijalizaciju je bila karakteristiĉna revolucija,a ponekad i periodi oruţane
borbe.
Evropski kolonizatori su sa sobom doneli seme sopstvenog uništenja,doktrinu nacionalizma.Stvarani su pokreti za
nezavisnost i oslobaĊanje.Većinu voĊa azijskih i afriĉkih antikolonijalnih pokreta privlaĉio je neki oblik socijalizma,od umerenih i
miroljubivih ideja koje su zastupali Gandi i Nehru u Indiji,do revolucionarnog marksizma za koji su se zalagali Mao Ce Dung u
Kini,Ho Ši Min u Vijetnamu.i Fidel Kastro na Kubi.
Marksizam osvetljava klasnu borbu izmeĊu „vladajuće klase“,vlasnika svojine i eksploatisane radniĉke klase.Klasna borba
postala je kolonijalna borba protiv eksploatacije i ugnjetavanja.Zato je zbacivanje kolonijalne vladavine podrazumevalo ne samo
politiĉku nezavisnost,već i društvenu revoluciju koja nudi perspektivu kako politiĉke,tako i ekonomske emancipacije.
Antikolonijalizam je revolt protiv zapadne moći i uticaja i zato uvek ne mari da se izrazi jezikom liberalizma i
socijalizma,pozajmljenih sa zapada.
Ipak,postkolonijani period je iznedrio sasvim razliĉite oblike nacionalizma,oni su više bili oblikovani odbacivanjem
zapadnih ideja i kulture,nego pokušajem da se ove ideje i kultura iznova primene ili da se u odnosu na njih ostane
nezavisan.Odbacivajući Zapad uopšte ,a posebno SAD,takvi oblici nacionalizma sve više se okreću nezapadnim filozofijama i
idejama.Rastući znaĉaj religije,naruĉito islama nacionalizmu u svetu daju osoben karakter i obnovljenu snagu.
Liberalni internacionalizam
Liberali su spremni da prihvate da su nacije prirodni entiteti i da su nacije naprikladnije jedinice politiĉke vladavine,meĊutim nisu
spremni da prihvate da nacija ĉini najviši izvor politiĉkog autoriteta.Postoje dve osnove liberalnog internacionalizma :
- Strah od meĊunarodnog „prirodnog stanja“ – liberali predlaţu dva sredstva za spreĉavanje povratka na osvajanje i pljaĉku.
1) meĊusobna zavisnost nacija,uzajamna saradnja i razumevanje,politika slobodne trgovine. 2) kontrola nacionalnih
ambicija putem izgradnje nadnacionalnih tela(Liga naroda,Ujedinjene nacije),sposobnih da na meĊunarodnoj sceni koja je
polje bezakonja unesu poredak.
- Liberalna privrţenost pojedincu i principu individualizma-on podrazumeva da su sva ljudska bića,bez obzira na
rasu,veroispovest,društveni polozaj i nacionalnost,jednake moralne vrednosti.
Obeleţje liberalnog internacionalizma nije toliko ţelja da se istisne nacija kao politiĉka formacija,koliko zahtev da se nacija
prilagodi višoj moralnosti,otelovljenoj u uĉenju o ljudskim pravima.Takva verovanja dovela su do pisanja dokumenata kao što su
Deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija (1948) i Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (1956)
godine.Ova verovanja takoĊe podrazumevaju podršku meĊunarodnoj vladavini prava putem institucija kao što su MeĊunarodni sud
pravde i MeĊunarodni kriviĉni sud.
Socijalistiĉki internacionalizam
Socijalisti su skloniji od liberala da odbace nacionalizam,verujući da on poraĊa mrţnju i konflikte,kao i da ima implicitno
desniĉarski karakter.Marksizam tradicionalno ukljuĉuje jedan oblik proleterskog internacionalizma,koji je ukorenjen u ideji da je
klasna solidarnost moćnija i politiĉki znaĉajnija od nacionalnog identiteta.Marks kaţe ,proletarijat svake zemlje mora „pre svega
srediti stvari sa sopstvenom burţuazijom“.
Socijalizam po sebi ima internacionalni karakter.Nacionalne granice ne preseca nuţno samo proleterska klasna
solidarnost,već je kao što je Marks isticao,pojava svetskih trţišta kapitalizam preokrenula u internacionalni sistem koji bi mogao
biti osporen samo pravim internacionalnim pokretom.To je razlog zbog kojeg je Marks (1864) pomogao u osnivanju
MeĊunarodnog radniĉkog udruţenja, tzv.Prve internacionale.Druga, ili „Socijalistiĉka“ internacionala osnovana je (1889),a
obnovljena (1951) godine.Treću internacionalu ili „Kominternu“ je (1919) formirao je Lenjin dok je rivalsku,Ĉetvrtu
internacionalu (1936), osnovao Lav Trocki,glavni kritiĉar Staljinove politike.
Ipak,socijalisti su proleterski internacionalizam retko videli kao cilj po sebi,njihov cilj nije bio da svet podeljen po
nacionalnim linijama,zamene svetom podeljenim po klasnim linijama,već da kroz internacionalnu klasnu borbu,uspostave
harmoniju i saradnju meĊu svim narodima sveta.Internacionalizam za socijaliste podrazumeva ne samo saradnju meĊu nacijama u
okviru meĊunarodnog prava,već mnogo radikalniji i utopijski cilj –nestanak nacije i uviĊanje da je svet ipak ,jedan,kao i narod.
Kritika socijalistiĉkog internacionalizma spada u dve kategorije:
- Prva osvetljava neuspeh internacionalnih socijalista da se u praksi ponašaju u skladu sa svojim visokim idealima
- Druga istiĉe štetu,priĉinjenu socijalizmu ,zbog toga što nije uspeo da prepozna i iskoristi ţilavu snagu politiĉkog
nacionalizma.


1. Fašizam; Poreklo i razvoj

Fasces- snop pruća iz koga izvire oštrica sekire; Autoritet rimskih magistrata.
Devedesetih godina 19. Veka pojam se odnosio na politiĉke grupe ili udruţenja u Italijji, najĉešće Revolucuinarnih
socijalista.
Musolini je pojam koristio da oznaĉi paravojne organizacije koje sam formirao tokom i posle Prvog svetskog rata.


Do tada, pojam nije imao jasno ideološko znaĉenje.
Pojam je vrlo neprecizan i da pojmovi kao što su FAŠISTA i FAŠIZAM se uglavnom koriste pejorativno i kao pogrdni
politiĉki termini, a FAŠISTA se ĉesto izjednaĉava sa DIKTATOREM i oznaĉava osobu koja ima netolerantna i
neliberalna gledišta.
Ipak, fašizam ne treba uvek posmatati kao puku represiju.
- Socijalizam
- Liberalizam
- Konzervativizam
Nastali su u 19. Veku. Dok je fašizam plod 20.veka.
Nastao je izmeĊu dva svetska rata kao pobuna protiv modernog doba i ideja i vrednosti prosvetiteljstva


Karakteristiĉni su bili slogani poput:
Nemaĉka- ,,Ukida se godina 1789“
Italija- ,,Veruj, slušaj, bori se“

Sve nasuprot ,,sloboda, jedinstvo, bratstvo“. Fašizam je ţeleo da iskoreni i uništi uobiĉajene politiĉke misli i stvori novi
svet.
Iako na ideje i doktrne fašizma nailazimo u 19.veku, njega je ipak oblikovao prvi svetski rat i njegove posledice:
ITALIJA NEMAĈKA PORTUGAL ŠPANIJA DRUGE
Faštistiĉka
partija
formirana 1919.
Nacistiĉka
partija
osnovana 1919.
Pod Salazarom
1928.
Pobeda
nacionalista u
graĊanskom
ratu 1936-1939
dovela je do
Frankove
diktature.
30ih u Japanu
Musolini
postavljen za
premijera 1922.
Hitler preuzeo
stil
Musolinijevih
fašista
1945-1955. pod
Peronom u
Argentini.
Italija veĉ do
1926
jednopartijska
fašistiĉka
drţava.
Postaje
kancelar 1933.
Za nešto više
od godinu i po
dana Nemaĉka
postaje
nacistiĉka
diktatura.

Gde god je demokratija doţivela propast, zamenjena je:
- Desniĉarskim
- Autoritarnim ili
- Otvoreno fašistiĉkim reţimima
Do 1938. Jedina demokratska zemlja u centralnoj i istoĉnoj Evropi je Ĉehoslovaĉka, uz Rumuniju i MaĊarsku koje su se
kretale ka fašizmu.
Pojavu fašizma karakteriše niz istorijskih snaga izmeĊu dva rata:
1)
Demokratske vlade tek uspostavljenje, a stare autokratske vrednosti nisu bile zamenjene demokratskim, takodje pri
suoĉavanju sa politiĉkim ili ekonomskim krizama, demokratske vlade pokazivale su se kao slabe i neefikasne pa je ideja
samovoljnog, moćnog voĊe bila privlaĉna.
2)
Evropsko društvo bilo je razoreno procesom industrijalizacije, pa su interesi niţe srednje klase bili ugroţeni jer su bili
stisnuti izmeĊu narastajuće moći velikog biznisa i narasatajuće moći organizovanog rada.
Upravo iz tih redova su fašistiĉki pokreti regrutovali svoje ĉlanstvo i dobijali podršku i zato se fašizam nekad naziva i
EKSTREMIZAM CENTRA, pobuna niţe srednje klase ĉime se opravdava neprijateljski stav prema komunizmu i
kapitalizmu.
3)
Ruska revolucija ostavila je veliko osećanje straha meĊu klasama vlasnicima svojine da bi Evropom mogla da se proširi
društvena revolucija pa je poslovnim krugovima odgovaralo da pruţaju finansijsku i politiĉku podršku fašistiĉkim
pokretima. Upravo zbog toga marksisti tvrde da je fašizam kontrarevolucija.

4)
Svetska ekonomska kriza 30ih izazvala je nezaposlenost i ekonomski neuspeh što je dovelo do jedne atmosfere krize i
pesimizma što su ekstremisti i demagozi umeli da iskoriste.
5)
1. svetski rat nije rešio meĊunarodne krize nego je ostavio gorko nasleĊe frustriranog nacionalizma i ţelju za osvetom
kod onih naroda pogotovo, što su ostali prikraćeni za nešto(Nemaĉka, Italija,Japan).
Kraj fašizma vezuje se za kraj Drugog svetskog rata.
Posle 1945. Fašizam beleţi samo marginalne uspehe što neke autore navodi na to da je fašizam bio sa meĊuratni
fenomen.
Drugi pak tvrde da je on veĉno prisutna opasnost ĉije korene nalazimo u ljudskoj psihologiji.

Erih From je tvrdio da je to ,,bekstvo od slobode“ U momentima krize ljudi beţe od slobode traţeći utehu u svemoćnom
voĊi ili totalitarnoj drţavi.

2. Snaga kroz jedinstvo- centralne teme.
Fašizam kao ideologija je teţak za razumevanje iz 2 razloga:
















Ipak, moţemo ustanoviti nekoliko tema koje moţemo povezati sa fašizmom:
- ANTIRACIONALIZAM
- BORBA
- VOĐSTVO I ELITIZAM
- SOCIJALIZAM
- ULTRANACIONALIZAM


3. Antiracionalizam
Rast kontra-prosvetiteljstva

- Sumnja se da li se fašizam moţe
posmatrati kao ideologija jer mu
nedostaje racionalno I koherentno
jezgro.
- Hju Trevor Roper smatra da je ona
loše sloţena zbrka ideja.
- Hitler je zato svoje ideje nazivao
pogled na svet kao nešto što je
potpuno, skoro rerligijski skup
stavova koje zahteva verovanje a ne
nauĉnu analizu i debatu.
- Hitler I Musolini su voleli ideje ne
zato što su omogućavale bolje
shvatanje sveta nego zbog
mogućnosti da motivišu na politiĉki
aktivizam.
- Zato je fašizam bolje posmatrati kao
politĉki pokret ili politiĉku religiju.
- Teško je identifikovati njegove
kljuĉne principe.
- Gde poĉinje fašizam a gde se
završava

Zasnovano na idejama:
- UNIVERZALNOG RAZUMA
- PRIRODNE DOBROTE
- NEIZBEŢNI PROGRES
- OSLOBAĐANJE ĈOVEĈANSTVA IZ TAME IRACIONALIZMA IZ PREDRASUDA
Sve ono što zastupa Francuska revolucija i što je sastavni deo socijalizma i liberalizma.

