—— : tie 2 a anya 0 alerore cdaoyatost san en Tem ate ee einen oe ee Ste re ake ae te eater u tromera ta pe peje Fetover gigi suai poral rat Gert koe Jo) ssh Hn ou sayeenage a ee oe en, naasah oe eee eee eg aes eed a ore oe cee Ie eats saan coosetoge on Pane Co ee erates Re ee ee ee By geass ies efertcatgh io at orup te cred a Ba a as Les ee a bones ee Ce a ee ae ar ae a Se Ter teely trfens atschen 67. Batre ear Retake Becoatiped une te tahen Ornette 9], cane Pu tees bn pie eel eens ae ee fotoopis pate, Nacloesne Wloka sem oeroe a Delied coe ae tian Maa std gaa pote mate O pend sae fe on uo sat ness © je feoom Sou Oui aaa 2 Shasta meno) tenet oe Jos Sa Se se i patent ea On fc Prater a tat id au nauénom pogieds putokec {trey we ney Oe ns iblogale eases Sues aes ae pr IGNACIS VOsE, ‘pjubljana JURIJ KASTRIOT SKENDERBEG I NJEGOVA EPOHA U SLOVENACKOJ ISTORIOGRAFIJI I KNJIZEVNOSTI U svom saopStenju naveléu nekoliko misll o tome, kakay su odie nasil Jurij Kastriot 1 mjegovi junacki podviai u slovensblka) storm grafiji { kn{ievnosti. U tom smisiu moje suopstenje predstavij priloe bibliografiji radova o Juriju Kastriotu Skénderberu. scum, jo" Ooo Ea eee ees eh ee razumljivo, jer slover ne ° tici. Tanimel su nei radovi Milla Kosa 1 Grogora Cremosnika. Znat jan prilog prouéavanju albanske diplomatice, u ojo) se ogleda sinte= 2a grckowieantijekin 1 sapadnih ulicaja, prvenstyeno mietadlch, dao je slovenacki istoriéar Milko Kos u raspravi .Dratke privatnoprame isprave u XI stoleéu””. Gregor Cremosniic Je 1 dolcument i 1210, godine, u kome Dimitrije, 1 i arhont ‘ebanuma,"daje Dubrovédnima very ds mois Deena tapas me ‘jogovo} drdavkopnom 1 merer, es Misdarcpey icletan viasti toga Dimitrija, 20 Koga je Cremoénile utvedlo 3 ee et sone = Holl des ee 2 {sti autor pombavio se u jednoj pripadnosti nekoliko notara na otoka ‘nom arhiva u Dubrovniku Cuva se vrikom eth ul Bl Sua a 1 se radi o Srbima li Afbancima iLMnogo vito u tom pogled istic suse SlOvendGke Linguist gog 1906, u 4, knjia, Wiener Jahrbucher fUr Literatur”, slovenmaky 20 vista Jemej Kopitar Je skrenuo palnju na lavesne {eziGke erte sajet higke albanskom, rumunskom 1 Dugarskom jeaiku, ali nautenu pane’ Albanske lingvistike postavio Je oshivaé uporedne gramatilce slow ‘Skin jezika, slorenagki lngvista Fran Miklo8i¢® svojim delom Alpe hische Forschungen"® Saobrazno svom opStem pravcu. u lingvistiekim {strazivanjima, on je usredsredio svoju pazniui prvenstveno na leksi¢ky stranu albanskog Jeska { izdvojio latinske, siovenske a potom i tursies elemente’, ulazeé! 1 u pitanje strukture albanskog jezika. Etimolosies ‘analiza indoevropskog elementa albanskog retnika i njegov glasovel rarvitak predmet je radova Karla Ostira. Ostir je narocitu paanju po svetio izuavanju mediteranskih relikata u albanskom jeaiktu Pile log { lingvista Rajko Nahtigal, osim svog centralnonauénog podrudja slavistike, osvmuo se nekoliko puta i na pitanje albanskog’ knjigey og jezik. Godine 1917, w april I maju, putovao je na poaiv alban. ke literarme komisie w Albaniju. Na osnovu detaljne studije elbasan. skog dijalekta utvrdio je da je ovaj centralni albanski dijalekt najpo. esnili 2a albanskt knjizevni jezik. Na ovaj natin je baS Nahtigal blo kum” albanskog knjizevnog jezika."” Mnogo veci odjek nego u istorijskoj nauci nasao je Skenderbegov Pokret protiv Turaka u populamo-istrorijskim, publicistidkim 1 kn 4Zevnim radovima slovenadkih autora. NajviSe radova ede se spominje Skenderbeg izaslo je u vreme austrougarske viadavine. 