You are on page 1of 152

Riard Metison

K e n ta u r*

N a u n a fa n ta s tik a

Biblioteka Kentaur

Nauna fantastika

Naslov originala

I AM LEGEND
Slika na koricama

Z o ric a Tasi
Ruke
Urednik

Ivan V. Lali
Recenzent
ika B ogdanovi
Oprem a knjige

D o b rilo M. N ikoli
Tehniki urednik
M irja n a M artin o vi
Korektor

A leksand ar R adovanovi
Copyright by Richard Matheson, 1954.
Izdava
Izdavaki zavod Jug oslavija',
Beograd, 1979.
tampa i povez
Beogradski izdavako-grafiki zavod
Beograd, Bulevar vojvode Miia 17,
Tira osam hiljada primeraka

Riard Metison

Ja sam legenda
Preveo

Zoran ivkovi

JW Q O SLAVIJA
Beograd

Sadraj

7
Prvi deo
Januar 1976.
63
Drugi deo
A pril 1976.
99
Trei deo
Jun 1978.
135
etvrti deo
Januar 1979.

Prvi deo

Januar 1976.

Kada su dani bili oblani, R obert Nevil nikada nije bio


siguran kada e sunce zaci, tako da su se ponekad
pojavljivali na ulicama pre nego to bi on uspeo da se
povue.
Da je bio malo analitiniji, mogao je da izrauna
priblino vreme njihovog dolaska, ali on je i dalje o d
reivao prem a nebu kada e pasti no; na alost, ovaj
m etod nije funkcionisao kada bi dani bili oblani. Zbog
toga je u takvo vreme obino ostajao u blizini kue. etao
se oko zgrade u jednolinom sivilu popodneva, sa cigare
tom koja mu je visila u uglu usana, putajui vlaknaste
pram enove dima preko ram ena. Proverio bi svaki prozor
da bi video da li su daske popustile. Nakon estokih
napada, one su esto bile rascepljene ili delimino izvaljene tako da je m orao da ih potpuno zam enjuje: a to je
mrzeo vie od svega. Danas je nedostajala samo jedna
daska. Nije li to udno, pomislio je.
U zadnjem delu dvorita obiao je staklenu batu i
rezervoar za vodu. Ponekad bi konstrukcija oko rezervoa
ra popustila ili bi se slivnici za kinicu iskrivili i polomili. S
vrem ena na vreme, oni bi bacali kamenje preko visoke
ivice koja je okruivala staklenu batu; njihovi hici
ponekad bi uspevali da probiju mreu koja se nalazila
iznad krova, tako da je on onda m orao da zamenjuje
staklene ploe. Sreom, ni rezervoar ni staklena bata
ovoga puta nisu bili oteeni.
Vratio se u kuu po eki i eksere. Kada je otvorio
ulazna vrata, ugledao je svoj iskrivljen lik u polomljenom
ogledalu koje je tu postavio pre mesec dana. Reckasti
komadii stakla sa posrebrenim nalijem poee uskoro da
otpadaju. Neka ih avo nosi, pomisli on. To je poslednje
prokleto ogledalo koje je stavio na vrata; uostalom, malo
je bilo koristi od njih. Morae da ih zameni belim lukom.
Beli luk je uvek efikasan.
Proao je polako kroz zamraeni mir dnevne sobe,
zatim skrenuo levo u mali hodnik i konano uao u
spavau sobu.
N ekada je ova soba bila prijatno nam etena, ali to
vreme je davno prolo. Sada je predstavljala potpuno

10
funkcionalnu prostoriju, a kako su Nevilova postelja i
pisai sto zauzimali malo mesta, on je ostali deo sobe
pretvorio u radionicu.
Du celog zida pruala se velika tezga na ijoj su se
drvenoj plohi nalazili gruba testera, drveni ekrk, toilo i
mengele. Iznad tezge, na zidu, nalazila se polica sa alatom
koji je R obert Nevil koristio.
Uzeo je eki sa tezge i izvadio nekoliko eksera iz
kutije pune raznih predm eta. Zatim je ponovo iziao
napolje i prikucao dasku za kapak prozora. Neiskoriene
eksere upotrebio je da privrsti polurazvaljena vrata.
Nekoliko trenutaka stajao je na travnjaku pred kuom,
lutajui pogledom du utihle ulice Kimaron. On je bio
visok trideset estogodinjak, u ijim je venama tekla
englesko-nem aka krv; imao je neupadljive crte lica, osim
izduenih i naglaenih usana i svetloplavih oiju, koje su
nem irno klizile preko zgarita kua sa obe strane ulice.
Sam je zapalio susedne zgrade, kako bi njih spreio da se
odatle dom ognu njegovog krova.
Posle nekoliko m inuta on udahnu duboko i polako, a
zatim se vrati u kuu. Poto je ostavio eki na kau u
dnevnoj sobi, zapalio je cigaretu i nasuo svoje prepodnevno pie. Nakon toga je mrzovoljno otiao u kuhinju da
izbaci ubre koje se prilino nakupilo za poslednjih pet
dana. Papirnate tanjire i posue obino bi zapalio, a zatim
obrisao prainu sa nam etaja, oprao kantu za ubre, kadu
i klozetsku olju, prom enio arave i jastunice na krevetu
ali danas nije bio raspoloen za sav ovaj posao.
On je bio mukarac, i to jo sam, tako da mu te stvari
nisu mnogo znaile.
Bilo je gotovo podne. R obert Nevil se nalazio u
staklenoj bati priprem ajui enjeve belog luka.
U poetku mu je pripadala muka od neprijatnog mirisa
i neprekidno je oseao muninu u stom aku. Meutim,
sada je taj miris ve preplavio celu kuu, uvukao mu se u
odeu, a ponekad mu se inilo da ak izbija i iz njega
samog. Uopte ga vie nije primeivao.
Kada je sakupio dovoljno glavica, vratio se u kuu i
poloio ih na osuen poklopac kante za ubre. Pritisnuo je
prekida na ziu, ali je svetlost nekoliko trenutaka kiljila
pre no to je zasijala normalnim sjajem . On procedi neku
kletvu kroz zube. O pet neto nije u redu sa generatorom .
M orae ponovo da izae napolje kako bi ispitao te
proklete osigurae i proverio vodove. Ukoliko kvar bude
teak, preostaje mu samo da instalira nov generator.
On Ijutito primae amlicu do kante za ubre, uze no i
dade se na posao uz mrzovoljno gunanje.

11
N ajpre je razdvojio glavice u male, srpaste krike.
Zatim je svaku od tih ruiastih, ljuskastih krikica
presekao na pola, izdvajajui m esnatu klicu iz sredita. U
vazduhu se oseao mouast, otar miris. Kada je zadah
postao nepodnoljiv, on je ukljuio ureaj za ventilaciju
koji je ubrzo provetrio prostoriju. Zatim je sa police na
zidu uzeo ilo kojim je probuio svaku polutku krike, a
onda ih je strpljivo nizao na icu sve dok nije dobio
dvadeset pet enjeva.
U poetku je veao ovakve enjeve iznad prozora. Ali
od kada su oni poeli da ga gaaju kam enjem, bio je
prinuen da razbijena okna prekrije roletnam a. M eutim,
kada ni to nije pomoglo, zakucao je daske preko prozora.
Ovo zatvaranje uinilo je da kua lii na grobnicu, ali i to
je bilo bolje nego da mu u sobu uleu kamenice uz prasak
polom ljenog stakla. Dodue, stvar se malo poboljala
nakon to je instalirao tri ureaja za ventilaciju. U osta
lom, ovek se navikne na sve kada mora.
Kada je zavrio sa nizanjem kriki belog luka, izaao je
napolje i zakucao enjeve iznad prozora, skinuvi pret
hodno stare koji su ve ostali sasvim bez mirisa.
Ovaj posao je m orao da obavlja dva puta nedeljno. Sve
dok ne bude pronaao neto bolje, ovo e mu biti prva
linija odbrane.
O dbrane? esto se pitao. Od ega?
itavo popodne pravio je koleve.
Izraivao ih je od debelih letvi koje je najpre sekao po
meri od devet ina. Zatim bih ih otrio na tocilu sve dok
ne bi postali otri kao bode.
Bio je to zamoran i jednolian posao; vazduh je ubrzo
bio ispunjen toplim mirisom trinja koji mu se uvlaio u
svaku poru i prodirao u plua, nagonei ga da kalje.
Pa ipak, koleva kao da nikada nije bilo dovoljno; bez
obzira koliko ih napravio, sve bi ih brzo potroio. Osim
toga, i letvi je bilo sve manje. Na kraju e biti prinuen da
koristi ramove od prozora.
Nije li to smeno? pomisli on ljutito.
Sve je ovo poinjalo da biva muno; preostalo mu je
samo da pronae neki novi m etod. Ali kako to da uini
kada mu oni nisu ostavljali ni trenutak predaha kada bi
mogao da sedne i na miru razmisli? Dok je radio, sluao je
preko zvunika instaliranog u spavaoj sobi ploe sa
Betovenovom muzikom: treu, sedmu i devetu simfoniju.
Bilo mu je drago to je jo u ranoj mladosti nauio od
majke da uiva u ovoj vrsti muzike. O na mu je sada
pomagala da ispuni uasnu prazninu jednolinih asova.
Kada je prolo etiri sata, on nije prestajao da skida
pogled sa zidnog asovnika. Radio je u tiini, vrsto

12
stisnutih usana, sa cigaretom u uglu usana i oima uprtim
u iverje koje je letelo na sve strane i taloilo se na pod,
stvarajui svetlucavu prainu. etiri i petnaest. Pola pet.
Sada je ve petnaest do pet.
Jo jedan sat i ona prljava kopilad bie ponovo oko
kue. im nestane svetlosti.
Stajao je ispred velikog friidera, priprem ajui veeru.
U m oran pogled klizio mu je od odrezaka mesa preko
sm rznutog povra do maslaca, pateta, voa i sladoleda.
O dabrao je dve jagnjee nicle, boraniju i malu konzer
vu soka od pom orande. Izvadio je kutije iz friidera i
laktom zatvorio vrata. Zatim se uputio do velike gomile
konzervi koja je dosezala ak do tavanice. Izabrao je
jednu limenku sa sokom od paradajza, a zatim iziao iz
sobe koja je nekada pripadala Keti; sada je u nju ulazio
samo kada je gladan.
Lagano je koraao kroz dnevnu sobu, gledajui tapiseri
ju koja je prekrivala stranji zid. O na je prikazivala rub
grebena koji se nadnosi nad zeleno-plavi okean iji se
talasi razbijaju i lome o crno stenje. Visoko gore, na
vedrom plavom nebu, beli galebovi jedrili su po vetru, dok
se sa desne strane neko vornovato drvo naginjalo preko
litica sa tamnim granam a uprtim put neba.
Nevil je uao u kuhinju i izruio namirnice na sto,
bacivi pri tom pogled na asovnik. Dvadeset do est.
Uskoro.
Nasuo je neto vode u mali sud i stavio ga na plotnu
tednjaka. Zatim je izvadio nicle i m etnuo ih na rotilj. U
m euvrem enu, voda je provrila i on spusti u nju sm rznutu
boraniju, poklopivi posudu. Na um mu pade da je moda
tednjak ispraznio generator.
O tiao je do stola i odrezao dve krike hleba, a zatim
nalio au soka od paradajza. O nda je seo i neko vreme
netrem ice gledao veliku crvenu sekundaru zidnog asovnika kako se polako okree. Gadovi e uskoro biti ovde.
Kada je ispio sok od paradajza, otiao je do prednjih vrata
i iziao na trem . Zatim krenu preko travnjaka i sie na
trotoar.
Nebo je ve bilo tam no i vazduh je postao hladniji.
Pogledao je niz oba kraja ulice Kimaron, dok mu je sve
povetarac mrsio plavu kosu. To je bilo ono to nije valjalo
kada su dani bili oblani: teko se moglo odrediti kada e
doi.
Uostalom , oni su ipak bili bolji od ovih prokletih
pranjavih oluja. Slegnuvi ramenima, vratio se preko
travnjaka i uao u kuu, zakljuavi vrata za sobom i
vrativi debelu gredu na staro mesto. Zatim je otiao u

13
kuhinju, okrenuo nicle i iskljuio plotnu na kojoj se
kuvala boranija.
U pravo je sipao hranu u tanjir, kada se naglo tre
Pogled mu brzo skrenu na asovnik. est i dvadeset pet
Bio je to glas Bena Kortm ana.
Izii, Nevile!
Duboko uzdahnuvi, R obert Nevil sede za sto i poe da
jede.
Sedeo je u dnevnoj sobi, pokuavajui da ita. Pripre
mio je viski sa sodom u malom baru i sada je drao hladnu
au u ruci dok mu se u drugoj nalazila neka knjiga o
fiziologijj. Iz zvunika iznad ulaznih vrata dopirala je
zvonka Senbergova muzika.
Pa ipak, nije bila dovoljno zvonka. I dalje je uo
njihovo kom eanje, tum aranje i krike: ponekad bi doprlo i
krgutanje zubima kada bi borba meu njima postala
odve estoka. S vrem ena na vreme, neka kam enica ili
komad cigle zabubnjali bi po kui. O dnekuda se ulo i
lajanje pasa.
Svi su oni bili tu iz istog razloga.
R obert Nevil zatvori oi za trenutak i stisnu usne. Zatim
ih ponovo otvori i zapali cigaretu, duboko uvlaei dim u
plua.
alio je to nije imao vrem ena da napravi zvunu
izolaciju kue. Sve bi bilo znatno bolje kada ne bi m orao
da ih slua. ak i posle pet meseci to mu je ilo na ivce.
O davno je prestao da ih posm atra. U poetku je
napravio malu rupu u prozoru kroz koju ih je gledao. Ali
onda su ga opazile ene i poele skarednim pozama da ga
izmamljuju napolje. To nije mogao da izdri.
Odloio je knjigu i tupo se zagledao u ilim, sluajui
kako iz zvunika dopiru tonovi V erklrte N acht . Mogao
je neim da zapui ui kako ih vie ne bi uo, ali onda bi se
liio i muzike; osim toga, tada bi se oseao kao da su ga
priterali uza zid.
Ponovo je zatvorio oi. ene su bile te koje su mu
oteavale poloaj, pomisli on, ene koje su se neprestano
ponaale kao porone lutke u nadi da e on, gledajui ih,
odluiti da izie na ulicu. O setio je kako ga podilazi jeza.
Svake noi ponavljalo se isto. On bi itao ili sluao
muziku. Zatim bi poeo da razmilja o zvunoj izolaciji
kue, a na kraju bi mu na um uvek dole ene.
Duboko u njemu, topli porivi ponovo su se razbuktali i
on vrsto stisnu usne sve dok nisu sasvim pobledele. To
oseanje bilo mu je dobro poznato i u sebi je beseno to
ne moe da ga obuzda. O no je postajalo sve jae i jae,
tako da on konano vie nije mogao na miru da sedi. Tada

14
bi ustao i poeo da koraa sa stisnutim pesnicam a uz telo,
u kojima vie nije bilo ni kapi krvi. Mogao je da gleda
neki film preko projektora, da ponovo jede, da se napije
ili da pojaa muziku sve dok ga ui ne bi zabolele. U
svakom sluaju, neto je m oralo da se uradi kako situacija
ne bi postala neizdriva. Oseao je kako mu se miii
trbuha gre kao da se obm otavaju oko nekog kalema.
Ponovo je uzeo knjigu i pokuao da ita, dok su mu usne
izgovarale svaku re, lagano i bolno. Ali samo trenutak
kasnije, knjiga mu je skliznula u krilo. On baci pogled na
policu koja se nalazila naspram njega. Svekoliko znanje u
ovim knjigama nije moglo da prituli plamen u njemu. Sve
rei vekova nisu bile u stanju da prigue nemutu,
bezumnu enju njegovog tela.
Sve mu se odavno smuilo. bilo je to poniavajue za
oveka. U redu, seks je prirodna potreba, ali sada vie nije
imao naina da joj da oduka. Oni su ga prim orali da bude
bez ene i sa tim je m orao da se pomiri. Ali ti ima um,
zar ne? esto je govorio sebi. Pa, onda ga upotrebi.
O krenuo je dugme na gramofonu i jo vie pojaao
muziku, a zatim je prisilio sebe da proita celu stranicu
bez prekida. itao je o krvnim elijam a koje prodiru kroz
m em brane, o bledoj limfi koja nosi tetne m aterije kroz
krvne sudove zakrene limfnim epovima, o limfocitnim i
fagoitnim elijama.
. . . da bi se ispraznila, u levom ram enom regionu,
nedaleko od grudnog koa, u veliku venu krvnog cirkulacionog sistem a .
Knjiga se zatvori uz tup zvuk.
Zato ga ne ostave na miru? Z ar stvarno misle da svi
mogu da ga imaju? Da li je mogue da su toliko glupi?
Zbog ega se uporno vraaju svake noi? Posle pet meseci
bilo bi norm alno oekivati da odustanu i pokuaju na
nekom drugom mestu.
Otiao je do bara i priprem io novo pie. Kada se vratio
do stolice zauo je kamenice kako dobuju po krovu i uz
potm ule zvuke padaju u bunje oko kue. Meutim, glas
Bena Kortm ana nadjaavao je ostalu buku.
Izii, Nevile!
Jednog dana pae mi aka ovaj gad, pomisli on, ispivi
veliki gutljaj iz ae. Jednoga dana zabiu kolac pravo
kroz njegove smrdljive grudi. Spremiu specijalno za njega
kolac od jednog m etra ukraen trakam a.
Sutra. Sutra u napraviti zvunu izolaciju kue. Prsti mu
se zgrie u bledu pesnicu. I dalje ga je proganjala
pomisao na one ene. Kada ih ne bi uo, moda ne bi ni
mislio na njih. Sutra. Sutra.
Muzika se svrila i on skide sveanj ploa sa gramofona.

15
a zatim ih vrati u kartonske om ote. Sada je mogao jo
jasnije da ih uje. On posegnu za prvom novom ploom
koja mu je dola pod ruku, stavi je na gramofon i okrenu
dugme za jainu zvuka do kraja. Prostorijom se razlegoe
zvuci kompozicije R odera Lija G odina kuge . Violine
su kripale i cvilile, timpani su bubnjali kao udarci
umirueg srca, a flaute su stvarale sablasne, neprirodne
tonove.
Jedva suzbijajui bes u sebi, on stre plou sa gram ofo
na i prelomi je preko desnog kolena. O davno je nam eravao da to uini. Tekim korakom otiao je do kuhinje i
bacio komade ploe u kantu za otpatke. Zatim je stajao
nekoliko trenutaka u tami kuhinje, zaklopljenih oiju,
stisnutih zuba, i sa vrsto pritisnutim dlanovima na uima.
Ostavite me na miru, ostavite me na miru, ostavite me na
miru! Uzaludno je, ne vredi da im se suprotstavlja nou.
Nema nikakve svrhe. To je njihovo vreme. Pokuao bi
neto vrlo glupo kada bi se sada uhvatio u kotac sa njima.
Da li da pogleda neki film? Ne, sada nema ivaca da se
petlja oko projektora. Najbolje da ode u krevet i da neim
zapui ui. Uostalom , tako se okonavalo svako vee.
Trudei se da ne misli ni na ta, on brzo ode do spavae
sobe i svue se. Zatim je obukao donji deo pidame i uao
u kupatilo. Nikada nije nosio gornji deo: tu naviku stekao
je za vreme rata u Panami. Kada se oprao, bacio je pogled
na ogledalo, osmotrivi svoja iroka plea prekrivena
kovrdavim crnim maljama koje su se pruale od vrata do
stom aka. Zatim mu pogled pade na ukraen krst koji je
istetovirao jedne noi u Panami kada je bio pijan. Kakva
sam budala bio onda, pomisli on. Uostalom, moda mu je
taj krst spasao ivot.
Briljivo je oprao zube, upotrebivi posle toga zubnu
vodicu. Nastojao je da dobro vodi rauna o zubima poto
je sada sam sebi bio zubar. Neke stvari mogu da krenb na
gore, ali ne i njegovo zdravlje, pomisli on. Zbog ega onda
ne prestane da se naliva alkoholom , upita se. Zato
izaziva sudbinu?
Proao je kroz celu kuu, gasei svetla. Nekoliko
trenutaka gledao je u tapiseriju, pokuavajui da ubedi
sebe kako je okean pred njim pravi. Ali kako je mogao da
veruje u to uz sve ono lupanje, grebanje, urlanje, lajanje i
krianje koje se orilo u noi.
Iskljuio je svetiljku u trpezariji i uao u spavau sobu.
O teo mu se uzdah nezadovoljstva kada je ugledao
iverje po postelji. O tresao ga je, udarivi nekoliko puta
odseno po prekrivau, razmiljajui pri tom kako bi bilo
dobro da podigne paravan izmeu radionice i prostora u
kome je spavao. Bilo bi dobro ovo, bilo bi dobro ono.

16
pomisli on zlovoljno. Postojalo je prem nogo nevanih
stvari koje je trebalo da uradi.
On ugura vatu u ui i najednom se nae usred duboke
tiine. Zatim je ugasio svetio i zavukao se meu arave.
Pogledao je u fosforescentni asovnik i video da je tek
deset i pet. Ba dobro, pomisli. Tako u bar rano da
ustanem.
Leao je na leima, duboko udiui tam u i nastojei da
zaspi. Ali tiina mu nije mnogo pomogla. 1 dalje je video
one bledolike utvare kako se unjaju oko njegove kue,
poudno traei nain da prodru unutra kako bi ga se
doepali. Neki od njih su se kretali etvoronoke kao psi,
upirui svetlucave oi prem a kui, dok su im zubi muklo
krgutali. Kretali su se napred-nazad kao plima i oseka.
A e n e . ..
Z ar opet da misli na njih? O krenuo se na stom ak uz
psovku i zaronio glavu u topli jastuk. Leao je tako neko
vreme, teko diui, dok mu je telo blago podrhtavalo.
Samo da svane. Um mu je ponovo poeo da govori rei
koje je ponavljao svake noi. Blagi boe, samo da svane.
Sanjao je Virdiniju; zavapio je u snu, a prsti mu se kao
m ahnite kande zarie u arav.

Zvonce se oglasilo u pola est i R obert Nevil prui nagu


ruku u jutarnju tamu da zaustavi budilnik.
Zatim je izvadio cigaretu i pripalio je, a onda se uspravi
u krevetu. Posle nekoliko trenutaka ustade iz postelje i
poe u zamraenu trpezariju gde pogleda kroz pijunku
na vratima.
Napolju, na travnjaku, tam ne figure stajale su kao tihi
vojnici na strai. Dok je posm atrao, neki od njih poee
da se kreu, i on zau kako nezadovoljno m rmljaju meu
sobom. Jo jedna no se zavrila.
Vratio se u spavau sobu, upalio svetio i obukao se.
Dok je oblaio koulju, zau glas Bena Kortmana:
Izii, Nevile!
T o je bilo sve. Zatim su otili. On je znao da su sada
slabiji nego onda kada su doli. Osim ako noas nisu
napali nekog svog. esto su to inili. Meu njima nije bilo
jedinstva. O no to ih je dralo zajedno bila je ista potreba.
Poto se obukao, Nevil sede na ivicu prostelje, mrzovoljno
gunajui, i zapisa plan rada za taj dan.
U Sirs po letve
Voda
Proveriti generator
Klinovi
Uobiajeni poslovi
Doruak ja bio kratak: aa usa od pom orande,
krika prenog hleba i dve olje kafe. Obedovao je na
brzinu, zaalivi to nem a vrem ena da uiva u hrani.
Posle doruka bacio je papirnati tanjir i olju u kantu za
otpatke i oprao zube. Na kraju je uteno pomislio kako
mu je preostala bar jedna dobra navika.
Prva stvar koju je uradio kada je iziao napolje bila je
da pogleda u nebo. G ore se nije primeivao nijedan
oblaak. D anas e moi da izie. Dobro.
Dok je prolazio preko trem a osetio je pod cipelama
razbijene komadie ogledala. I sa njim je gotovo, pomisli.
Kasnije e oistiti sru. Jedno telo lealo je na ploniku:
drugo je trcalo iz bunja. Obe su bile ene. Gotovo uvek
je zaticao ene.
O tkljuao je vrata garae i izvezao kam ionet m arke

18
Vilis u jutarnju izmaglicu. Zatim se vratio i otvorio
stranju kapiju. O bukao je velike rukavice i krenuo prem a
eni na ploniku. Po danu, one vie uopte nisu izgledale
privlane, pomisli on dok ih je vukao preko travnjaka, a
zatim trpao u platnenu muemu. U njima nije bilo ni kapi
krvi; obe ene izgledale su kao ribe izvuene iz vode. On
podie vrata i zakai rezu.
Zatim je obiao travnjak, skupljajui kamenje i cigle i
stavljajui ih u lanenu vreu. Ubacio je vreu u kam ionet i
skinuo rukavice.
O nda je uao u kuu, oprao ruke i priprem io ruak: dva
sendvia, nekoliko biskvita i term os tople kafe.
Kada je to obavio, otiao je do spavae sobe i uzeo
vreu sa koevima. Prebacio ju je na lea i prikopao za
pojas na kome je visio drveni malj. Zatim je iziao iz kue,
zakljuavi prednja vrata za sobom.
Nije eleo da se zam ara traei Bena K ortm ana ovoga
ju tra; postojalo je mnogo preih stvari. Za trenutak mu
pade na pam et zvuna izolacija kue koju je sino odluio
da napravi. Do avola sa tim, pomisli. U radiu to sutra, ili
nekog oblanog dana.
Seo je u kabinu kam ioneta i bacio pogled na plan rada.
,,U Sirs po letve , to je bilo prvo. Poto se oslobodi tela,
naravno.
Upalio je m otor i izvezao se brzo na ulicu, krenuvi
prem a Kampton bulevaru. Tam o je skrenuo desno i
uputio se na istok. Sa obe strane videle su se utihle kue, a
uz trotoar bili su parkirani autom obili, prazni i mrtvi.
Robert Nevil za trenutak baci pogled na mera za
gorivo. Rezervoar je bio do pola pun, ali e se on ipak
zaustaviti u Zapadnoj aveniji da ga napuni. Bilo bi
nerazum no da troi rezerve benzina koje ima u garai sve
dok to ne bude zaista m orao da uini.
On uveze kola u utihlu benzinsku stanicu i prikoi.
Skinuo je crevo sa pumpe i poeo da sipa benzin u
rezervoar sve dok zelenkasta tenost nije pokuljala na
polje, izlivajui se na asfalt.
Proverio je ulje, vodu, akum ulator i instalacije. Sve je
bilo u najboljem redu. To nije bilo udno, poto je on
posveivao izuzetnu panju kolima. Ako ga ikada neto
sprei da se po danu vrati k u i... Meutim, za sada o
tome nije trebalo brinuti. Ako se tako neto ikada dogodi,
bie to kraj. Produio je Kampton bulevarom , kroz palir
visokih dizalica koje su se nalazile u okolnim ulicama. Od
njih nije bilo ni traga.
Ali R obert Nevil je znao gde se nalaze.
Vatra je neprekidno gorela. Kada su se kola pribliila,
on navue rukavice i stavi gas masku, a zatim pogleda

19
kroz gustu dim nu zavesu koia je prekrivala ceo predeo.
itavo polje bilo je raskopano u dinovsku grobnicu. To
se dogodilo juna 1975. godine.
Nevil je zaustavio kam ionet i iskoio napolje, elei
da posao obavi to pre. Skinuvi rezu i spustivi zadnja
vrata, on uhvati jedno telo i dovue ga do ivice velike
jam e. Tu ga je podigao u uspravni poloaj i gurnuo dole.
Telo skliznu i poe da se kotrlja niz strm u ivicu sve dok
nije stiglo do vrha velike gomile smrdljivog pepela na dnu.
Dok je urio prem a kam ionetu, R obert Nevil oseti
muninu u stom aku. Uvek mu se inilo da e da se ugui
kada je dolazio ovde, bez obzira to je nosio gas masku.
Zatim je dovukao drugo telo do ruba jam e i na isti
nain ga bacio dole. Posle toga je istresao vreu kam enja i
cigala, a onda se udaljio to je bre mogao.
Nakon pola milje skinuo je masku i rukavice i bacio ih
iza sebe. U sta mu se irom otvorie i on pom am no poe da
udie sve vazduh. Zatim izvue limenu bocu iz sandueta
za alat i povue dobar gutljaj raspaljujueg viskija. Upalio
je cigaretu i poeo duboko da uvlai dimove. Ponekad se
dogaalo da je svaki dan dolazio ovam o i uvek se oseao
potpuno iscrpljen.
Negde dole nalazila se i Keti.
Na putu za Inglvud zaustavio se pored jedne radnje da
se snabde flairanom vodom.
Kada je uao u utihlu prodavnicu, smrad pokvarene
hrane zapahnu mu nozdrve. On urno progura m etalna
kolica kroz pranjavi prolaz, dok ga je teak zadah
raspadanja nagonio na povraanje tako da je m orao da
die na usta. Naao je boce sa vodom u zadnjem delu
radnje; takoe je otkrio da su otvorena vrata za stepenite
koje je vodilo do ureda poslovoe. Vlasnik prodavnice
sigurno se nalazi tam o gore; mogao bi sa njim da pone.
Bilo ih je dvoje. U dnevnoj sobi na kauu je leala ena
tridesetih godina, obuena u crvenu kunu haljinu. Grudi
su joj se polako dizale i sputale, oi su joj bile zatvorene,
a ruke skrtene preko trbuha.
Ruke R oberta Nevila posegnue za kolcem i maljem.
Uvek mu je bilo tee kada su bili ivi; pogotovo ako su u
pitanju ene. On oseti kako se nemuti poriv ponovo
raspaljuje u njemu, grei mu miie. Stajalo ga je napora
da se pribere. Bila je to ludost, koju je trebalo obuzdati.
O na nije ispustila nikakav zvuk izuzev iznenadnog,
hrapavog izdaha. Dok je iao prem a spavaoj sobi zauo
je um slian klokotanju vode. ta mi drugo preostaje,
upita se on snebivljivo. I dalje je m orao da uverava sebe
kako ini ispravnu stvar.
Z astao je na pragu dnevne sobe, bacivi pogled na mali

20
krevet pored prozora; osetio je kako mu neto zastaje u
grlu i poe ubrzano da die. Zatim prie ivici kreveta i
zagleda se u nju.
Zbog ega mi sve lie na Keti, upita se, vadei drugi
kolac drhtavim rukam a.
Vozei polako prem a Sirsu, pokuao ja da odgonetne
zbog ega su samo drveni kolevi efikasni.
Im ao je nam rgoen izraz lica dok se vozio pustim
bulevarom ; jedini zvuk koji se uo bilo je prigueno
kloparanje njegovog m otora. Izgledalo je neverovatno da
mu je itavih pet meseci bilo potrebno da se to zapita.
Ovo je potaklo nova pitanja. Kako to da je uvek
uspevao da pogodi srce? Srce je neizostavno moralo da
bude pogoeno; doktor Ba je tako rekao. M eutim,
Nevil se nije odve razum eo u anatom iju. Vee mu se
skupie. Nervirala ga ja pomisao da se za sve vreme ovoga
pakla nijednom to nije zapitao.
Z atresao je glavom. M orau detaljno da razmislim o
svemu, ree u sebi; u svakom sluaju, bie potrebno prvo
sakupiti sva pitanja, pa tek onda odgovoriti na njih. Stvari
m oraju da se obavljaju na pravi nain, nauni nain.
Tako je! T o iz njega govori stari Fric. Bilo je to ime
njegovog oca. Nevil ga je mrzeo i neprestano se borio
protiv nasleene potrebe za loginou mehanikog shvatanja stvari. O tac mu je umro, odriui do kraja posto
janje vampira.
U Sirsu je sakupio letve, utovario ih u kam ionet, a
zatim pretraio oblinju radnju.
Bilo ih je petoro u prizemlju, skriveni po raznim
budacima. Jednoga je Nevil pronaao u iskljuenom
friideru. Videvi oveka kako lei u tom em ajliranom
mrtvakom kovegu, on se nasm eja; ovaj je ba naao gde
e da se uvue.
Kasnije mu je na um palo u kako nezabavnom svetu
ivi kada moe da se sm eje takvim stvarima.
Bilo je blizu dva kada se zaustavio i poeo da rua.
Sve je imalo ukus belog luka.
T o ga ja podstaklo da razmilja o uticaju koji na njih
vri beli luk. M ora da je miris to to ih odbija, ali zato?
Bilo je tu mnogo udnih stvari: ostajanje u kuama
preko dana, alerginost na beli luk, sm rt od koca, na
vodni strah od krsta i uas od ogledala.
Uzmim o ovo poslednje, na prim er. Prem a legendi, oni
nem aju lik u ogledalu, ali je on znao da to nije tano. Isto
tako, nije bilo istina da oni mogu da se pretvore u imie.
Ovo sujeverje lako su opovrgavali logika i paljivo
posm atranje. Takoe je bilo podjednako glupo verovati
da se oni mogu preobraziti ii vukodlake. Nesumnjivo su

21
postojali psi koji su se povampirili; video ih je i uo nou
kako urlaju i zavijaju oko njegove kue. Ali oni su bili
samo psi.
R obert Nevil iznenada stisnu usne. M animo sada to,
ree u sebi. Ima vrem ena za razmiljanje. Postojali su dugi
asovi dosade kada je mogao da se pozabavi svim ovim
problem im a i to veom a podrobno.
Sada je bilo preih stvari.
Posle ruka, on krenu od kue do kue sve dok nije
potroio svu zalihu koleva. Bilo ih je ukupno etrdeset
sedam.

..Snaga vampira je u tome to niko ne veruje u njih .


Hvala, doktore Van Helsing. ree on u sebi, odlaui
prim erak Drakule. Sedeo je zamiljen i gledao u policu sa
knjigama, sluajui Bramsov Drugi klavirski koncert. U
desnoj ruci drao je au viskija, dok mu je meu usnama
visila cigareta.
Bila je to istina. Sama knjiga je predstavljala kojetariju
sujeverja. napravljenu po klieu najobinijeg unda, ali je
ova reenica bila tana; niko nije verovao u njih, a kako se
moe boriti protiv nekoga u ije se postojanje ne veruje?
Situacija je bila upravo takva. Neto tam no i mrano
dopuzalo je iz srednjeg veka. Neto to nije imalo
nikakvog smisla i u ta se nije verovalo, to je u
potpunosti bilo pripisivano fantastinoj literaturi. Vampiri
su predstavljali stvar prolosti: nastali su sa Samersovim
idilama i Stokerovim m elodramama. Postojali su jo samo
kao kratki pasusi u enciklopedijam a, kao graa za
petparake rom ane ili kao sirov m aterijal za jevtine
filmove. Sve rasplinutija legenda provlaila se iz stolea u
stolee.
Eto, to je bila istina.
On otpi dobar gutljaj viskija i zatvori oi, dok mu je
hladna tenost klizila niz grlo i grejala utrobu. Da, bila je
to istina, ali niko nikada nije imao prilike da je proveri.
Nagaalo se da tu ima neega, ali je sve bilo odve
neodreeno. Neko je to sm atrao uobraziljom, neko
sujeverjem , ali niko nije verovao da vampiri stvarno
postoje.
Meutim, pre no to je nauka uspela da izae na kraj sa
legendom, legenda je progutala nauku i sve ostalo.
Tog dana nije pronaao nijedan klin. Nije ispitao
generator. Nije uklonio komadie razbijenog ogledala.
Nije veerao; sasvim je izgubio apetit. To ga nije odve
brinulo. esto se dogaalo da uopte nije oseao potrebu
da jede. Nije bio u stanju da sa zadovoljstvom obeduje
nakon svih ovih stvari koje bi uradio tokom popodneva.
ak ni posle pet meseci. Na um mu padoe jedanaestoro
ne, dvanaestoro dece tog dana, i on otpi preostali deo
pia u dva gutljaja. Zam utio je pogled i soba se malo
zalelujala pred njim. Poinje da lapi, oe, pomisli u sebi.

23
Pa ta? Kao da je neko drugi u pravu. Nevil zavrljai
knjigu preko sohe. Neka idu do avola Van Helsing.
Mina, Donatan, krvooki grof i svi ostali! Sve te izmiljoti
ne, sva baljezganja na jadnu staru temu.
On se zagrcnu, a zatim se dugo iskaljavao. Ben
Kortman ga je spolja zvao da izie. Evo me odm ah. Beni,
pomisli. Samo da obuem smoking.
Zakrguta zubima i vrsto ih stisnu. Evo me odmah!
Uostalom, to da ne? Zato ne izii? To bi bio siguran
nain da ih se oslobodim, Da postanem jedan od njih.
On se osm ehnu u sebi zbog jednostavnosti ovog reenja,
a zatim se podie i mrzovoljno ode do bara. Zato da ne?
Oseao je kako mu se u glavi sve komea. Zato
nastavljati sve ovo muenje kada bi poluotvorena vrata i
nekoliko koraka napolje okonali celu stvar? Ovako, nije
znao ta ga jo eka u ivotu. Postojala je, dodue, slaba
nada da negde jo ima ivih ljudi, koji pruaju otpor u
nadi da e jadnoga dana ponovo biti meu sebi slinima.
Ali, kako da ih nae ako se ne nalaze u krugu koji on
moe da obie za jedan dan vonje?
Slegnuo je ramenima i ponovo nasuo viski u au; ve
mesecima nije pravio koktele. Beli luk iznad prozora,
mrea nad staklenom batom, spaljivanje tela, raia
vanje kam enja i postepeno satiranje njihove proklete rase.
Zato se zavarava? Nikada nee uspeti da pronae ive
ljude.
Nevil se svom teinom srui u stolicu. Sedim ovde
uuren kao mi u rupi, opkoljen etom krvopija koje
ele samo da isisaju sav hemoglobin iz mojih vena. Izgleda
da je jo jedino pie stvarno.
Lice mu izoblii izraz mrane, neobuzdane mrnje.
Kopilad! Pomlatiu vas sve pre no to me se doepate!
Desna aka mu se skupi poput kleta i aa se rasprsnu u
pesnici.
On obori pogled na komadie sre rasute po podu, na
ostatke ae u ruci i na meavinu krvi i viskija koja mu je
curila niz dlan.
Da li bi im se dopao ovaj koktel, pomisli. Z a trenutak
mu se javi neodoljiva elja da june i otvori vrata. Dao bi
sve kada bi sada mogao da ih raspali po njuki i da uiva u
njihovom bolnom urlanju.
A onda zatvori oi i jeza mu proe celo telo. Smiri se,
mome, ree u sebi. Treba zaviti ruku.
O teturao se do kupatila i paljivo oprao aku, trgnuvi
se kada mu je jod dotakao ivu ranu. Zatim je nespretno
obm otao zavoj, dok su mu se iroke grudi dizale i sputale
u isprekidanim pokretim a, a znoj kapao sa ela. Potrebna
mi je cigareta, pomisli.

