UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC

TEHNIČKI FAKULTET - ČAČAK

TECHNICAL FACULTY - CACAK

Smer: Inženjerski menadžment
Predmet: Tehnološki procesi

SEMINARSKI RAD

Tema: OBRADA PLASTIKE

Profesor:

Studenti:

Čačak, april 2011.god.

Seminarski rad

Obrada Plastke

SADRŽAJ:

1. UVOD.............................................................................................................3
2. Karakteristike plastičnih masa........................................................................4
2.1 Podela plastičnih masa..............................................................................5
3. Vrste plastičnih masa......................................................................................6
3.1 Polimeri i njihova podela...........................................................................6
3.1.1 Podela plimera prema poreklu............................................................7
3.1.2 Podela polimera prema hemijskom sastavu........................................7
3.1.3 Podela polimera prema ponašanju pri zagrevanju..............................7
3.1.4 Podela sintetičkih polimera:................................................................8
4. Vrste i osobine termoreaktivnih plastičnih masa..........................................11
5. Prerada plastičnih masa.................................................................................12
5.1 Osnovne operacije prerade plastičnih masa............................................13
6. Zavarivanje plastičnih masa..........................................................................17
6.1 Spajanje lepljenjem.................................................................................19
6.2 Obrada plastičnih masa rezanjem............................................................19
7. Zaključak.......................................................................................................20
8. LITERATURA..............................................................................................21

-2-

Seminarski rad

Obrada Plastke

1. UVOD
Pojam plastike se prvi put upotrebio početkom 19-og veka, a izmislio ju je
Alexander Parkes 1860 god. Plastika je postala popularna tek u poslednjih nekoliko decenija
i široko je rasprostranjena, a naročito u oblasti proizvodnje. Poznato je da postoji više
hiljada vrsta plastike. U prošlosti se uglavnom koristila zato što je bila jeftina, ali danas nije
tako i njena proizvodnja je u velikom porastu. Plastika se odlikuje svojom čvrstoćom,
fleksibilnošću, lakoćom i otporna je na koroziju. Zahvaljujćui ovim osobinama plastika je
otporna i dugotrajna pod različitim uslovima, takođe je biorazgradiva, tj. pod uticajem
sunčeve svetlosti i vode se ne raspada lako.
Plastika se dobija preradom nafte. Mogu se praviti jače, mekše ili lakše plastične
forme, sve u zavisnosti kako se nafta obrađuje. Plastika je polimer. Polimeri su dugi lanci
mlekula sastavljeni od manjih ponavljajućih delova.
Plastične mase su proizvodi hemijske industrije, koji sve više daju obeležje vremenu
u kome živimo. Za manje od jednog veka, nauka je stvorila mnogo novih materijala od kojih
čovek pravi predmete kojima se služi, više nego pre toga u periodu od hiljadu godina.
Ovakav razvoj proizvodnje i potrošnje plastičnih masa prouzrokovan je, kako razvitkom
tehnologije njihove proizvodnje i prerade, tako i pronalaženjem novih, sa aspekta
ekonomskog gledišta, povoljnih sirovinskih izvora. Mnoštvo proizvoda od plastičnih masa,
njihov ogroman broj i stalno traganje za novim (sa još boljim osobinama), praktično pružaju
beskonačne mogućnosti koje će čovekova dovitljivost moći da izvuče iz novih materijala.
Brzi razvoj proizvodnje sintetičkih polimera i neprestano širenje njihove upotrebe u
najrazličltijim područijima karakteristika su razvoja industrije u svetu. Razlog naglog širenja
plastičnih masa treba tražiti u činjenici da je nemoguće povećavati proizvodnju prirodnih
materijala tako brzo kao što raste potreba za njima. Proizvod od, ili sa velikim učešćem
polimernih materijala je jeftiniji i ima bolje eksplatacione osobine nego kad je sirovina za
njegovu proizvodnju prirodni materijal. Bez proizvoda od polimernih materijala teško je
zamisliti sledeće oblasti: elektroniku, transportna sredstva, industriju nameštaja, široku
potrošnju, vojnu industriju, ambalažu, itd.
Plastične mase našle su, dakle, takvu primenu da je već sada teško zamisliti život
bez njih, jer se ubotrebljavaju skoro u svemu što je vezano za čovekov život. Mada ne mogu
da zamene sve materijale, značaj plastičnih masa u čovekovom životu svakim dano je sve
veći. Zbog toga imaju sve veću vrednost, tako da se stepenom njihove proizvodnje počinje
da se meri stepen životnog standarda u jednoj zemlji.

