Autor: Semjuel Beket

Književni rod: drama
Književna vrsta: drama apsurda u dva čina

O Samjuel Beketu
Irski književnik, romanopisac i dramaturg, Semjuel Beket je roĎen 13. aprila 1906.
godine. Neposredno pre početka Drugog svetskog rata, seli se u Pariz i od tada počinje
da piše na francuskom.
Ostao je upamćen po prilično pesimističnom stavu, prikazujući u gotovo svim svojim
delima čoveka kao potpuno bespomoćnog i svesnog apsurdnosti sopstvenog života.
Semjuel Beket je jedan od najznačajnijih predstavnika takozvanog “ teatra apsurda “.
Godine 1969. je dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Dramu u dva čina “ Čekajući Godoa “, koja spada u obaveznu lektiru za naše
srednjoškolce, Beket je izdao 1953. godine. Kako je nastala u periodu kada nije pisao
više na svom maternjem jeziku, i ovo delo je objavljeno prvo na francuskom jeziku.
Zanimljivo je da je prilikom prevoĎenja na engleski, pisac lično dodao podnaslov u kome
je naveo da je to: Tragikomedija u dva čina.

Tema dela “Čekajući Godoa”
Tema drame Semjuela Beketa “ Čekajući Godoa “ je, kao i u većini njegovih dela –
apsurd čovekovog postojanja.

Analiza lektire “Čekajući Godoa”
Iako spada u obaveznu lektiru za srednju školu u našoj zemlji, ova drama je vrlo
specifična i neophodna je dobra analiza da bi srednjoškolci razumeli njenu poentu, a
naročito u tim godinama. Neretko se dogaĎa da im profesori daju upravo temu
za pismeni sastavvezanu za ovo delo, pa se posle čude zašto deca mahom promaše
temu. A apsolutno je jasno da nisu razumeli delo. Zato, da pokušam da vam pojasnim…
Dakle, reč je o takozvanoj drami apsurda. Ova vrsta je specifična po tome što napušta
pravila klasične drame, te prikazuje potpuno apsurdne i likove i situacije i iskaze. Sam

u smislu da u prvom. Zapravo. Pretpostavlja se da su one tu sa namerom da povećaju dramatičnost radnje. jer se ne naslućuje nikakav smisao. U čitavom delu “ Čekajući Godoa “ čini se kao da se ništa ne dogaĎa. Oni čekaju nekoga. pa razgovaraju o raznim temama. Iz dijaloga dva glavna junaka se naslućuje da oni ne vide svrhu svog postojanja i da im je teže samim tim što su svesni da im vreme mnogo sporo prolazi. površinskom sloju nije moguće pronaći značenje. u vidu ćutanja ). odnosno posredno se nameće potpuni besmisao postojanja. Gotovo sve drame Semjuela Beketa imaju zajedničku karakteristiku. Jesu na sceni prisutna dva glavna junaka. značenje svake njegove drame je iskazano u dubinskom sloju. te situacije koje se prikazuju u ovakvoj vrsti drame su apsurdne. ni da li treba da ga čekaju. Čak i glavni likovi lektire “ Čekajući Godoa “ se u jednom trenutku pitaju da li je zaista postojalo juče i da li se zaista to dogodilo. a to je da su prilično nejasne. uz povremeni dolazak ostalih. I to ne samo čitaocu ili gledaocu. U čitavoj drami ima puno pauza i čak “ ćutanja “ ( 140 puta se u tekstu javljaju ove pauze.način kazivanja. Nejasne. ali čini se kao da čitava radnjastoji. ne samo junaka već i ljudi uopšte. Ali i tu . jer im se u životu ništa ne dogaĎa. Obojica pokušavaju da ispune vreme čekanja. ko se zove Godo. a ne znaju ni zašto ga čekaju.

