You are on page 1of 6

Izvori za Novi vek II

1. iling Maks (1852-1915)


Nemaki pedagog, zavrio kurs iz pedagogije, filozofije, germanistike i istorije u Lajpcigu.
Doktorirao u Jeni 1876. Nastavnik u vioj koli u Moronu, a 1877. uitelj u vioj koli u Verdou.
1885. direktor u Cvikau, 1900. inspektor za podruje Rolica. posebno prouavao pedagogiju
Herbarta i Cilera.
Dela: Izvori za istoriju novog veka za uilita viih klasa, O naelima izvora, Uputstvo za
organizaciju viih kola i nastavni plan.
2. Kemel Oto (1843-1917)
Nemaki istoriar i biskup (1890-1909).
Dela: Osnovi istorije novog veka, Ilustrovana istorija novog veka, Ilustrovana istorija sveta,
Saksonska istorija.
3. Glia Elezovi (1879-1960)
Filolog i istoriar, roen u Vuitrnu, umro u Beogradu. Gimnaziju uio u Solunu i Carigradu, a F.F.
zavrio u Beogradu (1901-1905). Bio je srednjokolski nastavnik u Pljevljima, Solunu, Skoplju i
Prizrenu. Radio u srpskom ministarstvu prosvete 1926-27. Nauni saradnik SANU i dopisni lan
od 1946. Prevodio je izvore koji govore o srpsko-turskim odnosima.
Dela: Izvetaj sa dijalektolokog putovanja od Vuitrna do Pei, Srpski dijalektoloki zbornik,
Renik kosmetskog dijalekta I i II, Turski spomenici.
4. Frejtag Gustav (1816-1895)
Nemaki romanopisac i dramaturg. Do 1847. profesor nemakog jezika u Breslau, tad osniva sa
J.mitom nedeljnik Die Grenzboten. To je vodei liberalni list, zalae se za vostvo Prusa i
nemako jedinstvo. Njegov patriotizam i liberalizam je izraen u njegovim delima, pisao je
komedije, romane, plodan pisac, snaan realista, duhovit. jedan je od najpopularnijih pisaca druge
polovine 19. veka.
Dela: Granini glasnik, Novinari, Zapovest i imanja, Slike iz nemake prolosti, Preci, Tehnika
drame
5. Vilijam Stabs (1825-1901)
Engleski istoriar i oksfordski biskup. Studirao u Riponu, zavrio bogosloviju u Oksfordu, gde je
diplomirao 1848. lan Triniti koleda 1848., svetenik od 1850., bibliotekar 1862. u Lambertu.
1866. kraljevski profesor savremene istorije na Oksfordu. Teio organizaciji nastave na Oksfordu
po nemakom modelu, ali su mu predavanja bila slabo poseena pa je odustao od te ideje. uven po
crkvenoj istoriji, redaktor tekstova i istoriar engleskog ustava.
Dela: Lekcije iz evropske istorije, Nemaka u ranom srednjem veku, Engleska ustavna istorija.
6. Marija Terezija (1717-1780)
Austrijska carica 1740-1780, erka i naslednica Karla VI, udata 1736. za Lotarinkog vojvodu
Franju Stefana. Rat za austrijsko naslee 1740-48, sedmogodinji rat 1756-1763, gubitak lezije u
korist Fridriha II, uestvovali Srbi iz Vojne krajine. 1848. mirom u Ahenu, priznata joj carska kruna,
Franjo Stefan postao car Franjo I. Vladala je apsolutistiki, posle smrti mua, za savladara uzela
sina Josifa I (bio reformator). Ukinula jezuitski red, imala 10 sinova i 6 erki.

