VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA

MENDŢMENT U SAORAĆAJU-NIŠ

SEMINARSKI RAD
TEMA: NOVI MEDIJI
PREDMET: POSLOVNA KOMUNIKACIJA

Mentor:
Mr. Marija Ilijevska

Student:
Slobodan Miljković
PB 24-P/12
Niš, april, 2014.

...6 3...... Radio ................................................13 7...................................................................1................moć slike ... Skajp ....................................................... Digitalna renesansa – Blog ..................................................................................................Sadržaj: 1.......................................................................................8 4...............5................................................................................14 7..........Youtube).........2...................... Uvod..................8 5.... Tranzicija .............................................................................10 7............................................. Novi mediji ....................15 8............... Interaktivnost u komunikaciji ................................................... Štampani mediji ........................17 2 ..........................................Literatura .........13 7.........................9 6..................................................16 9... Televizija ...................................................4 3............11 7...................................................................................4............................................................. Twitter ...1........... Facebook ..............3 2..........6 3..........................................................................................................................................................................................................................2...12 7... Zaključak. Jutjub (eng.............................. Osnovni tipovi komunikacije i medija ............................prvi elektronski medij masovne komunikacije ..............3...... Internet ..........................................................................................................................

MeĎutim. Uvod Bez komuniciranja bilo bi teško – ako ne i nemoguće – voditi bilo koji posao. Zapravo. komunikacija se dešava stalno. okreće se novim mogućnostima i načinima prezentacije. kao što su nam potrebne odreĎene veštine i znanja za odreĎene poslove. pošto je ona osnova stvaranja kulture. osećanja i slično. Bez obzira na to koliko je komunikacija jedna bazična i univerzalna pojava. Nije više toliko zainteresovana za sam dogaĎaj. probirljivija. ali i oblici poput audio i video formi. treba naglasiti da su u savremenom društvu sve prisutnije i aktivne mnogobrojne komunikacijske forme. Iako je jezik važna komponenta komunikacije. veka. veka) ulazi u masovnu upotrebu. već je privlači medijska interpretacija. informacija. Publika postaje zahtevnija. stavova. ona se ne svodi samo na razumevanje i korišćenje jezika. komunikacija nas čini ovim što jesmo. To je zato što svi ljudi moraju da komuniciraju da bi postigli bilo kakav meĎusobni odnos. uz pomoć elektronskih medija. Proces komunikacije je uvek imao različite oblike. isto tako i komunikacija treba da se prilagodi odreĎenim poslovnim situacijama da bi bila što uspešnija. istovremeno menjajući smisao. ne zavisi od lokalnih niti nacionalnih medija. govorna i pisana reč. znanja. Tehnologija i računarske mreže. Zahvaljujući novim tehnologijama. Korišćenje samo naših uroĎenih komunikativnih sposobnosti je često nedovoljno za uspešnu poslovnu komunikaciju. diktiraju pravce društvenih kretanja. danas služe za prenošenje poruka. U stvari. publika dobija veću slobodu izbora. tehnički pronalasci omogućavaju da se brišu prostorne i vremenske granice. Naime.1. zavisno od epohe i društvenoistorijskog razvoja društva. Termin novi mediji je u upotrebi od 70-tih godina 20. na svim nivoima i u svim oblicima poslovanja. 3 . S početkom globalne digitalizacije (kraj 20. Koristili su ga istraživači različitih disciplina koji su proučavali uticaj informacionih i komunikacionih tehnologija na društvo i pojedinca.