19.vek

Mislioci ukazuju na moćnije porive i nagone.
- Niĉe je smatrao da su sva bića motivisana moćnim emocijama, svojom voljom, pre nego racionalnim duhom,
posebno voljom za moć.
- Razmišljanja o nasilju- Ţorţ Sorel, isticao je znaĉaj politiĉkih mitova; mit o generalnom štrajku. Govorio je da to
nisu pasivni odrazi politiĉke stvarnosti već IZRAZI VOLJE koji izazivaju emocije i podstiĉu politiĉlku
aktivnost.
- Anri Bergson, Teorija vitalizma, karatkeristiĉna svojstva ţivih organizama potiĉu iz ţivotne sile a svrha ljudske
egzistencije jeste da je ispoljava.
UTICAJ ANTIRACIONALIZMA NA FAŠIZAM
1 2














- Opskrbio fašizam ANTI-
INTELEKTUALIZMOM- prezir
prema apstraktnom mišljenju,
oboĊavanje akcije.
- ,,Akcija,a ne priĉa”
- ,,Neaktivnost je smrt”
- Intelektualni ţivot se potcenjuje,
ĉak I prezire jer je suv, hladan i
beţivotan.
- Fašizam se obraća duši,
emocijama, instinktu.
-
- Hitler i Musolini ideje voleli
najviše zbog moći da pobude
emocije i inspiršu aktivizam.
- Zato je fašizam politika volje
- Ipak , on nije puki iracionalizam,
njegovo glavnom obeleţje nije
pozivanje na iracionalne nagone i
emocije, nego na specifiĉan niz
verovanja kojima se angaţuju
emocije i proizvodi aktivizam.
- Odbacivanje prosvetiteljstva daje
mu negativan i destruktivan
karakter
- Fašisti su jasniji po pitanju onoga
ĉemu se protive, nego šta
podrţavaju.
- ANTIFILOZOFIJA
- NIHILIZAM-neverovanje ni u
šta.
- Nije puka negacija ustanovljenih
verovanja nego samo pokušaj
obrata nasleĊa prosvetiteljstva.
- Okreće naglavaĉke postojeće
vrednosti

SLOBODA= bespogovorno pokoravanje
DEMOKRATIJA= apsolutno diktatura
PROGRES= rat i sukob
- Fašizam sebe smatra kreativnom
snagom, izgradnja nove civilizacije
putem kreativne destrukcije.

3















4. Borba

- Ĉarls Darvin, Poreklo vrsta= Inspiracija mnogim politiĉkim i društvenim mislima.
- Razvijanje vrsta kroz proces prirodne selekcije.
- Herbert Spenser= opstanak najspremnijih


Konkurencija nagraĊuje najbolje i najvrednije, a kaţnjava lenje i nesposobne, garantuje napredak naboljih i
najspremnijih , a samim tim i progres
Hitler, 1944- Pobeda je za jake, slabi moraju pred zid.
Ako je konkurencija i borba poligon, onda je rat krajnji test.
Pojam dobra izjednaĉen sa snagom,a zlo sa slabošću.
Za razliku od prosvetiteljstva koje je zastupalo
- osećanja brige,
- saosećanja,
- Napušta UNIVERZALNI RAZUM kao
merilo i okreće se ISTORIJI, KULTURI I
IDEJI ORGANSKE ZAJEDNICE.
- Johan Gotfrid Herder odbacuje
univerzalizam kao neistorijski.
- Nacije su te koje nadahnjuju kolektivni duh
- Zajednice su organski entiteti.
- poţrtvovanja i
- saţaljenja prema slabijima
Fašizam je karakterisala:
- Lojalnost
- Duţnost
- Poslušnost
- Samopoţrtvovanje
- Prezir prema slabosti
- Hendikepirani moraju biti ţrtvovani za opšte dobro- EUGENIKA(selektivno raĊanje)




5. VoĊstvo i elitizam
Radikalno odbacivanje jednakosti- DUBOKO ELITISTIĈKI I PATRIJARHALAN

Apsolutno voĊstvo i vladavina elite su prirodni i poţeljni.
Ljudi se raĊaju razliĉiti i oni koji su retkih kvaliteta voĊstva su iznad onih koji su samo sledbenici.
Hitler je smatrao da postoji 3 vrste ljudi.











U velikoj meri, na fašistiĉki pristup voĊstvu uticala je ideja Fridriha Niĉea o NATĈOVEKU ili SUPERĈOVEKU.

VRHOVNI VOĐA
KOJI IMA
NEUPOREDIVI
AUTORITET
ELITA RATNIKA
koju odlikuje
- Heroizam
- Vizija
- Poţrtvovanje
SS jedinice prvobitno
su ĉinili
telohranitelji,ali su se
tokom nacistiĉke
vladavine razvili u
drţavu u drţavi.
SLABE MASE koje su
pune neznanja i poslušnosti.
- Obdarena ili moćna individua
- Pojedinac koji se izdiţe iznad instinkta stada i ţivi u skladu sa sopstvenom voljom.
- Nemci tumaĉili kao Teoriju o vrhovnom i bespogovornom voĊstvu.
Musolini- Il Duce
Hitler- Der Fihrer
Harizmatski autoritet bio je apsolutan.
- Princip voĊe- sav autoritet dolazi iz voĊe liĉno
- Posredniĉke institucije kao parlament, izbori, partije, ukinute.
- VoĊa polaţe pravo na monopal na ideološku mudrost
- Za razliku od tradicionalnih diktatura,koja iskljuĉuje masu iz politike, fašistiĉka diktatura ima populistiĉko
mobilizatorske crte.


6. Socijalizam

Musolini je bio ĉlan Italijanske socijalistiĉke partije.
Hitlerova patija nosi ime nacionalSOCIJALISTIĈKA.

Ciniĉan pokušaj da se izmami poverenje radnika.
Uprkos ideološkom rivalstvu izmeĊu fašizma i socijalizma, postoji afinitet prema izvesnim socijalistiĉkim idejama.
Fašistiĉki aktivisti iz niţe
srednje klase gajili su
odvratnost prema
kapitalizmu.
Leviĉarske ideje su
karakteristiĉne za nemaĉke
organizacioje SA ili
smeĊekošuljaše koju su
regrutovani iz srednje klase.
Kolektivizam primat nad
burţoaskim vrednostima
kapitalizma.
Zajednica je ispred
pojedinca.
Ekonomska politila
socijalistiĉkog tipa.
Regulisanje, kontrolisanje
kapitalizma
Nacija koristi kapital za
sopstvene svrhe.
Nakon 1939. 5ogodišnji
plan, Gering.

Pojam fašistiĉkog socijalizma ima ozbiljna ograniĉenja.
Kada su fašistiĉke partije osvojile vlast ,,leviĉarski“ elementi unutar fašistiĉkih pokreta su marginalizovani u nadi da će
dobiti podršku krupnog kapitala. (Noć dugih noţeva 1934, ĉistka u SA- Ernst Rem ubijen).
Marksisti su tako pokazali da je cilj fašista ustvari da spasi kapitalizam a ne da ga sruši.

Revolucija koju su fašisti ţeleli nije bila drušstvena nego revolucija psihe, duha, cilj je bio stvaranje novog, fašistiĉkog
ĉoveka.
Više je Antikomunistiĉkog nego antikapitalistiĉkog karakera.
Cilj je više bio da se radniĉka klasa odvrati od marksizma i boljševizma koju su propagirali radniĉku solidarnost
isaradnju i jednakost.
Za fašiste, lojalnost naciji ili rasi je jaĉa od lojalnosti društvenij klasi.


7. Ultranacionalizam
Ekstremna verzoka tradicije šovinistiĉkog i ekspanzionistiĉkog nacionalizma.
Nacije nisu jednaki i meĊuzavisni entiteti već, PRIRODNI RIVALI U BORBI ZA PREVLAST.
Nema poštovanja prema drugim nacionalnim tradicijama i kulturama.
Eksplicitno rasistiĉki nacionalizam
- IDEJA O ARIJEVSKOJ RASI
- NEMAĈKI NAROD JE RASA GOSPODARA
Ne radi se o pukom patriotizmu, nego o intenzivnom i militantnom osećaju nacionalnog identiteta koji je Šarl Moras
nazvao ,,integralni nacionalizam“
Obećanje nacionalne veliĉine










8. Fašizam i drţava
Iako je moguće identifikovati zajedniĉki skup fašistiĉkih vrednosti i principa:


FAŠISTIĈKA ITALIJA NACISTIĈKA NEMAĈKA
IMAJU RAZLIĈTE VERZIJE FAŠIZMA, PA I RIVALSKA VEROVANJA

2 TRADICIJE


ITALIJANSKI FAŠIZAM NEMAĈKI NACIZAM
IDEAL SVEMOĆNE ILI ZNAĈAJ RASE I RASIJALIZMA
TOTALITARNE DRŢAVE










9. TOTALITARNI IDEAL
Tvrhunac popularnosti za vreme Hladnog rata, kako bi se skrenula paţnja na paralele izmeĊu fašistiĉkih i komunistiĉkih
reţima, osvetljujući brutalne crte oba.

SREDSTVO ZA IZRAŢAVANJE ANTIKOMUNISTIĈKIH GLEDIŠTA,NEPRIJATELJSKI STAV PREMA
SOVJETSKOM SAVEZU.
Generiĉk fašizam teţi totalitarizmu u bar 2 pogleda.






EKSTREMNI
KOLEKTIVIZAM
- Stvaranje fašistiĉkog
ĉoveka
- Briše se razlike izmeĊu
javne i privatne
egzistencije
- Dobro kolektivnog tela,
iznad dobra pojedinca.
PRINCIP VOĐE
- Neograniĉen autoritet
- Narušava liberalnu ideju
razlike izmeĊz drţave i
graĊanskog društva
- Neposredni odnosi
izmeĊu voĊe i naroda----
politizacija masa.

OBOŢAVANJE DRŢAVE, POLITĈKE OBAVEZE POJEDINCA SU APSOLUTNO I SVEOUBUHVATNE,
ZAHTEVA SE BESPOGOVORNA POSLUŠNOST I ODANOST.

Povezuje se sa Hegelovim idejama.

Iako je bio liberalni konzervativac, nije prihvatao teoriju društvenog ugovora po kome je drćava samo sredstvo pomoću
koja se graĊani štite jedan od drugog. Ona je pre etiĉka ideja koja odraţava altruizam i uzajamno saosećanje svojih
ĉlanova.
Ona je sposobna da pojedinca motiviše da da deluju u skladu sa zajedniĉkim interesom, pa je verovao da će se viši nivo
civilizacije dostići samo ako se drţava razvije i proširi.
= NEKRITIĈKO OBOŢAVANJE DRŢAVE.











U Italiji postojala je više formalna privrţenost totalitarizmu, a delovala je ipak liĉna diktatura.
- Italijanska monarhija
- Lokalni politiĉki lideri
- Katoliĉka crkva
=opstali i zadrţali moć tokom fašistiĉke vladavine.

10. KORPORATIVIZAM


NACISTI


- Nema divljenja drţavi
- Ona je samo sredstvo za postizanje cilja
- Ona nije nosilac stvaralaĉkih snaga, nego rasa, nemaĉki narod.
- Hitlerov reţim, moţda više od Musolinijevog bio bliţi ostvarenju
totalitarnog ideala: Nacistiĉka Nemaĉka brutalno efikasna pri gušenju
opozicije i širenju kontrole nad medijima i kulturom, obrazovanjem i
omladinskim organizacijama.
Fašisti oboţavali drţavu, ali ne toliko da se kolektivizuje ekonomski ţivot.
,,TREĆI PUT“ = izmeĊu kapitalizma i socijalizma
Suprotstavlja se i slobodno trţištu jer postoji neograniĉena potraga za profitom, ali i centralistiĉkom planiranju jer podrazumeva
razornu ideju klasnog rata.
BIZNIS i RAD= ORGANSKA I DUHOVNO UJEDINJENA CELINA; klase nisu u konfliktu jer zajedno rade za nacionalni interes
i njima posreduje drţava.
Stvarnost je bila drugaĉija, ,,korporativna drţava“ je malo više od slogana bila i samo instrument pomoću koga se kontrolišu
ekonomski interesi.