7.Franjo Mihanovi (1749-1826)


Roen u Primilju (Hrvatska), zavrio inenjerijsku akademiju u Beu i stupio u Ogulinski puk. U
ratu za bavarsko naslee 1778-79 radio na snimanju zemljita. Iz Ogulinskog puka prebaen u
ajkaki bataljon za porunika 1783. Bio je 1784. u Turskoj kao austrijski oficir radi uhoenja.
Prilikom osnivanja Mihaljevievog frajkora bio komandir ete, ali ubrzo smenjen i premeten u
nemako-banatski puk kao kapetan. Za posebne zasluge dobio od cara 500 dukata. U austroturskom ratu 1788-1791 sudelovao sa strelcima ovoga puka u kome je ostao do 1794. Ponovo u
brodskom puku 1795., komandant vojnih transporta 1797-99. Penzionisan kao kapetan 1808., iveo
u Petrovaradinu, Zagrebu i Lavovu.
8. Herman Halvih (1838-1913)
Privrednik, istoriar i politiar, roen u ekoj, umro u Beu. Pohaao gimnaziju u Komotau, a
studirao germanistiku u Pragu. radio od 1864. kao profesor na vioj carinskoj-trgovinskoj koli u
Rakenbergu. 1870. sekretar trgovako-zanatske komore, 1871. lan pokrajinske i savezne vlade, bio
u liberalnoj stranci. Zastupao ugovore sa Nemakoj, vajcarskom, belgijom i Italijom. Zasluan za
unapreenje saobraajne mree u ekoj. U Be preao 1891., osnovao i bio predsednik centralnoaustrijsko udruenja industrijalaca.
Dela: Kraj Valentajna - neobjavljena pisma, Vojvodstvo Turnic, Istorija Roma iz Bergtata
9. Dord Mekol Trevelijan (1838-1928)
Engleski politiar i istoriar. lan Donjeg doma od 1868. do 1897. Civilni lord amiraliteta od 1868.
i ministar kotske od 1885. Pokuao je da okarakterie Kromvelovu linost. u delu Istorija
Engleske.
10. Georg Felborn (pseudonim Born, Georg) (1837-1902)
Roen u Elbingu, umro u Dresdenu. Trgovac, interesovao se za knjievnost. Jedan je od izdavaa
Elbthal Morgen Zeitung-a. Pisao istorijske romane, za nas bitan Jan Sobjeski, veliki kralj Poljske
i osloboditelj Bea, 1902.
11. Nikolaj Ivanovi Kostomarov (1817-1885)
Ruski pisac i istoriar, jedan od ideologa buroaskog nacionalizma, zavrio 1837. istorijskofilozofski fakultet. 1846. postao profesor Kijevskog univerziteta. Osnovao sa ukrajinskim pesnikom
evenkom tajno drutvo Kirilo-metodijeveskogo obestva. Cilj je konstitucionalna monarhija i
visoka autonomija za Ukrajinu. 1847. uhapen i prognan u Saratov do 1857. Posle toga odlazi u
inostranstvo, a 1859. neoekivano zauzima stav protiv studenata.
Dela: Bogdan Hmeljnicki, Bunt Stenki Razina, Smutnoje vremja moskovskogo gosudarstva
12. Dudik Peda (1815-1890)
Svetenik i istoriar, studirao teologiju u Olnecu i doktorirao filozofiju. Profesor univerziteta u
Brunu. 1836. priao benediktancima, sreivao centralni arhiv vieg reda u Beu. Bio privatni docent
na univerzitetu u Beu.
Dela: Istorija benediktanaca, Istraivanja u vedskoj, za mahremsku istoriju, veani u ekoj i
Mahremu.