str. tako da pored kontrole sistema. koja se odvija uglavnom preko televizije. kao i za održavanje društvene moći. raspoloženja i očekivanja. novina i interneta. a to se i čini u odreĎenoj meri. 2005. 1 Zato je posedovanje kontrole nad sredstvima javnog komuniciranja veoma bitno za upravljanje društvom. 158 – 170 4 . što se posebno pokazuje u izbornim kampanjama.2. Javna komunikacija je temeljno sredstvo funkcionisanja zajednice. koji uključuju zabavu i selektivno ( pristrano ) informisanje. Raznovrsnost i opsežnost tih oblika javne komunikacije stalno raste . «Komunikologija». Komunikacija jest potrebna i uveliko dobra . kao i kod širenja nekih informacija koje nosioci moći pokušavaju prikriti. informaciona tehnologija i javni govor omogućavaju da se društvom upravlja stvaranjem odreĎenih dojmova.  zbog zaštite informacionih sadržaja koje sistem prenosi . Raspoloženje se stvara sadržajima javnog govora. društvo treba razviti i načine " kontrole kontrolora " komunikacionih sistema . radija. Kontrola je potrebna :  zbog zaštite sistema . kao i komunikaciju koja se odvija preko njih. Ti sistemi ujedno nameću pitanje mogućnosti tehnološke i društvene kontrole komunikacije .Javna komunikacija može manipulisati ljudima. konstruktivni). oblikuje se prema ekonomskim interesima. U nastavku govorimo o tome kako ekonomski ciljevi oblikuju te komunikacione sisteme. ali mogućnost komunikacije ne garantuje da su njeni ciljevi i dejstva dobri (dobronamerni. i  zbog zaštite društva od zloupotrebe ( u nezakonite svrhe ) onih mogućnosti koje pružaju novi komunikacioni sistemi . Novi komunikacioni sistemi imaju sve veći društveni ( politički ) uticaj. MeĎutim. širiti neistine (propagandu) i na taj način stvarati u ljudima raspoloženje 1 Galogaža Milan. Porast mogućnosti i količine komunikacije se obično predstavlja kao nešto što je samo po sebi poželjno i dobro. Sremska Kamenica. oblikovanja stavova graĎana i usmeravanja društvenih kretanja. Društvom se može upravljati sredstvima direktne prinude . li i mogućnost kontrole može biti zloupotrijebljena. kao i prema strateškim interesima društva. kao i stvaranja raznih strahova i pozitivnih očekivanja ( nade ). čime raste i društveni uticaj tih sistema i njihova važnost. godine. Osnovni tipovi komunikacije i medija Javna komunikacija.

Lična komunikacija je obično dvosmerna. kao i mogućnosti iznošenja činjenica i stavova. 5 . Internet omogućava stalnu interaktivnu komunikaciju. Javna komunikacija naziva se i masovnom ili društvenom jer se kod te vrste komunikacije sadržaji upućuju masi članova društva. prema nekom zakonu. li javna komunikacija može stvarati krive slike ( u javnosti ). Intenzivna javna komunikacija omogućava da se bolje upozna ljude. Ranije smo pomenuli i poslovnukomunikaciju. savremena sredstva komuniciranja omogućavaju da i javna društvena )komunikacija bude dvosmerna u odreĎenoj meri. Zato se ogromna većina graĎana ne usuĎuje javno iznositi one kritike nosioca moći koje nosioci moći proglase štetnim. komunikacija obično ima i neki cilj osim samog pričanja. Mnogi političari imaju interaktivne veb stranice ili pišu blogove. koji ne mora biti sasvim očigledan. Komunikaciju se u osnovi deli na ličnu i javnu (društvenu).koje podržava preduzimanje raznih agresivnih i štetnih aktivnosti. pošiljalac lične poruke obično očekuje odgovor od osobe kojoj je uputio poruku. reklame i slično. Jer oni koji to čine mogu biti kažnjeni na razne načine . nego da je sama sebi svrha. Time nove informacione tehnologije i komunikacione usluge povećavaju društvenu moć graĎana. ali ovde možemo uzeti da je poslovna komunikacija delom lična meĎu poslovnim partnerima a delom javna saopštenja. kao i kulturnim okruženjem u kojem se komunikacija odvija. ali pošiljalac poruke ne očekuje da mnogi direktno odgovore na tu poruku. gledaoci mogu direktno da reaguju telefonom na razgovor političara na radiju ili na televiziji. graĎani smeju kritikovati odluke vlasti. Za komunikaciju se kaže da često nema neku posebnu svrhu. ni korisne. Javna komunikacije je u osnovi jednosmerna poruka se upućuje mnogima. dobronamerne. Naprimer. MeĎutim. kao i mogućnosti organizovane zakonite borbe graĎana za odreĎene ciljeve. MeĎutim. političke i kulturne moći mogu bitno usmeravati i ograničiti javni govor i delovanje na razne načine. ili pak samovoljnim činom nekog savesnog graĎana . sa ciljem da se stvori podršku graĎana za aktivnosti koje nisu pravične. li nosioci ekonomske. stanja i dogaĎaje. što ljudima omogućava da reaguju odgovore na stavove koji su izneti na tim stranicama ili u tim blogovima. jer ljudi su pričljiva stvorenja. ali kada vlast nosioci moći proglasi neku kritiku društveno štetnom nepatriotski onda iznošenje takvih kritika postaje riskantno. Povećavanje mogućnosti komunikacije uopšteno povećava mogućnost znanja. Naprimer . Oblici komunikacije odreĎeni su tehnološkim sredstvima pomoću kojih se komunikacija odvija.

