You are on page 1of 42

Ko samog sebe poznaje..

Sufi majstor Abu Bakr Muham ad


al-Andalusi Ibn A ra b i (1165 - 1240.)
poznat je i kao M agister Magnus ili
al-ajh al-Akbar, odnosno N ajvei
uitelj.
B io je te o z o f i gnostik koji je, sa jedne
strane, izvrio ogrom an uticaj na razvoj
sufizma, dok je, sa druge, za ortodoksne
vernike predstavljao olienje jeretika.
Napisao je gotovo nesaglediv broj dela sauvano je oko 150 spisa, a smatra se da
je to samo polovin a - i celokupni opus je
toliko obim an, sveobuhvatan i dubok da
su ga sufiji smatrali p roizvod om svesti
koja je dosegnula najvii m ogui stepen
razvoja. Najpoznatija iroj publici su:
al-Futuhat al-M akkvva - Mekanska
otkrovenja i Fusus al-H ikam "D ra g u lji (peati) boanske m udrosti.
K o sam og sebe poznaje... je klasino
delo islamske gn oze - sufizma, i u njemu
Ibn A ra b i objanjava sutinu jedinstva
Tvorca i stvorenog. K n jiga je ezoterino
tumaenje uvene izreke stare koliko i
ovek: K o sam og sebe poznaje, poznaje
i svog G ospoda.

Ibn 'Arabi

Haslov originala na nemakom:


Wer sich selbst kennt...,
Muhyddin Ibn 'Arabi,
odlomak iz dela Risale-t-ul-vudjudiyyah
{Rasprava o postojanju)
Copyright za Srbiju i Crnu Goru;
Zlatni zmaj, Beograd
Priprema za tampu korica:
Damir Mati
Prelom i priprema za tampu:
Zlatni zmaj
Korektura i lektura:
Maja Adi
Zahvaljujemo se na pomoi oko
transkripcije imena i pojmova
orijentalisti Aleksandru Dragoviu
tampa:
Zuhra, Beograd
Prvo izdanje
Beograd 2005.
ISBH 86-83495-19-1
Tira: 500

samog sebe
poznege...
Ibn 'Arabi

Fredgovor
enja je zlatna nit koja spaja Tvorca i
stvoreno.
enja je Tvorevo seme posejano u
srca stvorenog.
Jer, opijen enjom da bude spoznat,
Tvorac je u stvoreno uklesao Re, i sva
uzviena dela njen su plod.
Preko nje Tvorac poziva stvoreno da se
seti kuda ide i gde mu je dom.
U enji je istinska vera ovekova, i
nada, i spas - u enji pesmfca i mistika,
u enji onih koji vole i koji znaju, u
reima i delima njihovim.
I sve to stvoreno moe da zamisli, to
voli i zbog ega pati, samo je enja
uspavanog Tvorca da se probudi u srcu
ovekovom.

Sufi majstor, pesnik i putnik, filosof u


istinskom znaenju te rei, mistik i onaj
koji je vrlo rano i ak vie puta u ivotu
doiveo otkrovenje, uzdizan i hvaljen,

osporavan i neshvaen - da, sve je to


bio Ibn 'Arabi.
Roen je 1165. u Mursiji u paniji, a
umro 1240. u Damasku. Svi dogaaji
koji su ispunili to vreme, i sva mesta od
Mursije do Damaska koja je obiao, i sve
u vezi sa njim - na neki nain je
uzvieno, paradoksalno i kontradiktorno.
Froputovao je pola sveta u potrazi za
znanjem i uiteljem, a sutina onoga to
je spoznao i o emu je pisao, dola mu
je putem boanskog otkrovenja, kako
sam kae, preko Kidra, brzo i u nadahnuu, iz dubina njega samog.
Zvali su ga 'Oivljava vere' - Muhjidin
(Muhyi ad-din), 'Sin Platonov' - Ibn Aflatun,
'Majvei uitelj' - a-ajh al-Akbar, a ipak
postoji zbrka oko njegovog imena. Naime,
esto mu ime meaju sa jo jednim Ibn
'Arabijem i ini se da i naunici kojima
je ta tematika vrlo bliska nisu sasvim sigurni ko je ko.
U stvari, ime i nije zaista ono to je
vano, vano je delo. A ovaj Ibn 'Arabi,
kako god se jo zvao, bio je vrlo plodan
kada je re o pisanom zavetanju koje je
ostavio za sobom. Napisao je, kako kae
Anamari imel, gotovo nesaglediv broj dela
- sauvano je oko 150 spisa, a smatra se

da je to samo polovina - i celokupni opus


je toliko obiman, sveobuhvatan i dubok, da
su ga sufiji smatrali proizvodom svesti koja
je dosegnula najvii mogui stepen razvoja. Najpoznatija od njih su 'Mekanska
otkrovenja' (al-Futuhat al-Makkyya) i
'Dragulji (peati) boanske mudrosti' (Fusus
al-Hikam).
0 njegovom uticaju i uticai^ n ieaovih
dela govori injenica da je iznad njegovog groba podignuta damija, da se, po
drugom izvoru, nadgrobna ploa na njegovom grobu naziva "kamen mudrosti", i
da je to mesto, u svakom sluaju, cilj
hodoaa mnogih vernika.
A, ipak! Mita od onoga to je napisao
ili to je bio nije dotaklo zvaninu islamsku teologiju. Ili, tanije, dotaklo je smatran je opasnim jeretikom.
Za neke su njegova dela napisana
zbunjujuim i vrlo teko razumljivim
jezikom, po mnogima ak vrlo nedosledno i nejasno, a sa druge strane se
naglaava da je prvi koji je sufijsko
uenje uobliio u jedan jasan sistem koji
su preuzeli i koristili mnogi koji su doli
posle njega.
1 tako moe do u nedogled, ali to je
valjda sudbina svih velikih ljudi, a moda
7

i svih onih koji rade i ostavljaju iza sebe


bilo kakav trag. U svakom sluaju, ta
god mislili i zakljuivali vernici, uenjaci,
sufiji i mistici, i koliko god razliiti bili
njihovi zakljuci, jasno je da je samo
uzvien i za uzvieno otvoren um, kao
to je to bio um Muhjidina Ibn 'Arabija,
mogao da izgovori to se izgovoriti ne
moe, nadahnut onom enjom.

stvorenom ivi On. Ali gde Ga pronai i


Kako do Njega dospeti - pitanja su na koja
svaki ovek mora sam odgovoriti iz sopstvenih dubina, iako odgovori na njih lee
svuda oko nas i u nama, na dohvat ruke...
u misli koja uvek za malo izmie...
moda ba u ovoj knjizi, ili u neemu to
e ona probuditi ili preneti, u semenu
nadahnua od Boga nadahnutog...
Beograd, 2005.

Knjiga Ko samog sebe poznaje... je


odlomak iz obimnijeg dela Rasprava o
postojanju (Risale-t-ul-vudjudiyyah), i u
njoj nam Ibn 'Arabi, polazei od izreke
stare koliko i ovek, koju on preuzima iz
Kurana, odnosno od Muhameda, ukazuje
na sutinu spoznaje sebe i spoznaje
Boga. Jer, kako kae izreka: "Ko samog
sebe poznaje, poznaje i svog Gospoda."
Odnosno, on tu vrlo saeto objanjava
centralnu ideju sopstvenog sistema:
jedinstvo postojanja, ideju koja je gotovo neizreciva.
Po njemu, jedino to Boga moe spoznati
je sam Bog! He postoji nita osim Mjega, i
sve to vidimo je On, ali istovremeno i nije!
Ili je moda bolje rei: negde u svemu
8

Ko samog sebe
poznaje...

U im e B o g a ,
M ilo s t iv o g , S a m ilo s n o g ,
n je g a z a p o m o m o lim o

'eka je hvaljen Bog ijem jedinstvu


nita nije prethodilo, izuzev da je
to
to je prethodilo bilo On, i
$
hakon ije jedinstvenosti ne postoji posle,
izuzev da je to posle On. On jeste, a za
Mjega ne postoji ni kasnije ni pre, ni iznad
ni ispod, ni daleko ni blizu, ni sjedinjavanje ni deljenje, ni kako, ni gde, ni kada, ni
vreme, ni trenutak, ni starost, ni postojanje, ni mesto. On jeste, isto kao to je i
bio. On je jedan bez jedinstva i jedini bez
jedinstvenosti. Mije On sastavljen od
imena i imenovanog, jer Mjegovo je ime
On sam i Mjegovo je imenovano On sam.
Dakle, osim Mjega ne postoji ni ime ni
imenovano. Jer On je i ime i imenovano.
On je prvi bez prvenstvenosti i poslednji
bez poslednjosti. On je spoljno bez spoljanjosti i unutarnje bez unutarnjosti. Time
hou da kaem da je On samo postojanje
prvoga i samo postojanje poslednjeg, i
13

samo postojanje spoljnog i samo postojanje unutarnjeg. Tako ne postoji ni prvo


ni poslednje, ni spoljno ni unutarnje osim
Njega, a da te stvari ne postanu On niti On
one.
Zato, razumi, tako da ne padne u
zabludu Hulula1: On nije u stvarima, niti
su stvari u lijemu, niti su ulazee niti
izlazee. Heophodno je da Mjega na
takav nain upozna, ne kroz znanje
('ilm), ni kroz intelekt, ni kroz razmiljanje, ni kroz predstavu, ni kroz ula, ni
kroz spoljanje oko, ni kroz unutranje
oko, ni kroz opaanje. Mjega nita ne vidi
osim On sam; nita Mjega ne opaa osim
On sam. Jedino kroz samog Sebe On vidi
samog Sebe i jedino kroz samog Sebe
On poznaje samog Sebe. Miko Mjega ne
vidi osim Mjega i niko osim Mjega, Mjega
ne opaa. Mjegov veo2 je samo deli
Mjegovog jedinstva; nita velom ne prekriva osim On sam. Mjegov veo je (samo)
skrivanje Mjegovog postojanja u Mjegovom
jedinstvu bez ikakvih svojstava. Miko Mjega
ne vidi osim On sam - nijedan poslanik i
prorok, nijedan savreni svetac, nijedan u
* Oni Koji veruju u inkarnacije Boga.
O d n o sn o p o s to ja n je u fe n o m en im a .

14

Mjegovu blizinu prispeli aneo3, Mjega ne


poznaje. Mjegov prorok je On sam i
Mjegovo poslanje je On sam i Mjegova re
je On sam. On sam je poslao samog Sebe,
kroz samog Sebe, iz samog Sebe, samom
Sebi. Mije postojao nikakav posrednik niti
bilo koji uzrok osim Mjega samog. Me postoji razlika izmeu poiljaoca i poslatog, ni
izmeu posalatog i primaoca. Samo postojanje proroke poruke je Mjegovo postojanje. Me postoji nita drugo i za drugo
osim Mjega, ne postoji ni postojanje ni
ponitenje4 (fana'), ni ime ni imenovano.
1 zato je Prorok (mir neka je sa njim?)
rekao: "Ko samog sebe poznaje, poznaje i svog Gospoda." I rekao je (mir neka
je sa njim!): "Ja svog Gospoda poznajem
kroz svog Gospoda." Prorok (mir neka je
sa njim!) ukazuje na to da ti nisi ti: ti si
On bez ti; takode nije tako da On ulazi u
tebe ili ti u Mjega, niti je tako da On iz
tebe proistie ili ti iz Mjega. A time nije
reeno da si ti ili tvoja svojstva neto to
postoji, ve je time reeno da ti nisi
nikada bio, niti e ikada biti, ni kroz
sebe samog, niti kroz Mjega, ni u Mjemu,
^ Kuran, sura 4, 171
Misli se na 'odum iranje od o v o g sveta', sufijsKi izrav. umri pre smrti.

