Kada se nastavnik slomi...

lisa sonabend, "suddeutsche zeitung"

JUNO OD MINHENA, NALAZI SE KLINIKA SPECIJALIZOVANA ZA POMO NASTAVNICIMA SA

PSIHOLOKIM PROBLEMIMA. UZROCI NJIHOVIH STANJA NISU UVEK ONO TO BI SE OEKIVALO
Mihael Glokner poeo je da lii na svoje uenike: kako stigne kui, baca se na kau i bulji u TV. Prestao je da izlazi vikendom i da se bavi
sportom. Subotom i nedeljom bi se po ceo dan razvlaio u krevetu sve dok ne padne mrak. Ali ovaj nastavnik nije lenj on je bolestan. Mihael
Glokner (ije je pravo ime za potrebe teksta promenjeno) pati od sindroma pregorevanja.
Ovaj etrdesetjednogodinjak sedi na drvenoj stolici u lekarskoj ordinaciji i pria svoju priu. Na sebi ima modernu earpu, koulju na plavo-bele
pruge i tamne farmerke. Povremeno se nasmeje i, sve u svemu, ostavlja utisak energine osobe. Tek povremeno, njegov izraz lica je zabrinut. U
poslednje etiri nedelje nije predavao bio je pacijent. On se nalazi na leenju od depresije u Klinici "on Rozenek" u Prinu, jugoistono od
Minhena. Ova klinika je specijalizovana za leenje nastavnika sa psihosomatskim stanjima.
Svake godine, izmeu 400 i 500 nastavnika javi se za pomo, to je vie nego u bilo kojoj drugoj profesiji. Posle nastavnika, druga najvea grupa
koja se javlja za psiholoku pomo su policajci, kojih je stotinak godinje. Prema podacima Ministarstva prosvete i kulture nemake pokrajine
Bavarija, tokom kolske 2010/11. godine, oko treina nastavnika u ovoj pokrajini otila je u prevremenu penziju, mnogi meu njima upravo zbog
problema sa mentalnim zdravljem. Strunjaci procenjuju da znaajan broj nastavnika koji jo uvek rade ima problema sa mentalnim zdravljem, ali
nekako uspevaju da se odvuku na posao.
Kako je mogue da su nastavnici tako ranjivi? Prema klieu, re je o grupi koja ima kratko radno vreme, ide kui ranije i uiva u dugakom
godinjem odmoru. Andreas Hilert, naelnik Klinike "on", istraivao je stres u nastavnikoj profesiji itavu deceniju i za sada je jedini naunik u
Nemakoj koji se time bavi. "Nastavnici su izloeni ogromnom psihosocijalnom pritisku", kae on: "Oni stalno moraju da donose odluke i da prave
izbore izmeu beskonanog broja mogunosti."
Kako bi ilustrovao o emu govori, doktor Hilert navodi primere: "Treba li da prekinem predavanje i kaem detetu koje pria da zauti? I ako to
uradim, koji pristup da odaberem?" Osim toga, nastavnici konstantno imaju oseaj da nemaju slobodno vreme, jer kod kue pripremaju asove,

