You are on page 1of 33

Megatrend Univerzitet, Beograd

Visoka Poslovna Skola strukovnih studia, Megatrend-Beograd

Cupac Sladjana

KREDITNI POTENCIJAL BANKE
-zavrsni rad-

Beograd,2011

Megartend, Beograd
Visoka Poslovna Skola strukovnih studija, Megatrend-Beograd

Cupac Sladjana

KREDITNI POTENCIJAL BANAKE
-zavrsni rad-

Predmet: Bankarstvo
Mentor:Mr Isidora Ljumovic
Student:Sladjana Cupac
Broj indeksa: 019/08/1600
Studijski program:
Smer: Finansije I Bankkarstvo
Maticni broj: 0910989388904

Beograd, Oktobar 2011.

Sadržaj

1. Uvod............................................................................................................
....................... II
2. Predmet nauke o
bankarstvu..............................................................................................1
3. Bankarski poslovi i organizacija
banke................................................................................4
4. Bankarski kreditni poslovi- znacaj i
funkcija.......................................................................7
5. Principi kreditne
politike.....................................................................................................9
6. Determinacija finansijskog i kreditnog potencijala
banke................................................11
7. Formiranje kreditnog potencijala
banke...........................................................................14
8. Stedni ulozi gradjana kao izvor formiranja kreditnog potencijala
banke..........................15
9. Rocna struktura kreditnog potencijala
banaka.................................................................17
10.
Multiplikacija sredstava u potencijalu
banke....................................................................19
11.
Organizacija kreditnih
poslova..........................................................................................20
12.
Pojam, poreklo i opravdanost
kamate..............................................................................21
13.
Politika kamatnih stopa
banke..........................................................................................24
14.
Zakljucak............................................................................................
...............................27
15.
Literatura............................................................................................
..............................28

optimizacije agregatne i strukturne alokacije kredita. Naziv kredit potiče od latinske reči creditum. Iz svega ovoga možemo videti da poznavanje sistema bankakrskih kredita kao i način i izvori formiranja finansijskog i kreditnog potencijala banaka mora biti deo saznanja modernog finansijskog menadžera. Pojam kredita kao oblika finansijskih ulaganja vezuje se za poverenje koje predstavlja jedan od najvažnijih momenata pri zasnivanju kreditnog odnosa.Uloga kredita je značajna i višestrana. Uvod Kreditno-bankarski sistem je neodvojiv deo savremene ekonomije. Kredit je jedna od najznačajnijih karika tržišne ekonomije. 1 . Polazeći od toga da poslovna politika banaka predstavlja skup određenih ciljeva i mera koje banke preduzimaju u nameri kapitalizacije prikupljenih i plasiranih resursa.Kreditni potencijal banke 1. Sa teorijskog gledišta kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos između poverioca i dužnika u kome poverilac svoja novčana sredstva ustupa dužniku na određen vremenski period i pod određenim uslovima. Njegov razvoj je odraz tedencija razvoja čitave ekonomije države. Osnovne funkcije banke su usmerene na formiranje adekvatnog finansijskog potencijala. obezbeđenje finansijskih usluga i saveta i povezivanje domaćeg i međunarodnog bankarstva. još uvek su kredini plasmani najznačajni deo u aktivi bilansa banaka.što znači verovati.credere.odnosno od reči credo. Stoga. da je bankarski sektor najznačajniji sektor u finansijskoj podršci privrednom sektoru. Iako su uočene tedencije porasta nekreditnih plasmana. Stoga je i ovaj rad posvećen ovoj temi. organizaciju novčanih transfera.što znači kredit ili zajam . se može reći.

depozitne i kreditne transakcije između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora. uzimanje i davanje kredita. Banka takodje može da se definiše u smislu: 1) Ekonomskih funkcija – banke u privredi obavljaju transfer sredstava od štediša ka zajmoprimaocima (finansijsko posredovanje) i plaćanja za robe i usluge koje su prometovane. fizičkim licima i državama.. u Francuskoj posredovanje u odobravanju kredita. dok je u Nemačkoj njihovo učešće na berzama i bavljenje novčanim špekulacijama. U zavisnosti od različitih uslova u kojima se bankarstvo razvijalo u pojedinim zemljama. trgovanja hartijama od vrednosti. str. Imajući u vidu nastanak. Bojović P. Bankarski menadžment. Predmet nauke o bankarstvu Banka se može smatrati poslovnom jedinicom – preduzećem koja obezbedjuje bankarske usluge u profitne svrhe.. obavljajući sve novčane. Beograd 2008. organizovanja i garantovanja emisija hartija od 1 Dželetović M. može se izvesti sledeća definicija banke: Banka je specifični tržišni subjekat(sui generis preduzeće). Čigoja štampa.7 2 . javile su se i razne definicije banaka. na bazi prenetih ovlašćenja i poverenja.. shvatanja i koncepcije banke. U Engleskoj se smatra da je osnovna karakteristika banaka novčana emisija. 1 Banka je novčano preduzeće i kreditna ustanova čija je osnovna aktivnost depozitni posao. 2) Usluga koje pruža klijentima – od nastanka banke pružaju veliki broj usluga klijentima od odobravanja zajmova kompanijama. vršeći pri tome sekundarnu emisiju novca uz ispoljavanje visokog stepena profesionalnosti. razvoj. koja. posreduje u transferisanju tuđih sredstava( pre svega na kreditnoj osnovi). što doprinosi maksimizaciji sopstvene mikroekonomije i optimizaciji korišćenja finansijskih sredstava u makroekonomiji.Kreditni potencijal banke 2. posredovanje u oblasti kredita i obavljanje drugih novčanih poslova za račun svojih klijenata. Živković A. organizovanosti i adaptiranosti na promene u društveno ekonomskom okruženju.

objasni i prouči funkcija banaka. 2) Bankarskim poslovima. odnosno bankarstvom kao podsistemom u okviru finansijskog sistema. kao i načelima bankarskog poslovanja. upravljanja penzionim sitemima. ulogom i oranizacijom banaka u bankarskom i kreditnom sistemu.8 2 3 .. koje su poslednjih decenija sve aktivnije Savezna Korporacija za osiguranje depozita SAD (FDIC) banku je definisala kao bilo koju instituciju koja može da se prijavi za osiguranje depozita koje je u njenoj nadležnosti. Hudgins S. Beograd 2005. Data status. s.. kreditni i ostali poslovi. Kao naučna disciplina bankarstvo se prvenstveno bavi: 1) Funkcijom. Ona se sastoji od teorijskih osnova i primenjenog dela istraživanja. kako unutrašnjih problema banke. planiranja finansija.7.finansijskim delovanjem banaka i drugih finansijskih institucija.Kreditni potencijal banke vrednosti. deviznom i kamatnom politikom koje opredeljujuće utiču na poslovanje banaka. Njen se sadržaj najpre sastojao u tome da (budućem) bankaru pruži potrebna znanja kako da sa uspehom vodi bankarsko preduzeće. Bankarstvo se kao naučna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo u drugoj polovini XIX veka. tako i opšta ekonomska dejstva koja potiču iz njenog funkcionisanja. 3) Pravne osnove postojanja – kako bi država mogla sprovoditi kontrolu bankarskog poslovanja banka je krajem XIX veka u SAD definisana kao bilo koja kompanija koja pruža usluge deponovanja sredstava koja podležu povlačenju na zahtev ( na osnovu čeka ili elektronskog tranfera sredstava) i odobrava zajmove komercijalne ili poslovne prirode. 2 Nauka o bankarstvu se bavi bankama kao monetarnim ustanovama i novčanim preduzećima. Vek kasnije da bi se razgraničilo bankarstvo od drugih finansijskih institucija. polazeći od osnovnih Rose P. zaštite osiguranja. kao što su depozitni. – Bankarski menadžment i finansijske usluge. 3) Monetarnom. Nauka o bankarstvu spada u red primenjenih ekonomskih disciplina . čija je osnovna posrednička funkcija da snabdevaju potrebnom količinom novca i kredita različite ekonomske subjekte. 4) Opštim privrednim i monetarno . monetarnog i kreditnog sistema. Cilj bankarstva kao naučne discipline je da se naučnim metodama opiše. do savetodavnih usluga kompanijama.

