You are on page 1of 30

UGLJOVODONICI

*Organska hemijska jedinjenja koja se sastoje samo od ugljenika i vodonika (C i H).
*IZVORI: fosilna goriva (nafta, zemni gas, zemni vosak, ugalj i dr.)

PODELA UGLJOVODONIKA

ALKANI
*CnH2n+2
*Zasićeni ugljovodonici ili parafini (latinski: parum affinis)
*Predstavljaju koren porodičnog stabla organskih molekula
*Jedinjenja izgraĎena od sp3-hibridizovanih C-atoma povezanih meĎusobno i sa atomima vodonika
*U njima postoje samo -veze
*Prirodni gas
*Nafta
-benzin, ulja za podmazivanje, vazelinski i parafinski voskovi, katran i smole
-sirovine za proizvodnju plastičnih masa, sintetičkih vlakana i gume, alkohola, antifriza i mnogih drugih
petrohemijskih proizvoda
STRUKTURA
*Najjednostavniji alkan, metan, CH4
*Etan, propan, butan

H

H

H

H

C

C

C

H

H

H

H

H

H

H

H

H

C

C

C

C

H

H

H

H

*Izomerija – strukturna - normalni (n-) i račvasti alkani . Npr. C7 – 9; C10 – 75; C15 - 4347 izomera
OSNOVI NOMENKLATURE
*Naziv svakog organskog jedinjenja se sastoji od 3 (tri) dela:

Osnova pokazuje broj ugljenikovih atoma u najdužem neprekidnom nizu

Sufiks pokazuje koja je funkcionalna grupa prisutna (i njihov broj)

Prefiks pokazuje vrstu, položaj i broj supstituenata na nizu (lancu) C atoma

Osnova odreĎuje broj C atoma u najdužem nizu

Sufiks odreĎuje funkcionalnu grupu

H

Prefiks odreĎuje vrstu, položaj i broj supstituenata

Ugljenikovi atomi najdužeg niza se numerišu polazeći od onog kraja koji je najbliži supstituentu
(najmanji brojevi)

Supstituenti se nižu po abecednom redu
NOMENKLATURA ALKANA

*Svako organsko jedinjenje mora se označiti ili hemijskim simbolima (formulom) ili imenom koje odgovara
njegovoj strukturi.
*Ime mora da bude jasno, precizno i jednostavno, i mora da se odnosi na samo jednu molekulsku strukturu.
*Danas su u upotrebi tri osnovna sistema nomenklature organskih jedinjenja:

trivijalna ili obična imena,

supstituisana ili izvedena imena i

ženevska (IUC ili IUPAC nomenklatura)

*Trivijalna ili obična imena davana su jedinjenjima kojima nije bila poznata struktura i najčešće su ukazivala na
njihovo poreklo ili neku specifičnu osobinu .
*Danas se ova nomenklatura koristi za dobro poznata jedinjenja ili za složena jedinjenja za koja je nepodesno
koristiti sistematska imena.
TRIVIJALNA IMENA – PRAVILA
*Alkani do četiri ugljenikova atoma imaju trivijalna imena, koja potiču od trivijalnih imena alkohola sa istim
brojem ugljenikovih atoma (metil-, etil-, propil- i butil-alkohol)
*Za više ugljovodonike koriste se osnove grčkih i latinskih naziva brojeva, koji označavaju broj ugljenikovih
atoma u molekulu, iza kojih sledi nastavak –an
*Svi normalni alkani imaju u imenu prefiks n (CH3CH2CH2CH2CH3

n-pentan)

*Prefiks izo- korisi se za alkane koji sadrže grupu (CH3)2CH-, a prefiks neo- za alkane sa (CH3)3C- grupom.
Upotreba prefiksa neo- je ograničena samo na neopentan i neoheksan.
IZVEDENA (SUPSTITUISANA) IMENA
*Izvedena imena su se mnogo koristila do uvoĎenja Ženevske nomenklature
*Vrlo su laka za razumevanje i zahtevaju poznavanje relativno malog broja imena

*Po ovoj nomenklaturi smatra se da je svaki alkan izveden od metana zamenom vodonikovog atoma drugim
grupama. Ove grupe su ugljovodonici sa jednim vodonikovim atomom manje i nazivaju se alkil-grupe