Ona nema ili ima vrlo malo elemenata klasične drame. osim imena. ni u likovima. Radnje čitavog dela “ Čekajući Godoa “. oseća se veliki strah od ćutanja. ne razumeju pogrešno. od koje se obojica plaše. Prema mišljenju nekih kritičara i tumača ovog dela. I to je ta nejasnost izraza. Nema onih osnovnih karakteristika drame: početka. Motiv čekanja U drami “ Čekajući Godoa “ Semjuela Beketa osnovni motiv je motiv čekanja. niti su tipični likovi. ni šta žele. iako to nigde nije jasno iskazano. što nam stvori utisak sa smo živi? “ Pored razgovora o različitim temama. da naši srednjoškolci. razrešenja. neizostavno vodi u samoću. Zapravo. a jedini dramski elementi koje sadrži su prisustvo likova i scena na kojoj se odvija radnja. Da li je tako ili ne. razumevanjem. Semjuela Beketa se svodi na čekanje. zar ne Didi. sukoba. niti su individualizovani. je sadržan u Estragonovoj konstataciji: “ Uvek mi pronaĎemo nešto. jer ih ono. trajanja. koja je specifična za Beketovo stvaralaštvo. Oni su svojevrsni antiheroji. ni izmeĎu likova. U njihovim dijalozima se. Na prvom mestu zato što je potpuno suprotna od drame u klasičnom smislu reči. kao da se ništa ni ne dogaĎa: ni na sceni. pored toga što je takozvana drama apsurda. ali njima ispunjava vreme. likovi nemaju karakter. ipak oseća želja za razgovorom. pokušaću da . Ali. odnosno šta se tačno čeka. koja znači “ Bog “. ne bi li ga sagovornik ipak čuo. da ne ćute. kojima je ovo obavezna lektira. dva glavna junaka će pokušavati i da ispune vreme igranjem. Godo je sam Bog. ni odakle su. Postoji vrlo zanimljivo tumačenje lika Godoa. Vrhunac apsurda. TakoĎe. Zapravo. bojim se da nikada nećemo otkriti…ali svakako je korisno znati da postoji i takvo tumačenje. Drama “ Čekajući Godoa “.se vidi da je onaj koji sluša. čini se potpuno nezainteresovan za kazivanje onoga koji govori. jer će onda biti još svesniji besmisla svog postojanja. jer se o njima ne zna gotovo ništa. smatra se i anti – dramom. a oni samo to žele: da se ponašaju normalno. a koju je upravo Beket upotrebio u naslovu svog dela. Ne zna se ni ko su. Čudna igra u svakom smislu. S tim da se ne zna precizno ni ko. Razlog tome je imenica “ God “ na ensgleskom jeziku. odnosno besmisla. Zato on mora često da ponavlja odreĎene delove. društvom.

Upravo zato je ova drama okarakterisana kao drama apsurda. na prvom mestu. A šta ili koga čekaju. Čitalac može da pretpostavi ( a to i ne mora biti baš istina ) da su njih dvojica skitnice. I to. poznato je da mnogi ljudi čekaju uvek da im se nešto dogodi i da im. odnosno o pojedinim dogaĎajima. koji se sudeći po prisnosti tokom razgovora poznaju odavno.Vladimir ( odnosno Didi ) i Estragon ( odnosno Gogo ) koji su se našli da bi čekali Godoa. ali istovremeno shvata da nemaju uže. Zatim. Ovaj motiv se inače ponavlja i u drugom činu lektire “ Čekajući Godoa “. ali ko je zapravo Godo i da li uopšte on postoji. radi se o čekanju dvojice junaka da im se nešto dogodi u životu. kako bi mogli da. čitalac ne saznaje do kraja dela. odnosno shvatanja o besmislenosti postojanja. zanimljivo većina profesora traži da srednjoškolci. Doduše.budem preciznija: nije to čekanje u klasičnom smislu reči. jer je praćen konstatacijom da će sledeći putdefinitivno poneti uže. U tom trenutku. govore o Svetom pismu…sve dok jednog trenutka ne primete obližnje drvo. Oni su svesni da im je život potpuno prazan i da se gotovo ništa ne dešava. eventualno iskažu svoje mišljenje o njemu. Njihov razgovor biva prekinut nenadanim dolaskom još jednog lika drame “ Čekajući Godoa “. jer oni pričaju i o zajedničkoj prošlosti. iskreno čini da to i nije naročito jednostavno. čini se ne znaju ni oni sami. nakon pročitane lektire “ Čekajući Godoa “ iskažu svoje mišljenje. To se zaključuje iz njihovog razgovora. Prepričano (korisno za pismeni sastav) Drama “ Čekajući Godoa “ je jedna od najčešćih tema za pismeni zadatak srpkog jezika. Na scenu stupa Poco. posebno u tim godinama. malo izmenjen. ali u pratnji svog vernog sluge. upravo u tom čekanju i proĎe čitav život. Likija. Poco im govori o mnogim zanimljivim stvarima. Meni se. Zato smatram da je važnije da srednjoškolci znaju o čemu se radi u delu. Zato ovo čekanje treba shvatiti u metaforičkom smislu. Pisac kaže da čekaju Godoa. Semjuela Beketa. a izmeĎu ostalog govori i o pojmu . tražeći nove teme za razgovor. Zapravo. zato čekaju. Mada su junaci drame “ Čekajući Godoa “ itekako svesni toga da im prolazi život u čekanju i shvataju da ni njihov život. Uopšteno. Estragon dolazi na ideju da treba da se obese. Ova drama se sastoji iz dva čina. niti bilo šta drugo i nema neki smisao. Na početku se na sceni nalaze dva glavna junaka.