likvidnost. Bankarski sistem je više determinisan konstantim činiocima. treba imati u vidu veliki značaj kako mikroekonomskog aspekta istraživanja tj. 2007. funkcionisanje bankarskog sistema kao celine. uticaja na privredne tokove i povratnog uticaja privrede na banke. Naime. finansijske i monetarne tokove u celini. pogotovo u anglosaksonskoj ekonomskoj teoriji sa jačanjem državne intervencije tokom 1930-tih godina i nakon II svetskog rata. 3 3 Hadžić.političkog okruženja. kao što su kreditno pokriće. interna pitanja funkcionisanja banaka. U novijem periodu došlo je do preokreta. Sa procesom globalizacije svetske privrede i pojave ekonomskih integracija šireg područja dolazi i do procesa harmonizacije finansijskih i bankarskih sistema na nadnacionalnom. istorijske uslove razvoja. poverenje i sl. za razliku od monetarnog sistema. a tako i makroekonomski aspekt tj. Bankarstvo. Univerzitet Singidunum. sklonost ekonomskih subjekata ka štednji i investicijama.ekonomskog i društveno . Veoma važno je pitanje ograničenja proučavanja bankarske prakse na nacionalnu ekonomiju. pored opšte teorijskih zajedničkih osnova. Pri tom. pravnu regulativu itd. Bankarstvo u novijem periodu posmatra banke kao novčarska preduzeća i sa stanovišta njihovog uticaja na privredne. Beograd. koje se tiču: organizacije. ciljne funkcije poslovanja.. faktora i načina i principa funkcionisanja postoje značajne razlike po zemljama. društveno . Veoma je značajno imati u vidu specifičnosti koje se tiču: stepena razvijenosti zemlje. M. Opšti pojam bankarstva najčešće podrazumeva uključivanje u proučavanje bankarskog sistema i bankarske prakse zajedno sa izučavanjem kreditnog sistema i prakse.Kreditni potencijal banke principa bankarskog poslovanja. str 12 4 . odnosno medjunarodnom nivou i stoga gubljenja specifičnosti nacionalnih finansijskih i bankarskih sistema.

61 5 . pri čemu je svo vreme zadržan osnovni sadržaj banke kao posrednika u novčanim poslovima. 3) obavljanje platnog prometa 1)Prikupljanje depozita – je osnovni bankarski posao. Čigoja štampa. Bankarski poslovi i organizacija banke Bankarstvo je opredeljeno vrstom i sadržinom bankarskih poslova i institucija. Bankarski menadžment. Bojović P.. jer na taj način banka dolazi do prikupljenih i pribavljenih sredstava koja predstavljaju osnov za kreiranje novca i za odobravanje kredita.Kreditni potencijal banke 3. Ono što je bila konstanta. Analizom bankarskih poslova dolazi se do saznanja o dinamici promena koncepta banke. Pod bankarskim poslovima podrazumevamo poslove koje banke obavljaju u svojim aktivnostima. 2) kreiranje novca i odobravanje kredita. 4 Dželetović M. jer je njihova uloga upravo da reprodukciju snabdevaju potrebnom količinom novca i kredita. Otuda su osnovni bankarski poslovi sledeći: 1) prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava. Beograd 2008. str. Živković A. Osnovna posrednička funkcija banke je pribavljanje i usmeravanje sredstava sa svrhom uzimanja i davanja kredita. 4 Razvoj banaka specifičnostima tokom istorije prozvodnje i bio je opredeljen reprodukcije. njihov značaj i uloga su povezani sa novcem i kreditom kao bitnim činiocima kontinuiteta reprodukcije.. Pri tom. a za šta se vezuje i sama definicija banke. Obavljajući svoje poslove banka manifestuje svoju specifičnost finansijske institucije u tržišnoj privredi.. čemu se oblicima i funkcija i organizacija banaka prilagodjavala. što zajedno čini sadržaj bankarskog sistema. to je da se banka kao ustanova bavi kreditnim i novčanim poslovima. po tradiciji ili na osnovu zakonske(institucijalne) regulative.

bankarskim rečnikom govoreći. odnosno ZOP (Zavod za 6 . Zbog toga se u svakodnevnom poslovanju banaka ovim poslovima mora posvetiti odgovarajuća pažnja. osnovni smisao postojanja banke jeste da prikuplja sredstva od onih kojima ona trenutno nisu potreba i da ih plasira onima kojima su ona preko potrebna. Dakle. U razvijenim zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem ta kontrola se ne obavlja direktno. pri čemu mora voditi računa o limitima likvidnosti banke tj. najveći deo platnog prometa obavljan kroz specijalizovanu ustanovu SDK (Služba društvenog knjigovodstva). Kreiranje novca u bankama predstavlja sekundarnu emisiju. 2) Kreiranje novca i odobravanje kredita – Kreiranje novca predstavlja osobenost bankarskog mehanizma kojim banka na osnovu finansijskog potencijala kojim raspolaže umnožava svoj kreditni volumen pomoću kreditno – monetarne multiplikacije. kontroliše je nivoom obavezne rezerve. Centralna banka primarnom emisijom vrši kreditiranje poslovnih banaka. čiju osnovu čini primarni novac centralne banke. jer je u njima banka dužnik. čemu treba pridodati i pribavljanje sredstava od drugih banaka. izmedju ostalog. Na različite načine centralna banka može upravljati sekundarnom emisijom banaka. ovi poslovi označavaju pasivnim. o mogućim rizicima da pravovremeno odgovori na dospele i preuzete finansijske obaveze.Kreditni potencijal banke Kreditni potencijal banaka u obimu i strukturi je pri tom najviše odredjen upravo depozitima privrede i stanovništva. SPP (Služba platnog prometa). iako se. Ona može deo sredstava iz kratkoročnih izvora plasirati dugoročno. godine u Srbiji je.emisijom i povlačenjem hartija od vrednosti (HOV). Do 2003. medjutim. sredstava koje su banke dužne da drže imobilisane na računima. već indirektno . 3) Poslovi platnog prometa – poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu se obično obavljaju u celosti preko bankarskogs sistema. Posebno treba naglasiti mogućnost da kroz mehanizam kreiranja sredstava i kredita banka vrši promenu kvaliteta odredjenog dela sredstava postupkom ročne transformacije sredstava.

