Osnovi sistema Evropske unije

1. Specifičnosti EU kao subjekta u međunarodnim odnosima.
EU je međunarodna organizacija, nadnacionalna orgnizacija, sadrži neke elemente
državne organizacije, pravna akta EU imaju prednost nad nacionalnim pravom.
EU nema svojstvo pravnog lica za razliku od evropskih zajednica koje su bile osnov
njenog nastanka.
2. Države članice i države kandidati za prijem u članstvo EU.
27 članica: Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Velika
Britanija, Irska, Danska, Grčka, Španija, Portugalija, Švedska, Finska, Austrija,
Poljska, Češka, Slovačka, Estonija, Letonija, Litvanija, Slovenija, Mađarska, Kipar,
Malta, Bugarska, Rumunija.
Kandidati za prijem: Turska, Hrvatska I Makedonija.
3. Vanevropske zemlje i teritorije koje su pridružene EU.
Koje imaju posebne odnose sa državama članicama Danskom, Francuskom,
Holandijom I Velikom Britanijom a to su: Grenland, Nova Kaledonija, Zavisne
teritorije, Valis I Futunska ostrva, Francuska polinezija, Južne I antarktičke francuske
teritorije, Majote, Sjen Pjer I Mikelon, Abura, Holandski Antili, Bonare, Kuaračo,
Saba, Sen Eustasijus, Sen Mertin, Angija, Kajmanska ostrva, Foklandska ostrva,
Južna Džordžija, Južnosen Britanske antarktičke teritorije, Britanske teritorije
indijskog okeana, ostrva turks I Kaikos, Britanska devičanska ostrva, Bermuda.
4. Istorijat razvoja evropskih integracionih procesa - nastanak evropskih zajednica.
Evropska zajednica za atomsku energiju,ugovor iz rima 1957-58god I Evropska
zajednica za ugalj I čelik.1951-52 god u parizu- 6 zemalja:fra.njem.italia,belgija,
lux.holand.po planu od ,9 maja 1950god (šumanova deklaracija)vazenje ovog ugovora
je 50 god. Dopunnom ovih ugovora utvrđena je Evropska unija. 1992 potpisan ugovor o
osnivanju
evropske
unije
Mastriht-Holandija(cilj
uspostavljanje
zajedničkog
tržišta,ekonomska
I
mon.unija,nadležnost
EU
iz
oblasti
konkurencije,trgovinepoljopr.,ribarstva I dr.
5. Osnivački akti EU.
6. Reformski ugovor EU (Lisabonski ugovor).13.decembae 2007god.
Pošto se na referendumu u Francuskoj I Holandiji nije izglasan Ugovor o Ustavu
Evropske Unije blokiran je dalji process evropskih integracija. Reformskim ugovor
otklanjanju se institucionalne prepreke za proširenje EU I omogućava veću efikasnost I
bolju funkcionalnost EU. Reformski ugovor treba da se ratifikuje u parlamentima zemalja
članica. Reformskim ugovorom se u buduće odluke u savetu ministara donositi većinom
a ne jednoglasno. Uvodi se sistem dvostrukog odlučivanja a to je 55% država koje

predstavljaju 65% populacije EU. Uvodi se funkcija predsednika EU na mandate od 2
god.
7. Osnivački ugovori EU koji su na snazi.
Aneks ugovora Evropske zajednice za ugalj I čelik. Ugovor o osnivanju Evropske
zajednice za atomsku energiju. I svi kasniji aneksi, protokoli, deklaracije koji se objavljiju
u Sl.glasniku EU, kao I svi pojedinačni ugovori o pristupanju zemalja članica EU.
8. Postupak u vezi sa izmenama i dopunama ugovora na kojima se zasniva EU.
Predlog za izmenu može da podnese Savetu svaka država članica ili komisija. Ako se
savet posle konsultovanja sa evropskim parlamentom saglasi sa inicijativom, saziva se
konferencija vlada članica radi zajedničkog utvrđivanja izmena koje treba da se usvoje.
Izmene stupaju na snagu kada ih ratifikuju parlamenti zemalja članica.
9. Organi EU.
Evropski savet, Evropski parlament, Savet, Komisija, Sud Pravde, Finansijski Sud.
10. Delokrug Evropskog saveta.
Evropski savet čine šefovi država članica,njegovog presednika koji se bira na 2,5 god. I
presednika Komisije s tim sto u njihovom radu ucestvuje I visoki prestavnik EU. Delokrug
I način rada nije strogo regulisan. Evropski savet je u presudnim trenucima imao
odlučujući pozitivan uticaj. Zasedaju najmanje dva puta godišnje u Briselu.
11. Delokrug Evropskog parlamenta.
Max.751 poslanika.država članica može imati najmanje 6 a najviše 96 poslanika.
Mandat traje 5 god. Sedište parlamenta je u Strazburu. Poslanici su grupisani po
ispreplitanoj političkoj a ne nacionalnoj pripadnosti. Zajedno sa savetom usvaja nacrt
budžeta I usvaja zakonske akte..Ima zakonodavnu funkciju, Vrši kontrolu izvršne vlasti,
Saveta I Komisije,bira evropskog obdusmana na period 5 god...Može da izglasa
nepoverenje Komisiji.Zaseda drugog utorka u martu
12. Delokrug Saveta EU (Savet ministara).
Čine ministri država članica što znači da se članovi saveta menjanju u zavisnosti o kojoj
oblasti je reč. Postoji devet različitih oblasti Saveta I to: Savet za ekonomske I
finansijske poslove, Savet iz oblasti pravosuđa I unutrašnjih poslova, Savet iz oblasti
zapošljavalja socialne politike zdravstva I zaštite potrošača, Savet za oblast
konkurencije, Savet za oblast transporta telekomunikacija energije, Savet za oblast
poljoprivrede I ribolova, Savet za oblast zaštite životne sredine, savet za oblast
obrazovanja omladine I kulture. Sedište savetaa je u Briselu.
13. Delokrug Evropske komisije.