11. MODERNIZACIJA
Za Italijanske fašiste drţava je bila faktor modernizacije.
Ona je bila manje industrijalizovana od ostalih evropskih suseda.
Svi oblici fašizma su zagledani u prošlost osvetljujući slavu izgubljenje ere nacionalne veliĉine, ali italijanski fašizam je bio
okrenut i ka budućnosti, uzdiţući vrline moderne tehnologije, industrijskog ţivota, oĉekujući izgradnju naprednog industrijskoh
ţivota.


POD UTICAJEM FUTURIZMA, pokreta u umetnosti s poĉetka 20.veka. Tvorac Filipo Marineti koji je glorifikovao fabrike,
mašine i industrijski ţivot. Kasnije je i sam bio ukljuĉen u fašizam, noseći sa sobom verovanje u dinnamizam, kult mašine i
odbacivanje prošlosti.

12. Fašizam i rasijalizam
Svi rasisti nisu nuţno fašisti.


Italijanski fašizam podrazumeva, dakle, prevlast fašistiĉke drţave nad pojedincem i na podreĊivanju Musolinijevoj volji, uglavnom
bez obzira na rasu, boju, zemlju roĊenja itd...
1937. Kada je Musolini prešao na antisemtiske zakone, uĉinio je to da umiri Hitlera i Nemce, a ne zbog ideološkog cilja.
Ipak, fašizam se ĉesto podudarao sa rasistiĉkim idejama i to je najoĉiglednije u Nacistiĉkoj Nemaĉkoj.







13. Politika rase.
NACIJA= kulturni entitet, skup ljudi koji dele isti jezik, religiju, tradiciju...
RASA= verovanje u biološke ili genetske razlike meĊu ljudskim bićima.









Rasijalistiĉki mislioci su ĉesto poriali postojanje jedne ljudske vrste i rase tretirali kao razliĉite vrste.
To je odraz kulturnih stereotipa i imaju malo ili uopšte nemaju nauĉnog utemeljenja
Nacisti nisu bili sigurni kako definisati rasu gospodara,razliĉito su predstavljani:
- ARIJEVSKA RASA(rasna sliĉnost izmeĊu naroda severne Evrope)
- NORDIJSKA (plavokosi narodi severne Evrope)
- GERMANSKA( definisanje rase prema jeziku, kulturi i drţavljanstvu)
Dakle, kljuĉna ideja rasijalizma jeste da postoje uroĊenje i temelje razlike iz kojih se mogu izvesti politiĉki zakljuĉci. Genetika
determiniše politiku.








14. Nacistiĉke rasistiĉke teorije
Kombinacija rasistiĉkog antisemitizma i socijaldarvinizma
Poreklo teološko

Nacionalni identitet
- MOGUĆE ODBACITI
- PRIHVATITI DRUGI
PROCESOM
NATURALIZACIJE
- SIMOBLE
NACIONALNOSTI(PASOŠ,
JEZIK, RELIGIJA) MOGU
DOBROVOLJNO BITI
PRIHVAĆENI
Rasa
- NEMOGUĆE ORIMENITI
- ODREĐENA PRE ROĐENJA
- SIMOBLI RASE(KRV, BOJA
KOŢE, FIZIONOMIJA)
NEPROMENLJIVI.

- Jevreji odgovorni za smrt Hrista, a nisu se preobratili u hrišćanstvu te su tako negirali njegovu boţansku prirodu.
- Povezivanje Jevreja sa zlom nije izum nacista, nego datira iz hrišćanstva kada su prvi put oni zatvarani u geta i iskljuĉivani
iz društva.


19.vek antisemitizam se povećao, a jevreji sve više proganjani.
Drajfusova afera od 1894-1906, Rusija, serija progona, Aleksandar III
Menja se i karakter antisemitizma, nauka o rasi primenjuje se na društvena i politiĉka pitanja.
Jevreji se tretiraju kao rasa, a ne religijska, ekonomska ili kulturna grupa. Bivaju definisani biološkim fakorima kao što su boja
kose, fizionomija, krv.

OSNOVA RASIJALISTIĈKE TEORIJE

Prvi koji pokušao da razvije teoriju rasijalizma bio je Ţozef Artir Gobino= Esej o nejednakosti ljudskih rasa; Hijerarhija rasa sa
razliĉizim kvalitetima i karakteristikama
- Beli ljudi- arijevci
- Jevreji- potpuno nekreativni
On je bio pesimistiĉki rasista jer je smatrao da je arijevska rasa već dosta izmešana i da se ne moţe oĉistiti.

BIOLOŠKA SUPERIORNOST ARIJEVSKIH NARODA

Ove ideje je preuzeo Rihard Vagner i Ĉemberlen= ,,Temelji 19. vek“

Uticaj na Hitlera i naciste
ĈEMBERLEN je Nemce nazivao Tevtoncima.
Kulturni razvoj jeste upravo nemaĉki naĉin ţivota,a Jevreji su fiziĉki, duhovno i moralno degenerisani.
Istorija= sukob izmeĊu Tevtonaca i Jevreja.
Oni su univerzalni ţrtveni jarac za sve nemaĉke nesreće.
Hitler rase sveta deli u 3 kategorije




,,rasa gospodara”
OSNIVAĈI KULTURE,
ZASLUŢNO ZA SVUZ
,,nosioci kulture”
SPOSOBNI DA
KORISTE IZUME
Jevreji
UNIŠTITELJI
KULTURE






Politika ekspanzionizma i rata= ako su nemci superiorni, imaju pravo na dominaciju nad drugim
rasama koje su biološki inferiorne i pogodne jedino za fiziĉki rad u korist gospodara.; podljudi.






15. Seljaĉka ideologija
Nacizam je antimoderan, moderan svet je za njih iskvaren.
Nemci=
- Seljaĉki narod
- Bliskost sa zemljom
- Fiziĉki rad
Ovo je kontradiktorno jer ratovi koje propagiraju zahtevaju tethniku i modernizovano industrijsko društvo. Osvajanje i imperija
zahtevaju širenje industrijske baze i razvoj tehnologije ratovanja,što znaĉi da je sve to što su propagirali u teoriji samo malo više od
reĉi.

16. Fašizam u 21.veku

U pravom smislu reĉi, fašizam nije opstao u 20.i21.veku. Ako je fašizam pobuna protiv modernizacije i ţelja da se saĉuva
tradicionalno društvo, a taj proces modernizacije je prošao, moţe se smatrati da nema više opasnosti od fašizma.






- FRONT NATIONAL, Francuska
- Ţan Mari Lepenom
- Od 80ih godina 20.veka privlaĉi biraĉe zbog otpora imigraciji
- 2002=5miliona glasova, ušli u drugi kurg predsedniĉkih izbora.
- Stranka Slobode, Austrija
- Jerg hajder
- 2000 na opštim izborima 27 posto glasova, postala ĉlan koalicione vlade.









TakoĊe ovakve partije i u Belgiji,Danskog, Holandiji(Tim Fortku;atentan izvršen 2002)

Definitivno je da se fašizam raĊa iz uslova krize.
Grupe koje su preuzele teme koje podsećaju na klasiĉni fašizam razliĉite su nego posle 1. Svetskog rata.
- Umesto da se gradi na nasleĊu evropskog imeprijalizma, moderna desnica deluje u kontekstu postkolonizacije.
- Pošto je napredovao multikulturalizam,stvaranje etniĉki ĉistih zajednica je nemoguće
- Klasne podele ustupile su mesto pluralizovanim postindustrijskim društvima.
- Ekonomska globalizacija dovela do slabljenja nacionalnih granica
Neke ilgalne grupe usvajaju militantni ili revolucionarni fašizam Hitlera i Musolinija, ali većina partija tvrdi da su ideološki
raskinuli sa svojom prošlošću i poriĉu da su fašisti.
,,neofašisti“
Ono osnovno po ĉemu se razlikuju od fašizma jeste
- Prihvatanje politiĉkog pluralizma i izborne demokratije
- Nema apsolutnog voĊstva, totalitarizma niti rasijalizma.
Zato, moţda ima izglede da uspe u21. Veku prilagodivši se liberalnoj demokratiji.
Da bi se procenili izgledi neofašizma trebalo bi ispitati 2 mogućnosti.








- MOVIMENTO SOCIALE ITALIANO
- Đanfranko Fui
- 1994 Transformisanje u Alleanza Nationale uspostavlja postfašistiĉki
program da pokopa fašistiĉku prošlost.
- Republikaner, Nemaĉka
- 90ih znaĉajna podrška zbog neprijateljstva prema imigracijama sa bivšeg
komunistiĉkog istoka.
- Britanska nacionalna partija
- 80ih i 90ih ,,novi rasizam”

- Da li on moĊe ostati veran tradiciji
pod uticajem liberalizma
- Ideje kao što su organsko jedinstvo
sukobljavaju se sa pluralizmom ,
tolerancijom, individulaizmom i
pacifizmom.
- To stvara mogućnost da se
fašistiĉke partije odreknu
tradicionalnih vrednosti i
verovanja.
- Moţda je fašistiĉko
prilagoĊavanje liberalnoj
demokratiji taktiĉko i da to
zastupaju da bi došli na vlast kao
i Hitler koji je u poĉetku
proklamovao podršku
parlamentarnoj demokratiji.

28. Feminizam (poreklo, razvoj, javno i privatno, patrijarhat, pol i rod, jednakost i razlika)

Feminizam, kao politički termin, je izum XX veka, a u svakodnevnom jeziku je prisutan od ’60ih godina. Termin „feminist“ je prvi put
upotrebljen u XIX veku kao medicinski termin za opisivanje feminizacije muškarca ili maskulinizacije ţena.
U modernoj upotrebi se feminizam vezuje za ţenski pokret i pokušaj unapreĊivanja društvene uloge ţena, i kao takva se vezuje za dva
osnovna verovanja:
- ţene su, zbog svog pola, u nepovoljnijem poloţaju i
- ovaj nepovoljni poloţaj moţe i treba da se preokrene.
Reĉ je dakle, o onome što feministkinje vide kao politiĉki odnos izmeĊu polova – prevlast muškaraca i podreĊenost ţena u svim, ili bar
većini društava.

Feminizam, ipak, karakteriše raztliĉlitost gledišta i politiĉkih pozicija, a sliĉno tome su feministkinje usvajale i revolucionarne, i
reformistiĉke politiĉke tradicije.

Do ’60 godina se rodne razlike nisu smatrale politiĉki bitnim za razmatranje, eventualno su smatrane „prirodnim“ i neizbeţnim,
prihvatane su proste biološke činjenice koje nameću podelu rada na muške i ţenske poslove, a uobiĉajena poliitĉka teorija je zapravo
imala svoj udeo u odrţavanju takvih verovanja. Stoga, za feminizam se moţe reći da raskrinkava „mobilizaciju pristrasnosti“ koja je
po tradiciji delovala u okviru politiĉke teorije.

Iako je termin „feminizam“ moţda novijeg porekla, tragom feministiĉkih gledišta kroz razliĉite stare kulture se moţe doći i do antiĉkih
civilizacija Grĉke i Kine.“Knjiga o gradu ţena“ Kristin de Pisan koja je objavljena u italiji 1405.godine beleţi dela slavnih ţena iz
prošlosti i brani pravo ţena na obrazovanje i politički uticaj, i dala je nagoveštaj mnogih ideja modernog feminizma. MeĊutim,
organizovan ţenski pokret se razvio tek u XIX veku i kao njegov prvi tekst se obiĉno uzima „Odbrana prava ţena“ Meri Vulstonkraft
pisan u dugu Francuske revolucije.

Do sredine XIX veka je glavni cilj ţenskog pokreta postalo ţensko pravo glasa (inspirisano progresivnim proširivanjem prava glasa za
muškarce), ovaj period se naziva „prvi talas feminizma“ ikarakteristiĉan je, dakle, po zahtevima za ista zakonska i politička prava za
ţene.