već o novim tehnologijama koje se prepliću. godina. odnosno. Ranije.13 -15. li i dalje. 2007. 83-106. prezentaciju i komunikaciju informacija. koje emisije. «Osnovi komunikologije». vesti Evropske unije. Paralelno sa globalizacijom odvija se i lokalizacija medija. kao i multimedije. Interaktivnost. Biće pročitan od početka do kraja. str.kao izvori novi mediji. Uzmimo za primer radio. i tu se ništa nije promenilo.3. takoĎe menja svoje forme i manifestacije. dobijamo nove medije. satelitske komunikacije. Uskoro ćemo moći da kombinujemo raspoložive izvore cele planete – japansku muziku. 6 . možemo da biramo koju vrstu muzike želimo da slušamo. godine. 2 Više zapravo ne govorimo o novim medijima. 45. Internet radio nam je doneo slobododu da sami ureĎujemo svoj radijski program. okvire za stvaranje. kao i danas. u koje vreme i kojim redom. danas pod terminom novi mediji podrzumevamo internet. ni izbliza ne iskorišćava sve tehnološke kapacitete koji su na raspolaganju. talkshow iz New York-a i lokalnu vremensku prognozu. Banja Luka. Ranije su to bili radio. a kao kanal komunikacije globalna računarska komunikaciona mreža (poznata kao Internet). Interaktivnost u komunikaciji Interaktivnost predstavlja promenu od jednosmerne komunikacije tradicionalnih medija ka difuznoj komunikaciji u kojoj svaki čovek i mašina predstavljaju istovremeno emitere i prijemnike. redom kako je 2 Larisa Čović. služi za prenos glasa i muzike. televizija. Svaki put kad stare medije počnemo da koristimo na nov način. ipak. a elektroski mediji su danas pristuni na svakoj tački planete. a verovatno ni moguće.1. a nekad i ulogu. Tekuća transformacija komunikacionih tehnologija praćena je ekspanzijom novih medija. radio služi da nam prenosi infomracije i da nas zabavlja. Najbolje je termin prihvatiti bukvalno. Branimir Čović. na temelju elektronike. Evolucijom mediji menjaju svoje karakteristike. Danas. kao važna osobina novih (ili novijih) medija. mobilnu telefoniju i prenosnu multimediju. Novi mediji Dati tačnu definiciju tog pojma nije jednostavno. on će na kraju završiti na papiru. 3. Ipak. većina današnjih medija. koje autore. što znači da se odnosi na medije koji su se pojavili poslednjih decenija. definišući. Iako je u stvaranju ovog teksta prevenstveno korišćena nova tehnologija .

često vrlo ograničenu. veka interaktivnost medija nije daleko odmakla od pisanog teksta. prvenstveno Interneta. godine. Mogao bi da se napravi video snimak nekoliko predavanja. u slučaju predavanja. ali su i dalje svetlosnim godinama daleko od interkacije kakvu nudi direktna verbalna komunikacija. ali nema interkativnosti. Televizija. s obzirom da je u pitanju apsolutno linearan medij. Televizija i video donose selektivnost. (Ne)linearnost u komunikaciji ko bi se umesto štampanog teksta održalo predavanje. bio bi vrlo ograničena publika. iako moćan i svuda prisutan medij. situacija bi izgledala drgačije. što i nije čudno. jedino što se menjalo je broj kanala komunikacije . nije povećala interakciju. Uz sav napredak koji je doživela tokom godina. odnosno moćni procesori. «Komunikologija». Prvi ozbiljan korak u smeru povećanja interaktivnosti u veštačkim kanalima komunikacije prave moderni računari. objašnjenjima. Povećana interaktivnost uticala bi na smanjenje lineranosti. važnih ili zanimljivih informacija koje su namerno ili slučajno izostavljene. 3 Problem. Pitanjima.TV stanica. sve do kraja 20. nimalo interaktivan. dakle. Tekst će. i količina dostupnog materijala. 158 – 170 7 . Razvojem računarskih mreža. publika je samo prijemnik. i na taj način se omogući prezentacija značajno većoj publici. neće moći da dodbije potpunije obajšnjenje ili iznese svoje mišljenje. različita viĎenja i objašnjenja. str. biti sasvim linearan. apsolutno konačan i upotrebljiv na isključivo jedan način. izbacivanjem (možda suvišnih) i dodavanjem (možda potrebnih) teza uticao bi donekle i na samu strukturu materije.sastavljen. Sremska Kamenica. I pored ogromnog tehnološkog razvoja. komunikacija se ne odvija više na relaciji jedan čovek – jedna mašina. kreirajući originalne sadržaje. 2005. li kako to utiče na interaktivnost? Video će sadržati brojna pitanja i odgovore. Ni u jednom trenutku neće izaći van okvira nekoliko 4 stranica na kojima je odštampan. i nagoveštaj interaktivnosti. 3 Galogaža Milan. Najlepši primer za to su multiplayer igre: neograničen broj ljudi i mašina koji su razbacani po celoj planeti istovremeno učestvuje u istom dogaĎaju. Čitalac će biti lišen svih – njemu nepoznatih.