-3-

Seminarski rad

Obrada Plastke

2. Karakteristike plastičnih masa
Plastične mase su materijali koji kao osnovnu komponentu sadrže polimerno
jedinjenje. Pod određenim uslovima i u izvesnim stadijumima proizvodnje, plastični
materijali mogu da se pod uticajem dovedene toplote i pritiska oblikuju, a posle hlađenja
zadržavaju dobijeni oblik.
Plastične mase odlikuju se niskom toplotnom provodljivošću i visokom vrednošću
koeficijenta linearnog širenja (5-10 puta veći nego kod drugih konstrukcionih materijala).
Najveći broj plastičnih masa je otporan prema delovanju vode i vodenih rastvora kiselina,
baza i soli. Međutim, mnoge plastične mase se lako rastvaraju ili bubre u organskim
rastvaračima. Starenje predstavlja vrlo ozbiljan nedostatak mnogih plastičnih masa. Do
njega dolazi tokom vremena usled zagrevanja, delovanja svetlosti, kiseonika i drugih
faktora.U najvećem broju slučajeva plastične mase se sastoje iz polimera (sintetičkih
smola), punila, plastifikatora, boja, a u nekim slučajevima u sastav ulaze maziva,
stabilizatori, očvršćivači i katalizatori.
Plastifikatori su materije u kojima se polimeri rastvaraju zbog čega dolazi do promene
njihovih mehaničkih osobina (povećava se elastičnost, ali se smanjuje tvrdoća).
Plastifikatori predstavljaju složena organska jedinjenja, a po agregatnom stanju su uljaste
tečnosti koje imaju visoke temperature ključanja. Plastifikatori su supstance koje se dodaju
sa ciljem povećanja plastičnosti mase na normalnim temperaturama. Oni olakšavaju preradu
plastičnih masa, snižavajući temperaturu prelaska polimera u visokoplastično stanje. Sadržaj
plastifikatora u plastičnim masama može da iznosi i do 50% u odnosu na masu polimera.
Stabilizatori su supstance koje se dodaju plastičnim masama u cilju sprečavanja njihovog
starenja.
Punila su materije koje se dodaju polimerima radi poboljšanja nekih mehaničkih osobina, a
radi sniženje cene koštanja. Prema hemijskom sastavu punila mogu biti organskog ili
neorganskog porekla. Neorganska punila smanjuju zapaljivost polimera i utiču na njegove
električne osobine. Organska punila deluju uglavnom kao očvršćivači. Punila mogu biti
praškasta (drvo, kvarcno brašno,...) i slojevita (hartija, metalna folija,...).
Boje daju obojenost plastičnim masama, ali isto tako mogu da im povećaju hemijsku i
termičku stabilnost. Prema hemijskom sastavu mogu biti organskog ili neorganskog porekla.
Maziva se dodaju plastičnim masama radi poboljšanja plastifikacije i radi eliminisanja
pojave vezivanja plastične mase za alat.
Očvršćivači deluju u smislu omogućavanja prelaska plastične mase u čvrsto stanje, a ovaj
proces očvršćivanja ubrzavaju katalizatori.
Katalizatori su supstance čijim se korišćenjem smanjuje vreme očvršćavanja plastične
mase. Za bojenje plastičnih masa upotrebljavaju se razni pigmenti ili organske boje. Sadržaj
ovih dodataka obično iznosi 3-5% u odnosu na masu polimera.

-4-

Seminarski rad

Obrada Plastke

2.1 Podela plastičnih masa
U zavisnosti od ponašanja polastičnih materijala za vreme zagrevanja razlikuju se:
► Termoplastični materijali (termoplasti)
► Termoreaktivni materijali (duroplasti)
Termoplastični materijali pod dejstvom pritiska i temperature mogu neograničeno menjati
svoj oblik. Oni pri zagrevanju omekšavaju i postaju plastični, a pri hladjenju se vraćaju u
prvobitno stanje. Termoplasti se mogu podvrgavati višestepenom zagrevanju, ali ne preko
temperature rastvaranja i hlađenja bez značajnih promena korisnih osobina. Termoplstični
materijali su: polivinili, polietileni, polistiroli, polikarbonati, polimetakrilati, polifluoretileni,
plastične mase na bazi celuloze (celulozni nitrati, acetati i acetobutirat).
Termoreaktivni materijali imaju ograničenu sposobnost menjanja oblika pod dejstvom
viših temperatura i pritiska. Ovi materijali kad se jednom zagreju do određene temperature
prelaze u nerastvorljivo stanje. U ovu grupu spadaju: fenoplasti, aminoplasti, epoksidi,
alkidi, silikoni, nezasićeni polistri i kazeinske plastmase.