On ih ponovo obaveštava da Godo neće doći. Kada su uspeli da ustanu. pokušavaju da podignu i Likija. Želeći da i on kaže nešto. na scenu ulaze Poco i Laki i obojica se sruše. Tada čitalac saznaje da dečak zapravo radi za Godoa. Semjuela Beketa na scenu stupa dečak. jer ga prati desetak ljudi koji žele da ga tuku. sve dok na scenu ne stupi dečak. Zatim Estragon predlaže da se raziĎu i čak dva puta kaže da će otići. odnosno njegovom besmislu. dok ga prijatelj podseća da ne mogu. Drugi čin počinje dolaskom Vladimira na isto mesto. . kako bi obavestio glavne junake da Godo ipak neće doći. kao i u prvom činu. te mu pomažu da ustane. da se dečakov brat razboleo i da Godo ima belu bradu. ali da će svakako doći sutra. ali kako mu je govor vrlo nerazgovetan. na pozornicu stiže i Estragon. Zatim i sami padaju i dugo ne uspevaju da ustanu.sumraka i objašnjava im zbog čega pada noć. U meĎuvremenu Vladimir objašnjava svom prijatelju da su i juče bili ovde i da poznaju Likija i njegovog gazdu. doduše posle dužeg razmišljanja da li treba da mu pomognu ili ne. Vladimir ga smiruje i čim shvati da nema razloga za strah. Tada i čitalac i glavni junaci saznaju da je Liki gluvonem. Kada se završi njihova prepirka. pa Vladimir pokušava da ga ubedi da je dečak i juče bio ovde. te na kraju prvog čina Liki jpovreĎuje Estragona. Poco ga prekida. jer čekaju Godoa. ne miče se sa mesta. Da li revoltiran ponašanjem svoga gazde. a Vladimir se sam sa sobom čudi ljudskom postojanju. Estragon se ne seća ni dečaka od juče. Prema njegovoj priči. koji je vidno uznemiren i uplašen. Glavni junaci im prilaze i shvataju da je Poco oslepeo. meĎutim Estragon tvrdi da on nije bio tu juče i da se ne seća ničega i nikoga. govori im i o svom vernom slugi. kao i Estragon. zajedno sa svojim bratom. Zatim budi Estragona i još malo se prepiru. Estragon spava. koga Godo tuče. oni su ga već tukli. Pred sam kraj prvog čina drame “ Čekajući Godoa “. ali mu to ne polazi za rukom. Liki pokušava da se izjasni. Ubrzo nakon njega. U sledećem trenutku. MeĎutim. Estragon predlaže da odu. Uz to. Na samom kraju prvog čina dvojica glavnih junaka drame odlučuju da se raziĎu dok ne svane.

u lektiri “ Čekajući Godoa “ Semjuela Beketa se gotovo ništa ne dogaĎa. Liki je Pocov verni sluga. pa je često branio svog najboljeg prijatelja. Vladimir je fizički jači. Reč je o tome da je samo delo takvo. . a to je piščevo verovanje u besmislenost ljudskog postojanja. koje povremeno biva prekinuto ulaskom sporednih likova. Poco uči Vladimira i Estragona mnogim pametnim stvarima. Radnja. Trudi se da svoj posao obavlja što bolje može. već prilično star. koji dolazi na scenu sa svojim vernim slugom Lakijem. MeĎutim.Sam kraj drame je često citiran. Liki. predstavlja čekanje dvojice glavih junaka. jer mnogi kritičari ga smatraju prilično jednostavnim. On u drugom činu ostaje bez vida i jedini oslonac mu je sluga. kako bi ga Poco zadržao u službi. Liki i dečak. Nekada je znao i da čita i da misli i da pleše i još mnogo stvari. Poco je jedan od sporednih likova i on je. ako je uopšte ima u pravom smislu. Zato je neophodno analizirati ovo delo. jer pretpostavljam da će mnogima samo prepričavanje delovati vrlo zbunjujuće. A tu su i: Poco. gotovo smešnim: Vladimir: Idemo? Estragon: Idemo! ( ostaju na mestu ) Da ne bude zabune. na samom kraju drame čitalac dolazi do saznanja da je Liki gluvonem. Vladimir i Estragon su najbolji prijatelji i druže se ceo život. Glavni likovi i junaci drame “ Čekajući Godoa “ Dva glavna junaka “ Čekajući Godoa “ su Vladimir i Estragon. zapravo putnik. Zapravo. TakoĎe je i pametniji od Estragona i često mu objašnjava mnogo toga. odnosno govoriti o njegovoj osnovnoj ideji.

.Dečak zajedno sa svojim bratom radi za mističnog Godoa i on se na sceni pojavljuje da obavesti glavne junake da Godo ipak neće doći danas. već sutra.