li.3. jer se ista osim putem oglasa finansira i od direktne prodaje. za štampu nestaju fizičke granice. Od svih tradicionalnih medija. Pitanje je samo vremena kada će ti regioni biti digitalizovani. Pisana materija prelazi u hipertekst. Tranzicija Opšta digitalizacija vrlo brzo i direktno utiče na sve tradicionalne medije. I granice izmeĎu medija polako nestaju: novinske kuće na svojim sajtovima nude video dok televizije nude pisane reportaže i vesti. a tiraži početi da padaju. jedna je stvar pisati o kulturi. koncert. kvalitetniju segmetnaciju tržišta i visoko personalizovan markeitng .2. u ekonomski razvijenim zemljama. već više promenu kanala distribucije. Najviše je pogoĎena štampa. bolje praćenje kampanja. 4 Danas.i tu je suština. pa i kraćih literarnih formi. Štampani mediji Štampa je i danas suočena sa problemom pismenosti njenih potencijalnih čitalaca. radio dobija neverovatnu selektivnost. čitanju novina se moramo posvetiti. da bi se čitaoci informisali putem štampanih medija. objavljivanjem informacija. a druga u audio-vizuelnoj formi približiti izložbu. kritika. 4. Štampani mediji mogu u velikoj meri da zadovolje potrebe na planu kulture. Komunikologija . pozorišnu ili baletsku predstavu ili emitovati film koji je pravljen za bioskope ili je raĎen specijalno za televiziju. jedne novine u isto vreme može da čita samo jedna osoba. Oni se ne vode samo činjenicom da se publika preselila: Internet pruža efikasnije i jeftinije oglašavanje. a televizija postaje globalna. Internet najviše ugrožava štampu. a delimično i periodičnu štampu. Radiodifuzni mediji neće doživeti toliko radikalne promene. fotografija i reprodukcija likovnih dela. što uglavnom nije slučaj sa radijom i televizijom. 2000 8 . ekonomski moment takoĎe igra važnu ulogu. pristup internetu). Ipak. potrebno je da izdvoje mnogo manje sredstava nego da u tu svrhu koriste internet (kupovina kompjutera. štampa je u svom papirnom obliku postala ugrožena. Zajedno sa čitaocima migriraju i oglašivači. Čigoja štampa . Kao što su nekada novine bile skupe i 4 Zorica Tomić . Internet će vremenom potpuno “uništiti” dnevnu.

Pojava televizije dovodi ga u položaj sporednog medija. a konkurencija mnogo oštrija: konkurenti nisu samo druge medijske kompanije već i razne formalne i neformalne grupe. godine.5 Ipak. Odnos izmeĎu stare i nove štampe (Internet izdanja) bila je i centralna tema prošlogodišnje konferencije koju organizuje izvršni direktor agencije Rojters. Sama bira redosled informacija. rekao je da medijiski biznis prolazi kroz “gutenbergsku tranziciju”. ureĎuje i vrši selekciju dogaĎaja. slika. tekst. internet forumi i portali. 5 Larisa Čović. 9 . Banja Luka. informiše se onda kada to želi. radio je kao medij masovne komunikacije plenio svojom brzinom. Prelaskom na Internet. Radio . ne mora da čeka informativnu emisiju ili da razmišlja o kupovini novina. uzrok. str. ukratko svako sa Intetnet vezom. 83-106. tržište je postalo globalno. Posredstvom modernih tehnologija. Kada se pojavio. «Osnovi komunikologije». blogera i drugih amaterskih stvaralaca sadržaja. uveče gledamo na televiziji kako se to dogodiilo. ali će nastaviti da obavlja svoju funkciju. još vlada mišljenje da je mnogo veće zadovoljsto čitati jutarnje izdanje novina uz prvu kafu. Branimir Čović. 5. fleksibilnosti upotrebe. a izjutra čitamo u novinama zašto se dogodilo. možda jednog dana više neće biti štampana.prvi elektronski medij masovne komunikacije Elektronski mediji pokušavaju da održe korak sa željama publike koja se već okreće novim multimedijima. Izlaz se pronalazi u stereo programu.13 -15. 45. nezavisni izdavači. Ipak. kao i drugim specifičnim prednostima poput: prenosivosti. blogovi.dostupne samo eliti. Nekada se o mogućnostima medija govorilo kao o dogaĎaju o kome u podne slušamo na radiju šta se dogodilo. nego se informisati putem interneta. ali istovremeno ne smeju da zanemare značaj profesionalnog novinarstva. može sama da bira informacije o dogaĎajima koji je zanimaju. sa štampom se ne dogaĎa ništa loše. komentar. tranzistorskoj revoluciji i ugradnji radio aparata u automobile. tako će vremenom i cene interneta i kompjuterske opreme postajati sve niže. pa je peni štampa informacije učinila dostupnim. 2007. pravi svoju sopstvenu agendu. javnost dobija kompletnu informaciju u istom trenutku (vest. mogući razvoj dogaĎaja). i apelovao na tradicionalne medije da moraju biti više otvoreni ka novim pristupima kao što je uključivanje “graĎanskih novinara”. neposrednosit korišćenja. Devedesete godine prošlog veka donose mu velike promene.