24
Kada se vratio u trpezariju, pustio je Berntajna um esto
Bramsa i pripalio cigaretu. ta bih radio kada bih ostao
bez duvana, upita se, posm atrajui plaviastidim koji se
dizao u vis. Dodue, to je bilo malo verovatno. Imao je jo
najm anje hiljadu paklica u K e tin o j. .. Zubi mu se stisnue.
U ostavi, u ostavi, u ostavi!
Z urio je bezizraajnim pogledom u tapiseriju na zidu
dok su mu u uima odjekivali zvuci kompozicije D oba
briga . Doba briga, prom rm lja on. Mislio si da si imao
pravih briga, Leni? Leni i Beni; ba bi bilo lepo da se
upoznate. Kom pozitore, da vas upoznam sa lesom. Mama,
kad porastem voleo bih da budem vampir kao tata. Ali
duo, sigurno da e da bude kao tata. Viski zaklokota u
ai. Na licu mu zaigra nekoliko miia od bola u aci i
on premesti bocu
u levu ruku.
Seo je i srknuo jedan gutljaj. Neka se otra ivica
razboritosti malo istupi, pomisli on. Neka zdrav razum
malo ode do avola. I on mi se smuio.
Postepeno, soba poe da se okree oko svog iroskopskog sredita, da se povija i leluja oko njegove stolice.
Prijatna izmaglica, pahuljasta na rubovima, spustila se
odasvud. Posmatrao je au i gramofon. Pustio je da mu
se glava klati sa jedne strane na drugu. Napolju, oni su
urlali, mumlali i ekali.
Jadni vampirii, pomisli on; jadni mali leevi to se
unjaju oko moje kue, tako edni i naputeni.
Kakva ideja! On podie kaiprst i poe da ga mie pred
oima.
Prijatelji, ovde sam da bih govorio o vampirima; o tim
nitarijam a, ako ih je uopte bilo, a bilo ih je.
Ali da ne duimo: sada u vam izneti osnovni stav moje
teze koja glasi: vampir nije predrasuda.
Kljuna taka ove beznaajne predrasude sastoji se u
sledeem: oni su omraeni zato to ih se ljudi plae.
Ponovo je nasuo pie. Ovoga puta veliko.
Postojalo je jedno doba, mrani srednji vek, kada je
mo vampira bila velika, a strah od njih ogrom an. Tada su
bili anatem isani i to su ostali do danas. Drutvo ih mrzi, a
uopte ne zna zato. Ali zar su njihove potrebe neobinije
od potreba ostalih ivotinja, ukljuujui tu i oveka? Da li
su njihova dela uasnije od postupaka roditelja koji
pogreno vaspitavaju svoju decu? Zbog vampira srce
poinje bre da lupa i kosa se nakostrei. Ali da li je to
gore od roditelja koji drutvu poklanjaju neurotino dete
da jednoga dana postane politiar? Jesu li oni gori od
kapitaliste koji osniva fondacije pred kraj ivota novcem
koji je zaradio trgujui pukam a i bom bam a meu
samoubilaki raspoloenim nacijama? Da li su oni gori od

25
vlasnika destilacija koji prodaju alkohol medu Indijanci
ma nesposobnim da mu se odupru? ( ao mi je to sam
napao pie u kome uivam.) Jesu li gori od izdavaa koji
objavljuju petparaka dela puna poudnih i ubilakih
nagona? H ajde sad, dragi moji, budite iskreni: da li su
vampiri stvarno ravi? Oni jedino piju krv.
O tkud, onda, ta neprilina predrasuda, ta besmislena
predubeenja? Zato vampiri ne bi mogli slobodno da ive
tamo gde im se svidi? Zato m oraju stalno da tragaju za
skrovitim mestima gde ih niko nee pronai? Zato elite
da ih unitite? Vi ste pretvorili ta bezazlena nevinaca u
progonjene zveri. Oni nem aju naina da vam se odupru,
nem aju mogunosti da steknu obrazovanje, nem aju pravo
glasa. Nije nimalo udo to onda pribegavaju nonom
razbojnikom bivstvovanju. R obert Nevil otpi dobar gut
ljaj. Naravno, naravno, pomisli on, ali da li bi ti svoju
sestru udao za vampira?
Proe ga jeza. Tu si me uhvatio, mome, tu si me
uhvatio.
Muzika se okonala. Gram ofonska igla grebala ja
napred-nazad po ploi. Sedeo je nepomino, oseajui
kako mu hladni marci gamiu nogama. U pravo zbog
ovoga nije trebalo preterivati u piu. ovek na kraju
prestane da uiva u alkoholu. Viski vie ne donosi utehu.
Pre no to dostigne stanje sree, obuzme te muka. Soba
je sada ponovo izgleda norm alno, a spoljanji zvuci opet
poee da mu drobe une koljke.
Izii, Nevile!
On proguta knedlu i sa usana mu skliznu drhtavi uzdah.
Izii. Napolju su stajale ene, razgoliene ili sasvim nage;
njihovo telo ekalo je njegov dodir, a njihove usne
njegove . . .
M oju krv, moju krv!
Kao da je u pitanju bila ruka nekog drugog oveka, on
je posm atrao svoju bledu pesnicu kako se polako podie,
drhtei, da bi mu zatim trom o pala na nogu. Bol ga nagna
da duboko udahne ustajao, smrdljiv vazduh. Beli luk.
Svuda se oseao miris belog luka. U odei, nam etaju,
hrani, pa ak i u piu. Hoete li beli luk sa sodom pade
mu na um neum esna ala.
U stao je i poeo da koraa. ta sada da radim? D a li da
ponem uobiajene stvari? Tako u se sauvati od
neprilika. itanje, pie, zvuna izolacija kue ene.
ene, poudne, krvoedne, nage ene koje ga mame
svojim toplim telima. Ne, ne toplim.
Iz dna grudi razli mu se bolan jecaj. Prokleti bili. Zato
ekaju toliko dugo? Z ar misle da e on stvarno izii
napolje i predati im se?

26
M oda i hou, m oda i hou. U tom trenutku postao je
svestan da skida veliku gredu koja je podupirala vrata.
Evo me, devojke, evo me. Ovlaite usne.
Spolja su uli kako se greda pomie i u noi se razlee pom am ni urlik iekivanja.
D rhtei celim telom, on poe da udara pesnicama po
zidu sve dok m alter nije otpao i dok mu koa nija bila
sasvim oguljena. O stao je nepom ino da stoji, tresui se
bespom ono i cvokoui zubima. Posle nekog vremena
polo mu je za rukom da se pribere. Vratio je gredu na
m esto i otiao u spavau sobu. Sruio se na postelju i zario
glavu u jastuk, prigueno krkljajui. Leva ruka mu lagano
klonu na ivicu kreveta. O h, boe, pomisli on, dokle e sve
ovo da traje?

Budilnik nije zvonio zato to je zaboravio da ga navije.


D uboko je disao u snu dok mu je telo bilo nepokretno
poput eline statue. Kada je konano otvorio oi ve je
bilo deset. Promrmljavi neku kletvu, on se pridie i
prebaci noge preko ivice postelje. Istovrem eno, u glavi
poe sve da mu bubnja kao da je mozak pokuavao da mu
se probije kroz lobanju Prokleti m am urluk, pomisli on.
Samo mi je jo to bilo potrebno.
Odupirui se o zadnji deo kreveta, on ustade i teturavo
krenu u kupatilo. Ispljuskao je vodom lice i nakvasio
glavu. Loe, ba loe, ponavljao je u sebi. Uasno se
oseam. Ugledao je svoje ispijeno i neobrijano lice u
ogledalu i za trenutak mu pade na pam et da se polako ali
sigurno pribliuje etrdesetim godinama. Ljubav to je
jo jedino moglo da ga povrati; ova misao mu zalepra
sveu poput vlanog rublja na vetru.
Lagano je otiao do trpezarije i otvorio prednja vrata.
Sa usana mu skliznu kletva kada je ugledao sklupano telo
ene na trotoaru. Poeo je da krgue zubima, ali od toga
mu je u glavi jezivo zabubnjalo. D osta mi je svega,
pomisli.
N ebo je bilo sivo i mrtvo. Odlino, pade mu na um. Jo
jedan prokleti dan u ovoj smrdljivoj pacovskoj jazbini.
Zalupio je ljutito vrata, ali mu taj tresak gotovo probi
bubne opne. Zauo je kako spolja otpadaju ostaci
ogledala i rasprskavaju se na betoniranoj stazi. Ba dobro!
Usne mu se bolno zgrie i iz njih nestade i poslednja kap
krvi.
Dve olje vrele crne kafe samo su poveale muninu
koju je oseao u stom aku. On odgurnu ibrik i krenu u
trpezariju. Do avola sve, pomisli. Napiu se ponovo.
Ali pie je imalo ukus terpentina i on zavitla au o zid
sa uzvikom gaenja, gledajui kako tenost curi na
pranjavi ilim. O vako u ostati bez aa, pomisli ogore
no. Ova misao poe da mu bolno odzvanja u glavi. Stajao
je nepom ino neko vreme, isprekidano diui.
Zatim je otiao do kaua i sruio se na njega, lagano
tresui glavom. Nije bilo pomoi; upropastili su ga, ti
smrdljivi kopilani, sasvim su ga dotukli.

28
Ponovo mu se vratilo oseanje nem ira; oseanje kao da
se iri, a kua sm anjuje, tako da je svakog sekunda mogao
da probije njene zidove u eksploziji drveta, m altera i cigli.
Ustao je i poao brzo prem a vratima, dok su mu ruke
drhtaje. Kada je izaao na travnjak, plua mu nagonski
poee da udiu sve jutarnji vazduh. Nam erno je okrenuo
glavu od kue koju je mrzeo. Istu mrnju oseao je i
prem a okolnim zgradam a, prem a plonicima, trotoarim a,
travnjacima i svemu onom e to se nalazilo u ulici
Kimaron.
Bes je rastao u njemu. Najednom mu postade jasno da
m ora da ode odavde. Bez obzira to je dan bio oblaan,
on e neizostavno otii. Zakljuao je prednja vrata,
otvorio garau i zakaio pokretnu kapiju za nizak plafon!
Nije se osvrnuo da je vrati natrag. Brzo u se vratiti,
pomisli. Idem samo na kratko.
Izveo je natrake kam ionet na ulicu, ispravio ga i
snano pritisnuo papuicu za gas, uputivi se prem a
Kampton bulevaru. Nije znao kuda je krenuo.
Skrenuo je oko ugla brzinom od etrdeset milja na as,
a kod sledeeg bloka brzinom er je pokazivao ezdeset
pet. Kola munjevito pojurie napred i on oseti kako mu
papuica za gas dodiruje pod. Rukam a je vrsto o stezao
volan, dok mu je lice bilo nepom ino kao u statue.
Brzinom od osam deset milja na as projurio je beivot
nim, pustim bulevarom iju je tiinu samo za kratko
naruila buka njegovog motora.
Stvari bujaju i rastu u prirodi i polako je zaposedaju,
pade mu na pam et dok je trom o koraao travnatom
stazom na groblju. Trava je bila toliko visoka da se
povijala pod vlastitom teinom i pucketala pod njegovim
tekim cipelama. Nije se uo nikakav zvuk izuzev bata
njegovih koraka i poja ptica koji je sada izgledao sasvim
bezoseajan. Nekada sam mislio da ptice pevaju zato to
je na svetu sve kako treba, prom rm lja u sebi R obert Nevil.
Sada znam da nisam bio u pravu. One pevaju zato to ne
shvataju stvari.
Vozio je dobrih est milja, sa papuicom za gas na
podu, pre no to mu je postalo jasno kuda ide. Bilo je
udno na koji su mu nain mozak i telo uklonili ovaj sm er
iz svesti. Jedino je bio svestan da je m am uran, neraspoloen i da mora da ode iz kue. Ni na kraj pam eti mu nije
padalo da je krenuo u posetu Virdiniji. Pa ipak, on je
nepogreivo vozio u tom pravcu, i to to je bre mogao.
Parkirao je kola uz plonik i uao kroz rasklim atanu
kapiju, uputivi se odlunim korakom preko gustog
travnjaka.

29
Koliko ve ima od kada je poslednji put bio ovde?
M ora da je prolo najm anje meseca dana. Bilo mu je ao
to nije poneo cvee, ali kako je to mogao da uini, kada
je tek pred kapijom shvatio kuda je krenuo.
Usne mu se skupie pod iznenadnom plimom starog
bola. Zato nije mogao i Keti da donese ovde? Zato je
tako slepo sluao one budale i njihova glupa pravila za
vreme zaraze. D a je bar sada ovde pored svoje majke. Ne
poinji ponovo, prekorio je sebe.
Pribliavajui se kapeli, trgao se kada je prim etio da su
elina vrata odkrinuta. O h, ne, pomisli. Potrao je kroz
vlanu travu. Ako su je se doepali, zapaliu itav grad.
Tako mi Boga! Spaliu ga do tem elja ako su je samo
dotakli!
Naglo je otvorio vrata koja se odbie o zid uz upalj,
jeav zvuk. Pogled mu se m unjevito upravi prem a kam e
nom postolju na kome se nalazio zatvoren koveg.
Napetost minu; ponovo je povratio dah. I dalje je stajao
nedirnut. A zatim mu pogled skliznu na sklupano telo
oveka koji je leao na hladnom podu u jednom uglu
kapele.
Sa uzvikom besa R obert Nevil prie telu, zgrabi oveka
za kragnu i poe da ga vue po podu. Kada je doao do
vrata, podie telo i silovito ga izbaci na travu. Trup se
okrenu na lea, a bledo lice uprave se ka nebu.
R obert Nevil se vrati u kapelu, dok su mu se grudi brzo
dizale i sputale. Zatim je zatvorio oi i stajao nepom ino
neko vreme sa dlanovima koji su poivali na poklopcu
kovega. Ovde sam, pomisli. Vratio sam se, Sea li me
se?
Izbacio je napolje cvee koje je doneo poslednji put i
oistio kapelu od lia koje je vetar uneo kroz odkrinuta
vrata. Zatim je seo pored kovega i priljubio elo uz hlad
ni metal. Tiina ga je obavila svojim hladnim i nenim
rukama.
Kada bih sada mogao da umrem, pomisli; mirno, blago
bez napora i muke. Kada bih mogao da budem sa njom.
Kada bih samo sm eo da verujem da u jednom ponovo
biti sa njom.
Prsti mu se polako skupie u aci i glava mu klonu na
grudi.
Virdinija. Uzmi me kod sebe.
Kristalno bistra suza kanu na njegovu nepokretnu
ruku . . .
Nije imao pojm a koliko je ve ovde. Posle izvesnog
vrem ena ak i najdublja tuga poinja da bledi, najdublji
oaj gubi poetnu otrinu. Bievani uvek na kraju ogugla
na bi.

30
On se podie u uspravan poloaj. I dalje sam iv,
pomisli sa setom ; srce mi jo kuca, krv mi tee venama,
telo, miii i tkiva su ivi ali sve je to bez ikakve svrhe.
Stajao je jo jedan trenutak gledajui u koveg, a zatim
se okrenu i sa uzdahom izie, paljivo zatvarajui vrata
kao da je eleo da je ne uznemiri u snu.
Sasvim je zaboravio na oveka. G otovo da se sapleo o
njega izlazei iz kapele. Prom rm ljao je neku kletvu dok ea
je zaobilazio.
A onda se iznenada tre.
ta je ovo? Pogledao je sa nevericom prem a oveku.
On je bio mrtav. Stvarno mrtav. Ali kako je to mogue?
Prom ena se dogodila tako brzo; ovaj ovek je ve izgledao
i zaudarao kao da je mrtav danima.
Mozak je poeo grozniavo da mu radi. Neto je ubilo
vam pira; neto veoma neobino. Srce je bilo netaknuto
nije bilo ni traga od belog luka, pa ipak
Smrt je oigledno bila nenasilna. Pa naravno svetlost
dana! Oseao se kao potpuni idiot. itavih pet meseci je
znao razlog zbog koga oni ostaju unutra preko dana, a
uopste mu nije polo za rukom da povee stvari. Zatvorio
je oi, proklinjui vlastitu nedomiljatost.
Sunevi zraci: infracrveni i ultraljubiasti. Mora da su
oni po sredi. Ali zato? Do avola, kada bi m akar neto
znao o uticaju sunevih zraka na ljudski organizam.
A onda mu na pam et pade jo neto. Ovaj ovek bio je
pravi vampir; ivi mrtvac. Da li bi suneva svetlost imala
istog uticaja i na sve vampire koji su jo ivi?
Uzbuenje koje ve nije osetio mesecima nagna ga da
potri prem a kam ionetu.
Kada su se vrata sa treskom zatvorila iza njega, zapitao
se da li bi moda trebalo da ukloni mrtvaca. Da li e telo
privui ostale, da li e oni oskrnaviti kapelu? Ne, sigurno
se nee pribliiti kovegu; on je bio osiguran belim lukom.
Osim toga, ovekova krv bila je sada mrtva
Ponovo mu je tok misli prekinuo iznenadni zakljuak.
Sunevi zraci su sigurno uinili neto sa njegovom krvlju!
A ta ako su sve stvari u nekoj vezi sa krvlju? Beli iuk,
krst, ogledalo, kolac, suneva svetlost, zemlja u kojoj neki
od njih poivaju. Nije mu bilo jasno, kako, a li. ..
M orae m nogo toga da proita, dosta stvari da proveri.
Moda je to ono to mu je bilo potrebno. O davno je ve
planirao da to malo proui ali je kasnije zaboravio na celu
stvar. Sada mu je ova zamisao ponovo dala podstreka.
Upalio je m otor i brzo krenuo ulicom. Kada je stigao u
stam beni kvart, zaustavio je kola ispred prve kue.
Pourio je stazom do ulaznih vrata, ali su ona bila
zakljuana. Kako nije mogao da provali unutra, pojurio je

31
do sledee kue, obrecnuvi se nestrpljivo. Ovoga puta
vrata su bila otkljuana i on protra kroz predsoblje do
zamraene trpezarije, a zatim se brzo pope uz stepenice,
presvuene tepihom , preskaui po dve odjednom .
enu je pronaao u spavaoj sobi. Bez oklevanja, on
stre pokriva sa nje i zgrabi je za zglavke na rukama.
Kada joj je svalio telo na pod ona muklo zakrklja. Dok ju
je vukao kroz hodnik i niz stepenice iz njenog grla
razlegali su se prigueni zvuci.
Nalazili su se u trpezariji kada je poela da se mie.
Ruke joj se vrsto obavie oko njegovih zglobova, a telo
poe da se izvija i trza. Oi su joj i dalje bile zatvorene, ali
je buno dahtala i mrmljala, pokuavajui da mu se istrgne
i ruku. Njeni crni nokti zarie mu se u meso. On tre
ruku sa ljutitim uzvikom i nastavi da je vue kroz kuu za
kosu. D a je sm atrao ove ljude iole slinim sebi, verovatno
bi osetio griu savesti zbog svega ovoga; ali okolnosti su
bile takve da je on sasvim prenebregao saaljenje. Osim
toga, sada je bio i ponesen strau da izvri opit, tako da
nije primeivao nita drugo.
Pa ipak, stresao se kada je zauo prodoran krik uasa
koji je ona ispustila kada ju je izvukao na plonik.
Bespom ono se izvijala na trotoaru, sa rukam a koje su
se grile i skupljale, dok joj se na usnam a pomaljale
crvene pege. R obert Nevil ju je netrem ice posm atrao.
Jabuica mu zaigra u grlu. eleo je da ga obuzme
oseanje nem ilosrdne brutalnosti. Pa ipak, ugrizao se za
usnu dok ju je posm atrao. U redu, vidim da pati
pokuao je da umiri savest ali ona je jedna od njih i
sigurno bi me rado ubila kada bi joj se ukazala prilika.
Stvari m oraju tako da se postave; to je jedini nain.
Stisnutih zuba, on je nepom ino stajao i posm atrao je
kako umire.
Posle nekoliko m inuta ena je prestala da se kree i
krklja, a ruke joj beivotno klonue na asfalt poput belih
latica. R obert Nevil kleknu i opipa joj puls. Nita nije
osetio pod prstima. Telo joj je ve poelo da se hladi.
On se uspravi sa smekom na usnama. Znai, istina je.
Kolci mu vie nisu potrebni. Posle dugo vrem ena najzad je
pronaao bolji nain.
A onda mu najednom zastade dah. Kako moe da bude
siguran da je ona stvarno m rtva? Kako to da sazna pre
zalaska sunca?
Ova pom isao ispunila ga je nemonim besom. Zato
svako novo pitanje obesnai prethodni odgovor?
Poeo je podrobnije da razmilja o tome dok je ispijao
konzervu soka od paradajza koju je uzeo iz oblinje
samoposluge.

32
Kako da sazna? Nikako nije mogao da ostane pored
ene do sumraka.
Povedi je sa sobom, budalo.
Oi mu se ponovo zaklopie i on oseti kako mu telom
prostruja talas nezadovoljstva. Danas mu nije polo
za rukom da uoi nijedan oigledan odgovor. Sada e
morati da se vrati natrag i da je nae, ali vie nije znao
gde se kua tano nalazi.
Ukljuio je m otor i izaao iz parkiralita, bacivi pogled
na asovnik. Tri sata. Ima dovoljno vrem ena da se vrati
pre no to oni dou. Pritisnuo je papuicu za gas i
kam ionet jurnu bre.
Bilo mu je potrebno pola asa da pronae kuu. ena
je i dalje leala na ploniku u istom poloaju. Navukavi
rukavice, Nevil spusti zadnja vrata kam ioneta, a zatim
krenu prem a telu. Dok je prilazio pogled mu skliznu niz
njene obline. Dosta, ne poinji ponovo, za ime boga.
Dovukao je enu do kam ioneta i utovario je u zadnji
deo. Zatim je zatvorio vrata i skinuo rukavice. Uavi u
kabinu, bacio je pogled na asovnik. Tri sata. Ima dovoljno
vrem ena d a . . .
Protresao je sat i prislonio ga uz uho. Srce mu bre
zakuca.
asovnik je stao.

Prsti su mu drhtali dok je okretao kontaktni klju.


G revito je epao rukam a volan i otro zaokrenuo u
mestu, a zatim to je bre mogao bez zastajanja krenuo
prem a Gardeni.
Kakva je budala bio! Sigurno je utroio itav sat dok je
stigao do groblja. Zatim je nekoliko asova proveo u
kapeli. A onda je otiao po enu, svratio u samoposlugu,
ispio sok od paradajza i ponovo se vratio po enu.
Koliko li ima sati?
Budalo! m arci ga podioe uz kimu pri pomisli na
ono to ga moda eka kod kue. O h, boe, pa i vrata
garae su ostala otvorena! Benzin, oprem a, generator!
Knedla mu zastade u grlu i on nalee na papuicu za gas
do poda. Mali kamion poskoi, igla na bezinom etru
zatitra, a zatim poe brzo da se uspinje od ezdeset pet,
preko sedam deset, sve do sedasm deset pet. ta ako ga ve
ekaju? Kako onda da ue u kuu.
Pokuao je da se pribere. Ne sme da dozvoli da ga
obuzm e panika. T reba da sauva hladnokrvnost. U kuu
m ora da svaki nain. Ne brini, ui e ve nekako, poe da
govori sam sebi. Ali i dalje nije shvatao kako.
Provukao je nervozno rukom kroz kosu. Ba sam se u
lep sos uvalio, pomisli zlovoljno. Sve ovo radi da bi
spasao ivot, a onda, jednoga dana, jednostavno se ne
vrati na vreme. Dosta! Iznenada je osetio plimu sam oprekora. Bio je u stanju da se ubije zato to je zaboravio
sino da navije sat. Uostalom , zato bih to ja uinio, pade
mu na um, kada e njima i onako biti drago da to urade za
mene. A onda je shvatio da je veoma gladan. O no malo
konzerviranog mesa koje je pojeo sa sokom od paradajza
samo mu je jo povealo apetit.
U tihle ulice prom icale su sa obe strane, a on se
neprestano osvrtao ne bi li opazio nekog od njih kako se
pojavljuje na vratim a kue. Izglealo je kao da se ve
sputa sum rak, ali je to isto tako mogla da bude i
uobrazilja. Nemogue da je toliko kasno.
U pravo je stigao do raskrsnice Vestern i Kompton
bulevara kada je prim etio oveka kako istrava iz jedne
zgrade i vie za njim. Srce mu je gotovo stalo u grudima

34
kada je uo stravian urlik koji se prodorno razlegao
pustim bulevarom.
Kamion nije mogao da ide bre. N ajednom mu se uini
kako e svakog trenutka otpasti jedan toak na kolima,
koja e se zatim zaneti, preleteti preko trotoara i tresnuti
o kuu. Usne poee da mu podrhtavaju i on ih vrsto
stisnu kako bih ih ukrotio. O setio je kako ruke za
volanom poinju da mu se koe.
Kada je doao do ugla ulice Kilmaron m orao je da
uspori. Krajikom oka prim etio je jednog oveka kako
izlee iz kue i ustrem ljunje se ka kolima.
Kada je uz kripu tokova zaokrenuo za ugao, vie nije
mogao da obuzda jezu. Svi su ga ve ekali pred kuom.
Uzvik nem onog uasa ote mu se iz grla. Nije eleo da
umre. Moda je razmiljao o tom e, ali nipoto nije hteo da
se dogodi na ovakav nain.
Video je kako okreu svoja beskrvna lica prem a zvuku
m otora. Nekoliko njih istralo je iz otvorene garae; zubi
mu se stisnue u nemonom besu. Kako je to bio glup i
bezuman nain da se um re. A onda su u irokom frontu
potrali preko ulice u pravcu kam ioneta. Najednom
postade jasno da nema govora o zaustavljanju. Pritisnuo je
papuicu za gas i trenutak kasnije auto ulete meu njih,
odbacivi trojicu u vis kao kegle. O setio je kako se kola
zatresoe od tupog udarca u tela. Njihova iskeena bleda
lica prom aknue pored prozora, dok su mu jezivi krici
ledili krv.
A onda ih je video u retrovizoru kako neum orno kreu
za njim u poteru. Iznenada mu na um pade jedna ideja i
istog trenutka on poe da usporava sve dok brzina nije
pala na dvadeset milja na as.
Bacio je pogled unazad i ugledao ih kako jure; spazio je
njihova avetinjski bela lica kako se brzo pribliavaju sa
oima uprtim u kam ionet, u njega.
A onda se iznenada tre kada se u neposrednoj blizini
razlee jedan prodoran urlik; okrenuvi munjevito glavu,
prim etio je izbezumljeno lice Bena Kortm ana tik uz
kamionet.
Noga mu instiktivno nalee na papuicu za gas, ali mu
druga skliznu sa kvaila i uz nagli trzaj kola poskoie i
m otor se ugasi.
Poeo je da ga obliva hladan znoj dok je grozniavo
pokuvao da pritisne starter. Kande Bena Kortm ana
ustremie se ka njemu.
Sa krikom uasa on odgurnu bledu ruku.
Nevile, Nevile!"
Ben Kortman posegnu jo jednom za njegovim vratom.
Nevil odgurnu ruke hladne poput ledenih kleta i ponovo

35
pokua da upali m otor, dok mu se itavo telo bespom ono
treslo. Spolja je dopirala unezverena vika ostalih koji su se
brzo primicali kamionetu.
U trenutku kada su ga dugi nokti Bena Kortm ana
zagrebali po obrazim a, m otor poe ponovo da prede.
N evile!
Bol ga nagna da stisne prste u pesnicu i on silovito
tresnu Bena Kortm ana u lice. Kortm an se kao pokoen
srui na plonik; istog trenutka kola krenue, poveavajui
naglo brzinu. Jedan drugi je uspeo da ga sustigne i da se
uhvati za zadnji deo kola. Za trenutak je visio pozadi i
Robert Nevil ugleda njegovo pepeljasto lice kako se
poudno ceri kroz stranji prozor. On potera kam ionet
preko ivice plonika, napravivi nekoliko otrih zaokreta, i
ovek otpade. Poleteo je preko travnjaka, sa rukam a
ispred sebe, i estoko tresnuo o zid kue.
Srce R oberta Nevila kucalo je tako brzo da je izgledalo
da e mu izbiti iz grudi. Oseao je kako gubi dah dok mu
je telo bilo obam rlo i hladno. Na licu je imao krvave
ogrebotine, ali nije bilo bola. Mahinalnim pokretom ruke
on obrisa obraz.
Na uglu ulice brzo je skrenuo desno. Nije skidao pogled
sa retrovizora, ali je paljivo m otrio i napred. Proao je
kratak blok do ulice Hejs, a zatim opet skrenuo desno. ta
ako su oni poli preicom i prepreili mu put?
Malo je usporio dok ih nije ugledao kako se, uralajui
pom aljaju iza ugla ulice kao opor vukova. Zatim ponovo
pritisnu papuicu za gas. Uzdao se u to da ga svi prate. Da
li je neko moda prozreo njegovu nam eru?
Vie nije skidao nogu sa papuice za gas i blokovi
poenje munjevito da promiu jedan za drugim. Z aokre
nuo je za ugao brzinom od pedeset milja na sat, a kada je
ugledao ulicu Kimaron ponovo skrenuo desno.
Dah mu zastade u grudima. Na travnjaku pred njego
vom kuom nije bilo nikoga. Jo nije sve izgubljeno.
Morau da rtvujem kam ionet, pomisli; nije bilo vremena
da ga smesti u garau.
Priterao je kam ionet uz trotoar i otvorio vrata. Kada je
obiao kola. zauo je graju koja se pribliavala iza ugla
ulice. Nadao se da e imati vrem ena da zakljua garau.
Ako mu to ne bude polo za rukom , oni bi mogli da unite
generator; oigledno je da jo nisu stigli da to uine.
Zakoraio je urno prem a garai.
,,Nevile!
Sa uasom se trgao natrag, ugledavi Kortm ana kako se
pomalja iz m raka garae.
Kortm an se svom estinom baci na njega i gotovo ga
obori na zemlju. O setio je kako mu se hladne snane

36
ruke obavijaju oko vrata i neprijatan sm rad zapahnu mu
lice. Guajui se, polako su se primicali ploniku, dok su
se beli kutnjaci ustremljivali prem a vratu R oberta Nevila.
On m unjevito oslobodi svoju desnu pesnicu i tresnu
Kortm ana po grlu. uo je kako neto pucketa u vratu
vampira. Na uglu bloka potera je poela da se pojavljuje,
besno viui.
estokim pokretom R obert Nevil zgrabi K ortm ana za
dugu masnu kosu i poe da ga vue prem a ulici.
Obnevideo od besa i straha stade da mu udara glavu o
ivicu kam ioneta.
A onda se tre i baci brz pogled niz ulicu. Kasno je za
garau! Pojurio je iza kue i stigao do trema.
Pred vratim a preneraeno zastade. O h, Boe, kljuevi!
U nezvereno se okrenuvi, on pojuri natrag prem a
kolima. Kortm an se krkljajui pridizao i Nevil ga u
prolazu utnu vrhom cipele u bledo lice. V am pir se
ponovo srui na trotoar. U leteo je u kola i izvukao
kljueve iz m otora.
U trenutku kada je izlazio iz kam ioneta najbri progo
nitelj ga sustie i baci se na njega.
On se tre natrag na sedite; saplevi mu se o noge,
vampir izgubi ravnoteu i svom teinom tresnu na asfalt.
Nevil hitro iskoi, pojuri preko travnjaka i zadihano stie
do trem a.
M orao je da zastane za trenutak kako bi pronaao
odgovarajui klju, to je bilo dovoljno da ga sustigne
drugi progonitelj. Vam pir se baci na Nevila i obojica
udarie o zid kue. Ponovo je osetio na sebi vreo,
krvoedni dah, dok su razjapljena usta posezala za
njegovim vratom. Zario je koleno u vampirove monice, a
zatim, oslonivi se o kuu, visoko podie nogu i udari ga u
lice; vampir se zanese i pade na drugoga koji je upravo
pristizao preko travnjaka.
Nevil grevito uvue klju i otvori vrata. M unjevito je
skliznuo unutra i okrenuo se da ih zatvori. M eutim, pre
no to mu je uspelo, jedna ruka se promoli kroz otvor. On
nalee na vrata svom snagom sve dok nije uo kako kosti
prskaju; zatim ih odkrinu, izbaci slomljenu ruku napolje i
estoko ih zatvori. Drhtavim rukam a uglavio je drveni
podupira.
Lagano je skliznuo na pod i legao na lea. ostao je
nepomian u m raku, dok su mu se grudi dizale i sputale,
a ruke i noge nem ono poivale na tepihu. Oni su napolje
urlali i gruvali o vrata, uzvikujui njegovo ime na vrhuncu
m ahnitog besa. Sa svih strana su na kuu letele cigle i
kamenice propraene jezivim kricima i kletvama. On je
leao zatvorenih oiju i odsutno sluao svu ovu graju.

37
Posle nekog vrem ena podigao se i krenuo prem a baru.
Sipajui viski, obilato ga je razlivao po tepihu. Drhtei
kao prut ispio je na duak celu au, pridravajui se
jednom rukom za ivicu anka kako bi olakao teret svojim
nesigurnim nogama. Oseao je kako mu je dua gotovo u
nosu, dok su mu se ruke nekontrolisano tresle.
Toplina viskija uskoro mu se razlila po utrobi i
preplavila celo telo. Disanje mu je polako postajalo
norm alno, a plua su prestala da se nadim aju.
Trgao se kada je spolja zauo tresak velike lomljave.
Priao je pijunki i pogledao kroz nju.. Zubi mu se
stisnue i obuze ga plima besa kada je video kam ionet
prevrnut na bok i oferajbnu razbijenu u param parad.
Jedni su otvorili poklopac m otora i poeli kamenicam a da
unitavaju mainu, dok su ostali razvaljivali karoseriju
m ahnitim udarcima. Posmatrajui ovaj prizor, Nevil oseti
kako ga obuzim a talas oajanja i preplavljuje poput neke
tople kiseline; nem ute kletve poee da mu se slivaju iz
grla, dok su mu se prsti skupljali u blede pesnice.
Naglo se okrenuvi, on prie lampi i pokua da je
ukljui. Ali svetla nije bilo. Opsovavi, on odjuri u
kuhinju. Ni tednjak nije radio. Poeo je da tri iz jedne
mrane prostorije u drugu. Friider je bio iskljuen, tako
da je sva hrana mogla da se pokvari. Njegov dom je sada
bio mrtva kua.
Bes prasnu u njemu. Dosta!
Grozniavim prstim a poeo je da pretura po pisaem
stolu sve dok nije napipao napunjene pitolje.
Proavi kroz mranu dnevnu sobu, on ukloni gredu sa
vrata koja uz tup zvuk pade na pod. Napolju se graja
pojaala kada su uli kako se vrata otvaraju. Dolazim,
gadijo! , vikao je u sebi.
Naglo je povukao vrata i najbliem ispalio m etak u lice.
Vam pir se zatetura preko trem a; u istom trenutku, dve
ene sa blatnjavim, pohabanim haljinam a ustremie svoje
bele ruke ka njegovom vratu. Video je kako im se tela
povijaju i gre pogoena hicima, a zatim ih odgum u i
otvori paljbu tam o gde je masa bila najbrojnija. Oseao je
kako mu se krv ponovo vraa u lice.
Pucao je dok nije ispraznio oba pitolja. Zatim je
m ahnito poeo da ih udara rukam a i nogama, sve dok
jedan od onih koje je pogodio nije ustao i krenuo prem a
njemu. Kada su mu istrgli pitolje iz ruku, on pree na
udarce pesnicam a i laktovima, koristei pri tom glavu i
teke cipele kad god bi se za to ukazala prilika.
Tek kada je osetio uasan bol od uboda u ram e nekim
otrim predm etom , shvatio je sve ovo to radi nerazum no
i beznadeno. Odgurnuvi od sebe dve ene, on se povue

38
prem a vratima. Neije ruke mu se sklopie oko vrata. On
se naglo nae napred, zgrabi oveka oko pasa i baci ga
preko glave meu ostale. Zatim stade na prag, osloni se
rukam a na dovratak i poe da deli udarce nogama,
odbacujui napadae na sve strane.
A onda, pre no to su uspeli da ga ponovo epaju, on
im zalupi vrata pred nosem, zakljua ih, stavi rezu i vrati
teku gredu na svoje mesto.
O stao je nepom ino neko vreme u hladnoj tami kue,
sluajui besomunu vrisku vampira.
Stajao je naspram zida, udarajui polako i slabano o
tapiseriju, dok su mu se suze slivale niz neobrijane
obraze, a krvave ruke podrhtavale u bolu. Sve je propalo,
sve.
V irdinija! , zajecao je kao izgubljeno, zastraeno
dete. Virdinija! Virdinija!

U kui je, konano, ponovo moglo da se ivi.


ak moda i bolje nego ranije, poto je za instaliranje
zvune izolacije utroio itava tri dana. Sada su mogli da
urlaju i vuu do mile volje, ali ih on vie nije uo. Posebno
mu je bilo drago to vie nee sluati glas Bena Kortmana.
Za sve mu je to bilo potrebno dosta vrem ena i truda.
Pre svega m orao je da pronae nova kola umesto potpuno
unitenog kam ioneta. Bilo je to m nogo tei posao nego to
je oekivao.
O tiao je ak do Santa Monike gde se nalazila najblia
Vilisova prodavnica za koju je znao. Vilisovi kamioneti bili
su jedini sa kojima je imao iskustva, a sada nije bilo
vremena za eksperim entisanje. poto nije mogao peke do
Sante M onike,m orao je da upotrebi jedna od mnogih kola
koja su se nalazila u susedstvu. Meutim, gotovo sva su
bila pokvarena iz ovog ili onog razloga; istroene baterije,
neispravna pum pa za gorivo, prazan rezervoar, probuene
gume.
Konano, u jednoj garai udaljenoj oko milju od
njegove kue, pronaao je autom obil iji je m otor mogao
da upali. Njime se brzo prebacio do Santa Monike po novi
kam ionet. Prom enio je baterije, napunio rezervoar benzi
nom, poneo rezervno gorivo i vratio se kui. Stigao je
jedan sat pre zalaska sunca.
G reke mu se vie nisu dogaale.
Sreom, generator nije bio tee oteen. Vampiri
oigledno nisu shvatili njegov znaaj tako da su iupali
samo jednu icu i razbili nekoliko osiguraa. On je sve
opravio sledeeg jutra posle napada i tako sauvao zalihe
hrane od kvarenja. Bio im je zahvalan na neznanju, poto
je bilo sasvim sigurno da se vie nigde ne moe nai
neukvarena hrana, s obzirom da hladnjaci nisu radili bez
elektrine struje.
Osim toga, m orao je da opravi garau i da poisti
ostatak razbijenih sijalica, osiguraa, vodovoda, klinova,
lepila, rezervnih delova m otora i jedne kutije sa semenjem
koju je tu stavio nekada davno. Jedino je m orao da
zameni mainu za pranje vea koja se vie nije mogla
opraviti. Najtei posao je bio uklanjanje razlivenog benzi

40
na koji su oni prosuli iz kante. To im nije bila loa ideja
to su rasuli benzin, pomisli on ljutito.
U kui je m orao da zamalterie oguljene zidove, a zatim
je zakrpljena mesta prekrio novom tapiserijom , to je
prostoriji dalo sveiji izgled.
Kad je jednom zapoeo da radi, nastavio je da uiva u
poslu. Bio je to nain da zaboravi neke stvari, da isprazni
nagomilanu i uzburkanu energiju u sebi. Osim toga, rad je
odagnao jednolinost obinih dana: uklanjanje tela, opravke na spoljnem delu kue, postavljanje belog luka.
Nije mnogo pio u to vreme, a ponekad bi po itav dan
proveo bez i jedne aice viskija; dolo je ak do toga da
su mu redovne veernje doze sluile pre kao sredstvo za
uspavljivanje nego pribeite u koje se sklanjao da
zaboravi na sve oko sebe. Poboljao mu se i apetit, tako
da se ugojio etiri kilograma, to se najbolje primeivalo
oko stom aka. Polazilo mu je za rukom da spava nou
umornim snom bez snova.
Jednog dana se ak nosio milju da se preseli u neki
raskoan hotel. Ali pomisao na sav posao koji ga eka oko
toga uinila je da odustane. Ne, sasvim mu je bilo dobro u
ovoj kui.
Sedeo je u trpezariji, sluajui M ocartovu Jupiterovu
sim foniju , i razmiljao kako i gde da zapone istrai
vanje.
Znao je svega nekoliko pojedinosti, ali to su bila samo
spoljnja znam enja sutine stvari. Odgovor je bio skriven u
neem drugom. Moda je to bilo neka injenica koje je
bio svestan, ali je nije razum evao na pravi nain, neka
jednostavna oiglednost za koju jo nije naao mesta u
elom mozaiku.
Ali ta je to?
Sedeo je nepom ino u stolici, drei meu prstima
oznojenu au, dok mu je pogled poivao na tapiseriji.
Prizor je bio iz Kanade; duboke severne ume, pune
tajanstvenih zelenih senki, lisnate i kronjevite, ispunjene
tekim mirom prirode u koju ovek jo nije kroio. Zurio
je u beum nu zelenu divljinu i razmiljao.
Moda treba da se vrati. Moda se odgovor nalazi u
prolosti, u nekom skrovitom uglu seanja. Vrati se tamo,
pomisli u sebi, vrati se.
Povratak je doneo sa sobom bol i setu.
Nova pranjava oluja podigla se preko noi. Visoko
gore, kovitlaci vetra zasipali su kuu nanosima peska,
uvlaei zrnca unutra kroz pukotine i pore oko vrata i
prozora, i ostavljajui tanak sloj praine po ravnim
povrinam a nam etaja. Na njihovoj postelji je izgledala

41
kao fini prah koji im se zadravao u kosi, hvatao na
obrvam a i ispod noktiju, i zaepljivao pore na koi.
P robdeo je pola noi pokuavajui da razazna zvuk
Virdinijinog priguenog disanja. Ali od fijukanja i urlanja
vetra nije mogao nita da se uje. Za trenutak, negde na
granici izmeu sna i jave, zastraila ga je pom isao da celu
kuu pretvaraju u pesak neki ogrom ni tokovi, slamajui
njenu konstrukciju izmeu dve udovino velike povrine
uz jezgrovito praskanje.
Nikako mu nije polazilo za rukom da se navikne na
peane oluje. Oduvek ga je podilazila jeza od kripavog
drobljenja zrnaca peska. O luje nisu dolazile u pravilnim
razmacima kojima bi se on prilagodio. Kad god bi se
podigle, on je providio besanu, turobnu no, a sledee
ju tro doekivao sav izlomljen i neispavan. Sada je jo
m orao da se brine i o Virdiniji.
Bilo je oko etiri kada se probudio iz nem irnog polusna
i prim etio da je oluja prestala. Kontrast je uinio da tiina
neprijatno odjekuje u njegovim uima.
Kada se pridigao da ispravi zguvanu pidamu, prim etio
je da je Virdinija budna. Leala je na leima i netremice
zurila u tavanicu.
ta ti je ? prom rm lja on sanjivo.
O na ne odgovori nita.
D uo?
Oi joj polako skrenue u pravcu njega.
N ita , ree. Spavaj.
K ako se osea?
Isto .
,,O h.
N ekoliko trenutaka paljivo ju je posm atrao.
D o b ro , ree on najzad. Zatim se okrenuo na stranu i
zatvorio oi.
Budilnik se oglasio u pola sedam. O bino bi ga
Virdinija zaustavljala, ali kao to ovoga puta nije uinila,
on se nae preko njenog nepokretnog tela i prekide
zvonjavu. O na je i dalje leala na leima i gledala uvis.
Sta ti je ? , upita on zabrinuto.
O na ga pogleda i odm ahnu glavom na jastuku.
N e znam , ree. N e mogu da spavam .
Z ato ?
O na slegnu ramenima.
Jo se osea slabo? , upita je on.
Pokuala je da se uspravi, ali joj to nije polo za rukom .
Budi mirna, duo , ree on. N e mii se. Stavio je
ruku na njeno elo. N em a vatru ree joj.
N e oseam se bolesno , reo ona. S am o ... um orno.
B leda si.