15

ni sa rijim. Niti prestaje da postoji, niti


ostaje u postojanju. Ti si On, bez
ijednog od ovih ogranienja. Ako, dakle,
svoje postojanje na ovakav nain poznaje, onda poznaje Boga; a ako ne, onda
ni Boga ne poznaje.
A veina "onih koji Boga poznaju" (al
'urraf) prave od ponitenja i prestajanja
tog ponitenja uslov za dosezanje poznavanja Boga, a to je zabluda i jasna greka.
Jer uslov poznavanja Boga nije ponitenje
postojanja samo po sebi, niti je to prestajanje tog ponitenja. Stvari, naime, nemaju postojanje samo po sebi, a ono to
nema postojanje, ne moe ni prestati da
postoji. Jer, ponitenje, znai, pretpostavlja da samo postojanje postoji, a to je
mnogobotvo. Ako, dakle, sebe bez postojanja ili ponitenja poznaje, onda
poznaje Boga; a ako ne, onda ne poznaje ni Boga.
A postavljanje poznavanja Boga u zavisnost od ponitenja ili prestajanja tog
ponitenja, sadri u sebi tvrdnje mnogobotva. Jer Frorok (mir neka je sa njim!)
je rekao: "Ko samog sebe poznaje...", a ne
"Ko samog sebe dovede do ponitenja".
Jer osnaivanje ovog drugog ini samo
16

ponitenje nemoguim je r (sa druge


strane) nije doputeno ponitenje onoga
ije potvrivanje nije doputeno. Tvoje
postojanje samo po sebi je nita, a nita
ne moe neemu biti pridodato, bilo da
je prolazno ili neprolazno, postojee ili
nepostojee. Prorok ukazuje na injenicu
da si sada nepostojei, isto kao to si to
bio pre stvaranja. Jer, sada je bez
poetka i sada je beskrajno i sada je
veno. A, Bog (neka je hvaljeno Njegovo
ime!) je postojanje bez poetka i postojanje beskrajnog i postojanje venog,
ipak bez toga da su postojanje bez
poetka, beskrajno i veno ikada postojali. Jer, ako ne bi bilo tako, onda On ne
bi bio sam bez ikakvog saputnika, a
neosporno je da je On sam bez ikakvog
saputnika. Jer, Hjegov "saputnik" bio bi
onaj ije bi postojanje postojalo u njegovom vlastitom biu, a ne u postojanju
Bojem, a ko god da bi se naao u takvoj
situaciji, ne bi zavisio od Njega. Tada bi,
u tom sluaju, postojao i drugi gospod,
to je apsurdno: Bog (neka je hvaljeno
Tljegovo ime!) ne moe imati saputnika,
niti nekoga nalik rijemu, niti nekoga
Hjemu ravnog. A ko god neku stvar
posmatra kao da je ona sa Bogom ili

odvojena od Boga ili u Bogu, iako je


podredena Mjemu u odnosu na Mjegovu
boanstvenost5, (on) od te stvari pravi
saputnika koji je Bogu podreen (samo)
u odnosu na Njegovu boanstvenost. A
ko god dopusti da bilo ta postoji rame
uz rame sa Bogom, bilo samostalno ili u
Bogu ili kao da je sposobno za
ponitenje ili prestanak ponitenja, taj je
daleko od onoga to mirie i na daak
poznavanja due. Jer, ko god dopusti da
stoji pored Boga postojei prvo u Mjemu,
a zatim bivajui u Fijemu poniten i na
kraju i njegovo ponitenje poniteno, a
onda se jedno ponitenje povezuje sa
drugim, to je mnogobotvo nad mnogobotvima. Znai, u tom sluaju je
mnogoboac, a ne neko ko Boga i samog
sebe poznaje.

Na arapskom 'Rububija', izved en o o d n je g o vo g im ena 'Al Rabb',


to znai Qospod.

18

Ako onda neko pita:


Gde je put poznavanja due i poznavanja Boga (neka je hvaljeno Mjegovo
ime!)?
Odgovor glasi:
Put poznavanja due i Boga je u
razumevanju da Bog jeste (postoji) i da u
tom postojanju nijedna stvar osim Mjega
i||je. On jeste sada kao to je oduvek
bio.

A, ako onda neko kae:


Ja sebe vidim kao neto drugaije od
Boga i ne vidim da je Bog ja Onda odgovor glasi:
Prorok (mir neka je sa njim!) je govorei
o dui mislio na tvoje postojanje i tvoju
stvarnost, ne na duu koja se naziva
"udea", "kudea" i "zadovoljna"; ali, u
Ttfui" je ukazao na sve to je izvan Boga
Jfieka je hvaljeno Mjegovo ime!), kao to
m Prorok (mir neka je sa njim!) rekao:
"O moj Boe, pokai mi stvari jasno,
onakve kakve su"; pri emu se to
stvari" odnosi na sve ono to je izvan
19

Boga (neka je hvaljeno Mjegovo ime!),


to znai: "Daj mi da znam ta je izvan
Tebe, tako da stvari mogu da razumem i
poznajem onakve kakve su - da li su Ti
ili su drugaije nego Ti i da li su stare i
postojane ili mlade i prolazne". A onda
mu je Bog pokazao ono to je bilo izvan
Mjega, a da pri tome ne postoji nita to
je izvan Mjega. Tako je video stvari
onakve kakve su: hou da kaem, video
je da su stvari bie Boje (neka je hvaIjeno Mjegovo ime!) bez kako i gde. A
oznaka "stvari" ukljuuje i duu i
drugaije stvari nego to je ona. Jer postojanje due i postojanje drugih stvari je
u odnosu na "biti stvar" isto, to jest, one
su nita. Jer u stvarnosti jedina stvar je
Bog, a sve stvari su Mjegovo imenovano.
Ako, dakle, poznaje stvari, poznaje i
duu, a ako poznaje duu, poznaje i
Gospoda. Jer, onaj za koga misli da je
izvan Boga, on nije izvan Boga; ali ti
Mjega ne poznaje i ne vidi i ne pojmi
da Mjega vidi. A kada ti je ova tajna
otkrivena, razume da ti nisi ono to je
izvan Boga i da si ti svoj sopstveni cilj i
predmet svoje potrage za svojim
Gospodom i da nije neophodno da
bude poniten i da si ppstojao i da e
20

postojati bez kada i bez vremena, kao


to smo gore pomenuli. I vidi da su sva
tvoja dela Mjegova dela i da su sva
Mjegova svojstva tvoja svojstva. Vidi da
je tvoja spoljanjost Mjegova spoljanjost
i da je tvoja unutranjost Mjegova
unutranjost i da je tvoje prvo Mjegovo
prvo, a da je tvoje poslednje Mjegovo
poslednje, bez sumnje i bez kolebanja. I
vidi da su tvoja svojstva Mjegova svojstVa i da je tvoje bie Mjegovo bie, i da ti
ne postaje On ili On ti, ni na najviem
ni na najniem stupnju. "Sve je prolazno
osim Mjegovog lica..."6, to znai da osim
ryega nita ne postoji, niti za bilo ta
osim za Mjega postoji postojanje, tako da
bi bilo neophodno da to drugo prestane
da postoji, a Mjegovo lice ostane; to
Znai da ne postoji nita osim Mjegovog
lica: "...jer kuda god da se okrene, tu je
lice Boje"7.
To je kao da neko nije pOznavao neku
stvar, a posle je poznaje. Mjegovo postojanje samo po sebi ne prestaje, ve njegOvo neznanje prestaje, dok se samo
postojanje nastavlja onakvo kakvo je bilo.
6

7 Kuran, sura 28, 88


Kuran, sura 2, 109

21

pri emu njegovo postojanje nije


zamenjeno za neko drugo, niti je postojanje osobe koja ne zna povezano ili
izmeano sa postojanjem osobe koja
zna, ve je tako da je (samo) neznanje
odstranjeno. Zato nemoj misliti da je
neophodno da prestane da postoji. Jer,
da je neophodno da prestane da postoji, onda bi u tom sluaju ti bio Njegov
veo, a veo bi bio drugaiji od Boga (neka
je hvaljeno Njegovo ime!) to bi zahtevalo da je neto drugo osim Mjega nadvladalo Mjega spreavajui da On bude
vien; a to je zabluda i greka. Gore smo
pomenuli da je Mjegov veo (samo jedan
deo) Mjegovog jedinstva i da Mjegova
jedinstvenost nije nita doli On sam. I
zato je onome ko je sjedinjen u
stvarnosti dozvoljeno da kae "Ja sam
istina" i "Meka sam hvaljen". Ali, niko ne
dospeva do sjedinjenja osim ako spozna
da su njegova sopstvena svojstva, svojstva
Boja (neka je hvaljeno Mjegovo ime!) i
njegovo vlastito bie, bie Boje (neka je
hvaljeno Mjegovo ime!), a da pri tome
njegova svojstva ili njegovo bie ne ulaze
u Boga ili na bilo koji nain od Boga
potiu ili od Boga odlaze ili u Bogu prebivaju. I on vidi da nikada nije bio, niti
22

da je prvo postojao, a onda prestao da


postoji. Jer, ne postoji nijedna dua osim
Mjegove due i ne postoji nijedno postojaiye osim Mjegovog postojanja.
A na to je ukazao Prorok (mir neka je
sa njim!) kada je rekao: "Me kudi svet,
je r Bog - On je svet", kao i na injenicu
da je postojanje sveta Boje postojanje
Im$z saputnika ili slinog ili istog. \, kae
se da je Prorok (mir neka je sa njim!)
kazao da je Bog (neka je hvaljeno
rtjegovo ime!) rekao8:
"O moj slugo, bio sam bolestan, a ti
me nisi poseivao; prosio sam ispred
tebe, a ti mi nisi dao." Ovim i slinim
izrazima ukazao je na injenicu da j e i
postojanje prosjaka Mjegovo postojanje i
da j e samo postojanje bolesnika Mjegovo
postojanje. A kada se prizna da je postojanje prosjaka i postojanje bolesnika
Mjegovo postojanje, onda se priznaje i da
je tvoje postojanje Mjegovo postojanje i
da je postojanje svih stvorenih stvari,
kako sporednih, tako i sutinskih, Mjegovo
postojanje. A kada je tajna jednog atoma
jasna, onda je jasna i tajna svih stvorenih
8

rekao Mojsiju

stvari, kako spoljanjih, tako i unutranjih


i ti ni u ovom, ni u sledeem svetu ne
vidi bilo ta drugo sem Boga, a postojanje ta dva stanita i njihovo ime, kao i
njihova imenovana, sve to je On, bez
sumnje i bez kolebanja. I ne vidi Boga
kao da je ikada neto stvorio, ve vidi
da "svakoga dana On stvara"9 tako to
otkriva svoje postojanje ili ga skriva, bez
ikakvog svojstva, je r On je prvi i poslednji i spoljni i unutranji. On je spoljni u
svom jedinstvu, a unutranji u svojoj
jedinstvenosti; On j e prvi u svom biu i
svojoj nepromenljivosti i poslednji u
svom venom trajanju. Samo postojanje prvog je On, samo postojanje poslednjeg je On, samo postojanje spoljanjeg
je On i samo postojanje unutranjeg je
On. On je Mjegovo ime i On je Mjegovo
imenovano. I kao to je Mjegovo postojanje neophodno, tako je i nepostojanje
svega Osim Mjega neophodno. Jer ono
to misli da je izvan Mjega, nije izvan
Mjega. On ne doputa da bilo ta drugo
osim Mjega jeste. Me, i to drugo je On i
ne postoji drugost. To drugo je Mjegovo
postojanje i u Mjegovom postojanju,
spolja i iznutra.
6