*Alkil grupe dobijaju imena tako što se od imena alkana odbije nastavak –an i doda nastavak –il (-CH3 metilgrupa, -C2H5 etil-, itd.).
*Izobutan, na primer, izveden je od metana tako što su tri vodonikova atoma zamenjena metil- grupama i naziva
se trimetilmetan:

CH3
CH3

CH CH3

*Kod alkil-grupa se sreće izomerija kao i kod ugljovodonika. Zavisno od toga koji je vodonikov atom zamenjen
(primaran ili sekundaran), razlikuje se n-propil- i izopropil-grupa:

CH3CH2CH2-

CH3CHCH3
|

*Postoje 4 butil-grupe,2 izvedene iz normalnog, a 2 iz račvastog butana: n-butil-, sek-butil-, izobutil- i tercbutil-:

*Navedene alkil-grupe čine osnov za imenovanje velikog broja račvastih alkana
*Posle butil-grupe, broj izomernih grupa je tako veliki, da ih je nemoguće razlikovati prefiksima, pa je ova
nomenklatura ograničena na niže ugljovodonike
*Koji C-atom uzeti kao metanski kod ovakvog jedinjenja?
*Najsupstituisaniji:

-izopropil-trimetilmetan

CH3
CH3 CH C CH3
CH3 CH3
IUPAC NOMENKLATURA
1.Pronaći i imenovati najduži niz u molekulu
-Prva četiri zasićena nerazgranata aciklična ugljovodonika nazivaju se metan, etan, propan i butan.
Imena viših članova homologog niza izvedena su iz numeričkog prefiksa i nastavka “-an”

-Glavni niz se ponekad teško uočava

-Ako postoje dva ili više nizova iste dužine, za osnovni se uzima najrazgranatiji niz:

2. Imenovati sve alkil-supstituente vezane za najduži niz
-Jednovalentne grupe, koje se izvode iz zasićenih nerazgranatih acikličnih ugljovodonika oduzimanjem
vodonikovog atoma sa terminalnog ugljenikovog atoma, imenuju se tako da umesto završetka “-an” u imenu tog
ugljovodonika dobijaju nastavak “-il”.
-Ugljenikov atom koji ima slobodnu valencu označava se brojem 1
-Ovakve grupe klasifikuju se kao normalni alkili, odnosno alkili sa nerazgranatim nizom

-Ukoliko je alkil grupa račvasta, primenjuju se ista IUPAC pravila kao i za osnovni niz: traži se najduži
niz te alkil grupe, odreĎuju supstituenti i dodaju odgovarajući nastavci
3. Numerisati ugljenikove atome najdužeg niza, polazeći od onog kraja koji je najbliži susptituentu
-Primer:

Ispravno 1

2

3

4

-Ako se dva supstituenta nalaze na istom rastojanju od dva različita kraja niza, niz se numeriše prema
abecednom redu supstituenata. Prvi supstituent prema abecednom redu vezuje se za ugljenik sa manjim brojem
-Kada ima 3 i više supstituenata:

numeisati osnovni niz s jednog, pa s drugog kraja;

najmanje brojeve (princip razlikovanja na prvoj tački)

uporediti brojeve C-atoma za koje su vezani supstituenti. Ispravan način numerisanja sadrži
najmanje brojeve (princip razlikovanja na prvoj tački)

-Primer:

-Brojevi supstituisanih C-atoma: 2, 4, 9 (ispravno)
2, 7, 9 (neispravno)
4. Napisati ime alkana uređujući sve supstituente po abecednom redu (svakome prethodi broj
ugljenikovog atoma za koji je vezan i crtica), a zatim dodati ime osnovnog niza (bez crtice ili razmaka
između imena alkil-grupe i osnovnog niza)
-Prisustvo više istih, nesupstituisanih alkil-grupa obeležava se prefiksima di-, tri-, tetra-, itd.
-Ukoliko se na istom C-atomu nalaze dve iste alkil-grupe, broj tog C-atoma se ponavlja u imenu

-Prisustvo više složenih supstituenata označava se prefiksima bis-, tris-, tetrakis-, pentakis-, itd., iza
kojih sledi ime složenog supstituenta u zagradi

Prefiksi di-, tri-, tetra- itd., kao i sek-, terc- ne rasporeĎuju se po abecednom redu, osim ako su
deo imena složenog supstituenta

