Radno zakonodavstvo

1. Izvori radnog prava; međunarodni izvori radnog prava; unutrašnji izvori radnog
prava; međusobni odnos zakona, kolektivnog ugovora, pravilnika o radu i
ugovora o radu.
Izvore radnog prava čine pravni akti međunarodnog i unutrašnjeg prava.
Međunarodni izvori radnog prava su: akti univerzalnog karaktera (njih usvajau svetske
međunarodne organizacije kao što su ujedinjene nacije i međunarodna organizacija
rada), bilateralni međudržavni ugovori (obavezuju samo države potpisnice iz oblasti
rada).
Unutrašnji izvori radnog prava su Ustav Republike Srbije , Zakoni, podzakonska akta,
kolektivni ugovor, pravilnici o radu, itd.
2. Specifičnost rada u državnim organima; osnovna pravila o državnim
službenicima (pojam državnih službenika i pojam nameštenika; poslodavac;
primena opštih propisa o radu i posebnog kolektivnog ugovora; načela delovanja
državnih službenika).
Rad u državnim organima nije izložen delovanju načela tržišne konkurencije koja bi
poboljšala njegovu efikasnost. Zbog specifičnosti rada donet je poseban zakon za
državne službenike.
Državn službenik je lice čije se radno mesto sastoji iz delokruga državne uprave,
sudova, tužilaštva, vlade, službe narodne skupštine, I sa njima povezani opšti pravni,
informatički, materijalno – finansijski, računovodstveni I admin.poslovi.
Nameštenik je lice čiji se poslovi sastoje od pratećih pomoćno – tehničkih poslova u
državnom organu.
Poslodavac je republika srbija I zbog toga omogućava da pri prelasku iz jednog u drugi
državni organ omogućava kontinuitet radnog odnosa.
134.str. 2.3
Državni službenik je dužan da postupa u skladu sa ustavom, zakonom I drugim
propisima I pravilima struke. Mora da je nepristrasan. Niko nesme da vrši pritisak na
državnog službenika da nešto čini ili ne čini suprotno propisima. Napredovanje zavisi od
stručnosti I rezultata rada I potreba državnog organa.
3. Prava i dužnosti državnih službenika; sprečavanje sukoba interesa.
Državni sl ima pravo na uslove rada koje mu neće ugroiti zadravlje I život. Ima pravo na
tehničke uslove potrebne za rad I na zaštitu od svih vrsta ugrožavanja. Ima pravo na
platu, GO, da bude član sindikata, profesionalnog udruženja. Državni sl ima pravo žalbe
na reženje u roku od 8 dana.

Državni službenik je dužan da izvrši usmeni nalog pretpostavljenog izuzev ako smatra
da se nalog kosi za zakonom. Dužan je da po pismenom nalogu obavlja poslove I koji
mu nisu u opisu radnog mesta. Dužan je da čuva službenu tanu ili drugu tajnu. Dužan je
da poštuje radno vreme.
Državni službenik ne sme da primi poklon u vezi sa vršenjem svojih poslova izuzev
protokolarnog ili prigodnog poklona manje vrednosti, niti bilo kakvu uslugu za sebe ili
druga lica. On ne sme da osnoju privredno društvo, javnu službu, niti da se bavi
preduzetništvom. Na državne sl na položaju primenjuje se zakon o sprečavanju sukoba
interesa.
4. Vrste radnih mesta državnih službenika.
Položaj je radno mesto na kome državni službenik ima ovlaštenja I odgovornosti u vezi
sa vođenjem I usklađivanjem rada u državnom organu. Položaj se stiče postavljenjem
od strane vlade ili nekog drugog državnog organa.
Izvršilačka radna mesta jesu sva radna mesta koja nisu položaji, uključujući I radna
mesta rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica.(šefovi odseka,načelnik odeljenja,
rukovodilac grupe itd).Razvrstavaju se po zvanjima u zavisnosti od složenosti radnih
mesta.viši savetnik,samostalni savetnik, savetnik,mlađi savetnik,saradnik,mlađi
saradnik,referent,mlđi referent.
5. Popunjavanje slobodnih radnih mesta (uslovi za zaposlenje; dopuštenost i način
popunjavanja radnog mesta; trajanje radnog odnosa; probni rad; popunjavanje
položaja; prestanak rada na položaju; posledice prestanka rada na položaju).

