UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MENADMENT

DIPLOMSKI RAD
IZ PREDMETA
PROJEKTOVANJE, IZGRADNJA I ZATITA PROSTORA U HOTELIJERSTVU

TEMA:

PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA HOTELA

CONTINENTAL
BEOGRAD

MENTOR:

STUDENT:

PROF. DR SLOBODAN EROVI

TAMARA GLOANEV 109/2004

Beograd, 2009. godina

SADRAJ
UVOD ........................................................................................................................................ 2
1. PLANIRANJE IZGRADNJE ............................................................................................. 3
2. PROCENA LOKALNOG PODRUJA............................................................................. 4
2.1. Kritike.......................................................................................................................... 5
2.2. Ekonomski razvoj........................................................................................................ 6
3. IZGRADNJA OBJEKTA ................................................................................................... 6
3.1. Graevinski radovi na turistiko ugostiteljskom objektu Continental ................ 7
4. TEHNIKE INSTALACIJE I OPREMA .......................................................................... 8
4.1. Vodovodne instalacije ................................................................................................. 9
4.2. Kanalizacija i pratee instalacije ................................................................................. 9
4.3. Elektrine instalacije ................................................................................................. 10
4.4. Komunikaciona oprema ............................................................................................ 10
5. ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE HOTELA ........................................................... 10
6. SPOLJANJE UREENJE PROSTORA OKO HOTELA ............................................. 11
6.1. Automobilski parking i garaa ................................................................................... 12
6.2. Putokazi, pristupi i osvetljenje .................................................................................. 12
7. HOTEL KAO POSLOVNI OBJEKAT ............................................................................ 13
8. ULAZI I PRIJEMNA PREDVORJA ............................................................................... 14
8.1. Hotelski ulazi............................................................................................................. 14
8.2. Prijemno predvorje .................................................................................................... 15
8.3. Garderoba i toaleti ..................................................................................................... 17
9. CIRKULACIJA I TRANSPORT ................................................................................... 18
9.1. Hodnici i stepenita ................................................................................................... 18
9.2. Liftovi ........................................................................................................................ 19
10.
SOBE ZA SMETAJ .................................................................................................... 19
10.1.
Standardne sobe ..................................................................................................... 20
10.2.
Apartmani .............................................................................................................. 21
11.
RESTORANI, BAROVI, KONFERENCIJSKE SALE I BANKET SALE ................ 25
11.1.
Restorani hotela ..................................................................................................... 25
11.2.
Kuhinja .................................................................................................................. 27
11.3.
Hotelski barovi ...................................................................................................... 29
11.4.
Banket i kongresne sale ......................................................................................... 30
12.
PROSTORI I OPREMA ZA REKREACIJU ............................................................... 34
13.
TEHNOKO OPERATIVNE - PROSTORIJE ............................................................ 36
14.
SIGURNOST I BEZBEDNOST OBJEKTA ............................................................. 36
14.1.
Mere protiv poarne zatite ................................................................................... 37
14.2.
Opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti pri izvoenju elektrinih instalacija i pri
korienju instalacija vodovoda i kanalizacije ..................................................................... 37
15.
GREJANJE, VENTILACIJA, KLIMATIZACIJA I RASVETA ................................. 39
ZAKLJUAK .......................................................................................................................... 40
SPISAK SLIKA I TABELA .................................................................................................... 41
LITERATURA ........................................................................................................................ 42

UVOD
Zaeci hotelijerstva se vezuju za kretanje ljudi i zadovoljavanje njihovih
egzistencijalnih potreba na putovanju. U dosadanjoj praksi za projektovanje hotelskih
objekata su bili zadueni iskljuivo arhitekti. Oni su projektovali hotelske objekte koji su se
uglavnom dopadali njima ne vodei rauna o dopadljivosti budiim korisnicima.
S obzirom da se hotelski objekti ipak zidaju za korisnike nuno je potovati njihove potrebe i
elje.
Postavlja se pitanje kako treba da izgleda hotelski objekat da bi bio privlaan za
potencijalne korisnike.Savremeni pristup izgradnje hotelskih objekata je na marketing
konceptu koji u centru panje stavlja potrebe i ineres buduih korisnika.
U osnovi se podrazumeva da svaki hotelski objekat mora zadovoljiti svoju osnovnu namenu
smetaja, usluge ishrane i pia, ali i da zadovolji ostale potrebe turista.
Projektovanje i izgradnja hotela je veoma sloen i rizian posao.Savremeno
projektovanje i izgradnja hotela zahteva angaovanje strunjaka razliitih profila (ekonomisti,
strunjaci za marketing i menament, ininjerske strukture razliitih specijalnosti, specijalisti
za dizajn, za pejzano ureenje i sl.) Izgradnja hotelskog objekta mora biti prilagodjena
lokaciji, pri emu je potrebno voditi rauna o potovanju dravnih propisa kao i zatiti
ivotne sredine.
Cilj ovog rada je da u osnovi sagleda, definie, obrazloi i na najjednostavniji nain
klasifikuje osnovne inioce koji definiu hotel Continental , kao hotel visoke kategorije.U
radu su obraene sve faze od ideje do realizacije to jest izgradnja, opremanje i ureenje
jednog od najpoznatijih hotela u Beogradu.
Sadraj istraivanja u ovom radu odreuje i primenu odgovarajuih metoda. Njegov
opis ukazao je na primenu deduktivne metode, kao i metode deskripcije u objanjavanju
trinih veza i odnosa. Pored ovih, koristie se i druge metode karakteristine za istraivanja
u ekonomiji i ukupnim drutvenim naukama. Sobzirom da se osnovni metodoloki principi
drutvenih nauka zasnivaju na dijalektici, proizilazi da e biti koriena dijalektika,
sintetika i verifikaciona metoda. Dijalektikom metodom sagledae se meusobna
povezanost i uslovljenost istraivanih pojava, a sintetika kao i verifikaciona metoda
posluie za proveru hipoteza od kojih se polo u istraivanju. Metoda statike analize takoe
e se primenjivati i to u obradi raspoloivih podataka iz statistikog sistema nae zemlje i
meunarodne turistike statistike. Pored toga istraie se putem anketa, posmatranja,
dubinskih intervjua i prikupljanjem primarnih i sekundarnih podataka osnovni elemenati
poslovanja hotelskih preduzea.

1.

PLANIRANJE IZGRADNJE

Realizacija projekta hotela zapoinje odabirom prostora za izgradnju. Od toga gde se

hotel nalazi u velikoj meri zavisi njegova atraktivnost za goste odnosno obim prometa, cene
usluga, prihodi, efektivnost.
Na izbor optimalne lokacije utie itav niz faktora (poloaj prema resursu, putu,
naselju, turistikim objektima, radna snaga, infrastruktura, konkurencija, ekoloki faktori).
Svi lokacioni faktori ne vae u svim sluajevima, neki su relevantni za jednu vrstu hotela, a
drugi za drugu. Gradski hoteli treba da budu:

locirani u centru
u blizini saobraajnih terminala, administrativnih i komercijalnih taaka
u blizini parkova, garaa i parkinga
van bune zone

Kako se poslovni ljudi lake odriu tiine nego centralne lokacije, najbolje je kada je
hotel lociran u tihoj i mirnoj ulici u centru grada.
Optimalna lokacija hotela je mesto na kome ce se izgraditi novi hotel, to je najbolja
od svih moguih lokacija" u datom prostoru i vremenu. Pod ciljem traenja optimalne
lokacije podratumeva se pronalaenje onog smetaja koji uz traene zahteve obezbeuje
maksimalne pozitivne i minimalne negativne efekte.*1)
Ukupan efekat poslovanja hotela e biti ugroen ukoliko je izvren pogrean izbor
lokacije, jer je odluka o lokaciji hotela odluka na dui vremenski period i nije lako promeniti
lokaciju hotela.
Pri odabiru lokacije izuzetno je vano obratiti panju na funkcionisanje saobraaja.
Neophodno je da se u naj ranijoj fazi projekta razmotre eme po kojoj saobraaj funkcionie.
Veina radnika koristi sopstveni prevoz ili zavisi od javnog prevoza zbog toga je postojanje
autobuskih i eleznikih stajalita od izuzetnog znaaja kako za radnike tako i za goste
hotela.

*1)

omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata , Beograd, 2008, str. 29.

2.

PROCENA LOKALNOG PODRUJA

Lokacija objekta ima izuzetan znaaj u celokupnom poslovanju svakog preduzea. Za

hotelske objekte posebno je znaajno da su oni ne samo fiziki, vei produkciono trino
vezani za odreeni prostor i da ine jedan deo njegove ponude koji eka tranju.*2)
Za izgradnju hotela Continental odabrano je naselje Novi Beograd.
Novi Beograd je gradsko naselje, sedite Gradske optine Novi Beograd i jedino naselje u toj
optini u gradu Beogradu. Zauzima povrinu od 4.074 hektara.
Naselje Novi Beograd je izgraeno nakon Drugog svetskog rata i razvilo se u moderan deo
grada.
Novi Beograd se nalazi na levoj obali Save. Administrativno, njegov severoistoni
deo poinje na desnoj strani Dunava, malo pre ua Save u Dunav. Nalazi se severozapadno
od starog Beograda, sa kojim je spojen putem 5 mostova (Brankov most, Gazela, Stari
savski most, Stari i Novi elezniki most). Evropski put E-75 prolazi kroz sredite Novog
Beograda.

Slika 2.1. Lokacija optine Novi Beograd

*2)

ai , K. Poslovanje hotelskih preduzea, Beograd 1995, str. 193.