FIZIČKE OSOBINE
*Polarnost
-Mala razlika u elektronegativnosti izmeĎu C i H
-Veze su usmerene na potpuno simetričan, način tako da se i mala polarnost pojedinačnih veza poništava.
Zbog ovakve strukture molekul alkana je nepolaran ili neznatno polaran
*Tačke ključanja i topljenja
-Sile koje deluju izmeĎu molekula nepolarnih jedinjenja su slabe van der Waals-ove sile
-Deluju na malom rastojanju, izmeĎu delova molekula koji su sasvim blizu jedan drugom, odnosno na
površinama molekula. Sa porastom broja ugljenikovih atoma raste površina molekula i jačaju ove sile
-Posledica toga je porast tački ključanja i tački topljenja sa porastom broja ugljenikovih atoma.
*Alkani od:
-C1 do C4 su bezbojni gasovi,
-C5 do C17 su bezbojne tečnosti
-C18 i viši su bezbojne čvrste supstance
*Tačke ključanja normalnih alkana pravilno rastu s porastom broja C-atoma. Izuzev za niže članove, tačka
ključanja se povećava za 20 - 30oC za svaki novi C-atom, odnosno CH2 grupu, koja se uvede u molekul. To je
karakteristično za sve homologe nizove.

*Temperatura topljenja (tt): raste s porastom Mr; alkani sa normalnim nizom se “pakiraju” blisko u kristalima,
pa su im tt više u odnosu na razgranate alkane (osim u slučaju visoko simetričnih struktura)

ne menja se pravilno kao tačka ključanja, jer intermolekulske sile u kristalu ne zavise samo od veličine
molekula, već i od toga kako se molekul pakuje u kristalnu rešetku

Ako se tačke topljenja nanesu na grafikon u zavisnosti od broja C-atoma, dobija se cik-cak kriva

*U gornjim tačkama krive su tačke topljenja ugljovodonika s parnim brojem ugljenikovih atoma (bolje se
“pakuju” u kristalne strukture), a u donjim s neparnim.

*Gustina: najmanja od svih organskih jedinjenja, plivaju na vodi
*Rastvorljivost: izuzetno nepolarna jedinjenja, nerastvorni u vodi i polarnim rastvaračima (nema mogućnosti
stvaranja vodonične veze); rastvaraju se meĎusobno i u rastvaračima male polarnosti (benzen, CCl4,
hloroform...)
NALAŽENJE U PRIRODI

DOBIJANJE ALKANA
*Metode za dobijanje nekog organskog jedinjenja

Industrijske (proizvodnja velike količine krajnjeg proizvoda po niskoj ceni)

Laboratorijske

Vreme

Mala količina supstance

Čistoća supstance

HEMIJSKE OSOBINE ALKANA
*Na sobnoj temperaturi inertna – slabo reaktivna – jedinjenja; otuda im i naziv parafini (latinski: parum affinis)
parafini = parum (malo) + affinis (srodan)
*Pod oštrijim uslovima i prema odreĎenim reagensima, alkani mogu biti vrlo reaktivni
*Reakcije kojima podležu ne koriste se mnogo u laboratorijama, ali imaju veliku industrijsku primenu.
*Reakcije alkana vrše se preko slobodnih radikala
*Osnovni tip reakcija: supstitucija i reakcije sagorevanja
HALOGENOVANJE

IZOMERIZACIJA
*Izomerizovanje je proces u kojem normalni alkani prelaze u račvaste izomere zagrevanjem u prisustvu
katalizatora

*Proces je važan za proizvodnju goriva većeg oktanskog broja

NEZASIĆENI UGLJOVODONICI
ALKENI
*CnH2n
*nezasićeni ugljovodici
*pored sp3, sadrže i sp2 hibridizovane C-atome (dvostruke veze)

STRUKTURA DVOSTRUKE VEZE
*Ugljenikovi atomi povezani dvostrukom vezom su sp2-hibridizovani, što znači da, pored -veze sadrže i vezu.
*Posledica postojanja p-veze je skraćena dužina veze u odnosu na jednostruku vezu.
*Ne postoji slobodna rotacija oko dvostruke veze.
*Geometrijska ili cis, trans – izomerija