TERMOPLASTI

DUROPLASTI

KAUČUK

Slika 1.- Podela plastičnih masa

Podela plastičnih masa se može izvršiti prema mehaničkim osobinama na:
► Elastomere
► Plastomere
Elastomeri su sintetički materijali kod kojih je molekularna struktura takođe međusobno
povezana, ali oni su puno mekaniji u usporedbi sa duroplastima. Na ovaj način omogućeno
je da ovi materijali poseduju određenu elastičnost, a to znači da nakon privremene
deformacije ponovno mogu poprimiti prvobitni izgled. Nakon konačne obrade (nakon što
očvrsnu) ne mogu se menjati ili dodatno oblikovati (na primer automobilske gume). U
elastomere se ubrajaju proizvodi koji na temperaturama bliskim nuli mogu podleći
elastičnom deformisanju i do 100%. Tipičan predstavnik je kaučuk.

-5-

Seminarski rad

Obrada Plastke

Plastomeri su sintetički polimeri čiji su molekuli dugi, linearni ili razgranati lanci.
Plastomeri podležu znatno manjem elastičnom deformisanju (0.5 – 200 %) – plastomeri.
Osnovno svojstvo plastometra je da zagrevanjem omekšaju, a hlađenjem očvrsnu a da ne
promene svoja svojstva.
Mehaničke osobine plastomera: istezanje, savijanje, otpornost na udare, puzanje, tvrdoća.
Fizičke osobine plastomera: gustina, gorivost, skupljanje, apsorpcija vode, mutnoća,
propusnost svetla.
Termičke osobine plastomera: specifični toplotni kapacitet (Cp), toplotna provodnost,
temperaturna provodnost, toplotna prodornost, pemperaturna postojanost oblika.
Električne osobine plastomera: dielektrična čvrstoća, dielektrična konstanta, faktor snage.

3. Vrste plastičnih masa
Reč plastičan znači pogodan za modelovanje i oblikovanje. Ova reč govori o
savitljivosti i sposobnosti da se neprestano menja ili stalno preinačava na određeni način bez
lomljenja. Istovremeno ova reč ukazuje i na sposobnost zadržavanja dobijenog oblika.
Nesumnjivo je da su prve plastične mase one koje su nastale u prirodi. Plastični materijali su
velika i raznovrsna grupa sintetičkih polimera koji se raznim procesima obrade oblikuju u
gotove proizvode.

3.1 Polimeri i njihova podela
Polimeri su složene organske supstance koji se dobijaju hemijskom sintezom
jednostavnih jedinjenja - monomera. Ova vrsta hemijske sinteze naziva se polimerizacija.
Polimerizacija predstavlja reakciju dobijanja polimera iz odgovarajućih monomera, tako da
u opštem slučaju važi relacija:
nM → Mn
(monomer) (polimer)
Veličinom "n" naziva se stepen polimerizacije.
Polimeri pripadaju kategoriji visokomolekularnih jedinjenja, čiji se molekuli sastoje
od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada atoma međusobno spojenih valentnim vezama.
Ovako veliki molekuli nazivaju se makromolekulima. Makromolekuli se sastoje u najvećem
broju slučajeva od velikog broja strukturnih jedinica koje se višestruko ponavljaju.
Polimeri se dobijaju polimerizacijom zasićenih i nezasićenih ugljovodonika (etilena,
acetilena, izobutilena, vinil hlorida, stirola, fenola i dr.). Proizvode se u praškastom stanju u
vidu granula ili u tečnom stanju. Odlikuju se malom specifičnom masom, relativno malom

-6-

Seminarski rad

Obrada Plastke

tvrdoćom i čvrstoćom, vodonepropustljivošću i otpornošću na različite hemijske reagense,
ograničenom otpornošću na povišene temterature, otpornošću na mraz itd.
Polimeri se koriste za dobijanje plastičnih masa, hidro i termo izolacionih materijala,
materiala porozne strukture (stiropora, poliuretana), lepila, lakova, vatrostalnih lakova,
vezivnih sredstava, dodaju se betonima u fazi izrade itd.