6. Ocenjivanje i napredovanje državnih službenika.
Cilj ocenjivanja je otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu državnih službenika,
podsticanje na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravilno odlučivanje o
napredovanju i stručnom usavršavanju. Ocene se ne zadovoljava, zadovoljava, dobar,
ističe se, naročito se ističe.
Državni službenik može napredovati: premeštajem na neposredno više izvršilačko radno
mesto ili postavljenjem na položaj ii viši položaj, u istom ili drugom državnom organu.

7. Premeštaj državnih službenika zbog potrebe rada.
Državni službenik može zbog potrebe rada da bude trajno ili privremeno premešten na
drugo odgovarajuće radno mesto u istom državnom organu ili privremeno premešten u
drugi državni organ. Za premeštaj zbog potrebe rada nije potrebna saglasnost državnog
službenika.

8. Stručno usavršavanje i osposobljavanje (stručno usavršavanje; dodatno
obrazovanje; stručni ispit; stručno osposobljavanje - pripravništvo).
Državni službenik ima pravo I dužnost da se stručno usavršava prema potrebi državnog
organa. Sredsta za usavršavanje obezbeđuje budžet RS.
Državnom službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za državni
organ. Državni službenik se bira na internom konkursu, troškove obrazovanja snosi
država. Po završetku obrazovanja dvostruko duži perid treba da odradi u državnom
organu ili mora jednokratno platiti troškove školovanja.
Državni službenici koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme moraju imati položen
državni stručni ispit. Sem onih koji su obavezni da polažu pravosudni ispit.
Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci I osposobljava se za
samostalni rad. Godinu dana pripravnik za fakultet, devet meseci za višu, šest meseci za
srednju. Rukovodilac određuje mentora pripravniku koji pomaže u osposobljavanju
pripravnika I daje pismeno mišljenje nakon pripravničkog staža. Pripravnik treba da
položi državni stručni ispi do kraja pripravničkog staža.
9. Odgovornost državnih službenika (disciplinska odgovornost; disciplinske kazne;
disciplinski postupak; udaljenje s rada; zastarelost; odgovornost za štetu).
Disciplinska odgovornost za lakše I teže povrede radne dužnosti.
Disciplinske kazne za lakše povrede radne dužnosti 20% sa plate za taj mesec. Za teže
povrede radne dužnosti 20% - 30% sa plate do 6 meseci, zabrana napredovanja do 4
god., prestanak radnog odnosa.
Postupak pokreće rukovodilac I može osnovati disciplinsku komisiju koji pokreće I vodi
disciplinski postupak umesto njega. Na postupku se vodi usmena rasprava na kojoj
državni službenik može izneti svoju odbranu lično ili preko zastupnika.
Državn službenik protiv koga se vodi disciplinski postupak za težu povredu radne
dužnosti moše se rešenjem udaljiti sa radnog mesta do okončanja postupka.
Zastara za lakšu povredu radne dužnosti je 6 meseci od dana izvršene povrede, a
vođenje postupka zastareva protekom jedne godine. Za težu povredu radne dužnosti
protek jedne godine ili dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.
Državni službenik je odgovoran za štetu koju prouzrokuje nepažnjom ili nemarom I mora
je nadoknaditi. Za štetu koju državni službenik napravi trećem licu odgovara Republika
Srbija.

10. Prestanak radnog odnosa.
-

Protekom vremena na koji je radni odnos zasnovan

-

Sporazumom

-

Otkazom (npr. Zbog teže povrede radne dužnosti)

-

Po sili zakona

-

Na drugi način odrešen Zakonom o državnim službenicima ili posebnim
zakonom.