Kuran, sura 55, 29

Osoba na koju se odnosi ovaj opis


Obdarena je mnogim svojstvima bez
granica ili kraja. Ali, kao to i onaj ko
umire telesno, gubi sva svoja svojstva, i
ona vredna hvale i ona vredna pokude,
tako u sufijskoj smrti bivaju sva svojstva,
i ona vredna hvale i ona vredna pokude,
oseena, a Bog (neka je hvaljeno
Mjegovo ime!) stupa u svim njegovim
stanjima na njihovo mesto. Tako na
mesto njegovog bia stupa bie Boje
(neka je hvaljeno Mjegovo ime), a na
mesto njegovih svojstava dolaze svojstva
Boja (neka je hvaljeno Mjegovo ime!).
I tako je Prorok (mir neka je sa njim!)
rekao: "Umrite pre nego to umrete", to
znai spoznajte sebe pre nego to umrete.
Uo je rekao (mir neka je sa njim!): "Bog
(neka je hvaljeno Mjegovo ime!) je rekao:
siuga ne prestaje da mi se pribliava
obrim delima sve dok ga ne zavolim. A
tada, kada ga volim, Ja sam rriu i sluh i
vld i jezik i noge sve do kraja." Time
ukazuje na injenicu da onaj ko samog
sebe poznaje, celo svoje postojanje vidi
Kao Mjegovo posotojanje i ne vidi nikakvu
promenu u svom biu ili svojim svojstvima i primeuje da on nije bio postojanje
25

svog bia, ve da jedino nije imao znanje


o poznavanju sebe. Jer, ako "samog sebe
poznaje" tvoj egoizam biva odstranjen i ti
spoznaje da nisi nita doli Bog. Jer, da si
imao nezavisno postojanje, tako da
ponitenje ili "poznavanje sebe" nisu bili
neophodni, ti bi bio gospod pored Njega;
a, Boe sauvaj da je On pored sebe stvorio jo jednog gospoda.
Spoznavanjem due razume i siguran
si da je tvoje postojanje niti postojee
niti ne-postojee i da ti niti jesi, niti si
bio, niti e ikada biti.
Prema tome, smisao iskaza: 'Hema
Boga osim Boga' je jasan, budui da
nema Boga osim Njega, niti bilo ko drugi
sudeluje u postojanju osim Njega, tako
da nita osim Njega i ne postoji - i nema
Boga osim Njega.

Ako onda neko kae:


Ti ini Njegovu vladavinu nitavnom. Onda odgovor glasi:
Ne inim Njegovu vladavinu nitavnom.
Jer On je jo uvek vladar, kao i ovladani
26

i jo je uvek tvorac, kao i stvoreno. to se


tie Njegove moi vladanja i njegove vladavine, On niti je zavisio, niti sada zavisi
od nekog stvorenja ili neke uslovljenosti,
jtato to je On i tvorac i stvoreno i vladar
I ono nad im vlada. Kada je stvari koje
jesu pozvao u ivot, On je (ve) bio
obdaren svim svojstvima. I On i sada jeste
jj&ao to je bio onda. U Njegovom jedin^tvu ne postoji razlika izmeu tek
fcvorenog i prvobitnog. Tek stvoreno je
posledica Njegovog samo-oitovanja,
a prvobitno j e posledica Njegovog
itiirovanja-u-samom-sebi. Njegova spoJjanjost je Njegova unutranjost, a Njegova
uhutranjost je Njegova spoljanjost;
f||egovo prvo je Njegovo poslednje, a
Njegovo poslednje je Njegovo prvo; i sve je
jedno, a Jedan je sve. Definicija Njega
glasi: "Svakoga dana On stvara" i nije
postojalo nita osim Njega i On je sada
kao to je bio i ranije i u stvarnosti nita
ne postoji to je izvan Njega. Kao to je
bio bez poetka i veno "svakoga dana
stvarao" i nita nije postojalo osim Njega,
tako je On sada isti i, kao i ranije, "svakoga dana stvara" i ne postoji nijedno delo
i ngedan dan, isto kao to u onom bez
poetka i u venosti nikada nije postojao
27

nijedan dan i nijedno delo. Jer samo postojanje stvorenih stvari i njihOvo ne-postojanje
su isto. A kada to ne bi bilo tako, bilo bi
neophodno stvaranje neeg novog to ranije
nije postojalo u Njegovom jedinstvu, a to bi
bila mana za koju je Mjegovo jedinstvo
suvie uzvieno!
Ako sebe; dakle, na takav nain poznaje, bez pridavanja Bogu (neka je
hvaljeno Mjegovo ime!) neega to je
slino ili isto ili saputnika, onda zna
kako je u stvarnosti. I zato je Frorok (mir
neka je sa njim!) govorio: "Ko samog
sebe poznaje, poznaje i svog Gospoda."
On nije rekao: "Ko sebe dovede do
ponitenja, poznaje svoga Gospoda", jer
on (mir neka je sa njim!) je razumeo i
video da osim Mjega nita ne postoji.
Zatim je ukazao na to da je poznavanje
due poznavanje Boga (neka je hvaljeno
Mjegovo ime!). To znai: "Znaj da tvoje
postojanje nije tvoje postojanje, niti bilo
ta drugo osim tvoje postojanje. Jer ti
nisi ni postojei niti ne-postojei, i nisi
drugaiji nego postojei, niti si drugaiji
nego ne-postojei. Tvoje postojanje i
tvoje ne-postojanje su Mjegovo postojanje, a ipak nije tako da postoji neko
28

postojanje ili ne-postojanje, zato to su


tvoje postojanje i ne-postojanje u
stvarnosti Mjegovo postojanje." Ako,
dakle, vidi da su stvari (a da se ne vidi
istovremeno zajedno sa Bogom neka
druga stvar) On, poznaje samog sebe; i
uistinu, poznavati sebe na ovaj nain
znai poznav&ti Boga, bez kolebanja i
bez sumnje i bez brkanja tek stvorenog i
prvobitnog nfi bilo koji nain.

A ako onda neko pita:


Koji je onda put ka sjedinjenju, ako
tvrdi da nita drugo doli On ne postoji i
da jedna stvar ne moe biti sjedinjena
sama sa sobom?Onda odgovor glasi:
Bez sumnje u tvarnosti ne postoji ni
sjedinjavanje ni deljenje, ni bliu ni
aleko. Jer sjedinjavanje nije mogue
osim izmeu dvoje, a kada postoji samo
jedno, ne moe postojati rii sjedinjavanje
ni deljenje. Jer za sjedinjavanje je potrebno dvoje slinih ili neslinih. A ako su
slini, onda su isti, a ako su neslini, onda
su suprotnosti, a On (neka je hvaljeno
Mjegovo ime!) niti ima istog niti ima
29

suprotnost, tako da je sjedinjavanje neto


drugo a ne sjedinjavanje, a blizina neto
drugo a ne blizina i daljina neto drugo a
ne daljina. Tako postoji sjedinjavanje bez
sjedinjenja i blizina bez blizine i daljina
bez daljine.

A ako onda neko kae:


Objasni nam to "sjedinjavanje bez
sjedinjenja" i ta je znaenje te "blizine
bez blizine" i te "daljine bez daljine"? Onda odgovor glasi:
Time neu da kaem samo da u stupnjevima pribliavanja i udaljavanja nisi
bio stvar izvan Boga (neka je hvaljeno
Hjegovo ime!), ve hou da kaem da nisi
imao "znanje o dui" i nisi razumeo da
si ti On bez ti. Dakle, kada si sjedinjen sa
Bogom (neka je hvaljeno Njegovo ime!) to znai kada samog sebe poznaje (iako
znanje samo po sebi ne postoji) razume da si ti On. A pre toga nisi bio
svestan da si bio On ili da je Qn bio
neto drugo nego On. Tada, kada ti se to
znanje otvori, onda razume da Boga
poznaje kroz Boga, a ne kroz sebe
samoa.
30

Evo primera: pretpostavimo da ne zna


da je tvoje ime Mahmud ili da se ono u
tebi imenovano zove Mahmud. Meutim,
kada su ime i imenovano u stvarnosti
jedno, a ti misli da je tvoje ime
Muhamed i nakon nekog vremena sazna
da si Mahmud, onda se tvoje postojanje
nastavlja, ali ime Muhamed biva od tebe
odseeno time to dolazi do spoznaje
samog sebe - da si Mahmud i da si
Muhamed bio samo zato to si prestao
da bude ti. A "prestajanje" pretpostavlja potvrivanje postojanja, i ko god misli
da ima postojanja osim Hjega, on Njemu
(neka je hvaljeno i blagosloveno Hjegovo
ime!) pridodaje saputnika. Dakle, nita
postojee ne biva Mahmudu uzeto niti
Muhamed u Mahmudu prestaje da postoji, niti ulazi u njega, niti potie od njega,
niti je Mahmud u Muhamedu; a im
Mahmud samog sebe poznaje - da je
Mahmud a ne Muhamed, on samog sebe
poznaje kroz sebe samog, a ne kroz
Muhameda. Jer, poto Muhamed nikada
ni u najmanjoj meri nije postojao, kako
bi se onda neto to i te kako postoji
moglo kroz njega spoznati?
Dakle, onaj ko zna i ono to zna su
jedno i onaj ko se sjedinjuje i onaj sa
31

kim se sjedinjuje su jedno i onaj ko


gleda i ono to on vidi su jedno. Jer onaj
ko zna je Mjegovo svojstvo, a ono to
zna je Mjegovo bie; i onaj ko se sjedinjuje je njegovo svojstvo, a onaj sa kim
se sjedinjuje je Njegovo bie: a svojstvo
i onaj ije je to svojstvo su jedno. Ovo
je objanjenje izreke: "Ko samog sebe
poznaje, poznaje i svog Gospoda."
Ko god, dakle, razume ovaj primer, zna
da ne postoji ni sjedinjavanje ni deljenje
i zna da je On taj koji zna i da je On ono
to je znano i da je On taj koji gleda i da
je On to to je vieno, da je On taj koji
se sjedinjuje i da je On taj sa kojim se
sjedinjuje. Sa Njim se ne sjedinjuje niko
drugi doli On sam i od Njega nita drugo
nije odvojeno doli On sam. I svako ko
ovo razume osloboen je mnogobotva,
a ako ne razume, onda nije osetio ni
daak slobode od mnogobotva.
Veina "onih koji znaju" (koji misle da
poznaju sebe i svoga Gospoda i da su
osloboeni od zablude postojanja) kau
da se ne moe ii putem bez ponitenja
ili prestanka tog popitenja. To proistie
iz toga to ne razumeju tu Frorokovu
(mir neka je sa njim!) izreku. A zato to
32

moraju da iskorene mnogobotvo, je d nom ukazuju na sjedinjavanje, pa na


ponitenje, a drugi put na prestajanje
ponitenja i na kraju na rastvaranje u
niemu. A sva ova objanjenja su
nepatvoreno mnogobotvo. Jer, ko god
prizna da postoji neto drugo osim Mjega
i da kasnije prestaje da postoji ili prizna
prestajanje svog ponitenja, on potvruje
postojanje nekoga ko postoji osim Njega,
a ko god to ini, pridodaje Bogu saputnika. Neka Bog i njih i nas povede ka
cilju puta!
Himna
Mislio si, utonuo u misli, da si ti ti.
Ali ti nisi ti, niti si to ikada bio.
Jer da si ti ti, ti bi bio Gospod
i drugi od dvoje.
Ostavi misli.
ne postoji razlika izmeu Pijegovog
postojanja i tvog:
On od tebe nije odvojen,
ni ti od Njega.
Jer kae li u neznanju
da si neko drugi,
onda si zarobljen u glibu ti,
a ako nestane neznanje tvoje,
33

onda mudar si.