Isti ti ureĎaji omogućavaju nam selektivnost i vremensku nezavisnost u slušanju radija. televizijskom spektaklu (u realnom vremenu milionima gledalaca prenosi dogaĎaje koji su u toku). što nije slučaj sa televizijom i video servisima. za slušanje radija je dovoljna bilo kakva Internet veza. laptopa i ličnih medija plejera. pa tako selektivno izveštavaju o pojava u društvu i na taj način utiču na promenu stavova publike. tzv.moć slike Ipak. koji su istovremeno televizijski prijemnici i snažni personalni računari. temelji se na direktnom prenosu dogaĎaja. ti servisi korisnicima stvaljaju na raspolaganje ogromne muzičke baze podataka. Dejstvo televizije. Prelaskom na Internet. koja je krajem XX veka u tehničko-tehnološkom smislu ušla u fazu proizvodnje tzv. Bežične tehnologije serviraju audio i video sadržaj u realnom vremenu na ureĎaje poput mobilnih telefona. u stvari selekcioniše ponuda izvora informacija i tema koje će postati public issus – pitanja u centru javne rasprave i pažnje javnosti. Prema teoriji „‟agenda setting‟‟ masovni mediji sposobni su da uspostavljaju dnevni red (agendu) u okviru javne i političke komunikacije. Razvoj prenosnih ureĎaja. u kombinaciji sa lakoćom razmene audio sadržaja. Ipak.danas je njegova pozicija vrlo ugrožena. utiče na individualni i socijalni život i ponašanje ljudi. lokalizacije i oglašavanja. treba imati u vidu da će zadržati glavne prednosti: ne zahteva (punu) pažnju slušaoca i ne pravi razlike izmeĎu socijalnih i obrazovnih grupa. televizija. Osim personalizovanih muzičkih radio stanica.Paralelno. informacije i vrše socijalno povezivanje prema muzičkim preferencijama. više nego drugi mediji masovnog komuniciranja. već o čemu da mislimo. 6. Postoje različite pretpostavke kako će dalje izgledati sudbina radija. najspektakularnijeg elektronskog produžetka naših čula. tele(kom)pjutera ili Web TV. Korisnici medijskih sadržaja prividno imaju mogućnost izbora. postavljaju se pitanja kontrole sadržaja. naterala je muzičku industriju da preispita osnove na kojima eksploatiše svoje proizvode. radio je doživeo diverzifikaciju. Jer putem dnevnog reda se. Masovni mediji potenciraju i ponavljaju takve teme. pa se u potonjoj diskusiji razmatra i ko bi mogao (ili morao) 10 . Štaviše. Televizija . Dok je radio tradicionalno bio jedini globalno rasprostranjen izvor mobilne zabave i informacija – skoro da nema tačke na planeti van domašaja radio signala . Smatra se da nam masovni mediji ne nameću šta. ali samo u okviru već odabranih informacija.