3.1.1 Podela polimera prema poreklu
Podela polimera prema poreklu:
► Prirodni polimeri
► Veštački polimeri
► Sintetički polimeri
Prirodni polimeri – U prirodi ih nalazimo kao delove biljaka ili životinja, npr: celuloza,
skrob, belančevine, kaučuk, itd.
Veštački polimeri – Dobijaju se hemijskom preradom prirodnih polimera, npr: guma je
proizvod vulkanizacije prirodnog kaučuka.
Sintetički polimeri – Dobijaju se sintezom niskomolekulskih jedinjenja (monomera).

3.1.2 Podela polimera prema hemijskom sastavu
Podela polimera prema hemijskom sastavu:
► Organske
► Neorganske
Organski polimeri su: (PE, PS, PVC, PLA i dr.)
Neorganski polimeri su: (silikonski polimeri, polifosfati, polisulfidi i dr.)

3.1.3 Podela polimera prema ponašanju pri zagrevanju
Podela polimera prema ponašanju pri zagrevanju:
► Termoplastične polimere
► Termoaktivne
► Termoplastične elastomere

-7-

Seminarski rad

Obrada Plastke

3.1.4 Podela sintetičkih polimera
Podela sintetičkih polimera:
1. Polipropilen
2. Polietilen
3. Polivinil hlorid PVC
4. Polikarbonat
5. Polistiren
6. Polietilen teraftalat (PET)
Polipropilen (PP) – je po svojoj hemijskoj prirodi visokomolekularni, mlečno beli,
termoplastični materijal bez mirisa, koji se može obojiti u više boja. Polipropilen imamalu
gustinu, izvanrednu hemijsku i termičku otpornost, ako i sposobnost da se lako termički i
mehanički obađuje. Jedna od najvažnijih osobina propilena je njegova postojanost pri
visokim temperaturama. Vrlo je postojan prema vodi, neorganskim hemikalijama, kao i
prema kiselinama i bazama.

Slika 2.- PP Polipropilen

Slika 3. – Dečije flašice izrađene od polipropilena

Polietilen (PE) – je visoko molekularmi proizvod koji se dobija polimerizacijom etilena pri
niskim i srednjim pritiscima. Po svojoj strukturi je najjednostavniji polimer iz grupe
polietilena. On je providan, savitljiv i na sobnoj temperaturi dovoljno mekan materijal.
Polietilen poseduje veoma dobru hemijsku postojanost.

-8-

Seminarski rad

Obrada Plastke

Slika 4.- PE Polietilen

Slika 5.– Rezervoar za vodu izrađen od polietilena

Polivinil hlorid (PVC) – se dobija postupkom polimerizacije vinil hlorid monomera. Ima
visoku žilavost, elastičnost, otpornost na kidanje i habanje, a malu gustinu. Otporan je na
delovanje hemikalija, organskih i neorganskih kiselina, alkalija, idr. PVC je najviše
korišćeni plastični materijal.
Razlikujemo:
► Tvrdi neplastificirani polivinil hlorid (PVC-U)
► Meki polivinil hlorid (PVC-P)

Slika 6. – PVC Polivinil hlorid

Slika 7. – Ambalaža izrađena od PVC-U

Slika 8. – Omotač namirnica izrađen od PVC-P

Polikarbonat - su plastomeri linearni polikondezatori i oni predstavljaju linearne poliestre
ugljene kiseline. Odlikuju se visokom postojanošću oblika na povišenoj temperaturi.
Polikarbonati imaju dobre termičke i fizičke osobine, što omogućava i da se primenjuju u

-9-

Seminarski rad

Obrada Plastke

elektrotehnici. Mehaničke osobine su im slične metalima. Imaju jako dobru otpornost na
klizanje i visok pritisak.