Komisija ima zadatak da se stara o primeni osnivačkih ugovora I drugih akata koje
donose organi EU. (Čuvar ugovora)Kandidata za presednika E:Komisije parlamentu
predlaže evropski savet
14. Delokrug Evropske centralne banke.
Evropska centralna banka je pravno lice I kontroliše izvršavanje zadataka koji su
povereni sistemu centralnih banaka država članica.cil-odrzavanje stabilnosti cena,vode
monetarnu politiku.sastoji se od Saveta ECB(koji čine članovi) I Izvršnog odbora
ECB(Guverner). Sedište joj je u Nemačkoj Frankfurt.
15. Delokrug Evropske investicione banke.
Zadatak joj je da uravnoteži razvoj zajedničkog tržišta EU.Obezbeđuje zajmovi,finansira
projekte za manje razvijene regione. Sedište u Luksemburgu.
16. Delokrug Revizorskog suda.
Vrši računovodstvenu kontrolu svih prihoda I rashoda I dostavlja izjavu o ispravnosti svih
transakcija Evropskom parlamentu I Savetu EU.
17. Nadležnost suda pravde. EU
Je nadležan da presudom odlučuje o tužbama koje podnesu države članice, savet ili
Komisija koje se odnose na povredu osnivačkih ugovora ili svakog drugog propisa koji
se odnosi na njihovu primenu. Sud ima pravo da izriče finansijske kazne.
18. Zajedničke dodirne tačke EU i Saveta Evrope kao regionalnih evropskih
organizacija.

19. Postupak pripreme propisa EU.
20. Uloga Komiteta stalnih predstavnika u fazi pripreme propisa.
Nedeljno se sastaju na nivou ambasadora država članica. Komitet ima ulogu pripreme
propisa i rešavanja spornih pitanja između država članica i priprema dnevni red za
savet.
21. Uloga Ekonomskog i socijalnog komiteta i Regionalnog komiteta u postupku
pripremanja odluka.
Ekonomski I socialni komitet ima savetodavnu ulogu i čine je predstavnici proizvođača,
potrošača, trgovaca, poljoprivrednih proizvođača, zanatlije, itd. Ekonosko socialni
komitet može imati najviše 350 članova koje imenuje savet na predlog država članica na
period od 4 god.

Regionalni komitet se bira isto kao I Ekonomsko socialni komitet I njih I ma najviše 350
članova na period od 4 god. Osnovno zadatak je da se u postupku odlučivanja uvaže
posebni interesi regiona I građana.
22. Uloga specijalizovanih komiteta u postupku pripremanja odluka.
Specializovani komiteti se obrazuju za pojedine radi pomoći u radu Saveta. Npr. Komitet
za politička pitanja, Komitet za socialnu zaštitu, idr.
23. Procedure za donošenje propisa EU.
Prvo čitanje - procedura konsultacija u Evropskom parlamentu davanje amandmana.
Drugo čitanje – ponovno davanje na usvajanje, ako se ne usvoji formira se komitet za
pomirenje. Kada se tekst usaglasi ide na tkz. Treće čitanje usvajanje.
24. Uloga sistema posebnih tela u postupku izvršenja propisa (komitologija).
To je sistem posebnih tela - komiteta koje je oformip savet iz različitih oblasti (ribarstvo,
poljoprivreda, zaštita životne sredine, itd.). Ovaj sistem je poznat i pod nazivom
komitologija. Ovi komitet učestvuju u procedurama vezanim za sprovođenje propisa EU.
Savet je ustanovio tri vrste komiteta i to: savetodavni, upravljački i regulatorni.
25. Pravo EU.
Izvori prave EU mogu se podeliti na primarne I sekundarne.
26. Primarni izvori prava EU.
Primarni izvori prave EU su: Ugovor o osnivanju EZ za ugalj I čelik, Ugovor o Evropskoj
Ekonomskoj Zajenici, Ugovor o osnivanju EZ za atomsku energiju, Ugovor o spajanju,
Ugovor o osnivanju EU, Ugovor iz Asterdama I ugovor iz Nice, I svi pojedinačni ugovori
o pristupanju EU.
27. Sekundarni izvori prava EU.
Sekundarne izvore prava Eu čine pravni akti institucija I organa EU, međunarodni
ugovori između EU I drugih država.
28. Propisi i drugi akti koje donose organi EU.
Uredbe, Uputstva, Odluke, Preporuke
29. Primena prava EU i uloga Evropskog suda pravde.
Prava EU se primenjuju kako na države članice tako I na pravna lica I fizička lica. O
poštovanju prava EU stara se Sud pravde. Pravo EU ima preimućstvo nad zakonima
država članica.
30. Pravne tekovine Zajednice.