13. Arnet Alfred (1819-1897)


Rodio se i umro u Beu. Zavrio prava, bio inovnik u dravnoj kancelariji i radio u austrijskom
dravnom arhivu. 1848/9. lan nemakog parlamenta u Frankfurtu na Majni, a 1861. lan
donjoaustrijskog zemaljskog sabora. 1869. postao lan i Gornjeg doma. Pristalica velikonemake
stranke, liberal u unutranjoj politici. Pie o dobu Leopolda I, Josifa I i Marije Terezije. Pisao
monografije o princu Eugenu Savojskom, objavio korespodenciju Marije Antoanete i Terezije.
Bio direktor austrijskog dravnog arhiva, 1889. postao predsednik Akademije nauka u Beu.
14. Preus Johan David-Erdman (1758-1868)
Nemaki dravni istoriar, napisao Istorija Fridriha Velikog u 4 toma (1860), dopunjeno u 5.
tomu. Delo je objavljeno u periodu od 1846-1860.
15. Frank Gustav Vilhelm (1832-1904)
Evangelistiki teolog, studirao u Jeni, pod uticajem Hesea. 1859. postao docent, a 1864. profesor u
Jeni, 1867. profesor na evangelistikom teolokom fakultetu u Beu. Doktor teologije u Jeni, 1867.
lan vrhovnog crkvenog evangelistikog saveta. Interesovao se za filozofiju, bavio se dogmatskim
pitanjima.
Dela: Patent o toleranciji cara Josifa II, Istorija protestantske teologije
16. Sergej Jakovljevi Elpatjevskij (1854-1933)
Ruski pisac, zavrio medicinu u Moskvi, lekar, pripadao Narodnoj volji i zbog toga poetkom 80ih prognan na 3 godine u Sibir. Kasnije jedan od rukovodilaca liberalnih novina Rusko bogatstvo.
Pisao je o seoskoj duhovnosti, inteligenciji i sirotinji. kritikovao je plemstvo, trgovce i bogatae.
posle 1905. zajedno sa istomiljenicima bio je protiv boljevizma, a grubo ga je kritikovao Lenjin
kao tradicionalnog buroaskog demokratu.
Dela: Raskaz u 3 toma, Raskazi i oereki, Edut i drugie raskazi
17. Radiev Aleksandar Nikolajevi (1749-1802)
ruski knjievnik, obrazovao se u Lajpcigu, prihvatio ideje prosvetiteljstva i materijalizma. Zbog
romana Puteestvije iz Petersburga u Moskvu 1790. osuen na smrt, ali kazna je zamenjena
progonstvom u Sibir. Izvrio samoubistvo. Dao opis tekog ivota ruskog kmetstva, optuuje
plemstvo i dravnu upravu i protestvuje protiv ustanove kmetstva.
18. Oginski Mihail Klofas (1756-1831)
Poljak, kompozitor, politiki aktivan, imao diplomatske dunosti. 1794. nakon tree podele poljske
napustio otadibu i nastanio se u Italiji. Za vreme Alekandra I doao u Rusiju. 1810. imenovan za
senatora, a od 1815. ivi u Firenci.
Dela: Memoari Poljaka o Poljskoj od 1788-1815
19. Gilani Fridrih Vilhelm (1807-1876)
Studirao teologiju, bio kuni uitelj, vikar u Nirnbergu. Predava u poslovnoj koli u Nirnbergu,
poto je napustio kolu 1841. postaje gradski bibliotekar, posebno zasluan za ujedinjenje
bibliotekara i katalogizaciju. 1855. se seli u Minhen, njegove elje za diplomatijom nisu ispunjene.
Dela: Diplomatski prirunik, Zbirke najznaajnijih evropskih mirovnih ugovora, Evropske hronike