Ţenski pokret je bio najjaĉi tamo gde je bila najnaprednija demokratija: u SAD je ţenski pokret nastao ’40tih godina XIX veka,
delimiĉno inspirisan borbom za ukidanje ropstva. – roĊenje pokreta za ţenska prava SADa oznaĉila je slavna konvencija Seneka Fols
1848., kada je usvojena i Deklaracija oosećanjima (koju je napisala Elizabeta Kedi Stenton) koja se oslanjala na jezik i principe
Deklaracije o nezavisnosti. Godine 1869. je osnovano Nacionalno udruţenje za ţensko pravo glasa (predvodile Stentonova i Suzan B.
Entoni), a koje se 1890. godine ujedinilo sa konzervativnijim Američkim udruţenjem za ţensko pravo glasa.

U Velikoj Britaniji se oragnizovani pokret razvio tokom ’50tih godina XIX veka, a 1867. je Donji dom odbacio prvi predlog za
ţensko pravo glasa koji je predloţio Dţon Stjuart Mil.Ţenska društvena i politička unija je formirana 1903.godine i predvodile su je
Emelin Pankhersti njena ćerka Kristabel, i nakon toga je Britanbski pokret za ţensko pravo glasa poĉeo da usvaja sve militantnije
taktike: iz tajne baze u Parizu su Pankherstove koordinirale borbu direktne akcije u kojoj su „sifraţentkinje“ izvodile masovne napade
na svojinu i javne demonstracije.

Kraj „prvog talasa feminizma“ – ţene dobijaju pravo glasa, prvi put na Novom Zelandu 1893. godine; u SAD 1920. amandmanom na
Ustav; u Velikoj Britaniji 1918.

Ironiĉno, dobijanje prava glasa je oslabilo ţenski pokret, izgubila se koherentnost. Isti je obnovljen pojavom „drugog talasa feminizma“
’60tih godina XX veka.

Za pokretanje feministiĉke misli je mnogo znaĉilo objavljivanje dela „Mistika ţenskog roda“ Beti Fridan 1963. koja je krenula da
istraţi ono što je nazvala „bezimeni problem“, nesreću koju mnoge ţene doţivljavaju kao posledicu toga što su ograniĉene na uloge
domaćica i majki. „Drugi talas feminizma“ je prihvatao sve radikalnije ideje i argumente, ponekada i revolkucionarne, priznajući da
ostvarenje politiĉkih i zakonskih prava nije dovoljno. „Polna poliitka“ Kejt Milet 1970. i „Ţenski evnuh“ Dţermejn Grir 1970. su
usresredile paţnju na lične, psihološke i polne akpekte ţenskog ugnjetavanja i pomerile granice onoga što se do tada smatralo
„politiĉkim“. Cilj „drugog talasa feminizma“ je bilo „ţensko oslobaĊanje“ i iziskivao je i proces društvene promene.

Do ’90tih godina su feministiĉke organizacije nastale u svim zapadnim zemljama i većem delu sveta u razvoju, ali je taj razvoj išao
uporedo sa dva procesa:
1. Proces deradikalizacije, popularnost ideje „post-feminizma“
2. Proces fragmentacije, što dovodi do poteškoća u identifikaciji „zajedniĉkog temelja“ feminizma, te se liberalnom,
socijalistiĉko/marksistiĉkom i radikalnom feminizmu moţe dodati i postmoderni feminizam, psihoanalitički, crnački,
lezbejski feminizam itd.

CENTRALNE TEME

Do ’60tih godina je feminizam tretiran ne kao ideologija, već kao podvrsta liberalizma i socijalizma, ali je radikalni feminizam to
promenio stavljajuĉi u centar znaĉaja rodne razlike što nije mogla ni jedna ideologija, i tako su zapravo uobiĉajene ideologije poĉele da
se smatraju neadekvatnim sredstvima za unapreĊivanje poloţaja ţena. Novonastajuća ideologija feminizma je bila hibridna ideologija
koja je od poĉetka obuhvatala tri široke tradicije:
- Liberalni
- Marksistiĉki ili socijalistiĉki
- Radikalni feminizam.

a pored toga, svaka od ovih tradicija sadrţi „dualske sisteme“ feminizma (npr. spoj radikalnog f. sa izvesnim idejama marksizma), i
’80tih godina su nastale nove feministiĉke tradicije. Ipak, u okviru feminizma nalazi se podruĉje tema „zajedniĉke osnove“:
- Podela na privatno i javno
- Patrijarhat
- Pol i rod
- Jedankost i razliĉitost.


PODELA NA PRIVATNO I JAVNO

Budući da tradicionalna shvatanja „politiĉkog“ politiku smeštaju u sferu javnog, moedrne feministkinje insistiraju na tome da je
politika aktivnost koja se odigrava unutar svih društvenih grupa i koja nije ograničena samo na poslove vlade ili drugih javnih tela.
Feministkinje dokazuju da se polna jednakost odrţava baš zbog toga što se polna podela rada koja postoji u društvu shvata kao
„prirodna“ umesto kao „politiĉka“, što se vidi iz dela „Javni muškarac, privatna ţena“ Dţin B. Elštejn – preovladavanja ove podele
je ono ĉemu feministkinje teţe, ali se ne slaţu oko toga šta to znaĉi, kako se moţe postići i dokle je ono poţeljno:
- Radikalne feministkinje smatraju „liĉno je politiĉko“, bave se analizom „politike svakodnevnog ţivota“.
- Za neke feministkinje preovladavanje pomenute podele podrazumeva prenošenje odgovornost vezanih za privatni ţivot na drţavu i
druga javna tela (npr. podizanje dece – socijalna zaštita)
- Liberalne feministkinje kritikuju podelku javno/privatno jer ţenama ograniĉava pristup javnoj sferi, ali upozoravaju na opasnost
politizovanja privatne sfere koja mora biti sfera liĉnog izbora.

PATRIJARHAT

Feministkinje veruju da rod dovodi do vaţnog društvenog rascepa, radikalne ĉak i dokazuju da je rod najdublja i politički
najznačajnija od svih društvenih deoba, stoga zagovaraju teoriju „polne politike“ (kao socijalisti „klasne politike“) i ukazuju na
seksizma kao oblik ugnjetavanja (paralela sa rasizmom).
Pojam „patrijarhat“ feministkinje koriste da opišu odnos moći izmeĎu muškaraca i ţena., sam termin znaĉi „vladavina oca“, u
uţem smislu se odnosi na prevlast muškarca-oca u okviru porodice, pa tako i podreĎenost njegove ţene i njegove dece, a u širem
smislu prosto „vladavina muškarca“. Kejt Miletje tvrdila da patrijarhat sadrţi dva principa „muškarac će dominirati ţenom, stariji
muškarac će dominirati mlaĊim“ – patrijarhat je hijerarhijsko društvo koje karakteriše kako polno, tako i generacijsko
ugnjetavanje. Pojam patrijarhata je, ipak, šitok:
- u zapadnim zemljama se tokom XX veka poloţaj ţena znatno poboljšao
- u zamljama u razvouj on poprima surov, jeziv oblik: 80 miliona ţena se, uglavnom u Africi, i dalje podvrgavaju praksi obrezivanja, u
Indiji i dalje ima ubistava mlade, ţenska deca su zbog sistema miraza ĉesto neţeljena

Iz navedenih razloga, feministkinje nemaju jedinu ili prostu analizu patrijarhata:
- Liberalne feministkinje ovim terminom skreću paţnjui na nejednaku raspodelu prava i ovlašćenja društva, govore o maloj
predstavljenosti ţena u politici, biznisu i sl.
- Socijalističke feministkinje naglašavaju ekonomsku stranu patrijarhata koji delkujeu tandemu sa kapitalizmom; neke od njih
ĉak i potpuno odbacuju ovaj termin jer smatraju da je rodna nejednakost samo posledica klasnog sistrema.
- Radikalne feministkinje uvaţavaju patrijarhat i vide ga kao sistematski, institucionalizovan i svuda prisutan oblik muške moći
koji je ukorenjen u porodici.


POL I ROD

Najĉešći antifeministiĉki argument konzervativaca je taj da tu rodne razlike u društvu „prirodne“ tj. da muškarci i ţene smao
ispunjavaju društvene uloge za koje ih je oblikovala priroda – biologija je sudbina. Ovi argumenti su, naravno, šuplji jer, iako moţda
ţenska miskulatura jeste manje razvijena nego muška – i to je donekle podsedica društvenih faktora, muškarci se podstiĉu da se
prilagode „muţevnom“ izgledu i preuzmu fiziĉke aktivnosti, a i, uostalom, u današnjim razvijenim društvima, tehnološkom svetu,
fiziĉka snaga ima zaista malu vrednost.
Biološke činjenice n u kom slučaju ne dovode nuţno ţene u nepovoljni poloţaj, ţene mogu ali i ne moraju da budu majke.. Štaviše, i
veza izmeĊu raĊanja i podizanja dece je pre kulturna nego biološka – tu odgovornost bi mogao preuzeti i otac, a i zajednica ili drţava.

Odbacujući ideju po kojoj je ideologija sudbina, feministkinje jasno i oštro razlikuju pol i rod.
Polse odnosi na biološke razlike izmeĎu muškaraca i ţena, ove razlike su prirodne i stoga nepromenjive, a najvaţnije od tih razlika
se odnose na reprodukciju.
Rod je kulturni termin, on se odnosi na različite uloge koje društvo pripisuje muškarcima i ţenama. Ove rodne razlike najĉešće se
nameću kroz suprostavljanje sterepotime „muţevnosti“ i „ţenstvenosti“.

Većina feministkinja veruje da su polne razlike muškaraca/ţena relativno male, te ih niti opravdava niti objašnjava, ljudska priroda se
shvata kao androgena, što ukljuĉuje karakteristike oba pola, sva ljudska bića imaju mešavinu ţenskih i muških crta., i stoga je cilj
feminizma postignuće „osobnosti“ neutralne na rod.

Ipak, bitno je napomenuti postojanje „feminiskinja razlike“ koje sugerišu da izmeĎu muškaraca i ţena postoje suštinske razlike, te da
društvene i kulturne karakteristike jesu odraz bioloških razlika, ali da te razlike, „ţenski kvaliteti“ uključuju pozitivna svojstva poput
sposobnost za odgajanje, saradnju, intuiciju, umesto negativnih poput pokornosti, te da ona moraju biti uvaţena.

TakoĊe, podelu na pol i rod kao same kategorije osporavaju postmoderne feministkinje istiĉuĉi da crte „biološke ţenskosti“ nisu
primenjive za mnoga bića koja se klasifikuju kao ţene: neke ţene nisu plodne, neke muškarcima nisu privlaĉne i sl.

Od podele na biološko kulturno svakako je bolje prihvatiti kontinuum biologija-kultura, kao i to da su pojmovi pola i roda potpuno
isprepletani.


JEDNAKOST I RAZLIKA

Iako je cilj feminizma rušenje patrijarhata i polnog ugnjetavanja, pitanje jednakosti prikazuje i glaven nedostatke feminizma:
feministkinje usvajaju suprotna stanovišta jednakosti, a neke je i odbacuju u korist ideje razlike.
- Liberalne feministkinje se bore za zakonsku i politiĉku jednakost
- Socijalističke femnistkinje insistiraju na društvenoj jedankosti koja mora da se primeni na ekonomsku moć, vlasništvo nad
bogatstvom, jednake plate za jednak rad…
- Radikalne feministkinje zainteresovane su prvenstveno za jednakost u porodiĉnom i liĉnom ţivotu, dakle u pogledu vlasti nad
sopstvenim telom, seksualnogizraţavanja, odgajanja dece i sl.