Slika 9. – Polikarbonat

Slika10 . – Terasa izrađena od polikarbonata

Polistiren – je polimer stirena. Polistiren je kopolimer kod kojeg su polimerni lanci
kopolimera vezani na glavni lanac drugog kopolimera kojji ima drugačiju hemijsku
strukturu. On je providan, bezbojni plastomer koji se može bojiti u različite boje. Otporan je
na vodu, ali počinje da žuti i postaje krt pod uticajem ultraviolentnog zračenja, pase ne
preporučuje za upotrebu na otvorenom prostoru.
Na tržištu se javljaju u tri osnovne varijante:
► Normalni polistiren
► Modificirani polistiren (otporan na udare)
► Ekspandirajući polistiren

Slika 11. – Polistiren

Slika 12. – Upotreba polistirena pri izolaciji

Polietilen teraftalat (PET) – Smatra se najvažniji jedinjenjenjem među termoplastičnim
poliestrima. On je linearni, zasićeni poliestar, polukristalne strukture, termoplastičan, velike
tvrdoće, glatke površine i otporan je na habanje. Postupak proizvodnje filma, kod PET-a,
komplikovaniji je nego kod drugih plastičnih masa. Amorfni PET se koristi za izradu
plastičnih boca i tuba. Zbog male mase i odlične prozirnosti ova ambalaža uspešno
zamenjuje staklenu.

- 10 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

Slika 13.- Polietilen teraftalat (PET)

Slika 14. – PET ambalaža za vodu

4. Vrste i osobine termoreaktivnih plastičnih masa
Vrste termoreaktivnih plastičnih masa:
► Fenoplasti
► Poliestri
► Silikoni
Fenoplasti – su dobili ime po sirovini koja se koristi za njihovo dobijanje – fenolu. Druga
sirovina koja se koristi za izradu fenoplasta je formalde-hid, to je jedinjenje dobijeno iz
mravlje kiseline. Otporni su prema većini rastvarača i slabijih kiselina. Nedostatak im je što
tamne pri dužoj izloženosti sunčevoj svetlosti, pa se zbog toga proizvode u tamnijim
bocama. Primenjuju se i u elektrotehnici.

Slika 15. – Fenoplast

Slika 16. – Proizvodi od fenoplasta

Poliestri – su tečnosti koje se lako pigmentiraju i boje u željene nijanse. Poliestarske smole
su proizvodi dejstava između polivalentnih alkohola i polibaznih kiselina. Hemijski su
otporni, lako se prerađuju, očvršćavaju na sobnoj temperaturi uz dodatak ubrzivača,
zapaljivi su , ali uz dodatak hlora postaju nezapaljivi. Nedostatak im je što slabo provode
toplotu.

- 11 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

Slika 17 . – Poliesterska smola

Slika 18. – Krov izgrađen od poliesterse smole

Silikoni – su sintetičke plastične mase sa osnovnim karakteristikama: Stabilnost prema
toploti, otpornost prema oksidaciji, otpornost prema vodi. Osnovni proces dobijanja silikona
je dejstvo hlorida na silicijum. Dobri su izolatori električne energije i termički su providnici.

5. Prerada plastičnih masa
Pod preradom plastičnih masa podrazumevaju se svi postupci kojima se od
polimera–sirovine dobijaju polufabrikati ili gotovi proizvodi. Postoje dva osnovna postupka
prerade:
► Prerada bez upoterebe pritiska (livenje, uronjavanje, premazivanje,
impregniranje, sinterovanje, ...)
► Prerada uz upotrebu pritiska i istovreme dovođenje – odvođenje toplote
(presovanje, livenje pod pritiskom, ekstruzija, valjanje, savijanje, utiskivanje,
duboko izvlačenje, ...)
Visina pritiska i temperature kao i vreme njihovog delovanja zavise od fizičkih i
hemijskih osobina plastičnih masa (elastičnosti, toplotne stabilnosti). Pri preradi plastičnih
masa treba razlikovati termoplste od duroplasta.
Duroplasti su sintetički proizvodi koji se odlikuju čvrstoćom i poseduju snažno povezanu i
vrlo razgranatu molekularnu strukturu. Ovi materijali ne omekšavaju pri kontaktu s
toplinom i nakon obrade (nakon što poprime određeni oblik) trajno zadržavaju svoj izgled
(na primer neke vrste utičnica).
Termoplasti su sintetički materijali koji s obzirom na stepen čvrstoće poseduju ili linearnu
ili razgranatu strukturu. Ovi su materijali mekani i pri normalnoj temperaturi mogu se
savijati. Prerada termoplasta vrši se pri višoj temperaturi odnosno nižem viskozitetu, a zatim
se naglim hlađenjem sprečava pojava unutrašnjih naprezanja u gotom proizvodu.
Razlikujemo amorfne i kristalne termoplaste. Amorfni termoplasti se prerađuju metodama
kalandriranja, ekstruzije, livenja pod pritiskom i presovanja. Kod amorfnih termoplasta
promena oblika zavisi prvenstveno do temperature (slika 19a). Delimično kristalni
termoplasti pri povišenju temperature ponašaju se kao i amorfni, ali kad dosegnu
temperaturu topljenja kristala dolazi do naglog pada viskoziteta (slika 19b). Povećanjem
- 12 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

temperature pri preradi duroplasta dolazi do sniženja viskoznosti, ali pri određenim
temperaturama dolazi do reakcije umnožavanja, viskoznost naglo raste i nastaje plastičnost
(slika 19c).