1. Starifi knjizevni radovi o Skenderbeon u bibliotekama w Ljublani U biblioteke na podrugju Slovenije sticall su se od starine yrlo znaéajni knjifevni radovi. Narodito bogate su bile biblioteke u samo. stanima. Zamisao centralne biblioteke ra Sloveniju, koja je potekia od nauénih drustava XVII stoleéa, sazrela je kad sti se podudarile teinje narodnog preporoda s viadinom prosvetnom politikom, ‘Tako je Marija Terezija 1774, godine ustanovila u Liublajnt biblioteku koja ie dobila ime Ticealna biblioteka, jer je bila u veal s icejom. Prvi fe, oe Pr 1 cM Pr, tnd ee, ae Xv clock’ aer, Wieser" aeademie. dor WlacieNGi ipa en sfat ana teropaochen ‘Sreson, FA, Nach, Fieet, MUzron Ary m etaetes saci, fate 1 etlagi, 1, ar. 1-2, Papi 0 iba ele seit a att BEDE eas nae meas se reto'u nope Selena ose came Ieee et fat a Shikodrs “1917; se amltchen ‘senrfeprache Sw Slt Sati sata, Serta ey an vn de “i Sats tt te ttn wo fond. ig sii le Sen Pa ae ee ire aa Ee as a ae a a 1 a eal? ta te tg aw Tn kale ie uit ae ee ee I vee ce nt a abe 1 ci ena eae eas Sa ts a a ha te cen eas sean ite area cee ee nika Jurija Kastriota Skenderbega, .De vita et rebus gestis Seander ae ine ae a Pe cits dela anti¢kih rimskih pisaca, izdata na potetku XVI stoleéa.” Tako nedostaje prva i poslednja strana, u zadnje vreme uterdeno je da je ovaj egzemplar u istinu ona edicija koja je bila izdata u Rima: ko 1508, godine, Bez sumnje ovaj primerak predstavija raritet Narodnu i universitetsku biblioteku u Ljubljani. Pored ovog najste pepe eae Ss & aa Sere yor a ae nea viti da su pre dolaska u Licealnu biblioteku oba izdanja pripsdals nekoj samostanskoj biblioteci u Sloveniji. Rinne mers tte an nad nt a a ee ae Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci. Istina, ovo skupljanje nije obav a fs & i 2. Samostalni Glanci 0 Skenderbegu + njihow sadréay Jedini { do sada najopsetniyi spis 0 Skéndecegu Jem slo nao Jr krajem protog win pubs Kao rezervni p ‘dosao je 1878. ‘trupama u Bosnu. Studio je kao aktivn offer otorsko}. Posle penzionisanja bio Je Badenu, Vise nego istorijom bavio 8 erst: i duboke simpatije prema njegovim ae ee oe eg Sepane menoarh pops re ut roman easejoq an" rroanom Koledarju" 20 1896, godin 0 ura More skenderbeg Juro Kastriot)™, nq gat? Je romantica ear oe, oraj Tad, Kako sam Kage u uvodu, pigs originalan natin rePvsen Miosicu 1 drugim izvorima, Koje tariite a ss Je Po Aiikom simpatijom opisuje Zivot Jurija Kastriota Skenges avo § verve Todenja do smi, Prozni tekst isprepliée stihovimng ane or emeovor ugodnl neroda slovinskoR”. Kag godieg Surf navod 1. iat Too Kes bavio se nekoliko godina ranije jo8 jednim problemom aborgge Istorje- Dao je vio zanimliWv opis naseobine albanskth beg seein Zadra Arbanasa. Taj rad objavio je u reviji ,Slovan” 1867 ieuine®" U prvom delu navodi neke istorijsite podatke koje vete 24 Ima, godinu, a drugi deo predstavija putopis o poseti tom albanskom selu. Zanimljiv je opis sela, stanovni8tva, obitaja, narodnih pesama abanskog fez, : To Hea