42
Znam . Izgledam kao duh.
O stani u krevetu , ree on.
Ali ona je ve ustajala.
N eu da se razm azim , ree ona. H ajde, obuci se. Ne
brini za m ene.
Nije trebalo da ustaje ako se osea loe, duo.
O na ga potapa po ruci i osm ehnu se.
Sve e biti u redu , ree. Samo se ti sprem aj.
Dok se brijao, uo je bat njenih papua iz hodnika
pored kupatila. O tvorio je vrata i ugledao je kako prolazi
sasvim polako kroz trpezariju, dok joj se telo malo
povodilo u stranu. V ratio se u kupatilo, zabrinuto odm a
hujui glavom. Trebalo je da ostane u k re v etu ^
itava povrina kade bila je prekrivena sivom prai
nom. Ta avolska stvar uvukla se svuda. Zbog nje je bio
prim oran da podigne veo preko Ketinog kreveta koji joj je
titio lice od praine. Zakucao je dva kraja vela za oblinji
zid, a druga dva privrstio za ram kreveta.
Nije se dobro obrijao, poto je ak i u sapunici bilo
zrnaca peska; ali nije bilo vrem ena za novo brijanje.
Isprao je lice, a zatim izvadio ist pekir iz orm aria u
hodniku i obrisao se.
Pre no to je otiao u spavau sobu da se obue, bacio
je pogled u Ketinu sobu. Jo je spavala, sa malom plavom
glavom koja je nepom ino poivala na jastuku, i rumenim
obrazima. Povukao je prstom preko vela i na koi mu
ostade sloj praine. Nezadovoljno odmahnuvi glavom, on
izie iz sobe.
Jedva ekam da ove proklete oluje prestanu , ree
dok je ulazio u kuhinju deset m inuta kasnije Siguran
sa m . . . Nije dovrio misao. Ona se obino nalazila uz
tednjak, priprem ajui mu jaja, francuski dvopek, palain
ke, ili kuvajui kafu. Danas je sedela za stolom. Voda za
kafu vrila je na tednjaku, ali se nita drugo nije
pripremalo.
D raga, ako se ne osea dobro, vrati se u postelju ,
ree joj. M ogu i sam da pripremim doruak.
D obro mi je , ree ona. Sam o se odm aram . ao mi
je. Sada u da ti isprim ja ja .
N em oj , ree on. M ogu i sam ." O tiao je do friidera
i otvorio ga.
V oleo bih da znam ta se to deava , ree ona. Pola
ljudi u bloku je bolesno, a rekao si da je sa posla odsutno
jo vie sveta.
M oda je u pitanju neki virus* ree on.
O na odm ahnu glavom. Ne znam .
Pored ovih oluja, kom araca i opte zaraze ivot se
oveku brzo smui , ree on, sipajui sok od pom arande

43
iz boce. Poelo je da se pria i o avolu. Izvukao je crno
zrnce praine iz ae u koju je sipao sok.
Pitam se kako li je sam o dospelo u friider , ree on
ljutito.
Ja neu, B obe , ree ona.
Nee sok od pom orande?
N eu.
Prijae ti.
N e, hvala, dragi , ree ona, pokuavajui da se
osmehne.
On je odloio bocu i seo naspram nje sa aom u ruci.
N ita te ne boli? , upita on. N em a glavobolju ili
neto drugo?
O na lagano odm ahnu glavom.
V olela bih da znam ta je to sa m nom , ree ona.
Pozovi doktora Baa danas."
H ou , ree ona, pokuavajui da ustane. On poloi
svoje ruke na njene.
N e, ne, duo, nemoj da ustaje ree.
Ali zbog ega se ovako oseam ?
Glas joj je zazvuao srdito. Takva je bila od kada ju je
upoznao. Kada bi se razbolela, to bi je veom a naljutilo.
Bolest joj je smetala. Smatrala ju je nekom vrstom line
uvrede i ponienja.
H odi17, ree on, ustajui. Pom oi u ti da se vrati u
postelju.
N e, hou da ostanem ovde sa tobom 1, ree ona.
V ratiu se u krevet kada Keti ispratim u kolu.
,,U redu. Da li ti je moda neto potrebno?
N ije.
H oe li malo kafe?
O na odm ahnu glavom.
Stvarno e se razboleti ako ne bude jela , ree on.
U opte nisam gladna.
Ispio je sok i ustao da ispri dva jajeta. Razbio ih je o
ivicu m etalnog tiganja i usuo sadrinu preko ve zarum enele slanine. Izvadio je hleb iz kredenca i stavio ga na sto.
Pusti, ja u ga staviti u toster , ree Virdinija. Ti
pripazi n a ... Oh, boe."
ta ti je ?
O na zam ahnu mlakim pokretom ruke ispred lica.
K om arac , ree sa izrazom gaenja na licu.
On m ahnu brzo rukom i vrsto zgnjei insekta meu
dlanovima.
K om ari , ree on. Muve i buve.
T o nije d obro ree Virdinija. Oni raznose bolesti.
Trebalo bi da postavimo mreu oko Ketine postelje.
Znam , znam , ree on, uputivi se prem a tednjaku

44
gde je poeo da obre tiganj kako bi vrela mast sa svih
stranai prelila jaja. U radiu to.
Sprej uopte vie ne pom ae , ree Virdinija.
Stvarno?
N e.
Blagi boe, a u samoposluzi su mi rekli da je to najbolji
koji im aju.
Izruio je jaja u tanjir.
Z aista nee malo kafe? , upita on.
N e, hvala.
Seo je za sto, a ona mu je dodala tost namazan
maslacem.
N adam se da neem o postati rtve superinsekata ,
ree on. Sea li se onih ogromnih skakavaca koje su
pronali u K oloradu?
D a.
M oda se in sek ti. . . kako se kae ta re? M utiraju.
ta to znai?
,,Oh znai da se o n i. . . m enjaju. Veoma brzo. Preskau
po desetak malih evolucionih stepenica i razvijaju se u
pravcima kojima nikada ne bi krenuli da nije b ilo . . .
Z a trentuak, zavladala je tiina.
B om bardovanja? upita ona.
M oda , ree on.
O na takoe izazivaju peane oluje. V erovatno su i
vinovnici mnogih drugih stvari.
Virdinija duboko uzdahnu i odm ahnu glavom.
A kazali su da smo mi dobili ra t", ree ona.
N iko ga nije dobio.
Komari jesu.1
On se osmehnu.
V erovatno ree kratko.
Sedeli su nekoliko trenutaka utei; jedini zvuk koji se
uo u kuhinji bilo je zveketanje viljuke i noa i um koji
je nastajao kada bi olju sputao na tacnu.
Obilazio si Keti noas? , upita ona.
M alopre sam bio kod nje. Ne izgleda loe.
Paljivo ga je posm atrala.
Razm iljala sam, B obe , ree ona. M oda bi najbolje
bilo da poaljemo keti na istok kod tvoje m ajke dok se ja
ne oporavim . Sta ako je ovo zarazno?
Mogli bism o , ree on sumnjiavo ali ako je u pitanju
zaraza, tam o nita nee biti bezbednija nego ovde.
M isli , ree ona. Na licu joj se oitavala zabrinutost.
On slegnu ramenima. N e znam, duo. Jednostavno mi
se ini da je i ovde sigurna. A ko se bolest bude proirila
po bloku, povui emo je iz kole.
Zaustila je da kae neto, ali se zaustavila.

45
,,U redu , ree.
On baci pogled na asovnik.
M oram da pourim .
O na klimnu glavom; Nevil je na brzinu pojeo ostatak
doruka; dok je ispijao olju kafe, ona ga upita da li je
sino kupio novine.
O stavio sam ih u trpezariji", ree joj on.
Im a li neto novo?
N em a. Uvek isto. Svuda se pojavljuje, malo ovde malo
tamo. Nikako ne uspevaju da pronau uzronik .
O na se ugrize za donju usnu.
N iko ne zna ta je to ?
Sumnjam da zna. Do sada bi ve sigurno otkrili."
Ali m ora da postoji neka pretpostavka.
Im a mnogo nagaanja. Ali sva ona nita ne vrede.
ta kau?
On slegnu ramenima. M oe da bude sve. od nam erno
ubaenog bakcila pa na dalje."
Stvarno misli da je to ?
N am erno ubaeni bakcili?
D a ree ona.
R at je zavren , ree on.
B obe", ree ona iznenadno. ..Misli da stvarno treba
da ide na posao."
On se bespom ono osm ehnu.
ta mi drugo preostaje? upita. M oram o da jedem o,
zar n e?
Znam , a li. . .
On prui ruke preko stola i oseti koliko su njene
hladne.
Bie sve u redu, draga , ree.
Jesi li siguran da Keti treba da ide u kolu?
Jesam , ree on Sve dok oni u m inistarstvu ne
odlue da zatvore kole, ne vidim razloga zato bismo ja
zadravali kod kue. O na nije bolesna.
D a, ali sva ta deca u k o li. . .
Mislim da je bolje ovako , ree on. Vee joj se
skupie za trenutak. A onda ree: ,,U redu, ako ti tako
misli."
D a li ti je jo neto potrebno pre no to krenom ?",
upita je.
O na odm ahnu glavom.
N em oj izlaziti danas iz kue", ree joj on. O stani u
postelji
H o u ", ree ona. Idem u krevet im ispratim Keti u
kolu.
Pomilovao ju je po rukam a. Spolja se zaula sirena
autom obila. On brzo ispi kafu i pouri do kupatila da

46
ispere usta. U predsoblju je uzeo sako i skoro trkom iziao
napolje.
Zdravo, draga , ree, poljubivi je u obraz. Budi
d o b ra /
Z d rav o ", ree ona. uvaj se.1
Zakoraio je preko travnjaka, stisnuvi zube kako ne bi
udisao ostatke praine u vazduhu. Oseao je prodoran
miris koji mu je nadraivao nozdrve.
,,B rojtro , ree, ulazei u autom obil i zatvarajui vrata
za sobom.
D obro ju tro 4, uzvrati Ben Kortman.

D estilisano iz A llium sativum, rod Lilacea, koji obuhvata


beli luk, praziluk, crni luk i vlasac. Blede je boje i
prodornog mirisa, sa izvesnim koliinama alil sulfida.
Sastoji se od 64,6% vode, 6,8% belanevina, 0,1% masti,
26,3% ugljenih hidrata, 0,8% vlakana i 1,4% praha .
To je, dakle, ovo. O dm eravao je na desnom dlanu
jednu od ruiastih, smeuranih glavica. Ve ih je itavih
sedam meseci nizao u smrdljive enjeve i veao ih oko
kue, nemajui pri tom ni najm anju ideju zbog ega one
odbijaju vampire. Bilo je krajnje vreme da to ustanovi.
Stavio je glavicu na mali sto. Praziluk, crni luk i vlasac.
Da Ii su i oni efikasni kao beli luk? Stvarno bi se oseao
kao poslednja budala ako se to pokae tanim; bio je
prinuen da se miljama udalji od kue u potrazi za belim
lukom, dok je crnog luka bilo svuda u izobilju.
Izrezao je glavicu u krike i omirisao rezak miris na
irokoj otrici satare.
Dobro, a ta sad? U prolosti nije postojalo nita to bi
mu pomoglo; jedino neproverena pria o insektima
prenosnicim a virusa. Sada je bio siguran da u tome nema
nimalo istine.
Pa ipak, prolost je neto donela; bol zbog seanja.
Svaka prizvana re bila je kao otrica noa koja ga
duboko zaseca. Stare rane ponovo su prokrvarile pri
pomisli na nju. M eutim, konano je m orao da se
zaustavi, zaklopljenih oiju i stisnutih pesnica, i da se vrati
u sadanjost onakvu kakva jeste, a ne da se celim biem
neprestano podaje prolosti. Ali jedino je pie, koje je
odagnavalo sva razmiljanja, moglo da obuzda plimu bola
koju je donosilo seanje.
Nesvesno je zamutio pogledom. U redu, do avola, ree
u sebi, uini neto!
Ponovo se vratio na tekst: voda da li je to? upita
se. Ne, bilo bi smeno; sve stvari sadre vodu u sebi.
Belanevine? Ne. Masti? Ne. Ugljeni hidrati? Ne. Vlakna?
Ne. Prah? Ne. Pa ta onda? K arakteristini miris i ukus
potiu od jedne vrste ulja koje se sastoji uglavnom od alil
sulfida i alil izoticijanata a na koji otpada svega 0,2%
ukupne teine.

48
Moda ovde lei odgovor.
Ponovo je uzeo knjigu. Alil sulfid se dobija zagrevanjem ulja od slaice i potasijum sulfida na tem pera
turi od sto stepeni.
Podigavi pogled sa knjige, zavalio se u naslonjau u
trpezariji i zamiljeno uzdahnuo. G de, do avola, da
pronaem ulje od slaice i potasijum sulfid? O dakle mi
oprem a za eksperim entisanje? Ba lepo, pomisli u sebi.
Prvi korak, i ve si se sapleo.
Nevoljno je ustao i otiao do bara. Ali dok je sipao pie
u asu, neto se prelomi u njemu. Ne, za ime boga, nije
imao nam eru da nastavi ovako kao slepac, da provodi
besmislene i jalove dane sve do starosti ili dok ga neka
nesrea ne savlada. Ili e pronai odgovor, ili e dii ruke
od svega, ukljuujui tu i ivot.
Bacio je pogled na asovnik. D eset i dvadeset pre
podne. Jo ima vremena. urno je otiao do hodnika gde
se nalazio telefonski imenik. Postojalo je jedno takvo
m esto u Inglvudu.
etiri asa kasnije pridigao se sa tezge, protegnuvi
noge; alil sulfid mu se duboko uvukao pod kou, ali je
zato prvi put osetio zadovoljstvo zbog uspeno obavljenog
posla.
Pomalo uzbuen, otrao je do kola, isterao ih na ulicu i
brzo proao kroz podruje koje je ranije oistio i obeleio
proverene kue masnom kredom. Z nao je da je sasvim
mogue da su se neki vampiri ipak provukli u oienu
zonu i da se tu kriju. Ali sada nije imao nimalo vrem e
na za njih.
Poto se parkirao, uao je u jednu kuu i uputio se
pravo u spavau sobu. Tu je leala mlada ena sa
tragovim a zgruane krvi na usnama.
Okrenuvi je na trbuh, Nevil joj podie suknju i zabode
joj inekciju alil sulfida u meku, m esnatu butinu. Zatim ju
je ponovo okrenuo na lea i povukao se jedan korak.
Dobrih pola sata stajao je nepom ino i posm atrao.
Nita se nije dogodilo.
Vie nita ne razume, prostruja mu u svesti. Veam beli
luk oko kue i vampiri bee od njega. A glavni sastojak
belog luka je ulje koje sam ubrizgao ovoj eni. Ali nita se
nije dogodilo.
Do sto avola, ba se nita nije dogodilo. Tresnuo je o
pod boicu i krenuo kui, drhtei od besa i nezadovoljstva.
Pre sum raka, napravio je mali drveni ram i postavio ga na
prednjem travnjaku, a zatim obesio na njega nekoliko
strukova crnog luka. Proveo je potpuno treznu no, poto
ga je pom isao na posao koji ga jo oekuje drala daleko
od boce viskija.

49
Kada je ujutro iziao napolje, video je slomljen drveni
ram.
Krst. Drao je u ruci jedno zlatno raspee koje se
presijavalo na popodnevnom suncu. I ovo je rasterivalo
vampire.
Zato? Da li je postojao logini odgovor, neto to bi
mogao da prihvati, a da se ne oklizne na koru banane
misticizma. Bio je samo jedan nain da se to utvrdi.
Podigao je enu iz kreveta, pokuavajui da se ne obazire
na pitanje koje mu je sinulo u umu: zbog ega uvek bira
ene za eksperim ente? Nije hteo da prizna da je to stvar
njegovog hotiminog izbora. Ova je jednostavno bila prva
na koju je naiao i to je sve. A ta je sa ovekom u
trpezariji, pomisli? Za ime boga! on odm ahnu glavom.
Pa neu je silovati.
H ajde, Nevile, priberi se. eka te posao.
Poeo je da podozreva da mu se neke stvari odve
m otaju po glavi. Jednom e morati ozbiljno da ispita svoju
savest. Sada je to bila samo jo jedna briga vie.
Uostalom , moral je pao sa drutvom. Sada je on imao
svoju vlastitu etiku.
Naao si dobar izgovor, Nevile! Oh, prekini!
Nije mogao da provede celo popodne pored nje. Poto
ju je vezao za stolicu, povukao se u garau i tu neko
vreme sreivao auto. O na je nosila pripijenu crnu haljinu,
a kada bi je gledao kako die videlo se mnogo toga. Dosta
sa tim. Prekini ve je d n o m . . . Bila je to la, znao je, ali
nije mogao da joj se odupre.
Sreom, najzad je i no dola. Zatvorio je garau, vratio
se do kue, zakljuao prednja vrata i postavio teku gredu.
Zatim je priprem io pie i seo na kau naspram ene.
Sa tavanice, tano ispred njenog lica, visio je krst.
U pola sedam ona otvori oi. Dogodilo se to brzo, kao
kod spavaa koga nakon buenja oekuje neki sasvim
odreen posao i koji se ne vraa u svest bunovno i
pospano, ve odsenim i odlunim pokretom , budui da
zna ta ga oekuje narednog dana.
Kada je ugledala krst, munjevito odvrati pogled sa
paninim krikom i telo poe da joj se izvija u stolici.
Z ato se boji? , upita je, zbunjen zvukom svog glasa
koga odavno nije uo.
Oi joj se iznenada upravie ka njemu. On zadrhta od
tog pogleda. Nain na koji su se oi caklile, a jezik palacao
izmeu usana, kao da postoji sam za sebe u ustima; nain
na koji je izvijala telo pokuavajui da mu se priblii;
besno krgutanje koje joj se zauloiz grla slino reanju
psa koji brani kost sve ga je to uasnulo.

50
K rst , ponovi on nervozno. Z ato ga se plai?
Pokuala je da se oslobodi veza. dok su joj se ruke
napinjale du naslona stolice. Ni rei nije izustila; ulo se
sam o hrapavo, isprekidano dahtanje. Telo joj se koprcalo
na stolici, a oi su plam tele u pravcu njega.
K rst! , urliknu on Ijutito.
Skoio je na noge, a boca koju je drao pade i razbi se
po tepihu. Zgrabio je ue napreglim prstim a i prineo joj
krst uz same oi. O na m ahnito tre glavu sa preplaenim
krikom i odskoi u stolici.
G ledaj u ovo! , uzviknu Nevil.
Zvuk bezumnog uasa razlee se iz nje. Oi su joj divlje
arale po prostoriji, velike bele oi sa zenicama kao dve
trunke ai.
Zgrabio ju je za ram ena, ali onda naglo tre ruke
natrag. Krv je kapala iz rane koju je ona napravila svojim
otrim zubima.
Trbuni miii mu se zgrie. Ponovo je posegao rukom
prem a njoj, ali ovoga puta je uhvati za obraze i iskrenu joj
glavu u stranu.
Deset m inuta kasnije izbacio je njeno telo napolje i
zalupio vrata ispred nosa razjarene mase. Ponovo je stajao
neko vreme pred vratima, teko diui. Kroz izolaciju do
njega su dopirali prigueni zvuci borbe akala oko plena.
Zatim je otiao u kupatilo i isprao ranu alkoholom,
gotovo uvajui u estokom bolu.

Nevil se sagao i uzeo malo zemlje u desnu ruku. Protrljao


ju je izmeu prstiju, drobei krupnije grumenje. Koliko li
ih samo poiva u zemlji, upita se.
Z atresao je glavom. Sigurno malo.
ta je onda sa legendom?
Zatvorio je oi dok mu je tamni prah polako curio kroz
prste. D a li je uopte bilo odgovora? Kada bi se samo
setio da li su ti koji poivaju u zemlji upravo oni koji se
vraaju iz mrtvih. O nda bi bar imao polaznu taku u
razmiljanju. Ali nije mogao da se seti. Znai, jo jedno
pitanje bez odgovora. Svrstajmo ga u isti red sa pitanjem
koje nije reio prole noi.
Sta bi se dogodilo sa islamskim vampirom kada bi mu
prineo krst?
Iznenadio ga je sopstveni zvonak smeh koji se razlegao
u mirnom jutarnjem vazduhu. Blagi boe, pomisli, ne
pamtim kada sam se poslednji put nasmejao. Zvui mi kao
kaalj bolesnog psa. Konano, ja i jesam neto slino, zar
ne? I to veoma bolestan pas.
O ko etiri sata izjutra podigla se velika peana oluja.
udno kako je ona obnavljala seanja. Virdinija, Keti,
svi oni uasni d a n i..
Ponovo se ugrizao za usnu. Ne, bilo je to odve opasno.
Razmiljanje o prolosti obino bi ga navodilo na bocu.
Jednostavno je m orao da se saivi sa sadanjou. A onda
mu pade na um jo jedno pitanje: zbog ega je nastavio da
ivi? Moda za to nemam pravog razloga. Moda sam,
naprosto, neodluan da sve to okonam. Pa onda
nevoljno pljesnu rukam a a ta sad? Kruio je pogledom
okolo, kao da se neto naroito moglo videti u utihnuloj
ulici Kimaron.
U redu, odlui naglo, da vidimo da li voda ima nekog
uticaja.
Z akopao je cev u zemlju i povezao je sa malim koritom
napravljenim od drveta.
Voda je doticala preko korita i slivala se u cev koju je
vodila u tle.
Kada je zavrio, otiao je u kuu, istuirao se, obrijao i
prom enio zavoj na ruci. Rana je ve bila zaleena. Ali u to

52
nije trebalo da bude suvie siguran. Tek e vreme pokazati
da li je imun na njihove ujede.
U est i dvadeset uao je u trpezariju i stao pored
pijunke. Malo se protegao, odagnavajui bol u miicama.
Poto se jo nita nije dogodilo, on ode i napravi pie.
Kada se vratio do pijunke, ugledao je Bena Kortmana
kako dolazi preko travnjaka.
Izii, Nevile , prom rm lja R obert Nevil, a Kortman
ponovi rei sa otegnutim krikom.
Nevil je stajao nepokretan, posm atrajui Bena K ort
mana.
Ben se nije mnogo prom enio. Kosa mu je i dalje bila
crna, a telo sklono gojaznosti. Lice je sada postalo jo
blee i bilo je zaraslo u bradu. Najvie ju je imao ispod
nosa, dok je na bradi, obrazim a i ispod vrata izgledala
proreena. Ovo je bila jedina prava razlika. Ben je ranije
poklanjao veoma mnogo panje brijanju, i neizostavno bi
mirisao na sveu kolonjsku vodu svakog jutra kada bi
povezao Nevila na posao.
Bilo je udno gledati ovako Bena Kortm ana; Bena koji
mu je sada bio potpuno stran. Nekada je razgovarao sa
ovim ovekom, zajedno radio sa njim, priao o autom obi
lima, bezbolu i politici, a kasnije o bolesti, o tom e kako se
oseaju Virdinija i Keti, kako je Fredi Kortm an, o . . .
Nevil odm ahnu glavom. Nije imalo smisla razmiljati o
tom e. Prolost je bila mrtva isto kao i Kortman.
Ponovo je zatresao glavom. Ovaj svet je poludeo,
pomisli. Smrt se eta unaokolo, a ja sam nemoan.
Povratak iz mrtvih postala je za mene sasvim obina stvar.
Kako ovek brzo prihvati neverovatne stvari kada se samo
jednom osvedoi u njih. Polako je ispijao viski, razmilja
jui o tome na koga ga Ben podsea. O nedavno mu se
javio utisak da ga Kortman podsea na nekoga, ali nije
uspeo da shvati ko bi to mogao da bude iz ranijeg ivota.
Slegnuo je ramenima. Uostalom , zar je to vano?
Odloio je au na ivicu prozora i uao u kuhinju. Tu je
otvorio slavinu i vratio se u trpezariju. Kada je pogledao
kroz pijunku, na travnjaku su se nalazili jo jedan ovek i
ena. Troje pred kuom nisu razgovarali m eusobno. To
nikada nisu inili. N eprekidno su hodali unaokolo, neu
mornim korakom , kruei besciljno kao opor vukova;
uopte nisu obraali panju na same sebe, ve su poud
nim pogledima gutali kuu i eljeni plen koji se nalazio
unutra.
A onda Kortman ugleda vodu kako curi kroz korito i
prie da vidi u emu je stvar. T renutak kasnije on podie
svoje bledo lice i isceri se.
Nevil se tre.

53
Kortman je poeo da preskae korito. U Nevilovom
grlu neto se skupilo. Prokletnik mi se ruga!
M unjevito se okrenuvi, on jurnu u spavau sobu, i
drhtavim rukam a izvue jedan od pitolja iz pisaeg stola.
Kortman je upravo doskoio sa jedne strane korita,
kada ga metak pogodi u Ievo rame.
On se zatetura sa krikom i srui se na plonik, dok su
mu se noge trzale u grevima. Nevil opali ponovo i
kurum se odbi od asfalta nekoliko santim etara od Kortm anovog tela koje se izvijalo. Sa krikom na usnam a Kortman
skoi na noge, ali ga trei m etak pogodi pravo u grudi.
Nevil je netrem ice zurio napolje, dok su mu nozdrve
zapahnjivale opori mirisi baruta. Trenutak potom , izmeu
njega i K ortm ana postavi se ena i poe da se svlai.
Nevil se povue korak nazad i navue poklopac preko
pijunke. Nije smeo da dozvoli da i dalje gleda taj prizor.
Ve u prvom trenutku je osetio kako ga neki uasan
plamen podilazi od bedara na gore i besom uno mu
prodire celo telo. Posle izvesnog vrem ena ponovo je
pogledao napolje i spazio Bena Kortm ana kako koraa
unaokolo, pozivajui ga da izie.
1 tog trenutka, pri bledoj svetlosti meseine, Nevil
iznenada shvati na koga ga Kortm an podsea. Otkrie je
bilo tako neobino da se gotovo zacenio od smeha;
odm akao se od pijunke dok mu se celo telo nekontrolisano treslo.
Blagi boe Oliver Hardi! Stari, dragi filmovi koje je
esto gledao! Kortman je izgledao kao stvoren za neme
burleske. Moda je bio sam o neto malo mraviji; sada je
ak imao i brkove.
Oliver Hardi bi se preturio na lea kada bi ga stigla kia
metaka. Ali se zato uvek podizao, bez obzira ta se
prethodno dogodilo. Izreetan mecima, iskasapljen noevi
ma, izgaen kolima, smrvljen pod parnim valjkom, baen
u duboku vodu, proteran kroz dim njak uvek se vraao,
ugruvan ali sa veselim izrazom lica. Takav je sada bio i
Ben Kortman zlobna i opaka verzija Olivera H ardija,
agresivan i veoma strpljiv.
Blagi boe, to je ba veselo!
Nije mogao da obuzda kikotanje zato to je sve to
predstavljalo vie nego obian smeh; bila je to u isti mah i
neka vrsta oputanja koja mu je odavno bila potrebna.
Suze su mu tekle niz obraze. aa mu se tresla u ruci, od
ega se tenost razlivala na sve strane, to ga je navodilo
na jo jai smeh. U trenutku kada je njegov smeh preao u
histerinu razuzdanost od koje je odjekivala cela kua,
aa mu ispade iz ruke i pade na ilim.
A onda je zaplakao.

Zabijao je koeve u stom ak i rame. U vrat, samo


jednim udarcem drvenog malja. U noge i ruke ishod je
uvek bio isti: krv bi iknula, gusta i crvena, po bledom
mesu.
Uinilo mu se da je pronaao odgovor. Stvar je bila u
gubljenju krvi od koje su iveli; morali su sasvim da
iskrvare. A onda je otkrio enu u maloj zelenobeloj kui;
kada je zabio kolac, raspadanje se odigralo tako munjevito
da ga je to nagnalo da brzo okrene glavu. Tog jutra nije
mogao da dorukuje.
Kada se malo povratio i smogao snage da ponovo baci
pogled, ugledao je na posteljini neto to je liilo na smeu
soli i bibera; smea je imala oblik i veliinu ene koja je tu
do malopre leala. Bilo je to prvi put da vidi tako neto.
Potresen prizorom, izaao je iz kue klecavim nogama i
presedeo u kolima nekoliko asova, ispivi do dna bocu
viskija. Ali ak ni pie nije moglo da mu odagna iz svesti
uasnu viziju.
Sve se zbilo veoma brzo. O djek tupog udarca malja jo
je odzvanjao u uima, kada se ona bukvalno raspala pred
njegovim oima.
Setio se razgovora sa nekim Crncem na poslu. On je
izuavao tehniku balsamovanja i jednom prilikom ispriao
je Nevilu o m auzolejima gde se leevi nalaze u bezvazdunim kom oram a, ne menjajui se uopte.
Ali pustite samo malo vazduha unutra , kazao je Crnac
,,i puh! Pretvorie se u smeu soli i bibera. Upravo
ovako! Crnac pucnu prstima.
ena onda m ora d a je bila odavno mrtva. Moda je ona
bila jedan od prvih vam pira koji su zapoeli pom or. Sam
Bog zna koliko je godina ona izvrdavala smrt.
Tog i narednih dana bio je odve izbaen iz ravnotee
da bi bilo ta radio. O stao je kod kue i pitao se kako da
zaboravi na sve. Nije ak ni uklanjao leeve sa travnjaka,
niti opravljao razvaljene delove kue.
Danim a je ostao u stolici sa aom u ruci i razmiljao o
eni. Ma koliko pokuavao da to ne ini, i bez obzira na
koliine popijenog alkohola, misli su mu se uvek vraale
na Virdiniju. Pred oima mu je stalno promicao prizor
kako ulazi u kapelu i podie poklopac kovega.
Oseao je hladnou i malaksalost, a nervi su mu ve bili
na granici kidanja, tako da mu se jednog trenutka uinilo
da je i sam zaraen.
Da li bi i ona tako izgledala?

Jutro. Tiinu sunevog raanja rem etio je samo hor ptica


sa drvea. Nije bilo ni daka vetra koji bi zanjihao cvetne
alaje oko kue, grmlje, tam ne kronje drvea. Oblak
utihne toplote leao je nad svim u ulici Kimaron.
SrceVirdinije Nevil prestalo je da kuca. Sedeo je
pored nje na postelji i gledao u njeno bledo lice. Drao joj
je prste u ruci i nesvesno stezao. Telo mu je bilo
nepomino poput vrstog, bezoseajnog bloka mesa i
kostiju. Oi su mu bile ugaene, usne ukoene u jednu
liniju, a disanje tako slabo da je izgledalo kao da e se
svakog trenutka zaustaviti.
Neto mu se prelom ilo u svesti.
U trenutku kada je osetio pod drhtavim prstim a da
njenog pulsa nema vie, mozak kao da mu se okam enio,
gubei polako predstavu o stvarnosti, sve dok nije sasvim
otupeo. Lagano, traei oslonac za obam rle noge, on
skliznu na postelju. A onda, nejasno, duboko u ponorim a
rastrzanog uma, on se zapita kako moe da sedi ovde i
kako ga oajanje nije odm ah dokrajilo. Pa ipak nije pao
niice na zemlju. Vreme se zaustavilo i nije vie teklo. Sve
je poivalo nepomino. Sa Virdinijom, ivot i svet su
nepom ino stali.
Prolo je trideset minuta; etrdeset.
A zatim, lagano, kao da otkriva neku prirodnu pojavu,
on oseti kako mu telo podrhtava. Ne mestimino, ve
skroz. Telo mu se nekontrolsano treslo, kao da vie nije
moglo da obuzda nerve, ak ni najjaa volja. A ono malo
svesti to mu je preostalo shvatilo je da je to bila sam o
norm alna reakcija.
Vie od jednog sata ostao je u tom ustreptalom
poloaju, oiju nem o prikovanih za njeno lice.
A onda je, iznenada, sve prestalo; ispustivi nemuti
jauk, on se podie sa postelje i izie iz sobe.
Dok je sipao viski u au, obilato ga je izlivao na tepih.
O no to je uspeo da sipa, ispio je u jednom gutljaju.
Osetio je kako ga neto proima u trbuhu i kako se
pojaano razliva prem a udovima. Oslonio se trom o o ispust
prozora. Drhtavim rukam a, napunio je ponovo au do
vrha i poeo da ispija viski velikim, poudinim gutljajima.

To je samo san, pokuavao je da ubedi sebe.. Izgle


dalo je kao da mu to neki glas odjekuje u glavi.
V irdinija . . .
Poeo je da se osvre oko sebe, dok mu je pogled
pretraivao sobu, u uzaludnom pokuaju da pronae izlaz
iz ove kue uasa. Prigueni glasovi neverice izlazili su mu
iz grla. Stisnuo je ruke, steui drhatave dlanove jedan o
drugi i oajniki prepliui prste.
Pa ipak, ruke su mu se i dalje tresle, tako da vie nije
mogao da ih rastavi. Udahnuvi duboko vazduh, on ih
naglo otre i pritisnu na butine.
..Virdinija!
Koraknuo je napred, ali je u istom trenutku ispustio
uasan krik kada se soba zalelujala pred njim. Bol mu se
rasprsnuo u desnom kolenu, i vreli marci poee da mu
gamiu uz nogu. Zastenjao je, ustajui na noge, i oteturao
do trpezarije. Tu je poeo da se klati poput kam ene statue
pri zemljotresu, dok mu je ledeni pogled bio prikovan za
vrata spavae sobe.
Pred oima mu ponovo iskrsnuo ceo dogaaj.
Velika vatra je praskala, plamenovi su se preplitali, a
gusti i pepeljasti oblaci dima kuljali su u nebo. U rukama
je nosio Ketino siuno telo. Priao je jedan ovek i uzeo
je od njega kao da pridrava neki ilim. Zatim se izgubio u
m ranoj magli, nosei njegovu devojicu. Nevil je ostao
nepom ino da stoji, oseajui kako ga preplavljuje plima
uasa.
A onda, iznenada, jurnu napred sa oajnikim krikom
na usnama.
K eti!
Ruke ga epae. Ljudi obueni u vatrostalna odela i sa
m askama na licu odbacie ga nazad. Pokuavajui da se
odupre nogama, iskopao je dve plitke jam e u zemlji. U
glavi mu neto pue i mahnit krik razlee mu se iz grla.
Oseao je nemuti bol u vilicama, dok su dan lagano
zatamnjivali oblaci noi. Knedla mu je igrala u grlu, kaljao
je, dahtao i jeao; a onda se ponovo obreo, tih i
nepomian, u kolima Bena Kortm ana, zurei tupo u
dinovski oblak dima koji se dizao iznad tla poput neke
crne utvare svezemaljskog oaja.
Seajui se toga, zatvorio je oi i poeo da stiska zube
sve dok ga nisu zaboleli.
N e!
Virdinija ne sme tam o da zavri. M akar ga ubili zbog
toga.
Laganim i ukoenim korakom krenuo je prem a pre
dnjim vratim a i stupio na trem . Zatim je izaao na pouteli
travnjak i uputio se ka bloku gde je stanovao Ben

57
Kortm an. Blesak jutarnjeg sunca uinio je da mu se e
nice sasvim suze. Ruke je drao mlitavo oputene uz telo.
Zvono na vratim a i dalje je sviralo poetne taktove
melodije: ,,Oh, kako sam edan . A psurdnost ovog zvuka
izazvala je u njemu elju da slomi neto u rukama. Seao
se kada je Ben instalirao zvono; tada mu je to izgledalo
prilino veselo i zabavno.
Stajao je ukoeno pred vratima, oseajui puls u
slepoonicama. Ba me briga za zakon, ne plaim se
njihove pretnje; neu je odneti tamo!
Poeo je pesnicom da udara u vrata.
B ene!
Iznutra nije dopro nikakav zvuk. Bele zavese visile su
nepom ino na prednjim prozorima. Video je crveni
otom an, abaursku lampu i veliku lutku koja je stajala na
orm anu. N ajednom mu neto pade na pam et. Koji je
danas dan. Sasvim je to zaboravio, poto vie nije vodio
rauna o danima.
Zgrio je ram ena u nestrpljivom besu koji mu je
m unjevito ispunio vene adrenalinom .
B ene!
Ponovo je zalupao pesnicama o vrata, dok su mu se
vilice stezale. Do avola, gde li se samo deo? Nevil
pritisnu ogoreno na dugme i zvonce poe da ponovlja
poetne taktove m elodije: ,,Oh, kako sam edan, Oh,
kako sam edan, Oh, kako sam e d a n ..
Mahnitim trzajem on gurnu vrata i ona se naglo
otvorie unutra, udarivi o postranini zid. Sve se odigralo
tako brzo da nije imao vrem ena ni da se zaudi to su
nezakljuana.
Zakoraio je u utihlu trepezariju.
B ene , rekao je glasno, B ene, potreban mi je tvoj
auto.
Nalazili su se u spavaoj sobi, leei nepomino na dva
kraja branog kreveta, Ben u pidami a Freda u svilenoj
spavaici; bili su oprueni na razm etenoj postelji, dok su
im se grudi nadimale od tekog disanja.
Stajao je nekoliko trenutaka na pragu, netrem ice ih
posm atrajui. A onda je uoio rane na Fredinom belom
vratu oko kojih je bilo malo zgruane krvi. Pogled mu je
skrenuo prem a Benu. Na njegovom vratu nije se nita
videlo. Iznenada zau kako mu se kroz svest prolam a
samo jedna misao: kada bi sve ovo bio san!
Z atresao je glavom. Ne, nikakvo buenje ovde nije
pomagalo.
Pronaao je kljueve kola na pisaem stolu i uzeo ih.
O krenuo se i izaao iz neme kue. Bio je to poslednji put
kada ih je video jo ive.

58
Ukljuio je m otor i pustio ga da se zagreva nekoliko
minuta, gledajui kroz zamagljeni vetrobran. Jedna muva
obletala mu je oko glave, zujei u toplom i zaguljivom
vazduhu kola. Posmatrao ju je kako besciljno krui, dok
je m otor jednom erno podrtavao.
Nekoliko trenutaka kasnije pokrenuo je auto i izvezao
ga na ulicu. Parkirao je na kolovozu pred svojom garaom
i iskljuio motor.
Kua je bila sum orna i tiha. Cipele mu beum no uronie
u tepih, a zatim zakripae dok je prolazio preko nezastrtog
poda hodnika.
Zastao je nepokretno na pragu, posm atrajui je netre
mice. Leala je na leima, sa rukama opruenim sa strane,
dok su joj beli prsti bili blago zgreni. Izgledala je kao da
spava.
O krenuo se i vratio u trpezariju. Nije znao ta sada da
uradi. Svaki izbor bio je besmislen. Kao da je vano ta e
uiniti. Bez obzira kakvu odluku doneo, ivot e ostati
podjednako besciljan. Stajao je ispred prozora i tupim
pogledom gledao mirnu, sunanu ulicu.
Z ato sam, onda, uzimao kola, upitao se. Knedla mu je
zastala u grlu. ne elim da je spalim. Neu! ta mi onda
preostaje! Pogrebna preduzea su zatvorena. O no malo
grobara to je jo ostalo u ivotu nije smelo da obavlja
sahrane poto je zakon to strogo zabranjivao. Svako je bez
izuzetka m orao odmah nakon smrti da bude prebaen na
lomau. Bio je to sada jedini nain da se sprei dalje
irenje zaraze. Samo je vatra mogla da uniti bakterije
koje us prouzrokovale pomor.
Z nao je to. Bio je to zakon. Ali koliko ga se ljudi
pridravalo? upitao se, traei neki izgovor. Koliko je
mueva odnelo svoje ene, sa kojima su delili sto i
postelju, i bacilo ih u plam en? Koliko je roditelja spalilo
svoju oboavanu decu, i koliko je dece prinelo svoje
voljene roditelje na zajedniko ognjite, prenika sto jardi
i dubine sto stopa?
Ne, ako je jo postojalo ita sveto, bila je to zakletva da
nee dozvoliti da ona bude spaljena.
Proao je itav as pre no to je doneo odluku.
O nda je otiao i uzeo iglu i konac.
io je sve dok joj jedino lice nije ostalo otkriveno. A
onda, drhtavim prstima, dok mu je munina rasla u
stom aku, zaio je ebad preko njenih ustiju, nosa, oiju.
Kada je zavrio, otiao je u kuhinju i ispio jo jednu
au viskija. Pie gotovo uopte nije delovalo na njega.
Konano se vratio u spavau sobu na klecavim nogama.
Nekoliko dugih m inuta stajao je diui teko. Zatim se
sae i podvue ruke ispod njenog beivotnog tela.

