You are on page 1of 3

Радоје Домановић

Приповетке: Вођа и Данга
Ј. Деретић:
Прва фаза рада (до 1898)
Пева
приповетка
Рођендан (1893.)
Приказује
сеоске
и
паланачке
прилике,
слике из ђаског живота,
одсјај идиличног села из
детињства
Глишић и Веселиновић
Успомене из детињства,
Ловчеви записи, Баба
Стана – идеализовање
села
Слава, У сеоској механи
– тамне стране сеоског
живота

Друга фаза рада
Сатирични есеј или студија Озбиљне, научне ствари
(1898.)
Померање од идиличног ка херојском.
У сатирама се враћа удаљеном херојском добу. Србију
свога времена супротставља Срнији каква је некад била,
у јуначким песмама. Та подсећања обично су иронична,
извор ироније је у садашњој Србији.
Подела сатиричних приповедака:
1.
Сатирично- 2.Сатирично3.Сатиричнохумористичке
фантастичне
алегоричне

1. Сатирично-хумористичке: надовезују се на сеоске и
паланачке приповетке; нема фантастике, ни алегорије,
све остаје у границама могућег. Карактеристике:
хиперболисаност,
пренаглашеност,
изобличеност.
Приче: Не разумем (сатира војничке бирократизације);
Гласам за слепца (формализам у тадашњем образовном
систему); Митрополитов мачор (највиша црквена
хијерархија); Нема спаса (невоље са уредницима
листова).
Сима
пензионер, 2. Сатирично-фантастичне: сатира се гради од реалног,
Позориште у паланци – фантастичног и алегоријског, с превагом прва два
критички и сатирични елемента. Сатирично померена реалност + елементи
тонови преовлађују
гротескне фантастике. Теме лажног родољубља и
националног менталитета. Приче: Размишљање једног
обичног српског вола (српка надменост, разметљивост,
кукавичлук); Марко Краљевић по други пут међу
Србима.
3. Сатирично-алегоричне: прича о имагинарном
путовању (сем у Вођи) – приповедач у сну или на јави
путује по свету и стиже у неку далеку и непознату
земљу (сатирична антуутопија). Ироничним примедбама
о Србији и другим алузијама, јасно нам даје до знаје шта
се крије иза чудновате земље. То даје актуелност, али и
нарушава алегоричност и универзалност. Приче: Мртво
море, Страдија, Данга, Укидање страсти, Вођа.
Б. Поповић:

непристрасност и искреност Домановић као алегоричар: 1. описи сценарија су сувише кратки 4. вешто одржан паралелизам измећу пренесеног значења приче и чињеница из реалног живота 4. а ружно да исмеје. Смешно треба да насмеје. Без имена Домановић као сатиричар: 1. Разлика између смешног и ружног. њихове гестове. 3. срећно изабрана алегорична фикција: ударити некоме на чело жиг и узјахати некога 3. преоовлађују сатира и хумор. драматичније сликање призора. заплет. посматрачки дар да опази ситне радње код људи. Домановића? 1. тек понегде патос 5. проналажење објективног начина – изналажење значајних појединости и околности кмет нема никакве користи од жигосања јер су му грађани и овако послушни – грађани се уркују који ће се пре жигосати – воде и своје жене на жигосање – оне воде и своју децу на жигосање (како би имале привилегију касније за службу) – неки траже и два жига (и такви се још више поштују) . Хипербола 5. Иронија 4. занимљивост приче лепо су одржани у Краљевићу Марку и Вођи Данга: 1. субјективног карактера. и какви су они код г. политичке сатире 2. тачна алегорична фикција – да би паралелизам између буквалног и пренесеног значења својих прича могао да одржи у свим појединостима. лепа алегорична фикција – да може јасно и живо да оцрта личности и догађаје које хоће да изложи смеху или порузи 2. развијање епизода. Објективна сатира – пронаћи особине које човека или ствар чине што смешнијим и ружнијим и пронаћи околности под којима ће те особине бити још смешније и ружније.Које су особине и начини САТИРИЧАРА. није врло вешто 3. крупна и озбиљна тема 2. углавном у својим делима не губи добро расположење (осим Вође који је мало суморнији) 3. Инвектива – непосредно нападање прекорним или жестоким речима. а ове појединости у међусобном складу Домановић као приповедач: 1. 2. мимику 2.

деда који проговара истину – он је кукавица .