ile po struc bio istoriéar. Njegov! splst imaju vide popie Taran f lteraran karakter, ‘Septembra 1941, izaSao je u Casopisu Slovenski narod”, organu Literaine stranke, vrlo zanimijiv publicisti¢ki élanak hez navodenia futors, pod nasiowom tskanje Skenderbegovega groba” (Tratenje Skanderbegorm groba)"'U prvom delu Clank autor navodi biografske Podatke o Skenderbegu, koji viemanje odgovaraju istorijskim ¢inje- nicama, ViSe se zadréava na dogadajima posle Skenderbegove smrti. Navod! narodinu tradioju Koja govor! da su po zauzecu LjeSa, Turel etvoril Skenderbegoy grob, ievadil njesovo ‘elo, raskomadall a1 ‘sate nosil so amulet. Suprotno tome Skenderbogovi dae 4 Kalko aie autor, trai da je njegovo telo pro dolaska Turaka preneto iz LjeSa i dobro sakriveno. Kao dokaz kako su éuvali tajnu autor navodi Podatak da su iz Jedinog o€uvanog primerka SkendeFbegovog AvOto: iss otkinute zadnje straice, gdje je bilo verovatno ispricano Kamo Je preneto Skenderbogovo telo. No, na kraju navod! tumagen{e Sken- ebegovoyimena kao jedino pomeéno stedstvo pi tadenju njogovos See Dismu Ferdinanda Aragonskog, u kome je izrazio sauéesde Skanderbegovo} udovic, ne sioji Skenderbeg. nego Seandalib-cha, Nie seleno, i ar, a eu ov mena sativa ifm odnosno Ki Samir oat af os nn Sen fob mene Na kraju da spomenem. Jo8 jedno del ae 0 deo iterarnog karaktera, Go i 4010. data Je na slovenckom Jealku istorjsia priéa.,Votala rbegova” ,Skenderbegov usianak”™ od poznatog engleskog pis: Bate, ts, — a, emt ip, a dan. te, 00, Draping Meroal elar “ts, ito Vi Gale, Se NR He Otel Baan wi RS tera sae, ies 1 ao 1 ay es saa eer grote 434 ‘ca Disraelija. Ov nalvnu prey, Kojo} Jo garni matty oalobdenje Grunjadijeve erke Tune iz turskog zarobljenistva | ljubwernt troket Umeda Tlune, Skenderbega 4 atinskog kneza Niceja, preven Je s engles vlog stovenacki publicista | prevodilac Ivan, Mulaéek, 4, Pomen Skenderbega i njegove epohe u radovima o slowenatk} Iatortfi Cesce se Javijaju podaci o Skenderbeu | njegovo} epost w nelcis opitim 1 specijalnim radavima o slovenatko} istorift ‘Nacionalna istorija balkanskih naroda opseino je zastupliens s nekim pregledima opéte istorije slovenatith pisaca. Ved u jedno} of Rejstarijih opstih istorija na slovenaékom Jeni, Koja su pall 188- qouine Matija Vatovec 1 Miha Verne”, spominjsi se Tran} Hunjadi + Juri} Kastriot kao jedini junaci koji se odupira Mebmedu 21. Prvt brs Ii'Madarsku a drugi Albaniju 1 Bpir. Kad je Skénderbes 1465 (1) Umro, Mehmed je poroblo obe zemije.. i ‘Najopseénija opsta istorija napisana na sloyenaékom esta: ctl orctesor intorcare | publcta, Joips Siren Yelnaila je u vide knjiga od 1874. do 1988. godine Pisana je vile po pularmo nego naudno i bez kritiskog aparata. Ona Je ve oda sists, Tole jer je usmerena, u smisiu tadaSnje istoriografije, iskijuéieo politi¢ku istoriju, U treo) knjizi, u glavi VIL. .Mobamedansit narod PMongot”, 1 to u 3, odeljenju' .Turel’, autor je opsiens pels, ‘Skenderbegova junatka dela i njegove borbe protiy Turaks. 0 istoriji se kao godina smrti Jurija Kastriota navodi brojnom stanju turske vojske st preterani. osicundat hronoloski podaci. Tstoriji slovenskih naroda posvetiti su trojies autora specialns publikaciju, Koju je izdala Matica slovensia 1874 © Tu ovo) Kaiiet