Slika 19a.
Slika

19b.
Slika 19c.

5.1 Osnovne operacije prerade plastičnih masa
Osnovne operacije prerade plastičnih masa su:
► Kalandrovanje
► Presovanje (obično, posredno, inekciono)
► Ekstrudiranje (folija, cevi, traka i ploča)
Kalandrovanje je slično valjanju metala. Primenjuje se za dobijanje tankih folija. Suština
postuka je u višestrukom propuštanju fabrikanata kroz zagrejane valjke tako da se debljina
stalno smanjuje. Kalandrovanje se izvodi pomoću mašine koja se naziva kalander. Granule
dovedene u zagrejani rezervoar postaju uplastičene i tako dospevaju u prostor između
obrtnih valjaka, čiji razmak određuje debljinu folije. Dodatno zatežuće naprezanje pri
namotavanju poboljšava mehaničke osobine folije. Za slepljivanje još nedovoljno ohlađenih
folija koristi se pomoćni valjak. Postoje tri osnovne vrste kalandera za preradu veštačkih
materijala:
► Kalanderi za izvlačenje
folija
► Kalanderi za peglanje
► Kalanderi za utiskivanje
dezena.

- 13 -

Seminarski rad

Obrada Plastke
1. Rezervoar
2. Radni valjci
3. Kalem
4. Pomoćni kalem

Slika 20. – Šematski prikaz kalandrovanja

Presovanje plastičnih masa se vrši u kalupima za presovanje koji imaju jedno ili nekoliko
profilisanih udubljenja sa konturom koja odgovara obliku dela. Udubljenja alata se
ispunjavaju plastičnom masom u čvrstom ili rastopljenom stanju i pod dejstvom toplote i
pritiska izvodi se oblikovanje dela. Osnovni postupci izrade delova od plastičnih masa u
alatiama za presovanje su:
► Obično (kompresiono) presovanje
► Posredno presovanje
► Inekciono presovanje (presovanje brizganjem, livenje pod pritiskom)
Prva dva načina presovanja se pretežno primenjuju kod izrade delova
termoreaktivnih plastičnih masa, dok se livenjem pod pritiskom najčešće izradjuju delovi od
termoplastičnih masa.

Slika 21. –

Presovanje u kalupu:
a)punjenje,b)presovanje,
c)izbacivanje

- 14 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

Slika 22. – Posredno presovanje odozdo: a)punjenje, b)presovanje, c)izbacivanje

Slika 23. – Alat sa izbacivačkom pločom – otvorena pozicija (za inekciono preslikavanje)

Ekstrudiranje je kontinuiran postupak prerade plastičnih masa. Sirovina koja se
neprekidno dovodi iz rezervoara (1), omekšava se u zagrjanom cilindru (2). Kontinualnim
kretanjem pužnog prenosnika (3) dolazi do istovremenog mešanja mase i njenog transporta
ka izlazu iz cilindra. Masa se dalje uvodi u profilisani otvor matrice (5) gde se dodatno
zagreva u manjem cilindru. Na izlazu iz matrice proizvod kontinuirano očvršćava
zadržavajući dati presek. Metoda se primenjuje za proizvodnju profila od polistirena,
polietilena, polivinil hlorida, polimetakrilata, celuloida i dr.

Slika 24. – Šema ekstruzije: 1-rezervoar, 2-cilindar, 3-puž, 4-grejači, 5-matrica

Ova mašina u kojoj se odvijaju pomenuti procesi naziva se ekstruder.