Glavna fizika osobina Novog Beograda je njegov ravan teren, to predstavlja veliki
kontrast starom delu Beograda. Novi Beograd je izgraen na povrini koja je u osnovi bila
movara kada je 1948. godine otpoela izgradnja novog grada. Godinama je na Novi Beograd
donoen pesak sa dunavskog Malog ratnog ostrva, sve dok od njega nije preostao mali uski
poumljeni pojas zemlje koji postoji i danas. Ostale geografske odlike Novog Beograda su
poluostrvo Mala Ciganlija i ostrvo Ada Meica oba na Savi. Od svih beogradskih gradskih
optina, Novi Beograd ima najvie zelenih povrina, ukupno 3,47 km ili 8,5 % svoje
povrine. Najvei povrina parkova otpada na park Ue.

2.1.

Kritike

Kada je Novi Beograd projektovan i izgraivan krajem 1940ih i 1950ih glavni cilj je
bio da se podigne to vie zgrada to je pre mogue kako bi se zadovoljile potrebe rastueg
broja stanovnika usled migracija i velikog prirataja.
Sveobuhvatni brutalistiki arhitektonski pristup je doveo do toga da brojne stambene
zgrade, pa ak i cele stambene etvrti izgledaju monumentalno na neugledan nain. Iako je taj
problem malo ublaen u poslednjih nekoliko decenija izgradnjom nekoliko modernih
objekata (hoteli Hajat i Continental, Geneksove kule, poslovni centar Ue, Beogradska
arena, Delta siti), stanovnici Novog Beograda se i dalje ale zbog sivila grada i esto koriste
pogrdni izraz spavaonica da naglase svoj pogled na Novi Beograd kao mesto koje ne
inspirie kreativan ivot niti ohrabruje zdrave ljudske odnose i da je jedino dobro za noni
odmor nakon napornog radnog dana.
Novi Beograd je po planovima podeljen u blokove. Trenutno postoji 72 bloka. Mnogi
smatraju da raspored blokova njie logian pa je snalaenje u ovom delu grada zbog toga
oteano.

Slika 2.2. Optina Novi Beograd

2.2.

Ekonomski razvoj

Znaajne graevine izgraene u Novom Beogradu su kongresna dvorana Sava centar,

Geneksove kule, sedite Naftne industrije Srbije,sportske i koncertne dvorane Hala sportova i
Beogradska arena i hoteli Continental i Hajat. Za potrebe uesnika Univerzijade 2009.
izgraeno je Univerzitetsko selo (Belvil), koje je sada nakon zavretka univerzijade u fazi
prodaje.
Danas u privredi Novog Beograda dominiraju finasijski sektor, usluni sektor,
komercijalno zastupniki, trgovaki, sporstko-rekreativni i graevinski sektor.

3.

IZGRADNJA OBJEKTA

Optinska uprava Novi Beograd na osnovu zakova o planiranju i izgradnji izdala je

Akt o urbanistikim uslovima za izgradnju poslovnog objekta kojim su utvreni uslovi za
ureenje prostora za izgradnju idejnog projekta i graenje objekta.
Hotel Continental" izrastao je na pesku novobeogradskog priobalja Save kao deo
kongresnog centra Sava". Poseduje odlinu lokaciju u poslovnom delu grada. Udaljenost od
aerodroma je 16 km a od centra grada 3 km. Hotela je star etvrt veka, izgraen je 1979.
godine po projektu gospodina Stojana Maksimovia, arhitekte koji se pozabavio i njegovim
prvobitnim unutranjim ureenjem. Graevinsko preduzee KMG Trudbenik" u saradnji sa
pedesetak kooperanata, danononim radom, sagradili su moderno zdanje u rekordnom roku.
Poto su pregovori Generaleksporta", glavnog investitora i korisnika ovog hotela, sa
korporacijom Interkontinental" iz Njujorka jo ranije uspeno bili zavreni, objekat je postao
81. lan svetske porodice uvenog hotelskog lanca Intercontinental. Prve goste je primio
oktobra 1979. Tada je Beograd bio domain Skuptine Meunarodne banke za obnovu i
razvoj i Meunarodnog monetarnog fonda.
Trideset godina kasnije hotel gubi jednu zvezdicu, pravo da ostane u lancu hotela
Intercontinental i dobija nov naziv, hotel Continental.

Slika 3.1. Lokacija hotela Continental

6

3.1.

Graevinski radovi na turistiko ugostiteljskom objektu

Continental

Pod grevinskim radovima podrazumevaju se svi radovi na podizanju novih objekata,

kao i na rekonstrukciji, proirenju i adaptaciji koji se izvode na ve podignutim, postojeim
graevinskim obektima.
Graevinski radovi, kao elemenat tehnike strukture investicija, mogu biti:

pripremni, koji se obavljaju na gradilitu u cilju ureenja gradilita i pripreme

graenja (pristupni putevi, magacini, deponije materijala, pomone radionice,
radnike barake, itd.);
radovi na samom objektu, koji mogu biti visokogradnje kao to su industrijske,
trgovinske, upravne zgrade, tj. kole, pozorita bolnice, robne kue, hoteli, moteli,
itd., zatim niskogradnje kao to su eleznike pruge, putevi, aerodromi, mostovi,
tuneli i dr. i najzad hidrogradnje u koje se ubrajaju hidrocentrale, brane, rezervoari,
luke i dr. Pored ovoga kao graevinski radovi smatraju se i svi zanatski radovi, kao i
tehniko standardni ureaji, koji su sastavni deo zgrade (parni kotlovi, instalacije za
centralno grejanje, za osvetljenje, vodovod i kanalizaciju, itd.);
zavrni radovi su oni radovi koji se obavljaju na gradilitu u cilju raiavanja
gradilita, tj. uklanjanje privremenih objekata i drugi radovi ije izvrenje uslovljava
korienje izgraenog graevinskog objekta. *3)

Graevinski i graevinsko zanatski radovi iz glavnog projekta za turistikougostiteljski objekat Continental obuhvataju:

Pripremne radove
Radove na samom objektu

Pripremni radovi predstavljaju prvi korak u izgradnji nekoj objekta. Od pripremnih

radova izvreni su sledei:
1. skidanje povrinskog sloja humusa mainskim putem
2. nasipanje i nabijanje sloja ljunka ispod podova
3. nasipanje sa nabijanjem ljunkovito-peskovitog materijala od terena do ispod
podova.

*3)

omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata , Beograd, 2008, str. 9.

Radovi na samom objektu obuhvataju: betonske radove, zidarske radove, stolarske

radove, limarske radove, keramike radove, molersko-farbarske radove i fasaderske radove.
Radovi iz glavnog projekta za turistiko-ugostiteljski objekat Continental su obuhvatali:
1. Betoniranje trotoara oko objekta, temeljne ploe i podne ploe prizemlja
2. Zidanje temeljnih zidova betonskim blokovima, zidanje unutranjih i fasadnih zidova,
zidanje pregradnih zidova
3. Postavljanje fasadne i unutranje stolarije
4. Izrada i montaa odvodnih olunih vertikala od bakarnog lima
5. Oblaganje zidova keramikim ploicama i polaganje podnih keramikih ploica
6. Nabavka i postavljanje sintelon poda
7. Bojenje zidova, plafona i kosih stepeninih ploa poludisperzivnom bojom
8. Izrada fasade
Zavrni radovi:
1. Nabavka i postavljanje protivpoarnih aparata.
2. Zavrno ienje svih prostorija, sanitarnih ureaja, vrata i prozora.

4.

TEHNIKE INSTALACIJE I OPREMA

Da bi obezbjedili savremene uluge stanovanja, hotelski objekti imaju tehnike sisteme

i ureaje koji obezbeuju bolje uslove rada, mehanizaciju i automatizaciju koji postoje u
svim delovima objekata. Sve aktivnost u hotelu zavisi od tehnikih instalacija i opreme.
Meu tehnike uredaje ubrajamo:

vodovod,
kanalizaciju,
elektinu rasvetu,
telefone,
signalizaciju,
ventilaciju,
klimatizaciju,
protiv poarni ureaj,
liftove itd.

4.1.

Vodovodne instalacije

Pri lociranju hotela prvenstveno treba predvideti snadbevanje vodom.Vodovodnim

instalacijama se poklanja posebna panja jer hotelu su danonomo potrebne velike koliine
vode. Instalacija se vodi kroz unatranje zidove, jer se na taj nain spreava zamrzavanje.
Prikljuenje objekta na vodovodnu mreu je obavljeno u skladu sa uslovima JKP
Beograd iz Beograda. Voda je potrebna za linu higijenu, pripremu hrane, pranje i ienje,
kao protiv poarno sredstvo, za klima ureaje, za kotlarnicu, za veeraj, bazene, rekreacionu
upotrebu, zalivanje travnjaka i bati oko hotela.
Tabela 4.1. Kvalitet vode i zahtevi koje ispunjava hotel Continental
KVALITET
ZAHTEV
Pijenje, kuvanje, pranje posua, lina
ista, sterilna voda, zatiena od
higijena, ienje
kontaminacije.Snabdevanje direktno iz izvora
Rublje
U principu ista meka voda bez primesa
Gaenje poara
Visoki pritisak sa dva nezavisna sistema
snabdevanje i vezama koje spreavaju
kontaminaciju sistema.
Plivanje
ista filtrirana sa sistemom za reciklau
tokom sezone
Navodnjavanje
Bez posebnih zahteva izuzev prisustva
estica koje zaepljuju sistem

4.2.