odnosno hijerhijskom smislu poslovna banka raspolaže različitim poslovnim jedinicama: centralom banke. odnosno odeljenja pravnih i upravnih poslova. a od početka 2003. najčešće su smešteni mandžment tim. U centrali banke. specijalizacija pojedinih poslovnih jedinica za pojedine vrste delatnosti. Sa sve većoj konkurenciji stanovišta organizacije banaka treba razlikovati organizaciju poslovne banke u funkcionalnom i teritorijalnom. Pri tom je tokom razvoja bankarskog sistema i bankarske organizacije dolazilo do pojave izmene načina organizovanja i upravljnja pojedinim organizacionim delovima zaduženim za pojedine bankarske poslove. Univerzitet Singidunum. direkcijama. filijalama. 1) U funkcionalnom smislu pojedini bankarski poslovi u pravilu se organizuju i odvijaju u posebnim organizacionim jedinicama banke – sektorima. 2) U teritorijalnom. koja je po hijerarhiji na vrhu. centralni računar. Beograd. 5 Savremena banka je značajno povećala paletu proizvoda i usluga koje pruža u cilju osiguranja profitabilnog poslovanja kroz dopunske poslove i nastojeći da izadje u susret klijentima i objedini najrazličitije finansijske usluge. neposredni kontakt sa klijentima na teritoriji koju pokriva. odnosno hijerarhijskom smislu. odeljenjima. 5 interna kontrola i revizija banke.. glavnim filijalama. Filijale predstavljaju Hadžić.Kreditni potencijal banke obračun i plaćanja) . 14 7 . Smisao ovakve organizacije je. 2007. godine platni promet je u celini prebačen u banke tj. s jedne strane. naravno zavisno od obima i relativnog odnosa prema obimu na drugi način prikupljenih ukupnih sredstava kojima banka raspolaže. sektori. Bankarstvo. šalterima. str. Ovi poslovi imaju uticaj i na kreditni potencijal banaka i njihovo poslovanje. nebankarskih istovremno finansijskih parirajući institucija. a s druge strane. omogućeno je fizičkim i pravnim licima da poslove platnog prometa obavljaju preko poslovnih banaka. ekspoziturama. M.

još uvek. uključuje definisanje kao najvažnijih uslova: kamate. 15 8 . nazivaju depozitno – kreditnim institucijama. jer. 2007. a poseduju odredjeni stepen samostalnosti u radu. pretežni deo prikupljenih sredstava potiče od depozita. Bankarstvo. Bankarski kreditni posao . Univerzitet Singidunum. Banke se. pri čemu filijala ne predstavlja peseban pravni entitet. str. a nema ekonomske opravdanosti formiranje filijale. Beograd.Kreditni potencijal banke organizacione delove koji su teritorijalno odvojene od centrale. niti poseduje sopstveni račun. otuda. načina 6 Hadžić. Kredit je dužničko – poverilački posao u kome banka kao poverilac stavlja na raspolaganje odredjenu količinu finansijskih sredstava klijentu – dužniku – u formi koja. Poslovi kreditiranja klijenata spadaju u aktivne bankarske poslove.značaj i funkcije Poslovne banke kao osnovni zadatak imaju prikupljanje slobodnih finansijskih sredstava od transaktora koji imaju novčane viškove. dok se plasmani uglavnom svode na kreditne plasmane i pored tendencije porasta nekreditnih plasmana banaka. s jedne strane. i plasiranje onim transaktorima kojima su sredstva neophodna. s druge strane. Ekspoziture su poslovne jedinice banke koje se osnivaju u mestima za koje je banka zainteresovana zbog privrednog potencijala da razvija bankarske usluge. 6 4.. pored ostalog. M.

što znači verovati.130 9 . garancija i sl.  Kontrolna funkcija – kroz proces selekcije klijenata i zadovoljavanja uslova za odobravanje kredita. 2003. uvećana za ugovorenu kamatu.s. Ekonomski fakultet. . a ova reč ima osnovu u reči credo.Beograd.. credere. kao i permanentno praćenje tokom perioda otplate kredita omogućava kontrolu privrednih subjekata.Kreditni potencijal banke otplate. kao i stabilizaciju cena.  Stimuliše medjunarodnu ekonomsku razmenu – kredit je u stimulisanju izvoza značajno sredstvo konkurentnosti nacionalne privrede. i klijenta. 174 Djukić Dj. od presudne je važnosti u medjusobnim odnosima.Poslovno bankarstvo. – Bankarstvo. Srpsko Sarajevo . kao i povećanje proizvodnje i regulisanje ponude i tražnje na tržištu. Poverenje izmedju banke. 7 8 8 Dušanić J.  Reguliše ponudu i tražnju na tržištu – kreditiranje klijenata koji trenutno ne raspolažu platežno sposobnom tražnjom utiče na stabilizovanje tržišta i smanjivanje zaliha. Beograd. Ristić Ž. naročito kod kreditnih poslova. 2003. Bjelica V. Pri tom treba imati u vidu genezu kredita kao jednog od prvobitnih bankarskih poslova i njegov nastanak kao pozajmice u robama. što znači da postoji obaveza dužnika da plasirana sredstva vrati.  Obezbedjenje kontinuiteta reprodukcije – kreditiranje omogućava likvidnost i kontinuitet proizvodnje. vremena otplate. s. kao poverioca. odnosno zemalja. 7 Bitna karakteristika kreditnog posla je povratnost.  Obezbedjuje likvidnost i stabilnost privredjivanja – kredit omogućava prevazilaženje sezonskog karaktera proizvodnje i raskoraka izmedju plasmana i naplate.. Sam naziv kredit to odražava. koja je kasnije evoluirala u gotovo isključivo pozajmice u vidu finansijskih sredstava. U savremenim privrednim uslovima kredit ima sledeće funkcije:  Mobilizatorska funkcija – osnovna funkcija kredita je da plasmanom sredstava koja su prikupljena kao viškovi izvrši njihovu najefikasniju alokaciju. Consseco institut.  Relativizuje postojeće regionalne razlike razvijenosti – kredit omogućava prevazilaženje raskoraka izmedju stepena razvijenosti pojedinih područja..što znači kredit ili zajam. kao dužnika. jer potiče od latinske reči creditum .

Srpsko Sarajevo . Čigoja štampa. Beograd 2008. U univerzalne principe kreditne politike banaka. čijim je pridržavanjem banka u mogućnosti da izražava povremene promene u preferencijama prema riziku i profitabilnosti.108 Dušanić J. osim kod specijalizovanih banaka. Bankarski menadžment.Beograd. zavisno od preovlađujućih faktora kreditne politike u određenim preriodima. 176-8 10 10 ... Radi se o nekoj vrsti minimalnih standarda kreditne politike. 2003. str.. sigurnosti i rentabilnosti) poslovna banka treba da se pridržava osnovnih pravila kreditne politike 10. Consseco institut.9 Osim osnovnih principa bankarskog poslovanja (likvidnosti. . radi disperzije rizika.Kreditni potencijal banke 5. Bojović P. Principi kreditne politike Dobro koncipirana kreditna politika polazi od nekih opštih i specifičnih pricipa. 9 Dželatović M. Živković A.s.. koji važe za sve banke i sve kreditne oblike ubrajaju se:  izbegavanje visoke koncentracije plasmana u pojedine grane. što omogućuje banci da se preventivno oslobodi visokih margina kreditnog rizika. sektore privrede.Poslovno bankarstvo. koji mogu biti univerzalni i specifični. omogućujući joj time šire mogućnosti za profitabilne plasmane.