11. Prava državnih službenika pri promeni uređenja državnih organa.
Prilikom preuređenja državnih organa pre neko što državnom službeniku prestane radni
odnos ima pravo na premeštaj na drugo slobodno i odgovarajuće radno mesto. Uz
saglasnost državnog službena može se premestiti i na niže radno mesto.
Neraspoređenom državnom službeniku sleduje plata 65% i to najduže 6 meseci posle
toga roka ili će biti raspoređen ili će dobiti otkaz.
12. Odlučivanje o pravima i dužnostima državnih službenika (odlučivanje u prvom
stepenu; žalbene komisije).
U prvom stepenu odlučuje rukovodilac ili može ovlastiti visokoobrazovanog službenika
sa najmanje 5 god radnog iskustva u službi.
Žalbena komisija odlučuje o žalbama u roku od 30 dana. Protiv odluke žalbene komisije
može da se pokrene upravni spor.
13. Uređenje kadrovskog sistema (kadrovski plan; Služba za upravljanje kadrovima;
Centralna kadrovska evidencija; Visoki službenički savet).
Kadrovski plan se sastoji od prikaza broja državnih službenika na neodređeno vreme
prema radnim mestima u godini za koji se kadrovski plan donosi. Od prikaza broja
pripravnika čiji se prijem planira I broja državnih službenika na određeno vreme čiji se
prijem planira zbog povećanog obima poslova.
Službu za upravljanje kadrovima formira vlada I odgovorna je za oglašavanje slobodnih
radnih mesta, organizuje stručna usavršavanja, pruža stručnu tehničku pomoć Visokom
službeničkom savetu.
Centralnu kadrovsku evidenciju vodi služba za upravljanje kadrovima, I vodi internu
evidenciju tržišta rada u državnim organima.
Zakonom o državnim službenicima obrazovan je Visoki službenički savet koji ima devet
članova I imenuje ih vlada na period od 6 godina. Visoki službenički savet donosi kodeks
ponašanja, određuje kakve se stručne osposobljenosti , znanja I veštine ocenjuju u
izbornom postupku I određuje način njihove provere.

14. Posebna pravila o nameštenicima.
Br nameštenika se određuje pravilnikom. Nameštenik zasniva radni odnos ugovorom o
radu. Odredbe Zakona o državnim službenicima koji se odnosi na premeštaje odnosi se
I na nameštenike.
15. Nadležnost upravne inspekcije.
Upravni inspector nadzire: 1. usklađenost pravilnika sa zakonom I drugim propisima, 2.
usklađenost popunjenosti radnih mesta sa pravilnikom I kadrovskim planom, 3.
zakonitost sprovođenja internog I javnog konkursa, 4. zakonitost premeštaja,
napredovanja državnih službenika, 5. blagovremenost dostavljanja podataka za
centralnu kadrovsku evidenciju, 6. druga pitanja u vezi radnod odnosa u državnim
organima.
16. Plate državnih službenika i nameštenika.
Plata državnih službenika I nameštenika sastoji se iz osnovne plate I dodatka na platu.
Postoji 13 platnih grupa za državne službenike I 6 za nameštenike.
17. Radni odnosi u organima lokalne samouprave; prijem u radni odnos; pripravnici;
raspoređivanje, preuzimanje i upućivanje; dužnosti zaposlenih i postavljenih lica;
plate; odgovornost zaposlenih i postavljenih lica; prestanak radnog odnosa;
ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih i postavljenih lica; nadležnost upravne
inspekcije.
O pravima I odgovornostima zaposlenih odlučuje funkcioner koji rukovodi organom.
U radni odnos može da se primi lice: 1. Da je državljanin RS, 2. da je punoletno, 3. da
ima opštu zdravstvenu sposobnost, 4. da ima propisanu stručnu spremu, 5. da nije
osuđivan, 6.
Pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u svojoj struci.
Funkcioner može zaposlenog premestiti na drugo radon mesto u tom organu ili ako se
dva funkcionera saglase zaposleni se može premestiti u drugi organ.
Da izvršava nalog rukovodioca organa sem u slučajevima kada bi izvršenje naloga
predstavljalo krivično delo I o tome treba da obavesti viši organ.
Plate se obračunavaju na osnovu Zakona o platama u državnim organima I javnim
službama.
Za svoj rad odgovaraju materijalno I disciplinski.