Kanalizacija i pratee instalacije

Celokupna kanalizaciona mrea je projektovana po optem sistemu, odnosno

zajednikom kanalisanju fekalnih, tehnolokih i kinih voda.
Fekalna kanalizacija prihvata i kanalie fekalne-otpadne vode od svih sanitarnih
ureaja u sklopu objekta.
Kina kanalizacija prihvata i kanalie kine-atmosferske vode sa krovnih povrina
objekta, ulaza, parkinga, platoa oko bazena. Pored kinih voda prihvataju se i otpadne vode
od ispiranja filtera bazenske tehnike i pranjenja bazena.
Tehnoloka kanalizacija prihvata i kanalie sve vode od tehnolokih ureaja u sklopu
prostora kuhinje objekta.

4.3.

Elektrine instalacije

Glavno snabdevanje je preko trafo-stanice van objekta i u objektu. To je u principu

posebno zatien i tretiran prostor.
Zbog visokog rizika od poara obezbeena je posebna zatita prostora, ventilacija. U
sluaju nestanka struje, vri se automatsko prebacivanje i ukljuenje generatora.

4.4.

Komunikaciona oprema

Hotel je prikljuen na gradsku telefonsku mreu. Sve sobe poseduju telefonski

prikljuak.
Lokacija javnih telefona je u predvorju, ali hotel ne poseduje dovoljan broj kabina koje treba
da se nalaze u akustinim koljkama, locirane na relativno tihom mestu.
Savremeno opremljeni hoteli posjeduju elektrine ureaje za buenje na recepciji gde postoji
tastatura sa brojevima soba. Buenje u hotelu Continental se obavlja klasinim putem.
Mali broj raunara smatra se velikim nedostatkom i propustom hotela.

5.

ARHITEKTONSKO OBLIKOVANJE HOTELA

Arhitektura zgrade ini, u izvesnom smislu, spoljni izgled (omota) hotelskog

proizvoda koji moe da privue ili odbije potencijalne korisnike. Arhitektonski dizajn,
odnosno atraktivno oblikovanje eksterijera, utie na nain percepcije i doivljavanja hotela od
strane korisnika , to jest na njegov ukupan vizuelni imid. *4)
Enterijer ne sme biti manje privlaan od eksterijera i iza privlane fasade ne sme se
kriti manje interesantan enterijer.
Mnogi su umorni od agonije pojedinih velikih arhitekata koji proglaavaju
neznalicom svakog ko ne razume njihovu umetnost. Treba teiti ka tome da se zadovolje
osnovne turistike potrebe: oputanje i odmor, promena i potreba za oslobaanjem od svega.
Meutim arhitekte i korisnici vide i doivljavaju hotelsku zgradu sasvim razliito. Arhitekte
hotel pre svega vide kroz tehnike i inenjerske aspekte a korisnici hotel vide kao svoj drugi
dom.
Hotel Continental je vertikalne konfiguracije. Fasada je moderna, izraena u staklu
i odaje oseaj prostranstva. Mnogi smatraju da treba upravo izbegavati zgrade urbanog
karaktera koji podseaju turiste na stambene zgrade u kojima ive cele godine.
Objekat je isprojektovan tako da je povezan sa kongresnim centrom Sava to je
predstavlja idealno reenje imajui u vidu njihovu blizinu i doprinosi atraktivnou hotelskog
objekta.

*4)

omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata , Beograd, 2008, str. 35.

10

6.

SPOLJANJE UREENJE PROSTORA OKO HOTELA

Parkovi bogati vegetacijom, ureeni parkovi i travnjaci upotpunjavaju doivljaj i

kreiraju pejza impresivnog izgleda, to predstavlja odlian nain da odreeno mesto uine
jo privlanijim za posetioce.*5)
Ureen prostor oko hotela je neophodan iz estetskih razloga da bi se poboljao izgled zgrade i
ceo kompleks uinio atraktivnijim.
Delimino okruen zelenilom hotel Continrntal prua relaksirajui i osveavajui
kutak u poslovnom delu grada smanjujui efekat buke i urbe.

Slika 6.1. Okruenje hotela Continental

Kao hotel sa relativno velikim prostorom moe ponuditi gostima teniski teren koji se
nalazi ispred hotela dok se druge rekreativne mogunosti u vidu bazen, saune i solarijuma
nalaze unutar hotela.
Hotel je povezan sa Sava Centrom, najveim kongresnim, kulturnim i poslovnim
centrom u naoj zemlji i jednim od najveih u Evropi, ija delatnost obuhvata organizaciju
kongresnih i svih vrsta umetnikih skupova i manifestacija. U blizini hotela nalazi se i
Beogradska arena koja je postala zatitni znak Beograda i jedan od novih simbola glavnog
grada Srbije, kao i atraktivna turistika ponuda nae prestonice i drave.
erovi, S. Projektovanje i izgradnja hotela,
Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 2008, str. 8.
*5)

11

6.1. Automobilski parking i garaa

Prema pravilniku hoteli visoke kategorije moraju svojim gostima obezbediti parking
mesta za njihova vozila. Za goste hotela Continental je obezbedio 80 parking mesta.
Osoblje hotela ima dodatni parking prostor.
Prema pravilniku o kategorizaciji samo hoteli visoke kategorije (etiri i pet zvezdica)
moraju osigurati garairanje vozila. Hotel poseduje zatvorenu garau kao jedinstvenu veliku
prostoriju namenjenu za vei broj vozila. Garaa je izgraena na pogodnom mestu tako da
buka ne smeta gostima.

6.2.

Putokazi, pristupi i osvetljenje

Znaci i simboli su veoma vaan efekat komercijalizacije hotela. atitni znak i ime
hotela su osvetljeni i vidljivi sa puta i nalaze se na gornjoj konstrukciji hotela. Simbole koristi
veina hotelskih kompanija kao sredstvo za trenutnu indetifikaciju i prepoznavanje.
Spoljno osvetljenje pored faktora uoljivosti obezbeuje i visok nivo kontrole i
bezbednosti objekta. Pojedini hoteli koriste i svetlee trake koje se postavljaju na ivicama
fasade kako bi se istakao karakter i oblik zgrade. Ovo bi bilo idealno reenje za hotel
Continental imajui u vidu da je pored ulaza fasada slabo osvetljena.
Za automobile putokazi su izuzetno vani pa su obezbeeni uoljivi znakovi na putu koji
vode do hotela.

Slika 6.2. Spoljno osvetljenje hotela Continental

12

7.

HOTEL KAO POSLOVNI OBJEKAT

Hotelski objekat se sastoji od vie samostalnih jedinica namenjenih za razliite svrhe.

Hotel u definisanju svog proizvoda mora obratiti panju na dizajn fizikih karakteristika kao
to su veliina sobe, izgled recepcije, raspoloivost bazena i sl. Imid se kreira od momenta
opremanja hotela a stvara tokom njegovog poslovanja. *6)
Osnovna jedinica hotela je soba. Hotelske sobe rasporeene su po spratovima dok drutvene
prostorije ine posebne celine koje su meusobno povezane.
Hotelsku celinu ine tri trakta:

hotelski (smetajni)
ugostiteljski
ekonomsko tehniki

Oni treba da budu uslovno reeno odvojeni ali dobro meusobno povazani. Ono o
emu treba voditi rauna je:

praktinost i ekonominost
sanitarno higijenski uslovi
tehnikim karakteristikama ureaja
udobnosti i ugoaju

Osnovno naelo savremenog graditeljstva je ekonomisanje prostorom. Racionalno

korienje prostora, nesmetano kretanje gostiju i zaposlenog osoblja su zahtevi koje treba
imati na umu pri graenju i projektovanju hotelskih objekata i prostorija.
Hotel Continental raspolae sa:

8 spratova
415 soba
112 dvokrevetnih soba
273 soba sa francuskim leajem

28 apartmana
2 predsednicka apartmana
8 konferencijskih sala
2 restorana

U prizemlju su isprojektovani: hol, kancelarije, recepcija, restorani, izloben prostor,

lokali za izdavanje, bazen i fitness zona, dok su spratovi rezervisani za sobe, apartmane,
konferencijske sale i kancelarije. U podnoju hotela nalazi se veernica, kuhinja sa prateim
prostorijama, cveara, magacini i prostorije ekonomsko - tehnikog trakta.

*6)

Baki, O. Marketing u turizmu Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 2005. Str. 151

13

8.

ULAZI I PRIJEMNA PREDVORJA

Hotelski ulazi i prijemna predvorja su prvo sa ime se gost susree prilikom dolaska u
neki hotel. Izgled glavnog ulaza i njegov pristup su veoma vani i esto utiu na izbor hotela.
Unutranjost hotela treba da ostavi utisak topline, zatienosti, prijatnosti i psiholoke
sigurnosti. Uz najvei funkcionalni i tehniki komfor za odmor i rekreaciju ide i dosledno
stilozovana lepota ambijenta sa svim dekoracijama i nametajem.

8.1.

Hotelski ulazi

Hotel Continental , kao hotel visoke kategorije poseduje vie ulaza: glavni ulaz i
sporedne ulaze.
Hotel pri samom ulazu poseduje osvetljenje to doprinosi uoljivosti. ardinjere na
samom ulazu u hotel imaju ukrasnu funkciju u isticanju floralne dekoracije. Glavni ulaz jasno
je definisan i vodi pravo ka recepciji. Ulazna vrata su staklena i omoguavaju bolju vidljivost
unutranjosti i preglednost. Izraena su od kvalitetnog materijala koji je odporan na koroziju i
propadanje i na razliite vremenske uslove. Ispred ulaznih vrata u ravni poda, postavljen je
otira a predvorje je pokriveno tepisima. Prostor pred ulazom je osposobljen za prilazak i
mimoilaenje vozila. Nadstrenica iznad ulaza prua zatitu od kie, sunca, snega, vetra
gostima koji dolaze ili ekaju ispred.
Ekonomski (poslovni) ulaz je podalje od glavnog, u drugoj ulici, odnosno na drugoj
strani hotela. Taj ulaz slui za unoenje materijala u hotel, kao i za ulaz i izlaz zaposlenog
osoblja.
Uz ekonomski ulaz nalazi se posebna kabina za vratara koji vodi nadzor nad ulazom i
izlazom zaposlenih radnika.
Velika zamerka hotela je nedovoljno dobro odraen ulaz za hendikepirane osobe i nedostatak
alternativnih reenja u vidu staza, traka i posebnih liftova.