uz mogućnost revolvinga (ponovnog ugovaranja). umesto kratkoročnog zaduživanja u inostranstvu poslovne banke će ukoliko žele dalju ekspanziju kredita stanovništvu morati da pribegavaju povećanju osnovnog kapitala. Drugim rečima. odnosno za pojedine vrste kreditnih poslova spadaju:  ograničenje odobravanja kratkoročnog kredita najviše do 90 dana. koji su i do sada bili isključivani iz restriktivnih mera NBS.  utvrdjivanje restriktivnosti (obima) plasmana za dugoročne namene.  obaveznost strogo formalizovane procedure utvrdjivanja uslova kreditiranja.Kreditni potencijal banke  obavezno sopstveno učešće klijenata koji zahtevaju kredit kod investiranja. U specifične principe kreditne politike. 11 .  utvrdjivanje maksimalne vrednosti kredita u odnosu na vrednost zaloge. odnosno obezbedjenja sredstva za obrtna sredstva. s obrazloženjem da Vlada Republike Srbije ovu kategoriju kredita podržava svojim merama. septembra 2006. kod investicionih kredita isl. koji važe za pojedine banke. godine uvela obavezu vezivanja maksimalnog iznosa ukupnih kredita gradjana za kаpital banke i to na maksimalno dvostruku vrednosti ukupnog kapitala 11. pre svega kreditiranja stanovništva. Ova odluka važi od 30. godine. naročito rizičnih ulaganja.  nadzor i kontrola korišćenja kredita.  zahtevanje finansijskog izveštaja za klijenta u periodu najmanje prethodnih godinu dana. i po prvi put krediti za poljoprivrednu proizvodnju. 11 Izmenama Odluke o uskladjivanju stanja bruto dinarskih plasmana odobrenih stanovništvu (kratkoročnih i dugoročnih sa obračunatim kamatama i naknadama) sa osnovnim kapitalom banke ovi krediti su ograničeni na dvostruku vrednost osnovnog kapitala banke. Pri tom su iz ove mere izuzeti krediti za stambenu izgradnju. Kao specifičan vid ograničenja rasta plasmana banaka. čime se želi da se bankama pruži vreme da se ovoj meri prilagode.  obaveznost zahtevanja amortizacionog plana isplate i plana kvartalnih priliva klijenta.  prioritetno odobravanje kredita za likvidnost komitenata uz restriktivan pristup za finansiranje novih. NBS je u sklopu mera monetarne restrikcije u maju 2006.  ograničavanje kreditnih linija na rok do godinu dana.  uvodjenje posebnih ograničenja za specifične namene – kod potrošačkih kredita.

valorizuje na najbolji način kao i da prema njihovom zahtevu uslužno obavi i sve druge bankarske poslove. to znači da je 12 Multiplikacija(lat. pribavila iz kreditnih izvora. Finansijski potencijal kojim banka raspolaže u svom bilansu stanja izražava volumen ukupnih sredstava koji je banka prikupila kao depozite. umnožavanje 12 . Da bi poslovne banke mogle da obave taj zadatak. moraju raspolagati određenim volumenom i strukturom finansijskog i kreditnog potencijala koji se iskazuje u bilansu banke. kreirala multiplikacijom 12 svojih sredstava. Tako struktuiran finansijski potencijal predstavlja zbir svih izvora sredstava iskazanih u pasivi bilansa banke. Determinacija finansijskog i kreditnog potencijala banke Prema osnovnom obeležju banke kao monetarne i finansijske institucije. Multiplication)-množenje. njen zadatak je da plasira kreditna sredstva za finansiranje neophodnih potreba svojih poslovnih klijenata.Kreditni potencijal banke 6. Kako bilans banke uvek mora biti u ravnoteži. i stekla kao osnovni kapital banke.

Prema obrascu. tako i rezerve likvidnosti koje svaka banka drži na svom računu radi saniranja bilo kog mogućeg kratkoročnog problema u pogledu nelikvidnosti banke. odnosno finansijskog potencijala.obavezna rezerva K . Svaka poslovna ambicija banke da uvećava svoje kreditne plasmane mora imati uporište u rastu pasive. odnosno (tzv.Kreditni potencijal banke stanje aktive (plasmana sredstava) bilansa banke uslovljeno volumenom i strukturom izvora sredstava u pasivi bilansa banke.kreditni plasmani U analitičkom smislu pojam rezervi banke podrazumeva kako nivo obavezne rezerve koju svaka banka izdvaja kod centralne banke. potencijal za plasmane (kreditne i dr) predstavlja raspoloživi iznos sredstava finansijskog potencijala koji se može usmeriti za plasmane. Uslovljeno time.kreditni potencijal Fp . Pri tome treba imati u vidu da banka nikada ne može svoj celokupni finansijski potencijal usmeriti kao raspoloživa sredstva za plasmane (kreditne i ostale).finansijski potencijal Kp .Ro Gde je: Fp . zbog činjenice da je svaka banka obavezna da na osnovu mera monetarnog regulisanja i intervencije centralne banke izdvoji odgovarajući iznos obavezne rezerve koju drži na izdvojenom računu kod centralne monetarne ustanove. Ovaj širi koncept iskazivanja rezervi likvidnosti banke može se prikazati sledećim obrascem: Kp = Fp-(Ro + Rl) Gde je: KP .kreditni potencijal Ro .finansijski potencijal 13 . kreditni) potencijal za plasmane banke je jednak finansijskom potencijalu. taj odnos se može prikazati kao: Fp = R + K / Kp = Fp . umanjenom za iznos obavezne rezerve.

gotovinska sredstva itd. U skladu sa stavom o bilansnoj ravnoteži. Isto tako. dinamika rasta trošenja sredstava depozita.obavezna rezerva R1 .rezerve likvidnosti 13 U bankarskoj praksi (kreditni) potencijal za plasmane banke predstavlja maksimalan iznos odobrenih kredita a da likvidnost banke nije ničim ugrožena.Kreditni potencijal banke Ro . Sekundarne rezerve: mjenice i druge hartije od vrijednosti s dospijecem di jedne godine ako su tržišno kvalitetne i druga likvidna aktiva van primarnih rezervi. priliv kreditnih sredstava dobijenih od centralne banke i drugih kreditnih izvora.megatrend-info. U pitanju su: vrste i kvalitet depozitnih sredstava.ostali izvori sredstava Odnos finansijskog potencijala i potencijala za plasmane zavisi od volumena i strukture izvora sredstava.14 13 Rezerve likvidnosti su sredstva koja banka drži u likvidnoj formi. Primarne rezerve: gotovina u blagajnama. prethodno navedeni odnos može se iskazati sledećim obrascem: aktiva/K + Ro + Rl = D + Oi/ pasiva Gde je: K . potraživanja od ostalih banaka. 14 www. kao i uvećanje trajnog (osnivačkog) kapitala banke i sredstava rezervi banke.com 14 . a time i na raspoloživost potencijala banke. Replasman sredstava omogućava širu poslovnu aktivnost privrednih subjekata-komitenata banke.kreditni plasmani D . i struktura kreditnih plasmana sredstava utiče na njihovu sposobnost vraćanja.depozitna sredstva Oi .

pre svega. odnosno njihovog ukupnog finansijskog potencijala.  promenama depozita po osnovi transakcija sa inostranstvom. Promena navedenih agregata koji utiču na volumen kreditnog potencijala banaka uslovljene su.Kreditni potencijal banke 7. 15 .  promena izdvojenih sredstava obavezne rezerve. Formiranje kreditnog potencijala banaka Na formiranje kreditnog potencijala banaka utiču neposredno promene dva ključna agregatna finansijska parametra:  prvo promena pasive bilansa banaka. dinamikom sledećih parametara:  promenama nivoa kredita centralne banke poslovnim bankama. Kada se analiziraju faktori koji uzrokuju promene finansijskog potencijala i koji utiču na promenu nivoa obavezne rezerve. može se doći do operativnog pokazatelja sa kojim volumenom kreditnog potencijala banka može računati u svojoj kreditnoj aktivnosti.