Prestanak radnog odnosa
Zaposleni se mogu pismeno obratiti funkcioneru koji rukovodi organom radi ostvarivanja
i zaštite svojih prava. U roku od 15 funkcioner treba da im odgovori. Ako nisu zadovoljni
odgovorom mogu se obratiti nadležnom sudu.
Upravna inspekcija vrši nadzor nad primenom propisa o pravima I obavezama
zaposlenih u organima lokalne samouprave.
18. Opšti propisi o radu (Zakon o radu); prava zaposlenih; obaveze zaposlenih i
obaveze poslodavca; zabrana diskriminacije.
Individualna prava zaposlenih: pravo na odgovarajuću zaradu, pravo na bezbednost I
zaštitu na radu, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na zaštitu integriteta, prava u
slučaju bolesti, smanjene radne sposobnosti, penzije, pravo na materijalno obezbeđenje
za vreme nezaposlenosti,
Kolektivna prava zaposlenih: pravo na udruživanje, pravo na učestvovanje u
pregovorima za zaključivanje kolektivnog ugovora, pravo na mirno rešavanje sporova,
pravo na konsultovanje.
Obaveze zaposlenih: da savesno I odgovorno obavlja poverene mu poslove, poštuje
organizaciju rada, obavesti poslodavca o okolnostima koje mogu da utiču na obavljanje
poslova,
Obaveze poslodavaca: Zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, obezbedi uslove za
rad, itd
Zabrana diskriminacije
19. Zasnivanje radnog odnosa (uslovi za zasnivanje radnog odnosa; način
zasnivanja radnog odnosa; pregovaranje; ugovor o radu; stupanje na rad; radna
knjižica; posredovanje u zapošljavanju).
Opšti uslov za zasnivanje radnog odnosa je najmanje 15 god. Života ali uz saglasnost
roditelja ili staratelja. Posebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa odrerđuju se zakonom
ili pravilnikom o organizaciji I sistematizaciji poslova.
Način zasnivanja radnog odnosa obuhvata pregovaranje kandidata I poslodavca,
zaključenje ugovora o radu I stupanje na rad.
Pregovaranje
Ugovor o radu ko potpisuje I šta treba da sadrži.
Stupanje na rad.
Radna knjižica je javna isprava. Nalazi se kod poslodavca dok traje radni odnos.

Posredovanje u zapošljavanju. Poslodavac je u obavezi da prijavi potrebu za
zapošljavanjem Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Poslodavac ima pravo da zaposli
lice I bez posredovanja Naconalne službe za zapošljavanje.
20. Vrste radnog odnosa (radni odnos na neodređeno vreme; radni odnos na
određeno vreme; probni rad; radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim
rizikom; radni odnos sa nepunim radnim vremenom; pripravnici).
Radni odnos na neodređeno vreme.
Radni odnos na određeno vreme.
Probni rad može da traje najduže 6 meseci, a može se I pre otkazati sa otkaznim rokom
od njmanje 5 dana.
Pod poslovima sa povećanim rizuikom podrazumevaju se teški fizički poslovi, poslovi
koji se obavljaju pod zemljom ili pod vodom, pri visok ili niskim temperaturama, pod
dejstvom štetnih zračenja, itd.
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom može da se zasnuje na određeno I
neodređeno vreme. Zaposleni ima prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu
provedenom na radu. Zaposleni sa nepunim radnim vremenom može da zasnuje radni
odnos kod drugog poslodavca da bi ostvario puno radno vreme.
Pripravnik radni odnos zasniva prvi put u svojoj struci. Pripravnički staž je vreme koje je
potrebno za osposobljavanje za samostalan rad.
21. Radno vreme (puno radno vreme; nepuno radno vreme; skraćeno radno vreme;
prekovremeni rad; raspored radnog vremena; preraspodela radnog vremena;
noćni rad i rad u smenama).
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, a za zaposlena ispod 18 god života do 35
časova nedeljno.
Nepuno radno vreme je kraće od 40 časova nedeljno.
Za zaposlene na naročito teškim poslovima I štetnim po zdravlje skraćuje se radno
vreme srazmerno štetnom dejstvu najviše 10 časova nedeljno.
Prekovremeni rad je kada se radi duže od punog radnog vremena. Prekovremeni rad
nemože da traje duže od 8 časova nedeljno, niti duže od 4 časova dnevno po
zaposlenom.
Raspored radnog vremena. Radna nedelja traje 5 dana po 8 časova dnevno. Zbog
potrebe posla može se I drukčije rasporediti radna nedelja.
Preraspodela radnog vremena. Zbog potrebe posla poslodavac može da u kalendarskoj
godini preraspodeli radno vreme tako da u periodu od šest meseci prosek ne bude duži
od punog radnog vremena. Znači da se u jednom periodu radi duže a u drugom kraće.