14

8.2.

Prijemno predvorje

Prijemno predvorje je centar preko koga se odvija ukupan promet gostiju i posetilaca
hotela. U prijemnom predvorju se obavaljaju prijavne i odjavne formalnosti ali ono ujedno
predstavlja i neformalno mesto za okupljanje. U hotelu ovo je jedno od mesta
najintenzivnijeg prometa i utie na stvaranje prvog i najupeatljivijeg utiska o hotelu.
Prijemno predvorje hotela opremljeno je tako da ostavlja prijatan utisak na gosta.
Hotel poseduje odreeni arm, prua oseaj intimnosti ali ujedno i prostranosti.
Unutranjost hotela u principu predstavlja mali zatvoreni atrijum. Prostor je tako
dimenzionisan da se ovek u njemu ne osea izgubljenim, izloen pogledu velikog broja ljudi
i prua oseaj znaaja sopstvenog prisustva u tom prostoru.
Za dekoraciju hotelskog predvorja korien je mermer tako da se umetnike slike ne nalaze u
ovom delu hotela. Enterijer predstavlja jedinstven spoj klasinog i modernog to ga ini
dopadljivim kako mlaim tako i starijim generacijama. Prostor je oplemenjen zelenilom to
boravak u hotelu ini mnogo prijatnijim.
Pri izboru materijala za dekoraciju i opremanje vodi se rauna da to budu materijali koji
imaju veliku otpornost i trajnost, kako bi se dugo odrao dobar izgled i smanjila potreba za
estim opravkama i renoviranjem. Prilikom izgradnje i opremanja hotela korirni su
kvalitetni materijali ali posle trideset godina i hotel sa najkvalitetnijom opremom zahteva
renoviranje. To je upravo ono to fali ovom hotelu, kako bi vratio svoj stari sjaj.
Pult recepcije se nalazi desno od glavnog ulaza. Postavljen je tako da je odmah
uoljiv za gosta, a istovremeno je zaposlenima na recepciji omogueno nadgledanje
celokupne povrine prijemnog predvorja. Pult recepcije povezan je sa portirnicom i
blagajnom.
U blizini recepcije postavljen je dovoljan broj udobnih fotelja, i separea koji
omoguaju gostima prijatan boravak u predvorju hotela.
Predvorje hotela poseduje i izloben prostor kao i prodavnice duvana, novina, suvenira, butik
enske garderobe i juvelirnicu ali i pored toga izbor je i vie nego skroman imajui u vidu da
se radi o hotelu visoke kategorije.

15

Slika 8.1. Ulaz u hotel Continental

Slika 8.2. Predvorje hotela Continental

16

8.3. Garderoba i toaleti

Garderoba i toaleti se nalaze u prijemnom predvorju u blizini restorana. Oni su
diskretno locirani i nisu direktno pristupani sa ulice.
Gardraroba je zaklonjena i obezbeen je uvuen prostor za ekanje kako bi se spreilo
stvaranje velike guve u hodniku. Na garderobi je obezbeen vei intetzitet osvetljenje radi
lake indetifikacije brojeva kao i intenzivnija ventilacija koja omoguava suenje vlanih
kaputa.
Ulaz u muki i enski toalet su odvojeni i jasno oznaeni slovima. Toaleti imaju
podove od materijala koji ne proputaju vodu dok su zidovi obloeni keramikim policama.
Vrata se otvaraju rukom, dok u savremenim hotelima vrata se mogu otvarati i zatvarati
dodirom noge na sklopku postavljenu na podu, tako da se ruica uopte ne dodiruje rukom.
Propisi koji se odnose na toalete su u interesu zdravlja, higijene i javnog morala.

Slika 8.3. Toalet u prizemlju hotela

17

9. CIRKULACIJA I TRANSPORT
Hotelski objekat treba da obezbedi nesmetanu cirkulaciju gostiju koja potrazumeva
njihov dolazak, odlazak kao i korienje hotelskih prostorija. Putevi gostiju i personala su
razdvojeni, treba da postoji jasan odnos meu takvim prostorima, kako bi se olakala
cirkulacija, ometanje gostiju, olakala kontrola i bezbednost.

9.1.

Hodnici i stepenita

U prijemnom predvorju hodnici predstavljaju gubitak prostora tako da postoji glavni

hodnik koji se prostire du celog predvorja i vodi ka liftovima, toaletu i prodavnicama.
Hodnici koji vode do soba imaju veliku vanost i moraju biti dobro isprojektovani.
Pri planiranju uzimaju se u obzir zahtevi za konfor, privatnost i smanjenje buke. Hodnici su
graeni tako da omoguavaju nesmetan prolaz gostima i posluzi i omoguavaju efikasano
ienje i odravanje prostoruja. Pod hodnika prekriven je tepisima da se u sobama ne uju
koraci. Zidovi hodnika ukraeni su umetnikim slikama. Osvetljenje nije prejako ve
diskretno to je sasvim dovoljno.

Slika 9.1. Hodnik hotela Continental

Stepenite je smeteno nasuprot glavnom ulazu i povezuju predvorje sa ostalim

prostorijama hotela. Osvetljenje je pojaano i omoguava bolju vidljivost. Stepenite je
prilagoeno potrebama korisnika i projektovano je tako da nije suvie strmo niti uzano.
Povrine stepenika su izraene od materijala koji se ne kliza i koji je otporan na oteenja.
Projektovanje je definisano bezbednou i protiv poarnim zahtevima. Pristupi protiv
poarnim stepenicama obezbeeni su sa svakog sprata.
18

9.2.

Liftovi

Veliki hoteli zahtevali su vie stepenita, a u novije vreme njih zamenjuju liftovi.
Liftovi u savremenim hotelima imaju znaajniju funkciju od stepenita jel omoguavaju
gostima da bre stiu na spratove, efikasniju poslugu i olakavaju promet u velikim hotelima.
Pored 4 gostinska lifta hotel poseduje i 2 personalna lifta. Kapacitet liftova je 16 osoba ili
1250 kg. Hotel poseduje etiri lifta za goste. Ispred liftova postavljene su pepeljare, ogledala i
reklamni panoi.

10.

SOBE ZA SMETAJ

Glavni poslovni cilj hotela usmeren je na izdavanje soba. Sobe su opremljene prema
projektu enterijera koji je sastavni deo ukupne projektne dokumentacije.
Hotel Continental ima osam spratova. Od prvog do petog sprata locirane su standardne
sobe. Na estom, sedmom i osmom spratu smetene su De luxe sobe. Deo za puae i
nepuae je odvojen pa je tako etvrti, peti i esti sprat namenjen za nepuae kao i sedmi i
osmi sprat ali samo do broja trideset. Numerizacija soba izvrena je po spratovima tako da
sobe na prvo spratu poinju broje 101, na drugom 201, treem 301 itd., pri emu prvi broj
oznaava broj sprata. Brojevi su kao i u veini hotela postavljeni iznad vrata.
Hotel raspolae sa 415 soba, ukljuujui 30 apartmana i dva predsednika apartmana.
Sve sobe poseduju:

francuski leaj / dva leaja u sobi

kablovska / satelitska TV
radni sto sa lampom
direktna telefonska linija
mini bar
sef
klima ureaj sa mogunou regulisanja temperature u sobi
kupatilo
fen

Sobne jedinice u hotelu su modifikovane po stilu i tee da stvore utisak

individualnosti i specifinog karaktera. Nametaj je praktian, solidan i najvanije
funkcionalan.
Prema pravilniku o kategorizaciji ugostiteljskih objekata, sve sobe koje su namenjene
gostima, pored leaja i radnog stola sa lampom na raspolaganju imaju onoliko stolica koliko
ima leaja, stalak za prtljag, orman s kljuem, korpu za otpatke i onoliko pepeljara i aa
koliko ima leaja. Osim elektrine rasvete sa plafona, imaju posebno svetlo uz svako
ogledalo, svaki leaj, kao i utikaku kutiju uz ogledalo kod umivaonika.
Nametaj svake sobe ini celinu s obzirom na materijal, boju i nain izrade. Leaji u hotelu
prekriveni su dekorativnom tkaninom koja je u skladu sa bojom zidova, tepiha i zavesa.
Sobe su celom povrinom prekrivene tepisima koji pruaju najvei komfor ali i oseaj topline
i intimnosti. Tepisi su idealno reenje u hotelima jer apsorbuju i umanjuju buku.
19