- 15 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

1. puž
2. cilindar
3. spojnica za spajanje sa alatom
4. vodeno hlađena ulazna zona
5. levak
6. pogon ekstrudera
7. temperiranje puža
8. sistem za temperiranje i
hlađenje puža
9. grejni elementi za grejanje
cilindra
Slika 25. – Skica jednopužnog ekstrudera

Većina plastičnih folija proizvodi se danas pomoću procesa ekstrudiranja folija
duvanjem vazduha. Postoji više vrsta ekstrudiranja folija duvanjem vazduha:
► horizontalna ekstruzija
► vertikalna ekstruzija prema dole
► vertikalna ekstruzija prema gore
Ovim postupkom rastopljena plastična masa ekstrudira kroz prstenasti alat i formira cevi
odredjenog prečnika i odredjene debljine zida. Debljina folija zavisi od istisnute mase,
odnosno duvanja i brzine odvođenja. Folija se posle prolaska između pritisnih valjaka
namotava pri konstantnom zatezanju.

Slika 26. – Proizvodnja folija duvanjem horizontalno: 1-kontrolna tabla, 2-ekstruder, 3-glava za
duvanje, 4-ventilator, 5-kompresor, 6-uredjaj za namotavanje

Termoformiranje (oblikovanje pomoću toplote). Pri preradi termoformiranjem materijal
se mora zagrejati na nekoj višoj temperaturi koja omogućava oblikovanje bez izmene

- 16 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

osnovnih karakteristika plastične mase. Termoformiranje je tehnika prerade folije kod koje
se one zagrevaju do visokog elastičnog stanaj i onda oblikuju. Najveće promene oblika
postižu se iznad temperature omekšavanja. Postoje dva osnovna postupka termoformiranja:
savijanje i provlačenje tj. vučenje (duboko izvlačenje).

Slika 27. – Termičko oblikovanje plastike

6. Zavarivanje plastičnih masa
Zavarivanje plastičnih masa je spajanje dva dela neposredno ili posredno
dovođenjem plastične mase u termoplastično stanje, kada molekuli imaju veliku slobodu
kretanja, te delovanjem pritiska dolazi do homogenog sjedinjavanja.
Na osnovu zagrevanja razlikujemo 5 osnovnih postupaka zavarivanja:
► zavarivanje pomoću zagrejanoga gasa
► zavarivanje pomoću zagrejanog elementa
► zavarivanje pomoću pritiska (frikcijom)
► zarivanje ultrazvukom
► dielektrično zavarivanje.
Zavarivanje pomoću zagrejanoga gasa. Postupak zavarivanja spada u ručne postupke, a
prikazan je na slikama 9, 10 i 11. Oblici žljebova za zavarivanje su slični onima pri
zavarivanju čelika. Vazduh ili gas dovodi se preko grejača (električni ili gasni) i zagreva do
potrebne temperature. Šobom grejača usmerava se topli vazduh u žljeb za zavarivanje, gde
je postavljena dodatna šipka (žica od TPM). Tokom zavarivanja šobu treba njihati, a žicu
koja je iznad žljeba, treba pritiskivati pod pravim uglom. Ispred žice nastaje nadvišenje
šava, a po ivicama šava, zavarivačka pena. Pri tom i nadvišenje i pena moraju biti
sastavljeni od osnovnog materijala i materijala žice. To ukazuje da je pravilno urađeno
zagrevanje. Pri nepravilnom ili nedovoljnom zagrevanju, nadvišenje će se sastojati ili samo
od osnovnog materijala, ili samo od materijala dodatne žice, ili uopšte nema nadvišenja.
Preveliko zagrevanje, ili previsoka temperatura zavarivanja prouzrokuje veliko termičko
razlaganje materijala.

- 17 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

Slika 28. Pribor i pomoćni alat

Slika 29. Vođica sa grejačem za dovod toplog gasa

Slika 30. Zavarivanje sa dodatnom žicom

Zavarivanje pomoću zagrejanog elementa. Princip grejanja sastoji se u zagrevanju
površina koje se spajaju, termostatičkim grejačem, koji se zagreje do temperature koja
odgovara termoplastu. Pri tom, površine koje se spajaju treba da se dodiruju sa grejnim
telom (vrućim alatom) za vreme zagrevanja. Kada su površine zavarivanja zagrejane do
zadate temperature, površine se dodirnu i pritisnu i tako stegnute drže u alatu do hlađenja.
Postupak je pogodan za ručno zavarivanje šipkastih oblika, mehanizovano preklopno
zavarivanje, a postupak se pokazao najboljim za sučeono zavarivanje cevi. U te svrhe, uz
grejno telo, koriste se posebni stezni alati, koji služe i za centriranje i pripremu za spajanje.
Postupak sučeonog zavarivanja cevi toplim alatom prikazan je na slikama 12, 13 i 14.