 promenama stanja i tokova sredstava između centralne banke i poslovnih banaka. – Bankarstvo.  devizni depoziti. Štedni ulozi građana kao izvor formiranja kreditnog potencijala banke Štedni ulozi 16 i druga sredstva građana predstavljaju jedan od najznačajnijih izvora formiranja kreditnog potencijala poslovnih banaka. ali i na smanjenje volumena novčanih sredstava koja se izdvajaju ili pritiču u finansijski potencijal banke.. Ristić Ž. Sredstva stanovništva kod poslovnih banaka mogu biti u dinarima ili devizama. 16 Štedni ulog je podvrsta ugovora o depozitu pri kojem banka. odnosno štedno-kreditna organizacija deponentu izdaje štednu knjižicu.  pramenama između stanja depozita i volumena gotovog novca u opticaju Smer promena utiče na povećanje. Takođe. ova sredstva mogu biti sa posebnom ili bez posebne namene.. a pomoću njega utiču naraspoloživi iznos sredstava potencijala za plasmane (u kreditnoj formi i dr). 15 Djukić Dj. Generalno. Ekonomski fakultet. Bjelica V.Kreditni potencijal banke  promenama stopa obavezne rezerve koje preduzima centralna banka prema bankama.  dinarski depoziti.  oročeni depoziti i sredstva za stambeno-komunalnu izgradnju. 16 .  devizni ulozi na štednju. ova sredstva obuhvataju sledeće kategorije :  dinarski ulozi na štednju. Beograd. 2003. dok sa aspekta ročnosti ona mogu biti po viđenju ili oročena na određeno vreme. 15 8.

Ekonomski fakultet. ali i o ročnoj strukturi svojih izvora sredstava. Kako uglavnom potiču iz dohotka i pokazuju stabilne i kumulativni rast obično se tretiraju kao dugoročna investiciona sredstva. Banke ih mogu koristiti za davanje dugoročnih i kratkoročnih kredita. Razlikovanje štednje na oročenu i slobodnu je vrlo značajno u poslovnoj kreditnoj politici svake banke. Ova karakteristika i kvalitet štednih uloga omogućava poslovnim bankama da vrše stalnu transformaciju kratkoročnih u dugoročna sredstva.. Dugoročni depoziti formiraju investiciona sredstva. pri čemu su uglavnom uz nižu kamatnu stopu od oročenih depozita. Štedni depoziti po viđenju imaju visok stepen likvidnosti.Osim u većim socijalnim i političkim potresima kada mogu i opadati. Ristić Ž. štedni ulozi uglavnom imaju tendenciju kumulativnog rasta. koja imaju nizu stopu likvidnosti i visoku kamatnu stopu.. Prema rokovima na koje se formiraju uglavnom se dele na oročene i neoročene štedne uloge. i ako se brzo pretvaraju u gotov novac i sredstva plaćanja. 2003. – Bankarstvo. Depoziti stanovništva predstavljaju osnovne izvore novih sredstava. Štedni depoziti se ne računaju u novčanu masu već u kvazi novac jer se prethodno moraju pretvoriti u gotov novac da bi se moglo vršiti plačanje.Kreditni potencijal banke  žiro-računi građana. 17 . Bjelica V. Beograd.  tekući računi građana. Ova sredstva u bilansu banaka pokazuju stalni trend rasta. jer ona mora voditi računa o bilansnoj ravnoteži (sredstva i kredita. 17 17 Djukić Dj.

Ročna struktura kreditnog potencijala banaka Osnovna podela kreditnog potencijala banaka na kratkoročni (obrtni) i dugoročni (investicioni) potencijal namenjen kreditnoj aktivnosti banke.megatrend-info. Pri tome struktura izvora sredstava određuje strukturu plasmana sredstava koja je banka usmerila za određene namene. Taj odnos se može ilustrovati sledećom relacijom:18 kratkoročni plasmani = kratkoročni izvori sredstava dugoročni plasmani = dugoročni izvori sredstava 18 www. proističe iz ročne ili kvalitativne strukture tih sredstava. a prema stanju dugoročnog dela potencijala vrše dugoročne plasmane.com 18 .Kreditni potencijal banke 9. Osnovni zahtev za održavanje strukture bilansne ravnoteže kreditnog potencijala je da banke na osnovu kratkoročnog potencijala odobravaju kratkoročne kredite.

Strukturna neravnoteža. odnosno do onog nivoa ročne transformacije koja ne bi smela ugroziti redovnu likvidnost banke.megatrend-info. Druga solucija je mnogo češća u bankarskoj praksi. kao i ročnu strukturu tog potencijala. te je neophodno da stalno kontrolišu nivo ročne transformacije koji obezbeđuje da banka uredno izvršava svoje finansijske obaveze. tj.Kreditni potencijal banke Banke u praktičnom delovanju i poslovnoj aktivnosti nemaju stalno takvo stanje ravnoteže strukture izvora sredstava i strukture plasmana. u delu plasmana.com 19 . s obzirom da bankama permanentno nedostaju kvalitetna sredstva. jer se sredstva lošijeg kvaliteta plasiraju na duži rok za investicione namene.19 19 www.  kada poslovne banke usmeravaju deo svog kratkoročnog potencijala u dugoročni podbilans. Obaveza je banaka da programiraju rast svog kreditnog potencijala. Strukturna neravnoteža izvora i plasmana sredstava u bilansima banaka nastaje na dva načina:  kada se prelivaju sredstva iz dugoročnog podbilansa izvora sredstava u kratkoročni podbilans. Dinamički gledano. za investicione plasmane. može ići samo do onog nivoa koji se kompenzira prilivom novih sredstava (bila ona makar i kratkorocna). i kratkoročno i dugoročno stanje strukturnog debalansa postoje u bankarskom poslovanju. sredstva se preusmeravaju iz jednog kvaliteta izvora u drugi kvalitet plasmana (najcešće se deo kratkoročnih izvora usmerava za kratkoročne kredite). koja se izražava u vidu navedene ročne transformacije sredstava.

U procesu uspostavljanja nove ravnoteže poslovna banka vrši kreditnu ekspanziju i na taj način se postepeno oslobađa viškova rezervi likvidnosti. Analiza efekta kreditne multiplikacije ukazuje da li je inicijalno cela suma sredstava pretočena u obaveznu rezervu. koju bi mogla da sanira tek prilivom novih depozitnih sredstava u potencijal banke. Multiplikacija sredstava u potencijalu banke Između kreditnog potencijala i kreditne multiplikacije postoji određena međuzavisnost. kreditna multiplikacija je realno ograničena količinom izdvojenih sredstava za obaveznu rezervu. Na osnovu kreditne multiplikacije sredstava banka može odobriti više kredita svojim komitentima nego što iznosi inicijalni priliv primarnog novca. jer obim kreditne aktivnosti povratno utiče na formiranje dodatnih depozita. Ukoliko bi banka i preko tog nivoa nastavila da forsira svoju kreditnu aktivnost. 20 . dospela bi u stanje neravnoteže.Kreditni potencijal banke 10. što će ostvariti kroz kumulativni lančani multiplikacioni proces. Poslovna banka može višekratnim povećanjem depozitnih sredstava da uđe u novu ravnotežnu poziciju. pri čemu taj proces predstavlja čin kreditne multiplikacije. čime se iscrpljuju mogućnosti multiplikacije. Istovremeno. Kao što je to već rečeno. Tako se stvara lančani proces kreiranja depozita i kredita u poslovnim bankama.