Rad noću se smatra od 22 do 6 ujutru. Nemože se raditi više od jedne radne nedelje
noću, sem uz pismenu saglasnost zaposlenog.
22. Odmori i odsustva (odmor u toku dnevnog rada; dnevni odmor; nedeljni odmor;
godišnji odmor; plaćeno i neplaćeno odsustvo; mirovanje radnog odnosa).
Za puno radno vreme 30 min dnevno. Za zaposleni koji rade duže od 4 časova a kraće
od 6 časova 15 min odmora. Za zaposlene koji rade prekovremeno najmanje 10 časova
45 min odmora. Vreme odmora uračunava se u radno vreme.
Dnevni odmor je između dva puna radna vremena u trajanju od najmanje 12 časova.
Nedeljni odmor je u toku radne nedelje, I traje najmanje 24 časa neprekidno.
Godišnji odmor posle 6 meseci neprekidnog rada. 20 radnih dana minimum koji se
uvećava (staž, radno mesto, stručna sprema, itd.)
Na plaćeno odsustvo u toku godine zaposleni ima pravo ukupno 7 dana. Porođaj
supruge, bolest užeg člana porodice, sklapanje braka,
Poslodavac može odobriti na zahtev zaposlenog Neplaćeno odsustvo. Za vreme tog
perioda zaposlenom miruju prava I obaveze iz radnog odnosa.
Radni odnos može mirovati zbog odsluženja vojnog roka, izbora na neku funkciju, zbog
odsluženja kazne zatvora do 6 meseci. Po prestanku razloga mirovanja radnog odnosa
u roku od 15 dana zaposleni treba da se vrati na rad kod poslodavca na isto ili drugo
odgovarajuće radno mesto.
23. Zaštita zaposlenih (opšta zaštita; zaštita omladine; zaštita materinstva;
porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta; odsustvo sa rada radi
posebne nege deteta ili druge osobe; neplaćeno odsustvo sa rada dok dete ne
navrši tri godine života; zaštita invalida; zaštita ličnih podataka; obaveštenje o
privremenoj sprečenosti za rad).

24. Zarada, naknada zarade i druga primanja (zarada; minimalna zarada; naknada
zarade; naknada troškova; druga primanja).
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom.
Zarada se sastoji od zarade za obavljeni rad I vreme provedeno na radu I nagrade,
bonusi, itd. Zarada za obavljeni rad I vreme provedeno na radu sastoji se iz osnovne
zarade, dela zarade za radni učinak, uvećane zarade.
25. Višak zaposlenih.

26. Naknada štete.

27. Udaljenje zaposlenog sa rada.
28. Izmena ugovora o radu (izmena ugovorenih uslova rada; premeštaj u drugo
mesto rada; upućivanje na rad kod drugog poslodavca).
29. Prestanak radnog odnosa (razlozi za prestanak radnog odnosa; sporazumni
prestanak radnog odnosa; otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog; otkaz
ugovora o radu od strane poslodavca; posebna zaštita od otkaza ugovora o radu;
otkazni rok i novčana naknada; nezakonit prestanak radnog odnosa).
30. Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih (odlučivanje o pravima i obavezama
zaposlenog; zaštita pojedinačnih prava; rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog
odnosa).
31. Rad van radnog odnosa (privremeni i povremeni poslovi; ugovor o delu; ugovor o
stručnom osposobljavanju i usavršavanju; dopunski rad; samozapošljavanje).
32. Sindikalno organizovanje zaposlenih (sindikat; reprezentativnost sindikata;
utvrđivanje reprezentativnosti sindikata; pravna i poslovna sposobnost sindikata).
33. Nadležnost inspekcije rada.
34. Socijalno osiguranje; penzijsko i invalidsko osiguranje; osiguranje za slučaj
nezaposlenosti; zdravstveno osiguranje.