Tvoje sjedinjavanje je bekstvo,
a tvoje bekstvo sjedinjavanje,
i to ti je daleko, blizu je.
U tome ti si blagosloven.
Pusti razum i
razumi intuicijom,
tako da ti ne izmakne ono
ka emu je panja tvoja usmerena.
I ne stvaraj Bogu saputnika,
od ega god to bilo,
tako da ti dobro bude:
jer u mnogobotvu ugodno ti bee.

postojanje ne postaje Boje (neka je hvaljeno Njegovo ime!) postojanje i da njegovo postojanje ne ulazi u Boga ili iz Njega
potie, niti da njegovo postojanje postoji
istovremeno sa Bogom ili u Njemu. Ali on
vidi svoje postojanje u stanju u kome je
bilo pre nego to je uopte bilo. Dakle, ne
postoji ni odumiranje ni rastvaranje, niti
rastvaranje rastvaranja. Jer rastvaranje
neke stvari ima za preduslov njeno nezavisno postojanje, a njeno nezavisno postojanje pretpostavlja da postoji u sebi
samoj, a ne kroz Boju mo (neka je
hvaljeno Njegovo ime!) - to je nedvosmisleno apsurdno.

Onda odgovor glasi:


Onaj Ko samog sebe poznaje razume da
njegovo postojanje nije njegovo vlastito
postojanje, ve da je njegovo postojanje
Boje postojanje, a da pri tome njegovo

Zato razumi da je "poznavanje sebe"


onoga ko zna, Boje poznavanje samog
sebe, zato to njegova dua nije nlta
drugo doli On. A Prorok (mir neka je sa
njim!) je govorei o "dui" mislio na
postojanje. I ko god dosegne ovo stanje,
njegovo postojanje nije vie nita, spolja
ili iznutra, doli Njegovo postojanje (neka
je hvaljeno Njegovo ime). Ne, njegovo
postojanje je postojanje Boje (neka je
hvaljeno Njegovo ime!) i njegova je re
re Boja (neka je hvaljeno Njegovo
ime!) i njegovo je delo delo Boje (neka

34

35

A ako onda neko kae:


Ti dokazuje da je tvoje poznavanje
sebe poznavanje Boga, a da je onaj ko
sebe poznaje neto drugo, a ne Bog.
Kako onda neto to je drugaije od
Boga moe da poznaje Boga i kako u
Njemu moe biti sjedinjeno? -

je hvaljeno Njegovo ime!) i njegovo pravo


na poznavanje Boga (neka je hvaljeno
Mjegovo ime!) je pravo koje polae na
poznavanje samog sebe. Ali, ti razume to
polaganje prava kao da je njegovo i vidi
delo kao da je njegovo i vidi njegovo
postojanje kao razliito od Bojeg, isto
kao to i sebe vidi razliitog od Boga na
osnovu tvog nepoznavanja samog sebe.
Zato, ako je "vernik ogledalo onoga u ta
veruje"10, onda je On u Njegovom vlastitom oku, to znai u Njegovom vlastitom
gledanju, jer njegovo oko je oko Boje i
njegovo gledanje je gledanje Boje. Ali on
nije On u tvojim oima ili u tvom znanju
ili tvom razumevanju ili tvojoj predstavi ili
tvom miljenju ili tvom gledanju. Ve je
on On u Hjegovim oima, u Mjegovom
znanju i u Mjegovom gledanju. Ako, dakle,
neko kae "Ja sam Bog", ti mu veruj, jer
Bog (neka je hvaljeno Mjegovo ime!) je taj
koji kae "Ja sam Bog", a ne on sam. Ti,
pak, nisi postigao to to je on postigao.
Jer da si postigao to je on postigao,
razumeo bi to to kae i rekao to on
kae i video to on vidi.
10

Izreka koja se priptsuje Proroku.

36

I tako je, uopteno reeno, samo postojanje stvari Mjegovo potojanje, a da


pri tome one same uistinu ne postoje.
Meutim, nemoj postati rtva dvosmisla
tako to kao rezultat ovih dokaza
zamilja da je Bog stvoren. Jer jedan
od "onih koji znaju" je rekao: "Sufi je
ne-stvoren"; a on je to nakon potpunog
otkrovenja i prestajanja svih sumnji i
zamisli. Ali ova izreka (lukmah) je samo
za onoga ko ima prirodu koja nadilazi
svet dvojstva; dok onoga ija je priroda
kao priroda tog sveta, to ne dodiruje, jer
sufi je plemenitiji od tog sveta.
U sutini moe da razume da su
gledalac i ono to se gleda, tvorac i
stvoreno, onaj ko zna i ono to zna, onaj
ko opaa i ono to bpaa - jedno. On vidi
svoje postojanje u Mjegovom postojanju i
poznaje Mjegovo postojanje kroz Mjegovo
postojarije i opaa Mjegovo postojanje
kroz Mjegovb postojanje, a da pri tome
ne postoje bilo koja svojstva opaanja i
gledanja i zriafija, kao ni sam oblik
opaanja i gledanja i znanja. To je kao da
je samo njegovo postojanje bez svojstava i njegovo gledanje bez svojstava i njegovo opaanje sebe bez svojstava i njegovo
poznavanje sebe bez svojstava.
37

A ako onda neko pita:


U kom svetlu posmatra sve
vredne mrnje i ljubavi? Jer,
primer, vidi otpatke ili strvinu,
da je to Bog (neka je hvaljeno
ime!). -

te stvari
ako, na
ti kae
Mjegovo

Onda odgovor glasi:


Boe sauvaj da je On neka od tih stvari!
Maa rasprava je sa onim ko strvinu ne vidi
kao strvinu i otpatke kao otpatke. Maa
rasprava je sa onim ko vlada sobom i
ko nije roen slep. Jer, onaj ko samog
sebe ne poznaje je slep i ne moe da
vidi. I sve dok slepilo ne nestane, on
nee prodreti do tih uzvienih misli. Ova
rasprava je sa Bogom i ni'sa im drugim
sem sa Bogom, a ne sa slepima. Jer onaj
ko dosegne ovaj stupanj zna da on nije
nita drugo doli Bog. I, ova je rasprava
sa onim ko odluno i nepokolebljivo
stremi da upozna sebe kako bi spoznao
Boga i ko u svome srcu odrava ivu
sliku traganja i enje za sjedinjenjem
sa Bogom; a ne sa onim ko nema ni cilj
ni svrhu.

A ako onda neko kae:


Bog (neka je hvaljeno Mjegovo ime!) je
rekao: "Oi ne opaaju Mjega, ali On
opaa o i"11. A ti govori suprotno tome.
Zato to to govori nije istinito. Onda odgovor glasi:
Sve to kaemo je u skladu sa smislom
iskaza "Oi Mjega ne opaaju", to znai
da ne postoji niko ko bi bio sposoban da
Mjega opaa i da niko nema vid koji bi
ga osposobio da Mjega opaa. Ako, pak,
pretpostavimo da osim Mjega postoji
neko drugi, onda moramo da priznamo
da taj drugi Mjega opaa. Ali, Bog (neka
je hvaljeno Mjegovo ime!) nas je svojim
reima "Oi Mjega ne opaaju" upozorio
na to da osim Mjega ne postoji drugi.
Time je reeno da Mjega niko drugi ne
Opaa; ali On, koji Mjega opaa, je sam
Bog (neka je hvaljeno Mjegovo ime!).
Dakle, tu ne postoji niko drugi osim
Mjega. On je taj koji opaa svoje sopstveno bie, a ne neko drugi. Dakle, "oi
Mjega ne opaaju" jednostavno zato to
11 Kuran, sura 6, 103

38

39

oi nisu nita drugo doli Njegovo sop>stveno postojanje. A ako neko kae:
"Oi Mjega ne opaaju samo zato to su
tek stvorene, a tek stvoreno ne opaa
staro i postojano", on samog sebe jo ne
poznaje, budui da ne postoji nita i da
ne postoje oi osim Mjegovih. On, dakle,
opaa svoje sopstveno postojanje bez
postojanja opaanja i bez svojstava.

tiimna
Foznajem Gospoda kroz Gospoda,
bez sumnje i kolebanja.
Uistinu je moje bie Mjegovo bie,
bez nedostataka i manjkavosti.
Mikakvo postajanje ne postoji
izmeu to dvoje,
a moja dua je ta
koja tu tajnu otkriva.
I od kako sebe bez meanja
i zbrke poznajem,
Sjedinjen sam sa svojim Voljenim,
bez blizu ili daleko.
Dobio sam darove od
Gospoda punoe,
bez prebacivanja ili jadanja.
Ja svoju duu nisam u Mjemu izgubio,
niti ona ostaje
Gospodu rastvaranja.

40

41

A ako onda neko pita:


Ti polazi od Boga i porie postojanje
svega drugog, a ta su onda ove stvari
koje vidimo? Onda odgovor glasi:
Ove rasprave su sa onim koji ne vidi
nita sem Boga. A za onoga ko vidi neto
sem Boga nemamo ni pitanja ni odgovora, jer on ne vidi nita drugo doli ono to
vidi. A onaj ko samog sebe poznaje, ne
vidi nita drugo osim Boga; meutim,
onaj ko sebe ne poznaje, Boga nije
video; a iz svakog se suda iri miris njegovog sadraja. Qore smo mnogo ta
objasnili i kada bi trebalo da objasnimo
vie od toga, onaj ko ne vidi zbog toga
ne bi mogao ni da vidi, ni da razume, ni
da opazi; a onaj ko vidi, vidi ionako i
razume ionako i ionako ve opaa; i,
"jedan znak je dovoljan onome ko je
dosegao". A to se tie onoga ko nije
dosegnuo, on ne bi dosegnuo ni pouavanjem (ta'lim), ni savetom, ni ponavljanjem, ni uenjatvom, ni intelektom; ve
samo privlanou jednog ajha koji je
dosegnuo i koji je istinski uitelj, moe
onaj ko koraa putem biti voen njegovom svetlou i, hodajui njegovom
42

snagom, najzad dosegnuti, ako je to Boja


volja (neka je hvaljeno Njegovo ime!).
rieka nama i vama Bog (neka je hvaljeno
Mjegovo ime!) daruje uspeh u svemu to
On eli i voli, delom i reju, u teoriji i u
praksi, svetlou i vostvom. Jer, uistinu,
On je taj koji vlada svini stvarima i daje
sve odgovore.