. U momentu kada postigne stanje ravnoteže. Organizovanje posebnog odeljenja plasmana motivisano je specifičnom i složenom tehnologijom odobravanja plasmana i kasnijeg praćenja otplata. Kao i kod prikupljanja sredstava i kod plasmana banka mora da vodi računa o disperziji rizika na veći broj manjih kreditnih linija i drugih plasmana. Kreditna multiplikacija novca ujednoj banci uslovljena je i procesom monetarne multiplikacije novca. kroz revalorizaciju putem: stope rasta 20 Djukić Dj.. Ristić Ž. Kreditna multiplikacija nastaje na osnovu inicijalnog impulsa i izvodi se u obliku lančanog porasta kredita. sve dok ne nastane novi inicijalni impuls koji pokreće novu multiplikaciju. kreditna multiplikacija više ne deluje. Osnovni kriterijumi za plasiranje sredstava su: uspešnost poslovanja i kreditna sposobnost zajmotražioca. odnosno Sektoru za poslovanje sa stanovništvom (reatil banking). U uslovima nerealno niskih aktivnih kamatnih stopa banka može odobravati kredite. ali ne retko poslovne banke imaju poseban sektor ili odeljenje specijalizovano za poslove plasmana. 20 11. Organizacija kreditnih poslova Poslovi kreditnih i drugih plasmana u pravilu su organizovani u Sektoru banke za poslove sa privredom (corporate banking). stepen rizika. i na toj osnovi banka rekreira već jednom plasirani kreditni potencijal. ekonomska opravdanost plasmana. Bjelica V. 222 21 . str. što je vezano i za posebna znanja zaposlenih u ovom odeljenju. većem broju klijenata. uz obezbedjenje očuvanja realne vrednosti kredita u periodu korišćenja i vraćanja. da ne bi dospevanjem u probleme pojedinih velikih dužnika i sama dospela u probleme likvidnosti i solventnosti. depozita i rezervi u procesu približavanja banke novoj ravnotežnoj poziciji. 2003. kao i učeše zajmotražioca u izvorima sredstava Banke.Kreditni potencijal banke plasirana sredstva se delimično vraćaju u depozitni sistem banke. Beograd. – Bankarstvo. Ekonomski fakultet. Banka u okviru raspoloživih sredstava odobrava sve vrste kredita i izdaje garancije i druge oblike jemstava pravnim licima u zemlji i inostranstvu koji ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti.

kao i teorijski pristupi njenom tumačenju. str. dr Slobodan.  Odlukom o tarifi naknada. Beograd 1998. Ovo stoga što karakter društveno . U svakom slučaju zajam predstavlja jednu od najstarijih transakcija. pri čemu je njihovo poreklo bilo različito. Banka može i na zatečeno stanje kredita u korišćenju i otplati obračunavati revalorizaciju. kao i kamata koja je za zajam vezana. nemaštine i gladi iz toga proizašle. 21 12. deviznog kursa i na druge načine. Zajam sa kamatom je posledica loših poljoprivrednih godina.Pojam.Kreditni potencijal banke cena na malo. beskamatni zajam je imao za osnovu solidarnost. utvrdjivanju kreditne sposobnosti klijenta banke i  Postupku odobravanja kredita. dok u kapitalizmu novac dobija svojstvo kapitala. Ivaniš. Naime. koja je postojala u okviru iste rodovske zajednice. Polazeći od te činjenice kamata i njene funkcije su različiti u pojedinim društveno – ekonomskim sistemima. str. kao i modaliteti ispoljavanja različiti tokom istorije. Univerzitet Singidunum. dr Budimir. Hadžić. izdavanju garancija i drugih oblika jemstva pravnim licima i gradjanima. Tako napr. garancija i drugih oblika jemstva u zemlji i prema inostranstvu. 243. 22 Kastratović M.8 22 . 2005.  Uputstvom o oceni boniteta. 21 Barać. otvaranju akreditiva. garancije i drugi oblici jemstava odobravaju se u skladu sa sledećom dokumentacijom – pravilima banke:  Pravilima o odobravanju kredita. – Finansije za menadžere. Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje. dr Marko: „Organizacija bankarstva“. .  Odlukom o kamatnim stopama.ekonomskog sistema u kojem se odvija privredna aktivnost ima značajan uticaj na funkcije i oblik u kojem se kamata ispoljava. Svi krediti. dr Miroljub. Posledica je da su kamata i njena svojstva. poreklo i opravdanost kamate U monetarnoj teoriji pojam kamate je jedno od najsloženijih i istovremeno najspornijih pitanja22. Fakultet za internacionalni menadžment. Beograd. a uglavnom je primenjivan prema drugim plemenskim zajednicama. U rodovskom društvu postojale su dve vrste zajma – kamatni i beskamatni. Stakić. u robovlasništvu dominira zelenaški kapital. 97.

problem kamate ustupa mesto problemu kapitala. U realnom životu. Realni i finansijski kapitala su realno povezani. Na strani ponude se nalazi zajmodavac. Antikamatonosni stav iz ranijih vremena prevazidjen je tek u kasnom srednjem veku kada je kamata počela da se razmatra više sa ekonomskog. ni sa pravnog stanovišta.Kreditni potencijal banke U društvima sa pretežno naturalnom privredom preovladavao je antikamatni stav. odnosno moć oplodjivanja. Dakle. U antičkoj Grčkoj napr. postojanje kamate nije opravdano ni sa etičkog. a na strani tražnje zajmoprimac. prihvatajući je kao realnost. str. Po srednjevekovnim misliocima. Jugoslovenska knjiga. kao što je Toma Akvinski. Uprkos negiranju opravdanosti kamate i čak pokušajima njenog ukidanja.. bio negativan. a manje sa moralnog i etičkog stanovišta. kamata stiče legitimna prava tek sa nastankom kapitalističkih društveno – ekonomskih odnosa i postaje preokupacijom privrednika i ekonomista. Platon je priznavao postojanje kamate. Beograd. kamata je opstala kao cena zajma i u tim vremenima. ove pretpostavke nisu ispunjene. Pošto su 23 Labus M. dok je prema novčanim transakcijama i zaradjivanju po tom osnovu. Svaka upotreba kapitala vodi računa o oportunitetnom trošku. Kada je novac dobio svojstvo kapitala. U starom i srednjem veku odnos prema poljoprivrednoj proizvodnji bio je pozitivan. Kamata predstavlja cenu za upotrebu zajmovnog kapitala i ona se odredjuje kao procenat od pozajmljenog kapitala obračunat na period od godinu dana 23. 409-411 23 . tako da uvek postoji razlika u oplodnji kapitala. – Osnovi ekonomije. Pošto je tržište zajmovnog kapitala dobro razvijeno i relativno stabilno i dostupno velikom broju nebankarskih subjekata to kamatna stopa igra ulogu oportunitetnih troškova kapitala. iako je bio protiv kamatonosnog zajma. Pod pretpostavkom potpune pokretljivosti kapitala izmedju različitih upotreba. Aristotel je. odnosno ako ne bi postojale prepreke za slobodno seljenje novčanog kapitala i ako ne bi postojale različite vrste rizika vezane za konkretne oblike plasiranja kapitala. Prikupljajući slobodna finansijska sredstva banke prikupljaju štedne i druge depozite na koje plaćaju pasivnu kamatnu stopu. ali je pri tom zadržao protivkamatni stav. 1997. opet. prihodi od realnog i finansijskog kapitala bi morali biti jednaki. a na strani datih kredita naplaćuju aktivnu kamatnu stopu. smatrao da je novac neplodonosan i da mu tek postojanje kamate daje ta svojstva. medjutim.