GEOMETRIJSKA IZOMERIJA
*Ograničena rotacija oko dvostruke veze
*postoji energetska barijera (264 kJ/mol) za rotaciju grupa povezanih dvostrukom vezom: maksimalno
preklapanje p-orbitala je kada su one paralelne, rotiranje C-atoma dvostruke veze za 90o razara p-vezu
*na sobnoj temperaturi nije moguća rotacija oko dvostruke veze (ograničena rotacija) što u nekim slučajevima
uzrokuje postojanje dva stereoizomera (geometrijski izomeri) koji se mogu razlikovati u reaktivnosti i fizičkim
svojstvima.
NOMENKLATURA
*Imena alkena se izvode iz imena odgovarajućih alkana sa istim brojem ugljenikovih atoma; odbije se nastavak
-an i na njegovo mesto dodaje nastavak -en.
*Položaj dvostruke veze se označava brojem prvog ugljenikovog atoma za koga je vezana dvostruka veza.
Numerisanje atoma ugljeni se vrši brojevima tako da su ugljenikovi atomi na kojima se javlja dvostruka veza
obeleženi najmanjim mogućim brojevima. Taj broj se stavlja ispred imena alkena.
*Ako je alken račvast obeležavanje se vrši na isti način kao i kod alkana.

*Svi alkeni imaju univerzalna imena koja su data od strane IUPACa, ali neki alkani su poznatiji po svojim
običajnim imenima:
CH2=CH2

CH3-CH=CH2

(CH3)2CH=CH2

NALAŽENJE I DOBIJANJE
*Alkeni se mogu naći u nekim vrstama nafte, ali u veoma malim količinama jer su dosta reaktivni. Najprostiji
alkeni kao npr: eten, propen i buten u velikim količinama proizvode se krakovanjem nafte.
*U laboratorijama alkeni se najčešće dobijaju eliminacijom atoma ili atomskih grupa sa susednih ugljenikovih
atoma.
*Dehidratacija alkohola - eliminacija po jonskom tipu: kiseonik OH grupe privlači proton kiseline (nastanak
oksonijevog iona); H2O odlazi, a ostaje karbokation koji se pregraĎuje (1,2-pomakom H-) u stabilniji i privlači
elektrone susednog C-atoma, dok anion kiseline prima proton susednog C-atoma, te nastaje dvostruka veza.

*Fizičke osobine: slični alkanima, tačke ključanja su im niže od alkana s istim brojem C-atoma; apsorbuju UVsvetlo (zbog p-elektrona)
*Hemijske osobine: veoma su reaktivni zbog prisustva dvostruke veze.
*Najvažnije reakcije:

Reakcije adicije

Reakcije oksidacije

Reakcije polimerizacije

REAKCIJE ADICIJE

OKSIDACIJA

POLIMERIZACIJA
*GraĎenje makromolekula; dolazi do stvaranja slobodnih radikala i počinje lančana reakcija.

DIENI
*Nezasićeni ugljovodonici otvorenog niza sa dve dvostruke veze
*Podela diena:
1. Kumulovani – obe dvostruke veze su na istom C-atomu
CH2=C=CH2
2.

1,3-propadien (Alen)

Konjugovani – izmeĎu dve dvostruke veze postoji jedna jednostruka veza
CH2=CH-CH=CH2

1,3-butadien

3. Izolovani – izmeĎu dve dvostruke veze postoji više jednostrukih veza
CH2=CH-CH2-CH2-CH=CH2

1,5-heksadien

*Nomenklatura – prema alkenu samo što se umesto nastavka –en dobija nastavak –dien. Ispred imena se
stavljaju brojevi koji označavaju C-atome na kojima se nalaze dvostruke veze.
*Konjugacija veza:

HEMIJSKE OSOBINE
*Adicija halogena

*Adicija halogenovodonika

*Polimerizacija – veoma bitna reakcija za dobijanje važnih prirodnih proizvoda

ALKINI
*CnH2n-2
*Nezasićeni ugljovodonici koji na jednom mestu u svom molekulu imaju dva susedna ugljenikova atoma
spojena trogubom vezom, odnosno nezasićenom vezom koju sačinjavaju tri elektronska para.
*C-atomi koji učestvuju u izgradnji trostruke veze su sp-hibridizovani