IBN 'ARABI - MAGISTER MAGNUS


( o d l o m a k i z k n j i g e 'M y s t i s c h e D i m e s i o n e n
d e s I s l a m ', A n n e m a r i e S c h i m m e l )

Uticaj Ibn 'Arabija, a-ajh al-Ahbar,


'Najveeg majstora' na opti razvoj sufizma ne moe biti precenjen. Za veinu
sufija nakon 13. veka njegovi spisi predstavljaju vrhunac mistinih teorija, dok
ortodoksija nikada nije prestala da ga
napada.
Vrlo je teko ispravno tumaenje Ibn
'Arabijevih misli. Na Zapadu je ustaljeno
miljenje da je on zastupnik islamskog
panteizma ili monizma i da je takvim
monistikim idejama unitio osnovnu
islamsku ideju o Bogu kao ivoj i
aktivnoj sili, kao i da je velikim delom
odgovoran za raspad pravog islamskog
verskog ivota. S druge strane, moderni
mistini mislioci, kao to je S. H. Nasr
smatraju da je Ibn 'Arabijevo delo
celovito objanjenje onoga to su raniji
sufiji ve znali, ali to nisu formulisali.
Uistinu je iznenaujue koliko se formulacija njemu pripisanih moe pronai ve
u takozvanom 'klasinom' periodu.
Moda je on jednostavno pre bio genije
sistemtizacije nego ekstatini mistiar,
45

od velike koristi za generacije koje su


sledile i koje su, zahvaljujui njemu,
imale obuhvatan sistem koji su mogle da
primenjuju. ak je i Ahmed Sirhandi, koji
je uopteno smatran Ibn 'Arabijevim
protivnikom, morao da prizna:
"Sufiji koji su mu prethodili - ako su
uopte govorili o tim stvarima uglavnom su ih samo nagovetavali i
nisu ih razraivali. Veina onih koji su
doli posle njega, izabrali su da nastave
da koraaju njegovim stopama i da
koriste njegovu terminologiju. I mi
potonji smo primili neto od blagoslova
tog velikog oveka i mnogo nauili iz
njegovih mistinih uvida. rieka mu Bog
za to da najbolju nagradu."
Ibn 'Arabi je roen 1165. u Mursiji, u
paniji, a u njegovom ivotu su presudnu ulogu odigrale dve svete ene. Jedna
od njih bila je emsa, a druga Fatima iz
Kordove. Pria se da je za vreme boravka u Kordovi sreo filozofa Averoesa (Ibn
Rud), dvorskog lekara berberske dinas^
tije Almohida iz Maroka. U Tunisu je
prouavao Ibn Kasiovu knjigu Khar anna'Iain, 'lzuvanje obe cipele', o kojoj je
Ibn Haldun 150 godina kasnije pisao da
bi bilo bolje spaliti je ili potopiti zbog

heterodoksnih misli koje sadri. Autor


ovog 'sumnjivog' dela bio je osniva
jedn e
mistino-politike
grupacije,
muriduna, koji su oko 1130. bili upleteni
u pobunu protiv almoravidijskih vladara
u junoj Portugaliji.
Ibn 'Arabi je sasvim sigurno prouavao
i dela Ibn Masare (Ibn Massara) iz
Kordove, koji je oko 900. govorio o
proiavajuem prosvetljenju i koji se
svrstava meu fllozofe-mistiare. Moda
su muslimani na Zapadu uopteno bili
vie skloni filozofskoj ili teozofskoj interpretaciji religije nasuprot entuzijastinom
stavu mnogih mistiara u istonim predelima - to su u svakom sluaju obeleja
koja se mogu posmatrati kod odreenog
broja istonih bratstava.
1201. godine Ibn 'Arabi je inspirisan
da krene na hadiluk u Meku. Tamo
sree jednu izuzetno obrazovanu mladu
Persijanku. Oduevljen njenom lepotom i
inteligencijom, napisao je Tarduman alavak (Tarjuman al-ashwaq), 'Tuma
enji', nadahnute stihove u najboljem
stilu klasino-arapske poezije. On sam je
kasnije tumaio tu knjiicu iz mistine
perspektive, kao to to ine mnogi sufiji
sa svojim pesmama. Dalja putovanja su

46

47

mogli da se igraju sa njenim naslovom,


kao to se na primer Dami (Jami), jedan
veliki potovalac Ibn 'Arabija, obraao
Voljenom (sinonim za Boga kod suflja):

vodila Ibn 'Arabija, koji je tvrdio da je


dobio svoju kirku (khirqu) od samog
Hidra, u Kairo i Konju, glavni grad rumskih Selduka. Mladi Sadrudin Konjavi
(Sadruddin Qonawi), njegov pastorak,
postao je njegov najvaniji tuma.
Majstor je posetio i Bagdad, a na kraju se
nastanio u Damasku, gde je 1240. umro.
Vernici jo uvek poseuju njegov grob.
Ibn 'Arabi je napisao skoro nesagledivu
gomilu dela, meu kojima su al-Futuhat
al-Makkyya, 'Mekanska otkrovenja', u 560
poglavlja i Fusus al-hikam, 'Dragulji
(peati) boanske mudrosti', postali
najpopulamiji. Nakbandi mistiar Muhamed
Farsa je u 15. veku uporedio Fusus sa
duom, a Futuhat sa srcem; kasniji
nakbandiji su bili rezervisaniji u svojim
ocenama, a poneki su teorije iznete u tim
knjigama ak uopteno odbacivali.
Futuhat mu je bio, kako pisac tvrdi, diktiran od Boga preko Anela inspiracije,
dok je Fusus, knjiicu od 27 poglavlja o
prorotvu, inspirisao Prorok. Svaki dragulj
govori o ljudskoj i duhovnoj prirodi
jednoga od 27 proroka; u njemu se ogleda onaj aspekt Boje mudrosti koji je
oitovan dotinim prorokom. Ta knjiga je
postala toliko popularna, da su pesnici

Jer, usne su u tradicionalnom simbolinom jeziku u istoj meri darivalac


ivota kao dah Isusov - istovremeno lie
na rubinski peat po obliku i boji. Ovaj
stih polazi od toga da je svako ko ga ita
upoznat sa sadrajem 'Dragulja'.
Frevod Fususa na neki Zapadni jezik je
izuzetno teak; stil je toliko saet da se,
dodue, u originalu moe itati izuzetno
teno, dok bi za nemuslimanske itaoce
za razumevanje bio neophodan krajnje
detaljan komentar. Uticaji gnosticizma,
hermetizma i neoplatonizma ine da Ibn
'Arabijeva dela deluju vrlo komplikovano i
esto stavljaju pred prevodioca nesavladive
prepreke. Zato i jesu tumaenja njegovih
spisa toliko razliita.
U disertaciji (1935), koja je bila
posveena Ibn 'Arabijevom mistinom
sistemu, A.A. Afifi (Affifi) je tvrdio da je on

48

49

Da je pisac 'Dragulja'
video usne tvoje,
sto bi 'Dragulja'
o mudrosti Mesije napisao.

isti panteista, to pokuava da dokae u


svojoj raspravi o ljubavnim teorijama:
"Ibn 'Arabijev panteizam j e jasan kada
kae da je poslednji cilj ljubavi uistinu
poznavati Ijubav, a da j e stvarnost
Ijubavi identina sa Bojim biem.
Ljubav nije apstraktni kvalitet koji je pridodat biu. Ona nije odnos izmeu
onoga ko voli i voljenog objekta. To j e
istinska Ijubav 'gnostika' koji ne znaju za
pojedinaan predmet ljubavi...
Kada se pojavi moj Voljeni,
ijim oima Njega vidim ja?
Hjegovim okom, a ne svojim,
Jer niko njega ne vidi doli On sam."
Ibn 'Arabi posmatra otkrovenje Boje
iz istog postojanja, ama, apsolutne
unutranjosti, u svetu stvorenih stvari na
sledei nain: "Mi sami smo atributi kojima opisujemo Boga; nae postojanje je
upravo otelotvoravanje ftjegovog postojanja. Bog je za nas neophodan da bismo
rnogli da postojimo, dok smo mi za
Njega neophodni da bi On mogao Sebe
za samoga Sebe da manifestuje.
I ja Njemu ivot dajem
poznajui njega u svom srcu."

Ova poslednja reenica podsea na stihove nemakog baroknog mistiara


Angelusa Silesiusa u 17. veku ili na stihove u Rilkeovoj 'Knjizi asova'. Jedan
stih u Tarduman al-avak kae:
On velia mene i ja veliam Njega,
On se moli meni, a ja se molim njemu!
Kako On moe da bude nezavisan,
kada Mu ja pomaem
i pomo Mu dajem!
Poznajui Ga, ja Ga stvaram.
R. A. nikolson (Nicholson), koji tumai
te teorije, izvlai zakljuak da su "uzajamni odnosi u stvari samo imena za
razliite aspekte jedne te iste stvarnosti,
pri emu je svakom aspektu nuno
potreban drugi i ak se sa njim moe
zameniti. U zavisnosti od stanovita Bog
je (aktuelno) ovek a ovek je Bog, ili
Bog (konceptualno) nije ovek i ovek
nije Bog". Tvorac i stvoreno su kao voda
i led, isto postojanje u razliitim oblicima
i manifestacijama - slika koju pesnici
rado koriste.
U Ibn 'Arabijevom sistemu se uopteno
izrazom
vahdat al-vudud
(vujud)
oznaava 'jedinstvo postojanja'. Ispravan
prevod tog izraza nam prua klju za
51

veinu ostalih njegovih teorija. Marijan


Mole (Molle) je ukazao na to koliko je
teko ispravno prevesti vujud; arapski,
kao i drugi semitski jezici, nema glagol
koji izraava 'postojanje' - 'biti'. Izraz
vujud, koji se uglavnom prevodi kao
'bitak', 'postojanje', u stvari znai
'pronai', 'biti pronaden', i samim tim je
dinaminiji od iste 'egzistencije'. Tako
vahdat al-vudud nije jednostavno
'jedinstvo postojanja', ve i jedinstvo
postajanja i percepcija tog ina; tako
ponekad postaje skoro sinonim sa uhud
(shuhud), 'kontemplacija', 'gledanje',
'svedoenje', to znai da pojmovi vahdat al-vudud i vahdat a-uhud (ashshuhud), koje su kasniji mistici, pre
svega u Indiji, toliko temeljno prouavali,
povremeno postaju uzajamno zamenjivi.
Sve dobija svoj vudud, svoje 'postojanje', tako to od Boga biva 'pronaeno',
odnosno 'prepoznato' i 'samo ona strana
koja se okrene Bogu je stvarna; ostatak
je isto nepostojanje'. Posledica toga bi
bila da se izrazi kao to su 'panteizam',
'panenteizam' i Masinjonov (Massignon)
izraz 'egzistencijalni monizam' moraju
revidirati, zato to koncept vahdat al-vujud
ne ukljuuje supstancijalni kontinuitet

izmeu Boga i njegove tvorevine. U Ibn


'Arabijevom sistemu ostaje zadrana
transcendencija koja proima sve kategorije, ukljuujui supstancu. Bog je
izvan svih kvaliteta - niti su oni On, niti
su razliiti od Njega - a On se manifestuje samo posredstvom imena, nikada kroz
Svoje bie. U ravni bia On je nepojmljiv,
budui da transcendira sve pojmove, i
nije iskusiv, s obzirom da prevazilazi ak
i neracionalnu spoznaju. To znai da
stvorenja u svom postojanju nisu identina sa Bogom, ve predstavljaju samo
odraze Mjegovih atributa.
Glavni problem u tumaenju izgleda da
se nalazi u primeni rei 'transcedencija',
koja se u Zapadnoj filozofiji sigurno ne
bi koristila kada bi se o Ibn 'Arabijevom
Bogu govorilo ovako: "Kroz Sebe samog
On vidi Sebe samog... Niko Mjega ne vidi
osim rijega, nijedan poslanik i prorok,
nijedan savreni svetac, nijedan u
rijegovu blizinu prispeli aneo, Mjega ne
poznaje. Mjegov prorok je On sam i
njegovo poslanstvo je On sam i ftjegova
re je On sam; On je Sebe samog preko
Sebe samog poslao samom Sebi." To
ba i ne zvui kao opis jednog 'transcendentnog' Boga!