Srpsko Sarajevo . Nominalna kamatna stopa se sastoji od dveju komponenata:  realne kamatne stope – predstavlja stvarnu cenu kredita na period od godinu dana i  stope inflacije – stopa kretanja cena na malo. Razlika izmedju ovih stopa se naziva kamatnom marginom (spread). sa velikom stopom verovatnoće banka može izračunati kreditni rizik.s. 180 24 .Beograd. Za ovu stopu se može uzeti kamatna stopa na blagajničke zapise države.Kreditni potencijal banke banke profitonosna preduzeća. Consseco institut. Za ostale korisnike na ovu stopu banka nadogradjuje ukalkulisani rizik nevraćanja kredita. Kada odobrava kredit banka se prilikom opredeljivanja visine kamatne stope opredeljuje prema procenjenom riziku da kredit bude vraćen. Ukoliko se odobrava kredit sa dužim rokom vraćanja i većim stepenom neizvesnosti u pogledu stabilnosti finansijskih tokova pribegava se ukalkulisavanju varijabilne kamatne stope. Kada banka odobrava kratkoročne kredite u uslovima stabilnosti finansijskih tokova na tržištu banka uobičajeno ugovara fiksnu kamatnu stopu. to je neophodno da postoji odredjena razlika izmedju pasivnih i aktivnih kamatnih stopa. troškove administriranja kredita i ukalkulisanu stopu profita banke.. kao osnovna cena bankarskog kredita. kako bi banke prihodovale dovoljno da ostvare odredjenu profitnu stopu. koju prisvaja banka kao finansijski posrednik. 24 24 Dušanić J. odnosno troškova života u periodu od godinu dana. Za poznate i uredne klijente banka odobrava takozvanu primarnu kamatnu stopu.Poslovno bankarstvo. odnosno nevraćen. . Kamata koju korisnik plaća kao cenu kredita tj. koja predstavlja cenu izvora sredstava banke. kao naknadu za korišćenje tudjih finansijskih sredstava predstavljena je nominalnom kamatnom stopom. Treba takodje razlikovati fiksnu od varijabilne kamatne stope prilikom odobravanja kredita. Iako nikad ne može biti sasvim sigurna da li će kredit biti vraćen na vreme. kamatna stopa na medjubankarskom tržištu ili cena na Londonskom tržištu kapital LIBOR (London Interbank Offer Rate) ili u novije vreme cena na evrospkom tržištu kapitala EURIBOR. Pri tom se ugradjuje bazična referentna kamatna stopa koja služi kao osnova za utvrdjivanje kamatne stope. 2003.

a druga pretpostavka je simultanost. – Bankarstvo. Otuda jedan broj zajmotražilaca uvek ostaje bez zadovoljenja svog zahteva za kreditom. Ekonomski fakultet.Politika kamatnih stopa banke Formiranje cene bankarskih kredita moguće je objasniti ukazivanjem na ključne razlike izmedju tržišta roba i usluga i tržišta bankarskih kredita 25. Beograd.. 161 . Ristić Ž. kod tržišta kredita uobičajena je pojava viška tražnje u odnosu na ponudu. koja se prilikom odobravanja kredita vrši.170 25 . 2003. ukoliko bi pretpostavili sličnost izmedju tržišta roba i usluga i bankarskih kredita onda bi se kamatna stopa kao cena kredita formirala na nivou koji izjednačaa ponudu i tražnju kredita.. Osnovna pretpostavka kod tržišta roba je da postoji mnoštvo aktera na strani ponude i na strani tražnje koji kupuju i prodaju homogene robe. Kamatna stopa predstavlja samo jedan od parametara koji su prisutni u ugovoru o kreditu. str. Medjutim. Na konkurentskom tržištu kredita fenomen racionisanja kredita dolazi do izražaja i predstavlja mogućnost banke da procenjujući mogućnost klijenta da vrati kredit odbije da kredit i odobri. Otuda se u literaturi navodi da se radi o racionisanju kredita zbog moralnog hazarda i negativne selekecije. Dakle.Kreditni potencijal banke 13. Bjelica V. Kod tržišta bankarskih kredita kredit kao roba koju pruža banka se sučeljava sa obećanjem zajmoprimca da će kredit vratiti uvećan za troškove kreditiranja. Razlika izmedju obećanog i faktički otplaćenog iznosa kredita se svodi na postojanje neizvesnosti u pogledu sposobnosti korisnika kredita da kredit vrati i prisustva 25 Djukić Dj. . što znači da se istovremeno vrše isporuke roba i njihovo plaćanje.

Banka kao profitonosna institucija preferira odredjivanje kamatne stope pri kojoj se očekivani prinos maksimizira. Ristić Ž. koji donose višu profitnu stopu.Kreditni potencijal banke imperfektnih informacija na tržištu. Beograd. . Kod prvog faktora reč je o mogućnosti da banka izvrši pogrešnu procenu 26 Djukić Dj. – Bankarstvo. a korisnici kredita niže kamatne stope i nesigurije projekte. Banka kao davalac kredita može zapretiti korisniku kredita da će obustaviti kreditni aranžman. Sem kamatne stope banke mogu koristiti i druge činioce kojima nastoje da eliminišu.170 26 . Karakteristike ugovora o kreditu su: prvo.. dok banka samo delimično ovim informacijama može raspolagati. U prvom slučaju radi se o moguće objektivnoj proceni uspešnosti poslovanja korisnika kredita u periodu zaduživanja. Zato se banka nastoji obezbediti dodatno raznovrsnim zalogama koje omogućavaju da se banka bar delimično naplati u slučaju neizvršenja obaveza od strane korisnika. Treba pri tom imati u vidu da dugoročno poslovanje sa pojedinim klijentom banci omogućava da može sa velikom verovatnoćom sagledati i rizik od nevraćanja ili neurednog vraćanja kredita. 161 . Na ovaj način podstiče se korisnik kredita da preduzme sve aktivnosti u cilju smanjenja verovatnoće nevraćanja kredita. kao i očekivanom riziku da kredit ne bude vraćen. 2003. Banke sa svoje strane kao davaoci kredita preferiraju sigurnije projekte i više kamatne stope. odnosno smanje moralni hazard od nevraćanja kredita. Ekonomski fakultet. ali zbog toga pružaju manju sigurnost realizacije. a koje preduzima korisnik kredita. Na optimalnu kamatnu stopu utiču sledeći faktori: efekat negativne selekcije i efekat negativnog podsticaja. da se sa povećanjem neizvesnosti očekivani iznos otplate kredita smanjuje. Ukoliko pribegava većoj ili manjoj kamatnoj stopi banka rizikuje nevraćanje kredita ili umanjeni prinos na odobreni kredit. Otuda banke pristupaju politici racionisanja kredita i vršenju selekcije korisnika sa stanovišta rizičnosti da će kredit biti vraćen. 26 Moralni hazard predstavlja nepoželjne aktivnosti sa stanovišta banke kao davaoca kredita. U drugom slučaju reč je raspolaganju informacijama korisnika kredita o očekivanom prinosu projekta. jer te aktivnosti smanjuju verovatnoću povraćaja kredita. da se očekivana otplata kredita povećava sa povećanjem kamatne stope i drugo.. što je ipak skopčano sa odredjenim rizikom i troškovima takodje. str. Bjelica V.