59
Idem o, devojice , proapta on.
Glasno izgovorene rei izazvale su plimu oseanja u
njemu. Poeo je da drhti, oseajui kako mu suze lagano
klize niz obraze, dok je nosio kroz trpezariju.
Poloio ju je na zadnje sedite i uao u kola. D uboko je
uzdahnuo, a onda posegao za starterom .
Zatim zastade. Ponovo je izaao iz kola, otiao do
garae i uzeo lopatu.
Trgao se kada je izaao iz garae, primetivi oveka
kako mu se pribliava sa druge strane ulice. Odloio je
lopatu i uao u kola.
ekajte!
Glas je bio hrapav. ovek je pokuao da potri, ali nije
bio dovoljno snaan.
R obert Nevil je nepomino sedeo dok je ovek prilazio
gegajui se.
D a li biste m ogli... da p o v e z e te ... i m oju m ajku? ,
upita nepoznati snebivajui se.
J a ., j a . . . j a . . .
Mozak mu uopte nije radio. Uinilo mu se da ce da
zaplae ponovo, ali je uspeo da se uzdri; ispravio se na
seditu.
Ja ne id e m . . . tam o , ree.
ovek ga pogleda tupo.
Ali v a a . . .
Ne idem do lomae, rekoh! , prasnu Nevil i ponovo
posegnu za starterom .
Ali vaa ena , nastavio je nepoznati. P a vi m orate
d a . .
R obert Nevil pritisnu papuicu za gas.
Molim vas! zavapio je ovek.
N e idem tam o! , viknu Nevil ne pogledavi ga.
Ali to m orate po zakonu! , vrisnu ovek, iznenada
padajui u jarost.
Kola brzo pooe natrake i Nevil ih ispravi tek kod
Kompton bulevara. Poveavajui brzinu, video je za
trenutak oveka kako i dalje stoji na ploniku, nepomino
ga posm atrajui. Budala! obrecnu se u sebi. Z ar je
stvarno mislio da u ja da bacim enu u vatru.
Ulica je bila potpuno pusta. Skrenuo je levo iz
Kompton bulevara i poao prem a zapadu. Dok je vozio
pala mu je u oi prostrana livada sa desne strane ulice.
Nije mogao da iskoristi nijedno od mnogih groblja. Ona
su bila zakljuana i pod prism otrom . ak su i ubijani oni
koji su pokuavali da sahrane svoje blinje.
Zaao je desno u sledei blok, i poto ga je proao,
skrenuo je opet desno u jednu mirnu uliicu. Bio je na
polovini kada je iskljuio motor. O statak puta gurao je

60
kola kako ga neko ne bi uo. Niko ga nije video kada ju
je izneo iz auta i poneo kroz visoku travu livade. Nije
bilo svedoka kada ju je poloio na ogoljeno pare zemlje;
zatim je klekao i sasvim nestao u visokom korovu.
Kopao je polagano, zabadajui lopatu u m eku zemlju,
dok su sunevi zraci rasipali toplotu po maloj istini, tako
da je bilo vrelo kao u kotlu. Znoj mu se u dugim
prugam a slivao niz elo i obraze, a topla isparenja zemlje
zamuivala su mu pogled. Svee iskopana zemlja ispunja
vala mu je nozdrve vrelim, zasienim mirisom..
Konano je raka bila gotova. Odloio je lopatu i spustio
se na kolena. Telo mu je drhtalo, a znoj se grakam a
slivao niz lice. Pribliavao se trenutak od koga je strepeo.
Ali znao je da ne sme da okleva. Ukoliko bi ga videli,
smesta bi doli ovamo i uhvatili ga. To to bi ga ubili, nije
bilo vano. Ali onda bi nju spalili. Usne mu se skupie.
Ne!
Polako i to je paljivije mogao spustio joj je telo u
plitak grob, vodei rauna o tom e da joj glava ne udari o
zemljano dno rake.
Podigao se i bacio jo jedan pogled na njeno nepomieno telo zaiveno u ebad. Poslednji put, pomisli on. Nema
vie prie ni ljubavi. Jedanaest divnh godina se okonalo u
ovom grobu. Poeo je da drhti. Ne, naredio je samome
sebi, sada nije vreme za aljenje.
Ali od toga nije bilo koristi. Svet se rastakao kroz
beskrajne, kristalne suze, dok je on vraao toplu zemlju u
raku, slaui je oko njenog ukoenog tela neosetljivim
prstima.
Leao je obuen na postelji i zurio u crnu tavanicu. Bio
je polupijan i inilo mu se da je tam a sobe ispunjena
siunim svicima.
Desna ruka posegnu mu prem a stolu. Spoljnim delom
ake zakaio je bocu i ona pade pre no to mu je uspelo da
je uhvati. O stao je nepomian na krevetu, sasvim ravno
duan prem a klokotanju viskija koji je curio iz boce i
razlivao se po podu.
R aupana kosa zautala je na jastuku kada se okre
nuo da pogleda koliko je sati. Od ponoi je prolo tek dva
asa. Sahranio ju je pre dva dana. Dva oka gledala su
asovnik, dva uha su registrovala elektronsko otkucavanje
hronom etra, dve usne su bile stisnute, dve ruke opruene
na postelji.
Pokuao je da se osm ehne, ali nieg smenog nije bilo u
tom podvajanju, u tom suludom sistemu od dva lana.
Dva mrtva oveka, dve postelje u spavaoj sobi, dva
prozora, dva pisaa stola, dva tepuiha, dva srca k o ja . ..

61
G rudi mu se ispunie nonim vazduhom; za trenutak je
zadrao dah, a onda ga ispustio. Dva dana, dve ruke, dva
oka, dve n o g e . . .
Podigao se i prebacio noge preko ruba postelje. Stopala
mu zagazie u barice viskija i on oseti kako mu tenost
natapa arape. Sve lahor zanjihao je zastore na prozoru.
Z urio je u pomrinu. ta mu je preostalo? ta sada
uopte da radi?
S mukom je ustao i oteturao se do kupatila, ostavljajui
mokre tragove iza sebe. Ispljuskao je lice vodom i posegao
za nekirom.
Sta mu je preostalo? ta . ..
A onda se najednom skam eni u prohladnoj tami.
Neko je pritisnuo kakvu na spoljnim vratima.
O setio je kako mu ledeni marci gamiu uz kimu i
vrat. Kosa poe da mu se kostrei. To je Ben, pomisli u
prvom trenutku. Sigurno je doao po kljueve od kola.
Pekir mu skliznu iz ruke i on zau kako pada na
ploice. Telo mu se ukruti. Pesnica se spusti na vrata; bio
je to slabaan udarac, kao da se neko oslonio o drveni
dovratak.
Polako je poao prem a trpezariji, dok mu je bilo
udaralo u grudima.
Vrata ponovo odjeknue kada niz njih skliznu jo jedan
mlitav udarac pesnice. Tup zvuk ga je trgao. ta se
dogaa, upita se. A onda vrata poee da se otvaraju.
Prohladan povetarac iz otvorenog prozora pomilovao ga
je po licu. G usta tam a oko vrata neodoljivo ga je
privlaila.
,,K o ... , prom rm lja on, ukoivi se u mestu.
Trgao je ruku od kvake kada je ona poela sama od
sebe da se okree u aci. Odskoio je korak unazad
prem a zidu; sasvim je izgubio dah, dok su mu razrogaene
oi bole netrem ice uprte u pomrinu.
Nita se nije dogodilo. I dalje je stajao nem o i
okam enjeno.
A tada oseti kako mu se kosa die na glavi. Neko se
nalazio na trem u, mrmljajui rei koje on nije mogao da
razazna. N ajednom , neto se prelomi u njemu: energinim
pokretom on naglo otvori vrta i meseina se razli po
prostoriji.
Nije ak bio u stanju ni da krikne. Stajao je kao ukopan
u m estu, tupo zurei u Virdiniju.
R ob. . . erte , ree ona.

Drugi deo

April 1976.

10

O deljenje za nauku nalazilo se na drugom spratu. Koraci


R oberta Nevila uplje su odjekivali merm ernim stepenica
ma javne biblioteke u Los Anelosu. Bio je 7. april 1976.
godine.
Posle pola nedelje opijanja do besvesti i munog
samoispitivanja, konano je shvatio da samo gubi vreme.
Pojedinani eksperim enti nisu mogli da donesu nikakav
uspeh, to je postalo jasno. U koliko je postojao racionalno
reenje celog problem a (a on je verovao da je to sluaj),
mogao je da doe do njega samo veoma studioznim
istraivanjem.
Pokuaja radi, ali i zbog toga da bi poveao vlastito
znanje, poao je od jednog problem a iji je znaaj bio
nesumnjiv: bila je to krv. Sm atrao je da je izabrao valjanu
polaznu osnovu. Korak broj jedan bio je, dakle, pom no
izuavanje svega onoga to se odnosilo na krv.
Potpunu tiinu biblioteke naruavao je jedino bat
njegovih koraka dok se kretao hodnikom na drugom
spratu. Spolja bi se ponekad oglasile ptice, ali i onda kada
se nisu ule izgledalo je da postoji nekakav stalan um.
Iako je to m oda bilo pom alo nepojmljivo, na otvore
nom nikada nije izgledalo tako mrtvo kao u zatvorenim
prostorijam a.
Ovo je pogotovo dolazilo do izraaja u ovoj ogromnoj
kameno-sivoj zgradi u kojoj se nalazilo veliko znanje
mrtvog sveta. M oda je u pitanju bilo to to je okruen
zidovima, pomisli on, neto iskljuivo psiholoke prirode.
Svest o tom e, meutim, nije nimalo olakala stvar. Nije
bilo vie psihijatara koji bi blebetali o zagonetnim
neurozam a i kolektivnim halucinacijama. Poslednji ovek
na svetu bio je nepovratno zapleten u mreu vlastitih
zabluda.
Uao je u Odeljenje za nauku.
Bila je to prostorija sa visokom tavanicom i prostranim ,
irokim prozorima. Naspram ulaza nalazio se veliki sto
gde su se knjige izdavale u vreme kada se to jo radilo.
Z astao je za trenutak, kruei pogledom po utihloj
prostoriji i odm ahujui lagano glavom. Sve ove knjige,
pomisli u sebi, sr inteligencije ove planete, uzaludni trzaji

66
tronih mozgova, nagomilana pokolenja, gomile artefakata
koje nisu imale mo da spasu oveanstvo od propadanja.
Cipele mu zvonko zakripae preko crnih ploica dok je
prilazio policama sa leve strane. Potraio je pogledom
signaturne kartice koje su obeleavale pojedine oblasti
nauke. A stronom ija , proitao je; knjige o nebu. Proao
je pored te police. Nebo ga je sada najm anje interesovalo.
ovekovo uzdanje u zvezde umrlo je sa svim ostalim
nadama. Fizika , H ernija , M ainstvo . Sve je to
ostavio iza sebe i doao do glavne sekcije Odeljenja za
nauku.
Zaustavio se i podigao pogled prem a visokoj tavanici.
G ore su se nalazila dva niza ugaenih neonskih svetiljki, a
tavanica je bila podeljena na velike udubljene kvadrate
koji su bili dekorisani ornam entim a sa indijanskih mozai
ka. Jutarnje sunce prolam alo se kroz pranjave prozore i
on ugleda fini prah kako leluja u snopovima zrakova.
Zatim je bacio pogled na dugaak red drvenih stolova
uz koje su bile postavljene stolice. Neko ih je veoma
paljivo poredao. Na dan kada je biblioteka zatvorena,
pomisli on, neka pedantna mlada pripravnica sigurno je
dola ovamo i vratila svaku stolicu na svoje mesto.
Paljivo, sa oseanjem za red, koje je jo postojalo u njoj
samoj.
Misli mu se usredsredie oko te zamiljene dame.
Um reti, pomisli on, a nikada ne osetiti najjau radost i
neuporedivo zadovoljstvo u zagrljaju voljenog oveka.
U tonuti u odvratnu komu, a zatim i u smrt, da bi se nakon
toga moda vratilo jalovom strahotnom lutanju. Sve to
bez svesti o tome ta znai voleti i biti voljen.
Bila je to stranija tragedija nego postati vampir.
Z atresao je glavom. U redu, sada je dosta, ree u sebi,
nema vie vremena za sudbine devica.
Proao je pored jo nekoliko sekcija sve dok nije doao
do M edicine . To je bilo ono to je traio. Bacio je
pogled na naslove knjiga. Odnosili su se na higijenu,
anatom iju, fiziologiju (optu i posebnu), terapeutiku. A
onda je, ispod, ugledao bakteriologiju.
Izdvojio je pet knjiga iz opte fiziologije i vie radova o
krvi. Sve je to poloio na jedan od pranjavih stolova. Da
li bi bilo dobro da pogleda i neto iz bakteriologije? Stajao
je za trenutak, gledajui neodluno u nizove knjiga sa
tvrdim povezom. Konano se odluio. Pa, ne mogu da mi
nakode, pomisli. Nee biti zgoreg da i njih uzmem.
Izvukao je nekoliko naslova nasumce i stavio ih na gomilu
na stolu. Sada je imao devet knjiga. To je bilo vie nego
dovoljno za poetak. Nadao se da e imati priliku da se
vrati po nove.

67
Dok je izlazio iz Odeljenja za nauku, bacio je pogled na
asovnik iznad vrata.
Crvene kazaljke bile su zaustavljene na etiri i dvadeset
sedam minuta. Nije imao pojm a kog se dana to dogodilo.
Dok je silazio niz stepenice, nosei u naruju gomilu
knjiga, upitao se u koje doba je sat stao. Da li je bila no
ili dan? Da li je padala kia ili je bilo sunano? Da li je
nekoga bilo ovde kada se to desilo?
Nervozno je slegao ramenima. Za ime boga, zar je sve
to sad vano? upita se. Poinjalo je polako da mu se
gadi od sve te titee nostalgije za prolou. Bila je to
slabost, pomisli, slabost koje e morati da se oslobodi ako
bude eleo neto da uradi. Pa ipak, stalno je hvatao sebe
kako se sve vie udubljuje u ponore prolosti. To je
gotovo lealo izvan njegove kontrole i poinjalo je polako
ali neum itno da mu podriva linost.
Nije mogao da otvori velika ulazna vrata iznutra: bila su
odve dobro zakljuana. M orao je opet da se provue kroz
polomljen prozor, izbacivi najpre knjige na plonik, a
zatim izaavi i sam. Ubacio je knjige u automobil i
krenuo.
Kada je pritisnuo starter prim etio je da se parkirao uz
crveno obojen trotoar i to u pogrenom pravcu jednosm erne ulice. Bacio je pogled niz oba kraja ulice.
Policija! , zau sam sebe kako vie.'
Policija!
itavu milju nakon toga sm ejao se bez prestanka,
pitajui se istovrem eno ta mu je to toliko smeno.
Odloio je knjigu. Ponovo je itao o limfatinom
sistemu. Samo se nejasno seao onoga to je proitao pre
mesec dana, u dobu koje je sada nazivao svojim m ahni
tim periodom . M eutim, ono to je tada proitao nije
ostavilo na njega nikakav utisak zato to mu nije govorilo
nita o onom e to ga je zanimalo.
Ali sada mu se uinilo da je naiao na neto.
Tanki zidovi krvnih sudova om oguuju krvnoj plazmi
da prodre u tkivni prostor zajedno sa crvenim i belim
krvnim zrncima. Ovaj m aterijal mogao je da se vrati u
krvni sistem kroz limfne sudove, posredstvom tananog
fluida nazvanog limfa. Za vreme tog povratnog puta, limfa
prolazi kroz limfne vorie, koji filtriraju protok, izdvaja
jui vrste tvari za telesnu eksskreciju i spreavajui ih da
uu u krvni sistem.
Elem.
Postoje dve stvari koje aktiviraju limfocitni sistem:
1) disanje, koje uzrokuje da dijafragm a pritiska utrobu,
to om oguuje da krv i limfa teku nagore, uprkos sili tee;

68
2) fiziki pokreti koji uzrokuju da skeletni miii pritisku
ju limfne sudove i na taj nain obezbede protok limfe. Tako
nastaje neprekidan cirkularni sistem, obezbeen od sva
kog povratnog toka.
M eutim, vampiri ne diu; kao ni mrtvaci, uostalom. To
znai, grubo reeno, da je polovina njihovog limfnog
sistema prekinuta. Takoe, dalje znai da velika koliina
tetnih produkata ostaje u telu vampira.
Nevil se odlino seao njihovog odvratnog smrada.
Nastavio je da ita.
B akterija ulazi u krvni tok, gde . . .
...... naa bela krvna zrnca igraju vitalnu ulogu u
odbrani organizma od napada bakterija .
Jaki sunevi zraci ubijaju brzo mnoge m ikrobe i . . .
M noge bakterijske bolesti oveka mogu da se prenose
mehaniki, posredstvom muica, k o m a ra c a ...
...... kada, pod uticajem napada bakterija, centri za
stvaranje belih krvnih zrnaca proizvode uveane koliine
ovih obram benih telaaca .
Pustio je da mu knjiga padne u krilo i ona skliznu niz
njegove noge i nae se na tepihu.
Bilo je sve tee i tee boriti se, jer bez obzira ta je
itao, uvek su postojale neke veze izmeu bakterija i
oboljenja krvi. Meutim, za sve ovo vreme on je oseao
izvestan prezir prem a svima onima koji su umirali verujui
u ispravnost teorije o klicama i ne priznajui istinsko
postojanje vampira.
Ustao je i natoio novo pie. A onda je najednom
zastao pored bara sa aom u ruci. Polako je poeo da
dobuje desnom pesnicom ritmiki po anku, dok mu je
odsutan pogled bio uprt u suprotan zid. Klice.
Napravio je grimasu. Blagi boe, promrmlja u sebi, pa
rei ne ujedaju, zar ne? Zato ih se plaiti?
Duboko je udahnuo. U redu, postoji li bilo koji razlog
zbog koga to ne bibi bile ba klice?
O krenuo se od bara. kao da je hteo da ostavi to pitanje
iza sebe. Ali pitanja se ne vezuju za pojedinana mesta;
ona se prostiru svuda.
Seo je u kuhinju, netremice posm atrajui olju kafe
koja se puila. Klice. Bakterije. Virusi. Vampiri. Zbog
ega sam protiv njih? pomisli u sebi. Da li je u pitanju
bila samo tvrdoglava reakcija, ili se moda uplaio
problem a sa kojim bi morao da se suoi ako su to odista
bile klice?
Nije znao tano. Izabrao je srednje reenje. svojevrstan
kompromis. Zato odbaciti ijednu teoriju? One se m eu
sobno ne iskljuuju. tavie, najednom mu se uinilo kako
izmeu njih postoji vrsta veza.

69
Bakterije mogu da budu odgovor za vampire.
Najednom kao da se sve sruilo na njega. Sam je sebi
liio na maliana koji je upao u nevolju, a zbog nedostatka
iskustva nije u stanju da se izbavi iz nje. Preostalo mu je
samo da se odrekne svoje prvobitne teorije. Tek kada to
bude uinio, bie u stanju da nasluti prave odgovore na
stara pitanja.
Zaraza se irila veoma brzo. Ko zna da li su vampiri bili
jedini koji su je prenosili? Da li su njihova nona orgijanja
mogla da budu tako efikasna?
Odjednom mu u svesti sinu pravi odgovor. Samo ako se
prihvati teorija o bakterijam a moe se objasniti fantasti
na brzina kojom se zaraza irila, anjui rtve geom etrij
skom progresijom.
Odloio je solju kafe. dok su mu se u glavi preplitale
desetine novih zamisli.
Muice i komari sainjavali su deo toga. irili su bolest,
pomaui da ona munjevito hara svetom.
Da. bakterije objanjavaju mnogo stvari: skrivanje u
kuama preko dana, komu koju izazivaju klice da bi se
odbranile od sunevog zraenja.
I jo neto: ta ako bakterije predstavljaju snagu pravih
vampira?
Osetio je kako ga marci podilaze niz kimu. Da li je
mogue da ista klica koja ubija ive, obezbeuje u isti
mah i energiju za mrtve?
M orao je to da sazna. Gotovo je skoio i istrao iz kue.
Ali u poslednjem trenutku se tre i zastade na pragu.
Pobogu, pomisli, zar sam siao sa uma? Pa sad je no.
Iscerio se i poeo besciljno da hoda po trpezariji.
Moe li ta teorija da objasni i druge stvari? Kolac?
Mozak poe grozniavo da mu radi, dovodei u vezu sve
mogunosti koje je doputala nova hipoteza. Hajde!
viknu on nestrpljivo u sebi. Ali sve se pre ili kasnije
svodilo na misao o iskrvavljenju, to nije moglo da se
uskladi sa injenicom da se ona ena u jednom trenutku
raspala. Takoe ni srce nije bilo po sredi.
Brzo je preao preko tih nedoumica, uplaen da e
njegova tek nasluena teorija biti pobijena pre no to se
uopte uspostavi.
A onda krst. Ne, bakterije to ne mogu da objasne.
Zemlja; ne, ni tu nije bilo izlaza. Tekua voda, ogledalo,
beli luk. . . Oseao je kako nekontrolisano drhti i poele da
krikne iz petnih ila kako bi obuzdao zahuktalu m aineriju
svog mozga. M orao je da pronae neto! Do avola,
opsova on u sebi. Ne smem da ispustim ovo!
Prisilio se da sedne. Spustio se drhtei na stolicu i ostao
nepomian neko vreme dok se nije malo primirio. Blagi

70
boe, ree konano u sebi, ta se to dogaa sa mnom?
Doem do jedne ideje, a kada ona odm ah ne uspe da
objasni sve, obuzme me panika. Mora da sam malo
skrenuo.
Ponovo je posegao za aom; pie mu je sada bilo
neophodno. Ispravio je ruku ispred sebe i gledao je kako
prestaje da drhti. U redu, momak, pokuao je da se naali
sa sobom, smiri se malo. Boi-Bata stie u grad sa pregrt
lepih odgovora. Nee vie biti siroti Robinzon Kruso,
zarobljen na ostrvu noi, okruen okeanom smrti.
T o ga je nasm ejalo, i on se malo opustio. Ba fino,
pomisli u sebi. Uostalom , i nije tako loe biti poslednji
ovek na svetu. Pa dobro, dosta razmiljanja, vreme je za
poinak. Za danas je bilo dosta lutanja. To ne moe vie
da izdri. Upropastie sva oseanja.
N ajpre je trebalo da nabavi mikroskop. To je prvi
korak, uporno je ponavljao u sebi dok se svlaio pred
posteljom, ne obraajui panju na neurotini pritisak u
stom aku, i s naporom potiskujui neodoljivu enju da se
odmah lati istraivanja bez ikakvog odlaganja.
Gotovo se razboleo dok je leao nepom ino u m raku i
besom uno razmiljao samo o tom jednom , prvom kora
ku. Shvatio je da ne postoji drugi nain. To je prvi korak,
to je prvi korak. Do avola sa stom akom , najzad sam na
pravom tragu.
Osm ehnuo se u tami, radostan zbog posla koji ga
oekuje sutra.
Pre nego to je zaspao, na um mu pade jo jedna ideja.
Ujedi, insekti, prenoenje sa oveka na oveka da li je
sve to dovoljno da objasni uasnu brzinu kojom se zaraza
irila svetom?
U tonuo je u san razmiljajui o ovom problem u. Bilo je
tri asa izjutra kada se probudio i otkrio da je u toku noi
besnela peana oluja. I najednom , u deliu sekunde, on
je shvatio pravi odgovor.

11

Prvi koji je naao bio je neispravan.


Osnova je bila veoma slabo izbalansirana, tako da ju je
svaka vibracija remetila. Pomicanje pokretnih delova
izazivalo je podrhtavanje itave naprave. Ogledalo je
ispalo iz leita poto su privrivai bili razlabavljeni.
Osim toga, nedostajala je poluga za podeavanje kondenzora i polarizatora. Postojao je dalje, samo jedan toki za
korigovanje otrine slike, tako da je m orao da pom era
predm et prem a soivima kada je eleo da dobije bolje
uveanje. I sama soiva bila su u jadnom stanju.
M eutim, on nita nije znao o mikroskopima, tako da je
bez razmiljanja uzeo prvi na koji je naiao. Posle tri dana
zavitlao ga je o zid, ljutito psujui, a potom ga besno
izgazio nogama.
A onda, kada se malo primirio, otiao je u biblioteku i
potraio knjigu o mikroskopima.
Kada je sledei put krenuo po m ikroskop, nije se vratio
sve dok nije pronaao najbolji instrum ent. Ovaj je imao
tri nivoa uveanja, ispravnu polugu za podeavanje kondenzora i polarizatora, dobru osnovu, usklaene regulato
re, enicu dijafragm e, valjana soiva. To je jo samo jedan
prim er, ree on u sebi, koliko je glupo zapoinjati neto
bez plana. Da, da, da, pomisli jetko.
Prisilio je sebe da provede prilino vremena u upozna
vanju naina na koji instrum enat funkcionie.
Kombinovao je ogledala sve dok nije postao vian da
upravi zrak svetlosti na objekt u deliu sekunde. Upoznao
je rad soiva koja su operisala u rasponu od tri ina do
jedne dvanaestine ina. Vrem enom je nauio kako da
stavi kap kedrovog ulja na ploicu, a zatim da sputa cev
m ikroskopa, sve dok soiva ne dodirnu ulje. Slomio je ak
trinaest ploica dok mu to nije prolo za rukom.
Nakon tri dana strpljivog ispitivanja, bio je u stanju da
brzo upravlja tokiima regulatora uveanja, da kontrolie
dijafragm e i kondenzore, da upravi preciznu koliinu
svetlosti na ploicu, tako da je konano stekao istanan
oseaj za upravljanje radom mikroskopa.
Nikada ne bi pomislio da buva izgleda tako boan
stveno.

72
Zatim je usledilo postavljanje sasvim sitnih uzoraka
proces za koji se ubrzo ispostavilo da je znatno sloeniji
nego to je pretpostavljao.
Ma koliko se trudio, izgledalo je da nikako ne moe
da odstrani zrnca praine iz uzoraka. Kada bi ih pogle
dao kroz mikroskop, uinilo mu se kao da posm atra
kamenje.
Stvar su posebno oteale peane oluje koje su se u
proeku podizale jednom u etiri dana. Konano je bio
prinuen da podigne zastor oko radnog stola.
Takoe se navikao na sistematinost dok je radio sa
sitnim uzorcima. Ustanovio je, osim toga, da neprekidan
rad sa mikroskopom ne dozvoljava da se mnogo praine
nakupi na ploicama. Ponekad gunajui, ali ipak veseo,
sve stvari je konano postavio na pravo mesto. Staklene
epruvete, poklopce, igle, hemikalije sve je sistematski
bilo rasporeeno.
Tek tada je, na vlastito iznenaenje, otkrio da mu
planski rad prua veliko zadovoljstvo. Tako je to kad
imamo u sebi nemake krvi, pomislio je jednom .
A onda je konano doao do uzorka krvi jedne ene.
Bili su mu potrebni dani da pravilno postavi nekoliko
kapi na ploicu, a zatim da ploicu valjano centrira u fokus
mikroskopa. U jednom trenutku mu se uinilo da mu to
nikada nee poi za rukom.
A onda je sluajno jednog jutra, kao da radi neto to
je potpuno beznaajno, stavio trideset sedmu ploicu
uzorka krvi pod soivo, ukljuio izvor svetlosti, podesio
inu daljinu i ogledalo i doterao dijafragm u i kondenzer.
Oseao je kako mu svake sekunde srce sve bre kuca, kao
da je znao da je doao pravi trenutak.
I odista, as je kucnuo; za trenutak je zaustavio dah.
Znai, nije bio po sredi virus. Jer virus se ne moe
videti. Blago treperei na ploici, nalazila se neka klica.
Nazvau je vampiris. U istom trenutku kada je ugledao
bakcil kroz m ikroskop, ta re mu je pala na pamet.
Proverivi u jednom tekstu o bakteriologiji, otkrio je
da je cilindrina bakterija koju je video bio jedan redak
bakcil siuna masa protoplazm e koja se kree kroz krv
posredstvom malih bieva koji se pruaju iz elijske opne.
Ove kosolike vlati neprekidno se talasaju u tenoj sredini,
pokreui bakcil napred i nazad.
Dugo je stajao gledajui kroz m ikroskop, nesposoban
da razmilja ili da nastavi sa istraivanjem.
Sve nepoznate njegovih ispitivanja nalazile su se ovde,
na ploici, u vidu siunih telaaca koja su predstavljala
uzrok vampira. Svi prethodni vekovi straljivog sujeverja
rasprili su se u trenutku kada je ugledao klicu.

73
Naunici su, dakle, bili u pravu; bakterija je bila
izaziva. Njemu je palo u deo, R obertu Nevilu, jednom
preivelom oveku, da okona istraivanje i otkrije ubicu
klicu koja je postojala u vampirima.
Iznenada ga preplavi sva teina razoarenja. Doi do
odgovora sada kada je bilo suvie kasno, predstavljalo je
uasnu ironiju. Pokuao je uzaludno da odagna oaj, ali
mu to nije polo za rukom. Nije znao gde da pone i
oseao se potpuno bespom ono pred problem om . Da li
postoji bilo kakva nada da izlei one koji su jo ivi? Nije
znao nita o bakterijam a.
M eutim, ve u nauiti neto, pomisli odluno. Tog
trenutka je reio da jo ozbiljnije prione na posao.
Izvesne vrste bakcila, kada bi ivotni uslovi postali
nepogodni za njih, pokazivali su sposobnost stvaranja, iz
samih sebe, telaca koja su dobila naziv spore.
One su predstavljale kondenzovan elijski sadraj u
ovalnom telu sa debelim zidovima. Kada bi se oformilo,
ovakvo telo bi se odvajalo od bakcila i postajalo slobodna
spora, izuzetno otporna na fizike i hemijske prom ene.
Kasnije, kada bi se uslovi poboljali, spora se opet
pretvarala u bakcil, ponovo zadobijajui sve osobenosti
matine klice.
R obert Nevil je stajao pred radnim stolom, zaklopljenih
oiju i sa rukam a vrsto oslonjenim o ivicu pulta. Tu je
negde, tu je negde! ponavljao je u sebi. Ali gde?
Pretpostavim o, otpoeo je sa razmiljanjem, da vampiri
nem aju krvi. U tom sluaju, uslovi za bakcil vampiris bili
bi nepovoljni.
Zatiujui sebe, klica stvara spore. Vampiri tada
padaju u komu. A onda, kada uslovi ponovo postanu
povoljni, vampiri dolaze k sebi, sasvim neoteenog tela.
Ali kako klica zna da li je krv pogodna za ivot? Ljutito
je tresnuo pesnicom o sto. A onda ponovo uze da ita.
Postojalo je tu jo neto. Oseao je to.
Ukoliko se pravilno ne hrani, kod bakterije dolazi do
abnorm alnog metabolizm a pri emu otpoinje proizvodnja
bakteriofaga (neivih, sam oreprodukujuih proteina). Ove
bakteriofage unitavaju bakterije.
Ukoliko nema krvi, bakcili takoe doivljavaju abnor
malan m etabolizam, apsorbuju vodu, nadim aju se, dok se
konano ne rasprsnu, razorivi sve elije.
Ponovo pretvaranje u spore; stvari poinju da se
uklapaju.
U redu, pretpostavim o da vampiri ne padaju u komu.
Moda se njihovo telo raspada bez krvi. Klica i dalje moe
da proizvodi spore i . ..

74
Tako je! Peane oluje!
O luja je ta koja raznosi osloboene spore. One se
uvlae u siune proreze na koi koje su napravila otra
zrnca praine. Naavi se jednom u koi, spora moe da se
ponovo pretvori u klicu i da se umnoava prostom
deobom . Ovakvim progresivnim razmnoavanjem unitava
se okolno tkivo, a krvni sudovi se pune bakcilima. Kada se
razori elijsko tkivo, bakcili oslobaaju otrovna, agresivna
teleca u okolna zdrava tkiva. I tako, otrovi stiu do
krvotoka. Tu se krug zatvara.
I sve to bez krvoednih vampira koji se unjaju oko
postelja heroina. Bez slepih mieva koji lepraju oko
prozora ukletih zamkova, bez ieg natprirodnog.
Vampiri su bili stvarni. Jedino to niko nikada nije
otkrio istinu o njima.
A onda Neviiu pade na pam et da povee sa novim
otkriem istoriju velikih pom ora.
Najpre se setio pada Atine. U toj katastrofi bilo je
mnogo slinosti sa zarazom iz 1975. Pre nego to je bilo
ta moglo da se preduzm e, grad je pao. Istoriari su
zabeleili o stravinoj etvi crne smrti. M eutim, Robert
Nevil je sada bio skloniji da veruje kako su u pitanju bili
vampiri.
Ne, ne vampiri. Postalo mu je jasno da su duhovi bili
isto tako orue u rukam a klica kao i neduni ivi ljudi koji
su bili zaraeni. Klica je bila opaki razbojnik. Klica koja
se skrivala iza mranih velova legende i sujeverja, razm a
hujui svojim biem, dok su se ljudi grili pred vlastitim
strahom .
A ta je sa Crnim Pomorom, onim uasnim baukom
koji je prohujao Evropom , desetkujui stanovnitvo za
itave tri etvrtine? Vampiri?
O ko deset asova uvee poela je da ga boli glava, a oi
su ga pekle kao vrele kapi elatina. Bio je takoe gladan.
Izvadio je odrezak iz hladnjaka i dok se meso prilo on je
otiao da se istuira.
Trgao se kada je kamenica zabubnjala o zid kue. Lice
mu se iskrivi u grimasu. Toliko je bio zauzet ceo dan da je
sasvim smeo sa uma ovaj opor koji bi mu se nou
okupljao oko kue i dizao graju.
Dok se brisao, iznenada je shvatio da ne zna koliko je
od tih vampira fiziki ivo. a koliko se pokree samo
zahvaljujui klicama. udno, pomisli on, da to ne znam.
Oigledno da ih je bilo iz obe grupe, poto sam u neke
pucao bez ikakvog rezultata, dok su meci druge unitavali.
I tada mu sinu ideja da su mrtvi vampiri na neki nain
imuni na hice.

75
Ovo je ukazalo na sledee pitanje. Zato onda ivi
pohode njegovu kuu? I zato svega nekolicina, a ne svi iz
ovog podruja.
Uz odrezak je popio au vina, iznenaen koliko mu je
sve prijalo. H rana mu je inae imala ukus drveta. M ora da
mi se apetit danas vratio sa radom, pomisli.
Osim toga, celog dana uopte nije okusio pie. tavie,
nije ni osetio potrebu za njim. O dm ahnuo je glavom.
Zabolelo ga je saznanje da pie predstavlja za njega neku
vrstu em ocionalne utehe.
O drezak je oglodao do koske, pa je ak i nju poeo da
grize. Zatim je poneo bocu sa vinom u trpezariju, ukljuio
gramofon i zavalio se u naslonjau sa oseanjem prijatnog
umora.
Sluao je Ravelovu D afnis i svite Jedan i Dva; sva
svetla su bila pogaena izuzev lampice na gramofonu. Za
trenutak mu iz svesti nestade svaka pomisao o vampirima.
Pa ipak, malo kasnije, nije mogao da odoli, a da ne baci
jo jedan pogled kroz m ikroskop.
Vi, gadovi, pomisli, gledajui sa neobinom radoznalou u siunu protoplazm u koja je treperila na ploici. Vi
mali, prljavi gadovi.

12

Sledei dan bio je jalov.


Kvarcna lampa je poubijala klice na ploici, ali to nita
nije objanjavalo.
Zatim je pom eao alil sulfid sa zaraenom krvlju i opet
se nita nije dogodilo. Alil sulfid je bio apsorbovan, ali su
klice nastavile da ive. Nervozno je koraao po spavaoj
sobi.
Zazirali su od belog luka, a krv je predstavljala osnovu
njihovog postojanja. Pa ipak, kada bi se beli lule pomeao
sa krvlju nita se nije dogaalo. U oajanju on ljutito
stisnu pesnice. Samo trenutak; ova krv je pripadala ivom
vampiru.
Jedan sat kasnije imao je uzorak druge vrste. Pomeao
ga je sa alil sulfidom, a onda nestrpljivo pogledao kroz
mikroskop. Ponovo nita. Knedla mu zastade u grlu.
ta ja sa kolcem? Njega je dovodio u vezu jedino sa
iskrvavljenjem, ali je znao da stvar nije u tome. Ona
prokleta ena.
D obar deo popodneva pokuavao je da se usredsredi na
neto konkretno. Konano, glasno opsovavi, on odgurnu
m ikroskop i izae u trpezariju. Tu se zavalio u naslonjau
i ostao dugo da sedi, nervozno dobujui prstim a po
naslonu.
Sjajno, Nevile, pomisli u sebi. Ba si pam etan. Najbolji
si u razredu. Sedi ovde ko neka vrea. Otrgni se ve
jednom . Kao da sam sasvim izgubio bistrinu. Nisam u
stanju da zrelo razmiljam dva dana za redom, a da se ne
pojavi provalija. Ja sam beskoristan, bezvredan, glup,
budala.
U redu, slegnu ramenima, to smo zakljuili. A sada da
se vratim o na problem.
Postoji nekoliko neospornih injenica, ponovi on u sebi.
Imamo klicu, ona se prenosi, sunevi zraci je ubijaju, beli
luk deluje odbijajue. Neki vampiri spavaju u zemlji,
kolac ih unitava. Oni se ne pretvaraju u vukodlake i slepe
mieve, ve same ivotinje bivaju zaraene klicom i
postaju vampiri.
U redu.
Napravio je spisak. Jedan red je naslovio sa Bakcili , a
iznad drugog je stavio znak pitanja. Zatim je poeo.