52

53

I Anri Korben (H. Corbin) i S. H. Nasr


su se viestruko bavili ne-panteistikim
tumaenjem Ibn 'Arabijevih stanovita;
pokuali su da pokau vanost teofanija,
kao i centralnu ulogu onoga to Korben
naziva 'stvaralaka imaginacija' (imagination creatrice). Tada se odnos izmeu
Boga i stvorenja sasvim jednostavno
m oe saeti ovako: "Apsolutno je
osealo enju u svojoj samoi; i u
skladu sa tradicionalnom izrekom: 'Bio
sam skriveno blago i eleo sam da
budem spoznat (otkriven); tako Sam
stvorio svet', On je iznedrio stvoreno kao
ogledalo za Pijegove tadallijjate (tajalliayat), Njegove manifestacije."
'Setni Bog' je stvorio imenovane stvari
zbog iskonske tuge boanskih imena.
Beskrajna enja setnog Boga se na neki
nain ogleda u beskrajnoj enji
Pijegovih stvorenja koja oseaju tugu za
zaviajem; pojam hamjaza (khamyaza,
doslovce 'zevati'), odnosno beskrajna
enja (poput enje obale da zagrli ceo
okean), koji igra toliko vanu ulogu u
kasnijem indo-islamskom pesnitvu,
mogao bi da ima svoj koren u toj predstavi o uajamnoj enji izmeu Tvorca i
stvorenog. Stvaranje je 'izlivanje ivota
54

na nebeske arhetipove'; to je kao da


komadii ogledala bivaju obasjani svetlou i tako dobijaju boju i samim tim
postaju vidljivi. Stvaranje se, takoe,
moe uporediti sa artikulacijom - nije li
Kuran govorio o nafasu, 'dahu' Gospoda,
koji je bio udahnut u Adama ili Mariju,
kako bi stvorio novo bie? isto postojanje je zaustavilo dah do neizdrivosti, a
kada je izdahnulo, pojavio se svet kao
nafas ar-Rahman. Kao i tokom disanja,
univerzum biva u svakom trenutku
stvoren i uniten; biva vraen u transcendentalno poreklo, isto kao to se
vazduh ponovo vraa u plua. A veliki
pokret dolaska i odlaska je simbolino
prikazan u oba dela ehade (potvrivanje vere) - la ilah ukazuje na emanacije
'stvari izvan Pijega', a illa Allah na njihov
povratak Pijemu, venom Jedinstvu.
Ta tvorevina se moe videti u razliitim
kosmikim porecima koji su sakriveni
jedan od drugog. Samo boansko bie se
naziva hahut, izvedeno iz slova h, slova
bia, a Ibn 'Arabi je navodno imao viziju
najvieg boanskog bia koje mu je
zrailo u susret zadnjim slovom h, u
obliku rei hu, to znai 'On'. Boanska
priroda koja sama sebe otkriva naziva se
55

lahut; duhovno postojanje izvan oblika je


dabarut (jabarut), u kome su smetene
boanske zapovesti i duhovne snage.
a ovom ravni sledi malakut, svet
anela, dok j e prebivalite oveanstva
i stvorenog nasut. Ibn 'Arabi i njegovi
naslednici su izmeu dabaruta i malakuta uveli sferu zvanu alam al-misal
(mithal), u kojoj se odigrava stvaranje; to
je sfera do koje dopire visoko stremljenje
(himmat) i molitve svetaca kako bi se
oslobodile duhovne energije i odreene
mogunosti postale delotvorne. najfascinantnija strana Ibn 'Arabijevih teorija je stalni odnos izmedu imena i imenovanog. fte samo da je svaki od dvadeset i
osam stupnjeva emanacije povezan sa
jednim boanskim imenom (tako je tron
Boji mesto manifestacije al-Muhita,
'Sveobuhvatnog', biljni svet manifestacije
ar-Razika, 'Hranitelja', itd.), ve je svako
boansko ime rabb, 'Oospod' jedne
stvorene stvari, koja je samim tim njegov
marbub. Imena mogu biti uporeena sa
arhetipovima, oblicima kroz u koje se
ulivala stvaralaka energija kako bi stvorila posebna bia. Rabb u svojoj manifestaciji ostaje Gospod, a marbub ostaje
siuga 'koji ima jednog Gospoda'; ali, Bog
56

postaje ogledalo u kome ovek gleda


svoju sopstvenu stvarnost, a ovek, opet,
postaje ogledalo u kome Bog gleda Svoja
imena i kvalitete.
Zamisao o odnosu izmedu imena i
imenovanog je verovatno doprinela
oblikovanju jednog od omiljenih simbola
kasnijeg persijskog mistinog pesnitva,
naime peata (emu je verovatno doprineo i odnos prema Fusus al-hikamu).
ajhovo srce je smatrano peatom u koji
su utisnuta boanska imena i atributi,
koje on utiskuje dalje svom ueniku, koji
se, opet, moe uporediti sa peatnim
voskom. Rumi uporeuje mistika koji je
samog sebe u potpunosti izgubio u Bogu
sa peatom koji nosi Boja imena, a i
indo-persijski sufi-pesnici su koristili tu
sliku: 'dua postaje ista kao kamen na
kome treba da bude urezano ime Boje',
tako da od bezvrednog kamena ne
ostane ni imena ni traga, ve jedino biva
ispunjen rijegovim imenom.
'Od nas ne trai nita drugo
doli neije ime
nalik peatu mi smo mesto
manifestacije imena',
pevao je Mir Dard u 18. veku, iako je
uopteno odbacivao Ibn 'Arabijeve ideje.
57

Teprija o imenima i imenovanom


takoe ukljuuje da za svako ljudsko
bie postoji odredeni oblik religije.
Vernik moe da ima vizije samo u pojmovima i slikama vere koju ispoveda;
musliman e gledati neto drugo nego
hrianin ili Jevrejin. Ovde bivamo
podseani na indijski mit o gopijama
(govedarice, devojke i ene zaljubljene u
Krinu), od kojih je svaka videla Krinu
kao voljenog u obliku koji je zamiljala i
koji jo j je na neki nain bio svojstven.
Jer ime i imenovano zavise jedno od
drugog i sjedinjeni su posredstvom unio
sympathetica.
Ibn 'Arabi je uglavnom hvaljen kao zastupnik verske tolerancije, i svako ko eli da
pokae ideal 'mistine tolerancije i ravnodunosti' obino citira njegove stihove:

Meutim, ova naizgled tako tolerantna


izjava pre upuuje na zakljuak o

pievom visokom duhovnom stupnju:


'Oblik Boji za njega vie nije oblik ove
ili one religije iskljuujui sve ostale, ve
vean oblik koji susree na kraju svog
tavafa.' To je, u stvari, najvie postignue,
priznavanje jednog prosvetljenja koje se
nalazi daleko iznad 'prosvetljenja kroz
imena', a ne tolerancija kakvu mase
propovedaju.
Jo jedan aspekt Ibn 'Arabijevih teorija zasluuje da bude posebno spomenut:
re je o ulozi koja se pripisuje enskom
elementu ('esencija', 'bie', zat (dhat),
na arpskom je enskog roda, tako da je
mogao da govori o 'enskom Tvorcu').
Fazlur Rahman, savremeni kritiar Ibn
'Arabija, definie takvo tumaenje kao
'paraseksualni simbolizam koji je u njegovim idejama bogato zastupljen'; jer,
ak i Adam je, takorei, imao enske
elemente, zato to je Eva iz njega
roena. I zaista, za nekoga ko nije
posveen, nije lako itanje poslednjeg
poglavlja iz Fususa, u kome se meditacija o Muhamedu, Peatu proroka i svetaca, koncentrie na hadis: 'Od vaeg
ovozemaljskog sveta Bog je dao da mi tri
stvari budu omiljene: mirisi, ene, a
mome srcu je uteha u molitvi.'

58

59

'Srce moje kadro postade


da svaki oblik nosi:
na livadi gazele, manastir uen, fin,
hram kumirski, abu hodoasnika,
ploe Tore, Kuran potovani.
Ja sledim ljubavi veru, i tamo gde ona
na ivotinji svojoj jae, to je moj put.'

Jedan od stubova Ibn 'Arabijevog sis~


tema je potovanje Muhameda koji u
njegovoj teoriji ima ulogu savrenog
oveka.
On je
potpuna teofanija
boanskih imena, ceo univerzum u svom
jedinstvu, onako kako ga vidi boansko
bie. Muhamed je prototip univerzuma i
oveka; jer on je ogledalo u kome se sve
ogleda. Savreni ovek je za Boga
neophodan kao medijum kroz koji On
biva spoznat i manifestovan. On je kao
'zenica u oku oveanstva'. 'muhamedanska stvarnost', (haqiqa muhammadiyya),
nosi u sebi samoj boansku re koja se u
pojedinostima otkriva preko proroka i
poslanika, sve dok svoju punou ne
dosegne u Proroku islama.
Savreni ovek je onaj ko je u sebi
ostvario sve mogunosti postojanja, on
je, takorei, uzor svima; jer, svako bie
je pozvano da ostvari svoje uroene
mogunosti u skladu sa boanskim
imenom koje je njegov poseban rabb.
Ipak, samo proroci i sveci mogu da
dosegnu taj stupanj. Ikbalove (M. Igbal)
misli o savrenom oveku kao onome ko
je svoje individualne mogunosti razvio
do punog cvata, pre su izvedene iz ovih
teorija nego iz Piieovog natoveka.