 Egalitarni oblici feminizma „razliku“ vezuju za patrijarhat, ugnjetavanje i podreĊenost, i bore se da se oslobode razlike.
 Feministkinje razlike smatraju da je pojam jedankosti pogrešan ili bar nepoţeljan, one se bore za razliku jer jednakost podrazumeva da
se ţene „identifikuju kao muškarci“ i definišu svoje ciljeve u odnosu na ono što muškarci imaju ili jesu. I one teţe tome da sruše
patrijarhat, ali upozoravaju na rizik da ţene i same budu oblikovane po uzoru na muškarce, a za njih puno oslobaĊanje znaĉi da se ţene
razvijaju i ostvcare kao ţene, da budu „identifikovane kao ţene“. One usvajaju „proţensko“ stanovište po kome polne razlike zaista
imaju politički i društveni značaj, i zato je pogrešno idealizovati androginost. – ţene treba da prepoznaju i veličaju specifične
karakteristike ţenskog pola.

29. Liberalni, socijalistiĉki, radikalni feminizam i nove feministiĉke tradicije

Feminizam je sam po sebi hibridna ideologija, njene rivalske trasdicije izrasle su iz, najoĉitije, liberalizma i socijalizma, ali i
postmoderne i psihoanalize, i naklonjene su jedankosti. S antifeminizmom se najĉešĉe, pak, povezuju hijerarhijske i elitistiĉke
ideologije poput konzervatizma koji, u najboljem sluĉaju, podrţava polnu jedankost u tom smislu da porodiĉne obaveze ţena
smatra podjednako vaţnim kao javne duţnosti muškaraca.

Pod izvesnim okolnostima se javljau i oblici realkiconarnog feminizma, onda kada društvene ili kulturne promene ugroţavaju
tradicionalni poloţaj ţena – npr. islamski deminizam (zalaganje i borva za iskljuĉivanje ţena iz javnog ţivota, kodekse
oblaĉenja…). Iz perspektive uobiĉajenog feminizma reakcionarni feminizma je contradictio in adjecto, a pod tim uobiĉajenim
tradicijama feninizma podrazumevaju se:
¬ liberalni feminizam
¬ socijalistiĉki feminizam
¬ radikalni feminizam
¬ nove feministiĉke tradicije


LIBERANI FEMINIZAM


Rani feminizam, „prvi talas“, bio je pod jakim uticajem ideja i vrednosti liberalizma. Tvrdilo se da bi dobijanjem istih prava i
privilegija za ţene kakve imaju muškarci, „razlike pola“ postale u politiĉkom i društvenom ţivotu nevaţne, predlagalo se da se
društvo organizuje u skladu sa principom „razuma“ i da tako „sluĉajnosti roĊenja“ postanu irelevantne. (Dţ.S.Mil)

„Drugi talas“ feminizma je takoĊe imao vaţnu liberalnu komponentu. Filozofska komponenta liberalnog feminizma je princip
individualnizma – ljudka jedinka je od najveće vaţnosti i svi pojedinsi su jedanke porelne vrednosti. Ovo verovanje lliberali
izraţavaju u zahtevu za jednakim pravima, za jednakim pristupom politiĉkom i javnom ţivotu, a svaki oblik diskriminacije ţena u
tom obliku treba da bude zabranjen.

Celokupni pokret za pravo glasa se zasnivao na liberalnom feminizmu i ubeĊenju da bi do ţenske emancipacije došlo onda kada bi
ţene i muškarci imali jednako pravo glasa.

Liberalni feminizam je suštinski reformistiĉki: nastoji da javni ţivot otvori za jedanku konkurenciju izmeĊu muškaraca i ţena, a
pritom liberalne feministkinje ne ţele da ukinu razliku izmeĊu javne i privatne sfere ţivota, zapravo jako malo paţnje poklanjaju
privatnoj sferi, polnoj podeli rada i raspodeli moći u okviru porodice.

Liberalne feministkinje polaze od pretpostavke da
- muškarci i ţene imaju razliĉite priorode i sklonosti, zbog ĉega
- prihvataju da je oslanjanje ţena na porodicu i domaći ţivot bar delimiĉno uslovljeno prirodnim porivima, pa je tako
- izraz voljnog izbora


Radikalne feministkinje, meĊutim, kritikuju taj doprinos „mistici majĉinstva“ i isticanje kontinuiranog i centralnog znaĉaja
porodice, na dubljem nivou ĉak skreću paţnju na ograničenja individualizma kao osnove za rodnu politiku:


1. individualistiĉka perspektiva odvlaĉi paţnju od strukturnog karaktera patrijarhata u kojem su ţene podreĊene ne kao pojedinci,
već kao pol koji je podvrgnut sistematskom ugnjetavanju
2. davanje prednosti individualizmu nad „osobnošću“ ţenama moţe oteţati da misle i deluju kolektivno
3. moţda se samo ćini da je liberalni individualizam iznad rodnih razlika – moţda on zapravo rod ĉini nevidljivim, a u najgorem
sluĉaju moţe muška svojstva i teţnje nametnuti ţenama, tretirati ljude jednako moţe znaĉiti tretirati ţene kao muškarce.

Bitno je shvatiti, zahtev za jednakim pravima je privlaĉio prvenstveno one ţene kojima je obrazovanje i društveno okruţenje moglo
da omogući karijeru i šire prilike, feministkinje XX veka su bile obrazovane ţene srednje klase.
Ako emancipacija znaĉi samo postizanje jedankih prilika za ţene i muškarce, zanemaruju se drugi oblici društveno nepovoljnog
poloţaja. Zato liberalni feminizam moţe da izraziinterese samo beče ţene srednje klase u razvijenim društvima.





SOCIJALISTIČKI FEMINIZAM

Socijalistiĉki feminizam postao je istaknut tek u drugoj polovini XX veka, iako su i neke rane feministkinje prihvatale socijalistiĉke
ideje. Socijalistiĉke feministkinje ne veruju da se ţene prosto suoĉavaju sa politiĉkim i zakonskim nepovoljnostima koje je moguće
popraviti politikom jednakih pril,ika, već dokazuju daje odnos meĎu polovima ukorenjen u samoj društvenoj i ekonomskoj strukturi
i ništa drugo do društvena revolucija ne moţe ţenama da ponudi pravu emancipaciju.
Izveštaj UN 1980.godine: mada ţene predstavljaju 50% svetske populacije, one odraĎuju skoro dve trećine svih radnih časova,
primaju jednu desetinu svetskog dohotka i poseduju 1% svetske imovine.

Centralna tema socijalistiĉkog feminizma je da se patrijarhart moţe shvatiti samo u svetlu društvenih i ekonomskih faktora: u
Poreklu porodice, privatne sovjine i drţave Fridrih Engels kaţe da je u pretkapitalistiĉkim društvima porodiĉni ţivot bio
komunistiĉki, a „pravo majke“ – nesleĊivanje imovine i društvenog poloţaja preko ţenske linije – široko rasprostranjeno.
Kapitalizam je srušio „majĉinsko pravo“ i izveo „svetsko istorijski poraz ţenskog pola“. Engels je verovao da su ţene ugnjetavane
putem institucije porodice, „burţuaska porodica“ ke patrijarhalna, muškarci imovinu prenose na sinove. Verovao je da u
socijalistiĉkom sruštvu treba da postoji mogućnost razvoda braka i da će ukidanje privatne svojine dovesti i do ukidanja
monogamije (koja je za njega farsa, jer je zaista zamišljeno da je poštuju samo ţene). I druge socijalne feministkinje su spredlagale
sistem komunalnog ţivljenja i „slobodne ljubavi“, poput Furijea i Ovena.

Oko odreĊenih ĉinjenica postoji slaganje meĊu većinom soc.feministkinja:
- zatoĉenje ţena u domaćinstvo i majĉinstvo sluţi ekonomskim interesima kapitala - ţene ĉine „rezervnu armiju rada“ koja se u
slkuĉaju potrebe moţe angaţovati, a posle opet vratiti u domaći ţivot
- kućni rad ţena je od vitalnog znaĉaja za zdravlje i efikasnost ekonomije: ţene proizvode radnu snagu ua sledeću generaciju,
- odgovorne su za socijalizaciju: stvaraju disciplinovane radnike
- ulogom domaćica oslobaĊaju muškarce tereta odgajanja dece i kućnosg posla, koji onda energiju koncentrišu na plaćeno i
produktivno zaposlenje
- porodica pruţa radniku nuţnu zaštitu od otuĊenja i frustracija njegovog ţivota kao „plaćenog roba“

Neke feministkinje istiĉu da besplatnost kućnih poslova objašnjava nizak poloţaj ovog rada, Kosta i Dţejms s ĉak pokrenuli
kampanju „plate za kućni posao“ u Velikoj Britaniji 1972. Sliĉna argumentacija se koristila za predlog legalizacije prostitucije kao
plaćenog zaposlenja.
Većina soc.feministkinja ipak zahteva da se ţenama samo priušti šire podruĉje društvenih i ekonomskih prilika.

Socijalistiĉke feministkinje su duboko podeljene u pogledu prirode veze „ţenskog pitanja“ i društvenog i ekonomskog ţivota.
Rodne razlike ĉesto prevazilaze klasne podele što otvara teška pitanja, pogotovo za marsksistiĉke feministkinje.
- Ortodoksni marksisti sugerišu da je klasna politika dublji i znbačajniji proces od polnog ugnjetavanja, i da ţene ne ugnjetavaju
muškarci već institucija privatne svojine, kapitalizam. Zato će, smatraju oni, emancipacija ţena biti nusproizvod društvene
revolucije zbacivanja kapitalizma. Feministkinje ztato treba da svoju energiju usmere na radniĉki pokret.
Moderne soc. feministkinje takve stavove teţe prihvataju, pogotovo zbog razoĉarenja u napredak koje su ţene ostvarile u društvima
drţavnog socijalizma, poput SSSRa. Za njeih je zato polno ugnjetavanje isto toliko vaţno koliko i klasno, i one usvajaju moderni
marksistiĉki stav koji prihvata meĊusobni uticaj ekonomskih, kulturnih i društvenih snaga, te poloţaj ţene analiziraju skrećući
paţnju na kulturne i ideološke korene patrijarhata.
Britanska socijalistiĉka feministkinja Dţulijet Mičelje tvrdila da ţene vrše ĉetiri funkcije:
1. deo su radne snage, aktivne u proizvodnji
2. raĊaju decu, reprodukuju ljudsku vrstu
3. socijalizuju decu
4. predstavljaju seksualne objekte.

Za ţene je bitno je da se emancipuju na svakom od ovih aspekata, a ne samo da se menja kapitalistiĉki klasni sistem socijalizmom.


RADIKALNI FEMINIZAM

Jedna od karakteristiĉnih crta „drugog talasa“ feminizma je kretanje misli izvan perspektiva postojećih ideologija :
- rodne rezlike postaju vaţne same po sebi i
- traţi se da se one opišu sopstvenim terminima

Ni liberalni ni socijalni feminizam nije priznavao da je rod najtemeljnih+ja od svih društvenih podela, ali je tokom ’60tih i ’70tih
godina feminizam pokušavao da razotkrije uticaj patrijarhata na sve aspekte društvene, lične i polne egzistencije:
¬ pionirski rad Simon de Bovoar
¬ radikalna feministkinja Eva Figes, Patrijarhalni stavovi (1970) –patrijarhalne vrednosti proţivamju kulturu, moral, religiju,
stereotip „ţenstvenosti“ nameću muškarci
¬ radikalna feministkinja Dţeremejn Grir, „Ţenski evnuh“ (1970) – pasivna seksualna uloga ţena je steĉena uslovljavanjem
(uticaj Vilhema Rajha i Herberta Markuzea koji su proklamovali borbu za seksualnim oslobaĎanjem

Radikalni feminizam je razvio sistematsku teoriju polnog ugnjetavanja u odnosu na koje su svi drugi oblici nepravde i ugnjetavanja
(rasno, klasno) sekundarni tek sa radovaima
o amerikanke Kejt Milet (Politika polova, 1970) koja kaţe da je patrijarhat društvena konstanta, da razliĉite uloge muškarca i
ţene nataju procesom uslovljavanja, da se podstiĉe prilagoĎavanje rodnim identitetima i to uglavnom u okviru porodice koja je
„glavna institucija“ patrijarhata.. Ona je predlagala ukidanje patrijarhata „podizanjem svesti“ – ova ideja je nastala uticajem
pokreta Cna moć ’60tih i ’70tih - , ţene bi postajale svesnije seksizma, sposobne da ga osporavaju i to bi zahtevalo
revolucionarnu promenu:
- razoriti instituciju porodice
- srušiti psihološko i polno ugnjetavanje ţena

o i kanaĊanke Šalamit Firston (Dijalektika polova, 1972) koja je marksistuĉku teoriju prilagodila analizi uloge ţena. Po njoj
polne razlike izrastaju i iz biologije a ne samo polog uslovljavanja. U raĎanju dece ţene su, poput dece, zavisne od muškarca.
Ipak, po njoj patrijarhat nije ni prirodan ni neizbeţan, već ţene mogu dostići emancipaciju prevazilaţenjem svoje biološke
prirode. Moderna tehnologija dovodi do prave polne jednakosti – kontracepcija, abortus, veštaĉka reprodukcija u epruvetama.