Gostima su na raspolaganju standardne dvokrevete i jednokrevetne sobe kao i

apartmani. Takoe vai pravilo da se gostu iznajmljuje soba, a ne krevet, tj. da se bez
pristanka gosta koji je smeten u dvokrevetnoj sobi ne moe popuniti drugi krevet. *7)
Svi kreveti imaju naslon za glavu koji omoguavaju itanje u krevetu i daju oseaj vee
sigurnosti u nepoznatom prostoru. Pored praktine namene naslon obezbeuje i lepsi izgled
kreveta. Zavese su postavljene sa unutranje strane prozora i izraene su od neprozirnih
materijala kao to su svila i ipka. Jednobojno ofarbani zidovi u hotelu ostavljaju utisak
prostranosti i omoguavaju korienje arenih tapiha i presvlaka.
Ormani su prostrani sa dovoljnim brojem vealica i prostorom za odlaganje obue. Noni
stoii su obezbeeni uz uzglavlje svakog kreveta i na njima se nalaze lampe i telefon. Visina
stoia je prilagoena visini kreveta i uzdignuti su iznad poda to omoguava lake itanje.
Svaki stoi poseduje jednu otvorenu pregradu. Pisai stolovi su standardnih dimenzija jer su
manji nepodobni za korienje a vei doprinose nunom poveanju sobe. Ogledalo je
postavljeno iznad stola i takve je veliine da omoguava potpuni pregled onom koji se ogleda
u stojeem poloaju. Posebno se vodilo rauna da ogledalo ne prui reflektovani pogled u
sobu osobi koja ulazi. Televizijski prijemnici su danas stanrdardna oprema skoro u svim
hotelima. Prilikom planiranja soba u hotelu vodilo se rauna da poloaj televizora bude
pogodan za gledanje. Svaka soba poseduje televizor ali su oni starijih modela i trebali bi biti
zamenjeni modernijim. U sitni inventar spadajuse pepeljare, kante za otpatke itd. Ovi
predmeti izabrani su da se harmonino uklapaju u dizajn i dekor enterijera.
Zbog ekonomskih razloga, vodovodnih instalacija, ventilacije, smanjenja prenoenja
buke do soba, zbog lakeg pristupa i odravanja, kupatila su grupisana jedna uz druga u
parovima (lea uz lea) i od sprata do sprata po vertikali. Primenjen je koncept gde su
kupatila smetena uz spoljne zidove. Ovo reenje je omoguilo prirodnu ventilaciju i
osvetljenje.
U kupatilima se nalazi uobiajena oprema: kabina sa tuem, klozetska olja, lavabo dok
apartmani posduju i bide. U blizini lavaboa je postavljen prikljuak za aparat za brijanje,
dra pekira, polica sa istim pekirima, dra papira i ubrusa, kanta za otpatke itd. Na zidu
se nalazi ogledalo sa zatienim osvetljenjem. Podovi kao i zidovi kupatila do plafona
obloeni su keramikim ploicama. Hotel stavlja gostima na raspolaganje bade-mantile kao i
papue za jednokratnu upotrebu.
Nametaj u hotelima izloen je znatno intenzivnijem korienju i habanju od nametaja u
stanovima i zato je bitno da bude izraen od to kvalitetnijeg materijala.

10.1. Standardne sobe

Standardne sobe hotela su i vie nego skromne i ne perzentuju hotel u najboljem
svetlu. Hotel ovakvog renomea trebalo bi korisnicima ponuditi standardne sobe estetski
privlanije i sa kvalitetnijom opremom. U brourama kao i na zvaninom sajtu hotela ove
sobe nisu prezentovane. Ukupna veliina standardne sobe je 24.40 m2 , sama soba je veliine
16.95 m2 , duina sobe je 4.95 m2 , irina je 3.61 m2 , a veliina kupatila iznosi 3.91 m2 . U
sobi se nalazi i hodnik veliine 3.54 m2. Nametaj je praktian i funkcionalan ali estetski ne
preterano ugledan premda se radi o hotelu koji je do skoro imao pet zvezica.

*7)

Unkovi, S./ Zeevi, B. Ekonomika turizma, Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd
200,. str. 92.

20

Standardne mogu biti jednokrevetne ili dvokrevetne. Dvokrevetna soba moe biti
nametena sa dva pojedinana, meusobno odvojena kreveta, dva spojena kreveta ili sa
velikim francuskim krevetom. Dimenzije francuskog leaja u standardnim sobama je 160 x
200 cm. Pojedinani kreveti su odvojeni nonim ormariem radi vee privatnosti. Dimenzije
odvojenih kreveta su 100 x 200 cm. Broj jednokrevetnih soba je odreen na osnovu analize
trita i korien je najei standard od preko 20% jednokrevetnih soba u hotelu. Hotel se
nalazi u centru grada i njega u glavnom poseuju poslovni ljudi koji najee koriste
jednokrevetne sobe. U jednokrevetnim sobama uteda prostora je postignuta stavljanjem
kreveta paralelno sa pregradnim zidom.

10.2. Apartmani
Apartman je skup prostorija koji se sastoji od kompletne dvokrevetne sobe za smetaj,
sobe ureene za dnevni boravak, toaleta i kupatila. Poseduju vie komfora u poreenju sa
dvokrevetnom i jednokrevetnom sobom i ureuju se u razliitim stilovima. *8)
Za razliku od standardnih soba umesto stolica u apartmanima se nalaze udobne fotelje
koje su presvuene kvalitetnom tkaninom. U apartmanima ne postoje garnine nego su one
zakaene na uzane trake sa ljebovima, ugraene u zid. Nametaj u svakom apartmanu ini
celinu s obzirom na boju pa se tako apartmani u hotelu mogu nai u ruiastoj i plavoj boji.
Ukupna veliina apartmana je 44.26 m2 . Soba za smetaj je veliine 16. 95 m2 , a dnevnog
boravka iznosi 19.86 m2 . Dimenzije kreveta u apartmanu su 170 X 200 cm.
Hotel poseduje i dva predsednika apartmana na poslednjem spratu. Apartmani su
izuzetno prostrani i namenjeni najelitnijim gostima. Veliina apartmana je oko 100 m2 . U
ovim apartmanima odsedali su razni dravnici i umetnici. Apartman poseduje dve spavae
sobe, prostran dnevni boravak, kancelariju, kuhinju i kupatilo i poseban toalet. Nametaj je
prvorazredan, stilski i dopunjen najkvalitetniju opremu. Dimenzije francuskog leaja u
predsednikom apartmanu je 180 x 200. Namenjen je i poslovnim ljudima ali veliki
nedostatak je neposedovanje raunara to je poslovnim ljudima od velikog znaaja. Osoblje
hotela ima poseban ulaz u apartman tako da nemora da ima nikakav kontakt sa gostima.

*8)

omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata , Beograd, 2008, str. 118.

21

Slika 10.1. Apartman hotela Continental

Slika 10.2. De Luxe apartman hotela Continental

22

Slika 10.3. Predsedniki apartman

Slika 10.4. Dnevni boravak predsednikog apartmana

23

Slika 10.5. Prva spavaa soba predsednikog apartmana

Slika 10.6. Druga spavaa soba predsednikog apartmana

24

11.

RESTORANI, BAROVI, KONFERENCIJSKE SALE I BANKET

SALE

Planiranje restorana treba da uzme u obzir spoljnji pogled, cirkulaciju gostiju i

personala, metode usluivanja hrane, grupisanje sedita i vrstu nametaja, interni razmetaj,
opremu i prostor za zabavu. *9)
Restoran je ugostiteljski objekat u kome se pripremaju i za stolom usluuju topla i
hladna jela, pia i napici, po pravilu za vreme glavnog obroka (ruak ili veera). *10)
Bitne karakteristike savremenih restorana su sledee:

pruaju usluge prehrane i toenja pia naelno samo za vreme ruka i veere,
posebna prostorija za posluivanje hrane i pia izvan glavnih obroka
toionica ne sme biti u prostoriji u kojoj se posluuje
prvorazredni nametaj, oprema i pribor,
struno osposobljena posluga,
francuski ili engleski nain posluivanja *11)

11.1. Restorani hotela

Hotel Continental u svojoj popudi ima dva restorana od kojih svaki ima posebnu
ugostiteljsku ponudu, ambijent, atmosferu i radno vreme.
Rotisserie je restoran internacionalne kuhinje u elegantnom okruenju. Ovaj restoran
nudi raznovrsne specijalitete i zadovoljie ukus i najzahtevnijih gostiju. Namenjen je
poslovnim ljudima i idealan za poslovne rukove. Radno vreme od 12:00 do 24:00 asa.
Brasserie je restoran nacionalne i internacionalne kuhinje. Ovo je neformalni restoran
sa oputenijom atmosferom. Kapacitet restorana je 126 mesta i pogodan je za porodine
rukove. Radno vreme je svakog dana od 06:00 do 24:00 asa.
Restorani hotela su izgraeni, ureeni i opremljeni tako da omoguavaju racionalno
korienje prostora, nesmetano kretanje gostiju i zaposlenog osoblja, higijensko rukovanje
namirnicama, uvanje robe od kvarenja, zatitu zdravlja gostiju i zaposlenog osoblja, struno
i efikasno usluivanje gostiju, kao i zatitu od tetnih uticaja koje obavljanje delatnosti u
ovim objektima moe imati na ivotnu sredinu ( buka, vibracije, zagaenje vazduha ).

*9)

omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata , Beograd, 2008, str. 91.
Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata, Slubeni glasnik
RS 35/94, lan 9.
*11)
Frli. A. Hotelijerstvo, kolska knjiga, Zagreb 1975.
*10)

25

Slika 11.1. Restoran Rotisserie

Svaki restoran ima poseban ulaz za dopremanje i prijem namirnica i evakulaciju

otpadnih materija (ekonomski ulaz ) kao i direktan prilaz kuhinji i prateim prostorijama.
Restoranima u hotelu, obzirom da posluuju tri obroka, potreban je ambijent koji bi
omoguio oputenu atmosferu za vreme doruka, do formalnije veere. Ovo se postie
postavljanjem promenljivog osvetljenja i menjanjem povrine stola od podmetaa do
stoljnjaka. Osvetljenje je vaan faktor dizajna enterijera i atmosfere. Opte svetlo postavljeno
je na plafonu a indirektno svetlo oko zidova kako bi se naglasili pojedini elementi i
umetnike slike.
U restoranima su obezbeeni veliki prozori kako bi se iskoristila prednost lepog
pogleda i privukla panja gostiju. Podovi restorana prekriveni su tepisima kako bi se stvorio
oseaj komfora i topline. Re je o tepisima visokog kvaliteta sa manjim arama koje se
ponavljaju, kako bi prikrile mrlje. Tepisi su odgovarajue debljine kako bi apsorbovali buku.
Nametaj restorana paljivo je uklopljen u ambijent i dekor restorana. Stoljnjaci, escajg,
tanjiri, ae i korice menija su paljivo odabrani kao i stilizovane uniforme personala. Hotel
jo uvek upotrebljava opremu za sto na kojoj se nalaze znaci i simboli hotelske kompanije
odnosno lanca Intercontinental to bi trebalo da promeni. Brojne hotelske kompanije
koriste ovaj vid propagande.