*Sigma veza nastaje preklapanjem sp-sp orbitala, a preklapanjem nehibridizovanih p-orbitala nastaju dve pveze
*Trogubu vezu čini jedna  i dve -veze, koje leže u meĎusobno normalnim ravnima
*Zbog difuznog karaktera -veza, distribucija elektrona u troguboj vezi ima oblik cilindričnog oblaka
z

pz

py

x

x
+

y

pz-pz
py-py

z
pz

py

=

y
sp

sp

sp-sp

*Kao posledica hibridizacije i dve -veze, troguba veza je vrlo jaka
*TakoĎe je velika i energija C-H veze terminalnih alkina
*Dužina CC veze je manja nego kod dvogube, a takoĎe je kraća i C-H veza, povećani s-karakter hibridnih sp
orbitala (učešće s-orbitale je 50%)

*Alkini sa trogubom vezom unutar molekula su stabilniji od terminalnih
*Prvi član homologe serije je acetilen, C2H2, po kome se čitava klasa jedinjenja naziva acetilenima
NOMENKLATURA
*Dobijaju imena po istim pravilima koja važe za alkane i alkene, samo što dobijaju nastavak –in

osnovna struktura je najduži niz koji sadrži trogubu vezu

prisustvo dve, tri itd. trogubih veza naznačava se imenom alkadiin, alkatriin, itd.

položaji trogube veze i supstituenata označavaju se brojevima

Numerisanje počinje od kraja bližeg troguboj vezi, a obeležava se prvi ugljenikov atom trogube
veze
H-CC-H

H3C-CCH

Etin (acetilen)

1-propin

CH3-CC-CH3
2-butin

*Ukoliko su u molekulu prisutne i dvoguba i troguba veza, takav ugljovodonik se zove alkenin
*Pri numerisanju glavnog niza koji sadrži i jednu i drugu vezu, polazi se od kraja koji je najbliži jednoj od njih
*Ako su dvoguba i troguba veza ekvivalentne u odnosu na krajeve niza, manjim brojem se obeležava dvoguba
veza
CH3-CH=CH-CCH

3-penten-1-in

HCC-CH2-CH=CH2

1-penten-4-in

FIZIČKE OSOBINE
*Slične su fizičkim osobinama alkana i alkena

Ne rastvaraju se u vodi, rastvaraju se u nepolarnim organskim rastvaračima kao što je benzen,
ugljentetrahlorid, etar

Gustina im je manja od gustine vode

Tačke ključanja rastu sa povećanjem broja ugljenikovih atoma i slične su tačkama ključanja
odgovarajućih alkana i alkena

KISELOST ALKINA
*kiselost: mera sposobnosti jedinjenja da otpusti H-jon
*alkini koji poseduju trostruku vezu na terminalnom C atomu, R-CC-H, su kiseliji od ostalih ugljovodonika.
Razlog: nespareni elektronski par anjona alkina je u sp-orbitali (50% s-karaktera) koja je bliža jezgru, pa je
stabilniji u odnosu na anjone alkena (u sp2 orbitali, 33% s-karaktera) i akana (u sp3 orbitali, 25% s-karaktera) što
alkinima daje veću kiselost
*Acetilid ion je slabija baza, budući da je njegov el. par čvršće vezan u sp orbitali

DOBIJANJE ALKINA
*Dva osnovna načina za uvoĎenje trogube veze u molekul:

dvostruka eliminacija iz 1,2-dihalogenalkana ili 1,1,2,2-tetrahalogenalkana

alkilovanje terminalnih alkinil jona

Dehidrohalogeniranje dihalogenida

dihalogenidi se lako dobijaju iz alkena adicijom halogena

reakcija se izvodi jakim bazama

mehanizam dehidrohalogeniranja - II stupnja

I stupanj - nastajanje nezasićenog halogenida VINILHALOGENIDA

II stupanj - delovanje jače baze i nastajanje alkina

Dehalogenovanje 1,1,2,2-tetrahalogenida

Zagrevanjem tetrahalogenida sa cinkom u prahu, u alkoholnom rastvoru, dobijaju se alkini