I Miletova i Firstonova se slaţu da oslobaĊanje ţena zahteva smanjenje rodnih razlika, da je priroda polova identiĉna, ali u okviru
radiklanog feminizma i drugaĉijih shvatanja: npr. „proţenska“ pozicija, posebno jaka u Francuskoj i SAD, veliĉa pozitivne vrline
plodnosti i majĉinstva, za njih su ţene zapravo u nekim pogledima superiornije.

Prihvatanje n epromenjivih razlika muškarca i ţene je neike feministkinje dovelo do kulturološkog feminizma koji oznaĉava
povlaĉenje iz iskvarenog, agresivnog muškog sveta politiĉkog aktivizma u apolitiĉnu, na ţenu usredsreĊenu kulturu i stil ţivota.
Druge feministkinje su ipak postale politiĉki izriĉite, ĉak i revolucionarne: ovo vodi do feminističnog separatizma, svi muškarci
ugnjetavaju sve ţene: ugnjetačka polna klasa i „univerzalna ţrtva“ ( :D):
o Suzan Braunmiler, (Protiv naše volje, 1975) je isticala da muškarci vladaju ţenama putem procesa fizičkog i seksualnog
zlostavljanja, oni su stvorili „ideologiju silovanja“ , oni imaju „biološku sposobnost za silovanje“ i čak i oni koji ne siluju, ipak
izvlače korist iz straha i uznemirenosti koje silovanje izaziva u svim ţenama.

Sledeći ovu argumentaciju, dolazi se do pretpostavke da su polna jednakost i harmonija nemogući, svi odnosti muškarac-ţena
ukljuĉuju ugnjetavanje. Zato se za heteroseksualne ţene misli da su „identifikovane kao muškarci“ i nesposobne da ostvare svoju
prirodu, da budu „identifikovane kao ţene“. Ovo je dalje dovelo do političkog lezbijstva : samo ţene koje se ne udaju ili koje
izaberu lezbijstvo se mogu smatrati „ţenama sa ţenskim identitetom“.
Ti-Grejs Etkinson: „feminitzam je teorija, lezbijstvo je praksa“.


NOVE FEMINISTIČKE TRADICIJE

Od ’60tih godina je sve teţe analizirati feminizam na osnovu osnovne trostruke podele jer :
- se produbljuju deobe unutar tih tradicija
- se zamagljuju podele izmeĊu tih tradicija
- nastaju novi oblici feminizma:
1. psihoanalitiĉki feminizam
Iako su Bovoarova, Fridnova i Miletova kritikovale Frojda zbog teorija „zavisnost od penisa“, „kastracijski kompleks“ i sl.,
od pionirskog rada Dţulijet Mičel „Psihoanaliza i feminizam“ 1974. dolazi do izgradnje psihoanalitiĉkog feminizma ĉija
je glavna odlika da je proces kroz koji se grade muškarci i ţene i polna razlika zapravo psihološki umesto biploški.
2. postmoderni ili postrukturalni feminizam
govori o tome da fiksirani ţenski identitet ne postoji
3. crnaĉki feminizam
sugeriše kako ţene na osnovu svog pola trpe zajedničko ugnjetavanje, prikazuje seksizam i rasizam kao meĊusobno
povezane.
4. lezbijski feminizam
je poprimio ranolike oblike:
o lezbijstvo kao sredstvo dostupno svim ţenama da iskoče iz patrijarhata i postanu „identifikovane kao ţene“
o dok neke druge lezbijske feministkinje istiĉu razliku izmeĎu iskustava homoseksualne i heteroseksualne ţene, i
zato smatraju da je borba protiv homofobije vaţna isto koliko i borba protiv patrijarhata.

RELIGIJSKI FUNDAMENTALIZAM
( 30, 31, 32. pitanje)

30. Religijski fundamentalizam ( poreklo, religija i politika, motivi, antimodernizam i
militantnost)

POREKLO
-latinska reĉ fundamentum znaĉi osnova
-Prvi put upotrebljen poĉetkom 20. veka u debatama u okviru ameriĉkog protestantizma
-IzmeĊu 1910. i 1915. evangelistiĉki protestanti objavili Osnove - podrţavanje doslovne istine Biblije
-U svojoj modernoj upotrebi fundamentalizam se vezuje za sve glavne svetske religije – islam, hrišćanstvo, judaizam,
hinduizam, sikizam i budizam
-Posmatra se više kao posebna vrsta religijsko-politiĉkog pokreta,nego kao odbrana doslovne istine svetih tekstova
-Kontroverzan – za mnoge podrazumeva represiju i netoleranciju, jer se fundamentalizam smatra neprijateljem
liberalnih vrednosti i liĉne slobode
-Ova tendencija je ojaĉana padom komunizma, koji je mnoge na Zapadu podstakao da veruju kako je religijski
fundamentalizam, posebno islamski, zamenio marksizam kao glavnu pretnju svetskom poretku
- Kraj Hladnog rata – globalni „sudar civilizacija“
-Fundamentalizam je poĉeo da se povezuje sa nefleksibilnošću, dogmatizmom i autoritarnošću
-Alternativni termini: „tradicionalizam“, „konzervativizam“, „ortodoksija“, „revivalizam“
-Prednost termina „fundamentalizam“- izraţava specifiĉan karakter ovog politiĉkog fenomena
-Širenje religijskog fundamentalizma u poslednjim decenijama 20. veka zbunjuje branioce takozvane teze o
sekularizaciji – verovanje da su modernizacija, industralizacija udruţene s pobedom razuma nad religijom i zamenom
duhovnih vrednosti materijalnim
-Zahtev da se religijski fundamentalizam tretira kao zasebna ideologija zasniva se na tvrdnjama da je religija neodvojiva
od prava i politike
-Iako je okrenut ka prošlosti i antimodernizmu, veoma je popularan u modernom svetu. Tretiraju ga kao modernu pojavu
i poriĉu muistorijske paralele (izuzeci nemaĉki propovednik i anabaptist Tomas Mincer, Ţan Kalvin)
-Uzroke fundamentalistiĉke uzavrelosti je teško generalizovati, jer u razliĉitim delovima sveta fundamentalizam
poprima razliĉite forme i razliĉite ideološke crte
-Ono što je jasno jeste da fundamentalizam nastaje u društvima koja su u nedaćama, posebno u društvima koje muĉi
kriza identiteta. Od faktora koji doprinose takvim krizama, za religijski fundamentalizam tri su posebno relevantna:
- sekularizacija- širenje svetovnih ili racionalistiĉkih ideja i vrednosti umesto religijskih ili svetih; smanjenje
znaĉaja tradicionalne religije i slabljenje „moralne graĊevine“ društva; u tom smislu fundamentalizam
predstavlja moralni protest protiv dekadencije i hipokrizije i cilj je obnova „ispravnog“ poretka i veze izmeĊu
ljudskog sveta i boţanstva (takav moralni konzervativizam oĉit u Novoj hrišćanskoj desnici – SAD, a i u
islamskim zemljama-Iran, Egipat, Turska, Pakistan i Avganistan)
- postkolonijalizam-kolonijalna vladavina stalno obezvreĊuje i guši starosedelaĉke kulture; postkolonijalna
društva imaju oslabljen osećaj identiteta koji još više slabi zbog privrţenosti zapadnim vrednostima i
institucijama; kada je jednom postignuta nezavisnost, ujedinjujuća antikolonijalna borba ustupala je mesto
sloţenijim zadacima izgradnje nacije; politiĉka nezavisnost ne uspeva da dovede do društvene emancipacije;
tradicionalni imperijalizam zamenjen neokolonijalizmom, stoga fundamentalizam je privlaĉan, jer nudi
perspektivu nezapadnog, ĉesto i antizapadnog identiteta
- globalizacija–podriva sposobnost „graĊanskog“ nacionalizma da uspostavi sigurne i stabilne politiĉke identitete;
religija teţi da zameni naciju kao glavni izvor kolektivnog identiteta fundamentalizam kao podvrsta
etniĉkog nacionalizma (npr. u militantnom budizmu Singaleza u Šri Lanci, u Jevrejskom pokretu za naseljavanje
Izraela, u ekstremizmu Sika i Indusa u Indiji i u otporu protestanata Alstera u Irskoj)

RELIGIJA I POLITIKA
-Kljuĉna tema fundamentalizma – odbacivanje razlike izmeĊu politike i religije
- Homeini: „Politika je religija.“
- U najopštijem smislu – religija je organizovana zajednica ljudi koji su povezani zajedniĉkim korpusom verovanja koja
se tiĉu neke vrste transcedentne stvarnosti, verovanja koja se obiĉno izraţavaju putem skupa odobrenih aktivnosti i
prakse
-Širenje liberalne kulture i ideja je ograniĉilo uticaj religije na politiĉki ţivot, pri ĉemu je voĊstvo u ovom procesu
preuzeo industrijalizovani Zapad
-Liberalni sekularizam nije antireligijska tendencija; on je zainteresovan da ustanovi „pravu“ sferu i ulogu religije;
Kljuĉna crta liberalne kulture je tzv. podela na javno i privatno.




-Iz liberalne perspektive velika vrlina ove distinkcije je da ograniĉavasposobnost vlade da se upliće u liĉne ili privatne
poslove, te garantuje individualnu slobodu.
- Ona ima i znaĉajne posledice i na religiju koja je suzbijena u privatnu sferu, ostavljajući javni ţivot da bude
organizovan iskljuĉivo na sekularnoj osnovi.
- Sekularizacija je podelu na javno i privatno proširila do razlike izmeĊu politike i religije (odvajanje crkve od
drţave koje je u SAD i u drugim zemljama regulisano ustavom, pa je ĉak i toliko utvrĊeno u drţavama kao što je
Velika Britanija da „etablirane“ crkve i dalje uţivaju formalne privilegije u odnosu na drţavu).
-Religijski fundamentalizam- odbacivanje podele na javno i privatno; on je manifestacija politike identiteta; širenje
javnog carsta mnoge lišavaidentiteta, stoga religija kao primarni kolektivni identitet daje njenim ĉlanovima osećaj
pripadnosti, religija se ne prihvata kao samo privatna i liĉna stvar.
-Fundamentalistiĉko rešenje: svet mora biti saĉinjen iznova, postojeće strukture se moraju zameniti sveobuhvatnim
sistemom, zasnovanim na religijskim principima, sistemom koji obuhvata pravo, politiku, društvo, kulturu i ekonomiju.
Ipak, osećaj iskvarenosti sekularnog javnog carstva moţe izazvati jedan od dva odgovora:





javnu sferu ţivota regulišu kolektivna
pravila i podvrgnuta je politiĉkom
autoritetu
ljudi imaju potpunu slobodu da rade ono što
ţele
1. „pasivni“ fundamentalizam
-ide putem povlaĉenja i pokušaja
izgradnje zajednica vernika,
neukaljanih širim društvom. (Amiši u
SAD i Haredimi, ultraortodoksni Jevreji
Izraela – religija diktira društvene,
2. „aktivni“ fundamentalizam
-ide putem suprotstavljanja i borbe i sam
treba da se smatra ideologijom, jer on
otvoreno usvaja politiĉki stav
-pojam politike veoma konvencionalan
-suštasuprotnost feminizmu, koji takoĊe



-Drţava zasnovana na religijskim principima je neopterećena ograniĉenjima koja izrastaju iz podele na javno i privatno.
Ipak, velike su razlike u stepenu do kojeg odreĊeni fndamentalizam podleţe ovom totalitarnom impulsu.