77
Krst. Ne, on nema nikakve veze sa bakcilima. Ako
postoji neto, to je samo na psiholokom planu.
Zemlja. Da li postoji neto u tlu to pogoduje klici? Ne.
Kako bi ona onda dospela u krvotok? Osim toga, veoma
mali broj spava u tlu.
Neto mu se skupilo u grlu kada je dodao drugu stavku
u kolonu koja je poinjala znakom pitanja.
Tekua voda. Da li ona moda moe porozno da se
apsorbuje i ... Ne, to bi bilo besmisleno. Oni izlaze
napolje po kii koja im nita ne smeta. Jo jedna crta u
desnoj koloni. Dok je zapisivao, ruka mu je lagano
drhtala.
Suneva svetlost. Uzaludno je pokuavao da povrati
sam opouzdanje ubeleivi prvu stavku u eljenu kolonu.
Kolac. Ne. Neto mu se skupi u grlu. Nema nita ni od
toga.
Ogledalo. Z a ime boga, kako moe ogledalo da ima
bilo kakve veza sa virusom? Njegov neuredan rukopis u
desnoj koloni postojao je sve neitljiviji. Ruka mu se i
dalje tresla.
Beli luk. Stisnuo je zube. M orao je da doda bar jo
jednu stavku u kolonu pod naslovom Bakcili . Bilo je to
gotovo pitanje asti. Predao se intenzivnom razmiljanju.
Beli luk. beli luk. Mora da na neki nain utie na klice.
Ali kako, za ime boga?
Poeo je da upisuje poslednju stavku u desnu kolonu,
ali pre no to je zavrio, obuze ga plima besa kao to lava
izbija iz vulkanskog kratera.
Do avola!
Zguvao je papir u lopticu i zavitlao ga preko sebe.
Stajao je tako, pom ahnitao i ukoen, zverajui unaokolo.
Imao je elju da slomi neto, bilo ta. Mislio si da je tvoj
mahniti period proao, a isceri se sam sebi u lice
krenuvi tekim korakom prem a baru.
A onda se tre i stade na pola puta. Ne, ne,'ne poinji
opet, zavapilo je neto u njemu. Dve drhtave ruke
provukoe se kroz suvu plavu kosu. Vrat mu se grio, a
celo telo mu je podrhtavalo od potiskivane elje za
nasiljem.
Zvuk viskija koji je ispunjavao au razbesneo ga je.
Naglo je okrenuo bocu na dole i viski poe da se izliva u
velikim klokotim a, prelivajui se preko rubova ae i
curei na mahagonijsku plohu bara.
Ispio je na duak celu au, sa glavom zavaljenom u
nazad, dok mu se viski rasipao niz uglove usana i slivao na
revere koulje.
Ja sam ivotinja! povika iz sveg glasa. Ja sam tupa i
glupa ivotinja i zato u da se napijem. Iskapio je au, a

78
onda ju je zavrljaio preko sobe. O na se odbi o policu sa
knjigama i otkotrlja preko tepiha. Tako, dakle, nee da se
razbije, a?! povika on m ahnito, pojurivi preko sobe, i
poe da skae tekim cipelama po ai, sve dok ju nije
sasvim rasparao.
Zatim se trgao i ponovo otiao do bara. Napunio je
novu au i izruio njenu sadrinu u grlo. ao mi je to
nem am crevo na boci, pomisli on. Tako bih mogao da se
nalivam sve dok mi viski ne izae na ui. Sve dok ne
budem plivao u njemu.
Zavitlao je ovu au preko sobe. Suvie slabo, suvie
slabo, do avola! Nastavio je da pije neposredno iz
otvorene boce, poudno gutajui, mrzei i kanjavajui
sebe oporim viskijem koji mu je ario grlo.
O vako u se udaviti! besneo je u sebi.
Uguie se, utopie se u viskiju! Kao Klarens u vinu.
Crknuu, crknuu, crknuu!
Zavitlao je praznu bocu preko sobe i ona se rasprsnu o
tapiseriju. Viski poe da se razliva po granam a drvea i da
se sliva po tlu. Nevil prie tapiseriji i podie jedan
komadi razbijene boce. Zatim se uspravi i zari reckavi
grli u prozor, strgavi ga hitrim pokretom ruke sa zida.
Tako! prom rm lja zadihano, tako ti i treba.
D ohvatio je novu au i tresnuo je o pod, a zatim mu
pogled skrenu prem a ruci u kojoj oseti otar bol. Grli mu
je rasekao kou.
,,Odlino! , viknu on divlje, i stisnu grli izmeu dve
ruke, dok mu je krv isticala u velikim kapim a na ilim.
Krvari dok ne crkne, ti glupa, bezvredna budalo!
Jedan sat kasnije bio je potpuno pijan; leao je
potrbuke na podu sa blaenim izrazom lica. Svet je otiao
do avola. Nema vie klica ni nauke. Svet je preao u
natprirodno, ovo je sad natprirodan svet. H arperova
udesa , D uh subotnje veeri i N astojnik Z loduh .
M ladi doktor Dekil , D rakulina druga ena i Smrt
moe biti divna . N e zabadaj nikad kolac do pola i
M rtvaki sanduk brae Smit .
Dva dana je proveo treten pijan, planirajui da ostane
u tom stanju do kraja ivota. Ali bar dok ne iscrpe sve
zalihe viskija.
Moda bi se ostvarilo neto od toga, da se u m euvre
menu nije dogodilo udo.
Desilo se to treeg jutra, kada se isteturao na trem da bi
se uverio da li je svet jo tu gde je ranije bio.
Ugledao je psa kako njuka po travnjaku.
uvi da se otvaraju vrata, pas je prestao da rije po
travi, iznenada zaplaeno podigao glavu i munjevito se
nadao u trk na svojim mravim nogama.

79
Za trenutak Robert Nevil bio je toliko zaprepaen da
nije uspeo da se pomeri sa mesta.
Stajao je kao okam enjen, tupo buljei u psa koji je brzo
pretravao ulicu, dok mu se dugi rep m otao oko nogu.
Pa on je iv! I to preko dana! Jurnuo je napred sa
luakim krikom na usnama, ali se spoplete i gotovo
oprui preko travnjaka. Noge su mu bile kao od olova, a
rukam a nije uspevao da uspostavi ravnoteu. S naporom
se uspravio i nastavio da juri za psom.
,,H ej! povika glasom koji je razbio tiinu ulice
Kimaron. V raaj se ovam o!
Cipele mu zatutnjae trotoarom . Svaki korak po asfaltu
priinjavao mu je otar bol u glavi. Srce mu je snano
udaralo u grudima.
H ej! , viknu ponovo. H odi ovamo, mome!
Preko ulice, pas je grabio du plonika sa povijenom
desnom zadnjom nogom, dok su mu ape grebale po
asfaltu.
H odi, mome, neu ti nita!!', vikao je R obert Nevil
na sav glas.
Trao je ve dobar komad puta, dok mu je u glavi
nesnosno bubnjalo. Pas je zastao za trenutak i osvrnuo se.
A onda je mugnuo izmeu dve kue i za trenutak Nevil
ga je ugledao iz profila. Imao je sivo-belu dlaku i
oigledno nije pripadao rasnim psima; levo uho visilo mu
je nem ono niz vrat. dok mu se om ralo telo zanosilo dok
je trao.
Ne bei!
Nije bio svestan histerine mahnitosti u glasu dok je
vikao za psom. Poelo je neto da ga gui kada je ugledao
kako pas zamie izmeu dve kue. O buzeo ga je neobja
njivi strah i on potra bre, ne obazirui se na otar bol
koji je oseao u glavi i trbuhu, i sprem an da stavi sve na
kocku samo da uhvati psa.
Ali kada je izaao iza kue psa vie nije bilo. O trao je
do drvene ograde i pogledao preko. Nita. O krenuo se
munjevito natrag da bi video ne vraa li se pas moda
putem kojim je on upravo proao.
Meutim, nije t>ilo nikoga.
itav sat lutao je unaokolo na klecavim nogama,
uzaludno pretraujui skrovite budake. Svakih nekoliko
trenutaka dozivao je psa: H odi, mome, hodi!
Kada je najzad reio da se vrati kui, na licu je imao
izraz klonule beznadenosti. Proi iv kroz sav ovaj pakao
i posle toliko vrem ena sresti nekog srodnog, a onda ga
izgubiti. Z ar mari to je to bio samo pas? Samo pas? Za
R oberta Nevila taj pas je sada predstavljao vrhunac
planetarne evolucije.

80
Nije mogao ni da jede. niti da pije. Osetio se veoma
bolesnim i iscrpljenim posle svega to je doiveo tog jutra,
tako da je m orao da legne. Ali nije uspeo da zaspi. Leao
je u postelji tresui se u groznici, dok mu se glava nemirno
klatila sa strane na stranu ravnog jastuka.
H odi. m om e", mrmljao je bez prestanka u bunilu.
..Hodi. mome, neu ti nita!"
Popodne je ponovo krenuo u potragu. U itava dva
bloka u oba pravca od njegove kue pretrakio je svaki
pedalj, svaku stopu, svaku kuu. Ali nije naao nita.
Kada se vratio kui oko pet nasuo je u jednu tacnu
mleko i odrezao pare kobasice. Ostavio je eanj belog
luka okolo, kako vampiri ne bi dirali hranu nam enjenu
psu.
Ali kasnije mu pade na um da i pas mora da je zaraen,
pa e beli luk sigurno oterati i njega. Neto mu ipak tu
nije bilo jasno. Ako je pas bio zaraen, kako je onda
mogao da bude napolju preko dana'. Sem ukoliko nije
imao sasvim male doze bakcila u krvi, tako da jo nije bio
odista zaraen. Ali, ako je to tano. kako je onda preiveo
none napade?
Oh, moj boe, sinu mu iznenada, ta ako pas
doe
noas po hranu i oni ga ubiju? ta ako ujutro bude
pronaao mrtvo truplo na travnjaku, svestan da je on
odgovoran za sve? To ne sme da bude, zajeca on u sebi.
Prosuu sam sebi mozak ako se to dogodi.
Ova misao se nadovezala na staru dilemu: zbog ega
uopte nastavlja da se bori. U redu. sada postoji nekoliko
mogunosti za eksperim entisanje, ali ivot je ostao pod
jednako muan i turoban kao pre. Bez obzira na sve to je
imao, ili mogao da ima (izuzev, naravno, nekog drugog
ljudskog bia), ovakav ivot nije obeavao nikakvo po
boljanje, pa ak ni prom enu. Kako su stvari sada stajale,
njegova budunost nee se nimalo razlikovati od sadanjo
sti. A koliko ga je godina jo ekalo? Trideset, ili moda
etrdeset godina ovakvog ivotarenja; sav se stresao. Pa
ipak. jo nije digao ruku na sebe. Dodue, on se odnosio
sa malo brige prem a svom telu. Neredovno je jeo, pio,
spavao, i uopte sve je radio neredovno. Meutim,
njegovo zdravlje nije bilo od elika; podozrevao je da ga
je ve na neki nain naeo.
. Ali lo odnos prem a vlastitom telu jo nije znaio i
samoubistvo. Nikada nije istinski razmiljao o tome.
Zato?
Pitanje je ostalo bez odgovora. On nije bio prisiljen ni
na ta, niti se pokorio ivotu koji bi mu bio nam etnut. I
evo gde je sada, osam meseci nakon to je pom or odneo
poslednju rtvu, devet od kako je poslednji put razgovarao

81
sa nekim ljudskim biem, deset od kako je Virdinija
umrla. Bio je ovek bez budunosti, u ijoj sadanjosti
nije postojala nikakva nada. Pa ipak, nije pomiljao o
samoubistvu,.
Instinkt? Ili je moda u pitanju bila obina glupost?
Nesposobnost da se sagleda nunost samoubistva? Zato
to nije uinio u poetku, kada je bio u ponoru depresije?
ta ga je nagnalo da utvrdi kuu, instalira hladnjak,
generator, elektini tednjak, rezervoar za vodu, da
podigne staklenu batu, napravi radionicu, spali okolne
kue, sakupi ploe, knjige i velike zalihe hrane, pa ak
gotovo da ovek ne poveruje i da rasprostre veliku
tapiseriju na zid.
Zaklopio je oi. Zato se pitati, zato uopte misliti?
Nije bilo odgovora. Njegovo ivotarenje bilo je glupo i
nerazum no. Pa ipak, nije jo bio naisto sa samim sobom
da bi ve okonao sve to.
Neto kasnije zalepio je pocepane delove tapiserije.
Zakrpljena mesta nisu izgledala loe, osim kada bi ih
posm atrao iz neposredne blizine.
Pokuao je u jednom trenutku da ponovo razmilja o
problem u bacila, a onda je shvatio da ne moe da se
usredsredi ni na ta, izuzev na psa. Na vlastito zaprepaenje, uhvatio je sebe jednog trenutka kako se tiho moli
da se psu nita ne dogodi. Bio je to m om enat kada je
osetio oajniku potrebu da veruje u boga koji vodi
rauna o svojoj pastvi. Ali ak i molei se, osetio je traak
sam oprezira i znao je da je svakog trenutka u stanju da
izvrgne ruglu svoju molitvu.
Pa ipak, nekako je uspeo da obuzda bezbonika u sebi i
da nastavi sa molitvom. Jer arko je eleo tog psa, on mu
je bio vie nego potreban.

13

Kada je ujutro izaao napolje video je da su mleko i


kobasica nestali.
Pogledom je preleteo preko travnjaka. Na travi su se
nalazile dve sklupane ene, ali psa nije bilo. Sa usana mu
je skliznuo uzdah olakanja. Hvala ti, boe, pomisli u sebi.
A onda se nasm eja kroz stisnute zube. Da sam stvarno
poboan, ovo bi bilo uslienje moje molitve.
Pa ipak, odm ah je poeo da prebacuje sebi to nije bio
budan u vreme kada je pas doao. M ora da se to dogodilo
odm ah nakon svitanja, kada je na ulicama ponovo postalo
bezbedno. Pas je sigurno, ve posedovao razvijen oseaj
za opasnost. Ali on je u svakom sluaju trebalo da bude
budan.
Uteila ga je nada da je verovatno pridobio psa
hranom. U jednom trenutku zabrinula ga je pom isao da su
moda vampiri uzeli hranu, a ne pas. Ali neki tragovi su
brzo odagnali ovaj strah. Kobasica nije bila podignuta iz
venca belog luka, ve provuena kroz njega na betonsku
plou trem a. Takoe su se svuda oko zdele videle barice
mleka, jo uvek svee, koje je sigurno napravio pas koji je
halapljivo pio.
Pre no to je dorukovao, ponovo je izneo napolje
m leko i kobasicu; stavio je hranu u hlad, kako mleko ne bi
bilo suvie toplo. Razmiljao je nekoliko trenutaka, a
onda je izneo i anak sa hladnom vodom.
Poto je obedovao, odneo je dve ene do velike lomae,
a zatim se u povratku zaustavio kod superm arketa i uzeo
dva sanduka najbolje hrane za pse, kao i po jednu kutiju
kolaa, bom bona, sapuna, praka za buve i otru etku za
pranje etvorononih ljubimaca.
Blagi boe, neko bi pomislio da sam dobio bebu, pade
mu na pam et dok se vraao prem a kolima sa rukam a
punim paketa. Na usnam a mu zaigra osmeh. Zato se
pretvarati, upita se. O davno nisam bio ovako uzbuen.
Ljutnja koju je osetio kada je video klicu kroz mikroskop
nije bila nita u poreenju sa emocionalnim okom koji je
doiveo kada je ugledao psa.
Odvezao se kui brzinom od osam deset milja na as.
Kada je stigao oduzela ga je plima razoarenja, poto su

83
mleko i meso bili nedirnuti. Pa ta si oekivao, upita se
sarkastino. Psi ne jedu svakih pola sata.
Spustivi hranu za pse i ostale stvari koje je doneo iz
samoposluge na kuhinjski sto bacio je pogled na asovnik.
Deset i petnaest. Pas e se sigurno vratiti kada bude
ogladneo. Budi strpljiv, ree u sebi. Sauvaj bar tu vrlinu.
Odloio je u ostavu kutije i pakete. Zatim je izaao
napolje i proverio fasadu kue i staklenu batu. M orao je
da privrsti jednu izvaljenu dasku i da zameni naprslu
plou na krovu staklene bate.
Dok je skupljao krike belog luka, ponovo se zapitao
zbog ega se vampiri u napadim a ne koriste vatrom.
Takva taktika bila je vie nego preporuljiva. Da li je
mogue da se plae plam ena? Ili su moda, jednostavno,
odve glupi za to? U svakom sluaju, njihovi umovi nisu
vie onako pronicljivi kao pre. Prelaz iz ivota u pokretnu
smrt, sigurno je doveo do novih oteenja.
Ne, ova teorija nije valjala, zato to su se oko njegove
kue nou skupljali i ivi. Izgleda, ipak, da je sve u redu sa
njihovim mozgovima.
O dustao je od daljeg razmiljanja zato to ga je ekalo
mnogo poslova. Proveo je ostatak jutra priprem ajui i
veajui enjeve belog luka. Ponovo mu je palo na um
pitanje zbog ega beli luk deluje na vampire. Legende su
bez izuzetka govorile o podzemnom delu biljke belog
luka. Slegao je ramenima. Nije bilo nikakve razlike. Beli
luk je delovao podjednako odbojno, bez obzira koji se
deo biljke uzeo.
Nakon ruka, seo je uz pijunku i s vremena na vreme
bacao pogled prem a anku i tanjiru. Nije bilo nikakvog
zvuka izuzev gotovo neujnog brujanja klim a-ureaja u
spavaoj sobi, kupatilu i kuhinji.
Pas je doao u etiri. Nevil je gotovo zadrem ao u stolici
pored pijunke. A onda se tre i zabulji sa nevericom u
psa koji je lagano i epajui prelazio ulicu. ivotinja je
gledala prem a kui opreznim oima okruenim prstenovima bele dlake. Nevil se zapitao ta se dogodilo sa nje
govom apom. Veoma je eleo da je izlei i tako stekne naklonost psa. Androklova sen, pomisli on u tami kue.
S naporom se obuzdavao da ostane nepomian i da
posm atra. Osetio je gotovo neverovatnu plimu topline i
prirodnosti gledajui psa kako loe mleko i jede kobasicu,
zadovoljno mljackajui eljustima. Nevil je sedeo sa
blagim osmehom na licu, osmehom koga ni sam nije bio
svestan. Bio je to ba lep pas.
Neto mu se skupilo u grlu kada je pas zavrio sa jelom
i poeo da se udaljava od trem a. Skoivi sa stolice, on
jurnu munjevito prem a prednjim vratima.

84
A onda se naglo tre. Ne, to hi bilo pogreno, odlui on
zlovoljno. Samo e ga preplaiti ako izide. Pusti ga da
ode sada. pusti ga da ode. Vratio se do pijunke i
posm atrao psa kako epajui prelazi ulicu i ponovo zalazi
izmeu one dve kue. Osetio je gorinu u grlu kada je psa
nestalo. U redu je, pokuao je da se primiri, ve e se
vratiti.
Napustio je mesto pored pijunke i poao da pripremi
neko razbjaeno pie. Sedei u naslonjai i lagano pijucka
jui, pitao se gde pas provodi no. N ajpre se osetio veoma
zabrinutim zato to ne moe da ga domami u kuu. Ali
onda je shvatio da je pas sigurno veoma vet u sakrivanju
kada je uspeo da do sada preivi.
Bio je to, verovatno. jedan od onih nemoguih sluaje
va. koji kre stoprocentne zakone. Na neki nain, sreom,
sklonim podudarnostim a, ili moda izuzetnim umeem,
pas je uspeo da preivi pom or kao i uasne rtve zaraze.
Poeo je da razmilja. Ako je jedan pas. sa svojom
ogranienom inteligencijom, proao kroz ceo taj pakao,
zar onda ovek, iji je um neuporedivo razvijeniji, ne bi
imao vie ansi za opstanak.
A onda mu na um pade neto drugo. Svaka nada
predstavljala je opasnost. Sa tim je odavno bio naisto.
Sledeeg jutra pas je ponovo doao. Ovoga puta R obert
Nevil je otvorio prednja vrata i izaao na trem . Pas je u
istom trenutku zaboravio na tanjir i zdelu i mahnito se
sjurio niz ulicu, dok mu je desno uho nemono visilo.
Nevil je jedva obuzdao nagon da potri za njim. ta je
m irnije mogao, seo je na ivicu trem a. Sa druge strane ulice
pas je ponovo utrao u prolaz izmeu dve kue i nestao.
Posle petnaest minuta, Nevil se vratio u kuu.
Brzo je dorukovao, a zatim izneo napolje jo hrane.
Pas je doao u etiri i Nevil je ponovo izaao na trem
poto se prethodno uverio da je pas zavrio sa obedom.
I ovoga puta kue je munjevito uteklo. Ali sada je,
videvi da ga niko ne goni, zastalo na drugom kraju ulice i
za trenutak se osvrnulo.
,.Ne boj se, m ome , doviknu mu Nevil. ali na zvuk
njegovog glasa, pas brzo mugnu u prolazu. Nevil je
ukoeno sedeo na trem u, nestrpljivo grizui donju usnu.
Do avola, pa ta mu je sad? Nisam ni prstom mrdnuo.
Poeo je da razmilja o tome kroz ta je sve pas proao.
Beskrajne noi puzanja po tami, skriven bog bi ga znao
gde. dok mu se mrave grudi straljivo diu i sputaju, a
oko drhtavog tela koraaju legije vampira. M ukotrpno
traganje za hranom i vodom, borba za goli ivot u svetu
koji je izgubio gospodare, a povrh svega sa navikama koje
su u potpunosti zavisile od oveka.

85
Jadni mali deko, pomisli on, bie ti mnogo bolje kada
bude doao da ivi sa mnom.
A onda mu na pam et pade da pas moda ima vie ansi
za opstanak nego ovek. Psi su bili manji i bila su im
dostupna mesta do kojih vampiri nisu mogli da dou.
Moda su bili u stanju da na neki nain osete njihovo
neprijateljstvo, da ga namiriu.
Ova pomisao nije ga mnogo usreila. On je i dalje, bez
obzira na razum, gajio nadu da e jednoga dana pronai
nekoga slinog sebi nekog oveka, enu ili dete, sasvim
svejedno. Seks je gotovo izgubio znaaj im je prestao da
bude glavna tem a dana. Sada je postojala jedino usamlje
nost.
Ponekad bi se uljuljkivao u sanjarenje kako je pronaao
nekoga. Meutim, znatno ee je m orao da uverava sebe
kako ipak nije istina ono to je objektivno sm atrao za
neizbeno da je jedini ivi ovek na svetu. Ili barem u
onom delu sveta koji njemu sada bio dostupan. Utonuvi
u misli, gotovo je zaboravio da se pribliava no.
A onda je krajikom oka ugledao Bena Kortm ana
kako tri prem a njemu sa druge strane ulice.
N evile!
M unjevito je skoio sa trem a i utrao u kuu, zabravivi
i poduprevi velikom gredom vrata iza sebe drhtavim
rukama.
Izvesno vreme izlazio bi na trem im bi pas zavrio sa
jelom. I svaki put kada bi se on pojavio, pas bi se dao u
bekstvo, ali kako su dani prolazili on je trao sve sporije,
zaustavivi se na pola ulice, i zalajavi. Nevil nikada nije
krenuo za psom, ve bi samo seo na trem i posm atrao.
Bila je to smiljena igra.
A onda je jednoga dana Nevil seo na trem pre no to je
pas doao. Kada se kue pojavilo sa druge strane ulice, on
je ostao nepom ino da sedi.
Petnaestak m inuta pas je podozrivo kruio trotoarom ,
neodluan da li da prie hrani ili ne. Nevil je seo dovoljno
daleko od tanjira i zdele, kako ne bi obeshrabrio svog
novog prijatelja. M ahinalno je prekrstio noge i ovaj
neoekivani pokret naterao je psa u trk. Nakon toga Nevil
se vie nije micao i kue se vratilo posle nekog vremena,
nastavivi da neodluno krui ulicom; pogled mu je
neprestano puzio sa Nevila na hranu i natrag.
H ajde, m om e", ree Nevil. Budi dobra kuca i pojedi
ovo.
Prolo je jo deset minuta. Pas se sad nalazio na
travnjaku, kreui se u koncentrinim lucima liji su
postajali sve krai.

86
A onda se zaustavio. Zatim je lagano, apu pred apu,
poeo da se penje prem a iniji i tanjiru, ne skidajui ni za
trenutak pogled sa Nevila.
H rabro, mom e , ponavljao je Nevil blago. Ovoga
puta, pas se nije trgao niti utekao na zvuk njegovog glasa.
Pa ipak, Nevil je i dalje sedeo nepokretno, kako ne bi
zaplaio kue nekim naglim pokretom .
Pas se polako primicao tanjiru, dok mu je telo, napeto
kao opruga, ekalo neku Nevilovu kretnju.
Sve je u redu , ponavljao je Nevil psu.
A onda se kue sasvim primae i zgrabi meso iz tanjira.
Nevilov veseo smeh pratio je njegovo m ahnito, epavo
beanje preko ulice.
Brz si kao m unja , doviknu Nevil sa simpatijom.
Zatim je seo na trem i posm atrao psa kako jede. On se
zastuavio na poutelom travnjaku sa druge strane ulice i
halapljivo gutao kobasicu, posm atrajui neprestano Nevila
krajikom oka. Prijatno, pomisli Nevil, gledajui psa. Od
sada e da dobija hranu za pse. Svee meso je odve
veliki luksuz za tebe.
Kada je zavrio sa jelom , pas se uspravi i ponovo krenu
preko ulice ovoga puta manje oklevajui. Nevil je i dalje
sedeo nepomino, oseajui kako mu srce nervozno udara
u grudima. Pas je poinjao da mu veruje i to saznanje
izazvalo je drhtavicu u njemu. Sedeo je na trem u, oiju
uprtih u kue.
Samo mirno, mom e , rekao je poluglasno. Popij
sada svoju vodu.
Usne mu se razvukoe u iznenadan osmeh prijatnosti
kada je ugledao kako se zdravo uho psa nauljilo. Pa on
me slua, pomisli Nevil oduevljeno. On shvata da mu se
obraam i da mu elim dobro.
Tako je, m ome , ponavljao je blagim glasom. Poloi
svu vodu i mleko, dobro e ti uiniti. Ne boj se nita.
Pas je priao tacni sa vodom i poeo poudno da pije. S
vremena na vreme podizao bi glavu da baci pogled na
njega, a zatim bi uronio natrag u vodu.
N eu ti nita , mrmljao je Nevil psu.
Vlastiti glas zvuao mu je veoma udno. A ko neko ne
uje sebe itavu godinu dana, onda mu sopstveni glas
izgleda krajnje neobino. itava godina provedena u tiini
predstavljala je veoma dugo razdoblje. Kada bude doao
da ivimo zajedno, pomisli Nevil, zagluiu ti ui pri
anjem.
Pas je prestao da loe vodu.
H odi, mome , pozva Nevil psa, potapavi se po nozi.
H odi.
Pas ga je radoznalo pogledao, dok mu se zdravo Uho

87
ponovo nauljilo. Te oi, pomisli Nevil. Postoje itavi
svetovi oseanja u njima! Neveriea, strah, nada, usamlje
nost sve se presijava u tim velikim smeim oima.
Jadno malo kue.
H odi, mome, neu ti nita , ree on blago. Pa ipak
kada se podigao pas je pobegao. Nevil je dugo stajao
gledajui za psom koji se udaljavao, lagano odm ahujui
glavom.
Prola je jedna sedmica. Svakog dana Nevil bi sedeo na
trem u dok je pas jeo; bilo je potrebno mnogo strpljenja
pre no to je pas poeo da prilazi tanjiru i zdeli bez
oklevanja, gotovo smelo, sa sigurnou koju osea prem a
dobrom gospodaru.
A svaki put Nevil bi mu se blago obraao.
Tako je, mome. Samo ti jedi. Prija ti hrana, zar ne?
N aravno da ti prija. Ja sam ti prijatelj. Ja ti dajem hranu.
Samo ti jedi, mome, to je sve za tebe. Ti si dobra kuca.
Bilo je to beskrajno tepanje, primirivanje i odagnavanje
svih m ora iz preplaenog uma psa.
Svakoga dana Nevil bi sedao sve blie i blie, sve dok
konano nije bio tako blizu da je mogao da dodirne
rukom psa, samo ako bi se malo ispruio. Pa ipak, on to
nije uinio. Ne elim da rizikujem, govorio je u sebi. Neu
da ga uplaim.
Ali bilo je teko obuzdati se. Oseao je u rukama
neodoljiv poriv da posegne za glavom psa i da je pomiluje
prstima. Imao je uasnu potrebu da ponovo voli neto, a
ovaj pas je bio ba lepo runo kue.
Nastavljao je da govori psu sve dok se nije opet navikao
na zvuk vlastitog glasa. Kue vie nije podizalo pogled,
dok je on govorio. Sada je dolazilo bez zebnje, pojelo svoj
obrok i na kraju kratko zalajalo u znak rastanka sa druge
strane ulice. Uskoro u moi da ga potapem po glavi,
ree Nevil u sebi. I tako, dani su se pretvorili u nedelje, a
on je svakim asom postajao sve blii novom prijatelju.
A onda jednoga dana pas nije doao.
Nevil je gotovo pom ahnitao. Toliko se navikao na
posete psa da su one postale glavni dogaaj dana; sve se
vrtelo oko obeda kueta, dok je na istraivanja sasvim
zaboravio i sve odloio za kasnije, motivisan jedino eljom
da ima psa u kui.
Proveo je uspanieno popodne pretraujui susedstvo i
dozivajui psa na sav glas. Ali traganje nije urodilo
plodom i on se vratio kui na bezukusnu veeru. Pas se
nije pojavio na veeru te noi, niti na doruak sledeeg
jutra. Nevil se ponovo dao u traganje, ali takoe sa
mravim ishodom. Oni su ga se doepali, odjekivalo mu je
u glavi, prljavi gadovi su ga uhvatili. Pa ipak, nije sasvim

88
verovao u to. Nije smeo da dozvoli sebi da poveruje u
tako neto.
Popodne treeg dana, dok je bio u garai, zauo je kako
je m etalna inija iznenada zazveala na trem u. Dah mu je
zastao u grudima i on potrao napolje koliko ga noge
nose.
V ratio si se! povika.
Pas je preplaeno odskoio od tanjira, dok mu je sa
eljusti kapala voda.
Nevilovo srce zastade. Oi psa su se caklile, dah mu je
bio otean, a jezik visio napolje.
N e , zapavi Nevil, drhtavim glasom. ,,Oh, ne!
Pas se polako vraao preko travnjaka na klecavim
nogama. Nevil se srui na jednu stepenicu trem a i zagnjuri
glavu u ruke. Oh, ne, pomisli oajno, oh boe, ne.
Posmatrao je drhtavog psa dok je lokao vodu. Ne. Ne.
Ne. Nije istina.
N ije istina , mrmljao je, ni sam ne shvatajui znaenje
rei.
A onda, nagonski, on isprui ruku. Pas odskoi malo
unazad, iskezivi zube i zareavi.
Sve je u redu, mom e , ree Nevil blago. N eu ti
nita. Rei su izlazile iz njega sasvim nekontrolisano i
m ahinalno.
Nije mogao da sprei psa da ode. Pokuao je da ga prati
ali, kue je nestalo pre no to je on uspeo da ustanovi gde
se krije. Shvatio je da je to ispod neke kue, ali mu to nije
mnogo pomoglo.
Nije mogao da spava te noi. Proveo ju je nemirno,
ispijajui olje kafe i proklinjui lagani hod vremena.
M orao je da pronae psa, neizostavno je morao. I to
veoma brzo. Trebalo je da ga izlei.
Ali kako? Neto mu se skupi u grlu. Sigurno postoji
nain. ak i uz ono malo to zna, mora da postoji neto.
Sledeeg jutra seo je uz sam anak i osetio kako mu
usne podrhtavaju dok se pas polako pribliavao preko
ulice. Nije nita okusio. Oi su mu bile jo tuplje i
svetlucavije nego jue. Nevil je poeleo da se baci na
njega i da ga epa, da ga unese u kuu i da ga lei.
Ali znao je da je sve propalo ako se baci i ne uhvati ga.
Pas se onda moda nikada vie ne bi vratio.
Tokom celog obeda podizao je ruku da potape psa po
glavi ali kad god bi to uinio, kue bi se trglo i zarealo.
Pokuao je da bude malo ustriji. Prekini sa tim ! , rekao
je vrstim, ljutitim tonom, ali to je samo zaplailo psa koji
se povukao nekoliko koraka. Nevil je m orao da mu pria
itavih petnaest m inuta blagim tepavim glasom pre no to
se pas vratio do zdele sa vodom.

89
Ovoga puta je odluno poao za psom, koji se lagano
kretao, i otkrio je ispod koje se kue krije. U blizini se
nalazila mala limena ploa koju je mogao da m etne na
otvor, ali on to ipak nije uinio. Nije eleo da zaplai psa.
Osim toga, tada bi jedino mogao da doe do njega kroz
pod, a to bi mu uzelo mnogo vremena. M orao je da se
dom ogne psa to pre.
Kada se pas nije pojavio tog popodneva, on je uzeo
zdelu sa mlekom i odneo je ispod kue gde se kue krilo.
Sledeeg jutra zdela je bila prazna. U pravo je nam eravao
da donese jo mleka, kada je shvatio da pas tako moda
nikada nee napustiti svoj brlog. Vratio je zdelu na trem
svoje kue i poeo da se moli da pas bude dovoljno snaan
za novi izlazak. Bio je suvie zabrinut da bi se prekoreo
zbog ovog neprilinog ina.
Poto se pas nije pojavio tog popodneva, on je otiao da
vidi u emu je stvar. Neko vreme se etao pred otvorom i
gotovo ostavio zdelu sa mlekom. Ne, pas tako nikada nee
izii.
V ratio se kui i proveo besanu no. Pas se ni ujutru nije
pojavio. Ponovo je otiao do kue. Oslukivao je kod
otvora, ali nije uo nikakav um disanja. Ili je pas bio
suvie daleko od ulaza ili. ..
V ratio se do kue i seo na trem . Propustio je doruak i
ruak. Samo je sedeo i ekao.
Bilo je pozno popodne kada se pas pojavio, epajui
izmeu kua, i krenuo polako prem a njemu. Nevil se s
naporom obuzdao da ostane nepomian sve dok pas nije
stigao do hrane. A onda se munjevito bacio i epao ga. U
istom trenutku pas je pokuao da ga ugrize, ali ga je on
desnom rukom uhvatio za eljusti i vrsto ih stegao.
Njegovo slabano telo koje je ostalo gotovo bez krzna
nemono se otim alo iz snanog zagrljaja dok mu je iz grla
dopiralo zaplaeno cvilenje.
N e boj se", ponavljao je Nevil. N e boj se, mom e."
Brzo ga je uneo u sobu i spustio na mali leaj od ebadi
koji je priprem io za ovu priliku. im mu je pustio eljusti,
pas je besno zareao i estoko se trgnuvi pojurio prem a
vratima. Nevil se u tnagnovenju bacio i prepreio mu put.
Noge psa se okliznue na glatkoj povrini poda; izgubivi
ravnoteu on se otkotrlja ispod kreveta.
Nevil se spusti na kolena i baci pogled ispod postelje. U
tami je ugledao dva bletava oka i zauo prigueno
dahtanje.
Izii, m om e", poeo je da moli psa. Neu ti nita. Ti
si bolestan. Potrebna ti je pom o." Pas se nije micao. Sa
kletvom na usnama, Nevil se konano podie i izae iz
sobe, zatvorivi vrata za sobom. Otiao je na- trem da

90
uzme zdele, a onda ih napunio mlekom i vodom. Stavio ih
je u spavau sobu pored kreveta ispod koga se nalazio pas.
Z astao je pored svoje postelje za trenutak, oslukujui
dahtanje psa, dok mu je lice izobliila bolna grimasa.
,,O h , prom rm ljao je tunim glasom, zato mi ne
veruje?
U pravo je veerao kada se iz sobe razlegao uasan urlik
i cviljenje.
Dok mu je srce stajalo u grlu, Nevil skoi od stola i
pojuri preko trpezarije. Naglo je otvorio vrata spavae
sobe i upalio svetio.
U uglu pored tezge pas je pokuavao da iskopa rupu u
podu.
Jezivo cviljenje potresalo mu je telo dok je prednjim
apama m ahnito grebao po linoleumu; ali pod je bio
odve gladak i vrst tako da se samo klizao po njemu.
Sve je u redu, mome! , ree Nevil brzo. Pas je poeo
da se osvre oko sebe, a zatim se vratio u ugao,
nakostreene dlake, iskeenih ukastih zuba u eljusti
koja je podrhtavala, i tela koje se treslo kao u groznici.
I najednom , Nevil shvati ta nije u redu. Bila je no i
preplaeni pas je pokuavao da iskopa rupu u koju bi se
ukopao.
Stajao je tu bespom ono, nesposoban da bilo ta smisli;
cvilei, pas je napustio m esto u uglu i zavukao se ispod
tezge.
A onda Nevilu konano sinu ideja. Brzo je priao
krevetu i skinuo gornje ebe. Vrativi se do tezge, sagao se
i pogledao ispod nje.
Pas se uurio uza zid, dok mu se telo besom uno
treslo, a iz grla dopiralo prigueno reanje.
,,U redu je, m om e , ree, ne boj se nita. Pas je
ustuknuo kada je Nevil gurnuo ebe pod tezgu, a zatim se
uspravio. Ne skidajui pogled sa psa povukao se do vrata i
ostao tam o nekoliko trenutaka. Kada bih samo mogao da
uradim neto, pomisli on bespomono. Ali ja ak ne mogu
ni da mu se pribliim.
A ko se pas ne bude uskoro navikao na mene, odluio je
nevoljno, morau da upotrebim malo hloroform a. Tada e
konano moi da uradi neto sa psom, i da pokua da ga
izlei poto ga prethodno dobro vee.
Vratio se u kuhinju, ali nije mogao da jede. Posle
desetak m inuta izruio je sadraj tanjira u kantu za smee
i vratio kafu u dezvu. U trpezariji je napravio koktel i
poudno ga ispio. I pie je bilo bezukusno i oporo.
Odloio je au i vratio se u spavau sobu mranog izraza
lica. Pas se zavukao ispod ebeta, i dalje drhtei celim

91
telom i neprestano cvilei. Nema nikakvog smisla pokuati
neto sa njim sada, pomisli Nevil; suvie je zaplaen.
Otiao je do postelje i seo na nju. Provukao je prste
kroz kosu, a zatim zagnjurio lice u ake. Izlei ga, izlei
ga, ponavljao je u sebi, ruke mu se zgrie u pesnice i on
poe polako da udara po madracu.
A onda, naglo se okrenuvi, iskljuio je svetio i ispruio
se na postelju potpuno odeven. Odupirui se nogom o
nogu izuo je cipele koje uz tup zvuk padoe na pod.
Tiina. Leao je nepom ino zurei u tavanicu. Zbog
ega ne ustanem ? upitao se. Zato ne pokuam da
preduzmem neto, do avola.
O krenuo se na levu stranu. Najbolje da odspavam malo,
pomisli. Leao je u tami, sluajui cvilenje psa. On umire,
umire, a ja sam sasvim bespomoan.
Konano, ne mogavi vie da podnese skianje, pruio
je ruku i upalio lampicu na nonom stoiu. Dok je
prelazio preko sobe u arapam a, iznenada je zauo kako
pas pokuava da se izmigolji iz ebeta. Ali bio je odve
zapetljan i poeo je da skii obuzet uasom, nastojei
uzaludno da se iskobelja iz vunenog omotaa.
Nevil je klekao na pod i poloio ruke na njegovo telo.
Zauo je potm ulo reanje i divlje krgutanje zubima kada
ga je dodirnuo preko ebeta.
Smiri se , ree mu. Sad je dosta.
Pas se naroguio, ne prestajui da cvili, dok mu se
mravo telo nekontrolisano treslo. Nevil ga vrsto stee za
pleke i poloi na pod, obraajui mu se tiho i blago.
Sve je u redu, mome, sve je u redu. Niko ti nee
nita. Smiri se sada. Opusti se i budi miran. Hajde,
mome. Samo polako. Opusti se. Tako je, opusti se. Samo
polako. Smiri se. Niko ti nee nita. Pobrinuem o se za
teb e.
G ovorio je bez prestanka gotovo itav sat, tihim,
hipnotikim glasom u tiini sobe. Polako, gotovo oklevajui, drhtanje psa lagano je jenjavalo. Nevilove usne
razvukoe se u osmeh dok je nastavljao da pria.
Tako je, samo se ti smiri. Pobrinuem o se za tebe.
Pas je ubrzo mirno leao meu njegovim snanim
rukam a, dok su mu se samo grudi brzo nadimale. Nevil je
poeo da ga tape po glavi i da ga miluje desnom rukom
po izgladnelom, napaenom telu.
D obra si ti kuca , ree mu neno. D obra kuca. Od
sada u se ja brinuti o tebi. Niko ti nee nita. Ti me
razume, zar ne, mome? Svakako me razume. Svakako.
Ti si moj pas, zar ne?
Polako je seo na hladan linoleum, i dalje milujui psa.
Ti si dobra kuca, dobra kuca."

92
Glas mu je bio miran, ali se u njemu oseao prizvuk
potitenosti.
Proao je gotovo itav as pre no to je on podigao psa.
Kue je za trenutak zarealo i poelo da cvili, ali ga je
Nevilovo tepanje ubrzo primirilo.
Seo je na postelju drei na krilu psa um otanog u ebe.
O stao je tako satima, milujui psa, mazei ga i tepajui
mu. Kue je nepom ino lealo u njegovom krilu, lagano
diui.
Prolo je jedanaest kada je Nevil polako odm otao jedan
kraj ebeta i ugledao glavu psa.
Nekoliko trenutaka, pas je uzmicao pred njegovom
rukom prigueno reui. Ali Nevil nije prestajao da mu
pria, i posle izvesnog vrem ena, spustio je lagano ruku do
njegovog toplog vrata koji je i dalje podrhtavao.
O sm ehnuo se psu dok mu se grlo skupljalo.
U skoro e ti biti bolje , proaputao je. Stvarno
bolje.
Pas ga pogleda svojim umornim, bolesnim oima, a
zatim je prevukao hrapavim suvim jezikom preko dlana
Nevilove desne ruke.
Neto se prelomilo u Nevilovim grudima. Sedeo je dugo
i nem o u tiini dok su mu se niz obraze lagano slivale
krupne kapi suza.
Nedelju dana kasnije, pas je umro.