20. Deravin Gavrilo Romanovi (1743-1816)


Ruski pesnik, zavrio gimnaziju u Kazanu. Istakao se u guenju Pugaove bune, pa je nagraen
imanjem sa 300 kmetova, postao dravni savetnik. Slavio je vreme Katarine Velike, slavi je pod
imenom Felica, izmiljena erka hana kirgijske horde. Popularan na poetku 20. veka.
Pesme: Bog, Vodopad
21. Ljudevit Filip Segur, Konte (1753-1830)
Roen u Parizu, stupio u vojnu slubu 1769., komandovao 1781. pukom u SAD-u pod Roamboom.
Opunomoeni ministar u Rusiji 1784., sainio trgovaki ugovor u Sankt-Petersburgu 1787. sa
Rusijom, panijom i Austrijom sa ciljem da istisne Turke. Ambasador u Berlinu 1791., lan Senata
1813. pristaa revolucije 1830. Poznavao Voltera, lan Francuse akademije nauka 1803.
Dela: *********************
22. Marmontel an Francis (1723-1799)
Pisac, jezuitski ak. Uz pomo Voltera stie veze i drutveni ugled. saradnik Enciklopedije.
Slubeni istoriograf Francuske, lan Akademije, doivotni sekretar. Pisao tragedije, romane,
uspomene ...
Dela: Aristomen, Crna pria, Velizar, Elementi knjievnosti
23. Kampan an Luj - Henriette Genetou Genest (1752-1822)
Roena je u Parizu, uila je engleski i italijanski jezik. Postala uiteljica 3 erke Luja XV,
slubovala kod Marije Antoanete.
Napoleon je zamolio da napie statut Legije asti. Bila je direktorka ustanove za vaspitanje
devojaka.
Dela: O obrazovanju, saveti devojkama, Memoari iz privatnog ivota Marije Antoanete
24. an ozef Dusol (1728-1799)
Francuski knjievnik, politiar, advokat. Bio andamerijski komesar u Nansiju. Publikovao Pisma i
seanja na zanosne igre, 1776. postao dopisni lan Akademije. Poznavao Voltera i an-ak Rusoa.
Napisao O mojim odnosima sa an-akom Rusoom i naem aktivnom pisanju. Uestvovao u
dogaajima od 14. jula o emu je pisao u Ustanak Pariana i zauzee Bastilje.
Bio prijatelj irondinaca. Posle njegove smrti, njegova udovica je objavila Memoare o ivotu an
Dusola.
25. Tjer Luj Adolf (1797-1877)
Francuski pisac, politiar, istoriar, advokat. Jedan od osnivaa opozicionog lista Nacional. Posle
1830. postao podsekretar finansija, od 1832-36. bio ministar unutranjih poslova. Istakao se
represijom ustanka u Lionu i Parizu 1834. Inicijator zakona protiv slobode tampe i republikanskog
pokreta. Ministar spoljnih poslova 1836., a ministar-predsednik 1840.
Posle izbijanja revolucije 1848. poverena mu je vlada. U doba II republike voa stranke reda, bio uz
Orleansku dinastiju. 1871. ef vlade, potpisao primirje sa Nemakom. napisao Istorija konzulstva i
carstva. Pohlepan, laov, lukav.
26. Lamartin Alfons Mari-Luj de (1790-1869)
Francuski pesnik, politiar i istoriar. Pristalica Burbonaca u mladosti. protivnik julske monarhije,
uao 1833. u Skuptinu. U Istoriji irondinaca velia njihovu ulogu. Posle revolucije 1848.
postaje lan vlade i ministar spoljnih poslova. Peva o rodnom kraju, ljubavi, idealnoj lepoti i
dalekim putovanjima. 1832. poao na Srednji istok, proao kroz Srbiju