Pogledi na religiju
Liberali religiju vide kao specifiĉno „privatnu“ stvar koja je u vezi sa liĉnim izborom i
liĉnim razvojem. Tako je religijska sloboda bitna za graĊansko društvo i moţe biti
garantovana strogim razdvajanjem religije i politike od crkve i drţave.
Konzervatici smatraju da je religija dragocen (moţda i suštinski) izvor stabilnosti i društvene
kohezije. Pošto ona društvo snabdeva skupom zajedniĉkih vrednosti i kamen je temeljac
opšte kulture, preklapanja religije s politikom i crkve sa drţavom su neizbeţna i poţeljna.
Socijalisti religiju obiĉno slikaju negativnim terminima: ona je, u najboljem sluĉaju,
odvraćanje od politiĉke borbe, a u najgorem, oblik ideologije vladajućeklase (što u nekim
sluĉajevima vodi ka usvajanju drţavnog ateizma). Ipak, naglašavajući ljubav i saţaljenje,
religija socijalizmu pruţa etiĉku osnovu.
Anarhisti smatraju da je religija institucionalizovani izvor ugnjetavanja. Crkva i drţava su
nepromenjivo povezane, uz religiju koja propoveda poslušnost i pokoravanje zemaljskim
vladarima, istovremeno propisujući skup autoritativnih vrednosti koje pojedincima otimaju
moralnu autonomiju.
Fašisti religiju ponekad odbacuju zbog toga što sluţi kao rivalski izvor lojalnosti i vere i zato
što propoveda „dekadentne“ vrednosti kao što su saţaljenje i ljudska simpatija. Fašizam ipak
nastoji da funkcioniše kao „politiĉka“ religija, usvajajući njenu terminologiju i unutrašnju
strukturu – odanost, ţrtva, duh, spasenje itd.
Religijski fundamentalisti religiju shvataju kao korpus „suštinskih“ i neospornih principa
koji diktiraju ne samo liĉno ponašanje,već i organizaciju društvenog, ekonomskog i
politiĉkog ţivota. Relligija ne moţe i ne treba da bude ograniĉena samo na „privatnu sferu“,
već svoj najviši i pravi izraz nalazi u porodici narodne mobilizacije i društvenog preporoda.



MOTIVI
*Kolege i koleginice, ja nisam znala na koji taĉno podnaslov profesor misli pod ovim nazivom MOTIVI. Po
redosledu kojim je navodio lekcije, trebalo bi da je to Fundamentalistiĉki poriv (str. 312.). Ja bih rekla da je to
ipak lekcija pod nazivom Povratak temeljima – centralne teme (str. 308.), pa sam tu i obradila. Proverite, molim
vas, pa javite ako sam pogrešila.

-Religijski fundamntalizam je netipiĉna politiĉka idelogija u dva smisla:

















ANTIMODERNIZA
ANTIMODERNIZAM
-Najistaknutija karakteristika religijskog fundamentalizma je upravo njegovo okretanje leĊa modernom svetu
-Religijski fundamentalizam je selektivno tradicionalan, ali i selektivno moderan; odnos prema modernom dobu
karakterise mešavina mrţnje i zavisti
1.
-on se širi kroz mnoštvo religija bez obzira na
njihove doktrine ili strukturne razlike
-prouĉavati religijski fundamentalizam kao
jedan koherentan entitet, znaĉi tretirati kao
sekundarne suštinske razlike koje dele religije
sveta – da li one veruju u jednog jedinog Boga,
mnoge male bogove ili u Boga ne veruju
uopšte; da li imaju svetu knjigu, mnogo svetih
knjiga ili veruju usmenoj tradiciji; kako
shvataju moral i društveno ponašanje itd.
-neki fundamentalizmi se povezuju s nasiljem i
antiustavnom politiĉkom akcijom, drugi, pak
podrţavaju miroljubivo ponašanje u
zakonskim okvirima
-religijski fundamentalizam je pre stil politiĉke
misii, nego samostalan skup politiĉkih ideja i
vrednosti (npr. dok je većina oblika
fundamentalizma sušta suprotnost liberalnom
individualizmu, protestnatski fundamentalizam
u SAD usvaja „bahati individualizam“ kao
kljuĉni stav
2.
- s obzirom da se religija bavi svetim,
duhovnim stvarima, neobiĉno je to da
religijske doktrine i vrednosti ĉine politiĉku
ideologiju.
-ali to nije novo za ideologiju, da crpi motive
iz religije (etiĉki socijalisti traţeći osnovu za
svoj sistem vrednosti , obraćali se
hrišćanstvu, islamu, judaizmu)
-ali fundamentalizam je drugaĉiji po tome
što religijske ideje ne tretira kao sredstvo
odbrane ili ulepšavanja pol. doktrine, već
kao materiju same politiĉke misli
-rekonstruisanje društva na religijskim
osnovama – zasluţuje da se naziva
ideologijom. Neki ga tumaĉe kao podvrstu
nacionalizma
-karakteristiĉne teme religijskog
fundamentalizma su:
- religija i politika
- fundamentalistiĉki poriv
- antimodernizam
- militantnost
-Zapadno društvo, podloţno kultu pojedinca i strasti prema liĉnom zadovoljenju, vidi se kao amoralno i korenito
degenerisano (popustljivost, preljuba, prostitucija, homoseksualnost i pornografija su neki od simptoma pve moralne
zagaĊenosti)
-Liberalni individualizam podstiĉe ljude da prave sopstvene moralne izbore, dok religijski fundamentalizam od
njih zahteva da se prilagode propisanom, i od Boga dosuĊenom, moralnom sistemu
-Islamski fundamentalisti – shari'a (šerijatsko pravo)
-Hrišćanski fundamentalisti- vraćanje na „porodiĉne“ i „religijske“vrednosti
-Fundamentalizam ne treba mešati sa konzervativizmom






-Tradicionalizam je verovanje da su nasleĊene institucije i prakse, posebno one sa dugotrajnom i kontinurianom
istorijom. Fundamentalizam, kako sada stvari stoje, favorizuje „nove“ interpretacije religijskih uĉenja i poziva na
sveobuhvatan društveni period- malo toga ima zajedniĉkog sa tradicionalizmom
-Sklonost fundamentalizma ka harizmatskom voĊstvu, populizmu (politiĉki pokret; izraz verovanja da su instikti i ţelje
naroda glavni legitimni vodiĉ za politiĉku akciju) i psiho-društvenom preporodu- mnogi ga porede sa fašizmom
-Svedoĉanstva da fundamentalisti nisu samo tvrdokorni reakcionari (idealizovana prošlost):
- aspekti modernog doba – korišćenje prednosti modernih tehnika masovne komunikacije (npr. „televangelisti“ u
SAD)
- naklonost prema duhu modernog doba – prihvatanje tehnologije, nauke, mašinerije moderne drţave, pa ĉak
i nuklerano oruţje (npr. interesovanje u Iranu za ideju „islamske nauke“; „islamska ekonomija“ izvedena iz
ekonomskog liberalizma)
*Fundamentalizam iznova ustanovljuje religiju u okviru granica modernog doba, ĉak i kada se hvata u koštac s
modernim dobom, u okviru granica religije. (Parek)

MILITANTNOST
-Politiĉka aktivnost fundamentalista – ţestoka, militantna i ponekad nasilniĉka
-Izvori fundamentalistiĉle militantnosti su raznoliki:
KONZERVATIVIZAM
-skroman i oprezan
-štiti elite i brani hijerarhiju
-favorizuje kontinuitet i tradiciju
FUNDAMENTALIZAM
-gromoglasan i strastven
-otelovljuje populistiĉke i egalitarne
sklonosti
-radikalan, ponekad otvoreno revolucionaran
- pojaĉana tendencija ka konfliktima koju sadrţi religija, pošto se bavi kljuĉnim vrednostima i verovanjima.
Deluju u ime religije, nadahnuti time da je od Boga dosuĊena svrha i ima prvenstvo nad svim drugm
razmatranjima (verski ratovi)

- fundamentalizam je jedan oblik politiĉkog identiteta – definiše ko su ljudi jednog naroda i tako ima daje
kolektivni identitet. Svi oblici politiĉkog idedntiteta se zasnivaju na podeli izmeĊu „njih“ i „ nas“ („oni“ i „mi“).
„Oni“ mogu se pojaviti u raznim oblicima- od sekularizma do popustljivosti, do rivalskih religija, vesternizacije,
Sjedninjenih Drţava, marskizma i imperijalizma

- pogled na svet- sukob izmeĊu dobra i zla. Ako smo „mi“ izabrani narod koji deluje u skladu sa Boţijom voljom,
onda „oni“ su mnoštvo koje ometa Boţiju promisao i predstavljaju „zlo“
-Jedna od posledica ove militantnosti je spemnost na politiĉku akciju izvan okvira zakona i protiv ustava
-Mada je Boţji zakon nadreĊen ljudskom zakonu, fundamentalisti ne omalovaţavaju ovaj drugi (podrška zakonu i
poretku nove hrišćanske desnice)
-Popularna slika fundamentalista kao bombaša-samoubica i terorista je neuravnoteţena i pogrešna, ipak nemoguće je
poreći njegovu vezu sa terorizmom (upotreba terora u ostvarivanju politiĉkih ciljeva) i nasiljem (Al Kaida, napad na
Svetski trgovinski centar i Pentagon 11. septembra 2001. godine; atentat islamskih fundamentalista na egipatskog
predsednika Anvara el Sadata 1981; atentat militantnih Sika na Indiru Gandi 1984 itd.)
-Takva dela objašnjavaju time da oni, u nameri da iskorene zlo, ispunjavaju Boţju volju (islamski bomabaši-samoubice
veruju da će, ţrtvujući svoje ţivote za stvar Alaha, biti odmah otpremljeni u nebesa)