14

Nije se vie predavao alkoholnom razvratu. Daleko od


toga. Naprotiv, pio je sve manje. Neto se promenilo.
Analizirajui situaciju, doao je do zakljuka da ga je
poslednja pijanka gurnula na dno, u sam ponor beznadnog
oaja. Poto se dublje vie nije moglo, preostalo mu je
samo da krene na gore.
Nakon nekoliko prvih nedelja u kojima je u njemu raslo
uzdanje u psa, polako mu je postajalo jasno da nada nije,
zapravo, ni bila, niti moe da bude odgovor. U svetu
jednolinih uasa nije se moglo nai utoite u nesputanim
sanjarenjima. Sa uasom je jo nekako izlazi na kraj. Ali
jednolinost je predstavljala neprem ostivu prepreku, i to
mu je najzad postalo jasno, shvatio je jednom za svagda.
A ve sam in razum evanja ispunjavao ga je izvesnim
mirom; bilo je to oseanje da je podelio sve karte na svom
m entalnom stolu, dobro ih pogledao, i izabrao one koje
mu najvie odgovaraju.
Sahrana psa nije mu pala onako teko kao to je
pretpostavljao. Na izvestan nain bilo je to kao da
sahranjuje izneverene nade i lana oduevljenja. Od tog
dana shvatio je da mora da se pomiri sa tamnicom u kojoj
je iveo; nikakva bekstva u nestvarno nisu pomagala, kao
ni besom uno udaranje glavom u zid.
Kad mu je to najzad postalo jasno mogao je da se vrati
na posao.
Dogodilo se to pre godinu dana, nepunu sedmicu nakon
to je odneo Virdiniju na njeno drugo veno poivalite.
Isprazan i turoban, ispunjen jedino oseanjem potpunog
nitavila, besciljno je lutao ulicama jednog poznog popodneva, sa rukam a oputenim niz telo i koracima koji su
odzvanjali ritmom oaja. Na licu mu se uopte nije
ogledala beznadena agonija koju je oseao. Lice mu je
bilo sasvim bezizraajno.
Tum arao je ulicama satima, ne znajui niti vodei
rauna o tome kuda ide. Sve to je znao bilo je da ne
moe se vrati u prazne prostorije kue, niti da vidi oko
sebe sve one stvari koje su one dodirivale, i gledale
zajedno sa njim. Nije bio u stanju da baci pogled na

94
Ketinu praznu postelju, na njene haljinice koje su nepo
mino i beskorisno visile u orm anu, na krevet u kome su
on i Virdinija spavali, na Virdinijine stvari, njen nakit i
pribor za minkanje. Jednostavno, nije mogao da bude u
blizini svega toga. 1 tako je iziao napolje i dugo besciljno
tum arao, ne znajui uopte gde se nalazi, sve dok ljudi
nisu poeli da vrve oko njega i dok ga jedan ovek nije
uhvatio za ruku, dok mu se neprijatan zadah belog luka
irio iz usta.
H odi, brate, hodi , ree ovek hrapavim i grubim
glasom. Jabuica na vratu nepoznatog, neobino je podseala na krestu urana, imao je zarum enjene obraze,
grozniave oi, tam no odelo, neopeglar^o i prljavo. D oi i
bie spasen, brate, spasen!
R obert Nevil se zabuljio u oveka. Uopte ga nije
razumeo. Nepoznati uhvati Nevila za ruku svojim duga
kim koatim prstima.
N ikada nije kasno, brate , ree. Spasenje e doi
svima k o ji. . .
Poslednje rei se izgubie u sve jaem amoru koji je
dopirao iz velike atre kojoj su se pribliavali. Zvualo je
kao more koje, buno umei, pokuava da se izbavi ispod
velikog platna. R obert Nevil je pokuao da oslobodi ruku.
N e elim . . .
ovek ga nije uo. Uhvatio je Nevila ispod miice i
poveo ga prem a vodopadu urlika i amora. Nije ga putao
od sebe. R obert Nevil je imao oseaj kao da ide u susret
velikom talasu plime.
Ali ja n e u . . .
A onda ga je ator progutao i on je uronio u okean
dovikivanja, am orenja i tapanja. Instinktivno se trgao,
dok mu je srce bre zakucalo u grudima. Okruivala ga je
velika masa sveta koja se stiskala i gurala oko njega poput
bure koja se upravo podie. Ljudi su se njihali, tapali i
uzvikivali rei koje R obert Nevil nije razumeo.
Zatim se buka utiala i on je zauo glas koji je dopirao
kroz polutam u kao prst sudbine glas koji se prelam ao i
umnoavao kroz mnogo zvunika.
eli li da osea strah pred svetim krstom G ospo
dnjim? Hoe li da se pogleda u ogledalo i da ne vidi lice
koji ti je dao Svemogui? eli li da se vrati iz groba kao
udovite koje izlazi iz pakla?
Glas je postajao napetiji, hrapaviji i prodorniji. eli Ii
da se pretvori u mranu, neznaboaku ivotinju? Hoe
li da ukalja nevino veernje nebo paklenim krilima slepog
mia? Pitam te: eli li da se pretvori u bezboniku
ljuturu iz najdubljih tm ina, u jadno stvorenje venog
prokletstva?

95
NE! Zaurala masa, zahvaena uasom . Ne, spasi
nas?
R obert Nevil poe da se povlai nazad, kroz pom ahnitalu gomilu vernika, sa visoko uzdignutim rukam a i penom
oko usana, koji su vapili za pom o sa visokih nebesa.
,,U redu, rei u vam. Rei u vam, i zato ujte rei
Gospodnje. Neka se zna da e zlo ii od naroda do naroda
i da e bi boiji tog dana pucati sa jednog kraja zemlje
na drugi! Da li je to la, da li je to la?
Ne! N e!
Kaem vam da sve dok ponovo ne budem o postali
deca, nevina i ista u oima Gospodnjim , sve dok se ne
podignem o i ne zapevamo u slavu svemogueg boga i
njegovog voljenog sina Isusa Hrista, naeg spasitelja, sve
dok ne padnem o na kolena i ne zamolimo za oprotaj nae
teke grehe biemo prokleti! Kaem vam ponovo, i
zato dobro ujte! Biemo prokleti, biemo prokleti,
biemo prokleti!
A m in!
Spasi nas!
Masa poe da se izvija, da jeca, i da se udara u glavu,
urlajui u sam rtnom strahu i zapevajui uasne halucina
cije.
R obert Nevil je krio put kroz gomilu, posrui i
sapliui se u m oru iznevernih nada, u unakrsnoj vatri
m ahnitih prizivanja boga.
Bog nas je kaznio za na veliki greh! Bog je upravio
na nas uasnu silu svog svemonog gneva! Bog je poslao
na nas drugi potop potop bujicu, poplavu bia iz pakla
koja su progutala itav svet. On je otvorio grobove.
Skinuo je poklopce sa kripti, vratio je sm rt iz crne rake
i bacio je na nas. A sm rt i pakao oslobaaju nove sm rti i
nove legije prokletih! To je glas Gospodnji! O boe, ti si
nas kaznio, o boe, ti si video uasno lice naeg sagreenja. O boe, ti si nas atro silinom tvog gneva!
Tapui rukam a poput neusaglaenog plotuna strelja
kog voda, telesa su se povijala kao stabljike na oluji:
odasvud su se razlegali jecaji zbog sveprisutne smrti, krici
ivih koji su se jo borili. R obert Nevil se konano probio
kroz uzavrelu masu; lice mu je bilo bledo, a ruke je drao
ispred sebe kao slepac koji trai zaklon.
U tekao je odatle, pom eten i uzdrhtao, beei to dalje
od njih. Pod atrom ljudi su i dalje vritali. Ali no je ve
bila pala.
Razmiljao je o svemu tom e sada dok je sedeo u
trpezariji sa nekim psiholokim prirunikom u krilu i
aom viskija u ruci.

96
Jedan citat pokrenuo je lanac misli, vrativi ga u ono
vee od pre deset meseci, kada se iznenada obreo usred
mahnitog skupa onih koji su eleli da ive.
O vakvo stanje, poznato kao histerino slepilo, moe
da bude delimino ili potpuno i da obuhvati jednu,
nekoliko ili sve osobe.
Bio je to pasus koji je proitao. On ga je ponovo
usredsredio na stari problem.
Ali ovoga puta bio je nov pristup. Prethodno je
poklanjao potpuno poverenje hipotezi da se fenomen
vampira moe objasniti klicama. A ko su i postojali neki
izuzeci koji se nisu uklapali u pretpostavku o bakcilima,
on je bio sklon da njihovo postojanje pripie sujeverju.
Istina, bio je nejasno svestan i mogunosti isto psiholo
kog objanjenja, ali mu nikada nije poklanjao odve
poverenja. Sad, meutim, osloboen konano ranijih
predrasuda, uzeo je u obzir i ovu hipotezu.
Znao je da ne postoji razlog zato neki sluajevi ne bi
imali fiziko, a drugi psiholoko objanjenje. Kada mu je
to najzad postalo jasno, najednom su mu blesnuli pred
oima odgovori koje je samo slepac mogao da ne vidi.
Tja, izgleda da sam ja oduvek spadao u tu vrstu ljudi,
pomisli on sa pritajenim zadovoljstvom.
Na um mu je najpre pao ok koji su pretrpele pojedine
rtve zaraze.
Kako se pom or sve vie irio, bulevarska tam pa je
posveivala srazm ernu panju napisima o vampirima koji
su konano uvreili uasan strah i u najzabitije delove
zemlje. Seao se gomile pseudonaunih lanaka koji su
nairoko pisali o ovom, problem u, a sve sa ciljem da
novine imaju bolju prou.
Postojalo je neto groteskno u svemu tom e; grozniava
nastojanja da se novine to bolje prodaju u trenucima
kada je svet neum itno klizio ka propasti. Pa ipak, nisu sve
novine podlegle toj atmosferi. One novinske kue koje su
ivele na astan i poten nain, i umrle su tako. Bulevar
ska tam pa je sasvim pom ahnitala tokom poslednjih dana.
U poredo sa tim uzimao je maha veliki polet kulta ivota.
U tipinom grozniavom traenju brzih odgovora, lako
shvatljivih, ljudi su ponovo potraili spas u primitivnim
religijskim transovima. Ali uspeha nije bilo. Oni ne samo
da su umirali podjedanko brzo kao i ostali svet, ve su
kopnili sa uasom u srcima i sa samrtnim strahom koji im
je tekao u venama.
Pa ipak, Robert Nevil je nalazio opravdanje za taj
panian strah. Bila je uasna i sama pomisao da e se svest
ponovo roditi ispod toplog, tekog sloja zemlje, kao i
saznanje da smrt nije konana. Takoe je postojalo neto

97
m orbidno u injenici da e nakon umiranje uslediti
povratak kroz zemlju i to u telima koje sada pokree
udovina, uasna potreba.
Ovaj traum atski ok sigurno je dorkajio i ono malo
zdravog razum a to je preostalo. A takav ok je mogao
mnogo toga da objasni.
Krst, pre svega.
Kada su jednom bili prinueni da se suoe sa uason?
koji je donosio ponovno vraanje u paklenom, dem onskom
obliju, razum ih je naprosto izdao. 1 upravo se tada
pojavio m ahniti strah od krsta. A kada se taj uas jednom
vrsto ukorenio, svest buduih vam pira najednom je
postala optereena snanim komleksom koji se manifestovao kao mrnja prem a vlastitom biu, pa je iao ak dotle
da oni budu potpuno slepi za svoj uasno izmenjeni lik.
To ih je uinilo usamljenim, bezdunim robovima noi,
punim straha da se priblie nekom e; najee su iveli
sasvim sami, traei utehu na tlu gde su i ranije iveli i
uzaludno nastojei da uspostave vezu sa nekim, bilo kim.
Voda? Pre ju je prihvatao kao sujeverje, kao deo
naslea iz tradicionalnih legendi u kojima su vetice bile
nesposobne da preu preko tekue vode, kako je to lepo
bilo pisano u priam a Tam a O 1 antera. Vetice, vampiri
u svim tim prestravljenim stvorenjim a postojalo je
mnogo srodnih osobina. Legende i sujeverja su sve to
obuhvatali.
A ivi vampiri? Sada je i taj problem postao jednosta
van. Oni su u ivotu bili porem eeni, bolesni, a takvi su
ostali i kao vampiri. Sada je bio siguran da svi ivi koji mu
pohode kuu preko noi predstavljaju, zapravo, bolesna
stvorenja, koja uobraavaju da su pravi vampiri, iako su
sam o bezumni paenici. Ovo je u isti mah objanjavalo i
injenicu da oni nikada nisu preduzeli najoigledniji
taktiki potez i zapalili mu kuu. Njima je jednostavno,
zatajila sposobnost logikog razmiljanja.
Na um mu je pao ovek koji se jedne noi popeo na vrh
bandere sa druge strane ulice i dok ga je R obert Nevil
posm atrao kroz pijunku, skoio u vis, m ahnito uzmahujui rukam a. Tada mu nije polo za rukom da objasni ovaj
dogaaj, ali odgovor mu je sada bio sasvim jasan. ovek
je uobrazio da je slepi mi.
Nevil je sedeo i posm atrao poluispijenu au dok mu je
na usnam a poigravao laki osmeh. Tako, dakle, pomisli on,
najzad smo otkrili u emu je stvar. Konano smo
ustanovili da oni nisu nepobedivi. D aleko od toga; oni su
predstavljali rasu koja je brzo iezavala i kojoj su bili
potrebni krajnje specifini fiziki usiovi za procvat njihove
bezbonike civilizacije.

98
Odloio je pie na sto.
Nije mi potrebno, pomisli. M oja oseanja mogu i bez
toga. Ne e'im vie viski da bih zaboravio ili pobegao iz
ovog sveta. 1Jopte vie ne moram da beim. Sada vie ne.
Po prvi put otkako je pas um ro on se osm ehnuo sa
oseanjem blagog, pritajenog zadovoljstva. Postojalo je
jo mnogo stvari koje je m orao da naui, ali ne vie tako
mnogo kao pre. udno, ali ivot je postao gotovo
podnoljiv. Mogu bez roptanja da odenem haljetak pu
stinjaka, pomisli u sebi.
Sa gram ofona je dopirala mirna i spokojna muzika.
Napolju su ekali vampiri.

Trei deo

Jun 1978.

15

Poeo je da odlazi u lov na Bena Kortm ana. Ovaj posao


mu je priinjavao prijatno zadovoljstvo: jedno od malog
broja koja su mu preostala. Onih dana kada nije imao
potrebe da izlazi iz kvarta i kada ga nije ekalo mnogo
poslova oko kue, obino bi krenuo u potragu. Zavirivao
bi svuda: ispod autom obila, iza bunja, pod kuama,
iznad ognjita, u orm arim a, pod krevetima, u friiderima;
na svim mestima gde se jedno prilino krupno muko
telo moglo sakriti.
Ben Kortman je mogao da bude svaki put na drugom
mestu. Bilo je verovatno da je neprestano menjao
skrovita. Nevil je bio siguran da Kortman zna kako se on
dao u potragu za njim. Takoe je oseao da Kortman na
izvestan nain uiva u toj opasnosti. Kada to ne bi bio
oigledan anahronizam , Nevil bi rekao da se Ben Kortman
predaje slastima ivota. Ponekad mu se inilo da je
Kortman sada sreniji nego ikada ranije.
Nevil je polako koraao Kompton bulevarom prema
novoj kui koju je nam eravao da pretrai. Bilo je to
jednog ju tra sasvim lienog bilo kakvih dogaaja. Jo mu
nije polo za rukom da pronae Kortm ana iako je znao da
se on krije negde u susedstvu. Bio je siguran u to, poto se
Kortman uvek pojavljivao prvi pred njegovom kuom u
sumrak. G otovo svi drugi bili su svaki put novi. Oigledno
je da su bili veoma pokretljivi, poto su morali da dolaze
iz susedstva, a Nevil ih je svakog dana nemilice unitavao.
Sa izuzetkom Kortmana.
Dok je koraao, Nevil je razmiljao o tome ta da uradi
ako pronae Kortm ana. U prvom trenutku mu se uinilo
da tu nema nikakve dileme: odm ah e ga se otarasiti.
M eutim, sada je shvatio da to nije ono to eli. Znao je
da stvar nee ii tako lako. Oh, nije to bilo zbog toga to
je oseao neto prem a Kortm anu. Niti zato to je on
predstavljao deo prolosti. Prolost je sada bila mrtva i on
se ve pomirio sa tim. Ne, nije bilo nita od svega toga.
Najzad mu je postalo jasno da bi ubistvom Kortm ana on
izgubio jednu od svojih retkih rekreacionih razonoda. Svi
ostali su bili samo bezlina bia slina robotim a. Ako nita

102
drugo, Ben je imao bar malo mate. Iz nekog nepoznatog
razloga, njegov um nije sasvim propao kao kod drugih.
Moda je to zbog toga, palo mu je je d n o m na pam et, to
je Ben bio roen za mrtvaca. Zivi mrtvac, zapravo,
pomisli on uz setan osmeh. Vie se nije dogaalo da je
Kortman bio u prilici da ga ubije. Bila je to sasvim
zanemarljiva mogunost.
Nevil je stupio na nov trem i nakaljao se. Zatim je
tromim pokretom ruke posegao u dep i izvadio lulu.
Polako je palcem grunuo hrpicu duvana u prostranu cev.
Nekoliko trenutaka kasnije koluti dim a lagano su se
rasplinjavali oko njegove glave u toplom i mirnom
vazduhu. Gledajui prem a drugoj strani prostranog bule
vara, Nevil se osetio staloeniji i odm orniji. Iako je vodio
neuzbudljivi ivot pustinjaka, teina mu se poveala na
230 funti. Lice mu je bilo zaokrugljeno, a telo pogojeno i
nabreklo pod poirokim radnikim kombinezonom. O dav
no je prestao da se brije. Samo bi retko potkresao svoju
gustu plavu bradu, a i tada bi je skratio samo na duinu od
tri ina. Kosa mu je bila proreena, duga i neuredna.
G otovo izgubljene na irokom licu, njegove plave oi bile
su mirne i spokojne. Za trenutak je stajao nagnut nad
ogradom trem a, isputajui male oblake dima. Negde
daleko napred na velikom polju nalazila se rupa u zemlji u
kojoj je sahranio Virdiniju i odakle se ona vratila iz m rt
vih. Meutim, pom isao na ovo nije u njemu vie budila
stari bol. Um esto da se prepusti patnji, on se radije pod
vrgavao sam oposm atranju. Vreme je izgubilo viedimenzionalnu strukturu. Za R oberta Nevila sada je postojala
samo sadanjost; sadanjost koja se zasnivala na svako
dnevnoj borbi za opstanak i koju nisu krasile ni ekstaze
radosti, ni ponori oaja. Polako se pretvaram u biljku,
esto je govorio u sebi. Uostalom bilo je to upravo ono
to je eleo.
R obert Nevil je posm atrao belu mrlju na polju itavih
nekoliko m inuta pre no to je shvatio da se ona kree.
Zenice mu se skupie, a koa nabra oko oiju. Iz grla
mu se razleglo nerazgovetno mrmljanje kao izraz neverice
i uenja. A zatim, ustajui, on podie desnu ruku u visini
oiju kako bi ih zatitio od jakih sunevih zraka.
Zubi mu vre zagrizoe rub lule.
ena.
Nije ak ni pokuao da dohvati lulu koja mu je ispala iz
ustiju kada su mu se vilice irom otvorile. Nekoliko dugih,
nepominih trenutaka stajao je na trem u, zurei u daljinu.
Zatim je zatvorio oi, pa ih ponovo otvorio. I dalje je
bila tamo. R obert Nevil je osetio kako mu neto potm ulo
bubnja u grudima dok je posm atrao enu.

103
O na ga nije videla. Glava joj je bila pognuta dok je
koraala dugim poljem. Njena crvenkasta kosa leprala se
na povetarcu, dok su joj se ruke lagano njihale uz telo.
Neto mu se skupi u grlu. Prizor koji je gledao bio je tako
neverovatan posle tri godine usamljenosti, da ga je on
samo s naporom mogao da primi. Stojei u senci kue
neprestano je mirkao i ponovo otvarao oi.
ena. iva. Po danu! Stajao je poluotvorenih ustiju i
buljio u enu. Kako se pribliavala, prim etio je da je
mlada; teko da je mogla da ima vie od dvadeset godina.
Nosila je izguvanu i prljavu belu haljinu. Bila je veoma
preplanula od sunca, a kosa joj je imala crvenu boju. U
mukloj tiini popodneva Nevilu se inilo da uje utanje
njenih cipela u visokoj travi.
Mora da sam siao sa uma, proe mu munjevito kroz
svest. Manje ga je okirala mogunost da je on poludeo
nego to da je jedna ena bila stvarno pred njim. On je,
zapravo, bio na izvestan nain pripremljen za ovakve
opsene. One su bile sasvim mogue. Coveku koji u
pustinji umire od ei priviaju se raskona jezera bogata
vodom. Zbog ega, onda, nekome ko vapi je za drutvom
ne bi mogla da se privida ena koja koraa pod suncem?
A onda mu sinu. Ne, nije to bilo po sredi. Njegova
opsena nije se samo videla ve i ula, poto su sada do
njega sasvim razgovetno dopirali koraci kroz travu. Vie
nije bilo nikakve sumnje. Talasanje njene kose i njihanje
ruku bili su vie nego stvarni. 1 dalje je drala oboren
pogled. Ko je ona? Kuda ide? Gde je bila?
Neto je poelo da kljua u njemu. Dogodilo se odve
brzo da bi shvatio ta je po sredi: bio je to instinkt koji
je u trenu savladao sve prepreke to ih je vreme postavilo.
Podigao je desnu ruku.
,,H ej! , uzviknu. Jednim skokom naao se na ploniku.
H ej, vi!
Za trenutak je zavladala potpuna, sveobuhvatna tiina.
A onda ena podie glavu i njih dvoje se pogledae u lice.
iva, pomisli on. iva!
H teo je da to vikne glasno ali mu je iznenada neto
zamrlo u grlu. Jezik mu je bio kao okam enjen, a mozak
prestao da radi. iva. Jedino je ova re odjekivala u
njegovom umu. iva, iva, iv a. ..
M unjevito se okrenuvi mlada ena poe m ahnito da
bei preko polja. Za trenutak, Nevil je stajao zabezeknut,
ne shvatajui ta treba da uradi. A onda mu srce zakuca
estoko u grudima i on pojuri preko plonika. Bat
njegovih izama muklo je odzvanjao ulicom.
ekajte! , povika.
Ali ena ga nije posluala. G ledao je njene bronzane

104
noge kako tre preko talasaste povrine polja. Najednom
mu postade jasno da je njegove rei nee zaustaviti. Palo
mu je na um koliko ga je izbacilo iz koloseka to to ju je
video. Kako li je tek na nju delovalo kada je zaula
iznenadan uzvik koji je rasparao dugu tiinu i ugledala
krupnog oveka sa bradom kako joj mae!
Dotrao je do kraja plonika i uao u polje. Srce mu je
estoko udaralo u grudima. O na je iva! neprestano
mu je odzvanjalo u svesti. iva. iva ena!
Bila je sporija od njega. Nevil ju je brzo pristizao. Ona
se osvrnu i baci uasnut pogled unazad.
N eu vam nita! , viknu on, ali ona ipak nije presta
jala da tri.
A onda se iznenada spotakla o jedan busen i pala na
kolena. Lice joj se ponovo okrenu unatrag lice koje je
izobliio strah.
N eu ti nita! , doviknu on ponovo.
Oajnikim trzajem ona se podie i potra ponovo.
Izvesno vreme uo se samo bat njenih cipela i njegovih
izama kroz gustu travu. On je poeo da skae preko trave
kako se ne bi spoplitao i zaglibljivao u mekanu zemlju.
Donji deo njene haljine uplitao se oko visokih bodljiastih
stabljika trave i om etao je u kretanju.
Stani! viknu on ponovo, ali vie instiktivno nego to
je odista verovao da e je njegov glas zaustaviti.
O na nije prestajala da bei. Trala je sve bre, tako da
je i on m orao da ubrza gonjenje. Stisnuvi zube, trao je
za njom u pravoj liniji, dok je ona povrem eno krivudala
kroz polje; svetlocrvenkasta kosa vijorila se iza nje.
Bio je ve toliko blizu nje da je mogao da uje njeno
isprekidano disanje. Nije eleo da je zaplai, ali vie nije
imao kud. Najednom mu sve drugo na svetu nije bilo
toliko vano kao ona. M orao je da je uhvati.
Njegove duge snane noge potrae jo bre, a izme
mu zabubnjae po tlu.
Pred njima se prualo novo polje. Dvoje ljudi je tralo,
teko diui. O na se jo jednom osvrnula da bi videla
koliko joj se prim akao. On uopte nije bio svestan u kojoj
meri zastraujue izgleda; visok i krupan ovek sa bra
dom, unezverenog pogleda.
Kada joj je priao na nekoliko koraka ispruio je desnu
ruku i epao je za rame.
Sa uasnutim krikom, mlada ena se izvi i zatetura.
Izgubivi ravnoteu, ona pade na jednu kam enu izboinu.
Nevil priskoi da joj pomogne da ustane. O na poe da
odstupa po zemlji, pokuavajui da ustane, ali se ponovo
okliznula i pala ovoga puta na lea. Donji deo haljine
skliznuo joj iznad kolena. Konano je uspela da se

105
pridigne; bila je gotovo bez daha i imala je ukoen ua
snut pogled.
Ne bojte se , prom rm lja on zadihano, pruajui ruku
prem a njoj.
O na je odgurnu sa zaplaenim krikom i ponovo skoi na
noge. On joj opet prie i uhvati je za ruku: ena savi
slobodnu aku u kandu i zagreba ga po elu i desnoj
slepoonici, ostavljajui krvavi trag.
Nevil tre glavu i vrsto je epa za ramena.
ega se bojite . . .
Nije zavrio. Njena ruka ga pljotimice udari po ustima.
A onda se neko vreme uo samo zvuk dahtanja i guanja,
nadjaavan kripanjem i krckanjem suvih vlati trave pod
njihovim nogama.
.
Prekini ve jednom ! , povika on, ali ona se i dalje
borila.
Naglo je odskoila unazad i u njegovim prstim a ostade
komadi njene haljine. Pustio ga je da padne i m aterijal
skliznu na njena prsa. Pred oima mu se ukaza leva
polovina njenog prslueta pod kojim su se grudi nadimale.
O na se ponovo ustremi noktima na njega, ali on joj
ovoga puta vrsto stee zglavke na rukama. A onda ena
naglo podie desnu nogu i snano ga udari u kolenicu.
Prokletnice!
Sa uzvikom besa, on joj opali zvonak amar. O na se
zatetura i pogleda ga oamuena. A onda, najednom , poe
bespom ono da plae. Pala je na kolena pred njim,
podigavi ruke iznad glave kao da pokuava da se odbrani
od novih udaraca. .
Nevil je stajao iznad nje, teko diui, i posm atrao je
kako isprekidano jeca. Za trenutak je zatvorio oi, a onda
duboko uzdahnuo.
U stani , ree. N eu ti nita .
O na nije podizala glavu. Nevil je zbunjeno pogleda, ne
znajui ta da kae.
R ekoh da ti neu nita , ponovi on.
ena podie pogled. Ali njegovo lice i dalje je izgledalo
zastraujue, tako da ona ponovo sagnu glavu. Posle
nekoliko trenutaka opet ju je podigla i poela prestraeno
da ga posm atra.
ega se boji? , upita on.
Nije mu bilo jasno da je njegov glas sasvim lien
topline, da predstavlja samo opor i sterilan zvuk jednog
bia koje je sasvim izgubilo kontakt sa ljudima.
On joj prie korak blie, ali ena ponovo uplaeno
ustuknu. Nevil prui ruku.
H ajd e , ree. U stani.
O na se pridigla polako, ali bez njegove pomoi.

106
Primetivi iznenada da su joj grudi razgoliene, ona se
sae i brzo podie otrgnuto pare haljine. Stajali su neko
vreme teko diui i netrem ice posm atrajui jedno drugo.
Meutim, kada je prvi ok proao, Nevil shvati da ne zna
kako da zapone razgovor. G odinam a je sanjao o ovom
trenutku. U njegovim snovima sve je to izgledalo mnogo
drugaije.
K a k o ... kako se zove? , upita najzad.
ena nije odgovorila. I dalje ga je netrem ice posm atrala, dok su joj usne podrhtavale.
K ako? , upita on glasnije, na ta se ona tre.
,,R -R u t. Glas joj je treperio. R obert Nevil oseti kako
ga podilaze marci. Zvuk njenog glasa kao da je rastoio
sve u njemu. Najednom, iezoe sva pitanja. Oseao je
kako mu srce besom uno kuca. Gotovo mu se inilo kao
da e da zaplae.
Ruka mu sama krenu napred, skoro nesvesno. Njeno
rame mu zadrhta pod dlanom.
R u t , ponovi on ravnim, beivotnim glasom. Neto je
poelo da mu se skuplja u grlu dok ju je posm atrao.
R u t , ree on opet. Dvoje ljudi, ovek i ena, stajali su
jedno naspram drugog na velikom toplom polju.

16

ena je leala nepokretno na postelji i spavala. Bilo je


pozno popodne. Najmanje dvadeset puta Nevil je ulazio u
spavau sobu, da vidi da li se ona probudila. Sada je sedeo
u kuhinji i razmiljao uz olju kafe.
ta ako je i ona zaraena? stalno je ponavljao u sebi.
T o mu je prvi put palo na pam et pre nekoliko asova
kada je Rut zaspala. Pa ipak, ova pomisao vie mu nije
izgledala smena. O emu god da je poeo da razmilja,
sve se svodilo na isto. U redu, sunce joj nije kodilo i on
ju je naao na otvorenom po danu. Ali sunevi zraci nisu
smetali ni psu.
Nevil je nervozno dobovao prstim a po stolu. Jednostav
nosti je nestalo; san se rastoio u uznemirujuu sloenost.
Nije bilo strasnih zagrljaja niti su arobne rei bile
izgovorene. Osim svog imena ona nije imala nita drugo.
M orao je da vodi pravu borbu sa njom da bi je doveo do
kue. Ali i to je bilo bezazleno prem a ratu koji je nastupio
kada je trebalo da je uvede unutra. O na je plakala i molila
ga da je ne ubije. Ma ta joj govorio, ona je samo ridala i
preklinjala ga. Nevolja je bila u tom e to je ovaj trenutak
zamiljao po uzoru na rom antine holivudske filmove; oi
im se cakle od sree dok ulaze u kuu drei se za ruke.
Ali od svega toga nije bilo nita. Um esto toga on je bio
prinuen je da vue, da joj laska, da je ubeuje, i da se
prepire sa njom, dok se ona uporno opirala. Ulazak je bio
sve drugo samo ne rom antian. M orao je da je ugura u
kuu.
O na je, meutim, i unutra ostala preplaena. Pokuala
je malo da se opusti, ali se ubrzo uurila u jednom uglu
kao i pas. Nije htela da okusi nita od onoga to joj je on
ponudio. Konano mu je preostalo samo da je odvede u
spavau sobu i tu zakljua. A onda je zaspala. Duboko je
uzdahnuo i nervoznim prstim a uhvatio olju za drku.
Sve ove godine sanjao je o tome kako bi bilo lepo imati
drutvo. A onda, kada je konano sreo nekoga poele su
da ga razjedaju sumnje i ponaao se okrutno i nestrpljivo.
Pa ipak, to je bilo jedino to mu je preostalo. Odavno
se navikao na injenicu da je on jedino norm alno ljudsko
bie na svetu. Nije bilo vano to i ona izgleda normalno.

108
Video je mnogo njih u komi koji su izgledali podjednako
kao i ona. Ali oni to ipak nisu bili, on je to znao.
Jednostavna injenica da ju je zatekao napolju po danu
nije bila dovoljna da u njemu prituli nepoverenje. Odve
je dugo iveo u sumnji. Njegova slika sveta poivala je na
veoma vrstim temeljima. Gotovo da vie nije mogao da
poveruje kako postoji jo neko slian njemu. I sada kada
je prvi ok proao, stare dogme iz svih ovih godina
usamljenosti ponovo su poele da upravljaju njegovim
mislima.
D uboko uzdahnuvi, ustao je i otiao u spavau sobu.
O na je i dalje bila u istom poloaju. Moda je, pade mu
na um, ponovo pala u komu. Stajao je iznad postelje
netrem ice posm atrajui. Rut. Postojalo je mnogo stvari
koje je eleo da zna o njoj. Ali istovremeno, on se gotovo
plaio takvog saznanja. Jer, ako je ona bila kao i drugi,
onda mu je preostajalo samo jedno reenje. A na izvestan
nain je najbolje ne znati nita o onima koje ubijate.
Ruke mu se zgrie uz telo, dok su mu plave oi bile
prikovane za njeno telo. ta ako je sve ovo samo
neverovatna podudarnost. Moda je ona samo za trenutak
izala iz kome. To nije mogue. Pa ipak, koliko je njemu
bilo poznato klice nisu mogle da podnesu sunevu svetlost.
Z bog ega to nije dovoljno da ga ubedi kako ona nije
norm alna?
U svakom sluaju postoji samo jedan nain da se uveri.
On se nagao i pribliio ruke na njena ramena.
Probudi se , ree.
O na je ostala nepomina. Stisnuo je usne, a prsti
pritisnue vre njena ramena.
A onda je prim etio zlatni lani oko njenog vrata.
Paljivo ga je uhvatio prstima i izvukao iz bluze.
Posm atrao je mali zlatni krst kada se ona probudila i
uplaena trgla glavu na jastuk. Nije, dakle, u komi,
pomisli on zadovoljno.
ta to ra . . .di? , upita ga ona slabim glasom. Bilo
je teko ne verovati joj kada bi progovorila. Zvuk ljud
skog glasa bio mu je tako neobian i imao je mo nad
njim kao nikada ranije.
Ja, o v a j. . . nita , ree on.
Zbunjeno se trgao i oslonio o zid. Posm atrao ju je
nekoliko dugih trenutaka pre no to ju je upitao:
O dakle si?
O na je leala gledajui ga praznim pogledom.
Pitao sam te, odakle si , ree.
Ponovo nije rekla nita. On se odm ae od zida
prodorno je posmatrajui.
,,In g ... Inglvud , ree ona brzo.

109
Gledao ju je hladno nekoliko trenutaka, a zatim se
ponovo nae ka zidu.
T ako , ree on. Jesi li ivela sam a?
Bila sam udata.
G de ti je m u?
Knedla joj zaigra u grlu. U m ro je .
K ada?
Prole nedelje.
,,ta si radila nakon njegove sm rti?
Pobegla sam . , Ugrizla se za donju usnu. Poela sam
da beim .
H oe da kae da si sve ovo vreme beala?
,,D . . . d a.
Posmatrao ju je bez rei. A onda se naglo okrenu i bat
njegovih izama muklo zabubnja dok je koraao prem a
kuhinji. Otvorio je vratanca na kredencu i izvadio nekoli
ko glavica belog luka. Stavio ih je u jedan tanjir, razdvojio
na krike i izgnjeio. O tar miris zapahnuo mu je nozdrve.
O na je leala oslonjena na lakat kada se on vratio u
sobu. Bez oklevanja, Nevil joj podnese tanjir pod lice.
O na tre glavu ustranu uz priguen krik.
ta to radi? , upita ga, nakaljavi se.
Zbog ega okree glavu?
Molim te . . .
Zbog ega okree glavu?
Pa to sm rdi! , glas je postao jecav. N em oj, muka mi
je od toga.
On joj prinese tanjir jo blie. ena ispusti hrapav krik i
pribi se uza zid, oduprevi se nogama o postelju.
Prekini! Molim te! , zavapila je.
On odm ae tanjir, posm atrajui je kako se gri i dri za
trbuh.
Ti si jedna od njih , ree joj on zlobnim glasom.
Ona naglo ustade i protra pored njega u kupatilo.
V rata se zalupie iza nje i on zau kako ona povraa nad
lavaboom.
Skupivi usne on odloi tanjir na natkasnu pored
postelje. Oseao je kako mu se neto skuplja u grlu.
Zaraena. Bio je to siguran znak. Pre vie od godinu
dana otkrio je da beli luk izaziva alergiju u svakom
organizmu koji je zaraen bacilom Vampiris. Kada se
organizam izloi uticaju belog luka, dolazi do prenadraivanja elija to izaziva abnorm alnu reakciju na svaki
dalji kontakt sa belim lukom. Upravo zbog toga je ubriz
gavanje alil sulfida imalo tako slab uticaj. Oni su morali
da budu izloeni mirisu.
Zagnjurio je glavu u ake. ena je reagovala na
pogrean nain.

110
T renutak kasnije, R obert Nevil se namrti. Ako je ono
to je rekla tano, onda je sigurno besciljno lutala ve
nedelju dana. Od toga je bez sumnje bila iscrpljena i slaba,
tako da je miris belog luka i zbog toga mogao da je nagna
na povraanje.
Poeo je polako da udara pesnicama po madracu. To
znai da jo nita ne zna, bar ne za sigurno. A objektiv
nost mu je nalagala da ne donosi zakljuke na osnovu
nepouzdanih injenica. Bilo je to neto to je nauio uz
dosta muke, neto to je znao i u ta je apsolutno verovao.
Jo je sedeo na postelji kada je ona otkljuala vrata
kupatila i izala. Za trenutak je stajala u hodniku i
posm atrala ga, a zatim je pola u trpezariju. On ustade i
krenu za njom. Kada je uao u trpezariju, ona je sedela na
kauu.
Jesi li zadovoljan? , upita ga.
Nije vano , ree. Ti si u nevolji, a ne ja . Pogledala
ga je ljutito, zaustivi da neto kae. Ali onda slee
ramenima i odm ahnu glavom. Za trenutak je osetio neku
vrstu naklonosti prem a njoj. Izgledala je tako bespom o
no, sa tankim rukam a prekrtenim u krilu. Izgledalo je da
vie uopte ne obraa panju na pocepanu haljinu. On
pogleda zavodljive obline njenih grudi. Imala je vitak stas,
gotovo uopte bez suvinih izboina. Pa ipak nije nimalo
liila na enu koju je on stalno imao pred oima. Nema
veze, pomisli on u sebi, to uopte nije vano.
Seo je na stolicu naspram nje i pogledao je u oi. Ona
nije skrenula pogled.
Sluaj me paljivo , ree on. Im am puno razloga da
sm atram da si zaraena. Posebno sada kada si ovako
reagovala na beli luk.
O na nije nita odgovorila.
Im a li neto da kae? , upita je.
O na podie pogled.
.Ti misli da sam ja jedna od njih , ree.
M oda si.
,,Pa ta? , upita ona, poevi da se poigrava sa krstom.
To ne znai nita , ree on.
M eni je dobro , ree ona. Nisam u kom i. Nevil nije
odgovorio nita. Sa ovom injenicom je m orao da se sloi
iako ona nije odagnavala sumnje.
Proao sam kroz Inglvud vie puta , ree on konano.
K ako to da niste uli moj autom obil.
Inglvud je veliko m esto , ree ona.
Paljivo ju je posm atrao dok su mu prsti dobovali po
naslonu stolice.
V oleo b ih . . . da ti verujem , ree.
Stvarno? , upita ga ona. A onda je ponovo dobila

111
greve u stom aku i savila se preko pojasa stisnuvi zube.
R obert Nevil se upita zbog ega ne osea vie naklonosti
prem a ovoj eni. Dodue, teko je bilo probuditi oseanja
u nekome ko je mrtav. On ih je odavno sve istroio i sada
je potpuno prazan od svih emocija.
Nekoliko trenutaka kasnije ona podie pogled. U
njenim oima videla se odlunost.
O duvek sam imala slab stom ak , ree. Videla sam
kako mi je mu ubijen prole nedelje. Bio je doslovce
raskomadan. I to upravo pred mojim oima. Zaraza mi
je odnela dvoje dece. Proteklu sedmicu provela sam u
paninom lutanju. Nou sam se krila, a jela sam tek svaki
drugi dan. Od straha nisam mogla da spavam vie od ne
koliko asova dnevno. A onda sam ula kako me neko
zove. Progonio si me preko polja, uhvatio me i doveo u
tvoju kuu. A onda kada mi je pripala muka zato to si mi
poturio pun tanjir belog luka pod nos, palo ti je na p a
met da me optui kako sam zaraena!
Ruke joj se zgrie u krilu.
ta si mislio, kako u da reagujem ? , upita ona ljutito.
Zavalila se ponovo na kau i zaklopila oi. Prstim a je
nervozno cupkala po suknji. Za trenutak je pokuala da
dotera pocepanu haljinu ali joj bluza ponovo skliznu, i ona
tuno zajeca. Nevil se nagao napred u stolici. Zapoinjao
je da osea griu savesti bez obzira na podozrenja i
sumnje. Nije mogao da joj pomogne. Zaboravio je kako
se tee ene. Podigao je polako ruku do brade i poeo
odsutno da je mrsi, netremice posm atrajui enu.
D a li b i . . . , zapoe on, ali mu neto zastade u grlu.
D a li bi mi dozvolila da ti uzmem uzorak krvi? , upita
tihim glasom. M ogao bih . . .
O na naglo ustade i krenu prem a izlaznim vratima.
Nevil brzo skoi.
K uda e? , upita je.
Nije odgovorila. Ruke joj nestrpljivo posegnue prema
bravi.
Ne moe napolje , ree, iznenaen. Ulice e ubrzo
biti pune vam pira.
Ne elim da ostanem ovde , zajeca ona ponovo,
j,Kakva je razlika ako me oni ubiju? Obavio joj je ruke
oko ramena. O na pokua da se oslobodi.
Ostavi me na m iru , viknu. Nisam traila da doem
ovamo. Ti si me dovukao. Zbog ega me ne pusti na
m iru?
Nevil je stajao pored nje nesposoban da bilo ta kae.
Ne moe napolje , proaputa najzad.
Odveo ju je natrag do kaua, a zatim je otiao do bara i
uzeo novu bocu viskija. Svejedno da li si zaraena ili ne,

112
pomisli on, sasvim svejedno. Pruio joj je veliku, au
ali ona odm ahnu glavom.
Uzm i ovo , ree on. inie ti dobro.
O na ga pogleda Ijutito. ,,A onda e moi da mi ponovo
podm etne beli luk pod nos.
Nevil zatrese glavom.
Popij ovo , ree tihim glasom.
Posle nekoliko trenutaka ena uze au i ispi jedan
gutljaj viskija. I to je bilo dovoljno da se zagrcne. Odloila
je au na naslon kaua, a duboki uzdah joj potrese celo
telo.
Zbog ega eli da ostanem ? , upita ona rezignirano.
U njegovom pogledu nije se nazirao nikakav odreen
odgovor.
ak i ako si zaraena, ne smem da te pustim napolje.
Ti i ne sluti ta bi ti uinili.
ena zatvori oi.
Svejedno mi je , ree kratko.