povezane stranice i dokumente World Wide Weba. B92 i još nekoliko programa. radiodifuzna televizija. Dok jedni govore o televiziji koja će uspeti da trku sa internetom. akademskih. poslovnih i vladinih mreža koje meĎusobno razmenjuju informacije i usluge kao što su elektronska pošta. Vremenom su se povećavale brzine pristupa. za samo 3$ mesečno. Za sada se može pratiti RTS. a konkretno CNN televiziju “prenosi” tridesetak mobilnih operatera u različitim zemljama. što je dovelo do plaćenih video servisa.tim povodom nešto da učini. Komunikologija . koje isporučuje uz osnovni. u svojoj Internet varijaciji. Tradicionalna. MeĎutim. 7. ako ne dobije. koristi CNN: na svom sajtu oni nude video sadržaje objavljene na televiziji. se oduvek finansirala od reklama (sa izuzetkom javnih i državnih). besplatan. onda bar “trči” neko vreme uporedo. pa neki autori smatraju da će ona voditi bitku do istrebljenja sa računarom. i potrebe kornsnika za kvalitetnijim servisom bez reklama. kada publika posledice problema u društvu svakodnevno oseća na sopstvenom primeru. 6 Zorica Tomić . chat i prenos datoteka. tada moć medija opada bez obzira na pokušaj manipulacije. Tako je već spomenuti CNN potpisao ugovor sa provajderom Pajplajn. 6 Budućnost televizije zavisiće od novi tehnologija. ali gledalac mora prvo da odgleda reklame. Čigoja štampa . kroz različita tehnička rešenja koje se pojavljuju na tržištu. Moderne 3G mreže nude televizijski program na mobilnim telefonima treće generacije. 2000 11 . u visokom kvalitetu. sadržaj. koja omogućava gledaocima CNN video reportaže i snimke bez reklama. Druga dodirna tačka televizije i novih medija je mobilna televizija. drugi su mišljenja da televizija i veb već sada izgledaju isto. U Srbiji. Moblina Telefonija Srbije (MTS) je pre par godina predstavila svoju 3G mrežu koja omogućava gledanje televizije. Ovaj model. To je "mreža svih mreža" koja se sastoji od miliona kućnih. Internet Internet je javno dostupna globalna paketna mreža podataka koja zajedno povezuje računare i računarske mreže korišćenjem istoimenog protokola (internet protokol=IP).

vezama kablovske tv itd.protokol. Bračni par iz rizone je poslao reklamnu poruku hiljadama učesnika o njihovoj advokatskoj firmi. moraju da budu zadovoljena dva uslova: . 83-106. godine je poslata prva komercijalizovana poruka. odnosno zaraĎuje novac. kao marketinga i promocije. 2007. godine.13 -15. ili sa onima sa kojima dele zajednička interesovanja. Broj racunara i korisnika Interneta se povecava svaki dan eksponencijalnom brzinom.Ranijih godina Internet nije bio toliko pogodan za poslovnu komunikaciju. porodicom.Internet je komunikacioni kanal. 7. kolegama. Jedina stvar koja se rešava na centralizovani nacin na mreži su adrese. Za veoma kratko vreme je stekao popularnost i danas ima preko 700 miliona 7 Larisa Čović. pošto svaki racunar mora imati jedinstven identifikacioni broj. čak i nezamisliv. «Osnovi komunikologije». Od tada je Internet postao mesto na kome može i da se posluje. 45.Danas Internet predstavlja jedan od najvažnijih alata savremenog poslovanja. telefonskim linijama. Internet je mreža od više desetina miliona racunara medjusobno povezanih na razlicite nacine: u lokalnim mrežama.7 Internet je globalna svetska racunarska mreža na koju je prikljucen ogroman broj racunara. Zasniva se na sistemu automatskog obaveštavanja. Eksplozija interneta počela je posle 1990.Svaki racunar mora imati jedinstvenu adresu u mreži i . Povećava efikasnost i optimizaciju procesa poslovanja. str. svaki racunar u ovoj mreži može komunicirati sa bilo kojim drugim racunarom prikljucenim na mrežu. satelitskim vezama. Banja Luka. Facebook Facebook (FB) je danas najmoćnija društvena mreža.Računari za medjusobnu komunikaciju moraju koristiti jedinstveni „jezik“. Internet je samo prakticna realizacija „nemoguceg“ povezivanja stotina miliona racunara u jedinstvenu mrežu. Branimir Čović. Da bi se to obezbedilo. Svako vlasnik racunara samostalno bira na koji ce se nacin prilkjuciti na mrežu.1. 12 . koje ce njene sadržaje prenositi ili šta ce slati drugima. Lansirana u februaru 2004. kao komunikaciona platforma koja povezuje ljude sa njihovim prijateljima. godine i danas se može slobodno reći da živimo u doba Interneta. Davne 1996. a sa njegovim naglim razvojem poslednjih godina on se sve češće naziva i multimedijalnim kanalom. razlicitim vrstama kablova. bez obzira na nacin povezivanja na Internet.