Slika 31. - Priprema za zavarivanje cevi toplim alatom

- 18 -

Slika 32 -. Grejanje pomoću toplog alata

Seminarski rad

Obrada Plastke

Slika 33. - Zavareni spoj u alatu

Osvajanje izrade, usavršavanje i primena plastičnih masa zahtevala je i razvoj i
osvajanje odgovarajućih postupaka spajanja topljenjem, odnosno njihovog zavarivanja. U
radu su prikazane osnove zavarivanja plastičnih masa. Osobine plastičnih masa ne
omogućavaju spajanje - zavarivanje uobičajenim postupcima topljenja.

6.1 Spajanje lepljenjem
Lepljenje plastičnih masa do danas nije još dovoljno razrađeno, niti postoje
univerzalni tipovi lepila. Glatka i kompaktna površinska masa mora se pripremiti pre
lepljenja. Priprema se može izvršiti na sledeće načine:
► mehaničkim struganjem pomoću staklenog papira ili na sličan način
► bubrenjem površine usled delovanja rastvarača
► hemijskom pripremom površine tj. obradom površine pomoću odgovarajućih
hemikalija

Slika 34. - Primerna za lepljenje plastike

- 19 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

6.2 Obrada plastičnih masa rezanjem
Plastične mase koje su na običnoj temperaturi tvrde mogu da se obradjuju pomoću
svih tehnika rada koje su uobičajene pri obradi metala. Za obradu plastičnih masa obično se
upotrebljavaju mašine za obradu drveta ili lakih metala, tj. mašine sa velikom brzinom
rezanja, a hlađenje se izvodi vodom, emulzijom ili zbijenim vazduhom. Bez takvog
hladjenja kod termoplasta dolazi do plastifikacije i lepljenja, a kod duroplasta do raspadanja.
Kod obrade plastičnih masa vrlo je vađan rezni ugao alata, pomak i brzina rezanja.
Pri struganju imaju prednost noževi sa zaobljenim vrhom, dok pri glodanju samo spiralno
ozubljena glodala. Rezanje navoja treba izbegavati, ali ako se moraju narezati treba raditi sa
većim usponom i zaokruženom osnovom.
Pored navedenih mehanićkih operacija termoaktivne mase mogu se brusiti
karbidnim tocilima, brusnim papirom ili mehanićki. Poliranje se mođe izvesti polirnim
pastama ili flanelom na rotacionim mašinama.

Slika 35. - Nož za rezanje plastike

Slika 36. - Stroj za rezanje plastike

7. Zaključak
Ovaj seminarski rad, imao je za cilj da prikaže osnovne vrste plastičnih masa, obrade
plastike, načini koji se u ovoj vrsti obrade primenjuju, i neke karakteristike uopšteno.
Razvoj proizvodnje i potrošnje plastičnih masa prouzrokovan je, kako razvitkom
tehnologije njihove proizvodnje i prerade, tako i pronalaženjem novih povoljnijih sirovina.
Njihove osobine omogučile su veoma brzo širenje primene plastičnih masa u svim
oblastima privrede i svakodnevnog života. Ovaj proces pruža jasno i realno svedočanstvo o
napredovanju nauke i njenom uticaju na svakodnevni život i na čitav društveni razvitak.
Mnoštvo proizvoda od plastičnih masa pružaju beskonačne mogućnosti koje će čovekova
dovitljivost moći da izvuče iz novih materijala.
Danas se plastika koristi u različitim oblicima nauke, proizvodnje, jednom rečju
savremene proizvode je teško zamisliti bez plastićnoh masa. Plastika je postala nezamanljiv
u funkcionisanju društva i uživotu samih ljudi. Nijedan drugi materijal nije toliko zastupljen
u svim granama industrije kao što su plastične mase. Možemo slobodno reći da živimo u
veku plastičnih masa.

- 20 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

- 21 -

Seminarski rad

Obrada Plastke

8. LITERATURA

[1] Nikšić Z, Radonjić S., Mašinska obrada nemetala, Tehnički fakultet, Čačak , 1998. god.
[2] Urošević S., Proizvodno mašinstvo - 1.deo, Naučna knjiga, Beograd, 1984. god.
[3] Marinković B, Alati za obradu nemetala, Čačak, 2006.god.
[4] Sajtovi:
www.mfkg.ac.rs
www.wikipedia.org
www.ns.as.yu

- 22 -