jer je reč o stopi koja nudi jedinstveni cenovni standard za sve banke. Do ove 27 London Intern Banking Rate 27 . Ovo se dogadja. U svakom slučaju. Empirijsko proučavanjae je pokazalo da je efikasnost alokacije kredita u privredu upravo zavisna od preciznosti sistema klasifikacije korisnika kredita. solidni korisnici kredita su osetljivi na promene kamatnih stopa. Nasuprot korisnicima čiji je rizik vraćanja kredita procenjen kao visok i koji moraju prihvatiti više kamatne stope. došlo je do situacije u kojoj banke ne mogu da utiču na formiranje cene kredita. korisnici koji su prvoklasni i kod kojih je najniži rizik od mogućnosti da kredit ne vrate. Iznad ove kamatne stope se zaračunava premija rizika koja raste sa rizikom koji korisnik ima.Kreditni potencijal banke rizičnosti svog plasmana i odbije klijenta koji je uistinu solidan i spreman i sposoban da kredit vrati o roku. dok su veoma rizični korisnici rezistentni na njihov porast. Ova kamatna stopa varira na pr. odnosno kamatnih stopa. U drugom slučaju reč je o promeni kompozicije korisnika kredita pri porastu tražene kamatne stope. Severne Amerike i Azije. tj. prihvatiće i povećanu kamatnu stopu. kada se kamatna stopa kao cena kredita najčešće objašnjavala teorijom racionisanja kredita kao osnovi za razvrstavanje korisnika kredita na klase. a na takav način da sigurni potencijalni korisnici kredita odustaju od kreditnih pozajmica i okreću se drugim izvorima finansiranja. u SAD u zavisnosti od kretanja kamatnih stopa na komercijalne zapise i kamatnih stopa na depozitne certifikate. zaračunava se prima rate – kamatna stopa. Potencijalnim korisnicima koji iskazuju veći potencijalni rizik banke zaračunavaju višu kamatnu stopu. Ovo je bitna razlika u odnosu na period 1980-tih godina. Za banku je prirodno da vrši klasifikaciju potencijalnih korisnika kredita prema stepenu rizičnosti projekta. a to je nedavno i/ili postojeće iskustvo oskudice izvora finansiranja i visokih kamatnih stopa kod nas i pokazalo. već ih prihvataju kao date. U najrazvijenijim zemljama u pogledu razvijenosti finansijskog sistema u periodu dolazeće inflacije i nestabilnih kratkoročnih kamatnih stopa dolazi u praksi do uvodjenja flukturirajućih prima rate kamatnih stopa. Sa porastom konkurencije na globalnom finansijskom tržištu. Za vodeće banke u svetu tokom vremena je karakteristično da su usled rastuće upotrebe evrodolarskih depozita kao izvora sredstava prešle na upotrebu LIBOR-a 27 kao bazične kamatne stope kod utvrdjivanja cene kredita. pogotovo na najrazvijenijim finansijskim tržištima EU. koja je minimalna za prvoklasne korisnike.

profitna stopa. 14. Zaključak Povećanje bankarskih izvora utiče na rast kreditnog potencijala. tako i u samoj državi. Suprotno od toga. ali to isključivo za kredite na veoma kratak rok (nekoliko dana ili sedmica). Zbog toga je za svakog menadžera današnjice neophodno da što bolje razume kako banke i kreditni sistemi funkcionišu da bih to što bolje iskoristio u svom poslu. a pogotovu finansijski menadžer. Kao što se vidi. Iz tog 28 28 . kao i ponude inodomicilnih banaka po kamatnim stopama neznatno iznad cene izvora tih sredstava. kreditni potencijal banke dobija se kada se od finansijskog potencijala oduzmu rezerve (obavezna rezerva i rezerva likvidnosti). dok smanjenje programiranih (standardnih) rezervi povećava kreditni potencijal. Analogno tome. smanjenje bankarskih izvora utiče na smanjenje kreditnog potencijala. Dakle.Kreditni potencijal banke kamatne stope se dolazi tako što se na LIBOR kao osnovu zaračunavaju – dodaju najpre. rizična premija za neizvršenje otplate zajma i drugo. mora da razume kako funkcioniše bankarski sistem da bi mogao da pravovremeno i brzo donosi odluke koje su vezane za funkciju finansiranja kako u poslovnom preduzeću. kamatne stope za kredite utvrdjuju tako što se kamatne stope na kredite za medjubankarske pozajmice uvećavaju za male kamatne stope. Ukoliko je reč o dugoročnom kreditu na ove činioce se dodaje i rizična premija za dugi rok. ispoljava se kroz ekspanziju kreditnog potencijala banke. uz istovremeno smanjenje rezervi. kreditni potencijal banke uži je pojam od finansijskog potencijala. Svaki menadžer. programiranih rezervi. U savremenom svetu je potrebno što više skratiti vreme za donošenje poslovnih odluka. Drugim rečima. banka ne plasira sva sredstva sa kojima raspolaže već ih umanjuje za iznos tzv. a najčeše hartija od vrednosti. sledi da značajniji rast bankarskih izvora. 28 U SAD se usled agresivne ponude nekreditnih izvora sredstava. dok porast programiranih (standardnih) rezervi umanjuje njegov rast.

Consseco institut. – Bankarski menadžment i finansijske usluge. – Finansije za menadžere.. Fakultet za internacionalni menadžment. 2007  Ćurčić. Bankarski menadžment. Srpsko Sarajevo . Portfolio Menadžment banke (Strategijsko upravljanje rastom i portfolio performansama banke)... Bojović P.Literatura  Barać Slobodan . – Bankarstvo. Data status. Ristić Ž.Beograd. Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje – Beograd. prof.Kreditni potencijal banke razloga je i napisan ovaj rad.. Beograd 2005  Dušanić J. Univerzitet Singidunum. Beograd.. Beograd. Čigoja štampa. kako bi malo osvetlio formiranje kreditnog potencijala banke i faktore koji utiču na njegovo formiranje. dr Miroljub Hadžić. Beograd 2008.  Kastratović M. Živković A. 2006. 2003. Beograd 1998 29 . Bjelica V. U... M.Poslovno bankarstvo. 2003. Loznica: Mladost Holding i Color Print. 2005. . (2003). godina  Hadžić. Bankarstvo. 15.  Rose P. Ekonomski fakultet.  Djukić Dj. „Poslovno bankarstvo“. Finansijska tržišta.  Dželetović Milenko. Hudgins S.  Dželetović M.Univerzitet Singidunum. Beograd.

Finansijski menadžment (Knjiga 5 — Poslovne finansije). .  Labus M. Borko Ž. 2003.Subotica: Proleter i Ekonomski fakultet  www. (2005). Jugoslovenska knjiga.Kreditni potencijal banke  Krstić. 1997. Niš. Beograd. Ekonomski fakultet.megatrend-info.  Vunjak. N. Univerzitet u Nišu. „Bankarstvo“. Bečej. – Osnovi ekonomije.com 30 .