31. Islamski i hrišćanski fundamentalizam
ISLAMSKI FUNDAMENALIZAM
-Islam je druga najveća svetska religija po veliĉini i ona koja najbrţe raste:
- 1,3 milijarde muslimana rašireni u više od 70 zemalja (Azija i Afrika preteţno, a širi se i po Evropi)
- Kompletan naĉin ţivota s uputstvom za moralno, politiĉko i ekonomsko ponašanje
- Uĉenja proroka Muhameda; Kuran (otkriva Alahovu reĉ), Suna (Prorokov sopstveni ţivot)
- Podgrupe:
1. Šiiti (nešto više od jedne desetine muslimana, koncentrisani u Iraku i Iranu)
2. Suniti (većina muslimana)
-Kroz istoriju islama, postojao je sukob izmeĊu religje i politike, izmeĊu islamskih voĊa koji su bili svetovnog duha i
fleksibilni u primeni islamskih principa na politiĉki ţivot i fundamentalista koji veruju da treba strogo slediti Prorokove
principe i ţivotni stil
-Fundamentalizam u islamu ne znaĉi verovanje u doslovnu istinu Kurana, jer nju prihvataju svi muslimani, on znaĉi
intenzivnu i militantnu veru u islamska verovanja kao glavne principe društvenog ţivota i politike, kao i liĉne
moralnosti (primat religije nad politikom)
-Shari'a – boţansko islamsko pravo zasnovano na principima izraţenim u Kuranu (kodeks za legalno i ispravno
ponašanje, ukljuĉujući i sistem kazni za većine zloĉina, kao i pravila liĉnog ponašanja kako za muškarce, tako i za ţene)
-Kuranpodrţava instituciju privatne svojine na osnovu ĉega neki tvrde da on usvaja kapitalizam, ali takoĊe zabranjuje
lihvarstvo ili profiterstvo – naklonost socijalizmu
-Oţivljavanje islamskog fundamentalizma u 20. veku:
- Osnivanje Muslimanskog bratstva u Egiptu 1928.
- 1936. Egiptu priznata puna nezavisnost, ali Velika Britanija je u toj zemlja zadrţala moćno ekonomsko i vojno
prisustvo
- Bratstvo je osnovao Hasan al Bana – tendencija za osnivanje islamske vlade (primena islamskih principa na
ekonomski i politiĉki ţivot i liĉnu moralnost – transformacija društvenog sistema)
- Bratstvo se proširilo na Jordan, Sudan i Siriju – osnovane filajale obuhvatale dţamije, škole,omladinske klubove,
poslovna preduzeća
- Obuka mladih, fiĉika i vojna, kako bi ih pripremila za dolazeći dţihad („sveti rat“)
- MeĊutim, fundamentalizam je ostao na margini svetske politike, pošto su arapske voĊe ili raĉunale na Zapad ili su,
usponom Gamala Abdela Nasera u Egiptu, podrţavaleneki oblik arapskog socijalizma:
- 1956. Naser je nacionalizovao Suecki kanal, preţiveo vojnu intervenciju Francuske, Velike Britanije i Izraela i
postao neosporni voĊa arapskog sveta
- Diplomatski odnosi sa SSSR i ukidanje Muslimanskog bratstva
- Poraz u Arapsko-izraelskom ratu 1967. god.je diskreditovao ideje o arapskom socijalzmu i pruţio priliku za rast
fundamentalistiĉkog pokreta
-Od 70-tih fundamentalistiĉke grupe su nicale u većini islamskih zemalja i dobili sve veću podršku meĊu mladima:
- Iran, 1979.- narodna revolucija; dolazak ajatolaha Homeinija na vlast; Iran sebe proglašava „islamskom
republikom“
- 1981. Muslimansko bratstvo izvršilo atentat na egipatskog predsednika Sadata
- Lideri Pakistana i Sudana uvode šerijatsko pravo itd.
- Delovi Bejruta pali pod kontrolu grupa kao što je Hezbolah (kidnapovali zapadne talce)
- U Turskoj 2002. ustavni oblik fundamentalizma dobija na znaĉaju kroz uspeh Partije pravde i razvoja (AKP)
- U Avganistanu, revolucionarni fundamentalizam demonstrira talibanski reţim od 1997,a svrgnut je 2001. godine
vojnom akcijom SAD. Talibanski reţim: estremakn oblik deobandizma; iskorenjavanej svih „neslamskih“
iskvarenosti; represivno tumaĉenje šerijatskog prava; voĊa Mula Omar
- Jihadi grupe 90-tih godina- Al Kaida- sveti rat protiv posebno SAD i Izraela (jevrejsko-hrišćanski krstaši), a
kljuĉni cilj je uklanjanje stranog uticaja iz Saudijske Arabije
-Nasilje, terorizam, samoubilaĉki napadi ozbiljno iskrivljuje centralna naĉela islama koji ne pruţaju nikakvu podršku
terorizmu, već miru, poštovanju i pravdi (Po Muhamedu „veliki jihad“ nije politiĉka borba protiv nevernika, već
unutrašnja borba; borba da se putem moralne discipline i privrţenosti islamu, postane bolja osoba)
-Islam je otvoren za niz interpretacija, pa moţe da se upotrebi za opravdanje bilo koje stvari ili akcije

Šiitski fundamentalizam
-Iran je, uz fundamentalistiĉke grupe u Libanu, Pakistanu, Avganistanu i Velikoj Britaniji, postao simbol politiĉkog
islama
-Većina iranske poplacije su šiiti
-Podela islama na dva ogranka je politiĉki znaĉajna zati što se oni tradicionalno razilaze po naravi politiĉkim
aspiracijama. Do rascepa je došlo zbog razlika po pitanju naslednika proroka








Muhameda:
-Šiitski ogranak se od sunitskog razlikuje i po religijskom temperamentu – Šiiti veruju da je ta pojedinca moguće da,
putem iskustva patnje i voĊenjem poboţnog i jednostavnog ţivota, otkloni mrlje greha
-Kada se takav religiozni ţar upregne u politiĉki cilj, on proizvodi ţestok angaţman i odanost
-Šiitski ogranak izraţenije politiĉki od sunitskog – oĉišćenje društva, uništenje nepravde i oslobaĊanje od ugnjetavanja
-1979. narodne demonstracije u Iranu:
Suniti
-samo prva 4 izaslanika koja su došla nakon
Muhameda su primili boţansku mudrost
-poslednji je bio Prorokov roĊak Alija
-islamska istorija- udaljavanje od idealne zajednice
koja je bila za vreme Muhameda
Šiiti
-boţanska mudrost se i dalje prenosi na potomke
Alije i Fatime
-svaki sledeći religijski voĊa raspolaţe religijskim i
politiĉkim autoritetom
-islamska istorija- kretanje ka idealnoj zajednici
kao cilju



- Šah beţi iz zemlje
- Homeini dolazi na vlast – proglašenje islamske republike; revolucionarno veće od 1 sveštenika na ĉelu sa
Homeinijem; Veće za zaštitu ustava- 6 religijskih i 6 svetovnih pravnika
- Antipatija naroda prema „Velikom satani“ (SAD)
- Primena strogih islamskih rincipa na društveni i politiĉki ţivot – nošenje zara i chador-a (odeća koja nije
pripijena uz telo) postalo je obaveza za muslimanke i nemuslimanke u Iranu
- Poligamija, zabrana kontracepcije, preljuba se kaţnjava javnim šibanjem ili smrtnom kaznom kojaje uvedena i za
homoseksualnost
- 1989. kraj rata, smrt Homeinija

HRIŠĆANSKI FUNDAMENTALIZAM
-Hrišćanstvo je najveća svetska religija:
- 2 milijarde pripadnika
- Od Palestine, preko Rimskog carstva, do Evrope, pa i do Severne i Juţne Amerike i dr.
- Poĉelo kao pokret u okviru judaizma
- Verovanje da je Isus bio mesija predskazuje se u Starom zavetu, a njegov ţivot i uĉenja opisuju se u Novom
zavetu
- Svi hrišćani priznaju autoritet Biblije
- Deoba na tri glavne crkve:
1. katoliĉku – sveovno i duhovno voĊstvo pape u Rimu; papska nepogrešivost
2. pravoslavnu – nastalo 1054. – šizma; razvilo se isvestan broj autonomnih crkava (Ruska pravoslavna
crkva, Grĉka pravoslavna crkva itd.)
3. protestantsku–reformacije u 16. veku; odbacuju autoritet Rima; uspostavljanje nacionalnih oblika
hrišćanstva (najuticajniji pokreti: luteranstvo, (Švedska, Nemaĉka) kalvinizam (Ţeneva, Škotska) i
anglikanizam (Engleska); neposredni odnos ljudi s Bogom; Biblija jedini izvor istine

- Od reformacije, politiĉki znaĉaj hrišćanstva je izrazito oslabio:
- napredovanje liberalnog konstitucionalizma – odvajanje crkve od drţave; sekularizacija politiĉkog ţivota
- Hrišćanstvo postajalo liĉna religija, viće posvećena duhovnom spasenju pojedinca, nego moralnom i politiĉkom
preporodu društva
- Fundamentalisti su se zadovoljavali radom u pliralistiĉkom i konstitucionalnom okviru
-Etniĉki nacionalizam
- Severna Irska – posledica „nevolja“ od 1969. uzavreslost evangelistiĉkog protestantizma
- Alsterski fundamentalizam – izraţava se kroz Jan Pejslijevo odvajanje Slobodne prezbiterijanske crkve, a
politiĉki ogranizuje kroz Demokratsku unionistiĉku partiju (DUP)
- Izjedanĉava ideju ujedninjene Irske sa pobedom katolicizma i Rima

Nova hrišćanska desnica
-Unutar ameriĉkog protestantizma u 19. veku vodila se velika borba izmeĊu modernista i konzervativaca – privatan svet
porodice i doma
-70-tih godina 20. veka nova hrišćanska desnica – nastojala je da spoji religiju i politiku („da vrati Ameriku Hristu“)
- „Nova hrišćanska desnica“ – termin koji opisuje široku koaliciju grupa koje se prvenstveno bave moralnim i
društvenim pitanjima, a usmerene su na odrţanje ili obnavljanje onoga što oni vide kao „hrišćansku kulturu“
-Njen nastanak obašnjavaju dva faktora:


















1.
-SAD u posleratnom periodu
su doţivele znaĉajno proširenje
javne sfere. Npr. poĉetkom 60-
tih godina Vrhovni sud doneo
presudu protiv odrţavanja
molitvi u ameriĉkim školama,
jer je u suprotnosti sa Prvim
amandmanom koji garantuje
religijsku slobodu;
zapošljavanja kvota; bujanje
socijalne zaštite, urbanog
razvoja
-Rezultat ovoga je bio osećaj
juţnjaĉkih konzervativaca da
su ugroţene njihove
tradicionalne vrednosti i naĉin
ţivota; krivac- liberalni
establišment u Vašingtonu

2.
-Sve veći politiĉki znaĉaj grupa koje
predstavljaju ţene, crnce i homoseksualce što
je ugroţavalo tradicionalne društvene strukture
-Nova hrišćanska desnica – borba za obnovu
„tradicionalnih porodiĉnih vrednosti“ ; njene
mete: „afirmativna akcija“ (pozitivna
diskriminacija u korist crnaca),feminizam i gej
pokret
-Pojavilo se mnoštvo organizacija: Religijski
okrugli sto, Hrišćanski glas, Ameriĉka koalicija
za tradicikonalne vrednosti i Moralna većina –
pokreti protiv abortusa
-Moralna većina – pruţanje finansijske pomoći
kampanji, s namerom da pogode Demokrate, a
Republikance podstaknu na usvajanje novog
društvenog i moralnog programa . protivljenje
abortusu,ponovno uvoĊenje molitva u škole
- Ronald Regan nije uspeo da ostvari njen
moralni program

-Od kraja Reganove ere, uticaj nove desnice je znaĉajno varirao:
- Dţordţ Buš senior naslednik Regana
- Hrišćanska desnica istiĉe sopstvenog kandidata za predsednika – neuspešno nadmetanje televangeliste Pata
Robertsona za republikansku nominaciju 1992. godine
- Robertsonov neuspeh, Reganova i Bušova nespremnost –hršćanska desnica ne moţe da proširi bazu izvan belih
evangelistiĉkih protesnata; ne moţe sebi priuštiti vezanost za bilo koji pojedinaĉni društveni, etniĉki ili religijski
interes
- Delovi evangelistiĉkog pokreta usvojili militantne strategije – teroristiĉke akcije (podmetanje bombi, 1995.
Oklahoma)
- Hrišćanska desnica dobija glavni polet od izbora Dţordţa V. Buša 2000. godine – „ponovo roĊeni hrišćani“

32. Religijski fundamentalizam u 21. veku
-Pitanje budućnosti fundamentalizma stavlja se u dve nepokolebljivo razliĉita scenarija:







1.gledište
-U pitanje dovodi dugoroĉnu odrţivost bilo
koje politiĉkog verovanja zasnovanog na
religiji, u modernom svetu i osvetljava posebna
ograniĉenja fundamentalizma kao politiĉkog
projekta.
-Po ovom gledištu, fundamentalistiĉka religija
je simptom teškog prilagĊavanja kooje donosi
modernizacija
-Sudbina modernizacije kao vesternizacije je da
prevlada – ekonomska globalizacija i liberalna
demokratija
-Religija vraćena u svoj „pravi“ privatni domen
-Religijske grupe će postati komponene širih
nacionalistićkih pokreta
-Fundamentalizam, kao ideologija protesta, će
preţiveti, ako uopšte preţivi, samo kao retorika
ili kao „osnivaĉki mit“ jednog reţima
2. gledište
-Religijski fundamentalizam nudi traĉak
„postmoderne“ budućnosti
-Sekularizam i liberalna kultura u krizi –
neuspeh da odgovore na dublje ljudske potrebe
i nesposobnost da se uspostave autoritativne
vrednosti koje društvenom poretku daju moralni
temelj
- u 21. veku borba izmeĊu kapitalizma i
komunizma će ustupiti mesto nekom obliku
sudara civilizacija; pojaviće se takmiĉarski
transnacionalni blokovi moći; religija će ih
snabdeti specifiĉnim politiĉko-kulturnim
identitetom
-Religijski fundamentalisti su prilagodljivi, što
su pokazali prihvatanjem oruţja i duha
modernog sveta; nisu opterećeni tradicijom, već
putuju „brzo i lako“; osmisliće svoja verovanja
kao odgovor na izazove postmodernog doba