Iako Ibn 'Arabi tvrdi da nije stvorio


nikakav sistem, njegov otar um i bistar
intelekt ga je ipak vodio ka tome da
svoja iskustva' i misli ulije u odreeni
oblik, a uticaj njegove terminologije na
kasnije sufije pokazuje da su njegove
ideje poimali kao prikladnu sistematizaciju onoga to je po njihovom
shvatanju predstavljalo istinsku esenciju
sufizma. Nema nikakve sumnje da je
ovaj teozofski misticizam privlaan,
budui da prua jednostavan odgovor na
veinu tekoa vezanih za postojanje i
nastajanje, stvaranje i povratak.
Ovaj sistem je, pak, upravo suprotnost
uenjima ortodoksnog islama, kao to
smatra i moderni islamski mislilac Fazlur
Rahman, koji u tome sledi vodeeg hanbalitskog teologa srednjeg veka, Ibn
Tajmiju: "Potpuno monistian sistem,
koliko god tvrdi da je poboan i dobro
smiljen, ve svojom sutinom ni u kom
sluaju ne moe da shvati ozbiljno
objektivnu vanost moralnih smernica."
Jer, tu i dobro i zlo potiu od Boga, i
onoliko koliko je Muhamed manifestacija imena al-Hadi, 'Onaj koji vodi na pravi
put', toliko je Sotona manifestacija
imena al-Mudill, 'Onaj koji vodi u

60

61

zabludu'. Sve je u savrenom redu - to


je smisao Boje rahme, 'milostivosti'.
Da li je jednostavna formulacija 'jedinstvo postojanja' doprinela padu islama,
pre svega u njenoj uproenoj i opasnoj
saetosti u reima hama ust, 'sve je On',
reima Koje vie nisu ostavljale prostora
za fine razlike na koje je Ibn 'Arabi jo
ukazivao?
Nije
li
preoblikovanje
klasinog sufizma sa njegovim teitem u
'amalu, 'religioznom delu', 'aktivnosti',
potpuno zamenjen 'irfanom, 'Gnozom',
'teozofskom spoznajom' kakva je sada
bila omoguena tako genijalnim sistemom? Hans Hajnrih aeder je u svom
vanom spisu o savrenom oveku, koji
je objavio 1925, uporedio al-Hallada
(al-Hallaj) i Ibn 'Arabija rekavi:
''Ispunjenje islamskog otkrovenja
kroz potpuno, Ijubavlju ispunjeno
preputanje Bogu, kakvo je svojstveno
prvobitnom islamu i kakvo je al-Hallad
upranjavao dovodei ga do potpune
svesnosti, ostvarujui ga i u svom ivotu
i u svojoj muenikoj smrti, kod Ibn
'Arabija je zamenjeno sistematizacijom
tumaenja sveta koje vie nije vezano za
aktivnu, ve samo za kontemplativnu
pobonost."

Sada moda postoji dublje razumevanje


Ibn 'Arabijevog sistema nego to je to bilo
mogue pre pedeset godina; ipak,
rasprave o njegovoj ulozi - pozitivnoj ili
negativnoj - verovatno se nikada nee
zavriti, sve dok postoje dva razliita
metoda pribliavanja mistinom cilju: vie
emocionalni, voluntaristiki put preko
aktivnosti i jedinstva volje, ili vie intelektualni put kroz kontemplaciju i Gnozu.

62

63

PROUAVATI IBn 'ARABIJA


(P o g o v o r n e m a k o g iz d a n ja )

'Znanje se ne stie, znanje biva poklonjeno.' Ovako glasi jedna uvena izreka sufijske tradicije. Sigurno je od velike
koristi setiti se toga ukoliko naumimo da
prouavamo neki tekst Muhjidina Ibn
'Arabija. Smisleno je setiti se da spisi
sufi-majstora, a Ibn 'Arabi se smatra
jednim od najveih, ne ele da prenesu
samo razumu dostupne informacije.
Njihova funkcija i zadatak je da budu
ogledala, ogledala namera, pitanja i
pretpostavki itaoca. Tekstovi sufi-majstora nude tragaocu pomo na putu ka
najvanijem znanju koje za oveka
uopte postoji, pomo u traganju za
poznavanjem samog sebe.
U Ibn 'Arabijevom vlastitom uvodu u
njegovo obimno, na Zapadnim jezicima
tek u fragmentima pristupano delo
Futuhat al-Makkyya, on razlikuje tri vrste
znanja: 1. intelektualno znanje, 2. znanje
kroz neposredno iskustvo, poznavanje
'stanja' i 3. poznavanje (boanskih) tajni;
ovaj poslednji, najvii oblik znanja, on deli
na jo tri grupe. On kae: "Dakle, svako
znanje ije se znaenje nakon jasnog
65

objanjenja moe lako razumeti iii koje je


pametnom ueniku lako dostupno, spada
u znanje ispitujueg (loginog) razuma
(najnii stepen)... Toznavanje tajni' nije
takve prirode. Jer, kada to znanje prihvati
(racionalna) interpretativna sposobnost,
onda ono postaje neprijatno, teko."
Zatim navodi razliite vrste znanja
ukazujui na to da je njihov najvii oblik
onaj koji ponekad naziva i 'znanje o
udisanju Svetoga duha srceni' i u kome
je sadran svaki drugi oblik znanja, a
njega moe da primi samo prikladno
pripremljena osoba. ini mi se da je
upravo za nas, ljude koji smo odrasli i
vaspitani u Zapadnoj kulturi sa njenim
jednostranim naglaavanjem intelektualnih sposobnosti, vano da razumemo tu
neophodnu pripremu i da je praktikujemo, vano ne samo za prouavanje i,
ako Bog da, razumevanje svetih spisa,
ve i za celokupan nain ivota, pogotovo u svakodnevnici.
"Prikladno pripremljena osoba se
nalazi u neprestanom zikru (seanje,
molitva) i duhovnoj povuenosti, ona
prazni misaoni prostor (srce) i sedi poput
siromanog prosjaka koji nema nita pred pragom svoga Gospoda..."

Prouavanje, dakle, treba smatrati svetim inom i ono zahteva pripremu koja
odgovara takvom delanju. Nije u tolikoj
meri re o tome da se neto dobije iz te
aktivnosti ili da se postigne dobar
uinak, ve bi pre trebalo da nauimo
kako od svog ivota napravimo molitvu,
hvalospev.
'Molimo za savreno razumevanje
i da budemo dostojni takvog dara.'

66

67

Sadraj

Predgovor..............................................5
Ko samog sebe poznaje........................ 11
Ibn 'Arabi - Magister Magnus............... 45
Prouavati Ibn 'Arabija......................... 65
Sadraj................................................. 69

biblioteka
Eliksir dusevne sree
"...Koliko dugo traje ovaj svet i od ega
se sastoje njegove slasti?
"...Jer znaj: ovek nije stvoren ale radi
ili ni za ta, ve je njegova vrednost
visoka i veliko je njegovo dostojanstvo.
Nije on iz venosti, ali je za venost predodreen; jeste da je njegovo telo
zemaljsko i da pripada niem svetu, ali
je duh njegov iz gornjeg sveta i
boanstven je.
"...Do najdublje dubine stie ako
padne na nivo stoke, zveri i avola,
postajui rob poude i gneva; dok se na
najviu visinu uzdie kada dosegne nivo
anela i oslobodi se gneva i poude,
tako da te dve stvari postanu njegovi
robovi, a on kralj.
"...Ali izmeu osobina ivotinja i osobina anela nalazi se provalija kao od najdublje dubine do najvie visine.
"...Jedna od Bojih blagodati je ta to
je oveku poslao sto dvadeset etiri hiljade poslanika koji treba da ga naue
receptu za spravljanje eliksira vene

duevne sree i kau mu kako se srce


postavlja u sredite svete borbe i
odstranjuju rave osobine iz kojih potiu
iskvarenost i pomuenost srca, i kako se
ono odeva dobrim osobinama.
"...Svrha tog eliksira je da se ovek od
svega to ne valja - a to su sve
nesavrenosti - oisti i oslobodi; i da se
svim to je neophodno - a to su sve
savrenosti - okiti i ukrasi.
"...Flod ovog eliksira je vena duevna
srea, ije trajanje nema kraja, a istotu
te sree nita ne moe pomutiti.
"...I znaj: kao to se eliksiri ne mogu
pronai u pajzu svake domaice, ve
samo u riznicama velikana i kraljeva,
tako se i eliksir vene duevne sree ne
moe pronai na svim mestima, ve
samo u riznicama boanske krasote."
al-Gazali
Knjige koje e se nai u ovoj biblioteci sadre u sebi taj recept i iz te riznice
su pozajmljene.

atnkmaj
biblioteka RV1NJAK

Qarolija dervike fnile, A.H. Dornbrach

biblioteka U V D IfN IK

. ucfan i-vot Ivana O skina>E D- Uspenski

Prianje pria je svoievrsna inicijacija, pogotovo kada pria izvire u onom e ko je slua i kada slualac sam u nioj uestvuje. Radi - onaj koji se
sea - sree Ainali Babu, i tako poinje bajka...
ob im : 195 str.

Psiholoki rom an jednog od najpoznatijili uenika G. I. Gurijeva. To je


pria o bezizlazno^i ljudskog ivota, o oveku uhvaenom u zam ku veitog
ponavljanja istog. Zivot Ivana Osokina je ivot svakog oveka. A da li izlaz iz
bezizlaznog ipak postoji - m oda nagovetaj reenja prua ova knjiga!
obim : 208 str.

gecfam princeza, Nizami

<T^az0ovori sa avoiom, P D. Uspenski

Klasino delo srednjevekovne persijske knjievnosti. Sedam pria


pria sedam princeza i svaka im a svoj dan u nedelji, svoju boju, svoj
deo sveta, svoju planetu...
obim : 176 str.

Za P D. Uspeoskog ( U potrazi za udesnim , etvrti put , Tertium


Organum , "Cudan ivot Ivana Osokina ) se zaista m oe rei da je
m aistor prenoenja slika preko rei. Dve njegove prie: Tzum itelj i
Dopronam erni avo - obunvaene ovom knjigom, zajedno sa treom
- Cudan ivot Ivana Osokina , predstavljaju istinsko demaskiranje
Ijudske prirode i Ijudske stvarnosti.
obim : 216 str.

cJejfa i ffi&dmin, Nizami


Klasino delo srednjevekovne persijske knjievnosti. Najlepa, najirljivija
i najmistinija ljubavna pria sviii vremena...
obim : 203 str.

ofajna etiri cfervia, Amir Hosro


Kae se da pripovedanje ove prie isceljuje bolesne i da su nivoi alegorija
koji su sadrani u avanturatna dervia deo jednog uenja koje priprema
tragaoce za istinom za duhovno prosvetljenje. Pria je napisana u 13. veku.
obim : 200 str.

TC^tita i tj)imna iti cpanatantra, indijski ep


Ova pria je toliko drevna da je putovala dalje od Biblije. da n em a jezika
na koji nije prevoena tokom venova, da nem a kulture koja nije usvojila
neto iz nje. U em u je tajna ovog okeana pria? Zato su je u istoj m eri
voleli i buaisti, i zoroastrijanci, i hriani, i m uslim ani i Jevreji? U svakom
sluaju, nem ogue je proceniti razm ere uticaja ove kniige!
obim : 280 str

(Knjiga M}rcfacfova, Mihail Naimi


M. Naim i, zem ljak i prijatelj Kalila Dubrana crpi iz istih izvora
m udrosti, a u svom najznaajnijem delu Knjiga Mirdadon, paljivo,
korak po korak, vodi itaoca do razum evanja dubljee znaenja Ijudskog postojanja. Napisana je u n a jb o ljem stilu istocnjake
pripovedake tradicije. Zaista je "S vlionik i luka za sve traeaoce!
obim : 270 str.

0 )a r ot, P D. Uspenski
Uspenski nas svojom vizijom arhetipova 22 karte Velikih Arkana podstice na duboko razm ihanje o sknvenoj sim bolici drevne m udrosti
Tarota. Arhetipske slike Tarota povezane su ovde sa kljunim prekretnicam a, stanjim a i iskuenjim a posveenika na putu. On nam ne daje
savakane odgovore i tum aenja, ve nastoji da probudi nae vlastito
razum evanje.
obim : 90 str.