pregledaju radove... Mnogi od njih gube sposobnost da se iskljue i distanciraju od posla i onda im se jednog dana, naprosto, istroe baterije, kao
to se dogodilo Mihaelu Glokneru.
Dvanaest godina Glokner je predavao latinski i katoliku religiju u jednoj koli u Hesenu, a takoe je radio i kao savetnik u kolskoj upravi. "Dobro
sam funkcionisao dvanaest godina", kae. Njegova radna nedelja trajala je 80 sati. ak ni na pauzama nije mogao da se odmori, jer su kolege ba
u tim trenucima dolazile kod njega na konsultacije. Najee nije imao vremena ni da rua.
Jo jedan problem bio je i to to zbornica u Gloknerovoj koli moe da primi 10 ljudi, ali tamo ih je najee radilo mnogo vie, pa su amor i buka
bili uvek prisutni. Stiavanje kolega naprosto nije bila opcija. Dodatno optereenje za Gloknera bilo je i to to je upravo prolazio kroz bolan raskid
viegodinje veze. Postajalo mu je sve tee i tee da ujutru ustane iz kreveta. U poetku je pribegavao raznim prirunim reenjima dok nije uo da
postoji klinika u Prinu i spakovao je torbe.
Hilert kae da je Glokner "izuzetan sluaj" jer se javio za pomo svega par nedelja nakon to je doiveo slom. Veina nastavnika nastavlja da radi
izmeu pet i sedam godina, dok ne shvate da im je potrebna pomo. Situacija je komplikovanija nego to se ini, jer, kada nastavnik ima problem,
posledice trpe i njegovi uenici: nastavnik ne uspeva da se dobro pripremi za as, ima tekoe sa koncentracijom, a kvalitet nastave opada.
Miranda List (ime takoe promenjeno) u istoj je terapijskoj grupi u kojoj je i Glokner. Ova pedesetogodinja srednjokolska profesorka je
razvedena i odgaja tinejdera kog teko dri pod kontrolom. Kako bi izbegla tekoe kod kue, fokusirala se iskljuivo na posao. To joj je donosilo
oseaj da je cenjena i potovana. Meutim, poela je da se osea izolovano, ali je verovala da e biti lo nastavnik ako smanji broj obaveza i vie
se posveti sebi. Dola je u Prin kako bi radila na reenju svog problema uz pomo lekara.
Kada doktor Hilert skine beli mantil, zbog brade, naoara i ivahnih oiju, lako ga je zameniti sa nekim od nastavnika. Otkud ba interesovanje za
stres kod nastavnika? "Moja majka i kumovi su bili nastavnici, a moja ena je pijanista, ali takoe poduava mlade muziare", kae Hilert. Ovaj
lekar voli da pria o svom polju interesovanja, uz jedan izuzetak: ne voli re "pregorevanje". Po njegovom miljenju, pravilniji naziv za stanje
njegovih pacijenata jeste depresija ili anksiozni napad.
Njegovi pacijenti na klinici ostaju oko dva meseca. Za to vreme prou kroz tridesetak terapeutskih seansi, od kojih su neke "skrojene" upravo za
nastavnike, dok su ostale primenljive i na druge pacijente. Osim toga, pohaaju kurseve na kojima ue tehnike oputanja miia, kako da odbiju

dodatni posao i kako da nau i osmisle slobodno vreme. Na raspolaganju su im i konsultacije sa terapeutima, na kojima mogu da priaju o linim
problemima.
Hilert smatra da problemi koji su karakteristini za nastavniku profesiju treba da budu deo obrazovanja nastavnika: "Redovni pregledi takoe
treba da bude obavezni. U mnogim profesijama jesu, pa bi tako trebalo da bude i za nastavnike." Naalost, za to nema dovoljno novca, ali
pojedine kole u Nemakoj primenjuju mentorske programe zasnovane na Hilertovim istraivanjima.
Mihael Glokner je uveren da su i drugi nastavnici u njegovoj koli preplavljeni svakodnevnim obavezama i pritiscima i da e se i oni slomiti. On
navodi da je to jedan od razloga to vrlo otvoreno govori o onome to mu se desilo. Bez okolianja je rekao svojim kolegama zato nee raditi
osam nedelja i gde e biti za to vreme. Jedini koji nee saznati celu priu jesu njegovi uenici. Za etiri nedelje, Glokner e ponovo stati pred
tablu. Ve se oporavio dovoljno da ga povratak u uionicu raduje: "Ne postoji plemenitiji posao nego to je poduavanje", kae.

(prevod sa engleskog: j. gligorijevi)

POALJI KOMENTAR REDAKCIJI

ODTAMPAJ TEKST