26

11.2. Kuhinja
Pored prostorija u kojima se obavlja usluivanje gostiju, postoje proizvodna,
takozvana pomona odeljenja. Za rad kompletne ugostiteljske kuhinje pored glavne
neophodne su i sporedne kuhinjske prostorije koje ine kuhinjski blok.
Kuhinjski blok prema savremenim graevinskim i higijenskim zahtevima obuhvata:

prostor za uvanje namirnica

prostor za pripremanje namirnica
prostor za prigotovljavanje jela
pomone prostorije
higijenske prostorije

Raznovrsne namirnice zahtevaju pri skladitenju i razliite uslove za sigurno uvanje.

Da bi se spreilo kvarenje namirnica obezbeena je odgovarajua temperatura i vlanost
vazduha za svaku grupu namirnica (meso, suhomesnata roba, voe, povre, fabrike
namirnice, svee konzervirane namirnice, ostala roba). Lako pokvarljiva roba se uva u
rashladnim komorama i rashladnim ureajima koji su smeteni u okviru prostora za uvanje
namirnica.
Tehniki proces pripremanja namirnica obuhvata: ienje, pranje i razvrstavanje
namirnica; skidanje koe, otklanjanje kostiju, filetiranje ribe, sitnjenje namirnica na komade,
kocke, tapie itd. i to se sve obavlja u prostoru za pripremanje namirnica. Prostor u kome
se pripremaju namirnice je opremljen odgovarajuim inventarom i specijelizovanim
mainama i alatom za obradu odgovarajuih namirnica. Prostor za preradu mesa je odvojen
od prostora za obradu ribe, kao i prostora za obradu voa i povra.
Prostor za prigotovljavanje jela u svom sastavu ima glavnu ili toplu kuhinju,
hladnu kuhinju i poslastiarnicu.
Pomone prostorije kuhinjskog bloka podrazumevaju perionice sua koje se nalaze u
blizini glavne kuhinje tj.direktno je povezana sa kuhinjom i restoranom. Raspored prostorija
u kuhinjskom bloku je takav da ne dolazi do ukrtanja namirnica i jela s upotrijebljenim
posuem. Prostor za pranje pribora i posua se sastoji od pulta od nerajueg elika sa
kantom/kontejnerom za otpatke, kontejnera za prljavo posue i escajg, stalaka za prljave
ae, i dvodelne sudopere za pranje i ispiranje posua.
Higijenske prostorije su kupatila, garderobe i toaleti za osoblje. Odvojene su
prostorije za muko i ensko osoblje. Garderoba je opremljena ormariima za svakog radnika
u kojima se uva lina i radna odea.
Kuhinja hotela Continental kao i kod veine hotela locirana je u prizemlju zgrade, u
neposrednoj vezi je sa restoranskom salom. Bitno je da ova dva objekta budu u istom nivou
jer svako hodanje uz stepenice zamara usluno osoblje i smanjuje njihov rad.

27

Takoe prilikom lociranja kuhinje vodilo se rauna o irenju mirisa koji su neugodni.
Naroito je vano da je kuhinja tako locirana da nije direktno izloena pogledima iz ostalih
hotelskih prostorija.
Povrina kuhinje je dovoljno velika da se profesionalne aktivnosti vezane za
spremanje hrane nesmetano odvijaju. Prostorije i radna mesta su tako rasporeeni da
osiguravaju kontinuirano odvijanje razliitih operacija.
Prostorije za pripremanje hrane imaju dovoljno svetla kako prirodnog tako i
vetakog. Snabdevene su toplom i hladnom vodom pod dovoljnim pritiskom. Tehniki i
tehnoloki kuhinja je dobro opremljena. U nametaj ugostiteljske kuhinje ubrajaju se: radni
stolovi, ormani, police, stolice itd. Nametaj je funkcionalan i omoguava lako odravanje
istoe. Raspored nametaja je takav da ne smeta prolazu osoblja i da olakava i ubrzava rad
osoblja.
Veoma je bitno da kuhinja ima dobru klimatizaciju. Provetravanje, filtracija i
ventilacija su dovoljne da efikasno osiguraju eliminaciju mirisa, dima, pare tako da to ne
predstavlja opasnost za namirnice. Kuhinja poseduje prijemni punkt na kome se vri dostava i
prihvat hrane. Sva hrana, pie i zalihe dostavljaju se na kontrolni prijemni punkt.
Kuhinja je opremljena:

odgovarajuim termikim ureajima, zavisno od vrste jela koja se pripremaju u

objektu
rashladnim ureajima za higijensko uvanje namirnica, posebno za meso, za ribu, za
mleko i mlene proizvode, za suhomesnate proizvode i za poslastice
odgovarajuim radnim povrinama, ureajima za ienje, obradu i merenje
namirnica, sudoperama za pranje namirnica, kuhinjskim posuem i priborom od
nerajueg materijala, kao i povrinama, policama, odnosno ormanima za smetaj
namirnica i pia
stolom za prijem i odlaganje upotrebljenog restoranskog posua s higijenskom
kantom za otpatke; odvojenim sudoperama za pranje restoranskog i kuhinjskog
posua koje moraju imati toplu i hladnu vodu i skuplja masti i plivajuih materijala,
stolovima za ceenje posua i policama, odnosno ormanima za odlaganje istog
posua
dovoljnim brojem higijenskih kanti za otpatke
umivaonikom s tekuom toplom i hladnom vodom, etkicom, priborom, i sredstvima
za pranje, dezinfekciju i suenje ruku zaposlenog osoblja.

Sve povrine u kuhinji su glatke, trajne i lake za ienje. Podovi su neklizajui,

otporni na vodu, neporozni, otporni na mehanike i termike udare, otporni na prolaz kolica i
habanje, laki za ienje, dezinfekciju i odravanje. Pod u kuhinji i prateim prostorijama je
od kiselootporne granitne keramike. Zidovi su prekriveni keramikim ploicama do visine
2m.
Toionoca kao proizvodno odeljenje organizuje se nezavisno od kuhinje. To je
odeljenje u kome se uvaju, pripremaju i izdaju alkoholna i bezalkoholna pia. Graevinski
se posebno locira i organizuje snabdevanje i izdavanje pia a treba da je tako locirana da ima
dobru povezanost sa restoranskim salama.
28

Pie se lageruje u odgovarajuem podrumu ili u magacinu pia, vodei rauna o

temperature prostorije i o uslovima za odravanje kvaliteta alkoholnog i bezalkoholnog pia.
Gavni magacin restorana ima odeljenje za koliinski i kvalitetni prijem robe i kancelariju
magacionera. Odeljenja za zaposleno osoblje namenjena su pripremnju osoblja za rad, za
odravanje higijene, odmor, ishranu i razonodu. U ova odeljenja spadaju garderobe, sanitarni
blok sa tuevima, sala za sastanke, trpezarija za osoblje itd.

11.3. Hotelski barovi

Re bar potie od francuske rei koja znai pregrada. Tu pregradu danas ini visoki
pult koji je tipian za sve barove. Tokom vremena barovi su se specijalizovali prema vrstama
usluga, vremenu poslovanja, i nainu usluivanja. *12)
Hotel Continental gostima nudi na raspolaganje dva bara i to aperitiv bar
Promenada i noni bar Piano bar. Oba bara namenjena su za neformalno i spontano
okupljnje, razonodu i zabavu gostiju. Radno vreme Piano bara je od 09:00 do 01:00 a
Promenade svakog dana od 07:00 do 23:00 h. U Piano baru moete uivati uz zvuke klavira i
ukusnim koktelima. Neretko se ovde odravaju i tematske veeri.

Slika 11.2. Piano bar

*12)

omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata , Beograd, 2008, str. 152.

29

Prostorije nonog bara treba da deluju intimno, pa se zato njihovom ureenju obraa
posebna panja. Rasveta barske prostorije je takva da je svetlo prigueno, da se moe menjati
u razliitim bojama, radi intimnosti i igrakih efekata. Konstrukcija bara je takva da je
omogueno serviranje pia preko pulta kao i usluivanje od strane konobara. Uz pult su
postavljene visoke barske stolice sa draima za oslanjanje nogu. Barski pult je fokalna taka
interesovanja i posebno je dizajniran kako bi se harmonino uklopio u prostoriju i dekor
enterijera. Gornja povrina pulta je glatka, otporna na mrlje od alkohola i progorevanje od
cigareta. Radni prostor iza servisnog pulta je opremljen policama za odlaganje aa,
prostorom za njihovo pranje i suenje, povrinama za sipanje pia i registar kasom. Kao
materijal za izradu pulta, polica i radnih povrina korieno je drvo. U sklopu bara se nalazi
magacin koji je namenjen za dostavu i odlaganje pia, kao i toalet.