8 7. Komunikologija . amaterski video i autorske snimke.000. sa svojim drustvom. bez ograničenja. Jutjub (eng. video materijala. 2000 13 . Decembar 2006 Zorica Tomić . kako stvari stoje. filmske i tv klipove. oni tome moraju pristupiti strateški i u skladu sa njihovom kompletnom komunikacijom. koga je pre nekog vremena kupio Gugl. 7.9 8 9 Milovan Vuković. Twiter je jedinstvena komunikacijska platforma i dragoceni izvor informacija o organizacijama.) Poslednji podaci za Srbiju govore o oko 3. Facebook ljudi koriste za komunikaciju sa svojim najblizima. Facebook je postao značajno komunikacijsko oruĎe. Od septembra 2006. Tehnički fakultet u Boru univerzitet u Nišu.000 otvorenih naloga je web site socijalnog umrezavanja. razmunjuju slike i klipove i mnoge zivotne situacije.2. Ovaj servis omogućava bilo kome da podeli svoj video materijal sa ostatkom sveta. Gugl Video već sada indeksira Jutjub sadržaj. svako ko ima preko 13 godina i ima validnu e-mail adresu moze da postane facebook korisnik. komentara. ukoliko opštine i gradovi žele da budu prisutni i na ovom društvenom mediju. Čigoja štampa . integracija sa Jutjuba je samo pitanje vremena.Youtube) Najpoznatiji servis na Internetu je Jutjub. fotografija. Twitter Twitter (TW) je trenutno u Srbiji najbrže rastuća društvena mreža. Sadržaj uključuje muzičke spotove. U svetu. a i kod nas.3. Ipak. Da je Gugl bacio oko na ovoj tržišni segment jasno je još od pokretanja Gugl Video servisa pre nekog vremena. Uvod u kultura komunikacije. anketa u realnom vremenu i to potpuno besplatno. To je servis koji korisnicima Interneta omogućava razmenu sadržaja: linkova. Naravno. brendovima i pojedincima i koristan kanal za uspostavljanje. Tu je prisutna velika vrednost Facebook-a povezuje milione ljudi sirom sveta. održavanje i unapreĎenje odnosa sa graĎanima.korisnika (koliko je bilo ukupno korisnika Interneta 2008 godine. Ono što je sigurno je da nijedna organizacija ne može zanemariti njegov uticaj i to da su njene ciljne grupe skoro sigurno tamo.

saopšte neku vest ili prezentuju prozu i poeziju i dobiju komentare od čitalaca iz celog sveta. podeli fotografija ili neki link. svaki novi bloger ima svoje razloge upuštanja u blog avanturu.Blog Svake sekunde negde na planeti nastane novi blog. postove. zapravo. koji mogu biti tekstualni zapisi. weblog) tehnički predstavlja veb stranicu na koju jedan ili više blogera dodaju nove unose. Svaki post se drži na zasebnoj stranici gde se uvek može naći preko nepromenljivog linka. Ono što je razlika u odnosu na Facebook je da je Twitter potpuno otvorena mreža i da i ako se neko ne prati redovno sa njim se može komunicirati. blog? Blog (eng. iznesnu svoje mišljenje. ovako jezgorvitoj definiciji nedostaju dva bitna elementa: lični dnevnik podrazumeva privatnost. čime je i tekovina slobodnog. u privatnoj i poslovnoj sferi najvažnija je direktna komunikacija. a blogosfera se duplira svakih pet meseci. spremnost i otvorenost za učešće i pitanja graĎana. Šta je. blog predstavlja autentičan i necenzurisan izraz pojedinca. Od tinejdžera do izvršnih direktora.Osnovna ideja komunikacije na Twitteru je da se u 140 karaktera (dužina jednog SMS-a) prenese svojim pratiocima dobra ideja. 7. odreĎenoj grupi. što nije slučaj sa blogom – uglavnom je dostupan svima. tzv. novosti. ili reĎe. Digitalna renesansa . To ostavlja prostor da se pokaže transparentnost lokalne samouprave. drugi element je povezivanje – na svakom blogu postoje linkovi ka drugim blogovima koje povezuju stranice po raznim osnovama. da preporuka. razmišljanja. Ipak. itd. Ipak. 14 . da i bez tehničkog znanja. postavi pitanje.4. Besplatni blog servisi kao što su Guglbloger ili Vordpres danas omogućavaju svima. ali i direktnu komunikaciju sa graĎanima i rešavanje njihovih problema. Lokalne samouprave ga sve više koriste za brzo širenje informacija. slike ili video. Gledano u širem društvenom kontekstu. pozove na dogaĎaj. Zanimljiva razlika izmeĎu dnevnika i bloga je i redosled zapisa: blog se prikazuje (i uglavnom čita) od poslednjeg zapisa. demokratskog društva u kome nastaje. Twitter se najlakše može objasniti kao servis preko koga se sa zajednicom deli ono što je zanimljivimo u vašoj okolini i za vašu zajednicu.