Pod pravnim tekovinama EU podrazumevaju se primarni I sekundarni izvori prava,
sadržaj I načela političkih ciljeva osnivačkih ugovora, mere koje se odnose na zajedničku
spoljnu I bezbedonosnu politiku, mere koje se odnose na pravpsuđe I unutrašnje
poslove, kao I usvojene rezolucije I deklaracije.
31. Struktura EU (oblasti i pitanja o kojima se odlučuje, odnosno utvrđuju zajedničke
politike u EU).
Hram koji stoji na tri stuba
32. Sadržina tzv. Prvog stuba EU.
Pravo građanstva (državljanstvo EU), carinska unija, poljoprivreda I ribarstvo, Slobodno
kretanje ljudi, robe, usluga, I kapitala unutar EU, saobraćaj, zaštita prava konkurencije,
ekonomska I monetarna politima, zapošljavanje, trgovinska politika, socialna politima,
obrazovanje, kultura, zaštita potrošača, zdravstvena zaštita, transevropske mreže,
industrija, naučnoistarživački rad I tehnološki razvoj, životna sredina.
33. Sadržina tzv. Drugog stuba EU.
Drugi stub predstavlja zajednička spoljna i bezbednosna politika.
34. Sadržina tzv. Trećeg stuba EU.
Treći stub predstavlja policijska I pravosudna saradnja u krivičnim stvarima.
35. Sticanje statusa pridružene članice (sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i
privremeni - prelazni sporazum).
Sporazumom o stabilizaciji I pridruživanju preciziraju se opšta načela I principi na kojima
se zasniva međusobni odnos između strana ugovornica. Period primene ovog
sporazuma je vreme koje je potrebno da se prilagodi pravni I ekonomski sistem
pridružene članice pravima I obavezama koje podrazumevaju članstvo u EU, kako bi se
ispunili uslovi za kandidaturu za članstvu u EU.
36. Kriterijumi za prijem u članstvo EU.
Tkzv. Kopenhagenski kriterijumi:
-

da su obezbedile stabilnost institucija sistema, što će garantovati demokratiju,
vladavinu prava I poštovanje I zaštitu ljudskih prava I prava manjina.
Da su obezbedile postojanje tržišne privrede I uslove za postojanje privrednih
subjekata sposobnih da izdrže konkurenciju na zajedničkom tržištu EU
Da prihvataju pravne tekovine EU I da su sposobne da ispune preuzete obaveze
koje proizilaze iz članstva EU, uključujući i one koje proizilaze iz političke,
ekonomske I monetarne unije.

-

I naknadno dodat kriterijum je postojanje odgovarajućih administrativnih
kapaciteta

37. Postupak za sticanje statusa članice EU.
Svake 4 god na konferenciji vlada država članica EU može se doneti odluka o
otpočinjanju pregovora sa državom koja je podnela zahtev za članstvo I teme ta država
postaje kandidat. Pregovore vodi Predsedništvo EU u saradnji sa komisijom. Po
uspešno završenim pregovorima izrađuje se nacrt ugovora o pristupu. Ugovor o
pristupanju mora da odobri evropski parlament I mora je ratifikovati I svaka država
članica EU.

38.pravo građanstva eu
Njen državljanin koje ima državljanstvo neke od država članica .Podrazumeva slobodno
kretanje I boravak na teritoriji država Članica
39.Ekonomska,carinska I monetarna unija
Imaju za clj da se obezbede funkcionisanje unutrašnjeg tržišta,bez unutrašnjih
granica,sl. protok roba,lica,kapitala,bez carina I dr dadžbina,kao i određivanje
zajedničke carinske stope sa trećim državama.jedinstvena moneta-euro,od 1
jan.2002god.izuzev zemalja koje nisu prihvatile euro-v.britanija,danska,švedska,kao I
zemlje koje nisu ispunile uslove za usvajanje eura-mađarska,rumunija,bugarska.
40.Ugovor iz Amsterdama
Izmena I dopuna ugovora trima evropskim zajednicama I ugovor EU.Potpisan 1997,
stupio na snagu 1999god-prosirivanje oblasti na kom Parlament ima pravo
saodlučivanjima,prosirivanje zadataka iz oblasti bezbednosti I odbrambene politike I
postepenih integracija
41.Ugovor iz Nice
Izmena I dopuna ugovora trima evropskim zajednicama I ugovor EU potpisan 2001,a
stupio na snagu2003god-smanjen ja broj poslanika u Evropskom Parlamentu,da se smanji
br clanova Komiije,a poveća efikasnost njenog rada,da se odluke u Savetu donose
kvalifikovanom većinom