11.4. Banket i kongresne sale

Hotel Continental raspolae sa 8 sala, ambijentalno i tehniki dobro opremljenim,
pogodnim za organizovanje najrazliitijih skupova:

8 sala za sastanke, bankete, koktele, prijeme, prezentacije, press konferencije

od 20 do 1440 gostiju
balske dvorane Atlantik i Pacifik - ukupno 840 m2
audio-vizuelna i ostala tehnika oprema (printer/fax, projektor,ekran,35 mm slide
projektor, digitalni projektor, mikrofon, flip cart, video konferencija, trofazna struja,
prikljuci za struju, osvetljenje)
mogunost wireless internet konekcije
dodatne usluge na raspolaganju: usluge kurira, cveare, fotografa, muzike
Club Lounge na VI spratu Hotela, board room i salon po svetskim standardima

Obezbeena je velika fleksibilnost i prilagodljivost opreme i nametaja, efikasno

usluivanje hrane i pia. Postoji mogunost podeavanja jaine svetla u sali u zavisnosti od
potrebe korisnika. Ove sale rasporeene su u prizemlju i na prvom spratu i imaju poseban
ulaz, garderobu i toalete. Prostorije su tako konstruisane da budu vienamenske, da omogue
esto korienje i opravdaju visoke trokove obezbeenja prostora. Da bi se omoguila jo
vea fleksibilnost prostorija one su podeljene pokretnim zidovima, stvarajui tako vie
manjih prostorija u kojima istovremeno mogu da se dre sastanci. Dekor u ovim prostorijama
je neutalan. Vaan aspekt konstrukcije ukljuuje i kontrolu zvuka koja podrazumeva
ublaavanje zvuka radi jasnoe govora i smanjenje nivoa buke. Kako bi se obezbedilo lako
pomeranje nametaja i menjanje rasporeda nametaj je lak ali izdrljiv, opremljen zatitnim
krajevima na nogama, sklopljiv, trajan i otporan. Najvee dve sale su Pacifik i Atlantik.
Njihova ukupna povrina iznosi 840 m2 odnosno pojedinano 441 m2 je veliina sale Pacifik
i 399 m2 sale Atlantik. Hotel gostima na raspolaganju nudi i manje sale kao to su Mediteran
sa 86 m 2, potom Adriatic sa 95 m 2, Baltik 87 m 2, Aegean 84 m 2, Le Club 165 m 2 i Green
Room 78 m 2.
Balska dvorana je raskono osvetljena ima vie veih ogledala, a uz zidove u
pojedinim uglovima i garniture za sedenje. Balska dvorana se moe koristiti za vee bankete,
sastanke, izlobe, proslave itd.

30

Slika 11.3. Balska dvorana

Veliki deo poslovanja hotela vezan je za iznajmljivanje sala, banket dvorana i salona
za razliite namene. Ovaj vid poslovanja hotela utie na poveanje prihoda a obezbeuje i
vee korienje kuhinje i personala.
Ukoliko sale hotela nisu dovoljno velike da prime sve delegate i posetioce tu je deo
ireg kompleksa Centar Sava koji predstavlja veliki kongresni centar. Njega godinje
poseuje veliki broj stranih delegacija koje tom prilikom upravo borave u hotelu
Continental.

Slika 11.4. Sadraj svih sala hotela

31

11.5. Raspored sala Pacifik i Atlantik

Slika 11.6. Raspored ostalih sala

32

Slika 11.7. Sala Adriatic

Slika 11.8. Sala Pacifik

33

12. PROSTORI I OPREMA ZA REKREACIJU

Prostori za rekreaciju se sve ee obezbeuju u turistikim centrima, kao i u hotelima
u gradovima, kako bi privukli goste. Za odmor i rekreaciju gostiju koji odsedaju u hotelu
Continental postoji nekoliko moderno opremljenih objekata u zgradi hotela, a koji su
objedinjeni u specijalizovanom Health Clubu.
Ovaj Club sadri: zatvoreni bazen u prizemlju hotela (uz mogunost otvaranja
staklenih vrata), saunu, usluge masae, otvoreni teniski teren, fitness zonu, solarijum i bar.
Bazen je tako lociran da predstavlja fokalnu taku interesovanja za okolne zajednike
prostorije. Duina bazena je 15 m a irina iznosi 7.5 m. Dubina bazena je od 1.2 m 2.2 m a
temperature vode iznosi 28 C. Pomone prostorije kao to su toaleti, svlaionice i tuevi su
grupisani u blizini bazena i zajedno ine jednu prostornu i funkcionalnu celinu. Voda za
bazen kontinuelno cirkulie radi filtracije i sterilizacije, ureaji za tretiranje vode, pumpe cevi
i ostala oprema su pristupani za odravanje i zamenu, otporni na koroziju i pouzdani pri
funkcionisanju. Ispunjeni su i zahtevi kao to je ienje bazena od plivajuih otpadaka,
ienje od sedimenata na dnu bazena, vodomer za merenje potronje vode kao i
odvodnjavanje za pranjenje bazena. Bazen zahteva visoka investiciona ulaganja i visoke
tekue trokove ali aktivnosti oko bazena mogu stvarati profit kao to su prodaja hrane i pia.

Slika 12.1. Bazen hotela

34

Slika 12.2. Solarijum

Slika 12.3. Teretana hotela

35

13.

TEHNOKO OPERATIVNE - PROSTORIJE

Tehniko operativne prostorije poseduje svaki hotel jer bez njih funkcionisanje
hotela nije mogue. U ove prostorije ubrajaju se prostorije za zaposlene, ostave i radionice.
Osoblje treba da bude gostima na raspolaganju 24 sata i treba da ima adekvatne
prostorije i uslove za rad. Hotel je zaposlenima obezbedio svlaionice i garderobe. Za svakog
radnika postoji ormari za uniformu i privatnu odeu i obuu. Muke i enske svlaionice su
odvojene kao i tuevi i toaleti. Ovi prostori se zagrejavaju i klimatizuju kako bi se obezbedilo
suenje radne odee i radni komfor.
Pod perionicom rublja podrazumeva se prostorija u kojoj se prljavo rublje prima, pere,
pegla i sui. U njenom sastavu je i skladitenje istog rublja koje se tu sortira i finalno pakuje.
isto rublje se skladiti u posebno za to predviene police i pregrade, koje su otvorene radi
lake cirkulacije vazduha. Hotel Continental poseduje polumehanizovanu perionicu rublja
koja raspolae sa mainama za pranje, mainama za suenje rublja i mainama za peglanje
rublja. U okviru perionice rublja nalazi se i prostor za skladitenje sapuna, deterdenata i
drugih predmeta.
Prljavo rublje se sakuplja iz soba, restorana i drugih prostorija i donosi kolicima u
perionicu rublja, gde se dalje vri sortiranje, merenje i rasporeivanje u posebna kolica, a
zatim se nosi na pranje.
U prizemlju hotela nalazi se skladite za rezervni nametaj, nametaj koji se
privremeno odlae ili popravlja. Skladite je blizu prostorija u kojima se nalazi nametaj
(banket sale, sobe). Pored nje se nalazi centralna radionica za opravke. Posebna panja
posveena je zatiti od insekata, glodara i praine.

14.

SIGURNOST I BEZBEDNOST OBJEKTA

Pitanja bezbednosti nisu ograniena na planiranje i konstrukciju. Ona takode

ukljuuju korektno korienje opreme i ureaja, pravilno upravljanje i efikasno odravanje.
Sigurnost je takoe u vezi sa higijenom i potovanjem zakonskih i osiguravajuih zahteva
kao i standarda obuavanja personala. *13)
Prilikom eksplatacije objekta dolaze do izraaja mnoge opasnosti i tetosti, kako po
korisnike objekta tako i po sam objekat. Kako bi se izbegle pomenute opasnosti pri
projektovanju objekta preduzete su sledee mere:

*13)

lokacija predmetnog objekta ne predstavlja izvor bilo kakvih opasnosti ni tetnosti

konstrukcija objekta je statiki i konstruktivno jasno definisana i stabilna
komunikacije unutar objekta su jasno definisane te u sluaju opasnosti omoguavaju
brzu i bezbednu evakuaciju korisnika
zavrna obrada zidova, podova i plafona izvrena je od kvalitetnih materijala koji
svojim hemijskim sastavom ne predstavljaju nikakav izvor tetnosti i opasnosti
izolacija objekta je izvrena prema odgovarajuim standardima
visina projektovanih prostorija je u skladu sa namenom objekta
broj, veliina i raspored prostorija u potpunosti odgovara nameni objekta

omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata , Beograd, 2008, str. 106

36

14.1. Mere protiv poarne zatite

Ovaj objekat prema priloenoj dokumentaciji glavnog projekta graen je od klasinog
vrstog graevinskog materijala tako da u potpunosti zadovoljava traenu vatrootpornost
konstrukcije.
Da bi se ovaj objekat zatitio od eventualnog poara potuju se sledee mere zatite:

Ovaj objekat u kome se smeta i okuplja vei broj lica poseduje ureaje, opremu i
sredstva za gaenje poara, obezbeuje slobodne izlaze i prolaze za evakuaciju ljudi i
imovine u sluaju poara.
Obezbeen je prilaz za vatrogasna vozila u sluaju poara na stranama gde se nalaze
glavni ulazi-izlazi iz objekta.
Putevi za evakuaciju su pregledni, bez suvinih skretanja, bez prepreka.
Vrata na putevima evakuacije otvaraju se u smeru izlaza iz objekta.
Naroito je vano voditi rauna o ventilaciji iznad tednjaka u kuhinji i rotilja koji
odnose masne pare.
Dojavna centrala je postavljena u prostoriji gde se neprekidno deura (recepcija).
Obezbeena je svetlosna i zvuna dojava poara

Automatski javljai poara postavljeni su u svim prostorijama gde postoji opasnost od

izbijanja poara. Za osnovni tip javljaa izabran je optiki javlja dima, jer reaguje u poetnoj
fazi nastanka poara. U blizini ulaza i izlaza iz objekta postavljeni su runi javljai poara.
Upozorenje zaposlenih i deurnih lica o nastanku poarau objektu vri se zvunim signalom
preko alarmnih sirena. Automatskim javljaima moemo otkriti poar ve u ranoj fazi
razvitka.