Dela: Nova razmiljanja, Politika i religiozna harmonija, istorija restauracije iz 1848., Iistorija
Rusije, Istorija Turske
27. Jan Kolar (1793-1852)
Gimnaziju pohaao u Kremnicu, zatim licej u Bratislavi. Na univerzitetu u Jeni studirao teologiju,
istoriju, filozofiju, filologiju. Jedan od najpoznatijih ekih pisaca i panslavista.
Napisao dva udbenika: Bukvar i itanka.
Pesma Slavy Dcera imala velikog odjeka kod junih Slovena.
Govori o Slovenima kao celini, jedan narod. Svojom pesmom stvorio Slavu, slovensku boginju koja
ne postoji.
28. Deklaracija nezavisnosti SAD-a (4.7.1776.)
Posle izbijanja rata za nezavisnost 10.05.1775. sastao se Kongres u Filadelfiji. Formirana je milicija
i Kontinetalnu armiju (komandant D. Vaington).
Kongres 4.7.1776. proglaava Deklaraciju, rat se zavrava 1783. u Versaju, V.Britanija priznaje
nezavisnost, od kolonija ostala samo Kanada. 1787. 13 severnoamerikih drava dobija Ustav SAD.
Postale su federalna drava na elu sa Kongresom. Prvi predsednik D. Vaington 1789.
29. Pjotr Aleksejevi Krapotkin (1842-1901)
Ruski revolucionar, teoretiar anarhizma. U istonom Sibiru sluio kao oficir, gde se bavio
biologijom, geografijom. dao ostavku 1867., poeo da radi u Ruskom geografskom drutvu
(Petrograd). Bio u narodnjakom pokretu 1847., uhapen je ali bei u emigraciju.
Dela: Velika francuska revolucija 1789-1793, Zapisi revolucionara
30.Francis Filip (1740-1818)
Britanski politiar, najverovatnije je on pisao Junisova pisma u kome se kritikuje kralj i dravnici.
Od 1774. lan je vrhovnog saveta za Bengal. Simpatisao ideje franc. revolucije. zalagao se za
politike reforme.
Dela iz politike: Plan reforme izbornog sistema za Dom optina ...
31. Hipolit Taine (1828-1893)
Francuski istoriar i filozof. Profesor filozofije i retorike, istorije, umetnosti. Prvi radovi su
posveeni istoriji franc. filozofa. Putovao irom zapadne Evrope.
Dela: Putovanje u paniju i beleke o Engleskoj, Filozofija umetnosti
32. Bizmark Oto Eduard Leopold (1815-1898)
Knez, vojvoda od Lauenburga, prvi kancelar Nemakog carstva.Pohaao gimnaziju u Berlinu,
univerzitet u Gotingenu. Poslanik u saskom pokrajinskom saboru. Bio protiv primanja Jevreja u
dravne slube. 1859. poslanik u Petrogradu, 1862. u Parizu. Iste godine postaje pruski ministar
spoljnih poslova. Istakao politiku krvi i gvoa kao sredstvo za reavanje glavnih poltikih
pitanja. Cilj - ujedinjenje Nemake pod Pruskom i supremacija u Evropi. Nakon rata protiv Danske
(1864.) i dobitka lezvig-Holtajna, zaratio sa Austrijom 1866., brzo je pobedio.1867. osniva
sevrnonemaki savez, 1871. proglaeno Nemako carstvo.
Dela: Misli i seanja, Sabrana dela

33. Dimitrije Tucovi (1870-1914)


Uio Veliku kolu u Beogradu. jedan je od voa Socijal-demokratske stranke. Kao student radio je
na Radnikim novinama, kasnije i glavni urednik. Ureivao je socijalistiku reviju Borba
(1910-1914). tampao brouru Zakonsko osiguranje radnika, Zakon o radnjama i socijalna
demokratija, Za socijalnu politiku, Socijaldemokratska orjentacija, Srbija i Albanija.
saraivao sa stranim listovima. 1924. u Bg izala Celokupna dela, a 1950. Izborni spisi.
34. V.I.U.Lenjin (1870-1924)
Ekonomista, sociolog, politiar, filozof. Rodio se u Simbirsku (Uljanovsku), umro u Gorkom kod
Moskve. Klasik marksizma, jedan od voa ruskog i meunarodnog radnikog pokreta.
Glavna dela: ta su to prijatelji naroda i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?,
Ekonomski sadraj narodnjatva i njegova kulturu u knjizi g. Struvea. U zatvoru bio godinu dana,
zatim proteran u Sibir na 3 godine. U zatvoru napisao Razvitak kapitalizma u Rusiji. Zatim Dve
taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji, Filozofske sveske, Imperijalizam kao
najvii stupanj kapitalizma.
35. Gavrilo Princip (1894-1918)
Nacionalni revolucionar. Pohaao trgovaku kolu u Sarajevu, gimnaziju u Tuzli i Sarajevu. Ideja o
nacionalnom osloboenju Junih Slovena pod Turskom i AU. U balkanskim ratovima prijavio se
kao dobrovoljac, ali odbijen zbog nerazvijenosti. lan srpsko-hrvatske nacionalne
organizacijeuenika srednjih kola. Spremao je atentat u Beogradu, posetu nadvojvode Sarajevu na
Vidovdan je shvatio kao provokaciju. Ubio Franca Ferdinanda i njegovu enu pitoljem. Suenje je
odrano u sarajevskom vojnom logoru, osuen je kao maloletnik na 20 godina teke robije. Umro je
od tuberkuloze aprila 1918. Ostaci su preneti i sahranjeni u Sarajevu 1921. godine.