prevnestveno meĎunarodne razgovore. CET .7.5. gde su dugo dominirali nacionali telefonski servisi.skype.10 10 Mihailo orić . naročito u Evropi. besplatnim razgovorima u mreži i jako niskim tarifama za spoljne. 2007 15 . korišćenjem VoIP-a. predstavljaju ozbiljnu konkurenciju telekomima. Skajp. Komunikacija i novi mediji . Skajp Poslednji veliki proboj na tržište napravio je Skajp (www. kao i druga VoIP rešenja.com) softver za telefoniranje preko Interneta.

usled stalnog bombardovanja informacijama . Sve će se svoditi na kratke SMS poruke. ratovima i smenama vladara i pružale prednost malobrojnima koji su raspolagali tim informacijama . Naravno . uz pomoć elektronskih medija stvaraju nove pravce društvenih kretanja. nego i na ljudsko društvo uopšte. Moderno informatičko doba stvorilo je od nas . često može dovesti do prezasićenosti. Svako je dovoljan sam sebi . Pre je čovek upravljao medijima i izvlačio korist iz njih. koje se javlja kao pandan javnom mnjenju. Nekad su telegrafske žice prenosile informacije o prispeću robe. Beži od neposredne . virtuelno mnjenje.8. menjajući vrednosne sisteme. bez ikakve emocije. to nije slučaj sa svim ljudima. 16 . žudeći za kontaktom. koji je dobijen javnim komunikacionim procesom i uz aktivno učešće medija i graĎana u njegovom kreiranju. licem u lice . on egzistira u ubeĎenju da je njegov um jedino što poznaje. Sve ostalo. dok nove informacione tehnologije. Odvojen od stvarnog sveta . Moderni softveri i sajtovi za socijalno umrežavanje on line. moderan čovek postaje sebičan. nisu u stanju razlučiti koje su im informacije korisne a koje ne . Došao je do toga da više nije u stanju normalno da komuniciraju sa drugim ljudima oči u oči . na sate i sate provedene na četu . Ljudi. Istini za volju. komunikacije. njegovo individualno ja je njegova celokupna realnost . On više nije u stanju kritički posmatrati svet oko sebe . dok danas svi korisnici Interneta imaju neograničene pogodnosti. to su uglavnom pripadnici starije generacije .To informatičko obilje. Zaključak Novi komunikacioni mediji bez sumnje imaju veliki uticaj ne samo na meĎuljudsku komunikaciju. Utapa se u globalno. ne individualce . Javno mnjenje je skup mišljenja i stavova o odreĎenom društvenom problemu ili situaciji. Postoji još opasnija mogućnost. iako korisno. odvojili su čoveka od stvarnog života. ne može postojati . dok se danas prilagoĎava modernim komunikacionim tehnologijama. Ali. a kako njihovo vreme tek dolazi može se samo pretpostaviti kako će izgledati komunikacija u budućnosti. mladi sve više za komunikaciju koriste nove komunikacione tehnologije. na razmenu raznoraznih aplikacija na sajtovima tipa Fejsbuk ili Majspejs . Inovativne tehnologije se pojavljuju tolikom brzinom da se ljudi često ne mogu snaći i uklopiti u nove informacione tokove. još uvek je većina onih koji komuniciraju neposredno sa drugim ljudima. nego egoiste . da je od nas stvorilo Solipsist . društvenu strukturu i karakter javnog mnjenja . moderan čovek u suštini beži od njega . ono što je izvan njega. Čini se kao da. odnosno njegova virtuelna verzija .

Literatura 1. Tehnički fakultet u Boru univerzitet u Nišu. Milovan Vuković. Decembar 2006. Čigoja štampa . «Osnovi komunikologije». str. 158 – 170 2. 2000 17 . 2007. Banja Luka. Komunikacija i novi mediji . 4. Galogaža Milan. Komunikologija . 3. Sremska Kamenica. Uvod u kultura komunikacije. Zorica Tomić . Larisa Čović.13 -15. Mihailo orić . «Komunikologija». CET . 2007 5. Branimir Čović. godine. str. 2005.9. godine.