17

N ikako ne razum em , ree on za vreme veere. Prole


su ve tri godine, a neki od njih su jo ivi. Rezerve hrane
u organizmu su odavno iscrpljene. Koliko je meni pozna
to, oni su i dalje preko dana u kom i. Zastao je za tren u
tak i odm ahnuo glavom. Ali nisu mrtvi. Tri godine i
nisu mrtvi. ta li ih samo odrava?
O na je sada na sebi imala Nevilov penjoar. Oko pet
se najzad malo primirila, otila da se okupa i presvukla.
Njeno vitko telo bilo je bezoblino u masivnom mukom
ogrtau. Pozajmila je od njega ealj i zabacila kosu
unazad, napravivi konjski rep koji je privrstila kom a
diem uzice. R ut podie olju sa kafom.
Ponekad smo ih posm atrali , ree. Pa ipak, bojali
smo se da im se pribliimo. Smatrali smo da ne treba da ih
dodirujem o.
D a li ste znali da se vraaju posle sm rti?
O na dom ahnu glavom.
..N e.
D a li ste razmiljali o onim a koji su nou napadali vau
kuu?
N ikada nam nije palo na pam et da su o n i. . . , Rut
lagano odm ahnu glavom. Teko je poverovati u tako
neto.
Slaem se , ree on.
Posm atrao ju je dok su jeli u tiini. Bilo je jo tee
poverovati da pred sobom ima jednu norm alnu enu. Da
je, posle toliko godina, ponovo stekao druga. Nije on.
zapravo, sum njao u nju. Bio je vie nego podozriv prem a
injenici da se neto tako znaajno moe dogoditi u ovom
izgubljenom svetu.
Priaj mi neto o njim a , zamoli ga Rut.
On ustade i skide dezvu sa tednjaka. Dolio je jo
malo kafe u njenu i svoju olju, a zatim vratio dezvu na
tednjak i seo.
K ako se sada osea? , upitao je.
Bolje mi je, hvala.
On klimnu glavom i usu kaikom eer u kafu.
Najednom je poeo da osea njen pogled na sebi. O emu
li razmilja? upita se. Duboko je uzdahnuo, ne

114
shvatajui zbog ega nervoza ne poputa u njemu. Za
trenutak mu se uinilo da joj veruje. Ali sada vie nije bio
siguran u to.
,,Ti mi jo ne veruje , ree ona, proitavi mu misli.
On je brzo pogleda, a zatim slegnu ramenima.
Nije . . . stvar u tom e , ree.
Bojim se da jeste , ree ona tiho, uzdahnuvi.
,,Oh, u redu. Ako ve mora da ispita m oju krv, onda
je ispitaj.
Pogledao ju je podozrivo, pitajui se nije li to samo
neki trik. Lagano je ispio veliki gutljaj kafe. Glupo je,
pomisli najzad, biti toliko sumnjiav.
Spustio je olju na sto.
D o b ro , ree. V rlo dobro.
Posm atrao ju je kako gleda u kafu.
A ko si zaraena , ree Nevil polako, uiniu sve da
te izleim.
Pogledi im se sretoe.
,,A ako ne bude m ogao?"
Za trenutak je vladala tiina.
Treba biti strpljiv , ree on najzad.
Poto su ispili nekoliko gutljaja kafe on upita:
D a uradim o to sada?
Molim te , ree o n a. Ostavimo to za ujutro. Jo
m i. . . nije sasvim d obro.
- U r e d u , ree on, klimnuvi glavom. Sutra u jutro.
Zavrili su obed u tiini. . Nevil je oseao izvesno
zadovoljstvo to je ona odluila da mu dozvoli da joj ispita
krv. Poeo je da osea zebnju prem a mogunosti da
otkrije kako je zaraena. U svakom sluaju, preostajalo
mu je jo dugo vee i no sa njom, kada e moi da je
blie upozna, a moda i d a . .. jer, sutra ujutro moda to
ne bi vie poeleo.
Nakon veere otili su u trpezariju gde su sedeli
posm atrajui tapiseriju, pijuckajui vino i sluajui ubertovu etvrtu simfoniju.
Ne mogu prosto da poverujem , ree ona gotovo
veselim glasom. Ni na kraj pameti mi nije padalo da u
ponovo da sluam muziku i da pijem vino.
Osvrnula se po sebi.,,L epo si ovo udesio", ree.
ta je sa tvojom kuom ", upita je on.
Nije bilo slino ovom e", ree ona. Mi nismo
im ali. . .
K ako ste obezbedili kuu? prekide je on.
,,Oh . . , za trenutak je razmiljala. Zabarikadirali
smo sve otvore. Koristili smo i krstove.
O ni ne pomau uvek , ree on tiho, poto ju je
posm atrao nekoliko trenutaka.

115
Rut je izgledala zbunjeno.
Ne pom au?
Zato bi se Jevreji bojali krsta? , upita je. Z ato bi
ga se bojao vampir koji je bio Jevrejin? Velika veina
ljudi se uasno plaila mogunosti da postane vampir. Svi
su oni doivljavali histerina slepila pred ogledalima. Ali
kada je krst u pitanju, nem a nikakvog razloga da od njega
zazire jedan Jevrejin, Indus, Arapin ili ateista. Rut je
sedela, drei au u ruci i posm atrajui ga bezizraajnim
oima.
Zbog toga krst ne pomae uvek , ree on.
Nisi mi dozvolio da zavrim , ree ona. Takoe smo
koristili beli luk.
Mislio sam da ti od njega pripada m uka.
Pripala mi je muka od drugih stvari. Za poslednjih
nedelju dana izgubila sam sigurno preko dvadeset funti
teine.
Klimnuo je glavom. Ali kada je otiao u kuhinju da
donese novu bocu vina na um mu pade da je ona do sada
morala sasvim da ogugla na beli luk. Prole su itave tri
godine.
Uostalom , moda i nije. Zbog ega je sada sumnjii? Pa
ona mu je dozvolila da joj ispita krv. Uinila je sve to je
bilo u njenoj moi. Problem je u meni, pomisli Nevil.
Odve dugo sam bio sam. Ne verujem ni u ta dok ga ne
stavim pod m ikroskop. To ponovo preci govore iz mene.
Ja sam samo sin svoga oca, avo da mu nosi kosti.
Stojei u mranoj kuhinji i otvarajui polako novu bocu
vina R obert Nevil baci pogled prem a Rut koja je sedela u
trpezariji.
Pogled mu je lagano klizio preko ogrtaa, zaustavivi se
na as na blago naglaenoj oblini grudi, a onda se spustivi
ka bronzanim listovima i lancima, da bi se najzad vratio
do glatkih kolena. Imala je telo kao devojica. Uopte nije
liila na m ajku dvoje dece.
N aineobinija stvar u svemu ovome, pomisli on, jeste to
to ne o ^ a m nikakvu fiziku elju prem a njoj.
Da je dola pre dve godine, pa ak i neto kasnije, on bi
je moda silovao. Postajali su izvesni uasni trenuci tih
dana, trenuci kada su mu na um padala najudovinija
reenja tog gorueg problem a, esto ga dovodei na samu
granicu ludila.
Ali onda su poeli eksperim enti. Smanjio je broj
cigareta, a pie je izgubilo svoju opsesivnu prirodu.
Promiljeno i sa iznenaujuim uspehom, on se sav predao
istraivanju.
Seksualni nagon je veom a oslabio, pa se ak gotovo
izgubio. Ali bilo je to samo trenutno monatvo, pomisli

116
on. Nagon e se ponovo javiti, pre ili kasnije, poto
normalan m ukarac nije u stanju da vodi bilo koji nain
ivota iz koga je iskljuen seks.
Sada, sreom, nije oseao gotovo nita, moda samo
nejasan nagovetaj prvih komeanja ispod kamenih nasla
ga apstinencije. Bio bi zadovoljan kada bi ostao samo na
tome. Posebno zbog toga to nije bio siguran da je Rut
onaj sadrug koga je eleo. Kao to nije bio siguran da e
joj dozvoliti da i dalje ivi posle sutranjeg jutra. A ta je
sa leenjem.
Leenje je bilo sasvim bezizlazno.
Vratio se u trpezariju sa otvorenom bocom. K ratko mu
se osm ehnula dok joj je dolivao vino u au.
Uivala sam u tvojoj tapiseriji , ree Rut. Prosto da
ovek poveruje kako je usred um e.
On se nakalja.
M ora da ti je bilo potrebno mnogo rada da bi ovako
uredio kuu , ree ona.
Trebalo bi to da zna , ree Nevil. 1 ti si prola kroz
sve to .
K od nas je bilo sasvim drugaije , ree ona. K ua je
bila znatno manja, a skladite sa hranom jedva ako je
zaprem alo polovinu tvoga.
Sigurno ste se snabdevali hranom spolja , ree on
paljivo je posm atrajui.
Koristili smo samo sm rznutu hranu , ree ona. N i
smo imali konzerve.
On klimnu glavom. Bilo je to logino i on je m orao da
se sloi. Ali i dalje mu se neto nije dopadalo. Znao je da
je u pitanju samo izvesno predoseanje, ali mu nikako nije
polo za rukom da ga odagna.
ta je sa vodom ? , upita je on.
Posm atrala ga je jedan trenutak u tiini.
Ne veruje mi ni re od svega onoga to sam ti rekla ,
upita ona.
N em a veze sa tim , ree on. Sam o me zanima kako
ste iveli.
G las te o d aje , ree ona. Suvie si dugo bio sam,
tako da si gotovo sasvim izgubio talenat za obm anjivanje.
On se zagrcnu; najednom se pojavilo neprijatno
oseanje da se ona poigrava sa njim. To je smeno, pomisli
u sebi. O na je samo ena. Uostalom , moda je u pravu.
Moda je on odista postao grub i osoran pustinjak. Pa ta
s tim?
Kai mi neto o tvom muu , ree on iznenada.
Neto zaigra na njenom licu, neodreena sen seanja.
Podigla je au crnog vina do usana.
N em ojm o sada o tom e , ree. Molim te.

117
On se zavali na kau, nesposoban da odgonetne poreklo
nejasnog nezadovoljstva koje je oseao. Sve to je rekla i
uinila mogla je da bude posledica pakla kroz koji je
prola. Ali je isto tako mogla da bude la.
Z ato bi ona lagala? upita se on u sebi. Sutra ujutro
ispitae joj krv. Od kakve bi joj koristi bilo da slae noas,
ako bi on samo kroz nekoliko asova saznao istinu?
Z na , ree on, pokuavajui da odagna napetost
razmiljao sam o neemu. A ko troje ljudi mogu da pre
ive zarazu, zato ne bi moglo da ih bude i vie?
Misli Ii da je to m ogue? , upita ga ona.
Z ato da ne? Sigurno postoje i drugi koji su na neki
nain stekli im unitet.
Reci mi neto vie o toj klici?
Oklevao je za trenutak, a zatim odloio au sa vinom.
ta e se dogoditi ako joj kae sve? O na moe da
pobegne, a zatim da se vrati posle smrti, sa svim
saznanjem koje je on tako m ukotrpno skupljao.
Postoji itavo mnotvo pojedinosti , ree.
R ekao si mi malopre neto o krstu , ree Rut. K ako
zna da je to istina?
Sea li se onoga to sam ti priao o Benu Kortmanu? , upita on, zadovoljan to su preli na neto sa im je
ona ve bila upoznata, umesto da razgovaraju o stvarima
koje je on eleo da zadri samo za sebe.
Misli li na onog oveka koga s i . . .
Nevil klimnu glavom.
D a. H odi , ree on ustajui. Pokazau ti ga.
Stojei iza nje dok je gledala kroz kljuaonicu, Nevil
oseti miris njene kose i koe. Za trenutak ga uhvati
vrtoglavica. Nije li divno? pomisli u sebi. Pa ipak, ne
dopada mi se. Kao Guliver koji se vratio od razumnih
konja i naao da je ljudski miris neprijatan.
To je onaj pored bandere , ree.
Lagano je klimnula glavom. Zatim se okrenu i upita ga:
Im a ih samo nekoliko. Gde su ostali?
M nogo sam ih poubijao , ree, ali pred kuom ih
obino ima samo ovoliko.
K ako to da je lampti na banderi i dalje itava? , upita
ona. Mislila sam da oni unitavaju elektrine sistem e.
Povezao sam je sa mojim generatorom , ree Nevil,
kako bih mogao da ih posm atram .
Z ar ti ne razbijaju sijalicu?
Postavio sam veoma jaku ianu mreu oko nje.
K ako to da se oni nisu uspentrali i strgli je dole?
Postavio sam svuda okolo beli luk.
O na klimnu glavom.
N a sve si mislio.

118
Povukavi se korak unazad, on se zagleda u nju jedan
trenutak. Kako moe da ih posm atra tako mirno, pomislio
je, da mi postavlja pitanja i da vrlo razlono kom entarie,
kada su joj pre samo nedelju dana oni pred oima
raskomadali mua? Ponovo sumnje, pomisli. Da li e
ikada prestati.
Z nao je da nee, sve dok se ne bude sasvim uverio u
nju.
O na se odmae od prozora.
Izvini me za tren u tak , ree.
Posm atrao ju je kako odlazi u kupatilo, a zatim zau
kako zakljuava vrata za sobom. Stajao je jo nekoliko
trenutaka, a onda se vrati na kau poto je prethodno
zatvorio pijunku. Na usnam a mu zaigra iskrivljen osmeh.
Zagledao se u zagasite dubine vina i poeo odsutrto da
cupka bradu.
Izvini me za tren u tak .
Ko zna zbog ega, postojalo je neto groteskno zabavno
u tim recima, neto to je dopiralo iz davnih vremena.
Afektiranje Emili Post na groblju. Etikecija za Mlade
Vampire.
Osm eha nestade.
A sta sad? ta e mu doneti budunost? Da li e kroz
nedelju dana ona i dalje biti ovde, ili e dotinjavati na
veitoj vatri?
Z nao je da e, ako je zaraena, on pokuati sve da je
izlei. ta, meutim, ako ne bude imala bakcile? Na
izvestan nain bila je to jo neprijatnija mogunost. U
suprotnom sluaju, on bi jednostavno odm ah preduzeo
jedino to mu preostaje, ne remetei uopte svoje navike i
sistem ivota. Ali ako ona ostane, ako izmeu njih doe
do neke veze, pa ak postanu mu i ena i dobiju d e c u ...
Da, to je bilo stranije. N ajednom je shvatio da je
postao zagrieni i okoreli neenja. G otovo da vie uopte
nije pomiljao na svoju enu, dete i minuli ivot. Postojala
je samo sadanjost. Poeo je da se pribojava mogueg
zahteva da se ponovo rtvuje i jo jedanput prihvati
odgovornosti. Plaio se da ponovo nekom e da svoje srce i
da ukloni lance kojima se opasao kako bi sputao svoja
oseanja. Bojao se da ponovo voli.
Kada je R ut izala iz kupatila on je i dalje sedeo na
kauu i razmiljao. Prostorija ja bila ispunjena priguenim
kripavim zvucima sa gramofona, ali on ih nije primeivao.
Rut skide plou sa gram ofona i okrenu je. Poeo je
trei stav simfonije.
Stali smo kod K ortm ana , ree ona sedajui pored
njega.

119
Nevil je pogleda praznim oima.
K ortm an?
Poeo si da mi pria o njemu i krstu.
A h, da. Jedne noi uveo sam ga i pokazao mu krst.
Da je ubijem sada? Bez ikakvih ispitivanja da je
ubijem i spalim?
Neto mu se skupi u grlu. Ovakve misli predstavljale su
odvratna svedoanstva sveta koji je prihvatio kao stvaran;
sveta u kome je ubistvo bilo vie nego nada.
Pa ipak, nismo jo toliko daleko otili, pomisli Nevil. Ja
sam ovek a ne unitava.
ta se dogodilo? upita ona nervozno.
M olim ?
Z uri u m ene.
ao mi je , ree on hladno. Sam o s a m . . . samo sam
razmiljao.
R ut nije nita odgovorila. D ok je ispijala vino, on
prim eti kako joj se trese ruka u kojoj je drala au. Pa
ipak, nije eleo vie da ga ophrvavaju sumnje. Nije smela
da zna ta on osea.
K ada sam mu pokazao krst , ree, nasm ejao mi se u
lice.
O na klimnu glavom.
Ali kada sam mu pokazao Toru, reagovao je na
oekivani nain.
ta si mu pokazao?
Toru. Plou sa zakonim a, ili kako se ve zove.
1 on je . . . reagovao?
D a. Prethodno sam ga vezao ali kada je ugledao Toru,
uspeo je da se oslobodi i da me napadne.
ta se onda dogodilo? Izgledalo je da je ponovo
nestalo njenog straha.
U dario me je neim po glavi. Ne seam se ime.
Gotovo sam se onesvestio. Ali uz pomo Tore doterao
sam ga do vrata i izbacio napolje.
,,O h.
K ao to vidi, krst nema onu snagu koju mu pripisuju
legende. Prem a mojoj teoriji, od kada se ova legenda
rairila Evropom , dom inantno katolikim kontinentom ,
krst je naravno postao simbol odbrane protiv sila m raka.
Z ar nisi mogao da upotrebi pitolj protiv Kortm ana? , upita ona.
O dakle zna da imam pitolj?
P a . . . pretpostavljam , ree. Mi smo imali pitolje.
O nda bi m orala da zna da meci ne deluju na njih.
N ism o . . . nismo bili sigurni , ree ona, a zatim brzo
dodade: Z na li zbog ega je tako? Mislim, zbog ega im
meci ne mogu nita.

120
On odm ahnu glavom.
Ne znam , ree.
Sedeli su neko vreme u tiini sluajui muziku. Znao je,
ali poto su ponovo poele da ga razjedaju sumnje,
nije hteo da joj kae.
Vrei eksperim ente na mrtvim vampirima otkrio je da
bakcili dovode do stvaranja snanog telesnog regeneriueg tkiva, koje odm ah zatvara rupe od m etka, u istom
trenutku kada nastanu.
Meci bi gotovo trenutno bili okrueni sa svih strana, i
sve dok je funkcionisao sistem koji su aktivirale klice, hici
su bili bezopasni. U tom sistemu je praktino mogao da se
nae beskonaan broj m etaka, budui da regeneriue
tkivo nije dozvoljavalo prodor u dubinu veu od nekoliko
delia ina. Pucati u vampire bilo je isto kao i bacati
kamike na katran.
Dok je ona popravljala nabore na suknji oko nogu, pred
njegovim oima se za trenutak ukazae vitka bronzana
bedra. Ali um esto da ga to privue, osetio je iznenadnu
plimu ljutnje. Bio je to tipian enski gest izvetaena
kretanja.
Kada je taj trenutak proao, on poe da osea kako se
sve vie i vie udaljuje od nje. Na izvestan nain mu je bilo
ak ao to ju je uopte pronaao. Tokom proteklih
godina polo mu je za rukom da stekne izvestan unutarnji
mir. Prihvatio je usamljenost, pa ak je i otkrio neke ari
u njoj. A sada ovo . . . treba sve da porem eti. Kako bi
neim ispunio prazninu trenutka, on posegnu za lulom i
duvankesom. Ugurao je hrpicu duvana u cev lule i zapalio.
Za trenutak se premiljao da li da je pita da li joj duvan
smeta. Pa ipak, nije to uinio.
M uzika je prestala. O na je ustala i Nevil ju je
posm atrao dok je razgledala ploe. Imala je vitak stas kao
sasvim mlada devojka. Ko je ona? pomisli on. Ko je
ona?
Smem li da pustim ovo , upita ona, drei u ruci jedan
omot.
On ga ak nije ni pogledao.
Sam o izvoli , ree.
Ponovo je sela kada je poeo drugi Rahmanjinov
klavirski koncert. Nema ba neki naroiti ukus, pomisli
on, gledajui je bezizraajno.
Priaj mi neto o sebi , ree Rut.
Jo jedan tipian enski gest, pade mu na um. A onda
se prekori to je tako kritian. Zbog ega sam sebe
nervira, potpirujui sumnje prem a njoj?
N em a tu mnogo ta da se pria , ree on, priguuju
i nepoverenje.

121
O na se ponovo nasmeja. D a li se to njemu sm ejala?
N a smrt si me preplaio danas popodne , ree. Ti i
tvoja ekinjasta brada i te divlje oi.
Nevil ispusti kolut dima. Divlje oi? Bilo je to smeno.
ta ona to pokuava? D a slomi njegovu uzdranost
zavoenjem?
N a ta samo lii pod tom bradurinom , ree ona.
Pokuao je da joj se osm ehne, ali mu nije polo za
rukom.
O bino , ree. Sasvim obino .
K oliko ti je godina, R oberte.
N eto mu se pokrenu u grlu. Bilo je to prvi put da je
ona izgovorila njegovo ime. injenica da ga je jedna ena
posle toliko godina ponovo zvala po imenu ispunila ga je
udnim, neobinim oseanjem. Ne obraaj mi se tako,
gotovo joj je rekao. Nije eleo da izmeu njih nestane
distance. A ko je ona zaraena i ako ne bude mogao da je
izlei, vie bi mu se dopadalo da budu samo stranci kada
je bude nosio na lomau.
O na okrenu glavu ustranu.
N e m ora da razgovara sa mnom ako nee , ree
tiho. N eu ti dosaivati. Otii u sutra. Miii na
grudima mu se stegoe.
Ali
N e elim da rem etim tvoj nain ivota , ree ona. Ne
mora da osea nikakvu obavezu prem a meni samo zato
to smo jedini ivi ljudi na Zem lji.
Bilo je neeg tunog u njegovom pogledu i za trenutak
je osetio kajanje, zato to ju je naveo da tako govori.
Zbog ega sam tako sumnjiav prem a njoj? upita se.
Ako je zaraena, nema joj spasa. Zbog ega je se onda
bojati?
ao mi je , ree. Bio sam . . . bio sam sam odve
dugo.
O na nije dizala pogled.
A ko eli da razgovaram o , ree Nevil, bie mi drago
da . . . ti kaem sve to znam .
Oklevala je za trenutak. Zatim ga pogleda, ali u oima
joj se nita nije moglo proitati.
Priaj mi neto o bolesti , ree. Z araza mi je odnela
dve devojice. O na je takoe dovela do smrti mog mua.
On je pogleda, a zatim poe da pria.
,,U pitanju je bakcil , ree, bakterija cilindrinog
oblika. O na stvara izotonski rastvor u krvi, dovodi do
usporene cirkulacije krvotoka, aktivira sve telesne funkci
je, ivi u sveoj krvi i obezbeuje energiju. Bez krvi ona
postaje sam oubilaka bakteriofaga, pa se ak pretvara i u
spore.

122
G ledala ga je praznim pogledom i Nevil shvati da ga
nije razumela. Termini koji su njemu odavno postali
pristupani, za nju su bili potpuno strani.
,,U stvari , ree, veina ovih stvari nije mnogo vana.
Pretvoriti se u spore znai zadobiti ovalno telo koje ima
sva osnovna svojstva vegetirajuih bakterija. Klica se
aktivira tek onda kad dospe u sveu krv. A onda, kada se
vampir-domain raspadne, spore izlaze napolje u potrazi
za novim utoitem. Kada ga pronau, pretvaraju se u
klice, i tako se zarazi nov organizam .
Rut odm ahnu glavom sa nevericom.
Bakteriofage su neivi proteini koji se stvaraju ak i
kada u organizmu nem a krvi. Pa ipak za razliku od spora
u ovom sluaju abnorm alni m etabolizam razara elije.
U kratko joj je ispriao o nesavrenstvima limfnog
sistema, o belom luku kao alergenu koji izaziva anafilaksu,
o razliitim vidovima bolesti.
K ako onda da smo mi im uni? , upita ga.
Posm atrao ju je nekoliko dugih trenutaka, usteui se
od bilo kakvog odgovora. Slegnuvi ram enim a, ree:
Ne znam za tebe. to se mene tie, dok sam bio
stacioniran u Panami za vreme rata, ujeo me je jedan slepi
mi. Iako to ne mogu da dokaem , prem a mojoj teoriji
najpre je dolo do susreta izmeu nekog vam pira i ovog
slepog mia, koji je na taj nain stekao klicu Vampiris.
Klica je nagnala slepog mia da radije potrai ljudsku krv
nego ivotinjsku. M eutim, pre no to je dospela u moj
organizam, klica je na neki nain bila oslabljena. Naravno,
zbog nje sam se veom a razboleo, ali nisam um ro, i tako je
moje telo steklo im unitet. U svakom sluaju to je samo
hipoteza. Ne znam koliko vredi. Nisam uspeo da smislim
nita pam etnije.
Ali . . . zar se ista stvar nije dogaala i drugim
vojnicima u Panam i?
N e znam , ree Nevil .tiho. Ja sam ubio tog slepog
mia. Slegao je ramenima. M oda sam ja bio prvi ovek
koga je on napao.
Posm atrala ga je bez rei. Njena prividna ravnodunost
poinjala je da mu ide na ivce. On bi nastavio da pria
ak i ako ona to stvarno nije elela.
U kratko joj je izloio o najteoj prepreci koju je imao
u prouavanju vampira.
U poetku sam mislio da kolac treba da im probode
srce , ree. V erovao sam legendi. Ali kasnije sam otkrio
da to nije tano. Zabadao sam koleve u sve delove
njihovog tela i oni su umirali. Ta injenica me je navela na
pomisao da je moda u pitanju iskrvavljenje. Ali onda,
jednog dana . . .

123
I on joj ispria o eni koja se raspala pred njegovim
oima.
Tako sam shvatio da nije po sredi iskrvavljenje ,
nastavio je, oseajui se ponosnim to moe pred nekim
da pria o svom otkriu. D ugo nisam znao ta da
preduzm em . A onda mi je sinulo.
ta? , upita ona.
U zeo sam jednog m rtvog vampira. Stavio sam njegovu
ruku u vetaki vakuum , a zatim sam je probo otrim
predm etom . Krv je iknula iz rane. Zastao je za tre
nutak. 1 to je bilo sve.
R ut ga je netrem ice posm atrala.
N e shvata? upita je on.
Ja ovaj . . . ne.
K ada sam ponovo pustio vazduh, ruka se raspala.
O na ga je i dalje tupo gledala.
R azum e , ree, bakterija je fakultativni saprofit. On
ivi sa ili bez kiseonika; ali uz jednu razliku. U organizmu,
ona se ponaa kao anaerobik i tu stupa u simbiozu sa
telom. Vam pir je hrani sveom krvlju, a bakterija ga za
uzvrat snabdeva energijom kako bi mogao da nabavi jo
svee krvi. ini mi se da klica takoe izaziva hipertrofiran
rast onjaka.
T ako? , ree ona.
K ada .ude vazduh , nastavi Nevil, situacija se trenut
no menja. Klica postaje aerobik i um esto da nastavi da
ivi u simbiozi ona se pretvara u otrovnog parazita.
Z astao je za trenutak. O na pojede dom aina , ree.
,,To znai da kolac . . .
zapoe Rut.
Puta vazduh unutra. Naravno. Puta vazduh i stvara
otpor tako da regeneraciono tkivo ne moe da funkcionie. Srce nema sa tim veze. Sada sam pojednostavio
postupak: napravim samo mali zarez na zglavcima i sve je
gotovo . Na usnam a mu zaigra osmeh. K ad pomislim
na sve ono vreme koje sam utroio pravei koeve!
O na klimnu glavom i odloi au sa vinom na sto.
U pravo zato se ie n a o kojoj sam ti priao tako brzo
raspala , ree. Bila je veom a dugo mrtva, tako da su u
istom trenutku kada je vazduh prodro u njen organizam,
klice izazvale spontano i munjevito truljenje.
O na stisnu usne i telom joj proe jeza.
To je uasno , ree Rut.
Pogledao ju je iznenaeno. Uasno? Bilo je to udno.
T ako neto ve godinama mu nije padalo na pam et. Za
njega je re uasno postala arhaina. Prekom ernost
uasa uinila je da on izgleda sasvim obino. Z a R oberta
Nevila uas je jednostavno postojao kao prirodna injeni
ca. O davno je prestao da ga koristi kao pridev.

124
,,A ta je sa onima koji su jo ivi? , upita ona.
,,Tja , ree Nevil, ,,kada ih zasee, klice takoe
postaju paraziti. Ali oni uglavnom umiru tako to jedno
stavno iskrvare.
Jednostavno . . .
Rut naglo okrenu glavu ustranu, ugrizavi se za donju
usnu.
ta se dogodilo , upita on.
,,N-Nita. Nita , ree Rut.
On se osmehnu. ovek mora da se navikne na te
stvari , ree. Stvarno m ora.
O na se ponovo stresla, dok je jabuica poela- da joj
poigrava na glatkom vratu.
Bie ti potrebno vrem ena da se navikne na poredak
stvari u Dungli R oberta Nevila , ree on. V eruj mi, to je
sve to mogu da uradim. Z ar je bolje pustiti ih da umru od
bolesti, pa da se onda vrate u onom uasnom obliju?
Ona sklopi ruke.
Ali ti si rekao da je veina njih . . . jo iva , ree Rut
nervozno. O tkud zna da oni nee i ostati ivi?
Z nam , ree Nevil. Poznajem klicu, znam kako se
ona razmnoava. Bez obzira koliko se dugo njihov
organizam borio na kraju klica uvek pobedi. Napravio
sam mnogo antibiotika i ubrizgavao ih u njih. Ali sve to
nije pomoglo, jer pomoi nije bilo. Vakcina vie nema
nikakvog efekta kada je bolest odavno uzela maha.
Njihova tela ne mogu da se bore protiv klica i da u isto
vreme stvaraju antitela. To je jednostavno nemogue,
veruj mi. Sve je to zamka. Ako ih ne ubijem, oni e ranije
ili kasnije umreti i poi u lov na mene. Nemam izbora;
uopte nemam izbora.
Zavladala je tiina koju je jedino remetilo grebanje igle
na kraju gramofonske ploe. O na nije podigla pogled
prem a njemu, ve je zurila u pod bezizraajnim oima.
udno je, pomisli on, da danas moram da se branim zbog
neega to sam jue prihvatao kao najnorm alniju nunost.
Tokom minulih godina nijednom mu na um nije pala
mogunost da grei. Tek ga je njeno prisustvo navelo na tu
pomisao. Bilo je neeg udnog i neobinog u njoj.
Misli li da greim ? , upita je on glasom u kome se
oseala neverica.
Rut se ugrize za donju usnu.
R u t , ree Nevil.
N ije na meni da to kaem , odgovori ona.

18

V irdi!
Tam no oblije zgrilo se prem a zidu kada je prodoran
krik R oberta Nevila zaparao tiinu noi.
Bunovno je skoio sa kaua i poeo da se osvre po so
bi sanjivim oima, dok su mu se plua brzo nadimala, a
srce mahnito udaralo kao pesnice zatvorenika o vrata
tamnice.
N espretno se uspravio, dok mu je svest plovila negde na
granici izmeu jave i sna; nije bio u stanju da odredi ni
vreme ni mesto na kome se nalazi.
V irdi? , ree ponovo, slabim drhtavim glasom.
V irdi?
,,Ja . . . ja sam , oglasi se uplaen odgovor u tami.
On klecavo zakorai prem a tankom zraku svetla koji je
dopirao kroz otvorenu pijunku. Tupo je zurio u siuan
snop.
Kad ju je zauo kako isprekidano die, on isprui ruke i
obuhvati je oko ramena.
Ja sam, Rut. R ut , proaputa ona uasnutim glasom.
Lagano se njihao, stojei na jednom mestu u tami dok
su mu oi bez ikakvog poim anja zurile u tam no oblije
pred njim.
Ja sam, R ut , ree ona, ovoga puta malo glasnije.
Buenje je dolo kao naporan povratak iz duboke
kome. Miii na grudima i trbuhu poee da mu se
oputaju. To nije bila Virdi. estoko je zatresao glavom,
prevukavi drhtavim prstima preko oiju.
A onda se ponovo zabulji u stvorenje pred sobom,
optereen iznenadnim pritiskom potitenosti.
,,O h , prom rm lja tiho. O h, ja . . .
Nije se micao sa mesta, oseajui kako mu se telo blago
povija u tami, dok su mu se magle razilazile iz svesti.
Bacio je pogled kroz otvorenu pijunku, a zatim se
okrenuo prem a njoj.
,,ta to radi? , upita je on jo uvek sanjivim glasom.
N ita , ree ona nervozno. Ja . . . ovaj, nisam mogla
da zaspim .
Za trenutak je zamirkao oima prem a bletavoj svetlosti stone lampe. Zatim je brzo posegao rukom prem a

126
prekidau i ponovo se okrenuo prem a njoj. O na je i dalje
stajala uza zid, zurei u pravcu svetla, sa rukam a stisnutim
uz bokove i zgrenim u drhtave pesnice.
Z ato si obuena? , upita je on iznenaenim glasom.
Dok ga je posm atrala, jabuica joj je poigravala u grlu.
On protrlja ponovo oi i ukloni dugu kosu sa slepoonica.
Sam o sam . . . gledala napolje , ree ona.
Ali zato si obuena?
Nisam mogla da zaspim .
Posm atrao ju je mamurnim pogledom, oseajui kako
srce poinje polako da mu usporava otkucaje. Kroz
otvorenu pijunku uo ih je kako urlaju napolju, a onda
celu graju nadjaa poznati glas Bena Kortm ana:
Izii, Nevile!
Brzo je spustio vratanca na otvor pijunke i o k re
nuo se prem a Rut.
H ou da znam zato si obuena , ree on ponovo.
Tek tako , uzvrati ona.
H tela si da ode dok sam spavao?
Ne, ja . . .
Jesi li?
O na bolno uzviknu kada ju je Nevil epao za zaglavke
na rukama.
N e, ne , ree ona brzo. K ako sam mogla kad ih ima
toliko napolju?
Stajao je teko diui i gledajui njeno preplaeno lice.
Neto mu se skupilo u grlu kada se setio oka koji je
doiveo prilikom buenja, pomislivi da je ona Virdi.
A onda joj naglo pusti ruke i okrenu se. A bio je
godovo siguran da je prolost mrtva. Koliko li je samo
prolosti bilo potrebno vrem ena da umre. Rut nije rekla ni
rei dok je on nalivao veliku au viskija i ispio je
naduak. Virdi, Virdi, pomisli on utueno i dalje si uz
mene. Zaklopio je oi i stisnuo zube.
Je li to bilo njeno im e? , zau on Rut kako pita.
Miii mu se zgrie, a zatim opruie.
Sve je u red u , ree on najzad mrtvim glasom. Vrati
se u postelju.
Rut se povue malo unazad.
ao mi je , ree. Nisam mislila da . . .
Nevilu najednom postade jasno da on, zapravo, ne eli
da se Rut vrati u krevet. Vie je voleo da ona ostane sa
njim. Nije znao zato, tek nije hteo da bude sam.
Pomislio sam da si ti m oja ena , ree. Probudio sam
se i pomislio . . .
Povukao je dobar gutljaj viskija, ali se zagrcnuo kada
mu je nekoliko kapi ulo u dunik. Rut je stajala u senci i
sluala.

127
Shvata, ona se vratila , ree Nevil. Sahranio sam je,
ali ona je ponovo dola jedne noi. Izgledala je . . . kao ti
sada. Samo nejasan obris u tami. Bila je mrtva. Ali se ipak
vratila. Pokuao sam da je zadrim ovde. Pokuao sam, ali
ona vie nije bila . . . razume? Sve to je elela bilo je
samo . . .
S naporom je obuzdao jecanje koje mu je dopiralo iz
grudiju.
M oja vlastita ena , nastavio je drhtavim glasom,
vratila se da bi pila m oju krv!
Spustio je au na plohu bara. Okrenuvi se, nervozno
je otiao do pijunke, ostao tu nekoliko trenutaka, a zatim
se ponovo vratio do bara. Za sve to vreme Rut nije
progovorila ni rei; samo je stajala u tami i sluala.
Ponovo sam je odneo , ree Nevil. M orao sam sa
njom da uradim istu stvar kao i sa ostalima. Mojoj
vlastitoj eni . Neto mu je zagrebalo u grlu. K olac ,
ree on uasnim glasom. M orao sam i njoj da zabijem
kolac. To mi je jedino preostalo. Ja . . .
Nije zavrio. Stajao je dugo vremena, drhtei bespo
mono celim telom dok su mu oi bile vrsto zaklopljene.
Zatim je ponovo poeo da pria.
Uinio sam to gotovo pre tri godine. Pa ipak, sve je jo
uvek svee u mom seanju, neprekidno me proganja. Sta
sam mogao da uinim. ta bi ti mogla da uini? U dario
je snano pesnicom o plohu bara kada su slike prolosti
poele da mu preplavljuju um. Bez obzira koliko se
trudio, nisam uspeo da zaboravim, da se prilagodim, niti
da se pomirim sa tom izvesnou.
Provukao je drhtave prste kroz kosu.
Znam kako se osea, znam. U poetku ti nisam
verovao. Bio sam bezbedan i siguran u mojoj maloj
orahovoj ljuski. A sada . . . O dm ahnuo je glavom
polako, utueno. U magnovenju je sve nestalo. Pomirenost, sigurnost, spokojstvo sve je to iezlo.
R obe rte.
Glas joj je bio isto tako slomljen kao i njegov.
Z ato smo ovako kanjeni? upita Rut.
On duboko uzdahnu.
N e znam , odgovorio je gorko. N e postoji odgovor,
nema nikakvog razloga. To je, naprosto, tako.
O na mu se polako pribliila. A onda, bez oklevanja ili
povlaenja, R ut se pripi uz Nevila; dvoje ljudi stajalo je
izgubljeno u noi, vrsto se steui u zagrljaju.
R oberte, R oberte.
Ruke poee da joj klize po njegovim leima, glei ga i
milujui, dok ju je on vrsto drao u zagrljaju, spustivi
oi na njenu toplu meku kosu.

128
Usne su im dugo ostale spojene, a njene ruke, poudno
su se obavijale oko njegovog vrata. A onda su seli u tamu,
pripijeni jedno uz drugo kao da se sva toplota sveta nalazi
u njihovim telim a i oni treba da je podele. Nevil je oseao
kako joj se grudi diu i sputaju kada se sasvim pripila uz
njega, sa rukam a koje su ga vatreno grlile i licem koje mu
je klizilo niz vrat. Njegove velike ruke prodirale su joj u
kosu, mrsei i igrajui se sa svilenim vlasima.
ao mi je, R ut.
ao ti je ?
Z ato to sam bio grub prem a tebi, zato to ti nisam
verovao.
O na je utala, drei ga vrsto u zagrljaju.
,,Oh, R oberte , ree najzad. T o je tako nepoteno.
T ako nepoteno. Zato smo mi jo ivi? Zato nismo svi
mrtvi? Bilo bi bolje da smo svi m rtvi.
,,-, , ree on, oseajui kako mu se neto snano
i mono razliva iz srca i uma. Sve e biti u redu.
O setio je kako joj glava podrhtava na njegovom
ramenu.
Bie, bie , ree.
K ako moe da bude?
Bie , ree on, iako je znao da ni sam ne veruje u to,
iako je bio svestan da to samo ova rastua napetost izvlai
rei spokojstva iz njega.
N e , ree ona, ne.
D a, bie, bie, R ut.
Uopte nije bio svestan koliko su vrem ena proveli
sedei vrsto zagrljeni na kauu. Sasvim je izgubio
predstavu o vrem enu i prostoru; postojali su samo njih
dvoje, oseajui neodoljivu potrebu jedan za drugim; dva
poslednja ljudska bia koja su preivela uasan pohod
crne smrti konano su se nala.
A onda se u njemu javi elja da uini neto za nju da joj
r^ m o g n e .

H odi , ree. H ou da te pregledam .