^urrfijev - vefika zagonetfca, J.G. Bennett


Ko je bio G. I. Gurijev? Ko su bili i gde su se nalazili, ili se jo uvek nalaze,
izvori njegovog znanja? Sta je pokusavao da kae i prenese svojim delima,
reima, sam im gostojanjem ? Sve su to pitanja preko kojih je J. G. Benet,
njegov dugogodisnji prijatelj, "saputnik j saradnik i uenik pokuao da
odgonetne - "zagonetku Gurdijev . M oze se slobodno rei da se ovaj
pokuai izdvaja iz m ora svega to je inae napisano o Gurijevu.
obim : 96 str.

geksuafnost i cfuhovni razvoj, J.G.Bennett


K njigaie niz B enetovihpredavanja 0 ovekovoj transform aciji i ulozi
seksualnosti u tom e. To je, ujedno, retka prilika da tako konkretno i
direktno saznam o neto 0 shvatanju seksualnosti iz prespektive
Gurijevljevog uenja. ideje koje Benet ovde iznosi razlikuju se od
skoro svega poznatog i oekivanog.
obim : 96 str.

O^igik i sfobotfa, J.G. Bennett


U ovoj nas knjizi Benet upoznaje sa idejom iz jedn og drevnog, zaboravljenog uenja koia sposobnost za preu zim anje rizika, kao preduslov
slobodne volje i slobode, postavlja nasuprot statinom i sigurnom
svetu. Jednom reju, bez rizika nem a ni prilika...
obim : 150 str.

Ccisovniar, Gustav Meyrink


Novela "asovniar Gustava Meyrinka ( Aneo sa zapadnog prozora ,
Beli dom inikanac , "G o lem , i dr.) predstavlja saet i upeatf[iv prikaz
jedine prave iniciiacije - one koja se oaigrava u ljudskom srcu. Casovnik,
iji je tvorac Luaak i srce vlasnika neobinog asovnika isprepletani su
m notvom neraskidivih niti...
obim : 96 str.

(3ufcave afe nenacfmanog ci\asrccfina fiocfe


sa komentarima Idrisa aha
Poznati Nasredin hoda u jednom m anje poznatom svetlu - u kontekstu
sufi-uenja.
obim : 128 str.

fPosfecfitji cfan osuenika na srnrt, Viktor Igo


Poredvietom nih i m nogo poznatijih Igoovih romana, pogotovo domaoj
italakoj publici, ova knjiga m oda deluje kao njegovo sporedno delo.
Medutim, to je Igoova najsaetija i najsnanija pripovetka, i deo je njegove borbe protiv giljotine i uopte sm rtne kazne koja je trajala preko
ezdeset pet godina.
obim : 128 str.

gem fja ravanija, Edwin A. Abbott


Stari, iskusni etvrougao pripoveda o ustrojst\oi i zakonim a koji vladaju u n jegovom zaviaju - Zem lji Ravaniji - jedn odim enzionaln om
svetu, kao i o njegovim znanjim a o drugoj i treoj dim enziji. "Z em lja
Ravanija je vrlo duboka pria ispunjena hum orom i uvidima koji nas
navode da razm islim o o onom e sto sami sm atram o stvarnou. Pria je
napisana u 19- veku.
obim : 125 str.

biblioteka CUKSTR DV&EVNfE SRE


O natufnom iivotu, Jakob Beme
Jakob B em e nije bio ni uenjak ni pisac, ve nem aki obuar koii je u
svojoj trideset petoj godini doiveo prosvetljenje. Ipak, pisao je knjige
u kojim a je pronasao prave rei da lzrazi neizrazivo. Jer, o Bogu se ne
m oe ni m isliti a kam oli pisati, a on je, eto, uspeo da prenese svoje
"iskustvo Boga toliko snano, da je to u stanju da u itaocu izazove
pravi potres.
obim : 88 str.

Opomena cfui, Hermes Trismegistos


Ne zna se pouzdano ko je bio Herm es Trismegistos i kada je iveo. Ne
zna se ni a li je re o jednom oveku. U svakom sluaju, uglavnom se
vezuje za Egipat. Pripisuje mu se nekoliko dela: "Corpus Herm eticum ,
"Tabula sm aragdina i "O pm ena dui , i sva su, u stvari, poruke i
opm en e posvecenika tragaocima u svim vrem enim a i prostorima.
obim : 112 str.

<Efiksir cfuevne sree


samospoznaji, al-Gazali

Knjiga "Eliksir duevne sree je skraena verzija (a to je uinio sam


autor, al-Gazali) knjige Oivljavanie verskih nauka , i napisana je u 11.
veku. "E liksir" obuhvata tri dela: 0 samospoznaji; 0 prijateljstvu i bratstvu u Bogu i 0 Ijubavi, i u naem izdanjii e izaci u tri kniige. Prva je,
naravno, 0 sam ospoznaji , jer ie ona pocetak svega - ko sebe ne poznaje, kako m oe rei da poznaje bilo ta drugo?! A osnova poznavanja sebe
je poznavanje srca...
obim : 92 str.

(Efiksir cfuevne sree


prijate[jstvu i bratstvu u ^Bogu, al-Gazali

U ovom sredinjem delu ili srcu "Eliksira , al-Gazali predstavlja itaocu


jedno novo i drugaije poim anje prijatelistva. On. naime, postavlja ultimativni kodeks prijateljstva i bratstva u Bogu, pokazujui nam, zapravo,
novo lice zapovesti "Ljubi blinjeg svog kao sam oga sebe . Jer prijatelj i
brat u Bogu je ogledalo istine o nama samima...
obim : 150 str.

^Ko samog se&e poznaje..., Ibn Arabi

0 o rija o venom ivotu, Rodni Kolin

Knjiga je ezoterino tum aenje uvene izreke stare koliko i ovek: Ko


sam og sebe poznaje, poznaje i svog Gospoda. Sufi m ajstor Ibn Arabi,
poznat i kao M agister Magnus, oDjanjava u ovom klasinom delu
islam ske gnoze - sufizm u, sutinu jedinstva Tvorca i stvorenog. Tekst
je iz 13- veka.
obim : 80 str.

Rodni Kolin, u enik P D. Uspenskoj;, razotkriva ljudsku stvarnost, ivot


i smrt, toliko jasno i precizno da cak ni skeptican intelekt m odernog
oveka ne m oe da ostane nedodirnut. Koristei analogije pred iiom
oiglednou m o em o sam o da zan em im o, gotkrepljene i potvrene
drevnim tekstovim a, i sve povezano i izreceno naunim jezikom
dovoljno razum ljivim za svakoga, proizvodi ok dovoljno snaan da
probudi i najuspavanije .
obim : 216 str.

(jevane(je savrenog ivota


Ovo je jerm enska praverzija Jevanelja po Jovanu, originalna verzija
pre "ispravki , skraivanja i cenzura nakon kojih je, 325. g.n.e. na koncilu u Nikeji ula u Novi zavet. Smatra se da je pisana u 1. v.n.e. Prem a
jednom izvoru Eseni su ovaj spis uvali sakrivi ga u jednom budistikom
manastiru na Tibetu, dok su po drugom nestorijanski svetenici tekst
uvali u jednom hram u u Centralnoj Aziji sklonivsi ga tu pred najezdom
ratnika Dingjsa Kana. Jermenski tekst, original, na sigurnom je u
vatikanskim riznicama, a staroslovenski prevod, koji se sm atra vernom
kopijom originala, nalazi se u Beu u Haosburkoj biblioteci! Smatra se
da su Isusove rei u Tevanelju savrenog ivota zabeleene gotovo
doslovno i da ih je zabeleio Jovan, njegov om iljeni uenik.
obim : 250 str.

biblioteka MOZA1K STVAKNOST1


(Hronika y\kakora, Kari Brugger
"H ron ika Akakora prenosi ispovest poglavice najstarijeg p lem en a na
svetu, n epozn atog ju n o am erik o g p lem en a Uga M on gu lala ili
Tzabranih sluga bogova . Re je 0 plem enu koje poseduje pisanu
istoriju staru preko 12 000 godina zabeleenu u jednoj knjizi - Hronici
Akakora. Dogaaji 0 kojim a ona pripoveda uveliko prevazilaze istoriju
jednog plem ena. Ta knjiga je, zapravo, istorija oveanstva. Ni 0 knjizi
ni 0 plem enu iz poznate istorije ne znam o nita, ak se ni njihova
im ena ne pom inju ni u jedn om istorijskom dokum entu. A ipak, re je
0 plem enu iji tragovi su povezani sa velikim svetskim udim a:
svetilitim a i gradovim a ruevinam a na teritoriji gotovo cele June
A m erike, kao to su Mau Piku, Tiahuanako i m nogi podzem ni
gradovi u praum am a Am azonije.
obim : 286 str.

biblioteka ZMAJEVO SRCE


cporuka vode, M. Emoto
Japanski naunik Masaru E m oto je poao od vrlo jednostavnih pretpostavki i pitanja i doao do nekoliko takoe vrlo jednostavnih, ali
fascinantnih odgovora i zakljuaka. On je, naim e, poao od pitanja da
li je m ogue na osnovu izgleda vode oceniti i njen kvalitet. Po njem u,
tajna je u kristalimal Odnosno fotografisanjem kristala dobijenih
sm rzavanjem vode u posebnim eksperim entalnim uslovim a dobijene
su kristalne fotografije koje su, u stvari, lica vode na osnovu kojih
zaista m oem o saznati neto i 0 njenom kvalitetu. M. Em oto je takoe
doao do zakljuka da svaka voda tei tom e da bude bistra , to se vidi
po kristalima koje obrazuje. Ta tenja je, zapravo, njena poruka. U knjizi
su u punom koloru prikazane fotografije kristala najrazliitijih uzoraka
vode iz celog sveta, kao i kristala obrazovanih nakon putanja vodi
m uzike, izgovorenih ili napisanih rei...
obim : 145 str.

biblioteka L1FE Q VAU TYrRO JCT


cput, Huan Zgolastra
Knjiga pripoveda 0 iskustvu m ladia koji, pratei ukaze i sluajnosti , putuje iz Argentine u Italiju, gde se sree sa duhovnim uiteljem Alfredom O. i uenjem koje e m u prom eniti ivot.
obim : 230 str.

biblioteka
Eliksir duevne sree
Ko samog sebe poznaje...
Ibn 'Arabi
Izdava: Zlatni zmaj
Beograd
Urednici:
rfeboja Bara
Maja Adi
distribucija:
064/2206688
e-mail: zzmaj)Kyubc.net
tampa:
Zuhra, Beograd
tira 500

biblioteka

E lih s ir d u e v n e s r e e
O natulnom ivotu
Jakob Beme
O pom ena dui
Herm es Trism egistos
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Eliksir duevne sree


141 . 336
m n ARABI, Multfudin
Ko sam og sebe poznaje.../ Ibn Arabi ;
p reveo Heboja Bara. - (1. izd. ). Beograd : Zlatni zmaj, 2005 ( Beograd :
Zuhra). - 80 str. ; 21cm. - (Biblioteka Eliksir
duevne sree)

O sam ospoznaji
al-Gazali
Eliksir duevne sree
O prijateljstvu i bratstvu u Bogu
al-Gazali

Tira 500.
ISBN 8 6 -8 3 4 9 5 -1 9 -1

K o sam og sebe poznaje...

a) Sufizam
COBISS.SR-ID 125854988

Ibn A rabi
Jevanelje savrenog ivota