Adicija halogena se primenjuje za zaštitu trogube veze

Alkilovanje acetilena alkil- halogenidima

Ova reakcija je u svojoj osnovi supstitucija

Veoma bazni acetilidni anjon zamenjuje halogenid u alkil halogenidima

DOBIJANJE ACETILENA
*Acetilen se industrijski dobija iz jeftinih prirodnih sirovina, koksa, krečnjaka i vode
CaCO3  CaO + CO2
3C + CaO  CaC2 + CO
CaC2 + 2H2O  HCCH + Ca(OH)2
HEMIJSKE OSOBINE
*Reakcije alkina su posledica trogube veze i slabo kiselog terminalnog acetilenskog vodonika
*Analogne su reakcijama alkena - reakcije elektrofilne adicije
*Troguba veza je nešto manje reaktivna prema elektrofilnim reagensima od dvogube, ali je reaktivnija u
reakcijama nukleofilne adicije
*U slučaju terminalnog položaja trogube veze u molekulu alkina, oni podležu još nekim specifičnim
reakcijama:
1. Adicija – vodonika, halogena, halogenovodičnih kiselina, vode (hidratacija)
2. Stvaranje acetilida teških metala
3. Stvaranje alkalnih metalacetilida
REAKCIJE ADICIJE
*Elektrofilni reagensi i način njihove adicije na trogubu vezu isti su kao i na dvogubu vezu, izuzev što se
umesto jednog troše dva molekula reagensa i što je reakcija postupna i sporija
* veza se transformiše u dve σ veze
*obično egzotermne

ADICIJA VODONIKA
*Nastaju dve vrste proizvoda – adicijom jednog mola H2 nastaju alkeni, a adicijom dva mola H2 nastaju alkani.
*Koja će reakcija teći zavisi od izbora katalizatora: Pt, Pd ili Ni – alkani

*Pd + Pb(CH3COO)2 (Lindlarov katalizator) – cis alkeni; Na ili Li u tečnom NH3 – trans alkeni
ADICIJA HALOGENA
*Posle prvog stupnja dobijaju se nezasićeni dihalogenidi, koji su obično manje reaktivni prema daljoj adiciji od
samih alkina. Oni se mogu izolovati i to su proizvodi anti-adicije
*produkt je obično smesa cis i trans izomera
*teško je reakciju zaustaviti u stupnju nastajanja alkena

ADICIJA HALOGENOVODONIKA
*Alkini adiraju halogenovodonike (HCl i HBr) i grade nezasićene halogenide ili geminalne dihalogenide
*Oba stupnja reakcije slede Markovnikovljevo pravilo

*U prisustvu H2O2 nastaje anti-Markovnikovljev proizvod
--------

HIDRATACIJA
*Adicijom vode na acetilen u prisustvu živa(II)sulfata, HgSO4, i sumporne kiseline, H2SO4, gradi se vinilalkohol, koji je nestabilan i odmah se preureĎuje u acetaldehid
*Acetilen gradi aldehid, a svi ostali grade ketone

POLIMERIZACIJA
*Alkini podležu cikličnoj i linearnoj polimerizaciji
-Ciklična polimerizacija:

-Linearna polimerizacija - kada se uvodi u rastvor bakar hlorida u amonijum hloridu, acetilen se
polimerizuje u vinilacetilen i divinil acetilen:

OKSIDACIJA ALKINA
1. Oksidacija permanganatom

Karboksilne kiseline se lako identifikuju; metoda služi za utvrĎivanje položaja trogube veze u molekulu

CH grupa kod terminalnih alkina oksiduje se u ugljen dioksid

2. Ozonoliza alkina

Acetilen se pri ovoj reakciji pretvara u glioksal i dalje u mravlju kiselinu:

OBRAZOVANJE ACETILIDA
*Alkini sa terminalnim trostrukim vezama stvaraju nerastvorne acetilide sa Ag(I) ili Cu(I) solima u alkoholnom
rastvoru AgNO3
*Upotreba:

kvalitativni testovi za odreĎivanje terminalnih alkina

razdvajanje smjesa terminalnih od neterminalnih alkina

ACETILEN
*Bezbojan gas
*Termodinamički je nestabilan, pri udaru eksplodira i razlaže se na ugljenik i vodonik.

*Sagorevanjem u struji kiseonika oslobaĎa veliku količinu toplote, čak i do 3400C
*Upotreba

za sečenje i zavarivanje metala

za autogeno zavarivanje

za sintezu drugih supstanci (dihloretilen, tetrahloretan, acetaldehid, vinil-hlorid, vinil-acetat, 1,3butadien…

CIKLOALKANI
*CnH2n

IZOMERIJA

*Različito ponašanje prema reakciji halogenovanja :

*Ciklopentanohidrofenantren – tetraciklični ugljovodonik sa tri šestočlana i jednim petočlanim prstenom.

NEZASIĆENI CIKLIČNI UGLJOVODONICI
*Cikloalkeni, cikloalkini, ciklopolieni