14.2. Opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti pri izvoenju elektrinih

instalacija i pri korienju instalacija vodovoda i kanalizacije
Opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti pri izvoenju elektrinih instalacija:

opasnost od struje kratkog spoja,

opasnost od preoptereenja,
opasnost od previsokog napona dodira i napona koraka,
opasnost od sluajnog dodira delova pod naponom,
opasnost od nedozvoljenog pada napona,
opasnost od vlage, vode, praine, eksplozivnih i zapaljivih materijala i hemikalija,
opasnost od statikog elektriciteta,
opasnost od uticaja elektromagnetnih i elektrinih polja,
opasnost od iznenadnog nestanka napona,
opasnost od izazivanja poara.

37

Ove opasnosti su otklonjene propisno izvedenim instlacionim radovima, pravilnim

izborom zatitnih naponskih i strujnih osiguraa. Zatita od nedozvoljenog pada napona,
predviena je pravilnim dimenzionisanjem napojnih kablova, kako glavnih napojnih tako i
kablovskih izvoda za pojedine potroae. proraun i izbor preseka napojnih kablova, kao i
padova napona dati su kao sastavni deo projektne dokumentacije.
Opasnosti i tetnost koje se mogu javiti pri korienju instalacija vodovoda i
kanalizacije zavise od sledeih elemenata:
Vodovod:

nehigijenski uslovi za snabdevanje vodom,

neiste, neispravne i nehlorisane instalacije,
mogunosti zagaenja usled prolaska kroz aht kanalizacije ili neki drugi zagaiva,
neispitane vodovodne mree pod pritiskom,
primene nepropisanog materijala za vodovodne instalacije,
nepravilnog dimenzionisanja vodovodne mree.

Kanalizacija:

nedovoljnog pada kanalizacione mree,

nepravilnog voenja kanalizacione mree,
nedovoljnog broja i rasporeda ventilacionih kanala,
napravilnog izbora materijala za instalacije kanalizacije,
isputanje tetnih materija u kanalizacionu mreu bez sistema za preiavanje,
nepravilnog izbora i rasporeda revizija i revizionih ahtova.

Kroz projektnu dokumentaciju instalacvija vodovoda i kanlizacija predviene su

sledee mere zatite na radu, na otklanjanju opasnosti i tetnosti:
Vodovod:

projektom je predvieno prikljuivanje na gradsku vodovodnu mreu,

potrebno je eliminisati mogunosti zagaenja vodovoda usled spoljnih faktora,
po zavretku radova vodovodna mrea se mora ispitati pod pritiskom i izvriti
ispiranje cevovoda,
za instalacije vodovoda predvien je kvalitetan materijal,
pri projektovanju je izvreno pravilno dimenzionisanje vodovodne mree.

Kanalizacija:

kanalizaciona mrea je pravilno voena u terenu i prostoru,

na mrei je predvieno dovoljno revizionih ahtova i elemenata,
pri projektovanju je izvreno pravilno dimenzionisanje kanalizacione mree,
izabrani materijali za kanalizacionu mreu je kvalitetan.

38

15.

GREJANJE, VENTILACIJA, KLIMATIZACIJA I RASVETA

Pri lociranju objekta vano je imati u vidu mogunost provetravanja pojedinih

prostorija. Posebno je vana ventilacija u kuhinji i toaletima. Svaka soba ima klima ureaj
koje korisnici upotrebljavaju za rashlaivanje prostorija. Radi udobnosti gostiju zimi
temperatura mora biti jednaka i danju i nou. Kod relativne vlanosti najpogodnije je 60%
leti, 30% zimi. Pa tako kada je zimi 24C relativna vlanost iznosi 40 60 % a leti 22 C.
Hotel poseduje centralno grejanje. Planiranje unutranje temperature, poveava se sa
poveanjem spoljanje.
Hotel ima elektrinu rasvetu kao i sopstveni agregat. Elektrina energija slui za
rasvetu, pogon maina i aparata. Svi prikljuci su dvofazni i trofazni. Za hotel je vana
rasveta i prilaznih puteva, okoline hotela kao i u hodnicima. Osvetljenje je bitan element
arhitektonskog oblikovanja enterijera. Za hotelski objekat veoma je bitno da ima dobru
izolaciju i akustiku. Spoljna buka moe predstavljati potencijalni izvor ometanja. Glavni
faktor prodora buke je prozor. Izolacija od buke zavisi i od debljine stakla. Stepen buke
unutar objekta je smanjen sprovoenjem zvune izolacije. Hotel Continental ispunjava sve
standarde hotela visoke kategorije.

Slika 15.1. Hotel Continental

39

ZAKLJUAK
Turistiko-ugostiteljski objekat Continental prema svojoj povrini i konceptu spada
u hotel visoke kategorije, gde su svi segmenti hotela meusobno povezani i uravnoteeni.
Pri izgradnji ovog objekta voeno je rauna o ugradnji kvalitetnih materijala koji e u
daljoj eksplataciji i poslovanju doneti znaajne utede u smislu energije i odravanja. Hotel je
imao veoma burnu istoriju. Sedamdesetih godina vaio je za jedan od najluksuznijih hotela u
naoj zemlji. Boravak u hotelu pruao je konfor ali i stvar luksuza i prestia. Jedan je od
prvih hotela iz lanca Intercontinental sagraenih na Balkanu. Sve manifestacije od veeg
znaaja odravale su se u ovom hotelu.
Danas je hotel privatizovan, ima novo ime i polako pokuava da povrati stari sjaj.
Hotel je u fazi renoviranja. Ispunjava sve standarde i gostima ponovo nudi sve usluge hotela
od pet zvezdica. Hotel posluje sa svetskim i domaim kompanijama i dnevno se u hotelu
izvri i preko 150 rezervacija. Prema istraivanju jedne agencije hotel Continental je dobio
61 bod od moguih 100 bodova. U istraivanju i ocenjivanju uestvovali su korisnici usluga
ovog hotela. U renoviranje sadanjeg hotela Continental", koji bi za dve godine trebalo da
postane hotel Kaun Plaza", planira se da bude uloeno izmeu 30 i 35 miliona evra, a
otvaranje je planirano za 2010. godinu.
Nadamo se da e hotel zablistati starim sjajem ili moda zasijati nekim potpuno
novim. Jedno je sigurno, za sada je na dobrom putu da to i ostvari u bliskoj budunosti.

40

SPISAK SLIKA I TABELA

SLIKA/TABELA:

IZVOR PODATAKA:

1. Slika 2.1.
2. Slika 2.2.
3. Slika 3.1.
4. Tabela 4.1.
5. Slika 6.1.
6. Slika 6.2.
7. Slika 8.1.
8. Slika 8.2.
9. Slika 8.3.
10. Slika 9.1.
11. Slika 10.1.
12. Slika 10.2.
13. Slika 10.3.
14. Slika 10.4.
15. Slika 10.5.
16. Slika 10.6.
17. Slika 11.1.
18. Slika 11.2.
19. Slika 11.3.
20. Slika 11.4.
21. Slika 11.5.
22. Slika 11.6.
23. Slika 11.7.
24. Slika 11.8.
25. Slika 12.1.
26. Slika 12.2.
27. Slika 12.3.
28. Slika 15.1.

http://sr.wikipedia.org/
http://www.bazanekretnina.com/
http://www.continentalhotelbeograd.com/
Izraeno od stane autora
http://sr.wikipedia.org/
http://static.panoramio.com/
Izraeno od strane autora
Izraeno od strane autora
http://www.booking.com/
http://www.booking.com/
Izraeno od strane autora
Izraeno od strane autora
Izraeno od strane autora
Izraeno od strane autora
Izraeno od strane autora
Izraeno od strane autora
http://www.booking.com/
http://www.booking.com/
http://www.continentalhotelbeograd.com/
http://www.continentalhotelbeograd.com/
http://www.continentalhotelbeograd.com/
http://www.continentalhotelbeograd.com/
Izraeno od strane autora
Izraeno od strane autora
http://www.continentalhotelbeograd.com/
http://www.continentalhotelbeograd.com/
http://www.continentalhotelbeograd.com/
http://www.booking.com/

41

LITERATURA
1. omi, . / Vuki. M, Izgradnja i opremanje hotelskih objekata,
Via hotelijerska kola, Beograd 2008.
2. ai, K. Poslovanje hotelskih preduzea,
Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 1995.
3. erovi, S. Projektovanje i izgradnja hotela,
Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 2008.
4. Baki, O. Marketing u turizmu,
Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 2005.
5. Unkovi, S./ Zeevi, B. Ekonomika turizma,
Fakultet za hotelijerski i turistiki menadment, Beograd 2004.
6. Frli. A. Hotelijerstvo, kolska knjiga, Zagreb 1975.
7. Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji
ugostiteljskih objekata, Slubeni glasnik RS 35/94
8. Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji
ugostiteljskih objekata, Slubeni glasnik RS 3/95
9. http://www.booking.com
10. http://www.continentalhotelbeograd.com
11. http://sr.wikipedia.org/
12. http://www.bazanekretnina.com/
13. http://static.panoramio.com/

42