O na se skupi u njegovom zagrljaju.
Ne, ne , ree Nevil brzo. Ne boj se. U been sam da
neem o pronai nita. ak i ako pronaem o, ja u te
izleiti. Kunem se da u te izleiti, R ut.
Posm atrala ga je u tami, ne izgovorivi ni re. Nevil
ustade, podiui je sa sobom; u njemu poe da narasta
uzbuenje koje nije osetio ve godinama. eleo je da je
izlei, da joj pomogne.
" Dozvoli mi , ree. Neu ti nita. Obeavam ti.
M oramo samo da saznamo. M oramo da budem o sigurni.
Tek tada emo moi da pravimo planove i da delamo.
Spasiu te, Rut. Spasiu te, ili u i ja um reti."

129
O na je i dalje podrhtavala.
H odi, R u t.
Kada se jednom oslobodio podozrenja i sumnji, nita ga
vie nije sputavalo; oseao je kako mu podrhtava celo
telo.
Uveo ju je u spavau sobu. Tek kada su stali pod
svetlost abaurske lampe, Nevil je prim etio koliko je Rut
uplaena, i privukao je u zagrljaj, neno je milujui po
kosi.
Sve je u redu , polako je ponavljao. Sve je u redu,
Rut. Ma ta budem o otkrili, sve e biti u redu. Z ar ne
razum e?
Postavio ju je u naslonjau; lice joj je bilo bezizraajno,
a telo poelo da drhti, dok je on zagrevao iglu na plam enu
Bunsenove lampe.
Nevil se nae i poljubi je u vrat.
N ita se ne b o j , ree blagim glasom. N ita se ne
boj.
Zaklopila je oi dok joj je zabadao iglu. I sam je osetio
bol u prstu kada je istisnuo nekoliko kapi njene krvi i
razm azao ih po ploici.
O dlino, odlino , ree on kroz stisnute zube, stavivi
joj komadi vate na ranu na prstu. Oseao je kako
bespom ono drhti. Uinio je sve da to obuzda, ali mu nije
polo za rukom. Ploica mu je gotovo ispala iz ruke i on se
okrenu ka R ut sa osm ehom , pokuavajui da ublai plimu
straha koja joj se oitavala na licu.
Ne boj se , ree. Molim te. Izleiu te ako si
zaraena. Hou, Rut. H ou.
Sedela je bez rei, posm atrajui ga praznim pogledom
dok je radio. Ruke su joj nepom ino poivale na krilu.
ta e uraditi a k o . .. ako sam ipak zaraena? , upita
ga polako.
Nisam siguran , ree on. Jo ne. Postoji itavo
mnotvo stvari koje mogu da preduzm em .
N a prim er?
Vakcina, pre svega.
K azao si da vakcine ne pom au , ree ona pom alo
drhtavim glasom.
D a, a li. . . prekide on misao, dok je stavljao staklenu
ploicu pod mikroskop.
ta e uiniti, R oberte?
Polako je ustajala iz naslonjae dok se on nadnosio nad
mikroskop.
R oberte, ne gledaj! , zavapi ona iznenada, moleivim
glasom.
Ali on je ve video.
Dah mu je zastao u grudima. Oi im se sretoe.

130
R u t , proaputa Nevil zapanjenim glasom.
U istom trenutku, drveni malj spusti mu se na elo.
Plima bola prostruja kroz glavu R oberta Nevila i on
oseti kako mu tlo izmie pod nogama. Padajui na stranu,
povukao je sa sobom i m ikroskop. Kada je dotakao
kolenim a pod on podie zbunjeni pogled prem a njenom
licu koje je strah izobliio. Malj ponovo udari i on jauknu
od bola. D a ne bi udario licem o zemlju ispruio je ispred
sebe dlanove. Stotinu milja ispred sebe zauo je njeno
isprekidano jecanje.
R u t , prostenjao je.
K azala sam ti da ne gleda! , viknu ona.
On se isprui i obgrli joj noge; trei udarac malja, bio je
upravljen u potiljak.
R u t!
Ruke R oberta Nevila omlitavie i skliznue niz njena
bedra, strgavi ovei komad haljine. T renutak pre no to
mu je um zaposela tam a osetio je u udovima i prstima
uasan bol.

Kada je otvorio oi u kui je vladala mukla tiina.


O stao je nepomian nekoliko trenutaka zurei u pod. A
onda, sa bolnim uzdahom podie se na noge. Gomila
otrih igala rasprsla mu se u mozgu i on se ponovo srui na
pod, pritiskajui rukam a glavu u kojoj mu je sve bualo.
Ponovo je leao na podu, dok su mu iz grla izlazili nemuti
glasovi.
Posle nekoliko m inuta ponovo je pokuao polako da
ustane, pridravajui se za rub tezge. Pod se ljuljao pod
njim dok se pridizao, zatvorenih oiju i na nesigurnim
nogama.
Prolo je dugo vrem ena pre no to mu je uspelo da se
o tetura do kupatila. Tu se ispljuskao hladnom vodom, a
zatim seo na ivicu kade, stavivi hladan i vlaan pekir na
elo.
ta se dogodilo? Tupo je zurio u bele ploice na podu.
Zatim je lagano ustao i otiao u trpezariju. U njoj nije
bilo nikoga. Prednja vrata su bila poluotvorena u sivilo
ranog jutra. O na je nestala. I tada se setio. Brzo se vratio
u spavau sobu, oslanjajui se o zidove kako ne bi pao.
Poruka se nalazila na tezgi pored prevrnutog m ikrosko
pa. On podie papir neosetljivim prstim a, i ode do
kreveta. Sruivi se na postelju sa bolnim uzdahom,
podigao je pismo u visinu oiju. Ali slova su se povijala i
preplitala. Nevil protrese glavom i zatvori oi. Kada ih je
posle nekoliko m inuta otvorio, bio je u stanju da ita.
R oberte,
Sada zna. Zna da sam te pijunirala i da je gotovo sve
to sam ti rekla bila la.
Pa ipak, piem ti ovo pismo zato to elim da te spasem,
ako budem mogla.
Kada mi je bio dodeljen zadatak da te pijuniram , tvoj
ivot me je ostavljao sasvim ravnodunom. To je zato to
sam imala mua, R oberte. Mua koga si ti ubio.
A onda se sve promenilo. Postalo mi je jasno da su i
tebe okolnosti prisiljavale na sve ono to si radio, ba kao i
nas. Mi smo zaraeni. Ti to ve zna. Ono, m eutim, to
nisi shvatio jeste da emo mi ostati ivi. Otkrili smo nain
kako da to postignem o, i sada ponovo uspostavljamo

132
drutvo, polako ali sigurno. M oraem o da odbacim o sva
ona jadna bia koje je smrt ve dostigla. Takoe emo,
iako se u sebi molim da to ne uinimo, moda odluiti da
ubijem o tebe i sve sline tebi.
Sve sline meni? pomisli on zbunjeno. Ponovo je
spustio pogled na pismo.
Pokuau da te spasem. Rei u im da si odve dobro
naoruan, tako da jo ne moemo da te napadnem o.
Iskoristi vreme koje ti pruam, Roberte! Napusti kuu i
pobegni u planine gde e biti siguran. Nas je sada vrlo
malo. Ali pre ili kasnije postaem o veom a dobro organizovani, i nita to bih ja rekla nee moi da ih uzdri da te
ne unite. Za ime Boga, R oberte, bei dok jo moe.
Znam da mi moda nee verovati. Ti sigurno sumnja
da mi ve moemo da ivimo jedno krae razdoblje na
suncu. Takoe mi moda nee verovati da je moj ten bila
samo minka. Isto kao to e ti zvuati sasvim neverovatno
da nam klice vie ne sm etaju.
U pravo zbog toga sam ti ostavila jednu od mojih pilula.
Uzimala sam ih sve vreme dok sam bila ovde. Drala
sam ih u pojasu koji sam nosila oko struka. Sigurno e
otkriti da one predstavljaju kombinaciju defibrinisane krvi
i droga. Ni sama ne znam ta je to tano. Krv hrani klice,
a droga spreava razmnoavanje. U pravo je otkrie ove
pilule spreilo da svi ne poum irem o, i omoguilo nam da
ponovo polako uspostavimo drutvo.
Veruj mi da je sve ovo istina i bei to pre! Molim te da
mi oprosti. Nisam nam eravala da te udarim i beskrajno
mi je ao to sam m orala to da uinim. Ali uasno sam se
plaila onoga to e preduzeti kada otkrije istinu.
Oprosti to sam te slagala za toliko m nogo stvari. Ali
molim te da mi veruje ovo: kada smo bili zajedno u tami,
pripijeni jedno uz drugo, ja te nisam pijunirala. Ja sam te
volela.
R u t
Proitao je pismo ponovo. Zatim mu ruke skliznue niz
telo i on poe praznim pogledom da zuri u pod. Nije
mogao da veruje. Polako je odm ahnuo glavom i pokuao
da shvati, ali mu je smisao izmicao.
M ahinalno je priao tezgi i podigao malu ilibarsku
pilulu. Nekoliko trenutaka drao ju je na dlanu, zatim ju
je omirisao i liznuo. Oseao je kako se polako rastae sva
ona sigurnost koju je razum sazdao oko njega. Same
osnove njegovog ivota poele su da se ljuljaju i da
podrhtavaju, i to ga je zaplailo.

133
Pa ipak, nije mogao da ne prihvati injenice. Pilula,
bronzana boja njenih nogu, izlazak po danu, reakcija na
beli luk.
Zavalio se u naslonjau i bacio pogled na malj koji je
leao na stolu. Polako i s naporom , njegov um je najzad
poeo da povezuje stvari.
Kada ju je prvi put ugledao ona je poela da bei od
njega.
D a li je i to samo bio trik? Ne, ona se stvarno
prestraila. Sigurno ju je prepao njegov krik, a zatim je,
iako ga je oekivala, u panici sasvim zaboravila na
zadatak. Tek kasnije kada se malo primirila bila je
sposobna da iskonstruie onu priu o praznom stom aku
koji ne moe da pondese miris belog luka. Lagala je,
osmehivala se i izigravala bespom onu rtvu, prikupljajui
sve vreme informacije zbog kojih je bila poslata. A kada
je htela da ode nije mogla zbog K ortm ana i ostalih. Tada
se i on probudio, oni su se grlili . . .
Nevilova bleda pesnica lupi po plohi tezge. ,Ja sam te
volela1. La. La. Nervoznim prstim a zguvao je pismo i
zavitlao ga u jedan ugao sobe.
Iznenada erupcija besa izazvala je plimu bola u njego
voj glavi i on je stisnuo vrsto obem a rukam a, zatvorivi
oi sa bolnim jecajem .
O stao je nepomian nekoliko minuta. A onda polako
ustade iz naslonjae i ispravi m ikroskop. Ostali deo njenog
pisma nije bio la, znao je to. Z nao je jer tu je bila pilula,
tu su bile injenice i seanja. Ali znao je jo neto to Rut
i njen narod nisu znali.
Dugo nije odvajao pogled od m ikroskopa. Da, znao je.
Prihvatanje nove istine koje je sada gledao izmenila je
itav njegov svet. Kako je glup i nepronicljiv bio kada to
nije mogao da predvidi. A proitao je reenicu stotinam a,
pa ak i hiljadama puta. Ali izgleda da je nikada nije
shvatio. Bila je to sasvim kratka reenica, ali znaila je
tako mnogo.
Bakterije mogu da m utiraju.

etvrti deo

Januar 1979.

20

Bila je no kada su doli. Dovezli su se u zamraenim


autom obilim a na kojima su goreli veliki farovi, sa puka
ma, sekiram a i akijama. Pojavili su se iz tam e, praeni
snanom bukom m otora, dok su duge bele ruke njihovih
farova skliznule iza ugla bulevara i razlile se po ulic
Kimaron.
R obert Nevil je sedeo pored pijunke kada su oni doli.
Odloio je knjigu i dokono zurio napolje kada su se beli
zraci arili u beskrvna lica vam pira; oni su poeli da se
zbunjeno kom eaju, dok su im divlje crne oi kao
paralizovane poivale na zaslepljujuoj svetlosti.
Nevil odskoi od pijunke, a srce poe mahnito da mu
bije u grudima. Z a trenutak je stajao drhtei u mranoj
sobi, nesposoban bilo ta da preduzm e. Neto mu se
skupilo u grlu kada je zauo zvuk autom obilskih m otora
ak i kroz debele izolacione zidove. Na um mu padoe
pitolji u pisaem stolu i mainka na tezgi. Bilo je to
jedino oruje kojim je mogao da brani kuu. vrsto je
stisnuo prste sve dok mu se nokti nisu arili u dlanove. Ne,
ve je doneo odluku; paljivo ju je razradio tokom
poslednjih meseci. Nee se boriti.
Oseajui teku i neprijatnu muninu u stom aku,
ponovo je priao pijunki i pogledao napolje.
Ulica je predstavljala poprite brzog i nasilnog delanja,
koje se odvijalo pod snanim svetlom farova. Ljudi su
navalili na ljude, a tupi bat izama odjekivao je sa
plonika. Zatim se razlee jedan pucanj, uplje odjeknuvi, a onda poe paljba.
Muki vampiri padali su pokoeni hicima. etiri oveka
hvatali su ih za ruke i pridravali ih, dok su druga dvojica
zabijala sjajne kopljaste vrhove svojih akiji u grudi
vampira. Nevilovo lice se zgri kada krici poee da
ispunjavaju no. Gledajui ovaj prizor, oseao je kako mu
dah zastaje u grudima.
Ljudi u tamnim odelim a znali su tano ta rade. Napolju
se videlo sedam vampira, est m ukaraca i jedna ena.
Pridolice su opkolile ovu grupu, sputali im ruke i zabadali
im britke akije duboko u tela. Krv bi zaikljala po
tam nom ploniku, i vampiri su nestajali jedan za drugim.

138
Nevil je sve vie drhtao. D a li je to novo drutvo?
odjeknu mu u svesti. eleo je da veruje da su oni prisiljeni
na ovo to rade, ali stravinost prizora prizvala je najcrnje
slutnje. M oraju Ii to odista ovako da ine? Je li ovo
nem ilosrdno i okrutno klanje odista neophodno? Zbog
ega su ubijali nou kada su vampiri danju mogli da budu
bezbolno um oreni?
R obert Nevil je osetio kako mu zgrene pesnice
podrhtavaju. Nimalo mu se nije dopadao ovaj prizor koji
ga je neobino podseao na m etodino klanje. Z natno su
vie liili na gangstere nego na ljude koje je nuda
naterala da to preduzm u. Na njihovim licima oitovali su
se izrazi zlokobnog trijum fa pod bledom i snanom
svetlou farova. Ta lica bila su okrutna i bezoseajna.
Iznanada, jedna misao proe Nevila jezom. G de je Ben
K ortm an?
Brzo je pogledom pretraio ulicu, ali nije video Kortmana. Sasvim se pripio uz pijunku kako bi imao to bolji
pogled. Najednom mu je postalo jasno da ne eli da se
oni doepaju K ortm ana i da ga unite na ovaj nain. U
njemu se najednom pojavilo oseanje ijeg porekla nije
bilo svestan oseanje vee naklonosti prem a vampirima
nego prem a njihovim delatima.
Sedam vampira lealo je zgreno na tlu u lokvama krvi.
Svetlost farova poe ponovo da klizi preko ulice, osvetljavajui no. Nevil okrenu glavu u stranu kada je snaan
snop skliznuo preko prednjeg dela njegove kue. A onda,
kada je trenutna zaslepljenost prola, on ponovo pogleda
napolje.
Pucanj. Nevilove oi se upravie prem a mestu koje su
osvetljavali farovi.
Zgrio se. Kortm an se nalazio na krovu kue sa druge
strane ulice. Uspinjao se prem a dim njaku, muklo bubnja
jui po crepovima.
Najednom Nevil shvati da se Ben Kortm an, zapravo,
sve vreme krio u dim njaku, i pri pomisli na to obuze ga
plima oaja. Usne su mu bile vrsto stisnute. Zato nije
paljivije pretraivao susedstvo. Nije mogao da odagna
muninu koja se javila pri pomisli da e K ortm ana ubiti
ovi okrutni stranci, lako to objektivno nije imalo nikakvog
znaaja, osetio je kako ga obuzima mrnja. A ko je ve
neko trebalo da svri sa Kortm anom , onda je to bio
samo on.
Ali vie se nita nije moglo uiniti. Praznim i tupim
pogledom posm atrao je snopove farova na Kortnfanovu
telu koje se nem ono izvijalo. Duge bele ruke lagano su
posezale za nekakvim uporitem na krovu. Polako, sasvim
polako, kao da Kortm an pred sobom ima sve vreme ovog

139
sveta. Pouri! zaurla Nevil u sebi. Oseao je kako se sve u
njemu napree do granice kidanja, dok je posm atrao
spore pokrete Kortm anove agonije.
Ljudi se nisu dovikivali niti su se ule komande.
Jednostavno su podigli puke i kroz no se zaori rezak
odjek plotuna.
Nevil je gotovo osetio kako se meci zabijaju u njegovo
vlastito telo. Poeo je da drhti kao prut kada je video
Kortm anovo telo kako se trza pod kiom m etaka. Ben je i
dalje puzio, i Nevil ugleda njegovo belo lice i vrsto
stisnute zube. Kraj Olivera H ardija, pomisli; smrt svih
kom edija i prestanak smeha. Nije vie uo neprekidne
plotune puaka. Nije ak ni osetio kako mu suze klize niz
obraze. Pogled mu je bio upravljen u nezgrapno oblije
svog starog prijatelja koji je jo pokuavao da se uspentra
uz jarko osvetljen krov.
Kortm anu je konano polo za rukom da se uspravi na
kolena i da se grevitim prstim a uhvati za dimnjak. Telo
mu se izvijalo pod kiom m etaka. Crne oi netrem ice su
zurile u zaslepljujue farove dok su mu se usne krivile u
beumne krike.
A onda mu je uspelo da se uspravi pored dimnjaka:
Nevilovo lice izobliila je grimasa videvi K ortm ana kako
poinje da podie desnu nogu. Ali bune mainke nisu
prestajale da ga zasipaju vruim olovom. Za trenutak
Kortman je stajao uspravljen pod usijanom kiom, dok su
mu ukoene ruke bile visoko dignute iznad glave, a drzak
prkos poigravao na bledom licu.
B ene , prom rm lja Nevil, gotovo nerazgovetnim
apatom.
Telo Bena K ortm ana se zgri, nae napred i pade.
Poelo je da klizi i da se polako kotrlja niz crepove, a
zatim polete preko ruba krova. U iznenadnoj tiini Nevil
zau tup udarac sa druge strane ulice. Sa gaenjem je
okrenuo glavu kada je ugledao ljude kako tre prem a telu
koje se koprcalo sa svojim otrim akijama. Zatvorio je
oi i ponovo zario duge nokte u dlanove.
A onda se zauo bat izama. Nevil ustuknu u tamu.
Stajao je na sredini sobe, ekajui da ga pozovu ili da mu
kau da izae napolje. Oseao se ukoeno. Neu da se
borim, ponavljao je neprestano u sebi. Bez obzira to je to
eleo i bez obzira to je ve mrzeo crne prilike sa njihovim
revolverima i krvoednim akijama.
Pa ipak, nee se upustiti u borbu. D oneo je tu odluku
nakon veoma pom nog razmiljanja. Oni e uiniti ono to
budu morali, m akar i uz suvino nasilje i neshvatljivo
uivanje. On je ubijao pripadnike njihovog naroda, tako
da im preostaje samo da ga uhvate kako bi se spasli. Nee

140
se boriti. Prepustie se pravdi njihovog novog drutva.
Kada ga budu pozvali on e izii i predati se; bila je to
vrsta odluka.
Ali oni ga nisu pozvali. Nevil se zbunjeno trgao kada se
otrica sekire duboko zarila u ulazna vrata. Stajao je
drhtei u tami trpezarije. ta e uiniti? Zato ga nisu
pozvali da se preda? On nije bio vampir ve ovek kao i
oni. ta e uiniti?
M unjevito se okrenuo i pogledao prem a kuhinji. Udarci
sekire zauli su se i na zapretenim zadnjim vratima.
Nervozno je krenuo prem a hodniku. Uplaen pogled
klizio mu je od prednjih do zadnjih vrata. Srce mu je
besom uno udaralo u grudima. Vie nita nije shvatao,
nita. Sa uzvikom zbunjenog iznenaenja on utra u
hodnik kada se opkoljenom kuom razlee pucanj puke.
Oni su pucali u bravu na prednjim vratima. Od drugog
pucnja ui mu se sasvim zaglui^.
A onda mu je, najednom , sinulo. Oni nisu doli da ga
izvedu na sud i pred pravdu. Oni su doli da ga pogube.
Zaplaeno mrmljajui pojurio je prem a spavaoj sobi.
Prsti poee grevito da m u preturaju po fijokam a stola.
Konano se uspravio na drhtavim nogama, drei dva
pitolja. Ali ta ako oni ipak dolaze da ga odvedu u zatvor?
Ravnao se jedino prem a injenici da ga nisu pozvali da
izie. Ali u kui nije bilo svetla, moda su pomislili da je
ve otiao.
Stajao je drhtei u tami spavae sobe, nesvestan ta da
preduzm e, dok mu je uas ispunjavao grudi. Zato nije
pobegao? Zato je nije posluao i pobegao? Budalo!
Jedan od pitolja mu ispade iz drhtavih prstiju kada su
prednja vrata bila probijena. Teki koraci zabubnjae
trpezarijom i R obert Nevil se brzo baci na pod, vrsto
steui preostali pitolj ukoenim beskrvnim prstima. Nee
ga ubiti bez borbe.
Prom rm ljao je neku kletvu kada se u m raku sudario sa
tezgom. A onda se ukoi, napregnuto iekujui. U
susednoj sobi jedan ovek je neto rekao to on nije
razum eo, a onda hodnikom poee da klize snopovi
baterijskih lampi. Nevil zadra disanje. Oseao je kako
soba poinje da se vrti oko njega. To je, dakle, kraj. Bila
je to jedina stvar koja mu je pala na um. To je, dakle,
bio kraj.
Teke cipele odjeknue u hodniku. Nevilovi prsti se jo
vre obavie oko pitolja, dok su mu preplaene oi
nepom ino poivale na vratima. Dva oveka uoe.
Snopovi njihovih baterijskih lampi poeli su da araju
po sobi, a onda jedan skliznu na njegovo lice. Dvojica
munjevito odskoie ustranu.

141
Pazi, ima revolver! , viknu jedan i poe da puca.
Nevil zau kako se meci zabijaju u zid iznad njegove
glave. A onda poe da laje i pitolj u njegovoj ruci,
obasjavajui mu lice kratkotrajnim blescima. Nije gaao
nijednog od njih; autom atski je pritiskao obara. Jedan
ovek bolno kriknu.
A onda Nevil oseti kako mu se reska jara munjevito
razliva po grudima. U stuknuo je korak unazad i zateturao
se dok mu se celo telo zgrilo u bolu. Opalio je jo
jedanput, a onda se sruio na kolena i pitolj mu je ispao
iz prstiju.
Pogodio si ga! , zau on nekoga da vie iz neposred
ne blizine. Pokuavao je da uhvati pitolj ali m u se iz
m raka spusti na ruku jedna teka izma i slomi je. Nevil
sa krikom povue ruku i srui se na pod, oseajui kako
mu se plima bola rasprskava po elom telu.
G rube ruke ga uhvatie ispod miki i podigoe. Pitao se
kada e ga dokrajiti. Virdi, pomisli iznenada, Virdi, evo
me, dolazim. Bol u njegovim grudima izgledao je poput
rastopljenog olova koje neko sipa po njemu sa velike
visine. Oseao je i uo vrhove svijih izama kako se vuku
po podu i bio je pripravan da svakog trenutka umre. Neka
se to dogodi u mojoj kui, sinu mu najednom u svesti.
Pokuao je da prui slab otpor, ali ih to nije zaustavilo.
Imao je utisak kao da mu se neke otre kande zarivaju u
grudi dok su ga vukli kroz trpezariju.
N e , zavapi. N e!
Bol se uspuzao od grudi do mozga i poeo da biva
nesnosan. Sve je poinjalo da se rastae u tamu.
V irdi , prom rm lja on hrapavim apatom.
Crne prilike izvukoe njegovo mlitavo telo iz kue i
povedoe ga u no. U svet koji je od sada pripadao njima,
a ne vie njemu.

21

Zvuk; vazduhom se razlegao apat. Robert Nevil muklo


zakalja, a zatim mu bol u grudima izoblii lice u grimasu.
Teko je zastenjao kada mu se glava blago pom erila na
ravnom jastuku. Zvuk je postao jai, a onda se pretvorio u
neobinu meavinu umova. Ruke mu nemono klonue
niz bokove. Zato mu nisu odagnali ovaj plamen iz grudi.
Im ao je utisak da mu neko neprestano stavlja usijano
uglevlje na ivo meso. Usne mu se ponovo zgrie u
neizdrivom bolu, a zatim, polako i s naporom , Robert
Nevil otvori oi.
Z urio je u grubu gipsanu tavanicu itav minut, ne
zatvarajui one kapke. Plime i oseke bola naizmenino su
mu preplavljivale grudi u nepravilnim razmacima. Lice mu
je izraavalo napregnutost, vrstu volju da se ne prepusti
bolu. A ko bi ga samo za trenutak opustio, vatra u grudima
postajala je nesnosna; m orao je na neki nain da je
obuzda. Prvih nekoliko trenutaka bio je u stanju jedino da
misli na bol i da se bori protiv njegovih estokih naleta. A
onda, posle neodreeno dugo vrem ena, mozak je ponovo
poeo da mu radi; lagano, kao pokvarena maina koja se
svakog asa zaustavlja i ponovo pokree, zastajkuje i
kaljucavo radi.
Gde sam? bilo je prvo to mu je palo na pam et. Bol
je bio nesnosan. Pogledao je prem a grudima i video da su
obavijena irokim zavojem na ijoj se sredini nalazila
velika crvena mrlja koja se polako dizala i sputala. On
zaklopi oi i proguta pljuvaku. Ranjen sam, pomisli.
Ranjen sam teko. Usta i grlo bili su mu sasvim suvi. Gde
sam, ta sam ...
A onda se setio; setio se tam nih prilika i napada na
njegovu kuu. Shavtio je gde se nalazi jo pre no to je
lagano okrenuo glavu; kroz koprenu bola ugledao je
zapretene prozore. G ledao je dugo u prozore, zgrenog
lica i stisnutih zubi. Zvuk je dopirao spolja; zvuk
kom eanja i amora.
Pustio je da mu glava ponovo padne na jastuk i ostao je
u tom poloaju, netrem ice zurei u tavanicu. Sve je ovo
ve prevazilazilo njegovu mo poimanja. Bilo je teko ne
poverovati da je sve samo komarni san. Vie od tri

143
godine bio je sam u kui, a sada svi ovi ljudi. Ali otar i
rezak boi u grudima i crvena mrlja koja je postajala sve
vea i vea odagnavali su svaku obm anu o snu. Zaklopio
je oi. Uskoro u umreti, pomislio je u sebi.
Pokuao je da prihvati tu injenicu^aLi mu nije polo za
rukom. Bez obzira to je tokom svih ovih godina iveo u
atmosferi smrti, bez obzira to mu je borba za goli
opstanak nalagala stalno nove i nove smrti njemu nije
polo za rukom da se pomiri sa tim. Lina sm rt i dalje se
nalazila sa one strane shvatljivog.
Jo je leao na leima kada su se vrata iza njega
otvorila.
Nije mogao da se okrene zato to je to izazivalo novi
bol. Leao je nepomino, oslukivajui bat koraka koji se
pribliavao postelji. Podigao je pogled, ali nikoga nije bilo
u njegovom vidiku. Moj delat, pomisli on, pravda novog
drutva. Zaklopio je oi i prim irio se.
A onda koraci nastavie da se pribliuju sve dok se nisu
zaustavili pored same postelje. Pokuao je da proguta
pljuvaku, ali mu je grlo bilo odve suvo. Prevukao je
jezikom preko usana.
Jesi li edan?
On je pogleda praznim oima i srce najednom poe
bre da mu kuca u grudima. Ubrzani protok krvi razlio je
plimu bola po njegovom telu i on za trenutak ostade
zgren. O seao je kako se polako primie agoniji. S
naporom je okrenuo glavu na jastuku, grizui donju usnu i
grevito steui pokriva. Crvena mrlja postajala je sve
vea.
O na se spustila na kolena, briui mu znoj sa ela i
prevlaei mu preko usana hladnim i nakvaenim pekirom. Bol je poeo lagano da poputa i konture njenog lica
ponovo poprimie vrst oblik. Nevil je leao nepokretno,
posm atrajui je napaenim oima.
T ako , ree najzad.
O na nije odgovorila. Podigla se i sela na ivicu postelje.
Ponovo je poela da mu brie znoj sa ela. Zatim se nagla
preko kreveta i on zau kako sipa vodu u au.
Bol mu je prostrujao celim telom dok mu je ona
podizala glavu i davala da pije. Sigurno se i oni tako
oseaju kada im zabadaju akije, pade mu na um. Ova
otra i reska agonija, dok krv lagano istie iz tela.
Glava mu ponovo klonu na jastuk.
H vala , prom rm lja Nevil.
Sela je ponovo pored njega, dok joj je na licu bila
udna meavina naklonosti i nespokojstva. Njena crvena
kosa bila je skupljena u veliku punu na potiljku.
Izgledala' je veoma odluno i sam ouvereno.

144
Nisi mi poverovao, zar ne? , upita ona.
On se muklo zakalja. Zatim je iroko otvorio usta i
nekoliko trenutaka poudno udisao sve jutarnji vazduh.
Je sa m . . . verovao sam ti , ree.
Z ato onda nisi pobegao?
Pokuao je da odgovori ali mu rei zastadoe u grlu.
Ponovo je zakrkljao i izgubio dah.
N a p ro s to ... nisam m ogao , promrmlja. G otovo sam
otiao nekoliko puta. Jednom sam se ak spakovao i . ..
krenuo. Ali nisam mogao, nisam mogao d a . . . odem.
Odve sam se bio navikao n a . . . kuu. To je bila navika,
sasvim . . . obina ljudska navika. Jednostavno sam se . ..
navikao.
O na pree pogledom preko njegovog oznojenog lica, a
zatim vrsto stisnu usne dok mu je brisala elo.
Suvie je kasno sada , ree Rut. Ti to zna, zar ne?
Neto mu zakrklja u grlu dok je gutao pljuvaku.
Z nam , ree.
Pokuao je da se osm ehne, ali mu se usne samo zgrie
u runu grimasu.
Zbog ega si im se onda suprotstavio? , upita ga ona.
Imali su nareenje da te dovedu neozleenog. Da nisi
pucao na njih, oni te ne bi ranili.
Neto mu se skupilo u grlu.
Sada je sv ejed n o . .., protenja.
Zatvorio je oi i vrsto stisnuo zube kako bi ublaio
nalet bola.
Kad ih je otvorio, ona je jo bila tu. Izraz njenog lica
nije se prom enio.
Osm ehnuo se jedva prim etnim pokretom usana.
Tvoje . .. tvoje drutvo je . . . ba lepo , proaputa.
,,Ko su oni gangsteri koji su doli po mene? Je li to . . .
tvoj konzul pravde?
Imala je razoaran pogled. O na se prom enila, pomisli
najednom Nevil.
Nova drutva su uvek prim itivna odgovori Rut.
Trebalo bi da to zna. Na izvestan nain mi predstavlja
mo revolucionarnu grupu; uspostavljamo drutvo nasiljem.
To je neizbeno. Uostalom , tebi nasilje nije strano. I ti si
ubijao. Mnogo p u ta.
Sam o u . . . sam oodbrani.
T o isto i mi inimo ree ona mirno. ,,U borbi za
opstanak. Ne smemo da dopustim o da smrt postoji
uporedo sa ivotom. Njihovi umovi su istroeni, i oni
ive samo sa jednim ciljem. M oramo da ih unitavamo.
Kao i onoga koji ubija i mrtve i ive.
D ubok uzdah izazvao je plimu bola u njemu. Oseao je
vatru ak i u oima, a celo telo mu je podrhtavalo. U skoro

145
e svemu doi kraj, pomisli. Ne mogu vie ovo da izdrim.
Ne, smrt ga vie nije plaila. Nije je shvatao, ali ga nije ni
ispunjavala strahom .
Talas bola se lagano povukao i koprena se die sa
njegovih oiju. On podie pogled prem a njenom nepom i
nom licu.
N adam se , ree on. Ali . . . da li si videla njihova lica
kada . . . kada ubijaju? Grlo mu se ponovo skupilo.
..R adost , prom rm lja Nevil. ista radost.
Usiljeno se osmehnula. O na se prom enila, pomisli on
opet, sasvim se promenila.
D a li si ikada video svoje lice , upita ga Rut, kada
ubija? Prevukla je pekirom preko njegovog ela. Ja
sam to videla, sea se? Bilo je uasno. U stvari, ti onda
ak nisi ni ubijao, ti si me samo progonio.
Nevil zatvori oi. Zato je sluam? pomisli u sebi.
O na je postala sam o bezumni predstavnik novog nasilja.
M oda si stvarno video radost na njihovim licima ,
ree ona. To me ne iznenauje. Oni su mladi. Osim
toga, predstavljaju ubice, ubice po dunosti, legalne ubice.
Oni uivaju potovanje zbog toga to rade i svi im-se dive.
ta si oekivao od njih? To su samo obini ljudi. A ovek
pre ili kasnije naui da uiva u ubijanju. To je stara pria,
Nevile. Ti je dobro zna.
On podie pogled prem a njoj. Na licu joj se video
usiljen, vetaki osmeh ene koja pokuava da potisne
svoje bie u korist nekog vieg poziva.
R obert Nevil , ree ona. Poslednji predstavnik stare
rase.
Lice mu se zgri.
Poslednji? , prom rm lja on, oseajui kako ga pritiska
teko brem e krajnje usamljenosti.
K oliko je nama poznato , ree ona ravnodunim
glasom. Ti si poslednji. Kada i tebe bude nestalo, nee
postojati niko slian tebi u itavom naem drutvu.
On pogleda prem a prozoru.
N ap o lju . . . i m a . . . sveta , ree Nevil.
Rut klimnu glavom. D a, ekaju.
M oju sm rt?
Tvoje pogubljenje , ree ona.
Oseao je kako mu se srce stee dok je podizao pogled
prem a njoj.
Bolje pouri , ree on, bez straha i sa iznenadnim
prkosom u hrapavom glasu.
Posmatrali su se nekoliko dugih minuta. A onda se
neto prelomi u njoj. Lice joj je postalo sasvim bledo.
Sigurna sam , ree ona blago, sigurna sam da se ne
plai.

146
Nesvesno je poloila svoju ruku na njegovu.
K ada sam prvi put ula da e poslati ljude na tebe,
htela sam da odem i da te upozorim. Ali onda sam shavtila
da ako si jo tu nita te nee naterati da ode. Takoe sam
nam eravala da ti pomognem da pobegne poto te budu
doneli ovde. Ali kada su mi rekli da si ranjen postalo mi je
jasno da je bekstvo nemogue.
Na usnama joj zaigra osmeh.
D rago mi je to se ne boji , ree. V eom a si hrabar.
Glas joj je postao mek. R o b erte.
On oseti u tiini kako mu vrsto stee ruku.
K ako si uspela da doe do m ene? , upita je Nevil.
Im am visok in u novom drutvu.
O n je obgrli oko miice.
Ne dozvoli i m . . . da b u d u . . . Poeo je da iskaljava
krv. Ne dozvoli da budu odve grubi i nem ilosrdni.
ta ja m o g u . . zapoe ona, ali naglo zastade. Zatim
mu se osmehnu. Pokuau , ree.
Nije mogao dalje da razgovara. Bol je postajao sve
nesnosniji. Izvijao se i grio kao ivotinja na umoru.
Rut se nae nad njim.
R o b erte , ree, sluaj me. Oni hoe da te pogube.
Bez obzira to si ranjen. Ne preostaje im nita drugo.
Ljudi su proveli celu no napolju, ekajui na taj trenutak.
Oni te se boje, R oberte, mrze te. Oni ele tvoju sm rt.
O na brzo podie ruku i otkipa bluzu. Izvadila je iz
prslueta malu kapsulu i vrsto je stisnula u njegov desni
dlan.
To je sve to mogu da uinim, R oberte , proaputa
ona. O vo e ti prekratiti muke. Upozorila sam te, rekla
sam ti da bei. Glas joj je najednom postao loman.
Nije imalo smisla toliko da se bori, R oberte.
Z n am . Rei koje su dopirale iz njegovog grla
pretvorile su se u krkljanje.
O na je stajala nad njegovom posteljom sa izrazom
saaljenja na licu. Njen dolazak ovde i zvanian nain
istupanja, sve je to bila poza, pomisli Nevil. O na se,
zapravo, bojala da bude ono to jeste. Sada to shvatam.
Rut spusti glavu do njega, i poljubi ga svojim hladnim
usnama.
U skoro e biti sa njom ", prom rm lja ona jedva ujnim
glasom.
Zatim se uspravila vrsto stisnutih usana, i zakopala
dva gornja dugm eta na bluzi. U putila mu je jo jedan dug
pogled, a zatim ga potapa po desnoj ruci.
Uzmi to to p re , prom rm lja ona i brzo se okrenu.
uo je bat njenih koraka kako se udaljava kroz sobu.
Zatim se vrata zatvorie i on zau kako ih neko zakljua

147
va. Zaklopio je oi i osetio tople suze kako mu klize
ispod trepavica. Zbogom , Rut. Zbogom , svemu.
A onda, iznenada, poe bre da die. Oslonivi se na
ruke, uspravio se u sedei noloaj. Nije hteo da se polako
rastoci u sve eem bolu koji mu je raspaljivao grudi.
vrsto stisnuvi zube, polako se podigao na noge. Za
trenutak je gotovo pao, ali, povrativi ravnoteu, on poe
preko sobe, na klecavim nogama koje je jedva oseao.
Priao je prozoru i provirio napolje.
Ulica je bila puna ljudi. Oni su se gurali i komeali u
svetlom sivilu jutra, a njihovo mrmljanje liilo je na
zujanje miliona insekata.
G ledao je u m asu dok se levom rukom pridravao za
jednu dasku. Oi su mu se caklile u groznici.
A onda ga je neko spazio.
Za trenutak se podigla graja koju je nadjaalo nekoliko
prodornih krikova.
Zatim ponovo zavlada tiina, kao da je neko veliko
ebe palo na njihove glave. Svi su nepom ino stajali, sa
svojim bledim licima upravljenim prem a njemu. On ih je
takoe gledao. I tek tada mu pred oima iskrsnu istina: ja
sam jedini abnorm alan meu njima. Veina uvek odluuje
0 tom e ta je norm alno, a ne samo jedan ovek.
A onda je ova iznenadna pom isao naila na potporu u
izrazu njihovih lica izrazu uasa, paninog traha i
zebnje i njemu postade jasno da ga se oni boje. Za njih
je on bio zla kob koju nikada nisu videli, zla kob gora ak
1 od bolesti sa kojom su bili prim orani da ive. Predsta
vljao je nevidljivu utvaru koja je na svojim tajanstvenim
dnevnim pohodim a ostavljala iza sebe beskrvna tela
njihovih najbliih. Poeo je da shvata ta oni oseaju
prem a njemu i nije ih mrzeo zbog toga. vre je stegao u
ruci malu kapsulu. Sve dok mu ne bude zapretila odve
nasilna smrt, sve dok ne bude sasvim siguran da nee biti
klanja pred m a s o m . . .
R obert Nevil baci jo jedan pogled na novi narod
Zemlje. Znao je da ne pripada njima; znao je da kao i
vampiri on predstavlja anatem u i crni uas koji m ora da
bude uniten. Pomisao na to najednom ga ispuni radou,
bez obzira na snaan bol.
Hrapavo krkljanje zaulo mu se iz grla. O krenuo se i
nagao prem a zidu dok je stavljao pilulu u usta. Pun krug,
pade mu na um, dok mu se telom lagano razlivala
malaksalost. Pun krug. Novi uas roen u smrti, novo
sujeverje ulazilo je zauvek u neprobojnu tvravu ljudskog
roda.
Ja sam legenda.

Metison

'_

P o p u la rn o s t
R iarda M e tiso na
te m e lji se d o b rim d e lo m
na in je n ic i da je on jedan od
prvih, a svakako i n a ju sp e n ijih
a m e ri k ih a u to ra n a u n e fan ta s tike
koji su p o k u a li da stvore svojevrstan
h ib rid dva anra, m o d a p o d je d n a k o p o p u la rn a
kod publike: naune i takozvane ..horor"
fantastike. Ovakva sinteza je m oda
n a jp o tp u n ije ostva re n a u pravo u ro m a n u
Ja sam le g e n d a , po kojem je ned a vno
s n im lje n i veom a uspeo film
(sa a rlto n o m H e sto n o m u
g la vno j ulozi).